NTERNI NADZOR POSLOVANJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

7/29/2019 NTERNI NADZOR POSLOVANJA PRIVREDNIH DRUTAVA

1/25

Interni nadzor poslovanja privrednih drutava

Bojana Vuca, 1014/05 1

Savremeno privredno drutvo kao i njegov menadment, suoen je sa sa

potrebom donoenja poslovnih odluka radi ostvarivanja zadatih poslovnih

ciljeva.

Odluke koje menadment treba da donese i koje donosi, zasnovane su

na informacijama produkovanim u raunovodstvenom informacionom

sistemu.

Sve informacije koje se prilivaju u sistem internog nadzora moraju biti

jasne, tane i pouzdane za ispravno odluivanje. U suprotnom dolazi do

greaka, prekovremenih trokova, prevara, pronevera. Glavni zadatak

internog nadzora jeste da kontrolie sve delove preduzea, da li dosledno

redukuju poslovnu politiku usvojenu na poetku poslovnog perioda i da li

podnose tane informacije menadmentu privrednog drutva.

U uslovima gde deluje sila slobodnog trita pojaava se uloga internog

nadzora. Prisustvo nelojalne konkurencije, poveane korupcije i erozije

poslovnog morala, uzrok su za uspostavljanje internog nadzora. Strukturu

internog nadzora ine sjedne strane interna kontrola, a sa druge interna

revizija.

Termin kontrola vodi poreklo od francuske re i contrerle,to znai

protivuloga.Kontrola je provera koja se vri putem suprotstavljanja tj.

uporeivanja izmeu onog to jeste i onog to treba da bude.Sutina kontrole

je u uporeivanju.


2/25



Osnovni i najznaajniji oblik kontrole u preduzeu je interna kontrola

koja je vana za voenje raunovodstvenih i finansijskih evidencija preduzea,

za upravljanje preduzeem.Za interne kontrole su zainteresovani svi, eksterni

revizori, uprava, bord direktora, akcionari velikih javnih kompanija, drava...

Sistem interne kontrole, prema ISA 400 podrazumeva sve politike i

postupke koje je usvojila uprava nekog preduzea, kako bi joj pomogli u

postizanju cilja uprave vezanog za obezbeenje, koliko je to praktino

mogue, redovnog i efikasnog obavljanja njenog poslovanja, ukljuujui

poslovanje politike uprave, zatitu sredstava, spreavanje prevare i greke,

tanost i komplekstvnost raunovodstvenih evidencija i blagovremenu

primenu pouzdanih finansijksih informacija.

U sve poslovne aktivnosti preduzea je utkan sistem interne kontrole i

njegovo poslovanje je usko vezano za obavljanje poslovne delatnosti.

Efikasno poslovanje, finansijsko izvetavanje i usklaenost su tri osnovne

kategorije ciljeva menadmenta preduzea. Vani ciljevi kontrole operacija,

aktivnosti redovnog poslovanja, su precizne informacije radi donoenja

internih odluka i zatite sredstava. Ako nisu adekvatno zatieni kontrolama,fizika sredstva, nematerijalna sredstva, vani dokumenti i evidencije

kompanije mogu da budu ukradeni, zloupotrebljeni ili sluajno uniteni.

Za internu kontrolu odgovorni su svi u organizaciji:

menadment

upravni odbor

interni revizori


3/25



ostalo osoblje

Najodgovorniji je izvrni direktor koji treba da preuzme nadlenost nad

sistemom interne kontrole, tj. da vodi i dalje direktive viim menaderima.

Kontrole koje se odnose na pouzdanost finansijskog izvetavanja

interesuju prvenstveno revizora, koji ima znaajnu odgovornost kada se radi

o otkrivanju prevare od strane menadmenta ili zaposlenih. Revizori

insistiraju na reviziji finansijskih kontrola, ali i onih kontrola koje uti u na

interne informacije o upravljanju.

Interna kontrola se moe definisati kao proces, ustanovljen i sprovoen od

strane upravnog odbora preduzea, menadmenta i ostalog osoblja, a cilj mu

je da obezbedi razumno uverenje vezano za postizanje ciljeva u sledeim

kategorijama i efikasnost i uspenost poslovanja, pouzdanost finansijskog

izvetavanja, saglasnost sa postojeim zakonima i propisima i zatite imovine

od neovlaenog prisvajanja, korienja i otuenja.

Osnovni koncepti koje sadri definicija interne kontrole su:

interna kontrola je proces, tj. ona nije dogaaj ili okolnost, ve niz

postupaka koje proveravaju aktivnosti preduzea

internu kontrolu obavljaju ljudi, neke organizacije zavisno od toga ta

rade i govore, oni odreuju ciljeve preduzea i uvode u funkciju

kontrolne mehanizme. Dakle, nju sprovode upravni odbor, menadent i

ostalo zaposleno osoblje u preduzeu

od interne kontrole se oekuje da upravnom odboru i menadmentu

preduzea prui samo razumno uverenje,a ne apsolutno uverenje da su

ciljevi kompanija ostvareni. Ogranienja su vezana za realnu injenicu

da ljudsko miljenje moe biti pogreno, moe doi do raspada i prekida

funkcionisanja zbog neispunjenja obaveza od strane ljudskog faktora,

jer proste greke i kontrole mogu promai neprimeene dosluhom. Ona

su svojstvena svim sistemima interna kontrole i utiu na verovatnou

ispunjenja ciljeva. Menadment takoe ima mogunost i sosobnost da se

stavi iznad sistema interne kontrole tako da ga uini neefikasnim


4/25



interna kontrola se primenjuje radi postizanja ciljeva u jednoj ili vie

kategorija koja se meusobno preklapaju. Kategorije ciljeva su:

- poslovanje vezano za efikasnost i uspenost korienja resursa

preduzea

- finansijsko izvetavanje vezano za primenu pouzdanih

objavljenih finansijskih izvetaja

- usklaenost - vezano za usklaenost poslovanja kompanije sa

vaeim zakonima i propisima

- zatita sredstava

Ciljevi vezani za finansijsko izvetavanje, usklaenost sa zakonima i

propisima i zatitu sredstava, u velikoj meri se zasnivaju na standardima koje

nameu spoljne strane, a zavise od naina obavljanja kontrolnih aktivnosti

unutar preduzea. Operativni ciljevi, kao to su dobit od ulaganja i u ea na

tritu, nisu uvek pod kontrolom preduzea.

