ISTORIJSKI ^ASOPIS, kw. LII HISTORICAL REVIEW, UDK : 271.2 ...2005)-D... · Kalinik, Teodul, Jovan, Sava, Dorotej). Nedovoqnost izvornih podataka, me|utim, onemogu}ava da se wihova

Dragi} M. @IVOJINOVI]Istorijski institutBeograd

KALINIK, IGUMAN MANASTIRA HILANDARA

Za istraìva~e srpskog sredweg veka pitawe hronologijehilandarskih stare{ina polovinom XIV stole}a predstavqalo je,i jo{ uvek predstavqa, veliku te{ko}u. Iz razdobqa 1345/1355.poimeni~no znamo devet osoba koje su obavqale du`nost igumanasrpske svetogorske obiteqi (Arsenije, Simeon, Kiril, Jevtimije,Kalinik, Teodul, Jovan, Sava, Dorotej). Nedovoqnost izvornihpodataka, me|utim, onemogu}ava da se wihova na~elstvovawa pre-cizno ome|e, a ni wihov redosled nije sasvim pouzdano utvr|en.Na{a je èqa da bacimo izvesno svetlo na navedenu problematikupoku{avaju}i da odredimo vremenske granice Kalinikovog upra-vqawa Hilandarom.

Jedini pomen Kalinika kao hilandarskog igumana nalazi seu gr~koj prostagmi Stefana Du{ana za manastir Svetog JovanaPrete~e na Menikejskoj gori kod Sera. Ovaj dokument najpre jeugledao svetlost dana u prili~no fragmentarnom obliku u edici-ji Aleksandra Solovjeva i Vladimira Mo{ina, potom ga je na istina~in preuzeo Andre Giju, da bi nedavno doìveo potpunijeizdawe u zbirci akata Menikejskog manastira koju je priredilaLiza Benu.1 Kako ova izdawa sadrè me|u sobom neke bitne razlike- pre svega kada je re~ o datovawu - i poti~u od razli~itih predlo-àka, podrobno }emo analizovati svako od wih.

109

1 A. Solovjev, V. Mo{in, Gr~ke poveqe srpskih vladara, Beograd 1936, n°XLIII, 332-334 (= Gr~ke poveqe); A. Guillou, Les archives de Saint-Jean-Prodromesur le mont Ménécée, Paris 1955, n° 41, 133 (= Giju); L. Bénou, Le Codex B dumonastère Saint-Jean-Prodrome (Serrès) (XIIIe-XVe siècles), Paris 1998, n°199, 393-394 (=Codex B).

ISTORIJSKI ÂSOPIS, kw. LII (2005) str. 109-134HISTORICAL REVIEW, vol. LII (2005) pp. 109-134

UDK : 271.2-726.25:929

Solovjev i Mo{in raspolagali su te{ko o{te}enim odlomkomDu{anove prostagme koga je ~inila jedna nedovr{ena re~enica:$Epeid³ Ì ´goÒmenov tºv sebasm¿av monºv toØ Celandar¿oy kØrovKall¿nikov kaÀ oÁ monacoÀ toØ tim¿oy ProdrÊmoy ¢n²ggeilan eÂv t³nkralÊthta moy Îti katadynasteÒontai parŸ toØ <?> eÂv tèsandŸlia £per ¯coysi...2 Iz we se vidi da su iguman Kalinik imenikejski monasi zajedno obavestili kraqa o neprilikama kojeim, zbog ~amaca ~ija je lokacija ostala nepoznata usled fragmenta-rnosti akta, stvara neutvr|ena li~nost. Kako datum nije sa~uvanizdava~i su, na osnovu formulacije „kraqevstvo mi“, doneli logi~kiispravan zakqu~ak da prostagmu treba smestiti u vreme izme|useptembra i decembra 1345. godine, jer iz tog perioda postoje jo{tri kraqevske prostagme Stefana Du{ana vezane za manastirSvetog Jovana Prete~e.3

Original ove prostagme nije sa~uvan {to, uostalom, vaìza sve poznate dokumente iz Menikejskog manastira. Solovjev iMo{in objavili su je na osnovu prepisa iz rukopisa n° 615Narodne biblioteke u Beogradu, tzv. „Risti}evog rukopisa“,na~iwenog sredinom XIX veka. Ovaj rukopis brojao je jo{ osamgr~kih akata Stefana Du{ana (pet prostagmi i tri hrisovuqe) i11 poveqa vizantijskih careva4, a podelio je sudbinu Biblioteke iwene neprocewive pisane ba{tine u aprilskom bombardovawu1941. Ina~e, rukopis n° 615 bio je prepisan iz tzv. „kodeksa A“

Dragi} M. @IVOJINOVI]

110

2 Gr~ke poveqe, n° XLIII, 334, red. 2-5.3 Prva u nizu je iz septembra, indikta XIV (1345. godina) za samMenikejski manastir (up. Gr~ke poveqe, n° I), a slede jo{ dve nedatovaneprostagme koje su se ~uvale u Menikejskom arhivu: manastiru SveteAnastasije kod Zihne i kefaliji Rajku (v. Gr~ke poveqe, n°s III i IV), akoje su obnarodovane pre Du{anovog progla{ewa za cara krajem 1345.Iako Giju, n° 41, 133, pomera krajwu granicu svih nedatovanih gr~kihkraqevskih akata na april 1346, tj. na vreme krunisawa, smatramo to neo-pravdanim jer ve} iz januara te godine postoji hrisovuqa na gr~komjeziku za manastir Iviron sa carskom titulom (up. Gr~ke poveqe, n° VI,38-40; Archives de l'Athos XIX. Actes d'Iviron IV, édition diplomatique par J.Lefort, N. Oikonomidès, D. Papachryssanthou, V. Kravari, avec la collaborationd' H. Métrévéli, Paris 1995, n° 89, 115-116 [= Iviron IV]).4 O rukopisu n° 615 Narodne biblioteke i istorijatu dokumenata izMenikejskog arhiva v. detaqno u Gr~ke poveqe, XXVII-LV; A. Soloviev,Encore un recueil de diplômes grecs de Menoikeon, Byzantion XI (1936) 59-80 (=Menoikeon).

(poznatog jo{ kao „ktitorski kodeks“), sa~iwenog u godinamaizme|u 1344. i 13525, u kome su se nalazili najva`niji dokumentiMenikejskog manastira: na prvom mestu manastirski ustav koga je1324. potvrdio mitropolit Zihne, a potom i 10 osnovnihhrisovuqa i dve prosta-gme vizantijskih vladara, sigilion vase-qenskog patrijarha Isaije, kao i zlatope~atna poveqa kraqaStefana Du{ana iz oktobra 1345. godine.6

Za na{u pri~u od izuzetne je va`nosti postojawe jo{ jednogzbornika akata obiteqi Jovana Prete~e na Menikejskoj gori, tzv.„kodeksa B“, zapo~etog oko 1356. i produàvanog do 1800. godine, ukome su se nalazili brojni privatnopravni dokumenti, ali iprepisi izvesnih vladarskih hrisovuqa i prostagmi, kao i sudskihodluka i patrijar{ijskih sigiliona.7

Dugo vremena su se oba kodeksa, A i B, smatrali zauvekizgubqenim za nauku. Naime, krajem I svetskog rata bugarskeoruàne snage opqa~kale su manastirsku riznicu i ~ak, premasvedo~ewu gr~kih monaha, spalile rukopise.8 Istraìvawa Franca


111

5 F. Dölger, Die Urkunden des Johannes-Prodromos-Klosters bei Serrai,Sitzungsberichte der Bayerischen Akademie der Wissenschaften, Philosophisch-historische abteilung, Jahrgang 1935, Heft 9, München 1935, 5, nap. 1 (= Urkunden),kaè: „verovatno 1344“; dok Giju, 18, tvrdi: „izme|u 1345. i 1352“.6 Gr~ke poveqe, XXVII, LII; Menoikeon, 74; Urkunden, 5, nap. 1. PremaDelgerovom sudu, kodeks A predstavqao je zvani~nu zbirku manastirskihpoveqa, tj. verodostojan diplomatar. O Du{anovoj hrisovuqi v. nap. 13na{eg rada. Potpun spisak dokumenata koji sa~iwavaju ovaj kartular v. uI. Duj~ev, L'ancien cartulaire A du monastère de Saint-Jean-Prodrome sur le montMénécée, ZRVI 6 (1960) 176-181; Cartulary A of the Saint John Prodromos Monastery.Facsimile edition with an introduction by Ivan Duj~ev, London 1972, iii (= Duj~ev,Cartulary A).7 Gr~ke poveqe, LII; Menoikeon, 74-75; Urkunden, 5, nap. 1. Upore|ivawemsadràja oba manastirska kartulara sa inventarom spaqenog rukopisa n°615 Narodne biblioteke u Beogradu, name}e se zakqu~ak da su aktiStefana Du{ana, izuzimaju}i hrisovuqu iz oktobra 1345, prepisani izkodeksa B, budu}i da se ne nalaze u kodeksu A. [to se fragmentaprostagme upu}ene Kaliniku ti~e, nema ga ni u jednom od ovih kartulara,a o wegovom predlo{ku bi}e re~i u daqem izlagawu.8 Gr~ke poveqe, LII, nap. 2; Menoikeon, 74. Solovjev je, dodu{e, bio prili~nouzdràn prema mona{kim tvrdwama o paqevini i zapitao se: „Nije li toopet wihov obi~an izgovor i ne}e li, ipak, zbornici biti prona|enijednog dana u Bugarskoj ili u Gr~koj?“ (Gr~ke poveqe, loc. cit.).

Delgera pokazala su da su Bugari rukopise iz manastira odneli uSofiju. U skladu sa odredbama mirovnog ugovora iz Nejia, izvesnagra|a vra}ena je gr~koj strani 1924. godine, ali se u woj nisunalazili kodeksi. Prilikom posete bugarskoj prestonici 1934.Delgeru je potvr|eno da nikakvih menikejskih poveqa, ma u komobliku, nikada nije bilo u Sofiji. [ta se onda desilo sa kodeksi-ma? - pitao se on i zakqu~io da su verovatno nestali u ratnom vrtloguprilikom transporta.9

Sre}om, ispostavilo se da je Delger bio obmanut, jer je1957. bugarski vizantolog Ivan Duj~ev prona{ao kartular A uUniverzitetskoj biblioteci u Pragu10, a 15 godina kasnije i prire-dio wegovo fototipsko izdawe.11 Krajem devete dekade pro{logstole}a kodeks B nenadano se pojavio u Centru za slovensko-vizantijske studije u Sofiji (signatura rukopisa D.80), koji nosiime pronalaza~a starijeg menikejskog kartulara.12 Svetlost danaugledao je 1998. godine u pariskom izdawu Lize Benu, zahvaquju}i~emu je do nas do{la mnogo potpunija verzija Du{anove prostagmeu kojoj se pomiwe hilandarski iguman Kalinik.13

Budu}i da ova prostagma pripoveda pone{to druga~iju pri~uu odnosu na ono {to nam je poznato iz odlomka koji su objaviliSolovjev i Mo{in, najpre }emo dati prevod teksta iz kodeksa B iukazati na razlike koje postoje u pore|ewu sa Risti}evim rukopisom.


