Rimsko pravo SKRIIPTA

RIMSKO PRAVO

1. Univerzalni karakter Rimskog prava?- Rimsko pravo ima neke vanklasne, univerzalno prihvatljive osobine. Drzava obezbedjuje opste okvire

sistema, svojim vojnim i pravnim normama. Ona ne primenjuje neposrednu prinudu prema robovima osim ako ugroze poredak (ustanici) Porodicni staresina je imao gotovo despotsku vlast prema ukucanima, a narocito prema robovima. Pored toga rimski normativni sistem ne regulise samo odnose izmedju klasa , vec i unutar njih.

2. Dvostruki karakter Rimskog prava?- Rimsko pravo je robovlasnicko, ali ima neke odlike i resenja koja imaju univerzalni karakter, koja ga cine

prihvatljivim i u srednjem veku i danas. Na pocetku rimsko drustvo pokazuje vidljive tragove prvobitne zajednice, a pocev od principata javljaju se elementi feudalnih odnosa. Pa ipak, tokom dugih vekova svog postojanja, to je tipicna robovlasnicka drzava.Rimsko pravo ne priznaje robu svojstvo lica u pravu tj. rob je bio deo imovine, predmet. Zato sto je fizicki rad prepusten robovima, drustvo prezire svaku proizvodnu aktivnost, narocito za naknadu. Rimljani su smatrali da je ispod casti slobodnog coveka da radi za novcanu naknadu.

3. Osnovna razlika izmedju Patricija i Plebejaca? Kada i kako su okoncani njihovi sukobi?

Osnovna razlika je u tome sto su patriciji cinili radovsku organizaciju, dok su plebejci van nje. Patriciji ulaze u okvir rodova, bratstava i plemena, a sa plebejcima to nije slucaj. To nije samo razlika u poreklu vec razlog za politicku i ekonomsku diskriminaciju. Plebejci su liseni politickih prava, jer se citava organizacija vlasti zasnovana na rodovskim nacelima. Plebejci nemaju pravo na koriscenje zajednickih suma i pasnjaka, ali patriciji mogu da koriste zajednicke sume i pasnjake, dok su plebejci prinudjeni da se bave zanatima i trgovinom tj delatnostima koje u to vreme ne donose ni veliki ugled ni zaradu. Uspesno sredstvo borbe bila je „seoba plebejaca“ sto je u vreme stalnih ratova licilo na vojnicki strajk. Ogorcena borba za politicku jednakost i za dodeljivanje zemlje vremenom je pocela da daje rezultate. Medju prvima su : reforma Servija Tulija, Zakon 12 tablica, uvodjenje novih magistratura (plebejski tribun), ukidanje duznickog robstva, smanjenje kamatne stope i agrarne reforme.

4. Koje obligacione odnose poznaje Zakon 12 tablica?- To su: sudjenje i izricanje pravde; porodicna vlast, pater familias, nasledjivanje; delikti i sahrane. Malo je

cudno, ali krivicni postupak nije bio obuhvacen tablicama

5. U kom periodu je donet Zakon o citiranju i Zakon o kasiranju i o cemu oni govore?

- Zakon o citiranju je donet za vreme vladavine Teodosija II i Valentijana III 426 g. (Dominat). Sa njim je zabranjeno da se primenjuju sva dela petorice rimskih pravnika (Senat mrtvih) a to su: Papinijan, Pavle, Ulpijan, Gaj i Modestian.

- Zakon o kasiranju je doneo 321 g. Konstantin, kojim je zabranjeno sudovima da primenjuju Pavlove i Ulpijanove komentare Papinijanovih dela. Ovim zakonima pokusalo se da se regulise upotreba pravnickog prava, tzv. IUS-a

6. Actiones adiecticiae qualitatis – objasniti i navedite koji su?- Pater familijas naredjivao je sinu ili robu da zakljuci posao. U postojecoj tuzbi tamo gde se je navodjeno ime

tuzenog stajalo je ime sina ili roba, a tamo gde je stajalo ime lica koje je trebalo da izvrsi ugovorenu obavezu, da plati iznos presude navodjeno je ime porodicnog staresine. Te tuzbe su srednjevekovni pravnici nazivali actiones adiecticiae qualitatis (adiectus – dodati, umetnuti, jer se dodavalo ime) i one obuhvataju sest slucajeva:

1. Actio quod iussu 4. Actio de peculio2. Actio institoria 5. Actio tributoria3. Actio exercitoria 6. Actio de in rem verso

7. Usucapio i Longi temporis praescriptio

Poreklo naziva je jasno: USU CAPERE – pribaviti upotrebom, steci stvar koriscenjem u toku odredjenog vremenaLongi temporis praescriptio ili samo praescriptio, sto znaci zastarelost, je gubitak prava na zastitu protekom vremena.

8. Ko protiv koga podize tuzbu Actio negatoria? Navedite i ostale svojinske tuzbe?- Actio negatoria ili negatorna tuzba se podize kada vlasniku neko lice ne osporava pravo svojine, nego za

sebe tvrdi da ima neko drugo stvarno pravo. Cilj tuzbe je da se utvrdi da to neko pravo ne postoji i da uznemiravanje prestane.

- Ostale svojinske tuzbe su: rei vendicatio, actio Publiciana koje se i danas koriste za zastitu prava svojine i drzavinski interdikti.

9. Da li su deca do 7-me godine SUI IURIS (samostalna)- Ne. Decaci postaju punoletna sa 14, a devojcie sa 12 godina.

10. Koji legisakcioni postupci su bili namenjeni izvrsenju presude? - Prvo se upotrebljavao manus iniectio („stavljanje ruke na osudjenog“) Kasnije kako se pravo razvijalo i

sporovi umnozavali, pronadjeni su novi nacini, tako da ih je ukupno bilo pet:

1. legis actio sacramento 2. iudicis postulatio 3. condictio 4. manus iniectio 5. pignoris capio

11. Stvari van prometa? Su stvari koje su izuzete iz pravnog prometa ili bozanskim ili ljudskim zakonima.- U nicije stvari po bozanskom pravu spadaju: res sacrae i res religiosae

o Res sacrae su one koje pripadaju „bogovima“ u stvari hramovima i sluze religijskim obredima.o Res religiosae su stvari koje su posvecene kultu mrtvih

- Nicije stvari po ljudskim zakonima o Tu spadaju stvari za opstu upotrebu kao sto su: vazduh, reke, mora...o Res publicae (javna dobra) su takodje extra commercium. o U istu kategoriju spadaju i stvari koje se nazivaju res universitatis

12. Razlika izmedju Casus-a i Maior-a?- Slucaj (casus ili casus fortuitus) je buduca neizvesna okolnost zbog koje je doslo do stete ili zbog koje

ugovor nije moga biti ispunjen. Do toga je doslo bez volje duznika.- Vis maior (visa sila) je buduca neizvesna okolnost, koja se, dakle, nije mogla predvideti, a sve i da se

predvidela nije se mogla spreciti. Dok je kod SLUCAJA teziste na nepredvidivosti, kod VISE SILE je akcenat na neotklonjivosti.

13. Posebni oblici DEPOSITUM-a (ostava)- Depositum irregulare ili neredovni depozit- Depositum miserabile ili ostava u nevolji- Sequestratio ili sudski depozit

14. Laesio enormis (kod ugovora o kupoprodaji)To je prekomerno ostecenje ili ostecenje preko polovine. Uveden je u slucaju kada prodavac ne moze da dobije ni polovinu pravicne cene, kada moze da raskine ugovor, kasnije je prosiren i na slucaju da kupac preplati stvar kao i na ostale teretne ugovore.