Jednostavnija definicija internih kontrola ih oznaava kao skup mera koje

preduzima menadment u smislu ostvarivanja poslovnih ciljeva. Ove mere semogu definisati i grupisati na sledei nain:

- zatita imovine od preteranog troenja, neefikasne upotrebe i mogu ih

prevara

- obezbeenje pouzdanosti raunovodstvenih podataka

- dosledna realizacija poslovne politike u svim delovima privrednog

drutva

- ocenjivanje rada sektora, zaposlenih i menadmenta

Doktror Slavoljub Marti navodi da se sistem interne kontrole sastoji od

svih mera i metoda koje se primenjuju u preduzeu u cilju :

1. Obezbeenje njegovih sredstava od rasipanja, pronevera i efikasnosti,

unapreenja tanosti i pouzdanosti knjigovodstvenih i operativnih

podataka

2. Pridravanja poslovne politike preduzea


5/25



3. Ocene poslovne efikasnosti

Interna kontrola obuhvata sve sektore i sve aktivnosti preduzea. Ona

ukljuuje metode pomou kojih menadment preduzea delegira ovlaenja i

odgovornosti za obavljanje funkcije prodaje, nabavke, raunovodstva i

proizvodnje.

Interna kontrola se sastoji od pet meusobno povezanih komponenti:

kontrolno okruenje

procena rizika

kontrolne aktivnosti

informacija i komunikacija

nadgledanje i praenje

Ljudi sa svojim individualnim osobinama, ukljuujui integritet, moralne

vrednosti i kompetentnost i okruenje u kome oni rade ine jezgro svakog

preduzea, ukupno ponaanje, shvatanje i aktivnosti menadmenta u pogledu

sistema interne kontrole i njenog znaaja u preduzeu podrazumeva

kontrolno okruenje. Upravo kontrolno okruenje ini osnovu svih ostalih

komponenti interne kontrole, pod uslovom da postoji disciplina i

organizacija.


6/25



Kompanija mora da bude svesna rizika sa kojima se suoava i mora o

njima da vodi rauna. Poslovne ciljeve koje nastoji da osvoji kompanija

odreuje, a zatim uprava utvruje rizike vezane za postizanje zacrtanih ciljeva

i preduzima odreene korake radi kontrole tih rizika. Polazei od injevice da

e se ekonomski, privredni, zakonski i radni uslovi konstantno menjati,

neophodni su mehanizmi koji e identifikovati i kontrolisati rizike koje

pomenute promene nose sa sobom.

Da bi se upravi preduzea pomoglo da obzbedi realizaciju onih aktivnosti

koje ona smatra neophodnim da bi se kontrolisali rizici, vezani za postizanje

zacrtanih ciljeva preduzea, moraju se ustanoviti i obavljati kontrole politike i

procedure.One obuhvataju itav niz aktivnosti, kao to su:odobrenja,

ovlaenja, vefirikacije,usklaivanja, opta ispitivanja, proveru aritmetike

tanosti kao i kontrolu primene i uslova rada kompruterskih informacionih

sistema. Mnogobrojne kontrolne aktivnosti se mogu svrstati u sledeih pet

kategorija:

1. Adekvatno razdvajanje dunosti

2. Pravilno odobravanje transakcija aktivnosti

3. Adekvatna dokumentacija i evidencije

4. Fizika kontrola sredstava i poslovnih knjiga

5. Nezavisne provere uspenosti rada


7/25



Na svim nivoima organizacije potrebne su informacije:finansijskeorganizacije, poslovne informacije, informacije o usklaenosti, informacije o

spoljnim dogaajima, aktivnostima i uslovima. Pomenute informacije moraju

da budu utvrene, dobijene, i prenete u onoj formi i vremenskom okviru koji

e korisnicima omoguiti da obave svoje dunosti i obaveze. Informacioni

sistemi prave izvetaje i omoguavaju voenje i kontrolu preduzea.

Najvaniji sistem za internu kontrolu je raunovodtveni sistem koji se

smatra serijom zadataka i knjienja jednog preduzea pomou kojih se

transakcije obrauju radi voenja finansijskih evidencija. Oni identifikuju,

sakupljaju, analiziraju, izraunavaju, klafifikuju, knjigovodsveno obuhvataju i

sumiraju transakcije i druge dogaaje i izvetavaju o njima.

Celokupan proces mora da bude praen i po potrebi se mora

modifikovati. To se postie konstantnim aktivnostima praenja i nadgledanja,

posebnim procenama ili kombinovanjem ta dva postupka. Tokom obavljanja

redovnih poslovnih aktivnosti se vri stalni monitoring, te na taj na in sistem

moe adekvatno reagovati, odnosno menjati,sa dinamikom koju nalau

promenjeni uslovi. Od procene rizika i efikasnosti tekuih postupaka imonitoringa e zavisiti obim i uestalost ocenjivanja.