112

9 Urkunden, 4-6.10 I. Duj~ev, Le cartulaire A du monastère de Saint-Jean-Prodrome sur le montMénécée retrouvé, Revue des études byzantines XVI (1958) 169-171;idem, L'ancien cartulaire A, 171-186; idem, Cartulary A, i-iv. Signaturarukopisa je MS. XXV-C-9 (605).11 Duj~ev, Cartulary A.12 Up. A. Guillou, Le Codex B du monastère Saint-Jean-Prodrome (Serrès). Unmémorial pour l'histoire médiévale et moderne de la Macédoine (XIIIe-XIXe s.), SYMMEIKTA 9 (1994) 219-238; A. Guillou, L. Mavromatis, L.Bénou, P. Odorico, Le cartulaire B du monastère Saint-Jean-Prodrome aumont Ménécée (Serrés). Régestes, Byzantion LXV (1995) 196-239.13 Codex B, n° 199, 393-394. Pored ove prostagme, u kodeksu B sa~uvane sugotovo sve poveqe Stefana Du{ana Menikejskom manastiru (up. n°s 48,49, 139, 156, 157, 176 i 217) poznate iz edicije Solovjeva i Mo{ina (Gr~kepoveqe, n°s X, XXIV, IV, III, XXIII, XXVII i I), sa izuzetkom kraqevskehrisovuqe iz oktobra 1345. godine (ibid., n° II), koja se nalazi u kodeksu

*** † Druga prostagma cara kir-Stefana o pravu naribolov i ~amcima †

† Igumane ~asnog manastira Hilandara kir-Kalini~e14,monasi ~asnog Prete~e obavesti{e carstvo mi15 da ih ti ugwe-tava{16 zbog ~amaca koje imaju u [...±20...], ali carstvu mi ovimonasi ~asnog manastira Prete~e [...±48...] da ono {to im pozakonu pripada u metohu Esfagmenu, zajedno sa ribwacima i vodo-va|ama u wemu i [...±15...] wegovim naseqenicima. Zbog toga


113

*** @elimo da se zahvalimo gospo|i Mirjani @ivojinovi}, nau~nomsavetniku Vizantolo{kog instituta SANU, i gospo|ici Dragani Kun~er,istraìva~u Istorijskog instituta u Beogradu, na korisnim sugestijamai qubaznoj pomo}i prilikom prevo|ewa teksta prostagme na srpski jezik.14 U odlomku iz rukopisa n° 615 (Gr~ke poveqe, n° XLIII, 334, red. 2-3)imenice „iguman“, „kir“ i „Kalinik“ stoje u nominativu, a ne vokativu,dok tekst po~iwe re~ju „po{to“ (�peid³), pa odatle prevod Solovjeva iMo{ina: „Po{to su iguman ~asne obiteqi Hilandara i monasi ~asnogPrete~e...“ (ibid., 335). Zanimqivo je da je prepisiva~ rukopisa n° 615precrtao �peid³ i sve nominative ispravio u vokativ, me|utim izdava~ise nisu obazirali na to, smatraju}i da oblici u vokativu samopodraàvaju po~etak prostagme za kefaliju Rajka koja se nalazila naistoj strani Risti}evog manuskripta ( ibid., 332-333; o Rajkovoj prostag-mi v. ibid., n° IV, 22-23; Menoikeon, n° XIX, 67; A. Soloviev, Lesdiplômes grecs de Menoikeon attribués aux souverains byzantins et serbes,Byzantion IX (1934) n° 22, 311; Giju, n° 37, 120-121).15 Codex B, n° 199, 393-394, red 3, kaè: ¢n²ggeilan eÂv t³n kralÊthtŸ moy;tj. obavesti{e kraqevsto mi, no po{to se, iz napomene, vidi (ibid., 394,nap. 373) da je na tom mestu tekst o{te}en i rekonstruisan na osnovuprethodnog izdawa (Giju, n° 41, 133) koje se temeqi na fragmentuSolovjeva i Mo{ina (Gr~ke poveqe, n° XLIII, 334), a da se, potom, dosled-no javqa izraz ´ basilªia moy (Codex B, n° 199, 394, red. 3, 10, 11; u 6. reduje izvr{ena pravilna rekonstrukcija upotrebom carske titule), jasno jeda se i ovde radi o „carstvu“, a ne „kraqevstvu“.16 Doslovno: „da su ugweteni od tebe“ (Îti katadynasteÒontai parŸ soy; v.Codex B, n° 199, 394, red. 3). Solovjev i Mo{in (Gr~ke poveqe, n° XLIII,334, red 5) su u rukopisu n° 615 pro~itali toØ (genitiv jednine mu{kog isredweg roda ~lana), umesto soy (genitiv nenagla{enog oblika li~nezamenice za drugo lice jednine) i zakqu~ili da se ~lan odnosi na nepoz-natu li~nost (u svom izdawu, iza toØ stavili su znak pitawa), iz nekograzloga ispu{tenu iz teksta, koja menikejskim monasima stvara nepri-like zbog wihovih ~amaca.

carstvo mi èli i nare|uje da se odsada okane{ tih osam ~amacai da ih ovaj manastir Prete~a drì neuznemiravano i neometano.Ako si ti ve} uspeo da ode{ [...±6...], vrati se i to bez ikakvogobja{wavawa i izgovarawa. Ali, ako slu~ajno ima{ neku primed-bu povodom toga, do|i pred carstvo mi na sud. Postupi, dakle,bez odlagawa onako kako nare|uje ova prostagma carstva mi†Imala je i potpis crvenim slovima: u mesecu januaru, indiktaprvog†

Iz edicije Solovjeva i Mo{ina saznajemo da menikejskimonasi, uz posredovawe hilandarskog igumana, traè od srpskogvladara za{titu svojih prava.17 Fragmentarnost dokumenta spre~avanas da otkrijemo o kakvom naru{avawu privilegija se radi (osimda je to vezano za neke ~amce i kanale za navodwavawe)18, ko zlostavqabratstvenike Prete~ine obiteqi i {ta je Stefan Du{an preduzeopovodom toga. Nasuprot tome, verzija iz kodeksa B nedvosmislenoimenuje Kalinika, stare{inu srpskog manastira na Svetoj gori,kao osobu koja je uzurpirala osam menikejskih ~amaca, sme{tenihu blizini wihovog metoha Esfagmena19, nalaè mu da bez oklevawavrati plovila gr~kim monasima i prestane da ih uznemirava. Bitnu


114

17 Nije bez interesa da se napomene kako je Solovjev prilikom prvogbavqewa ovim dokumentom bio na pravom tragu, istakav{i da ga je StefanDu{an uputio stare{ini srpskog manastira „nesumwivo zato da bi razre{ioizvestan spor izme|u menikejskih i hilandarskih monaha“ (Menoikeon, 68).18 Dokument je naslovqen kao: %Eteron prÊstagma toØ basilªwv (!) kyroØStefŸnoy. PerÀ tãn aÕlak¿wn (kaÀ) tãn sandal¿wn (Gr~ke poveqe, n° XLIII,334, red 1).19 Re~ je o dobro poznatom metohu, sme{tenom 15-tak km na jugoistok odsamog manastira, 5 km na sever od Tahinskog jezera (Strumine utoke i istoke),oko 3 km isto~no od reke Kakare koja se uliva u pomenuto jezero i mawe od30 km severozapadno od u{}a Strume u Egejsko more (v. kartu u Giju, 6-7).U martu 1305. monasi Svetog Jovana Prete~e postali su vlasnici jednogdela Esfagmena, po{to su ga dobili na poklon od vlastelina SimeonaMadaritisa koji je, zatim, u januaru 1310. prodao manastiru i preostalideo tog poseda (Codex B, n°s 19-20, 55-61). Menikejsko vlasni{tvo potvrdioje Andronik II prostagmom iz septembra 1317. (ibid., n° 25, 70-71), a metoh je,zajedno sa ribwacima, vodova|ama, ~amcima za pecawe i svim pravima,spomenut kao deo imawa Prete~ine obiteqi u hrisovuqi istog vladara izjuna 1321, koja je izdata na intervenciju wegove }erke i zeta, kraqiceSimonide i kraqa Milutina, i ~ije je èqe na vizantijski dvor preneo

razliku u odnosu na odlomak iz Risti}evog rukopisa ~ine doslednaupotreba carske titulature i datovawe menelogemom (januar, Iindikt). Prva ~iwenica navodi na pomisao da treba korigovativreme nastanka isprave koje su predloìli Solovjev i Mo{in ipomeriti ga u epohu Du{anovog carevawa.20 U kombinaciji sapodatkom o indiktu i mesecu, po{to jedini prvi indikt iz vreme-na kada je Stefan Du{an nosio najvi{u vladarsku titulu odgovaraperiodu 1. IX 1347. - 31. VIII 1348, dobijamo januar 1348. godine kaojedini mogu}i datum izdavawa prostagme.21 Iz toga bi sledilo da sejedini pomen Kalinika kao prvog ~oveka Hilandara ne odnosi narazdobqe s kraja 1345. godine, ve} na sam po~etak 1348.

Ipak, ~iwenica da posedujemo dve verzije ovog dokumenta,gde se u prvoj, fragmentarnoj, javqa kraqevska titula, a u drugojcarski naslov i menelogem, spre~ava nas da se, bez prethodnog razma-trawa bliìh pojedinosti, odlu~imo za jedno od mogu}ih hrono-lo{kih re{ewa.