15. Nudum pactum non parit obligationem?

Iz golog sporazum se ne radja obligacij, ali to je sve puka dekleracija. Neki neimenovani ugovori dobijaju zastitu putem Actio in factum. Neformalni sporazumi, uz neki ugovor, pod odredjenim uslovima daju pravo na prigovor. Otuda i ova izreka dobija dodatak: sed parit exceptionem ili zajedno Neformalni sporazum ne daje pravo na tuzbu , ali daje pravo na prigovor.

16. Pojam i vrste kontrakata?Contract = contrahere (povlaciti, ujediniti, sakupiti, dogovoriti se...) U osnovi je ideja o zajednickom preduzimanju, zajednickoj aktivnosti koja ima neke pravne posledice. S obzirom na nacin na koji se zakljucuju ugovori, oni mogu biti (klasifikacija):

1. Verbalni 2. Realni 3. Literalni 4. Konsensualni

17. Condictiones sine causa (pravno neosnovano obogacenje)Spada u kvazikontrakte. To je originarna tvorevina rimskog prava, koju drugi pravni sistemi nemaju. Kondikcije su uvedene da pruze mogucnost pokretanja spora u nekim slucajevima, a nisu bili pokriveni postojecim sistemom tuzbi, koje se temelje na svojini, na formalistickom kontraktu i na ogranicenom broju delikata.

18. Gaj i njegove institucije?Gaj je verovatno bio profesor, bez prava da javno daje odgovore. Napisao je udzbenik po kome se vekovima radilo u pravnim skolama. Zatim, poznat je i po tome sto je prvi sagledao svet pravnih pravila kao skladnu celinu, kao pravni sistem. Svo pravo kojim se sluzimo odnosi se ili na lica ili na stvari ili na tuzbe. Taj sistem triparticije ostao je sve do danas kao podloga za izlaganje materije u gradjanskim zakonicima i udzbenicima. U pravo koje se odnosi na lica spada statusno i porodicno prvo. U pravo koje se odnosi na stvari ulazilo je imovinsko pravo u sirem smislu, koje danas cini: Stvarno, Nasledno i Obligaciono. Bio je teoreticar i usao je u „Senat mrtvih“

19. Da li dete do 7-me godine ima pravnu sposobnost?Cim neko moze biti vlasnik, naslednik, duznik ili poverilac, on je pravno sposoban. U ovom slucaju, dete moze biti naslednik, sto znaci da je pravno sposoban. U Rimu pravnu sposobnost nema onaj ko nije slobodan Rimski gradjanin, a moze se izgubiti gubitkom statusa. Ako dete ispuni odredjene uslove u pogledu 3 statusa: status libertatis, civitatis i familiae, onda dete po rodjenju ima punu pravnu sposobnost:

1. Ius conubii 2. ius commercii 3. ius suffragii 4. ius honorum

20. Svojina i nacin sticanje?- Svojina je najvazniji institut prava. Ovo je pravni izraz za ekonomski proces prisvajanja. Danas se stvari vecinom sticu neformalno. Moguce je izdvojiti dva osnovna tipa svojine. U prvom se javlja vise titulara i oni jedan drugog ogranicavaju u koriscenju stvari. Zato je mozemo nazvati kolektivnom svojinom.Drugi tip svojine ima za titulara jednu osobu. To je licna ili privatna svojina.

- Nacin na koji je vlasnik dosao do neke stvari moze biti objasnjen ovako:Dobio sam na poklon, kupio sam, trampio sam sa prijateljem. Takav odgovor polazi od posla kojim je stvar pribavljena, od pravnog osnova koji moze biti: poklon, kupoprodaja, trampa, legat idt.Postoje 4 faze razvoja svojine:

1. Najstariji period u kome postoje ostaci kolektivne svojine 2. Period agnatske familije3. Period kognatske porodice4. i period u kome se javljaju elementi feudalnih svojinskih odnosaRimsko pravo je razlikovalo sledece vrste svojine:

1. Kvirtska 2. Pretorska (bonitarna) 3. Provincijska 4. Peregrinska

Nacini za pribavljanje svojine su:

1. Kauzalni i apstraktni 2. Nacini ius civile-a i ius gentium-a 3. Originarni i derivativni 4. Nacini javnog i privatnog prava

Oblici davanja svojine su (Nacini pribavljanja od drzave – Javnog prava)

1. Assignatio ili asignacija (dodeljivanje zamljisnih parcela iz fonda drzavne zemlje)2. Venditio sub hasta (prodaja pod kopljem) je nacin dodeljivanja stvari, pokretne ili nepokretne) koje

su na neki nacin dosle u ruke drzavi.

21. Izvori saznanja?Osnovni izvori su pisani dokumenti, i ako drugi podaci mogu biti od pomoci (crtezi, skupture, ostaci gradjevina) Sve izvore mozemo podeliti na:

1. Pravne - zbornici, zakoni, dela pravnika, dekleracije i dr.2. Vanpravne - spisi istoricara, knjizevna dela, knjige filozofa, pretora i dr.Ipak, najvazniji izvor saznanja su Gajeve Institucije.

22. Zbornici prava pre Justinijana?Postoje dve vrste pravnih zbornika koji su prethodili Justinijanovoj kodifikaciji. Neki sadrze samo leges tj. Carske zakone, dok drugi sadrze i ius i legesZbornici leges ( Codex Gregorianus, Codex Hermogenianus i Codex Theodosianus )Zbornici ius i leges ( Vatikanski fragmenti i uporodjenje jevrejskog i rimskog prava )

23. Zakoni doneti posle zakona 12 tablica?Ebucijev, Letorijev, Karnulejev zakon, Hortenzijev zatim, Akvilijev zakon o steti, Silijev, Kalpurnijev

24. Sta se nalazi pod tuturstvom, a sta pod starateljstvom i razlika izmedju njih ?Tutorstvo postoji nad maloletnicima i zenama, a starateljstvo nad dusevno bolesnim licima, rasipnicima, licima sa telesnim nedostacima i starijim malometnicima. Razlija je u tome sto tutorstvo se brine o maloletnim licima i zenama, moze biti i trajno (npr. kod zena) Tutora imenuje pater familijas testamentom. Ako to nije bio slucaj, zakon je odredjivao muskog agnata odnosno magistrat je odredjivao tutora i ono je u korist naslednikove imovine, pupile. Kada postane punoletan, pupila se oslobadja tutorstva, a zene dobijaju novu vrstu tutora. Starateljstvo se vrsi u korist samog sticenika.

25. Steta i vrste stete?Steta je gubitak u imovinskim i drugim pravima. Vrste: materijalna, imovinska steta i neimovinska, nematerijalna steta. A imovinska moze biti: Stvarna i Izgubljena dobit.

26. Svojina sadrzi 3 ovlascenja? A drzavina?Svojina sadrzi: usus (upotreba), fructus (ubiranje plodova) i abusus (raspolaganje, zloupotreba) i celinu svih ovih ovlascenja ima samo vlasnik. Drzavina je fakticka vlast na stvari, a drzalac ima samo pravo upotrebe i ubiranja plodova ali nema pravo na zloupotrebu stvari.

27. Iz nekih obligacionih odnosa nastaju stvarna pravna. Koja?1. Superficies je nasledivo i otudjivo stvarno pravo koriscenja zgrade koja je podignuta na tudjem zemljistu.2. Ius in agro vectigali je stvarnopravni dugorocni zakup zemljista za obradjivanje.3. Emfitevza je dugorocan, nasledan, stvarnopravni zakup zemlje za obradjivanje.