8/25



Tabelarni pregled predstavlja komponente interne kontrole

(opis i klasifikacija na podgrupe)

Struktura interne kontrole

Komponente Opis komponenteDaljnja podela

(ako je primenljiva)

Kontrolno okruenjeAktivnosti, politike i postupci koji

odravaju odnos najvie rukovodne

strukture, direktora i vlasnika

preduzea vezanoj za kontrole i

njihov znaaj

Podkomponente kontrolnog

okruenja:

- Integritet i etike

vrednosti

- Privrenost

komponentnosti

- Filozofija i stil rada

uprave

- Organizaciona struktura

- Uoravni odbor ili

revizorska komisija

- Dodela/raspodela

ovlaenja/nadlenosti i

odgovornosti- Kadrovska i poslovna


9/25



politika

Procena rizika od strane uprava

Identifikacija i analiza rizika

relevantnih za pripremu finansijskih

izvetaja u skladu sa GAAP-om

Izjave uprave koje moraju biti

zadovoljene:

- Postojanje i pojava

kompleksnosti

- Vrednovanje ili alokacija

prava i obaveza

- Prezentacija i

objavljivanje

Raunovodstveni informacioni i

komunikacioni sistem

Metode koje se koriste za

identifikovanje,

skupljanje/sastavljanje,

klasifikovanje, evidentiranje i

izvetavanje o transakcijama

preduzea i odravanje odgovornosti

prema za njih vezanim

sredstvima/imovini

Ciljevi revizije koji moraju biti

zadovoljeni vezano za

transakcije:

- Postojanje

- Kompleksnost

- Tanost

- Klasifikacija

- Vremenski raspored

knjienja i sumiranje

Kontrolne aktivnosti

Politike i procedure koje je

ustanovila da bi postigla svoje

ciljeve za finansijsko izvetavanje

Kategorije kontrolnih aktivnosti:

- Adekvatno razdvajanje

dunosti

- Pravilno odobravanje

transakcija i aktivnosti

- Adekvatna

dokumentacija i

evidencije

-

Fizika kontrola

sredstava i evidencija

- Nezavisne provere

uspenosti

funkcionisanja

Praenje

Stalna i povremena procena i

efikasnosti organizacije i provoenja

sistema interne kontrole koju vri

uprava, kako bi utvrdila, da li ona

funkcionie kako je predvieno i da

bi bila, po potrebi modifikovana

radi, boljeg funkcionisanja

Nije primenljiva

Interna kontrola nije serijski proces u kome jedna komponenta utie

samo na sledeu, to je viesmerni, ponavljajui proces u kome gotovo svaka

komponenta moe da utie na svaku, bilo koju drugu, komponentu.


10/25



Sa analitike take gledita interna kontrola se moe podeliti na dve

iroke kategorije nadzornog delovanja: administrativnu kontrolu i

raunovodstvenu kontrolu.Obe kontrole su funkcije upravljanja, a u veini

sluajeva se prepliu, tako da se izmeu njih ne moe povui neka precizna

granica. U postupku revizije naroito kada se radi o eksternoj reviziji, revizor

se mnogo vie bavi internom raunovodstvenom,nego administrativnom

kontrolom.

Na aktivnosti koje nisu direktno finansijskog karaktera odnosi se

administrativna interna kontrola sa zadatkom da obezbedi efikasnost u

poslovanju i da se to poslovanje u svim sektorima i odelenjima preduze a

odvija u skladu sa proklamovanom poslovnom politikom. Efikasne

administrativne interne kontrole imaju uticaja na uspenost poslovanja, jer

obezbeuju stabilan ritam personalnog servisiranja poslovne aktivnosti i

ostavljaju utisak bezbednosti kod poslovnih partnetra.

Raunovodstvena, odnosno finansijska kontrola ukljuuje finansijske

aktivnosti u obuhvata organizaciju, metodologiju, evidenciju, sciljem

obezbeivanja zatite sredstava i verodostojnosti finansijksih izvetaja, a

koncipirana je na taj nain da prui pouzdane dokaze: da su transakcije

obavljene prema ovlaenjima menadmenta, da su transakcije evidentirane

na taj nain da je u prvom redu omogueno sastavljanje finansijskih izvetaja,

da je obezbeeno prikladno izkazivanje vrednosti sredstava, da je pristup i

raspolaganje sredstvima doputeno samo po ovlaenju menadmenta, da je

knjigovodstveno stanje sredstava uporeivano sa postojeim stanjemu

odgovarajuim intervalima kao i da su preduzimane adekvatne mere u

pogledu utvrenih razlika.

Internu kontrolu definiu kao kompletan sistem kontrole finansijskih i

drugih, ustanovljenih da prue razumno uverenje o efikasnosti i uspenosti

poslovanja, internoj finansijskoj kontroli i usklaenosti sa zakonima i

propisima.


11/25



Internu finansijsku kontrolu su defiisali kao interne kontrole koje su

ustanovljene da bi se pruile razumno uverenje o zatiti sredstava od

neovlaene

upotrebe ili prodaje i o voenju odgovarajuih evidencija i pouzdanosti

finansijskih informacija koje se koriste unutar preduzea ili se objavljuju.

