MOSTOVI - ssds.si · la svoju slavu Savindan. Folklorne sekcije dru{tava neprekidno su u pokretu i wihova aktivnost je tako|e u velikoj mjeri predstavqala aktivnost dru{tava, to su

MOSTOVIMOSTOVIGlasilo Saveza srpskih dru{tava Slovenije | Broj 19 | Godina 5 | Mart 2008

Mirni protest

u Qubqani

Mostovi Mart 200802

Po{tovani ~itaoci,

Stigosmo i do devet-

naestog, odnosno drugog ovo-

godi{weg broja Mostova.

Izme|u dva broja desilo se

nekoliko veoma va`nih

doga|aja ne samo za Savez

srpskih dru{tava Slove-

nije i dru{tva koja su

wemu nego i za sve pripad-

nike srpskog naroda u Sloveniji i o nekim zbivaw-

ima bi}e rije~i i u ovom izdawu na{eg i va{eg

~asopisa.

Svakako da je najvi{e pa`we proteklih dana

privukao mirni protest Srba u Sloveniji pro-

tiv progla{ewa samozvane dràve Kosovo.

Protest koji je organizovao Savez srpskih

dru{tava Slovenije uz pomo} Dru{tva Srpska

zajednica, Srpske pravoslavne crkvene op{tine

Qubqana kao i pojedinaca, protekao je kako se i

prièqkivalo, mo`da ~ak i iznad o~ekivawa.

Narod je pokazao svoje, pokazao je svoj odnos do

matice i svoj odnos do pravde, demokratije, slo-

bode i svega {to ovaj svijet ~ini civilizaci-

jskim. Na àlost i wihovu ~ast, ovom

veli~anstvenom skupu nisu prisustvovali oni

pojedinci koji su se do sada na sav glas zauzimali

i traìli da Savez srpskih dru{tava Slovenije

preuzme neke korake u vezi rje{avawa pitawa

vezanih za Kosovo i Metohiju, a kada je Savez srp-

skih dru{tava Slovenije ne{to u~inio i organi-

zovao, nije ih bilo nigdje. To su oni hu{ka~i koji

bi preko tu|ih le|a htjeli da rje{avaju neke

probleme i neka pitawa. Uglavnom protest je

protekao kako treba, a u to se mogla uvjeriti

cjelokupna slovena~ka javnost i politi~ki i

dràvni vrh. Mi smo u~inili koliko smo mogli, u

ovom trenutku nerealno bi bilo o~ekivati

ne{to vi{e.

Pored ovog doga|aja koji je vezan za na{u maticu

da spomenemo jo{ jedan a to je Dan dràvnosti

Srbije koji je obiqeèn prijemom koji je priredi-

la Ambasada Srbije u Qubqani a kojem su pris-

ustvovali i predstavnici srpskih društava i

Saveza srpskih društava Slovenije, kao i pred-

stavnici javnog, politi~kog i privrednog

ìvota Qubqane i Slovenije.

Drugi doga|aji o kojima pi{emo u ovom broju

vezani su uglavnom na aktivnost dru{tava. U

januaru je odràna Svetosavska akademija koja je

jo{ jednom potvrdila svoj visoki kvalitet.

Tako|e, u isto vrijeme neka dru{tva su proslavi-

la svoju slavu Savindan.

Folklorne sekcije dru{tava neprekidno su u

pokretu i wihova aktivnost je tako|e u velikoj

mjeri predstavqala aktivnost dru{tava, to su

nastupi u Sloveniji kao i gostovawa u matici,

Novom Sadu, Beogradu, Ka}u.

Da dru{tva pored folklorne djelatnosti imaju

i druge oblike djelovawa pokazuju nastupi dram-

skih sekcija. Da spomenemo samo dva veoma

uspje{na nastupa Teatra Paradoks, dramske sek-

cije Dru{tva Srpska zajednica na gostovawu u

[kofjoj Loci i veoma uspje{nom nastupu na 4.

festivalu komedije u Pekrama kod Maribora.

Ovo je vrijeme odràvawa redovnih godi{wih

skup{tina dru{tava a zatim i redovna

godi{wa skup{tina Savez srpskih dru{tava

Slovenije na kojoj }e biti izabrano novo vo|stvo

Saveza o ~emu }emo vas informisati u slijede}em

broju.

U ovom broju je jo{ nekoliko ~lanaka o raznim

drugim oblastima koje }ete, vjerujem, sa pa`wom

pro~itati, kao {to su dva intervjua koje

objavqujemo.