Pomen kraqevskog zvawa u verziji iz rukopisa n° 615Narodne biblioteke ne treba olako odbacivati samo zato {to datumiz kodeksa B ukazuje na epohu carstva. Kako se prostagma datujesamo mesecom i indiktom, mnogo je ve}a verovatno}a da se pogre{i


115

hilandarski iguman Gervasije (ibid., n° 190, 374, red. 1-10, 15-18). Za vladeAndronika III manastir je zbog Esfagmena imao neprilika sa Madaritisovimsinovcem Rizinosom i, naposletku, dobio carsku prostagmu koja je ovomenare|ivala da vi{e ne ometa monahe u wihovom posedu (ibid., n°s 21-22, 62-65). U Du{anovoj kraqevskoj hrisovuqi iz oktobra 1345. spomiwe se kaodeo menikejskog poseda i esfagmenski metoh sa ribwacima, kanalima zanavodwavawe i ~amcima (up. Gr~ke poveqe, n° II, 12, red. 81-84).20 Za cara se proglasio krajem 1345, dok je krunisan na Vaskrs 1346. godine(v. Istorija srpskog naroda, I, Beograd 1981, 541-544 (S. ]irkovi} - R.Mihaq~i})). Prva zabeleèna Du{anova carska hrisovuqa na gr~kom jezikuje iz januara 1346. (v. nap. 3), dok prva prostagma poti~e iz aprila iste godine(verovatno izdata na krunidbenom saboru u Skopqu) i upu}ena je vlastelinu\or|u Fokopulu (F. Miklosich, J. Müller, Acta et diplomata graeca medii aevisacra et profana, V, Vindobonnae 1887, n° XXXI, 129-130; S. Novakovi}, Zakonskispomenici srpskih dràva sredwega veka, SKA, Posebna izdawa, kw. XXXVII,Beograd 1912, 304 (= Zak. spom.); Gr~ke poveqe, n° X, 74; Giju, n° 42, 135;Codex B, n° 48, 102-103).21 Sli~an je zakqu~ak i Lize Benu (Codex B, 393, nap. 372), iako u zaglavqupublikovanog dokumenta prenosi samo menelogem i datuje ga krajwe {iroko- XIV vekom (ibid.).

u indikcijskoj brojci nego da se oma{kom napi{e kralÊthtŸ umestobasilªian. Dokument iz kartulara B, me|utim, poseduje unutra{wukonzistentnost budu}i da se u wemu najdoslednije upotrebqavacarska terminologija. Ostaje da se vidi kako je do{lo do kori-{}ewa kraqevske titule u odlomku iz Risti}evog rukopisa.

Ve} smo rekli da je ovaj vredni manuskript, naàlost,stradao u poàru Narodne biblioteke 1941. i da zato svaobave{tewa o wemu crpemo iz literature, pre svega iz iskazaSolovjeva i Mo{ina.22 Odlomak se nalazio na 31. strani rukopisa,ispod prepisa kraqevske prostagme Stefana Du{ana kefalijiRajku.23 Posle fragmenta sledila je primedba prepisiva~a: „Od ovedve hrisovuqe prva ima prevod sasvim nerazumqiv i sa vrlo mnogopraznina, a druga, kako izgleda, sasvim je upropa{}ena“.24 Porede}iverziju prostagme za kefaliju Rajka iz kodeksa B25, sa onom koju suobjavili Solovjev i Mo{in26, uglavnom naslawaju}i se na rukopisn° 615,27 vidi se da ni ova prostagma, ba{ kao ni fragment dokumen-ta namewenog Kaliniku, nije u Risti}ev rukopis dospela iz starogmanastirskog kartulara B.28 Odakle se onda pojavila? Solovjev jesmatrao da se radilo o o{te}enom i te{ko razumqivom originalnom


116

22 V. nap. 4 ovog rada.23 Gr~ke poveqe, n° XLIII, 332-335; Menoikeon, n°s XIX-XX, 67-68.24 Gr~ke poveqe, 335.25 Codex B, n° 139, 238-239.26 Gr~ke poveqe, n° IV, 24-26.27 Na stranama 94-96, 133 i 134-136 izgorelog rukopisa n° 96 Narodne biblio-teke u Beogradu, koga je 1856. sa~inio menikejski monah Georgije Joanidis,postojala su jo{ tri prepisa Rajkove prostagme (up. Menoikeon, 59, 67; A.Soloviev, Les diplômes grecs de Menoikeon, 311, 313). Prvi od wih objavqenje u T. Florinskij, Pam]tniki zakonodatelnoj de]telqnosti Du[ana, car]Serbov i Grekov. Hrwsovulw. Serbskij zakonnik. Sborniki Vizantijskihzakonov, Kievq 1888, priloènie n° VIII, a#, 216. Budu}i da je verzija izmanuskripta n° 615 sa najmawe lakuna, Solovjev i Mo{in uzeli su je zapodlogu svog izdawa, daju}i u kriti~kom aparatu i varijante iz rukopisa n° 96. 28 U prostagmi se op{irno govori o episkopu Ferema koga Risti}ev rukopisnaziva Kiprijanom, dok wegovo ime nedostaje u kodeksu B (up. Codex B, n°139, 238, red 3). Pored toga, u kodeksu B ima i jedne ve}e lakune - zbog o{te-}ewa nedostaje kraj 8. i ~itav 9. red (ibid., 238, red. 8-9), koja ne postoji urukopisu n° 615 (v. Gr~ke poveqe, n° IV, 24, red. 11-12).29 Menoikeon, 67.

aktu.29 S obzirom na to da nije poznat nijedan originalan dokumentiz Menikejskog arhiva, te{ko je verifikovati takvu pretpostavku,ali je nesporno da su se na istoj stranici Risti}evog manuskriptana{le verzije dveju prostagmi nezavisne od wihovih drugih kopija.30

Izme|u wih postoji i strukturna sli~nost. Obe prostagme poznajudve vrste destinatara: neposredne, kojima se isprava direktnoobra}a, u vokativu31, naredbodavnim tonom (kefalija Rajko, igumanKalinik); i posredne, kojima su, delatno{}u neposrednih desti-natara, uzurpirana izvesna prava (episkop Ferema, manastir SvetogJovana Prete~e), na ~ije traèwe i u ~iju korist nastaju akta.Pored toga, o{te}eni pripadaju gr~kom etnosu, dok su kefalija iiguman Srbi, pa ove isprave svedo~e i o tome kako je StefanDu{an osetqiv na nepravdu koja poga|a wegove podanike Romeje.Verovatno su zbog te strukturne bliskosti prepisane na isto mestou rukopisu n° 615, bilo da je to u~iweno sa originalnih dokumena-


117

30 Vaqa ukazati na primedbu koju povodom Rajkove prostagme daje Giju, n°37, 120-121. On iznosi pretpostavku da verzija iz rukopisa n° 615 poti~eiz istog izvora kao i kopija iz manuskripta n° 96, s tom razlikom {to seprepisiva~ Risti}evog rukopisa potrudio da najpre shvati ono {to jepro~itao i {to je pojedine praznine popuwavao re~ima iz modernog gr~kogjezika. Zato u svom izdawu (ibid., 121-122) poku{ava da se, {to je vi{emogu}e, drì teksta iz rukopisa n° 96. Izraàva, tako|e, sumwu da je posto-jao prepis ove prostagme u kodeksu B Menikejskog manastira (ibid., 120).31 Na jedinstvenost adrese iz prostagme za kefaliju Rajka ukazao je V. Mo{in,Gab es unter den serbischen Herrschern des Mittelalters eine griechischeHofkanzlei?, Archiv für Urkundenforschung XIII (1935) 187. Mo{inu je promaklaistovetna inskripcija u fragmentu iz rukopisa n° 615, nesumwivo zato{to je smatrao da je ispravan oblik u nominativu, a ne vokativu. Ina~e,ovakva inskripcija sasvim je normalna u vizantijskim prostagmama kojese upu}uju dràvnim ~inovnicima (v. G. Ostrogorski, Prostagme srpskihvladara, Prilozi KJIF XXXIV (1968) 257).32 Ne ~ini se previ{e verovatnim da su od svih originalnih akata iz Meni-kejskog arhiva polovinom XIX veka bile sa~uvane samo dve prostagme StefanaDu{ana - dokumenti koji nipo{to nisu bili najzna~ajniji za manastir.33 Ve} je istaknuto da taj predloàk nikako nije mogao da bude kartular B.Pored navedenih razloga, dodali bismo jo{ i to da su u manastirskom kartu-laru ovi dokumenti prili~no me|usobno udaqeni. Naime, kodeks B sa~iwa-vaju dva glavna dela: prvi, gde su akta re|ana posebno za svaki metoh po,ne sasvim strogom, hronolo{kom na~elu; i drugi, gde je dato {est hrisovuqaAndronika II i wegovog unuka Andronika III i 22 prostagme, od kojih neke

ta32, bilo sa neke druge vrste zajedni~kog predlo{ka33 ({to namadeluje kao prihvatqivija mogu}nost). U svakom slu~aju, nespornoje da je taj predloàk bio te{ko o{te}en.34 Otuda i mogu}nost da jeprepisiva~ po automatizmu popunio lakunu u drugoj prostagmi,namewenoj Kaliniku, kraqevskom titulom koja se javqa u aktu zakefaliju Rajka.