Uporedna administrativna i raunovodstvena kontrola

Vrste kontrole Odnosi se na Vrste revizije Primer

Administrativna

kontrola

Promociju ili uspenost

poslovanja i postupanjeprema propisima

upravljanim

aktivnostima

Revizija poslovanja i

revizija usklaenosti

Politika provere

biografije budueg

zaposlenog i opte

provere

Raunovodstvena

kontrola

Zatita sredstaava da

su finansijski izvetaji i

osnovne

raunovodstvene

evidencije pouzdane

Nezavisna

revizija,interna revizija

i finansijska revizija

Korienje bankovnog

sefa za deponovanje

kratkoronih hartija od

vrednosti ili upotrba

gotovine kompanije

Da bi interni nadzor mogao odgovoriti svojoj nadzornoj funkciji moraju

mu se stvoriti na uvid elementi za uporeivanje. Svaka poslovna transkciaj

treba da proe kroz etiri odovjene faze:

1. Treba da bude oznaeno ko odobrava transakciju

2. Transakcija treba da bude odobrena

3. Treba da bude izvrena

4. Sledi evidentiranje

Pomenute faze imaju kontrolnu ulogu tako da osoba odgovorna zta

sledeu fazu transakcije kontrolie rad izvren u prethodnoj fazi, a kontrolni

uinak se sastoji u tome to se eventualne greke mogu otkriti i otkloniti pre

zavretka transakcije.


12/25



Procedura odvijanja transakcije sadri elemente kontrole.Svako odelenje

prima pismeni dokaz o tome ta se dogodilo u prethodnoj fazi, pregleda

dokumente koji prate transakciju i uverava se da su prethodne radnje

korektno obavljene.U finalnoj fazi deluje raunovodstvo i evidentira prodajukada primi pisane dokaze:porudbinu kupca, odobreni kredit, otpremnicu i

fakturu.Nadzor insistira na primeni principa nespojivosti, dunosti i

ovlaenja. Glavna taka nespojivosti nalae da lica koja imaju pristup

sredstvima nemaju pristup raunovodstvenim evidencijama ime se spreavaju

mogunosti za razliite mahinacije.

Standardni sistem interne kontrole koji bi odgovarao potrebama svih

preduzea ne postoji jer je poslovanje preuzea uslovljeno individualnim

determinantama, kao to su: vrsta delatnosti, veliina, lokacija,...Neki osnovni

faktori od kojih zavisi kvalitet interne kontrole posebno u velikim

preduzeima su:

1. Organizaciona struktura preduzea odnosno adekvatan sistemorganizacije kojim se jasno utvruju ovlaenja i odgovornosti i

razgraniavaju funkcije poslovanja, knjigovodstva i nadzora

2. Adekvatna raunovodstvena struktura ona obuhvata planiranje i

sistem obrauna trokova, kontni plan, postupke i plan tokova

transakcije

3. Interna revizija kao stalni organ rukovodstva preduzea, interna

revizije je zaduena i odgovorna da stalno ispituje, ocenjuje, iunapreuje internu kontrolu


13/25



4. Kadrovi personal sa sposobnou i iskustvom koje im omoguava

da zadovoljavajui nain izvre zadatke koji su im dodeljeni

Na potrebu ornganizovanja posebnih i samostalnih sektora tj. odelenja

za obavljanje funkcija nabavke, priprema, proizvodnje, prodaje,

raunovodstva i finansija indicira princip ujedno i jedno od najva nijih pravila

interne kontrole, da ni jedno lice ne treba da upravlja svim fazama poslovne

operacije od po

etka do kraja. Za efikasno zavrenje poslova u okviru fazeposlovanja preduzea za koju je zaduen odgovoran je rukovodilac svakog

sektora. Njegova ovlaenja treba da budu jasno definisana u odgovarajuim

pisanim aktima kojima se konstituie politika preduzea.

U skladu sa navedenim principom organizacija poslovanja zahteva da

dva ili vie lica ili odelenja uestvuju usvakoj transakciji tako da rad jednog

slui kao dokaz ispravnosti rada drugog. Interna kontrola ima u vidu da e

razgranienje odgovorsnosti i podela rada ne samo pove avati efikasnot

poveanja ve i omoguiti blagovremeno dobijanje signala kad god se pojavi

greka u poslovanju. Da bi se menadment snabdeo pouzdanim tekuim

informacijama, kao osnovom za inteligentno upravljanje preduzeem,

najvanije je spreavanje i blagovremeno otkrivanje greaka.

Pouzdane informacije o efikasnosti nabavke rukovodstvo preduzea ne bi

imalo ako razliie aktivnosti nisu odvojene po posebnim odelenjima, ve su

sve faze nabavke transakcije obavlja nabavno odelenje. Tada bi dolo do

radnih propusta i nepravilnosti ko to su dupliranje porudbina, zakanjenje

isporuke, prijem defektne robe, i slino bili zamagljeni.


14/25



Raunovodstveni sistem e obezbediti jaku internu kontrolu pod uslovom

da obuhvati:

- adekvatan individualalan (analtiki) kontni plan,

- pravilnik o knjigovodstvu kojim se propisuje politika i procedura,

- plan poslovanja kojim se obezbeuje tekue izvetavanje i analiza ralika

izmeu onoga ta je ostvareno i onoga sta je polanirano,

- sistem obrauna trokova (u proizvodnim preduzeima)

- dokumentaciju i obrasce sa odgovarajuim nainom njihovog

numerisanja

Sistematizovan pregled svih rauna koji se koriste u preduzeu sadetljnim opisom namene i sadrzinom svakog rauna naziva se kontni plan.

On sadri samo sintetike raune, dok raslanivanje na analitike raune

preputeno preduzeima, koja ga obavljaju u slau sa sopstvenim potrebama.

Od toga u kojoj meri preduzee koristi raune kao sredstvo za kontrolu

individualne odgovornosti u raspolaganju sredstvima, ostvarenju prihoda i

vrenja rashoda, zavisie broj rauna u individualnom kontnom planu

preduzea. U skladu sa zahtevima interne kontrole, analitiki kontni plan treba

da sadri posebne raune kojima e se definisati odgovornosti pojedinih

naredbodavaca, kontrolora i izvrilaca u preduzeu.