28. Traditio i vrste?Traditio je neformalan, kauzalan i derivativan nacin koji spada u ius gentium i sluzi za prenos kviritske svojine na res nec mancipi. Sama rec traditio znaci predaja i sastoji se u ustupanju fakticke vlasti, drzavine na stvari. U tri slucaja svojina se prenosi iako fizicke predaje nije bilo, a to su:- traditio longa manu- traditio brevi manu- constitutum possessorium

29. Klasicno pravo je zahtevalo ispunjenje odredjenih uslova?Pravo se oslobadja formalizma i apstraktnosti, stvaraju se novi neformalni oblici za zakljucivanje poslova. Pojam krivice, narocito nehata, dobija nove nijanse. Zakonodavstvo i pravnici daju resenja koja vode vise racuna o volji stranaka i pravicnosti. Pravna misao postaje bogatija.

30. Posledice duznicke docnje?- Pojacana odgovornost

- Pretvaranje obligacije u trajnu- Naknada stete i eventualno - Ugovorna kazna

31. Delikti ius civile-a?- Iniuria (protiv licnosti)- Furtum (protiv imovine)- Damnum iniuria datum- Rapina

32. Kako su predstavnci Bejrutske skole podelili bezimene kontrakte?- Do ut des (dajem ti svojinu ili neko drugo stvarno pravo da bi i ti meni dao)- Do ut facias (dajem ti da bi mi nesto ucinio)- Facio ut des ( cinim ti da bi mi dao )- Facio ut facias (cinim da bi ti meni nesto ucinio)

33. Zabluda (Error) i vrste?Zabluda je pogresna predstava o bitnom elementu pravnog posla.Vrste:

- Zabluda o pravnom poslu (error in negotio)- Zabluda o licnosti (error in persona)- Zabluda o predmetu (error in corpore)- Zabluda o svojstvima (error in substantia ili in materia)

34. Legati (legatum) i vrste?Legati su imovinska raspolaganja putem testamenta koja, kao i nasledje, proizvode svoje dejstvo posle smrti (mortis causa) Od nasledja se razlikuju po tome sto predstavljaju singularnu sukcesiju (nasledno pravo)Vrste:

- Legatum per vindicationem - Legatum per damnationem - Legatum sinendi modo - Legatum per praeceptionem

35. Koji su pretorski delikti?

1. Metus (prinuda)2. Dolus malus (prevara)3. Fraus creditorium (izigravanje poverilaca)

36. Gde spada Negatiorum gestio i sa cim je slican?Spada u kvazikontrakte, a slican je sa konsenzualnim kontraktom – mandatum (ugovor o zastupnistvu)

37. Mutui datio (zajam) – Depositum (ostava) Slicnosti i razlike?Zajam je ugovor kojim jedna strana daje odredjenu kolicinu zamenjivih i potrosnih stvari drugoj, a ova se obavezuje da ce vratiti istu kolicinu stvari iste vrste. Mutui datio zajam bez kamate ili prijateljska usluga, bez naknade. Ostava je realni ugovor bonae fidei kojim jedna stranka daje drugoj na besplatno cuvanje neku stvar, a ovaj se obavezuje da ce stvar po isteku roka ili na zahtev deponenta vratiti.Razlike – Kod zajma se obicno cini usluga zajmoprimcu, a kod depozita onome ko daje stvar.Slicnosti - Kod depozita stvar koja je predmet posla postaje svojina depozitara, on je moze upotrebljavati, ali kada istekne rok mora vratiti istu kolicinu iste vrste stvari. Slicno je i kod zajma.

38. Kvazidelikti i u kom slucaju nastaju obligacije quasi ex delictoKvazidelikti su „toboznji ugovori.“ Neke nedozvoljene radne rimski pravnici ne svrstavaju u delikte, vec u kvazidelikte. Slucajevi kada nastaju obligacije (quasi ex delicto) su:

- Kada sudija ucinu spor svojim- Kada nastane steta zbog prosutih ili izbacenih stvari- Steta koja moze nastati zbog postavljenih ili obesenih stvari- Steta na stvarima koje su poverene brodarima, krcmarima ili vlasnicima stala

39. Obligacioni odnos?Obligacija je pravna veza na osnovu koje smo, prema pravnom poretku nase drzave, duzni da nesto damo, ucinimo ili ne ucinimo. Obaveza iz obligacionog odnosa se mora izvrsiti i da poverilac moze putem suda zahtevati da mu duznik ucini ono sto je obavezan.Obligacioni odnosi predstavljaju dinamiku imovinskog prava, oni su vezani za promet dobara i usluga. Trgovina na veliko i malo, novcane transakcije, a u prvom redu kredit, srz su obligacionog prava

40. Cessio i ExpromissioPromena poverioca naziva se cessio. U drugom veku n.e. omoguceno je da neko ugovorom odredi novo lice kao poverioca, s tim da je duzan da obavesti duznika o tome.Promena duznika naziva se Expromissio. Takodje, i ovde je bio potreban novi ugovor koji bi oslobadjao starog duznika, obavezivao istom obavezom novo lice.

41. Damnum iniuria datum?To je delikt kojim se nanosi steta, ali bez namere da se neposredno ostvari korist. Akvilijevim zakonom je postavljeno nacelo naknade stete – 3 poglavlja i to:

1. Da ce onaj ko ubije roba ili cetvoronoznu zivotinju biti duzan da nadoknadi najvecu vrednost koju je stvar ili rob imali u poslednjih godinu dana

2. Predvidja odgovornost za sapoverioca, koji oprosti duzniku dug, cime steti ostale sapoverioce pa je duzan da im nadoknadi stetu.

3. Odgovornost za ostale vrste stete, koje nisu predvidjene prvom glavom ( Trazilo se da postoji neposredna veza izmedju radnje i posledice i da je naneta cinjenjem.) Zahteva se i krivica, ali je bio dovoljan i najmanji nehat. Tuzba se zvala actio legis Aquiliae i imala je penalni karakter zato sto se ne zahteva prosta vrednost, vec najveca vrednost u odredjenom periodu. Tokom klasicnog perioda zakon se poceo primenjivati i na posredne posledice, kao i na stete izazvane necinjenjem

42. Razlika izmedju zemljisnih (stvarnih) i licnih sluzbenosti?Razlika postoji u pogledu predmeta, dejstva i deljivosti. Zemljisne sluzbenosti su uvek vezane za nepokrednosti, a predmet licnih mogu biti i pokretne stvari. Zemljisne su u nacelu trajne i ne gase se smrcu vlasnika, dok su licne vezane za nekog titulara i njegovom smrcu se gase. Zemljisne sluzbenosti su nedeljive, dok su licne deljive.

43. Bitni elementi ugovora o kupoprodaji su?Su: Predmet i cena Predmet kupoprodaje moze biti svaka stvar koja je u pravnom prometu. Moze se prodati stvar koja ne postoji u trenutku zakljucenja ugovora.Cena mora biti u novcu, istinita, odredjena i u nekim slucajevima pravicna. Ona treba da bude u potpunosti ili bar pretezno u novcu, inace ce se smatrati da je zakljucena trampa.

44. Koji su najvazniji drustveni slojevi u periodu principata?Nobili – Potomci stare rodovske aristokratije. Osnov njihove moci je tradicija, zemljisni posedi, a uporiste im je senatu.Ekvestri – (potomci ekvestara „vitezovi“) Su takodje, bili uticajni sloj, bogatasi, skorojevici.