S druge strane, i pored toga {to se u prostagmi iz kodeksaB dosledno koristi carska titula, neophodno je da se istraì kakostoje stvari sa brojem koji ozna~ava indikt u tom dokumentu. Prviindikt u prostagmi za Kalinika ozna~en je broj~anim simboloma$35. Sli~na je situacija i sa drugim Du{anovim ispravama izkodeksa B - svuda je indikt napisan brojevima. Tako u prostagmamaza Menikejski manastir iz septembra 1345. i za vlastelina \or|aFokopula iz aprila 1346. imamo id$ kao oznaku XIV indikta36; uprostagmi za manastir Svete Anastasije iz februara i hrisovuqiza pomenutog Fokopula iz maja 1352. godine stoji e$ (V indikt)37.Nasuprot praksi iz kodeksa B, kraqevska prostagma iz oktobra1345, sa~uvana u kartularu A, beleì slovima (tessareskaidekŸthv)XIV indikt.38 Sude}i prema obave{tewima koja nam pruà Solovjev,tako je ra|eno i u spaqenom rukopisu n° 615 Narodne Bibliotekeu Beogradu - u svih pet navedenih isprava Stefana Du{ana indikci-


118

prethodno nisu bile poznate (A. Guillou, Le Codex B du monastère Saint-Jean-Prodrome, 220-221, 223). Prostagma za kefaliju Rajka nalazi se uprvom delu kartulara, na 113. strani (Codex B, n° 139, 238), u okviru serijeisprava o Bogorodi~inom manastiru u Trilisu koga je episkop Feremapoklonio Prete~inoj obiteqi (ibid., n°s 133-138 i n°s 140-141), dok jeprostagma za igumana Kalinika sme{tena u drugom delu kodeksa, nastranama 196-197 (ibid., n° 199, 393).34 U prilog tome svedo~i i ~iwenica da prepisiva~ nije mogao da raspoznau kom padeù po~iwe prostagma upu}ena Kaliniku. Najpre se odlu~io zanominativ, a potom se predomislio i odabrao vokativ (v. nap. 14).35 Codex B, n° 199, 394, red 12.36 Ibid., n° 217, 420, red 15 (Menikejski manastir); n° 48, 103, red 16 (Fokopul).37 Codex B, n° 157, 273, red 18 (Sveta Anastasija); n° 49, 104, red 23 (Fokopul).38 Duj~ev, Cartulary A, 247.39 Menoikeon, 62-64, n° I (oktobar 1345, XIV ind. = Ândiktiãnov tessareskaide-kŸthv), n° III (maj 1352, V ind. = mºna ÂoÒnion [sic!] tºv �nistamªniv ktºv[sic!] Ând.), n° IV (septembar 1345, XIV ind. = Ândiktiãnov tetŸrthv[sic!]), n° VI (februar 1352, V ind. = Ândiktiãnov pªmpthv), n° VII (april1346, XIV ind. = Ândiktiãnov dekŸthv tetŸrthv).

jske brojke napisane su slovima, a vaqa ista}i da su tu na~iweneizvesne oma{ke.39

Na~in na koji su pisani indikti u kodeksu B svedo~i o svo-joj pouzdanosti i doslednosti. Pretpostavimo li, pak, da je indiktu Kalinikovoj prostagmi ozna~en pogre{nim brojem, du`nost namje da na razuman na~in objasnimo kako je moglo do}i do gre{ke.Najprihvatqivije obja{wewe bilo bi da je dokument obnarodovanXI (ia$) indikta, a da je osoba koja je prepisivala prostagmu u kar-tular „progutala“ cifru desetica i tako ia$ pretvorila u a$.Pojave takve prirode daleko su od neuobi~ajenih, a mogle su sesresti i u kopijama Du{anovih akata iz Risti}evog rukopisa.40

Jedanaesti indikt za vladavine Stefana Du{ana, me|utim, odgo-vara jedino 6851. godini od stvarawa sveta, tj. vremenskom raz-dobqu 1. IX 1342. - 31. VIII 1343. Srpski vladar u to doba jo{ uveknosi naslov kraqa, {to je u najo{trijoj suprotnosti sa eksplici-tnom upotrebom carske titule u prostagmi. Odatle se lakozakqu~uje da isprava nikako nije mogla da bude izdata XI indikta,ve} da treba odabrati brojku koja }e odgovarati vremenu Du{anovogcarevawa. U tu svrhu mogu da posluè indikti od XIV (id$) zakqu-~no sa IX (q$). Mnogo je teè, ipak, ubedqivo pokazati kakvim jeobrtom neki od tih brojeva (id$, ie$, b$, g$, d$, e$, v$, z$, h$, q$) postao a$.Zato nam se i ~ini da ne postoje vaqani razlozi zbog kojih bi seosporavala validnost prvog indikta i traìlo neko hronolo{kore{ewe koje bi datum izdavawa ove prostagme smestilo u januarneke druge, a ne 1348. godine.

U januaru 1348. srpski car provodi {esti mesec svog boravka,(koji }e se protegnuti do aprila) na Svetoj Gori, gde je sa porodi-com stigao u avgustu 1347. traè}i sigurno uto~i{te od velike


119

40 Menoikeon, 63, n° IV.41 G. Soulis, Tsar Stephen Du{an and Mount Athos, Harvard Slavic Studies II(1954) 130, nap. 17; G. Ostrogorski, Serska oblast posle Du{anovesmrti, Posebna izdawa Vizantolo{kog instituta, kw. 9, Beograd 1965,108 (i u: Vizantija i Sloveni, Sabrana dela, kw. IV, Beograd 1970, 566);M. @ivojinovi}, De nouveau sur le séjour de l'empereur Du{an à l'Athos (À proposd'une nouvelle publication: Actes de Lavra IV), ZRVI 21 (1982) 123-124; D.Kora}, Sveta Gora pod srpskom vla{}u (1345-1371), ZRVI 31 (1992) 118-119; \. Trifunovi}, Car Du{an o svom boravku na Svetoj Gori,Isto~nik 31-31 (1999) 18, 20.

najezde „crne smrti“ koja pusto{i Evropu.41 Du{anovo bavqewe umona{koj republici rezultovalo je, izme|u ostalog, izdavawem~etiri hrisovuqe na gr~kom42 i jedne na srpskom jeziku.43 Privremenoprebivawe na Atonu pruìlo je vladaru priliku da hilandarskomigumanu neposredno uru~i prostagmu kojom mu se zabrawuje dauznemirava menikejske monahe u wihovom posedu. Da su pravaPrete~inog manastira na metoh Esfagmen i ribolov u wegovojokolini bila dobro poznata Stefanu Du{anu svedo~i i wegovahrisovuqa iz oktobra 1345. u kojoj ih je potvrdio.44 Uostalom, izsame prostagme se vidi da su bratstvenici obiteqi kraj Sera podnelicaru dokaze o svojim vlasni~kim pravima. Me|u tim dokazima se,nema nikakve sumwe u to, nalazila i Du{anova zlatope~atna poveqaizdata u vreme kada je on jo{ bio kraq.

Ostaje nepoznanica kada su menikejski monasi do{li kod


120

42 Za manastire Filotej (septembar 1347; izd.:V. Kravari, Nouveaux docu-ments du monastère Philothéou, Travaux et mémoires, 10, Paris, n° 4,307-308), Esfigmen (decembar 1347; izd.: T. Florinskij, Afonskie aktw ifotografi~eskie snimki sq nihq v sobrani]hq P. I. Sevastx]nova, SanktPeterburgq 1880, 85-86 (= Af. aktw); L. Petit, W. Regel, Actes d'Esphigménou,Vizantijskij vremennik, priloènie kq XII tomu, S. Peterburgq 1906, n°XIII, 29-30; Zak. spom., 539-540; Gr~ke poveqe, n° XV, 112-114; Archives del'Athos VI. Actes d'Esphigménou, édition diplomatique par J. Lefort, n°23, 146-147 [= Esphigménou]), Lavru (decembar 1347; izd.: Af. aktw, 98-100; Zak. spom., 491-493; Gr~ke poveqe, nº XVI, 118-122; Archives de l'AthosX. Actes de Lavra III (de 1329 à 1500), édition diplomatique par P.Lemerle, A. Guillou, N. Svornos, D. Papachryssantou, Paris 1979, nº128, 37-39) i Vatoped (april 1348; izd.: $ArkŸdiov Batopªdinov,#Agioreitikè $AnŸlekta �k toy ¢rce¿oy tºv monºv Batoped¿oy, GrhgÊriov ÌPalam¥v III (Qessalon¿kh 1919), nº 27, 218-221; M. GoÒdav, Byzantiakè¯ggrafa tºv �n $ƒA\w Áer¥v monºv Batoped¿oy, EEBS 3 (1926) 234-237; M.Lascaris, Actes serbes de Vatopédi, Byzantinoslavica 6 (1935) 174-177 (nº 2);Gr~ke poveqe, nº XVIII, 140-146).43 Hilandar dobija selo Potolino u dolini Strume. Izd.: Zak. spom., 424;A. Solovjev, Odabrani spomenici srpskog prava od XII do XV veka,Beograd 1926, nº 66, 132-135. Iz onoga {to sama hrisovuqa kaè: I zapisasé i outvry�di vy Xilandarh. V�y lhto 6856 indiktiona 1 (A. Solovjev, Odabranispomenici, nº 66, 135), sledi da je nastala na Svetoj Gori izme|u jeseni1347. i prole}a 1348. godine.44 metÊcion toØ $Esfagmªnoy metè tãn �n aÕtì‚ bibar¿wn kaÀ aÕlak¿wn kaÀsandal¿wn, tãn te proskaqhmªnwn aÕtoØ, tºv gºv kaÀ tãn ¤llwn dika¿wn

cara sa svojim pritu`bama na igumana Kalinika. Verovatno se toodigralo ne mnogo pre izdavawa prostagme, dakle, za vreme Du{anovogboravka na Svetoj Gori. U prostagmi za kefaliju Rajka vladarnare|uje da se taj dokument uru~i episkopu Ferema „za sigurnost“(eÂv ¢sfŸleian).45 Takve napomene nema u ovoj prostagmi zato {toje ona, na{e je mi{qewe, obnarodovana u dva primerka, po jednomza svaku od suprotstavqenih strana. Slede}i analogiju da su svepoznate isprave srpskih vladara za Hilandar izdavane na srpsko-slovenskom, smatramo da je takav slu~aj bio i sa prostagmom za igu-mana Kalinika. To {to ona nije sa~uvana u Hilandarskom arhivute{ko da moè predstavqati iznena|ewe, jer kakav bi interesimali srpski monasi da je ~uvaju. Nasuprot tome, gr~ka verzijaopstala je u kartularu Menikejske obiteqi, zajedno sa drugim aktimaStefana Du{ana koji svi svedo~e o wegovoj pa`wi prema uglednommanastiru kraj Sera.

* * *

U prethodnom razmatrawu ustanovili smo da je Kalinik ujanuaru 1348. bio iguman Hilandara. Nepoznato je, me|utim, kada jedo{ao na tu du`nost i koliko dugo ju je vr{io. Kao {to je napo~etku rada ve} istaknuto, u periodu od 1345. do 1355. godine namestu prvog ~oveka srpske atonske obiteqi pomiwe se ~ak devetrazli~itih osoba, a wihova na~elstvovawa gotovo ni u jednomslu~aju nisu precizno ome|ena. Po|imo zato redom.