Princip meuzavisnosti broja rauna i line odgovornosti ne odnosi si se

samo na obezbeenje i zatitu sredstava preduzea, ve podjednako i na

kontrolu troskova prihoda. Posebne raune prihoda i rashoda koji omoguuju

jasno merenje njihovog izvrenja trebalo bi otvoriti za svakog izvriocazaduenog sa ostvarenje prihoda ili rashoda.

Meutim, u sluaju nejasnih i nekozistentnih organizacionih reenja i

razgranienja odgovornosti oteano je sastavljnje analitikog kontnog plana na

ovoj osnovi. U takvim sluajevima i u sluajevima, paljiva analiza analitikog

kontnog plana uz proveru preciznosti razgranienja individualnih

odgovornosti e ukazati na potrebu iznalaenja boljih organizacionih resenja.


15/25



Ukoliko se pomenuta raunovodstvena procedura utvrdi pismenim

putem u vidu internog prirunik ili pravilnika, efikasnije i doslednije e se

izvravati politika utvrena od rukovodstva preduzea. Jednoobrazna primena

postupaka predstavlja osnovu za realno knjienje i izvetavanje, ajednoobraznost u obavljanju transakcija e moi da se ostvari samo kada se

utvrenim modelima za njihovo izvrenje budu upoznali svi zaposleni.

Za navedenui svrhu moe da poslui pravilnik o knjigovodstvu, kojim

posebno treba utvrditi:

- radni postupak za svaki radni zadatak u okviru raunovodstvene

funkcije- izvioce pojedenih ranih zadataka

- sredstva koja se koriste za izvrenje zadataka

- obaveza izvrsioca pojedinih faza zadataka, tj. transakcije sa terminima

predaje izvriocima narednih faza

- rokovi izvrenja pojedinih zadataka

Vrlo znaajan instrument kontrole predstavlja operativni i finasijski plan,

kojim se definiu ciljevi, tako da slui menadmentu kao prametar za ocenu

stvarnih izvrsenja. S obzirom na to , da oba ukljuuju unapred odreene

standarde i kontiniranu analizu odstupanja izmeu tih standarda i pojedinih

podataka o stvarnom izvrenju, plan se esto zadruuje sa standardinim

sisitemom obrauna trokova.

Plan gotovine u kome finasijski rukovodilac, obino za godinu dana,

unapred, predvia tok priliva i odliva gotovine, klasifikovan po izvorima priliva

i uzrocima troenja gotovine, najjednostavniji je i najrasprostranjeniji.

Finansijski plan, kako se on esto zove, ima glavni cilj da se blagovremeno

obezbedi dovoljno sredstava za podmirenje dospelih obaveza . Planiranje

buduih primanja iz svih izvora, pored navedenog, omoguuju lake

spreavanje pronevere, ukljuujui i utaje primljenog novca. Detaljno

planiranje novanih izdataka, isto tako, obeshrabruje potencijalne

proneveritelje da pokusaju falsifikovanje knjienja nov

anih izdataka.


16/25



Komleksan plan poslovanja se sastoji iz sledeih elemenata:

- plan prodaje

- plan proizvodnje

- plan trokova distribucije- plan investicije

- finasijski plan

Kroz platni bilans uspeha za naredu godinu sumira se kompletan plan.

Meseni i tromeseni bilans uspeha se mogu sastavljati u toku godine, s

ciljem uporeivanja ostvarenih rezultata poslovanja sa planiranim.

Objanjenja za sva bitna odstupanja izmeu planiranih i ostvarenih rezultata

bi ila uz pomenute obraune, odnosno bilanse. Onda kada je kompleksno

planiranje kombinovano sa analitikim kontnim planom, interna kontrola e

kroz raunovodstvenu tehniku biti najuspenija.

Dva osnovna zadatka imaju sistemi obrauna trokova, i to:

- prvi, da rukovodstvu preduzea obezbedi informacije za donoenje

poslovnih odluka, planiranje i kontrolu poslovanja

- drugi, da razviju istorijske podatke za utvrivanje vrednosti zaliha i

trokova realizovanih zaliha, koji se koriste u bilansnim agregatima

Menadmentu preduzea inforamativna funkcija raunovodstva tokova,

obezbeuje izvetaje koji su potrebni za donoenje odluka o cenama

proizvoda. Upravi proizvodnje raunovodstvo trokova, takoe, obezbeuje

detaljne informacije o izvrenju odgovrajuih operacija, to omoguava

kontrolorima u proizvodnji da otkriju neracionalnost i neefikasnot u

obavljanju operacijama koje oni kontroliu. Podaci o trokovima, za

rukovodioce proizvodnje e biti mnogo korisniji ukoliko su klasifikovani po

operacijam, dok reklasifikacija trokova po proizvodima neophodna za

komercijalnog direktora.

Sva knjienja u raunovodstvu, kao to je poznato, se vrste na osnovu

odgovarajuih dokumenata, koji sa aspekta interne kontrole treba da buduna adekvatan nain numerisana. Numerisanje dokumenata pomou rednih


17/25



brojeva je veoma rasprostranjen nain numerisanja u praksi. Putem mesene

ili nedeljne inspekcije za neka dokumenta je potrebno da se vri promena za

svaki broj u seriji izdatih ekova u tom periodu.

U drugim situacijama, kao u sluaju serijskih numrisanih karata kontrola

moe da se izvri tako sto e se svakog dana, na kraju radnog vremena

zabeliti zadnji redni broj izdate karate i na osnovu toga izraunati ukupna

vrednost izdatih karata odnosnog dana.