Nadamo se, da ste zadovoqni sa prilozima koje

objavqujemo u ovom broju a mi }emo se truditi da

svaki naredni broj bude još boqi i zanimqiviji a

u tome nam moète mnogo pomo}i i vi sa svojim

prilozima o svemu onome {to se oko vas de{ava a

{to bi moglo biti zanimqivo za sve one koji

~itaju ovaj ~asopis.

Glavni i odgovorni urednik

Du{an Jovanovi}

Rije~ urednika

MostoviMart 2008 03

Izdava~:Savez srpskih društava Slovenije

Za izdava~a:

predsednik Ilija Jankovi}

Glavni i odgovorni urednik:Dušan Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Sekretar redakcije:mag. Drago Vojvodi}

Lektor za srpski jezik:Mi}a @ivkovi}

Grafi~ka obrada i prelom:

Dušan Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Ilustracija korica:Dušan Jovanovi}, univ. dipl. pol.

Napomena: Autorski tekstovi i

ilustracije su autorski zašti-

}eni i kao takvi zabraweni za obja-

vqivawe. Za koncepte napisanog

teksta odgovorni su sami autori.

Dostavqeni tekstovi i fotogra-

fije autorima se ne vra}aju.

Molimo, da svi dopisnici šaqu

svoje tekstove i fotografije pot-

pisane (CD) na adresu:

SSDS, Ul. 9. korpus 54,

5250 Solkan

-za redakciju, Mostovi

ili po elektronskoj pošti:

[email protected]

[email protected]

[email protected]

www.zsds.si

Štampa:

Impress d.d. Ivanèna Gorica

Izlazi 4 do 6 brojeva godišwe.

Štampawe ~asopisa omogu}ili:

Ministarstvo za kulturu

Republike Slovenije i Republike

Srbije.

âsopis upisan u registar javnih

glasila u Ministarstvu za kultu-ru R. Slovenije pod brojem 785.

Mirno i dostojanstveno

Strana 04

Pre{ernov danStrana 11

Svetosavski daniStrana 12

Dan dràvnosti SrbijeStrana 16

Folklorista i folklora{Strana 22

Naslednik ponovo na sceniStrana 24

04 Mostovi Mart 2008


U Qubqani je u nedequ, 2. marta 2008.

godine u organizaciji Saveza srpskih

dru{tava Slovenije odràn mirni

protest protiv progla{ewa takozvane

dràve Kosovo. Na protestu pred hramom

Svetih ]irila i Metodija ta~no u 12

sati i 44 minuta okupilo se vi{e od

2000 u~esnika protesta koji su na taj

na~in izrazili nezadovoqstvo povodom

nepravde koja je nanesena Srbiji i srp-

skom narodu. Protest je bio predvi|en za

24. februar ali se organizator u znak

po{tovawa zbog smrti Janeza Drnov{eka,

biv{eg predsjednika Slovenije, odlu~io

da protest odgodi za nedequ dana, {to je

nai{lo na pozitivan odjek u slovena~koj

javnosti. Mada su skup obezbje|ivale jake

policijske snage, i sam organizator je

ve} tokom priprema apelovao da sve bude

mirno i bez nasiqa, a tako je i bilo. Nije

bilo ni najmaweg incidenta niti

poku{aja da se naru{i ono {to je i kako

je bilo zami{qeno.

Sa mnogo emocija

U prvom dijelu skupa recitatori Vesna

Jeli}, koja je i vodila cijeli program,

Jasmina Ra{i} i Branko Ba}ovi} iz

Dru{tva Srpska zajednica izveli

recital posve}en Kosovu i Metohiji.

Recitovane su pjesme Dobrice Eri}a,

Desanke Maksimovi}, Matije Be}kovi}a,

Branka Ba}ovi}a, Aresnija III ârnoje-

vi}a, Milovana Danojli}a, Qubomira

Simovi}a i Jovana Du~i}a, kao i epska

pjesma »Smrt majke

Jugovi}a« koja je

mnogima izazvala su-

ze u o~ima. Cijeli tok

ovog dijela programa

protekao je sa neskri-

venim osje}awima ka-

ko izvo|a~a isto tako

i svih koji su pris-

ustvovali ovom skupu.