121

45 Gr~ke poveqe, n° IV, 26, red 21. Veliko je pitawe koliko je kefalijaRajko vladao jezikom Homera i Sofokla i nije li, pored prostagme kojuje trebalo proslediti episkopu, dobio i propratnu naredbu na srpskom.Kona~no, i tekst same prostagme je „najnezgrapniji me|u svim poznatimgr~kim tekstovima proiza{lim iz kancelarije srpskih vladara“ (G.Ostrogorski, Prostagme srpskih vladara, 257). Ostrogorski (ibid.) nijemogao da proceni {ta vaqa pripisati gre{kama docnijih kopista, a {taspada u „zasluge“ pisca originala. Na osnovu prepisa iz kartulara B (CodexB, n° 139, 238-239), uzimaju}i u obzir da je u~iwen nedugo po nastankuoriginala, moglo bi se re}i da prepisiva~ka nemarnost nije bila presudna.46 Izd.: Af. aktw, 66-68; B. Korablev, Actes de Chilandar, deuxième partie.Actes slaves, Vizantijskij vremennik, priloènie kq XIX tomu, S.Peterburgq 1915, n° 34, 478-480 (= Chil. sl.); Spomenici za srednovekovna-ta i ponovata istorija na Makedonija, I, urednik V. Mo{in, Arhiv naMakedonija, Skopje 1975, 359-362 (= Spom. na Makedonija).

Hrisovuqa kraqa Du{ana, izdata 1. januara 1345. u Skopqu,kojom Hrusijski pirg dobija selo Gaidarohor u dolini Strume46,govori o igumanu Arseniju, kome je to posledwi pomen kao hilandar-skog stare{ine. Arsenije je dobro poznati hilandarski monah izprve polovine XIV stole}a koji se jo{ 1316. spomiwe kao manastirskiduhovnik, tj. ba{ta.47 Na mestu igumana nasledio je Gervasija,verovatno tokom 133548, i na toj du`nosti ostao narednih 10 godina.Kao biv{i iguman pomenut je u dve isprave iz 1348: Du{anovojhrisovuqi za Karejsku keliju izdatoj u âhri kod Skopqa49 i krajwesumwivoj odluci hilandarskog bratskog sabora o adelfatima zaba{tu Andonija.50

Akt iz juna 1345. godine, kojim Karejski savet prodajenapu{tenu keliju Kaligrafu manastiru Dohijaru, sadrì eksklu-zivni pomen hilandarskog stare{ine Simeona.51 O~igledno je u


122

47 U hrisovuqi kraqa Milutina za Karejsku keliju svetog Save (izd.: Q.Stojanovi}, Stari srpski hrisovuqi, akti, biografije, letopisi,tipici, pomenici, zapisi i dr., Spomenik SKA III (1890), 15-17; Chil. sl.,n° 17, 418-423; V. Mo{in, Akti bratskog sabora iz Hilandara, Godi{wakSFF 4 (1939-1940) 180-184). O pojmu „duhovnik“ up. D. @ivojinovi}, Akthilandarskog bratskog sabora o davawu Kelije svetog Save Jerusalimskogu Kareji carici Jeleni, SSA 3 (2004) 104, gde je data i {ira literatura.48 O Gervasijevom stare{instvu v. M. @ivojinovi}, Istorija HilandaraI. Od osnivawa manastira 1198. do 1335. godine, Beograd 1998, 167-208; V.Mo{in, M. Purkovi}, Hilandarski igumani sredwega veka, Skopqe 1940,58-65 (= Hil. igumani).49 Izd.: Zak. spom., 472-474; \. Trifunovi}, Dve poveqe cara Du{ana, Isto~nik31-32 (1999) 7-8.50 Izd.: Chil. sl., n° 41, 505-507; V. Mo{in, Akti bratskog sabora, 189-193.O razlozima za nepoverewe prema ovom aktu up. S. ]irkovi}, Hilandarskiiguman Jovan (Problem akata srpske carske kancelarije), Osam vekovaHilandara. Istorija, duhovni ìvot, kwièvnost, umetnost i arhitektura,Nau~ni skupovi SANU, kw. XCV, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 27, Beograd2000, 64-65 (= ]irkovi}, Iguman Jovan).51 Archives de l'Athos XIII. Actes de Docheiariou, édition diploma-tique par N. Oikonomidès, Paris 1984, n° 24, 181, red 86. OvogSimeona vaqa razlikovati od poznatog hrusijskog stare{ine iz epohekraqeva Milutina i Stefana De~anskog. O wemu v. M. @ivojinovi},Simeon - starac Hrusijskog pirga, Zbornik Vladimira Mo{ina, Beograd

prvoj polovini godine do{lo do smene na ~elu obiteqi, a o li~nostinovog igumana se ni{ta ne zna. Eventualna identifikacija sacrkovnikom Simonom koga sre}emo u poveqi bratskog sabora od16. juna 1332.52 nije previ{e izvesna.

Nedatovani akt prota Arsenija, koji je sa~uvan iskqu~ivou srpskoslovenskom prevodu53, govori o igumanu Kirilu i proigu-manu Jevtimiju. Kiril je ina~e nepoznat, dok Jevtimija, tako|e kaoproigumana, nalazimo u jo{ dva dokumenta: aktu o sporu izme|uHilandara i Zografa iz novembra 1378.54 i odluci bratskog saborasrpske obiteqi o pomenu ktitora od 13. novembra 1382. godine.55

Izdava~ isprave prota Arsenija, Korabqov, smatrao je da ona pri-pada XV stole}u, a za wim su se poveli Mo{in i Purkovi} u mono-grafiji o sredwovekovnim stare{inama Hilandara.56 DionisijaPapahrisantu, me|utim, pokazala je da Arsenija treba smestiti uXIV vek i to pre 1355/1356, kada sigurno vi{e nije me|u ìvima.57

Ako bi se prihvatila i wena primedba da se bez ikakvihpote{ko}a Arsenijevo na~elstvovawe nad svetogorskom obiteqi


123

52 D. @ivojinovi}, Poveqa bratskog sabora manastira Hilandara oadelfatima za Karejsku keliju svetog Save Jerusalimskog, SSA 2 (2003)45, red 55. Za starija izdawa up. ibid., 42.53 Radi se o kupoprodajnom ugovoru izme|u manastira Ksenofona iHilandara. Izd.: Chil. sl., n° 75, 553-554; S. Dimitrijevi}, Dokumentihilendarske arhive do XVIII veka, Spomenik SKA LV (1922) 20. V. i D.Sindik, Srpska sredwovekovna akta u manastiru Hilandaru, Hilandarskizbornik 10, Beograd 1998, n°s 109-110, 99-100 (= Sindik, Akta).54 L. Petit, Actes de Chilandar, première partie. Actes grecs, Vizantijskijvremennik, priloènie kq XVII tomu, S. Peterburgq 1911, n° 157, 332, red. 30-31 (= Chil. gr.).55 Q. Stojanovi}, Stari srpski zapisi i natpisi, III, Beograd 1905, n°5008, 69; V. Mo{in, Akti bratskog sabora, 196, red 44.56 Hil. igumani, 80, 87-88.57 D. Papahrisantu, Atonsko mona{tvo. Po~eci i organizacija, prev. S.Jak{i}, Beograd 2003, n° 55, 270 i nap. 112.58 Ibid.; Archives de l'Athos XV. Actes de Xénophon, édition diplomatique par D.Papachryssanthou, Paris 1986, 23 i nap. 5 (= Xénophon). Ve} u februaru 1347.prot je Nifon (up. eadem, Atonsko mona{tvo, n° 53, 269).59 Prime}uje se „velika gu`va“ na ~elu Hilandara u 1345 - Arsenije napo~etku, Simeon sredinom, Jevtimije krajem godine. Da su Solovjev iMo{in bili u pravu pri datovawu fragmenta Du{anove prostagme izRisti}evog rukopisa, onda bi prethodnoj trojici vaqalo pribrojiti u

moè staviti u 134658, to bi zna~ilo da je Jevtimije bio iguman kra-jem 134559, a Kiril tokom 1346. godine.

Hrisovuqa cara Stefana Du{ana kojom potvr|ujeHilandaru selo Luàc i prilaè grad Paleohor donosi jedinispomen igumana Teodula.60 Zlatope~atna poveqa datovana je samo18. januarom, dok su Mo{inova istraìvawa nedvosmislenoutvrdila da je izdata 1347. godine.61 Teodul je bio dugogodi{wistare{ina Karejske kelije svetog Save62, a kao biv{eg igumanaspomiwu ga dve Du{anove hrisovuqe za istu ml~alnicu objavqene1348. u Prilepu63, nakon carevog povratka sa Svete Gore. Ne znamokada je Teodul preuzeo ~elnu funkciju od Kirila, verovatno kra-jem 1346, a budu}i da je u januaru 1348. kao iguman zabeleènKalinik, ~ini se da je nekada{wi karejski starac vodio manastirmawe od godinu dana.

No, Kalinik nije jedini prvi ~ovek Hilandara kogasre}emo u 1348. Dve isprave tu funkciju pripisuju Savi, koji }enovembra 1354. postati ~etvrti poglavar Srpske crkve pod timimenom i drugi patrijarh po redu. Jedan od tih dokumenata ve} jenavo|en, a re~ je o problemati~nom aktu bratskog saboraHilandara povodom adelfata za ba{tu Andonija.64 Argumenti


124

60 Izd.: Zak. spom., 432-433; A. Solovjev, Odabrani spomenici, n° 68, 143-144.61 V. Mo{in, Poveqa cara Du{ana o selu Lu{cu, JI^ V (1939) 118; L.Slaveva, V. Mo{in, Srpski gramoti od Du{anovo vreme, Prilep 1988, n°65, 189-190 (= Srpski gramoti).62 V. Hil. igumani, 67-71; M. @ivojinovi}, Istorija Hilandara, 181-182.63 Velika prilepska hrisovuqa (Hil. 149) doìvela je vi{e publikacija:D. Avraamovi}q, Opisanie drevnostwj srbski u Svetoj (atonskoj) Gori sXIII litografiranw tablica, Beograd 1847, 44-47; F. Miklosich, Monumentaserbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Viennae 1858, nº CXVII,136-139 (= MS); Arh. Leonid, Istori~eskoe opisaniie serbskoj carskojlavrw Hilandar] otno[eni] kq carstvamq serbskomu i russkomu, Moskva1868, 56-59; Zak. spom., 469-471; Chil. sl., nº 39, 498-501. Mala hrisovuqa je,sve doskora, smatrana varijantom prethodne i tek nedavno je objavqena u:D. @ivojinovi}, Hrisovuqa cara Stefana Du{ana Karejskoj keliji sve-tog Save Jerusalimskog (Hil. 30), SSA 1 (2002) 71-73. O ~itavom korpusuDu{anovih isprava za Isposnicu svetog Save up. idem, Karejske hrisovuqeStefana Du{ana, I^ L (2003) 33-51.64 V. nap. 50.65 ]irkovi}, Iguman Jovan, 64-65; idem, Hreqin poklon Hilandaru, ZRVI21 (1982) 109.