45. Osnovni razlozi za uvodjenje pravne nauke u izvor prava su:____________________(Slozen pravni sistem) i ____________________(laicko sudjenje)

46. Brak sa manusom je zakljucivan u odredjenim formama, kojim?1. KOEMPCIJA – simbolicna kupovina zene u formi per aes et libram, kojoj prisustvuje merac tegova,

5 svedoka i dve stranke2. KONFAREACIJA – simbolicna predaja uz prisustvo svstenika i posebnog obreda.3. USUS – boravak zene u kuci muskarca godinu dana

47. Narodi koji su ziveli na Apeninskom poluostrvu u vreme osnjivanja Rima?Gali ili Kelti, Etrurci, Ekvi, Volsci, Umbri, Samniti, ali najvecu ulogu imaju Latini

48. Stvari se dele na: Telesne (CORPORALIA) i Beztelesne (INCORPORALIA)

Objasnite nacelo Genera non pereunt?Zamenjive stvari ne propadaju. Pravilo ne treba doslovno shvatiti. Zelelo se reci da i zamenljive stvari propadaju, ali to ne utice na prava i obaveze.

49. Licna sluzbenost – vrste?Licne sluzbenosti predstavljaju pravo koriscenja neke stvari ili plodova sa nje, koja su ustanovljena u korist odredjenog lica, titulara sluzbenosti. One se svode na 4 prava:

1.USUSFRUCTUS (plodouzivanje)2.USUS (pravo upotreba)3.HABITATIO (pravo stanovanja)4.OPERAE (pravo koriscenja)

50. Genera i species?1. Genera ili Zamenljive stvari su odredjene, vrstom, kolicinom i eventualno kvalitetom. One nemaju svoju individualnost, jer se identifikuju brojanjem, vaganjem ili merenjem. To su: zito, vino, novac...2. Species - Nezamenljive ili individualno odredjene stvari su posebno izdvojene i umesto njih ne moze doci druga stvar. Takve su: rob odredjenog imena, kuca na posebnoj adresi...

51. Sta je povlasno dobro?Zemljisne sluzbenosti se ustanovljavaju u korist vlasnika jedne nepokretnosti koje se zove povlasno dobro, na teret vlasnika druge nepokretnosti (posluzno dobro)

52. Formula, novine u formularnom postupku i delovi?Formula je pisani akt, sastavljen prema strogim zahtevima forme, tipiziran, koji pretor upucuje sudiji i koji sadrzi bitne elemente spora i uputstva kako da se donese presuda, s obzirom na rezultat dokaznog postupka.Novo je to da je pretor dobio i ovlascenja da daje uputstvo sudiji kako da resi spor. Medjutim, istinsku novinu predstavlja sama formula i nacin izvrsenja, ukinuta je prodaja insolventnih duznika.Delovi forme su:

Obavezni Neobavezni

1. Imenovanje sudije (iudicis nominatio) 1. Prigovor (exeptio) 2. Pravni zahtev (intentio) 2. Ovlascenje na deobu (adiudicatio) 3. Pravni osnov (demonstratio) 3. Praescriptio 4. Predlog presude (condemnatio)

53. U toku Rimske istorije postojali su brojni izvori prava. Koja su 2 po nasem misljenju doprineli izgradnju Rimskog prava.

1. Obicaji 4. Senatske odluke2. Skup zakona 5. Pravnicki odgovori

3. Edikti magistrata 6. Carske kodifikacije

54. Kojim skolama su pripadali i u kom veku su ziveli?Kiža – elegantna jurisprudencija, 16 vekBonfante – istorijsko pravna skola 19 vekBartol – postglasatori 14 vekGrocije – skola prirodnog prava 16 vek

55. Koje su dve deobe poznavali rimski pravnici?

Jedna od prvih deoba bila na IUS i FAS. I jedno i drugo su pravila ponasanja, ali FAS ima religijski karakter, a IUS su pravila koja je drustvo, odnosno drzava nametnula u odnosima medju ljudima.Druga deoba je na IUS SCRIPTUM i IUS NON SCRIPTUM tj. pisani i nepisano pravo. Pisano su zakoni, a nepisano su obicaji.

56. Pretorski paktovi (pacta praetoria)?Prodorom konsensualizma u pravo i neki drugi neformalni sporazumi dobijaju zastitu, obicno zaslugom pretora. To su bili pretorski paktovi.Vrste:

1. Receptum arbitri2. Receptum nautarum3. Receptum argentarii4. Constitutum debiti5. Pactum de iureiurando

57. Nexum (Neksum)?Zna se da je bio rasiren oblik povezivanja u starom Rimu, da je imao zelenaski karakter, dovodio je do teskih posledica i da je narocito pogadjao plebejce. Zakljucivan je u formi per aes et libram. Neksum je, najverovatnije, predstavljao jednu vrstu samoprodavanja (automancipacije)

58. Forma ad solemnitatem je _______________ (forma kao uslov za postojanje)a forma ad probationem je _______________ (forma kao dokazno sredstvo)

59. Sta su alternativne obligacije, a sta facultas alternativa?Alternativne obligacije – kod njih postoji vise prestacija, od kojih je samo jedna dugovana. Kod njih je vazno ko ima pravo izbora (opcije), jer ono moze pripadati ili poveriocu ili duzniku Facultas alternativa – obaveze kod kojih se duguje i potrazuje jedna cinidba, ali se duznik moze osloboditi ako duznik izvrsi nest drugo. Postoje kod noksalne odgovornosti, ovde osteceni moze zahtevati od pater familijasa da mu nadoknadi stetu koju je njegov ukucanin ili zivotinja naneli, a ovaj umesto toga moze predati delikventa

60. Interdikti, pojam i vrste?To je sredstvo za zastitu drzavine. Ucinak interdikta je da resi samo neki fakticki odnos, bez upustanja u to kome pripada neko pravo. Taj ucinak je privremen: onaj ko izgubi spor u interdiktnom postupku moze zatim da trijunmfuje u svojinskom sporu. Postoje dve grupe za zastitu drzavine. Jedni sluze za sprecavanje uznemiravanja, za zadrzavanje drzavine. Zato se i zovu Interdicta retinendae possessionis. Drugi su namenjeni povracaju nepravilno oduzete stvari i zovu se Interdicta recuperandae possessionisU prvu grupu spadaju: Interdictum uti possidetis i interdictum utrubi.U drugu grupu spadaju: Interdictum unde vi, Interdictum de clandestina possessione i Interdictum de precario.

61. Koji su ugovori sa obligacionim sadrzajem stekli stvarno-pravnu zastitu?1. Superficies2. Ius in agro vectigal3. Emfitevza

62. Actio familiae erciscundae, Actio noxalis, Actio auctoritatis, Querella inofficiosi testamentiActio familiae erciscundae – Tuzba za podelu konzorcijuma

Actio noxalis – U slucaju noksalne odgovornosti, porodicni staresina, moze biti tuzen ovom tuzbomActio auctoritatis – U koliko dodje do evikcije (oduzimanja stvari od strane treceg koji prema njoj ima neko pravo), pribavilac podize ovu tuzbu.Querella inofficiosi testamenti - Je tuzba koja se pokretala da bi se ostvarilo pravo na nuzan deo

63. Vizantijski zbornici Rimskog prava?Ekloga (Lav III Isavrijski) i Prohiron (Vasilije I), Epanagoga, Vasilike (Lav Mudri 892), Sestoknjižje (Armenopulos)

64. Varvarki zbornici Rimskog prava?Teodorikov edikt (oko 500 godine), Lex Romana Visigothorum (Rimski zakon Zapadnih Gota), zove se josi Alarikov brevijar (oko 506 godine), Eurikov zbornik.