Interna revizija u mnogim zemljama imala je brz razvitak i veliku

rasprostranjenost.Ova pojava se moe objasniti injenicom da ona uz adekvatnu

organizacionu i raunovodstvenu strukturu preduzea predstavlja faktor koji

omoguava ostvarenje njenih ciljeva ( interne kontrole).

Sistem interne kontrole i efikasnost izvrenja zadataka od stane pojedinih

organizacionih jedinica,podlee poslu internog revizora,koji ge ocenjuje i ispituje.Za

razliku od eksternig revizora,interni revizor ima zadatak da svojim analizama

pomogne menadmentu preduzea u efikasnom upravljanju. Preduzee, da bi imalo

to veu produktivnost, menadment mora da ocenjuje efikasnost interne kontrole u

pojedinim odeljenjima i delatnostima u drugim organizacionim jedinicama.

Slinosti izmeu interne i eksterne revizije su u metodama i tehnikama revizije,a ne u

ciljevima i rezultatima. Interni revizor u svom radu mora da se suoava sa razliitim

zadacima da bi snabdeo menadment preduzea informacijama koje su mu potrebne

za efikasnu kontrolu poslovanja. Nakon zavretka revizije jedne organizacione

jedinice, interni revizor sastavlja izvetaj i dostavlja ga nadlenom organu preduzea.

Znaajnu prepreku za obavljanje prevara i pronevera predstavlja snana i

dobro organizovana interna kontrola, ali ipak nije u stanju da ih u

potpunosti sprei. Mogunosti da doe do pronevere su prisutne ak i sluajuda preduzee ima adekvatan sistem inetrne kontrole i ako se svake godine


18/25



podvrgava eksternoj finansiskoj reviziji. Razlog za navedeno lei u cinjenici

to je obim interne kontrole,koji preduzea mogu da primenjuju, u velikoj

meri ogranien njenim trokovima. Uspostavljanje i odravanje takvog sistema

interne kontrole kojim bi se u celosti onemoguile prevare kotao bi znatno

vie nego to bi iznosili gubici od tih pronevera. Meutim, ak i da je

ustanovljena i sprovedena najjednostavnija i najjeftinijia interna kontrola,

uprkos pomenutom ogranienju, mnoge prevare do kojih dolazi u praksi

mogle su biti spreene ili blagovremeno otkrivene.

Prvu fazu rada revizora predstavlja ispitivanje i ocenjivanje postojee

interne kontrole preduzea. Osnovu za odreivanje obima i pravca revuizije

predstavlja pomenuto ispitivanje i ocenjivanje. Naime, sve poslovne

transakcije koje su se odigrale u toku godine, pa ak ni veinu od njih, revizor

ne moe da proveri. Do kog obima e revizor vriti proveru i koja podruja e

zahtevati intenzivnije ispitivanje revizore odlu

iti na osnovu analize interne

kontrole.

Proveru pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha revizor e izvriti,akose ispostavi da je sistem interne kontrole preduze a adekvatan, metodom

testiranja i uzorka,koja bazira na predpostavci da e ispitivanje dela

knjizzenja ili drugih relevantnih podataka, otkriti iste osobenosti kako i

ispitivanje svih pozicija. Na efikasnost funkcionisanja interne kontrole

indicirae broj i karakter greaka otkrivenih u ovim uzorcima, i odrediti da li

je potrebno sveobuhvatnije ispitivanje. Detaljnom proverom svih kniienja na

raunima i svih transakcija revizor moe nadoknaditi ne dostatak interne

kontrole, ali bi takav postupak bio ne praktian sem ako se ne radi o sasvimmalim preduzeima.


19/25



Iz dve faze se sastoji ispitivanje interne kontrole od strane revizora, i to:

- studiranje

- ocenjivanje

U prvoj fazi revizor pribavlja dokaze o karakteru sistema intrene

kontrole i nainu na koji ona funkcionie. U drugoj fazi on ocenjuje dobre

strane i slabosti sistema i proiruje ovaj program revizije sa ciljem

nadoknaivanja, odnosno kopenziranje nedostataka interne kontrole.

U fazi studiranja ( prva faza) u praksi revizor o karakteru sistema

interne kontrole preduzea klijenta pribavlja dokaze puitem tri forme, i to:

standardni upitnici za internu kontrolu, tekstualno prikazivanje i ematsko

prikazivanje.

Tradicionalnu formu ispitivanja i upoznavanja postojeeg sistema internekontrole predstavljaju upitnici za internu kontrolu. Dugogodinje iskustvo sa

standardnim upitnicima za internu kontrolu, dovelo je do ustanvljenja

sledeih standarda:

- da obezbedi indikaciju izbora informacija koje su neophodne za

odgovor na svako pitanje iz upitnika i proveru, ako je potrebno

- da obezbedi razlikovanje izmeu krupnih i sitnih ne dostataka u

inetrnoj kontroli- da obezbedi dovoljno detaljan opis nedostataka u internoj kontroli

koju omoguava sastavljanje pismenog ivetaja o tim slabostima

Tekstualno opisivanje i prikazivanje poslovnioh tokova, knjigovosttva i

podele dunosti i odgovornosti koriste revizorske firme koje se vise ne slu e

srtandardnim upitnicima za internu kontrolu. Revizor nakon opisa postupka

interne kontrole moe da sumira svoju ocenu klasifikujui svaki glavni deo

sistema interne kontrole kao dobar,zadovoljavajvi ili slab.


20/25



Jedan od postupaka koji se koristio u fazi studiranja interne kontrole je i

sematsko (grafiko) prikazivanje sistema interne kontrole, a sastoji se u

simbolikom prezentirajnju sistema. Revizoru e priprema ovakvih ema

omoguiti da brzo oceni efikasnost interne kontrole i izbegne detaljno

studiranje deskriptivno opisanih postupaka ili dugakih upitnika. ematski

snimak sistema interne kontrole treba da prikae tokove dokumentacije u

sklopu raunovodstvenog sistema preduzea, jer informacije u ematskom

prikazu treba da budu ogranicene na najvanije apekte raunovodstvenog

sistema.