Kosovo je srceSrbije

U toku recitala za

govornicu je stupio

Du{an Jovanovi} koji

je u svom govoru

istakao da je »Kosovo

srce Srbije« i »Sastali smo se ovde da

poru~imo svekolikom srpskom narodu

{irom svijeta da se srpski narod nikada

ne}e pomiriti sa

gaèwem me|unaro-

dnog prava, gaèwem

svih principa na

kojima po~iva me|u-

narodni poredak i

me|unarodni odnosi,

otimawem svete ze-

mqe Kosova. Da ka-

èmo da je 17. febru-

ar 2008. datum, od

koga se po~iwe mjeri-

ti neko drugo vrijeme,

sve do onog trenutka

kada }e se Kosovo i

formalno ponovo

vratiti u Srbiju i

Srbija na Kosovo. Jer

Kosovo nikada nije i

nikada ne}e prestati

biti srpsko. ~uvaju i brane ga na{a

istorija, na{a duhovnost, na{a kultura,

na{a vjera. Kosovo je na{e, ne damo ga«.

Podr{ka Hri{}anskih socijalistaSlovenije

Zahtjeve Srbije i Srba u Sloveniji

podrào je i predstavnik Hri{}anskih

socijalista Andrej Magajna. On je

istakao »solidarnost sa pogo|enim

osje}awima naroda, kojem je bilo grubo

pogaèno pravo i oteta zemqa wihovih

djedova i pradjedova« i da »dràve koje

danas bezobzirno gaze me|unarodno

pravo i ru{e me|unarodni poredak,

nekada }e i same osjetiti posqedice«,

dodao je jo{ predstavnik hri{}anskih

socijalista Slovenije.

Apel Dràvnom zboru Slovenije

U poruci protesta, upu}enoj Dràvnom

zboru Slovenije, poslanici se, pored

ostalog, pozivaju „da se u raspravi i

odlu~ivawu o predlogu Vlade Republike

Slovenije za priznawe nezavisnosti

samoprogla{ene dràve Kosova

pona{aju mudro i razborito, i predlog u

celini odbace”. Predlog je dostavqen

svim poslanicima Dràvnog zbora a del-

egacija Saveza srpskih dru{tava pris-

ustvovala je i sjednici parlamenta na

kojoj je odlu~ivano o priznawu samozvane

dràve Kosovo.

I na kraju mirno

Nakon odjave skupa prisutni su se upisi-

vali u kwigu podr{ke a zatim se mirno

razi{li, tako da je sve proteklo onako

kako se o~ekivalo, jo{ jednom su pripad-

nici srpskog naroda pokazali da i u

te{kim trenucima mogu biti dosto-

janstveni i ponosni i pored svega {to ih

je sustiglo i {to im se de{ava. Na kraju

da spomenemo da su u organizaciji

protesta pored Saveza srpskih dru{tava

Slovenije u~estvovali Dru{tvo Srpska

zajednica kao i pojedinci koji su dali

veliki doprinos u organizaciji i real-

izaciji ovog skupa.

Du{an Jovanovi}


U Qubqani je pod sloganom »Kosovo je srce Srbije« odràn mirni protest protiv progla{ewa nezavisnosti Kosova

05MostoviMart 2008

Predsedniku Državnega zbora Republike Slovenije dr. Francetu Cukjatiju,Vsem vodjam poslanskih skupin

in poslancem v Državnem zboru Republike Slovenije,

APEL DRŽAVNEMU ZBORU REPUBLIKE SLOVENIJE

Spoštovane poslanke in poslanci!

Danes zbrani udeleženci protestnega shoda v Ljubljani

- zavedajoè se dramatiènosti trenutka in možnih daljnosežnih negativnih posledic za našo regijo in svet v celoti, - sklicujoè se na proklamirana naèela mednarodnega pravnega reda, èloveškega dostojanstva in praviènosti,- v interesu miru, stabilnosti, gospodarskega in kulturnega sodelovanja ter - v imenu prijateljstva, razumevanja in solidarnosti med narodoma in državama

Vas poslance v Državnem zboru Republike Slovenije, ki boste odloèali o predlogu Vlade Republike Slovenije,

P o z i v a m o

Da pri razpravi in odloèanju o predlogu Vlade Republike Slovenije za priznanje neodvisnosti samoproglašene države "Kosova" ravnate modro inpreudarno ter predlog v celoti zavrnete.