65. Pojam recepcije i kakva moze biti?Recepcijom Rimskog prava naziva se prihvatanje Rimskog prava u srednjevekovnoj Evropi, kao vazeceg pozitivnog prava. To je jedinstveni slucaj u istoriji da je pravni sistem jedne civilizacije, koja vise ne postoji, primenjuje vise vekova posle njene propasti. Nekada je do recepcije dolazilo putem uticaja narocito skolovanih pravnika – posredna recepcija –, a nekada je bila posledica odluke vladara – neposredna

66. Razlika izmedju posluge i ugovora o delu?Ugovor o delu je konsensualan kontrakt kojim se konduktor (onaj koji radi) obavezije da ce za lokatora (onaj koji narucuje posao) obaviti neki posao, a ovaj ce njemu za to platiti ugovorenu naknadu. Dok je posluga realni kontrakt bonae fidei kojim jedna stranka daje drugoj neku svoju nepotrosnu stvar na besplatno koriscenje. Kod ugovora o delu predmet obaveze konduktora je obavljanje odredjenog posla, ne sam rad, vec rezultat rada: da sagradi kucu, sasije tuniku, napravi zlatni prsten...

67. Kako utice smrt i promena statusa capitis deminutio na kontrakte i na gasenje obligacija?Postoje obligacije koje se smrcu gase. To su, najpre, obligacije iz delikta, koje su i pasivno i aktivno nenasledive. Niti ce naslednici odgovarati za dug dekjusa, niti ce naslednici ostecenog imati pravo da gone izvrsioca delikta. Osim ako spor nije doveden do litis contestatio. Zatim, mandat i ortakluk stvaraju obaveze i prava koja nisu naslediva. Takodje se ne prenose obaveze iz ugovora koja radjaju obligaciju intuitu personae. Gubitkom statusa deliktne obaveze se ne gase, jer su one vezane za fizicku licnost delikvenata. Nasuprot tome, capitis deminutio u nacelu gasi kontraktne obaveze.

68. Obligationes naturales (prirodne obligacije)?Postoje neki imovinski odnosi koji nisu pravni, kojima ovaj elemenat nedostaje. To su prirodne obligacije.Poverilac tada nema pravo da se obrati sudu da bi dosao do svog potrazivanja. I pored toga za njh se ne moze reci da nisu obligacije, jer ako duznik isplati, cak i u zabludi (nije znao da nije morao da plati), ne moze traziti povracaj onoga sto je dao.

69. Lica alieni iuris nisu imla pravo na samostalno sticanje imovine, ali su postojali izuzeci – koji?

1. peculium castrense2. peculium quasi castrense3. bona adventicia4. bona profecticia

70. Izvori prava iz perioda principata?1. zakoni i senatske odluke2. veciti edikti3. constitutiones principium

71. Stvarnopravni i obligaciono pravni nacini obezbedjenja poverilaca? Stvarnopravni: Obligacionopravni:

1. fiducija 1. jemstvo 2. pignus 2. ugovorna kazna 3. hipoteka 3. kreditni nalog

72. Pravna sposobnost koja prava obuhvata?ius conubii – pravo na zakljucivanje punovaznog brakaius commercii – pravo „trgovanja“ odnosno pravo da zakljucuje poslove, stice svojinu...ius suffragii – aktivno biracko pravoius honorum – pasivno biracko pravo

73. Razlike i slicnosti mandatum-a i negotiorum gestio?Mandatum ili ugovor o zastupnistvu je konsensualni ugovor, kojim je jedna strana (mandatar, zastupnik) obavezije da ce u svoje ime i za racun druge strane (vlastodavca) besplatno obaviti neki pravni ili fakticki posao.Negotiorum gestio ili neovlasceno obavljanje tudjih poslova se desava kada neko ucini za drugog neki pravni ili fakticki akt iako od vlasnika nije dobio to ovlascenje. - Iako je mandat besplatan, zastupnik ce imati pravo da trazi nadoknadu mogucih troskova, putem actio mandata contraria. Mandat je za svoja potrazivanja imao na raspolaganju actio mandati directa Za svoja potrazivanja, gestor ima pravo actio negotiorum gestorum contraria. Ako je u toku obavljanja radova napravio stetu, vlasnik ga moze tuziti sa actio negotiorum gestorum directa

74. Vrste testamenta?Najstariji je calatis comitiis, zatim vojni testament (in procinctu), mancipatio familiae, testament per aes et libram ili tripartitniNovi oblici: olografski, zatim poveren na cuvanje vladaru i testament izdiktiran u sluzbene spise

75. Pravo u dominatu?Ovaj period se naziva postklasicnim. Pravo ovog perioda karakterisu losa zakonodavna aktivnost imperatora, kvarenje stila, sve veci uticaj hriscanstva, dolazi do udaljavanja od klasicnih izvora prava. To je tzv. vulgarno rimsko pravo u kome nema jasne razlike izmedju drzavine i svojine, izmedju zajma i posluge...

76. Mancipatio familiae?Ako se ne moze koristiti testament, postoje nacini raspolaganja poslovima „medju zivima“ Tako je porodicni staresina sazivao libripensa, svedoke u obliku mancipacije i celokupnu imovinu prenosio na nekog svog prijatelja, uz klauzulu da on tu imovinu preda trecem licu, recimo sinu, kada dekjus umre. To je, dakle, posao per aes et libram. To nije testament vec spada u fiducijarne poslove, jer je prenosio svojinu, uslovno.

77. Sta je:

Asignatio – Dodeljivanje zemljisnih parcela iz fonda drzavne zemljeAppellatio – Zalba

Condictio indebiti – Isplata nedugovanog, kada neko preda sumu novca ili drugu stvar, misleci da je duzan, a dug ne postoji.

Litis contestatio – Osvedocenje spora (u prisustvu svedoka utvrdjivana je sustina spora i saglasnost parnicara da im odredjeni sudija resi spor.

Querella non numeratae pecuniae – Sluzi za utvrdjivanje da duznik nije primio navac povodom koga se obavezao

Infamia – Gubitak castiLibripens – Sluzbeni merac s vagomVenditio sub hasta – (Prodaja pod kopljem) je nacin dodeljivanja stvari koje su dosle u ruku drzavi

Longi temporis praescriptio – U vreme Justinijana, zastarelost je gubitak prava na zastitu protekom vremena (3 godine za pokretne stvari, a 10-20 za nepokretnosti)

Emfitevza – Je dugorocan, nasledan, stvarnopravni zakup zemlje za obradjivanje. Zakupac je duzan da placa zakupninu (canon)

Interpolacije – Komisija je dobila ovlascenja da menja tekstove, da ih prilagodjava potrebama novom pravnom poretku i terminologiji. Te izmene se zovu interpolacije.

Evikcija – Ako neko proda tudju stvar, pa pravi vlasnik podigne rei vindicatio i oduzme je kupcu, kaze se da je stvar evincirana, da postoji evikcija.

Genera non pereunt - Zamenjive stvari ne propadaju; Zelelo se reci da i zamenljive stvari propadaju, ali to ne utice na prava i obaveze.

Mala fides superveniens non nocet – Naknadno pridosla nesavesnost ne skodi. Trazilo se da je drzalac savestan samo u trenutku kada je pribavio stvar.

Prior tempore patior iure – Raniji u vremenu - jaci u pravu

Nudum pactum non parti obligationem, sed parti exceptionem – Znaci neformalni sporazum ne daje pravo na tuzbu, ali daje pravo na prigovor.

Superficies solo cedit – Sve sto je na zemljistu deli pravnu sudbinu samog zemljista. Ako neko sazida svojim materijalom zgradu na tudjem zemljistu, to pripada vlasniku zemljista.