Sime ]irkovi}a uveravaju nas da je ta isprava falsifikat65, iz~ega proizilazi da se ne moè pokloniti poverewe ni wenimtvrdwama o tome ko je 1348. upravqao Hilandarom. Drugi pomenigumana Sava iz iste godine pripada op{toj hrisovuqi StefanaDu{ana kojom se popisuju manastirska imawa u „Srbiji iRomaniji“.66 Kada je re~ o autenti~nosti ove zlatope~atne poveqe,mi{qewa istraìva~a su podeqena. Mirjana @ivojinovi} zastu-pa stanovi{te da bi joj trebalo ukazati poverewe67, dok je]irkovi} ube|en da se radi o prera|enom aktu.68 [to se Mo{ina iPurkovi}a ti~e, oni nisu sumwali ni u op{tu hilandarskuhrisovuqu, niti u dokument o adelfatima za ba{tu Andonija.69

Slede}i (ujedno i posledwi) spomen Save kao hilandarskog igu-mana jeste u hrisovuqi cara Du{ana obnarodovanoj pod Rudnikom10. avgusta 1354, kojom se srpskoj obiteqi daruje selo Leskovqaniu Pologu.70 Ako se op{ta hilandarska hrisovuqa tretira kao vero-dostojna, onda nema nikakve dileme, ba{ kao {to je nisu imaliMo{in i Purkovi}, da Savino igumanstvo traje u razdobqu od1348. do 1354. godine.71 Iz toga bi se moglo zakqu~iti da je na{emKaliniku „istekao mandat“ ve} negde pre sredine 1348. Ako bi se,pak, obave{tewima iz op{te hilandarske hrisovuqe pristupilo sdozom uzdrànosti, kao {to to ~ini ]irkovi}, onda bi se jedinosigurno kazivawe o igumanu Savi odnosilo na avgust 1354, te bi utakvoj situaciji bilo mnogo teè da se pouzdano zakqu~i kada jeokon~an Kalinikov boravak na ~elu manastira. Ipak, u daqem


125

66 Izd.: MS, 140-141 (deo arenge iz poveqe nº CXVIII i deo dispozicije izpoveqe nº CXIX); P. J. [afarik, Památky drevniího písmenictví Jihoslovanuv,Praha 1872², 99-103; Zak. spom., 418-423; Chil. sl., nº 38, 493-497; Spom. naMakedonija, III, Skopje 1980, 425-446.67 M. @ivojinovi}, Vlastelinstvo manastira Hilandara prema hrisovuqicara Du{ana iz 1348. godine, Osam vekova Hilandara. Istorija, duhovniìvot, kwièvnost, umetnost i arhitektura, Nau~ni skupovi SANU, kw.XCV, Odeqewe istorijskih nauka, kw. 27, Beograd 2000, 49. Misli i da jeisprava izdata na Svetoj Gori (ibid., 35).68 ]irkovi}, Iguman Jovan, 65-67.69 Hil. igumani, 72; V. Mo{in, Akti bratskog sabora, 176.70 Izd.: Af. aktw, 70-71; Zak. spom., 426-428; Chil. sl., n° 45, 514-515; Spom.na Makedonija, III, 447-453; S. Bojanin, Poveqa cara Stefana Du{ana odarovawu sela Leskovqane manastiru Hilandaru, SSA 4 (2005) 119-134.71 Hil. igumani, 72-74.

izlagawu pokaza}emo da je Kalinik ve} slede}u, 1349, godinudo~ekao daleko od Atona.

Carska prostagma od 15. novembra neutvr|ene godinepripoveda o nevoqama hilandarskog igumana Jovana72 sa susedima,koji nisu po{tovali me|e manastirskog imawa u Kunaranimapovi{e Sekirnika u Strumi~kom poqu.73 Aleksandar Solovjev jepokazao da prostagma pripada Du{anu i smatrao je da poti~e izvremena izme|u 1349. i 1353. godine.74 Mo{in je izneo primedbu daje predloèni hronolo{ki okvir u koliziji sa podacima opo~etku Savine igumanske karijere i da je prostagma mogla da budeobjavqena samo po{to je Sava postao patrijarh.75 Budu}i da se umaju 1355. kao iguman pomiwe Dorotej76, rezonovao je daqe Mo{in,Jovan je na mestu prvog ~oveka srpske svetogorske obiteqi proveooko {est meseci u periodu oktobar/novembar 1354. - mart/april1355.77 ]irkovi} je ovakvo re{ewe okarakterisao kao „jedvaverovatno“, jer ako se ono prihvati onda Jovanovo stare{instvobiva neprirodno kratko.78 U traèwu solucije on se najpre potru-dio da ustanovi kada se najranije javqaju pouzdane informacije oigumanu Doroteju. Zanemare li se majske poveqe sa Sabora u


126

72 Wegova li~nost ostala je obavijena velom neznawa. Mo{in je (Hil. igumani,77) pretpostavio da bi se eventualno mogao identifikovati sa starcemJovanom iz isprave bratskog sabora od 16. juna 1332 (D. @ivojinovi}, Poveqabratskog sabora manastira Hilandara o adelfatima za Karejsku keliju,45, red 54), ali je to daleko od izvesnog (up. ibid., 50).73 Izd.: Zak. spom., 436-437; Chil. sl., n° 52, 525; S. ]irkovi}, Hreqin poklon, 116-117.74 A. Solovjev, Poveqe cara Uro{a u hilandarskom arhivu, Bogoslovqe II(1927) 282-283.75 Hil. igumani, 76.76 Re~ je o dve hrisovuqe od 2. i 17. maja kojima nedostaje godina, a po{tose u wima pomiwe Sabor u Krupi{tima, zakqu~eno je da su iz 1355. Izd.:Af. aktw, 73-76; Zak. spom., 429-432; Chil. sl., n° 46, 516-518; A. Solovjev,Dva priloga prou~avawu Du{anove dràve. I Poveqe cara Du{ana ometohiji Sv. Petra Kori{kog, Glasnik SND II (1927) 26-29; S. Mi{i},Poveqe cara Stefana Du{ana manastiru Svetog Petra Kori{kog iz1355. godine, IG 1-2 (1993) 125-132.77 Hil. igumani, 77.78 S. ]irkovi}, Hreqin poklon, 110, nap. 21; idem, Iguman Jovan, 67.79 O razli~itim mi{qewima up. A. Solovjev, Dva priloga, 31-36; Srpskigramoti, n° 30, 84 i n° 70, 200; S. Mi{i}, Poveqe cara Stefana Du{ana,121-124; Sindik, Akta, n° 40, 47 i n° 42, 48-49.

Krupi{tima, ~ija tradicija nije besprekorna79, hilandarskogstare{inu Doroteja sre}emo ve} u, van svake sumwe originalnoj,Du{anovoj hrisovuqi iz juna 1355. godine.80 Imaju}i to u vidu]irkovi} zakqu~uje „da je sekvenca Sava - Dorotej dobrozajem~ena“, a po{to „nema sumwe u Doroteja na kraju Du{anove ipo~etku Uro{eve vlade, Jovana treba staviti izme|u Teodula(1347) i Save (do 1354)“.81 Pitawe vremena wihove smene autorostavqa otvorenim i na kraju isti~e: „poznavawe hronologije igu-mana Jovana jedva da je unapre|eno“, budu}i da se umesto kratkogmandata posle Save do{lo do, ponovo kratkog, „igumanovawa preSave na po~etku Du{anovog carevawa“.82 Razmatrawe o igumanuJovanu zavr{ili bismo izno{ewem stava Mirjane @ivojinovi}koja, kao {to smo videli, ne dovodi u sumwu op{tu hilandarskupovequ i smatra da je Sava na~elstvovao srpskom obiteqi 1348.godine. Zanimqivo je, me|utim, to {to prihvata Solovjevovo dato-vawe prostagme o Kunaranima i predlaè „da je Savu negde izme|u1349. i 1353. smenio na igumanskom poloàju Jovan, u kom slu~aju jeSava ponovo postao iguman pre 14. avgusta 1354. godine“.83

Prime}uje se da redosled hilandarskih stare{ina odArsenija zakqu~no sa Kalinikom ne izaziva velike te{ko}e (poduslovom da za trenutak ostavimo po strani ~iwenicu da se za trigodine na igumanskom poloàju izmewalo {est osoba). PosleArsenijevog desetogodi{weg vo|stva koje se okon~alo po~etkom1345, smewuju se jedan za drugim: Simeon, Jevtimije, Kiril, Teoduli Kalinik (pomenut u januaru 1348). Probleme po~iwe da stvaraJovanovo igumanstvo koje hronolo{ki moè da se ome|i na trirazli~ita na~ina. Po Mo{inovoj i Purkovi}evoj varijanti Jovanje nasledio Savu, koji vr{i vlast u periodu od 1348 do 1354, i vodioHilandar od jeseni 1354. do prole}a 1355. Druga hipoteza (modifiko-


127

80 Radi se o ispravi koja defini{e sporne me|e hilandarskog sela Karbinciu okolini [tipa. Izd.: Af. aktw, 71-72; Zak. spom., 428-429; Chil. sl., n° 47, 519-

520; A. Solovjev, Byci u Du{anovoj poveqi g. 1355., Prilozi KJIF VI (1926) 190.81 ]irkovi}, Iguman Jovan, 64, 67. Vreme nastanka ovog rada poklopilo sesa izdavawem kartulara B, tako da autoru nije bila poznata Du{anovaprostagma iz januara 1348. koja bi mu omogu}ila da Jovana smesti izme|uKalinika (1348) i Save (do 1354).82 ]irkovi}, Iguman Jovan, 67.83 V. Mo{in, M. Purkovi}, Hilandarski igumani sredwega veka. Novo izdawepriredila i dopunila M. @ivojinovi}, Beograd 1999, 108.

vana ]irkovi}eva) stavqa Jovana posle Kalinika, a pre Save (posvedo-~en 14. avgusta 1354). Naposletku, kombinacija Mirjane @ivojinovi}sme{ta Jovana izme|u dva Savina mandata (po~etak prvog zabele-èn 1348, kraj drugog 1354), u neodre|eni vremenski period iz godinaod 1349. do 1353. Niz hilandarskih igumana iz epohe koja u grubimcrtama odgovara Du{anovom carskom razdobqu, zavr{ava Dorotejpreuzimawem du`nosti krajem prole}a 1355.