Prilikom prikupljanja dokaza o odreenom sektoru interne kontrole

iskusniji i manje iskusni revizori reaguju razliito. Naime,mlai revizori nisu

uvek sigurni koji je metod ispravan za pribavljanje neophodnih informacija

za upitnik, upitnik tekstualno opisuivanje i ematski prikaz. S`druge strane,iskusni revizori su skloni da odmah lino izvrse ispitivanje i uvidom na licu

mesta pribave objektivne i konacne odgovore za upitnik. Oslanjanje samo na

ispitivanje osoblja u svakom sluaju, bilo bi u suprotnosti sa osnovnim

naelima revizije. Eksterni revizor,zbog svega navedenog,u fazi ispitivanja

interne kontroe mora da se oslanja na pouzdane izvore informacija. Na onim

podruijma gde je intrna kontrola oznaena kao ne zadovoljavajua e biti

teite revizroskog ispitivanja, uz upozorenje da revizor mora da bude

svestan da su osnovne poslovne operacije podlone promenama. Drugimreima,interna kontrola koja je bila adekvtana prole godine, u ovoj moe da

izostane,a isto tako, da propisano korienjedatog kontrolnog postupka ne

garantuje i da se on tekue godine primenjuje.


21/25



Prilikom studiranja intrene kontrole revizor mora stalno da ima na umu

da se postupci propisani pravilnikom o raunovodstvu i drugim pisenim

uputstvima moda ne sporovede u praksi, zbog ega njegova ocena o internoj

kontroli mora da se temelji, kad god je to mogu e na neposrednom uvidu a

ne na tvrdnjama kontrolora i izvrilaca. Iako propisani kontrolni postupci

postoje u veini preduzea, oni se u svakodnevnom rutinskom obavljanju

odnosnih operacija ignoriu. Da bi ustanovio da li interne kontrole prikazane

u upitniku, tekstualnom opisu ili emi, realno funkcioniu,odnosno da li se

primenjuju na prikazani nain revizor obavlja testiranje transakcije.

Revizor nakon zavrenog studiranja odnosno upoznavanjea interne

kontrole mora da oceni sistem, pri emu e mu studiranje interne kontrole

omoguciti da indetifikuje postojee slabosti, tj. nedostatke u sistemu.

Nacrt kompletnog programa revizije revizor treba da primeni nakon to

kompletira svoju ocenu o internoj kontroli, a isto tako, i da napie izvetaj o

internoj kontroli za klijenta.

Veina revizorskih firmi kada otkriju ozbiljne nedostatke u internoj

kontroli praktikuje da sastavi izvetaj i uputi ga klijentu,odnosno njegovom

menadzmentu. Izvestaj, koji se obino sainjava u obliku pisma koje sadri

sugestije za otklanjanje naenih nedostataka,slui da minimizira obaveze

revizora u sluaju da se kasnije otkrije velika prevara ili drugi ozbiljni gubici.

Pismo kojje se odnosi na nedostatke u internoj kontroli, s`obzirom na to da

se upuuje menadzmentu klijenta, simultano uspostavlja kontakt koji na

nekki drugi nain ne bi bio ustanovljen i ono poma

e da se izgradi adekvatnije

razumevanje i vee respektovanje za usluge koje obavlja ekstremni revizor.


22/25



Interna revizija predstavlja naknadu SUB kontrolu poslovnih transakcija

ukljuujui i kontrolu kontrole. Tamo gde je interna revizija instalirana, ona

testira i ocenjuje raunovodstvene i administrativne kontrole u svim

sektorima. Savremeno organizovanu jedinicu interne revizije, sposobnu da

uspostavlja komplementarne odnose sa eksternom revizijom e imati, unarednih 3 do 5 godina, jedna patina velikih sistema. Temeljniji pristup

organizaciji i funkciji strunih internih kontrola, u istom vremenskom

intervalu, treba oekivati i u ostalim preduzeima.

Podseanja radi, Zakonom o preduzeima, sva pravna lica su obavezna

da svake godine angauju revizora da izvri reviziju raunovodstvenih

izvetaja. Zakon o preduzeima, meutim, internu reviziju predvia samo kao

mogunost, a ne kao obavezu. S obzirom na to, da interna revizija predstavlja

aktivnost u funkciji poveanja efikasnosti poslovanja, menadment bi mogao

da je uvede bez ikakvih smetnji.

Kada govorimo o internoj reviziji, mislimo na profesionalnu internu

reviziju iji rad utemeljen na verifikovanim i opteprihvaenim standardima.

Interna revizija je profesija koju treba razvijati da bi ona dala efekte koje daje

u preduzeima zemalja razvijene trine privrede i definisanog vlasnitva.

Interna revizija, koju najee uvode velika i srednja preduzea, sa

kompleksnom organizacijom, se obino organizuje u matinim preduzeima,

sa takvim ovlaenjima da poslove moe obavljati i u matinom i u povezanim

preduzeima, to omoguava usklaenost postupaka interne kontrole i veu

efikasnost na svim nivoima. Na stvaranje osnove za internu reviziju pozitivno

e se odraziti razvoj raunovodstvene profesije.

Drava jo uvek nije prenela javna ovlaenja na profesiju, kada je u

pitanju revizija finansijskih izvetaja, usled ega postoji podela u

raunovodstvenoj profesiji, tako da se posebna zvanja za raunovoe stiu pojednom, a za revizore po drugom zakonu. Raunovoe i revizori su, u


23/25



savremenom svetu, ve odavno lanovi iste profesije, tj. polau iste ispite za

sticanje profesionalnih zvanja i imaju ista zvanja.