Nemo partim testatus, partim intestatus decedere potest – Niko ne moze biti nasledjen delimicno po testamentu, a delimicno po zakonu. Kada postoji testament tada se imovina dodeljuje onima koje on poziva na nasledje ili ako to nije slucaj tada se primenjuje zakonski red nasledjivanja

78. Nacelo sluzbenosti?U sluzbenost spadaju razni oblici prava na tudjim stvarima. Nazivaju se sluzbenosti zato sto nekome necija stvar sluzi.

1. Sluzbenost se ne moze sastojati u cinjenju2. Ne moze postajati sluzbenost na sluzbenosti3. Niko ne moze imati sluzbenosti na svojoj stvari

79. Kondikcija (condictio) i vrste?Cilj kondikcije je da se povrati stvar koja je presla u tudju imovinu, ali je taj prelazak neopravdan, bez ikakvog ili bez valjanog osnovaKo moze za vindicira, ne moze da kondicira. Kondikcije su uvedene da pruze mogucnost pokretanja spora u nekim slucajevima koji su vapili za pravnim regulisanjem, ali nisu bili pokriveni sistemom tuzbi koje se temelje na svojini, na formalistickom kontraktu i ogranicenom broju delikata.Vrste su:

1. Isplata nedugovanja2. Isplata po osnovu koji nije ispunjen ili je otpao3. Isplata po nemoralnom osnovu

80. Razlika izmedju Rimske i danasnje hipoteke?Rimska hipoteka ima nedostatak javnosti, dok kod danasnje hipoteke postoje zemljisne knjige gde se, u rubriku belezi eventualna hipoteka.

81. Podela prava prema Zakonu 12 tablica?1, 2 i 3 = Sudjenje i izvrsenje presude4 i 5 = Odredbe o porodici i nasledjivnje6 i 7 = Imovinski odnosi izmedju suseda, medje8 i 9 = O deliktima10-a = O sahranjivanjuPoslednje dve nemaju posebnu sadrzinu. Donet je 451 g. p.n.e.

82. Podela obligacija?- S obzirom na predmet, obligacije bogu biti obicne i alternativne- ako se podje od odnosa duznik-poverilac, obligacije mogu biti jednostrane i dvostrane, s tim sto

dvostrane mogu biti jednake i nejednake- ako se kao kriterijum uzme zastita, obligacije mogu biti civilne i prirodne

83. Pojam, vrste i razvoj krivice?Krivica se definise kao subjektivni odnos ucinioca prema delu i njegovim posledicama. Pretpostavka krivice je uracunljivost. Ako postoji odrastao covek, dusevno zdrav (uracunljiv) onda se postavlja pitanje njegove vinosti, krivice u uzem smislu. Krivica se procenjuje na osnovu dva elementa:1. Da li je znao ili je mogao da zna2. Da li je zeleo ili je bar pristajao na poslediceNajpre se javlja Dolus (namerno nanosenje stete), zatim Culpa ili nehat (kada se neko nije ponasao kako treba) i ovde postaje razliciti stepeni:1

1. Culpa lata ili teski nehat i 2. Laki nehat, a koji ima dva oblika:

- culpa levis in concreto - culpa levis in abstracto

84. Razlika izmedju legata i fideikomisi-a?Legat ima iskljucivo imovinski karakter, a fideikomis ne. Legat je zasticen tuzbom dok fideikomis lezi na savesti. Legat se ostavlja prema strogim zahtevima forme, a fideikomis neformalno.

85. Actio publiciana i actio paulianaActio publiciana spada u pretorove tuzbe sa fikcijom. To je sredstvo za zastitu savesnog pribavioca res mancipi neformalnim putem, posto protekom vremena stvar prelazi uzukapijom u kvirtsku svojinu onoga ko je do res mancipi dosao tradicijom – pretor. Publicije je dozvolio pokretanje svojinske tuzbe uz fikciju da je rok za odrzaj prosao. Ovo je tuzba kojom se stiti pretorska svojina.Actio pauliana se koristi za sprecavanje svih ili gotovo svih postupaka duznika koji ide na stetu poverilaca. Uslov za njeno podizanje su steta, svest o insolventnosti na strani duznika i saznanje da je duznik insolventan naspram onih koji su primili nesto iz njegove imovine.

86. Testis unus – testis nulus?Jedan svedok ko nijedan svedok. Izjava jednog svedoka se ne uzima u obzir. Ovoje vazilo u ekstraordinarnom ili kognicionom postupku.

87. Redovne i inokosne magistrature u republici?Skupstina i senat – kolegijalni organiMagistrature – inokosni (pojedinacni) organi

- Visi magistrati su: konzuli, pretori, cenzori, diktator- Nizi magistrati su: kvestori, edili, plebejski tribun...

88. Vlast pater familiasa na pocetku republike?On ima velika ovlascenja u odnosu na ukucane: moze da ih kaznjava, prodaje, usvaja, izbacuje van porodice ukucane. Neposrednu prinudu nad robovima ne primenjuje drzava vec pater familias sa slobodnim clanovima porodice. On je neka vrsta lokalnog organa vlasti u Rimskoj drzavi.

89. Jemstvo?Sastoji se u tome sto se pored glavnog duznika obaveze jos neko lice koje garantuje da ce obaveza biti ispunjena. U danasnjem pravu osobine jemstva kao pravnog odnosa su:akcesornost, supsidijarnost i pravo na regres.

90. Compensatio (prebijanje) je koja vrsta gasenja obligacija. Vrste?Compensatio je gasenje obligacije bez volje stranaka i deluje snagom prigovora (ope exceptionis) ili po samom zakonu (ipso iure) Da bi se mogle prebiti dve trazbine potrebno je da budu:

Uzajamne – znaci da se mogu prebiti dugovi izmedju lica koja su medjusobno poverilac i duznik Istorodne – se sastoji u potrebi da obaveze budu iste vrsteDospele – znaci da se ne moze prebijati dospela obligacija sa onom ciji rok jos nije istekaoLikvidne – se sastoje u zahtevu da obaveze budu „ciste i jasne“

91. Noksalna odgovornost?Noksalna odgovornost se sastoji u tome sto, u slucaju da ukucanin, bilo da je slobodan ili rob, nacini stetu, pater familias moze biti tuzen sa actio noxalis. On je mogao biti tuzen da nadoknadi stetu, ali je, umesto toga mogao da preda delikventa ostecenom.

92. Faze u razviju svojine?4. Oblici kolektivne svojine5. Agnatska familija6. Kognatska familija7. Elementi feudalne svojine

93. Pravnici iz perioda republike?Servije, Kanulej, Hortenzije, Silije, Licinije, Sekstije, Akvilije, Kalpurnije

94. Lukrativni poslovi?To su dobrocini (lukrativni akt) poslovi koji su cesto deo slozene transakcije i tipa „dam da das“ ciji veci deo ostaje nevidljiv: npr. Poklon

95. Da li i za koje mane robe odgovara prodavac kod kupoprodaje?Prodavac garantuje da stvar nema ni fizicke ni pravne nedostatke (tereti – zalozno pravo, sluzbenosti, ili da stvar nije njegova) Ako neko proda tudju stvar , pa pravi vlasnik podigne rei vindicatio, i oduzme je kupcu, kaze se da je stvar evincirana, da postoji evikcija. Prodavac odgovara za fizicke nedostatke, ako one postoje u trenutku prodaje stvari, zatim da su nevidljivi, osim ako se radi o svecanom obecanju da stvar nema te nedostatke. Ako kupac otkrije nedostatke moze traziti raskid ugovora i povracaj cene posebnom tuzbom koja se zove actio redhibitoria, tako da se i danas nedostaci zbog kojih je moguce raskinuti ugovor zovu redhibitorne mane.