Jo{ su Mo{in i Purkovi} uo~ili pojavu, koju nisu moglida objasne, da se od polovine XIV stole}a ubrzano smewuju igumanisrpske obiteqi na Svetoj Gori - po wihovom ra~unu najmawe 13lica za 46 godina.84 Veliki deo tih promena nije nastupao usledsmrti manastirskog stare{ine, mada je ta funkcija doìvotna.Takvu pojavu, „u sredini veoma konzervativnoj i privrènoj starimobi~ajima“, ]irkovi} je ocenio kao neprirodnu i zapitao sekoliko znamo „o vaqanosti na{ih obave{tewa, o autenti~nosti itradiciji poveqa koje sadrè pomene pojedinih igumana“.85 U na{emslu~aju, iako smo se sluìli ispravama kojima se moè poklonitipoverewe, ponovo se susre}emo s tim da u kratkom vremenskomperiodu imamo veliki broj igumana, a da ni za jednog ne znamo da jeumro na du`nosti. No, ovakva kadrovska vrte{ka nije svojstvenasamo Hilandaru. Kako prime}uje Dionisija Papahrisantu, tokomperioda srpske dominacije nad Svetom Gorom (1345-1371) godi{wesmene igumana uobi~ajene su u mnogim atonskim manastirima.86

* * *

U dosada{wem izlagawu nismo uspeli da preciznijeutvrdimo vremenske okvire u kojima je Kalinik vr{io igumanskudu`nost. S jedne strane ga ome|uje pomen igumana Teodula u janu-aru 1347, dok je drugi grani~nik teè odrediti. Pod uslovom da sepokloni poverewe kazivawu op{te hilandarske poveqe o popisumanastirskih imawa, onda bi se ve} 1348. javio iguman Sava, {tobi zna~ilo da je Kalinik odstupio sa svoje funkcije nedugo po{toje dobio carsku prostagmu u januaru iste godine. Ako bi, pak, zane-


128

84 Hil. igumani, 75.85 ]irkovi}, Iguman Jovan, 61.86 Xénophon, 22.

marili kazivawe navedene hrisovuqe, onda bi granica izme|u krajawegovog i po~etka Jovanovog (ili Savinog) igumanovawa ostalaotvorena.87 U svakom slu~aju, izvesno je da se Kalinik nije mnogozadrào na mestu igumana, oko godinu dana ili mo`da ne{to duè.

O wegovoj li~nosti ne zna se gotovo ni{ta. Spiskovihilandarskog bratstva u ispravama s kraja Milutinove i po~etkaDu{anove vladavine ne govore ni o kakvom Kaliniku.88 To suprimetili i Mo{in i Purkovi}, pa su zakqu~ili da je to zato {toon nije prebivao na Svetoj Gori, ve} na nekom od manastirskihmetoha.89 Jedan od zna~ajnijih poseda bio je i manastir SvetogNikole u Kamenikiji kod Sera.90 Wega je hilandarski jeromonahKalinik dobio na poklon od cara Andronika II, kao nagradu zauspe{ne diplomatske misije koje je obavqao izme|u dvorova uVizantiji i Srbiji.91 Kada je Kalinik umro (1327), Sveti Nikolaje postao deo hilandarskog poseda.92 Pretpostavka je Mo{ina iPurkovi}a da je na{ Kalinik, pre nego {to je postao iguman,upravqao metohom u Kamenikiji, {to bi objasnilo wegove veze sMenikejskim manastirom.93 Podse}amo da je wima bio poznat samofragment prostagme iz koga se zakqu~ivalo da hilandarskistare{ina interveni{e kod Stefana Du{ana u korist gr~kih


129

87 Zbog op{teg stawa u srpskom manastiru polovinom XIV veka, kada senijedan stare{ina ne zadràva previ{e na wegovom ~elu, smatramo da bi,~ak i ako sumwamo u verodostojnost op{te hilandarske hrisovuqe, trebaloravnopravno tretirati mogu}nosti da je Jovan bio iguman pre Save i daje vr{io du`nost prvog ~oveka obiteqi izme|u Save i Doroteja.88 Re~ je o hrisovuqi kraqa Milutina za Karejsku keliju iz 1317/1318. (v. nap.47), odluci hilandarskog bratskog sabora o adelfatima za pirg u Hrusijiiz 1318-1321. (izd.: Arh. Leonid, Istori~eskoe opisaniie, 48; Zak. spom.,484-485; V. Mo{in, Akti bratskog sabora, 185-187) i poveqi igumanaGervasija od 16. juna 1332. godine (v. nap. 52).89 Hil. igumani, 66.90 O ovom metohu up. M. @ivojinovi}, Istorija Hilandara, 218.91 Ibid., 176; Hil. igumani, 66. Darovnicu iz septembra 1321. v. u: Chil. gr.,n° 74, 165-166.92 M. @ivojinovi}, Istorija Hilandara, 178; Hil. igumani, 66. HrisovuquAndronika II iz septembra 1327, kojom se sankcioni{e vlast srpskeobiteqi nad manastirom u Kamenikiji v. u: Chil. gr., n° 113, 237-238. Odelatnosti jeromonaha Kalinika up. V. Mo{in, Hilandarac Kalinik, srpski diplo-mata XIV veka, Istorisko-pravni zbornik 1 (Sarajevo 1949) 117-132.93 Hil. igumani, 66.

monaha. Integralna verzija iz kodeksa B razvejava svaku iluziju o„dobrim odnosima“ Kalinika sa bratstvenicima Prete~ine obite-qi, ali time se ne ru{i Mo{inova i Purkovi}eva hipoteza o„posebnim odnosima“, jer oni ne moraju neizostavno da imaju pozi-tivno odre|ewe.

Mona{ko ime Kalinik mnogo je re|e nego {to bi se u prvimah moglo pomisliti. Tokom XIV stole}a svega je nekoliko sveto-gorskih kalu|era zabeleèno pod tim imenom: monah Filoteja(1313/1314)94, eklezijarh Vatopeda (1316)95, monah Ksiropotama(1331)96, iguman Zografa (1378)97, veliki ekonom Esfigmena (1378)98,


130

94 Archives de l'Athos II². Actes de Kutlumus, nouvelle éditionremaniée et augmentée par P. Lemerle, Paris 1988, n° 9, 57, red 48.95 Archives de l'Athos XXI. Actes de Vatopédi I, édition diplomatiquepar J. Bompaire, J. Lefort, V. Kravari, Ch. Giros, Paris 2001, n° 47,277, red 6; Esphigménou, n° 13, 97, red 6.96 Archives de l'Athos III. Actes de Xéropotamou, édition diplomatiquepar J. Bompaire, Paris 1964, n° 24, 182, red 26.97 Chil. gr., n° 157, 333, red 62-63.98 Ibid., red 59-60; Esphigménou, 31.99 Iviron IV, 4, 39; Archives de l'Athos XVII. Actes du Pantocrator, édi-tion diplomatique par V. Kravari, Paris 1991, n° 10, 102, red 50.100 Nema ga u spiskovima bratstvenika iz 1317/1318. i 1318-1321, nesumwivozato {to se tada nije nalazio u manastiru. Vi{e puta se spomiwe uhrisovuqama Andronika II i drugim gr~kim aktima (Chil. gr., n°s 35, 74-75,82-85, 88, 90, 92-94, 98-99, 113). Pogre{no je Mo{inovo mi{qewe(Hilandarac Kalinik, 117) da prvi podatak o wemu poti~e iz 1310. Naime, uaktu od 26. maja, indikta VIII, kojim Makarije, iguman Ksiropotama, pro-daje Hilandaru wivu koja je prethodno bila predmet wihovog spora,nailazi se na izvesnog monaha Kalinika (up. V. Mo{in, A. Sovre, Supplementaad Acta Graeca Chilandarii, Ljubljana 1948, n° II, 16, red. 3-4). Na osnovu pome-na hilandarskog igumana Danila zakqu~eno je da se dokument mora datovati1310. Kasnije je, ipak, utvr|eno da je Danilovo ime naknadno dopisano ida doti~ni akt poti~e iz 1295. godine (do toga se do{lo na osnovu hrono-logije ksiropotamskih stare{ina). Novo i pouzdanije ~itawe ispravepokazalo je, tako|e, da je pomenuti Kalinik monah Ksiropotama, a neHilandara (o svemu v. Archives de l'Athos XX. Actes de Chilandar I. Dèsorigines à 1319, édition diplomatique par M. @ivojinovi}, V. Kravari, Ch.Giros, Paris 1998, n° 15, 158-162). Zato {to se o wemu govori u veomasumwivom aktu (dokument, o kome je ve} bilo re~i, o adelfatima za ba{tuAndonija), eklezijarha Kalinika (V. Mo{in, Akti bratskog sabora, 190,

iguman Ivirona (1384)99. U srpskom manastiru, pored na{eg igu-mana, nailazimo samo jo{ na ~uvenog jeromonaha i diplomatu.100

Pitamo se za{to je budu}i stare{ina Hilandara prilikom izboranovog imena odlu~io da to bude ba{ Kalinik? Koji su mu biliuzori? Pregledaju}i @itija svetih otkrivamo da postoje dvakandidata: „sveti mu~enik Kalinik“, ~ije se stradawe obeleàva29. jula101 i „sveti sve{tenomu~enik Kalinik, patrijarh Carigradski“,~iji pomen pada 23. avgusta.102 No, Kalinik je, kao {to smo videli,zaista retko ime, a ovi sveta~ki uzori, tako nam se bar ~ini,mo`da nedovoqno atraktivni da bi se ba{ ono izabralo. Stogamislimo da nije neverovatno da je budu}i iguman Hilandaraodabrao mona{ko ime ugledaju}i se na prosve}enog jeromonaha isposobnog diplomatu, ~oveka kome su Andronik II i kraq Milutinpoveravali delikatne misije i koji je, sasvim je mogu}e, bioduhovnik kraqice Simonide.103