O b r a z l o ž i t e v

Slovenski državljani, pripadniki srbske skupnosti, ki smo se danes zbrali v Ljubljani na protestnem shodu, zaskrbljeni zaradi krivice, ki je doletelanaš narod, se obraèamo na vas Poslance Državnega zbora Republike Slovenije s prošnjo, da predlog Vlade Republike Slovenije o priznanjuKosova obravnavate s posebno skrbnostjo.

Kosovo je za veliko veèino srbskega naroda temelj nacionalne samozavesti. Je mednarodno priznani sestavni del Srbije, kar je potrdila tudi resolu-cija Varnostnega sveta Organizacije združenih narodov št. 1244 iz leta 1999. Zato je enostranska razglasitev neodvisnosti Kosova proti pravnodejanje, in je zato vsako priznanje v nasprotju z mednarodnim pravom, temeljno listino OZN in Helsinško listino, saj gre za nasilno spreminjanjemeja v sodobni Evropi.

Kot državljani Slovenije dobro razumemo vztrajnost slovenske politike pri urejanju obèutljivih mejnih vprašanj s sosednjimi državami, spoštujemoin cenimo obèutljivost Slovenskega naroda do vprašanja slovenskih manjšin v sosednjih državah. Zato verjamemo, da lahko kot poslanci in odgov-orni politiki tudi razumete našo zaskrbljenost za bodoènost in podobo sveta, ki z argumentom sile jemlje velik in za srbsko nacionalno zavest celonajpomembnejši del ozemlja.

Današnja demokratièna Srbija, ki vlaga velika prizadevanja, da bi postala moderna evropska država, èlanica Evropske unije, je bila albanskemuprebivalstvu na Kosovu pripravljena dati najvišjo možno avtonomijo, kar jo pozna sodobni svet. Zavrnitev tega predloga in podpora odcepitviKosova pa sili Srbijo v izolacijo, s èimer postavlja pod vprašaj tudi usodo prihodnjih generacij na tem prostoru, ki je v prejšnjem stoletju doživeltoliko gorja. Enako je lahko pod vprašanjem tudi usoda slovensko-srbskih odnosov, ki so bili doslej odnosi sodelovanja, medsebojne pomoèi invzajemnega spoštovanja.

Spoštovane poslanke in poslanci, pred vami je odgovorna naloga. Dobro se zavedamo, da o priznanju neodvisnosti Kosova odloèate v razmerah inokolišèinah, na katere niste mogli vplivati. Kljub temu vas prosimo, da dobro pretehtate in ocenite, ali je priznanje Kosova s strani Slovenije v temtrenutku v interesu Slovenije, da predlog Vlade Republike Slovenije obravnavate z najvišjo stopnjo skrbnosti in razsodite modro, pravièno in vinteresu miru in sodelovanja v širši regiji.

Udeleženci protestnega shoda.

V Ljubljani, dne 2. 3. 2008


Boè Pravde, Ti {to spase

od propasti dosad nas,

~uj i odsad na{e glase

i odsad nam budi spas!

Draga bra}o i sestre,

Po{tovani prijateqi i sugra|ani!

Neka ovi stihovi srpske nacionalne

himne budu moto na{eg skupa. Zavapimo

do Neba pred Gospodom, da ne dozvoli

nemani sile da zagospodari svijetom, da

svijetu da o~i da vidi, u{i da ~uju i

razum da shvati {ta se ovo doga|a jednom

malom, ponosnom i slobodoqubivom srp-

skom narodu danas, i {ta }e se dogoditi

cijelom svijetu sutra.

Dragi prijateqi, danas i na ovom mjestu,

pred ovim svetim hramom, sastali smo se

da uputimo poruku podr{ke svim Srbima

{irom svijeta a posebno na{oj bra}i na

Kosovu i Metohiji, da im kaèmo da smo

uz wih i da }emo uvijek biti uz wih. I da

uputimo jasnu poruku Evropi i ~itavom

svijetu, da je samoprogla{ena dràva

Kosovo nastala silom, i pravnim i

fizi~kim nasiqem nad Srbijom i wenim

gra|anima. I da mi Srbi na to nikada

ne}emo pristati.

Stra{no je to da se Evropa odri~e svojih

tradicionalnih vrijednosti, {to gazi

pravila i norme koje je sama postavila.

Ko normalan moè vi{e da joj vjeruje?

Obe}avala je prosperitet, blagostawe,

prava ~ovjeka i demokratiju. {aqe, pri-

jetwe i ucjene. Navodno po{tuje pravo

privatne svojine, a vidimo da otima

vijekovnu srpsku zemqu, za koju Srbi

imamo istorijska dokumenta "tapije".