96. Delatnost pravnika u principatu i koji su to pravnici?Imamo 3 osnovna oblika8. Cavere – davanje forme pravnim aktima9. Agere – zastupanje stranaka u parnicama, a to po pravilu rade advokati10. Respondere – davanje odgovora na pitanje stranaka ili sudija

Pravnici su: Gaj, Longin, Čelz mladji, Selvije, Julijan, Pomponije, Gaj Kasije, Papinijan, Ulipijan, Modestin, Ciceron

97. Ius publice respondendi?Najpre su se gradjani obracali pravnicima za misljenje i to onima u ciji sud imaju poverenja. Zatim, desavalo se da se sudija, pre nego sto donese odluku, savetuje sa nekolicinom jurisprudenata. Kasnije Avgust je uveo jednu novinu. On je odredjenom broj pravnika dao pravo da daju odgovore na osnovu njegovog ovlascenja i od tada samo pravnici imaju pravo koji imau ius publice respondendi mogu javno davati misljenje.

98. Nacini gasenja obligacija?Gasenje voljom stranaka: Solutio (razresenje ili resenje) – redovan nacin za gasenje obligacije Novatio (prenov) – nastaje kada se stara obligacija ugasi i umesto nje stvori nova Litis contestatio – nuzna, nevoljna novacija Pactum de non petendo – oprostaj dugaGasenje bez volje stranaka: - Smrt – to su, najpre, obligacije iz delikta, koje su pasivno i aktivno nenasledive - Capitis deminutio – u nacelu gasi kontraktne obaveze. Narocito maxima i media - Confusio (sjedinjenje) – postoji kada se u jednoj licnosti nadje i poverilac i duznik - Neskrivljena propast stvari – dok je u rakama duznika, stvar moze propasti bez njegove krivice. Kaze se da je stvar unistena slucajem ili visom silom. - Compensatio (prebijanje) – definise se kao medjusobno potiranje duga i potrazivanja

99. Prior tempore patior iure?„Raniji u vremenu jaci u pravu“ jedna od prednosti hipoteke jeste mogucnost visestrukog zalaganja, ali ako je iznos potrazivanja veci od iznosa zalozene stvari nastaje problem. U ovom slucaju, u Rimu, primenjuje se ovo pravilo.

100. Edikti?Su sredstva kojima pretor menja pravo. To je najpre bio usmeni, a kasnije pismeni proglas, koji je pretor izdavao pri stupanju na duznost. Mogao je, u toku trajanja svog mandata, da izdaje naknadne edikte. Njima je pretor obavestavao gradjane u kojim slucajevima ce dati pravo na tuzbu (iudicium dabo) ili u kojim ce uskratiti pravo na tuzbu – na pokretanje spora (non servago)

101. Kako se deli pravo u dominatu?Deli se na: IUS (doslovno pravo) – pravo sadrzano u delima klasicnih rimskih pravnika i LEGES – su zakoni koje su donosili imperatori

102. Actiones honorarie?To su tuzbe koje su uveli pretori Ima ih 4:

1. Actiones utiles2. Actiones ficticae3. Actiones per transpositionem4. Actiones in factum

103. Uzroci prelaska na dominat?Najvazniji uzroci leze u nacinu proizvodnje. Nezainteresovanost roba za proizvodnju, privremeno zatvaranje provincija i latifundija, opste smanjenje trgovine, opadanje poverenja u novac, finansijske teskoce. Sve su to elementi koji su vodili u rasulo i koji su privredno, vojnucki i moralno oslabili carstvo.

104. Locatio – conductio?Danas se koristi za tri voma razlicita ugovora:11. Locatio conductio rei (ugovor o zakupu stvari) Je kontrakt kojim se jedna strana obavezuje

(zakupodavac) da ce stvar staviti na raspolaganje, a duga (zakupac) da za to plati odredjenu naknadu.12. Locatio conductio operarum (najam radne snage) Postoji kada jedno lice obeca da ce staviti na

raspolaganje svoju radnu snagu, a druga da ce za to platiti naknadu.13. Locatio conductio operis faciendi (govor o delu) To je konsensualni kontrakt, kojim se conductio

obavezuje da ce za lokatora obaviti neki posao, a ovaj da ce mu za to platiti ugovorenu naknadu.

105. Predmet i sadrzina obligacionog odnosa?Sadrzinu obligacije cine prava poverioca i obaveze duznika. Predmet obligacije je ono sto poverilac moze da zahteva od duznika, to je ono na sta je usmerena sadrzina. To nije nistra drugo do dugovano ponasanje duznika, ono sto se zove prestracijom.

106. Objasni sledece izraze?- Ager gentilicius = Svaki genus ima svoj deo suma ili pasnjaka tzv. Ager gentilicius, koji clanovi genusa

zajednicki iskoriscavaju.- Aerarium = Blagajna kojom rukovodi senat.- Princeps legibus solutus = Vladara zakoni ne vezuju, sto znaci da u donosenju novih odluka, on nije sputan

pravilima iz knjiga jurisprudenata, niti zakonima prethodnika, pa ni sopstvenim zakonima.- Bona adventicia = To je imovina koju ukucani naslede od majke i srodnika po majcinoj liniji i ima poseban

pravni polozaj.- Vinditio sub hasta = Prodaja pod kopljem. Je nacin dodeljivanja stvari, pokretnih i nepokretnih, koje su na

neki nacin dosle u ruke drzavi. Pored stvari je zabadano koplje kao simbol drzavne vlasti i garancija svojine kupcu.

- Actori incumbit probatio = Teret dokazivanja je na tuziocu, a do njega je doslo zbog teskoce da je dokazuje tzv. negativna cinjenica – da nesto ne postoji. Zato se obaveza dokazivanja prebacuje na drugu stranu, pa neka ona dokazuje da ima pravo koje istice i na osnovu koga uznemirava vlasnika.

- Longi temporis praescriptio = Praescriptio ili zastarelost je gubitak prava na zastitu protekom vremena. Zastareloscu se ne gubi samo pravo, vec jedino pravo na zastitu.

107. Pravna nauka i u kom veku je nastala?Najvredniji deo klasicnog prava cine dela ucenih pravnika, jurisprudenata. Pravna nauka, je najvisi domet ove civilizacija i nastala je u srednjem veku. U Rimu su se mnogi najistaknutiji ljudi posvetili pravnim naukama. Bavljenjem pravom je nacin ucesca javnim zivotom kao i besednistvo i politika. Time se zadobija ugled, uticaj u drustvu, a i posredna moc i bogatstvo.

108. Koje su osobenosti deliktnih obligacija?1. Siri je krug lica koja mogu biti duznici iz delikata. Deliktno odgovoran je gotovo svako lice koje ima fizicku licnost, ukljucujuci i robove i lica alieni iuris, pasnjaci i stoka.2. Smrcu se ugovorne obaveze ne gase, a deliktne se gase – osveta nije moguca nad umrlima, a nepravicna je prema clanovima njegove porodice niti se nasledjuje od ostecenog.3. Capitis deminutio po pravilu gasi kontraktnu obavezu, deliktna ostaje.4. Ako postoji pluralitet duznika iz ugovora oni odgovaraju podeljeno ili solidarno, dok sadelinkventi odgvaraju kumulativno – svaki od njih mora da plati dugovani iznos – in duplum.Posebna specificnost deliktnih obaveza je da se moraju ostvariti u roku od jedne godine. Posle toga penalna tuzba se pretvara u reipersekutornu tj. Umesto prava na visestruki iznos, poverilac dobija jednstruku vrednost stvari.