Hilandar je metoh Svetog Nikole stekao zahvaquju}i jero-monahu Kaliniku. Ako je potowi iguman boravio u Kamenikiji,{to ne bi bilo u neskladu sa na{om pretpostavkom o vezama sajeromonahom-imewakom, onda je svakako bio u prilici da se ~e{}esusre}e sa qudima iz manastira na Menikejskoj gori, a sva wegovaiskustva iz te u~estane komunikacije nisu uvek morala da budupozitivna, {to ga je, mo`da, motivisalo da ~eka pogodnu prilikukako bi se „oduìo“ gr~kim monasima. Uspostavqawe Du{anovevlasti nad ~itavom Makedonijom i Kalinikov dolazak na ~eloHilandara mogli su delovati obe}avaju}e u tom smislu. Car Stefanje, me|utim, svojom prostagmom pokazao da su mu prava gr~kih


131

101 Poreklom iz Kilikije, sredinom III veka najpre mu~en u Ankiri, a potomu Gangri ìv spaqen (J. Popovi}, @itija svetih. Za mesec juli, Beograd1975, 705-708; Vladika Nikolaj, Ohridski prolog, [abac 2001, 537).102 Postao crkveni poglavar 693, postradao oko 705. zato {to nije hteo dablagoslovi ru{ewe jedne crkve u Carigradu (J. Popovi}, @itija svetih.Za mesec avgust, Beograd 1976, 403).103 Kalinikovu oporuku na gr~kom jeziku v. u: Chil. gr., n° 94, 200-202. Otome v. i u: V. Mo{in, Hilandarac Kalinik, 129-130. O Kalinikovim odnosimasa Simonidom up. ibid., 127-128; Hil. igumani, 47.104 Mogu}e je da je Du{an ispravno postupio ba{ zato {to se nije radiloo krupnim pitawima. Ako o{te}ena strana uìva veliki ugled, dobro jebiti principijelan u neva`nim stvarima, jer se time na bezbolan na~inpribavqa weno po{tovawe.

podanika pre~a od sitnih interesa najzna~ajnijeg srpskog manasti-ra i, eventualnih, osvetni~kih poriva wegovog prvog ~oveka.104

Daqih podataka o igumanu Kaliniku nema. U arhivu ruskogmanastira na Svetoj Gori postoji, me|utim, carska poveqaStefana Du{ana od 21. maja 1349. u kojoj se spomiwe kir-Kalinik,episkop bawski, na ~iju intervenciju se isprava izdaje.105 Na samomaktu nedostaje godina izdavawa, ali se, po{to se na po~etku pomi-we Sabor u Skopqu i prave aluzije na zakonodavnu delatnost106,zakqu~uje da je re~ o 1349, istoj godini kada je donet Zakonik ijedinoj kada je u maju mesecu odràn Sabor u Skopqu.107 Eparhijabawska imala je sedi{te u Velbu`du, a zvala se po starom imenuovog grada - Bawi.108 Da se episkop bez ve}ih pote{ko}a moè pois-tovetiti sa biv{im igumanom Hilandara sledi ve} iz toga {toime koje nosi nije ~esto. U ~itavoj sredwovekovnoj istorijiSrpske crkve, pored Kalinika Bawskog, poznata su jo{ samo dvaistiomena arhijereja: episkop ra{ki koji je 1196. zamona{ioStefana Nemawu109 i episkop budimqanski iz druge ~etvrtine XIII


132

105 Crkva Svetih Arhan|ela kod Gabrova, koju je izgradio dijak DragojeAnagnost, osloba|a se nameta i poklawa joj se izvesna zemqa u okolini.Izd.: Stara srpska pisma, Glasnik SUD 24 (1868) 238-241; Aktw russkago naSv]tomq Aqonw monastwr] sv. velikomu~enika i c<litel] Panteleimona,Kievq 1873, n° 49 (Srb. 3), 358-361; Zak. spom., 758-760. V. iscrpnu analizuu: Archives de l'Athos XII. Actes de Saint-Pantéléèmôn, édition diplo-matique par P. Lemerle, G. Dagron, S. ]irkovi}, Paris 1982, n° 3, 162-164 (= St-Pant.).106 Up. Aktw russkago, n° 49 (Srb. 3), 358-359.107 St-Pant., 163.108 Ibid., 164.109 Stefan Prvoven~ani, Sabrana dela. Predgovor, prev. i kom. Q. Juhas-Georgijevska. Izd. na srpskoslovenskom T. Jovanovi}, Beograd 1999, 50;Domentijan, @itije svetoga Save. Predgovor, prev. i kom. Q. Juhas-Georgijevska. Izd. na srpskoslovenskom T. Jovanovi}, Beograd 2001, 66.Up. i Q. Stojanovi}, „Trebnik“ manastira sv. Trojice kod Plevaqa,Spomenik SKA 56 (1922) 25; M. Purkovi}, Srpski episkopi i mitropoli-ti sredwega veka, Skopqe 1937, 5; V. Mo[in, Serbska] redakci] sinodikav nedely pravoslavi], Vizantijskij vremennik XVII (Moskva-Leningrad1960) 303, n° 51; M. Jankovi}, Episkopije i mitropolije Srpske crkve u sredwemveku, Beograd 1985, 15, 139; Sava, episkop [umadijski, Srpski jerarsi oddevetog do dvadesetog veka, Beograd - Podgorica - Kragujevac 1996, 271.110 M. Purkovi} (Srpski episkopi, 7) nije primetio da se u sinodiku pravo-

stole}a.110 Pored toga, Kalinikovo pojavqivawe u Velbu`du tokom1349, nadovezuje se na odsustvo podataka o wemu u Hilandaru.

To {to je biv{i iguman do{ao na episkopsku katedrusvedo~i o poverewu koje je car imao u wega, a ukazuje i na wegovovlasteosko poreklo i, verovatno, li~ne sposobnosti. Du{an je,poput svih Nemawi}a, vodio ra~una o funkcionisawu Crkve u svojojdràvi i bili su mu potrebni kvalitetni eparhijski administra-tori. Tokom duga~kog boravka na Svetoj Gori imao je priliku da seiz prve ruke upozna sa Kalinikovim metodama upravqawa. Bezobzira na prostagmu iz januara 1348, kojom car obuzdava preteranoenergi~nog igumana, Kalinikov robustni stil ostavio je, po svemusude}i, povoqan utisak na cara Stefana koji je smatrao da }e muovaj korisnije posluìti na nekom drugom mestu. Otuda se i neka-da{wi prvi ~ovek srpskog atonskog op{teì}a, nedugo po{toDu{an napu{ta svetogorski karantin, obreo na va`nom poloàjuu Velbu`du. Da je Kalinik uìvao poverewe mo}nog vladaradokazuje ~iwenica da se uspe{no zauzeo za crkvu dijaka Dragoja, o~emu saznajemo iz spomenute poveqe od 21. maja 1349.

Ba{ kao {to ne znamo ta~ne datume Kalinikovog dolaskana ~elo Hilandara, odstupawa sa igumanske du`nosti i preuzi-mawa bawske eparhije, nije poznato ni kada je i na koji na~inokon~ao episkopsku karijeru. Naredna informacija o arhijerejuVelbu`da dolazi tek iz 6884. godine (1. IX 1375 - 31. VIII 1376), kadase spomiwe bawski episkop Grigorije.111

Uzme li se u obzir da je Kalinik zabeleèn kao iguman ujanuaru 1348, razumno je pretpostaviti da je mogao da bude ro|ennajkasnije po~etkom XIV stole}a. Ako se sledi taj tok


133

slavqa iz manastira Svete Trojice, pored Kalinika Ra{kog, spomiwe i

istoimeni budimqanski episkop (v. Q. Stojanovi}, „Trebnik“, 25), zakoga se nagla{ava da je drugi po redu arhijerej u svojoj eparhiji (v. ibid., 27, 29;M. Jankovi}, Episkopije, 151). Na osnovu tog podatka i ~iwenice da jeslede}i episkop, Teofil, potvr|en 1252, do{lo se do zakqu~ka o vremenukada je Kalinik bio budimqanski jerarh (up. V. Mo{in, Serbska] redakci],304, n° 53).111 Konstantin Dejanovi} poverava dvojici episkopa, Danilu Podo~kom iGrigoriju Bawskom, da presude spor izme|u Hilandara i Svetog Pantelejmonao granicama wihovih imawa u okolini Strumice. Izd.: Chil. sl., n° 59, 533;A. Solovjev, Odabrani spomenici, n° 84, 169-171. Ovaj akt sa~uvan je u Hilanda-rskom arhivu u dva primerka, Sindik (Akta, n°s 98-99, 92-93) i Solovjev

razmi{qawa, onda ne bi bilo neobi~no da je u episkopskoj stoli-ci do~ekao i po~etak osme dekade XIV veka, pod uslovom da ga nijeugrabila prevremena smrt (kao {to je sna{lo prvog srpskog cara)ili da ga promewene politi~ke okolnosti epohe oblasnih gospo-dara nisu naterale da se povu~e sa poloàja.


KALLINIKOS, HIGOUMÈNE DU MONASTÈRE DE CHILANDAR

Résumé

La seule mention de l'higoumène de ChilandarKallinikos provient d'un prostagma grecque de Stefan Du{anpour le monastère de Saint-Jean-Prodrome sur le montMénécée près de Serrès. Ce document a longtemps été connuuniquement dans la forme fragmentaire alors que sa date dedélivrance était fixée en 1345. L'édition récente d'un cartu-laire du XIVe siècle du monastère de Menoikeon, jusqu'alorsconsidéré comme définitivement perdu, permet d'élargirnotre connaissance du prostagma de Du{an. Cet acte s'y révèleavoir été un document appartenant à l'époque impériale, avecpour datation janvier, première indiction - c.-à.-d. janvier1348. Il a été délivré lors du séjour de la famille impérialeserbe à l'Athos en 1347/1348 et porte injonction de l'empereurà l'higoumène Kallinikos de cesser d'importuner les moines duProdrome à propos de leurs barques qu'ils possèdent aubassin près de leur métoque d'Esphagménou. Les nouvellesinformations apportées sur l'higouménat de Kallinikos àChilandar clarifient aussi la question de la chronologiedes higoumènes du couvent serbe athonite vers la moitié duXIVe siècle, période assez perturbée lorsque, entre 1345-1355, le monastère ne connaît pas moins de neuf supérieursdifférents. Bien que le souverain serbe ait réprimandéKallinikos en raison de son attitude envers des moines grec-


134

ISTORIJSKI ^ASOPIS, kw. LII HISTORICAL REVIEW, UDK : 271.2 ...2005)-D... · Kalinik, Teodul, Jovan, Sava, Dorotej). Nedovoqnost izvornih podataka, me|utim, onemogu}ava da se wihova

Documents