Do uvoenja interne revizije najpre e doi u onim preduzeima i

bankama u koje bude uloen inostrani capital, odnosno inostrani investitori e

zahtevati primenu metodologije interne revizije, to e omoguiti i formiranje

osnove za obrazovanje kadra i ire uvoenje interne revizije u nau praksu.

Politika preduzea jested a uvede internu reviziju kao nezavisnu funkciju iji je

zadatak da ispituje i ocenjuje poslovanje preduzea radi pruanja pomoi

menadmentu preduzea u realizaciji, ciljeva definisanih poslovnom politikom

preduzea. Deo za internu reviziju je organizaciono vezan za generalnog

menadera, a svoje izvetaje podnosi generalnom menaderu i upravnom i

nadzornom odboru preduzeca. Zaposleni u odeljenju za internu reviziju radi

obavljanja svojih poslova, imaju pravo na potpun, slobodan i neogranien

pristup svim aktivnostima, dokumentaciji, imovini i odgovornim licima u

preduzeu. Osnovni cilj organizacionog dela jeste da na efikasan nain prui

pomo menadmentu preduzea u izvravanju zadatakai odgovornosti.

Rukovodilac odeljenja za internu reviziju ima pravo da sprovodi

kompleksan program interne revizije u preduzeu. Interna revizija ispituje i

procenjuje adekvatnost i efikasnost sistema upravljakih kontrola, koje jerukovodstvo uspostavilo radi postizanja ciljeva definisanih poslovnom

politikom i planovima preduzea. Rukovodilac interne revizije rukovodi

internom revizijom u sektoru preduzea, zavisnom preduzeu ili u drugom

organizacionom delu, izvrava program interne revizije u skladu sa

standardima revizije i uputstvima za rad i uspostavlja saradnju sa nadle nim

rukovodiocima u organizacionim delovima u kojima se vri revizija.

Adekvatnom distribucijom ovlaenja, povremenom rotacijom

zaposlenih, nadzor se moe na adekvatan nain ojaati. Naime, kada

zaposlena osoba zna da e uskoro druga osoba preuzeti njegova ovlaenja,

moe se oekivati da e ona pedantno voditi evidenciju i slediti osnovna

uputstva. Prikrivene nepravilnosti predhodne odgovorne osobe rotacijom e

isplivati na videlo. Nadzorni organi uzimaju na razmatranje dokumente kao i

dokazni material, pri emu ih je potrebno obeleiti serijskim brojevima. Prekid

serije e ukoliko je document nestao, pogreno odloen ili skriven,inicirati

preduzimanje kontrole.


24/25



Apsolutnu zatitu od greaka, prevara i podkradanja, ma koliko bio

paljivo organizovan, ne obezbeuje ni jedan oblik nadzora. Koliko god

potovoli inkopatibilnost funkcija u raspodeli dunosti i ovlaenja ovaj

princip moe da bude naruen bar privremeno preko povezanih stranaka, kao

i tajnim sporazumom zaposlenih. Na organizaciju i efikasnost nadzora utie

veliina preduzea. Komplikovanije je usavriti internu kontrolu u malom

preduzeu nego u velikom.

Interni nadzor, ili jo konkretnije interna kontrola, ima primarni cilj da

preventivno deluje na suzbijanju prevara koje se definiu kao namerno

pogrene interpretacije injenica sa ciljem obmanjivanja i dovoenja u zabludu

tree osobe. U sluaju kada raunovodstveni nadzor otkrije nepravilnosti

tretira ih kao namerne greke unseen u raunovodstvene evidencije, poslovneknjige i finansiske izvetaje u prevarantske svrhe. Nepravilnosti se mogu

definisati u dve grupe, i to: prevare koje su uinili zaposleni, i prevare koje je

uinio menadment.

Sa obzirom na injenicu da se interni nadzor ne moe usavriti do te

mere da bi pruio potpunu zatitu imovine preduzea od teta koje mogu

prouzrokovati neasna zaposlena lica, pojedine kompanije praktikuju

osiguranjem specijalnog rizika od zaposlenih koji upravljaju novcem i drugimoblicima likvidne imovine. Terminom vezivanje vernosti oznaava se

osiguranje ovog neobinog rizika, odnosno to je vrsta ugovora kojim se

osiguravajua firma obavezuje da isplati poslodavca tete nastale prevarom ili

utajom od zaposlenih osoba vezanim vernou.


25/25


1. Prof. dr.Slobodan V.Vidakovic, Ekterna revizija finansijskih izvetaja ,

Novi sad, 2007.

2. Prof. dr.Slobodan V.Vidakovic, Raunovodstvo, Beograd, 1999.

3. Prof.dr.Slobodan V.Vidakovic, Raunovodstvo, jezik poslovnog

sporazumevanja, Beograd, 2002.

4. Dmitrovi-aponja dr.Ljiljana, Marciki dr.Stipan, Petkovi dr.eri, Raunovodstvo,

Ekonomski fakultet Subotica, 2003.

5. Dmitrovi-aponja dr.Ljiljana, Marciki dr.Stipan, Petkovi dr.eri, Raunovodstvo-zbirka zadataka, Ekonomski fakultet Subotica, 2004.

6. www.ief.co.yu

7. www.nbs.yu

8. www.invest.co.yu

9. www.telfor.org.yu

10. www.fapliv.co.yu

NTERNI NADZOR POSLOVANJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA

Documents

NTERNI NADZOR POSLOVANJA PRIVREDNIH DRUŠTAVA