109. Tri slucaja kod odrzaja gde se ne trazi savesnost i pravni osnov. Koji su?14. USUCAPIO PRO HEREDE15. USURECEPTIO FIDUCIAE16. USURECEPTIO EX PRAEDIATURA

110. Godfroa je predstavnik koje skole? U kom veku i u kojoj se zemlji javlja ta skola? Koji su ostali predstavnici i koji su postulati njihovog ucenja?To je bila skola elegantne jurisprudencije u 16-om veku. Javlja se u Evropi (Franciskoj i Italiji). Ostali predstavnici su: Alicijat, Kiza, Dimulen... Skola je dobila naziv u teznji ka elegantnom stilu. Ona se zove jos i istorijska skola jer je odbacivala tumacenja i insistirala na originalnim tekstovima, u kojima je videla i istorijske naslage. Pravnici ove skole sa nipodastavanjem gvore o radu glasatora i njihova zasluga je u vracanju originalnim izvorima.

111. Pacta legitima (pojam i vrste)?Neformalni sporazumi koje su carevi stitili sa tuzbom koja se zvala actio ex lege (koja se podize na osnovu zakona), a i sami ti sporazumi zovu se pacta legitima (neformalni sporazumi na osnovu zakona)Tri su ovakva pakta:1. Kompromis - je sporazum kojim stranke obecavaju da nece svoj spor iznositi pred pretora, vec ce

ce ga poveriti jednom gradjaninu koga same odrede i sa kojim ce kasnije zakljuciti receptum arbitri. Zakljucivan je u obliku stipulacije.

2. Obecanje miraza – Ako nije imalo oblik verbalnog kontrakta, nije obavezivalo. Tek je u petom veku jednom naredbom predvidjeno da i neformalno obecanje miraza daje pravo na tuzbu. Tako je nastao pakt pollicitatio dotis, koji je vremenom potisnuo verbalni kontrakt.

3. Poklon – Je ugovor kojim neka strana obeca da ce dati drugoj neku stvar ili sumu novca. Poklon je dvostrana izjava volje, sto znaci da je potrebna saglasnost i obdarenog, ali on radja jednostrani obligacioni odnos. Pravni osnov poklona je zelja poklonodavca da uveca imovinu poklonoprimca.

112. Condiciones sine causa spada u kvazikontrakte. Postoji ugovor koji je slican 3 njim? Koji?

- Notiorum gestio

113. Prestacije?To je pojam za sva tri oblika duznickog polaganja, tako da se svaki predmet obligacije zove prestacija. Ako se dugovana stvar ili novac ne javljaju kao predmet obligacije, oni ce u obligacionom odnosu imati ulogu predmeta prestacije. Predmet prestacije ne mora uvek da postoji. Obligacije tipa prestracije su:zakup, posluga i obaveza prodavca iz ugovora o kupoprodaji. Postoje 3 vrste prestacije:

1. Dare - preneti svojinu ili neko drugo stvarno pravo2. Facere - ciniti ili neciniti3. Praestare – preneti drzavinu

114. Dve zagonetke Legisakcionog postupka?17. Samopomoc18. Personalna egzekucija19. A ostale osobine su: Arbitraza, deoba na dva dela, nedostatak pravnih lekova (nemogucnost zalbe)

115. Gasenje obligacije bez volje stranaka?20. Smrt21. Capitis deminutio22. Slucajne propast stvari23. Confusio24. Praescriptio

116. Posledice poverilacke docnje?Su: smanjenje duznikove odgovornosti i mogucnost da se na drugi nacin duznik oslbodi od svog duga.

117. Najvazniji oblici feudalizacije u dominatu?Najvazniji oblik je bio kolonat. Tu spadaju: patrocinium, elementi staleskog uredjenja, naturalizacija privrede, pa i samo hriscanstvo.

118. Dve vrste zastupnistva za koje su znali Rimljani?25. Kognitor – je onaj koga je stranka posebnim ugovorom odredila da je zastupa i predstavlja u protivnom

sporu26. Prokurator – je lice koje je dobilo sire ovlascenje da vodi racuna o necijoj imovini, iz koga je

proizilazilam mogucnost da tuzi duznika i zahteva naplatu.

119. Jednostrane i dvostrane obligacije?- Ako je obligacija takva de se jedno lice javlja iskljucivo kao poverilac, a drugo kao duznik, onda se naziva

jednostranom, (ugovor koji uspostavlja ovakav odnos je contractus unilateralis)- U koliko su obe strane medjusobno i poverioci i duznici onda se nazivaju dvostrane obligacije (ugovor koji

uspostavlja ovakav odnos je contractus bilateralis)

120. Principat (27 god. p.n.e. – 284 god. n.e.)

Uvodjenje principata kao oblika drzavnog uredjenja je posledica politicke krize. Republika je ustupila nesto carstva monarhiji. Vreme principata je nazvano ,,Rimski mir“ U znaku je velikog privrednog i kulturnog prosperiteta. Trgovina je cvetala. Jedina posledica Rimskog mira bila je ekspanzija Latinskog jezika i rimske kulture. Vrhunac dostize klasicno rimsko pravo. Jedina vazna novina jeste prosirenje kruga rimskih gradjana na gotovo sve slobodne stanovnike imperije. Jedna od najvaznijih promena u ovom periodu je promena peregrina.

121. Sistem triparticije i deoba prava?Pravo je podeljeno na:IUS – pravo koje je drzava nametnula u odnosime medju ljudima, FAS (ima religijski karakter), IUS SCRIPTUM (pisano), IUS NON SCRIPTUM (nepisano pravo), IUS CIVILE (pravo svojstveno jednom narodu), IUS GENTIUM (pravo zajednicko svim ljudima), IUS PUBLICIUM (javno), IUS PRIVATUM (privatno pravo)Po Gaju, celokupno pravo se odnosi na:

1. Lica (statusno i porodicno)2. Na stvari (stvarno, nasledno, obligaciono)3. SudjenjeKrivicno i javno pravo nije bilo obuhvaceno gajevom triparticijom

122. Zaostavstina (HEREDITAS)?

Pokojnik cija se zaostavstina raspravlja zove se DEKUJUS ili DEFUNCTUS (pokojnik) Naslednik je heres, a zaostavstina hereditas. Najkrace receno, zaostavstina obuhvata sva prava i obaveze dekujusa.

123. Kada se primenjuje zakonski red nasledjivanja?Ako neko lice umre bez testamenta, a pri tome nema svoje naslednike – najblizi agnat dobice zaostavstinu, a ako nema agnata onda ce dobiti gentil.

124. Nacelo reprezentacije?To je nacelo predstavljanja. To znaci da unuci i dalji srodnici, dobijaju zajedno deo koji bi dobio njihov otac da je ziv, odnosno da nije emancipovan.

125. Testament calatis comitiis?Najstariji testament zvao se „pred sazvanom skupstinom“, jer je za njegovo donosenje bila nadlezna kurijatska komicija, kojom je predsedavao vrhovni svestenik. Skupstina je trebala da objavi svima, ko ce biti naslednik testatora, na polozaju porodicnog staresine. Kasnije se testament proglasavao pred 30 liktora, koji su simbolizovali 30 bratstava.

126. Kada se koristi quarella inofficiosi testamenti?Tuzba zbog nedolicnog testamenta - Koristi se da bi se ostvarilo pravo na nuzan deo, jer se smatralo da testamentator nije postupio u skladu sa moralom.

127. Nudum pactum non parit obligationem?Prost sporazum ne stvara obligaciju.

128. Koji zakoni su razvijali polozaj plebejaca?Kanulijev, Hortenzijev, Licinijev, Sekstijev zakon