Sastali smo se ovdje, da poru~imo sve

kolikom srpskom narodu {irom svijeta

da se srpski narod nikada ne}e pomiri-

ti sa gaèwem

me|unarodnog prava,

gaèwem svih prin-

cipa na kojima

po~iva me|unarodni

poredak i me|unarod-

ni odnosi, otimawem

svete zemqe Kosova.

Da kaèmo da je

17.februar 2008.

datum, od koga se

po~iwe mjeriti neko

drugo vrijeme, Sve do

onog trenutka kada }e

se Kosovo i formalno

ponovo vratiti u

Srbiju i Srbija na

Kosovo. Jer Kosovo

nikada nije i nikada

ne}e prestati biti srpsko. ~uvaju i brane

ga na{a istorija, na{a duhovnost, na{a

kultura, na{a vjera. Kosovo je na{e, ne

damo ga.

Sastali smo se tako|e i da kaèmo, da je

nakon onog {to je Srbiji u~iweno 17.

februara2008. posta-

lo svakome jasno,

za{to je Srbija sram-

no razarana 1999 g.,

za{to su ru{eni

mostovi, za{to su

ru{ene pruge,

rafinerije, za{to je

uni{tavana privreda

dràve, za{to su ubi-

jana djeca i starci,

za{to je razorena RTV

Srbije? Zato, da se

ubije istina, to je

zato, da se otme

Kosovo, zato, da se na

toj srpskoj zemqi

instalira ona sila,

koja je Srbiju ru{ila.

Danas kada gospodari svijeta nemaju

podr{ke u Savjetu bezbjednosti, traè

la`ne pravne okvire, da upute evropsku

misiju na Kosovo i time potvrde oku-

paciju, jer misija koja nije odobrena u

Savjetu bezbjednosti, ne moè biti

ni{ta drugo do okupacija dijela srpske

teritorije, bez obzira na to ko ju je poz-

vao i ko ju je odobrio i ko ju finansira.

Sastali smo se da kaèmo i slovena~koj

politici i slovena~koj javnosti, da smo

Srbi u Sloveniji àlosni, {to je na{a

ovda{wa domovina i wena politika izgu-

bila osje}aj za pravo i pravdu, {to je

izgubila snagu da kaè u institucijama

EU ono {to misli ve}ina slovena~kog

naroda, i to treba naglasiti, a to je, da se

sa secesijom i priznavawem Kosova,

~ini velika nepravda i Srbiji i Kosovu,

jer se sa aktom priznawa destabilizuje

~itavo podru~je Balkana, danas, sutra

ili neznam kada.

Dragi prijateqi, na ovom mjestu

protestvujemo, protiv takve odluke vlade

i pozivamo DZRS, da odbije predlog vlade

o priznawu samoprogla{ene

kvazidràve Kosovo. DZRS moè da spri-

je~i pogor{awe odnosa izme|u na{e mat-

ice, Srbije i na{e domovine Slovenije,

pozivamo DZ RS, da sa~uva stotinama god-

ina kovano prijateqstvo izme|u srpskoga

i slovena~koga naroda.

Kosovo }e uvijek biti srpsko i niko nam

ga ne moè oteti.. Oni koji su pomogli i

omogu}ili da se proglasi ova la`na

dràva, zaboravqaju da srpski narod od

kada postoji nikada nije i nikada se ne}e

odre}i svoje slobode i svoje zemqe.

Svi mi kao i cijeli miroqubivi i slo-

bodoqubivi svijet dobro znamo da sve ovo

{to se desilo sa Kosovom bilo mogu}no

jedino pod okriqem brutalne sile SAD i

NATO pakta i zahvaquju}i neprincipi-

jelnoj politici vode}ih dràva EU, koje

nisu imale moralne i politi~ke snage da

brane sve one principe na kojima po~iva

sama Evropska unija.

Tako je jednim protivzakonitim ~inom

pogaèna Poveqa UN, Rezolucija 1244,

Zavr{ni helsin{ki akt i sve norme

me|unarodnog prava na kojima po~iva

svetski poredak, a ujedno su grubo i

bezobzirno pogaèna dràvotvorna,

politi~ka i qudska prava srpskog naroda

na Kosovu i u Srbiji.

Oni koji su kreirali takvu politiku

ra~unali su na to da }e Srbija i sav srp-

ski narod veoma brzo pokleknuti pred

ovom grubom demonstracijom sile i

pristati na sva ta ponièwa koja mu

Kosovo je srce Srbije

07MostoviMart 2008

pripremaju pa }e onda mo}i da ~ine ono

{to su naumili, da sprovode teror i

nasilnu politiku svugdje gde im se pro-

htije.

Na{a matica i srpski narod nikada ne}e

priznati nezavisnost Kosova i nikada

ne}e odustati od svoje pravedne borbe za

o~uvawe svojih legitimnih interesa.

Kosovo je, dragi prijateqi srce Srbije.

Pozivamo sve miroqubive i slo-

bodoqubive narode i dràve, sve one

kojima je stalo do po{tovawa me|unaro-

dnog prava, poveqe UN, o~uvawa teri-

torijalnog integriteta i suvereniteta,

demokratije, pravde, slobode, mira i

qudskog ìvota, da stanu u odbranu svih

onih pozitivnih vrijednosti na kojima

po~iva na{a civilizacija. Ovo {to se

desilo Srbiji moè se sutra desiti

mnogim dràvama, pa ~ak i onima koje u

ovom bezakowu najvi{e diù svoj glas.

Na kraju u~esnici dana{weg skupa

{aqemo poruke:

1. Srpskom narodu i drugim narodima na

Kosovu i Metohiji, da

se Srbi u Sloveniji

zalaèmo, da ostanu

tamo gdje su na svojoj

zemqi, na Kosovu u

svojoj Srbiji;

2. Srbiji na{oj mati-

ci, da je srpski narod

u Sloveniji uz wu i

wenu politiku, koju

vodi do Kosova, da joj

poru~imo da nas radu-

je ~iwenica, da se

srpska politika uje-

dinila oko toga, da je

Kosovo Srbija i da ga

nikada ne}e priz-

nati;

3. Srpskom narodu {irom svijeta, da je

na{a sveta obaveza, da se borimo svim

pravnim i diplomatskim sredstvima sve

dotle, dokle Kosovo ne bude u Srbiji i

Srbija na Kosovu;

4. Sloveniji i slovena~koj javnosti

{aqemo poruku koju }emo pro~itati u

nastavku ovog skupa a koju }emo dostavi-

ti i svim poslanicima parlamenta RS.

Zato bra}o i sestre, budimo dosto-

janstveni u o~uvawu slobode, demokrati-

je, pravde, po{tovawa prava svih naroda

i dràva da ìve u miru i blagostawu,

ìvimo sa nadom u srcima da }e Kosovo i

Metohija ponovo biti ono {to i treba da

budu, jer

Kosovo je na{e, Kosovo je srpsko. Kosovo

je Srbija.

Govor Du{ana Jovanovi}a na protestnom

skupu

DEÂNSKA ZVONA ILI

SVETKOVINA SRCA

}utim

vjekovima }utim tvoje ime

slutim kako mi poslije ki{a boluje{ kosu

i kako od leleka zvona zanijemim i oslijepim

potom

i ni molitve ne razumijem

kad padam u bezdan za tvojim ~elom

zbog tebe k}eri jerusalimske

sve ~edne a udove jesu

i utve zlatokrile rawavaju pau~inu

snivaju

kako ti iz obraza kquju vino

i krune od ruku dukate od ~ista zlata

nevjestinske

~emerne kad u nevakat do|u

ruke mi pod najdowi kamen de~anski gwiju

ti svetac i pomor biblijski

ti sedmi svetogorski monah

ti mojih devetjugovi}a i bol carice milice

qepota

{to je ne vidje{e o~i ni cara ni }esara

nit mlade gojkovice

pohode li te k}eri jerusalimske

qubavi

ruku samo preko boka da mi prebaci{

mogla bih ja da cvjetam i bremenim svakog

proqe}a

grlo samo da mi dahom opali{

mogla bih ja dojiti i devet obili}a

(lele ako zalele~u de~anska zvona

pa ti se lik sa freskama pomuti)

a poneka ptica zaboravi let

ostavi goru i oltar sawa

veziqe mu ukradu o~i

na prevaru ga preko rijeke prevedu èdna

a krv bi wegova ukrotila sve vodopade svije-

ta

a klijale su pod bedemima neke o~i

i zavidjela mu gojkovica

za osjeku {to dugujem krvi

gre{na se domu vra}am

sa kletvom de~anskih zvona u u{ima

pra{}aj qubavi

Darinka Jevri}

NE DAJMO KOSOVO

Ne dajmo bra}o Kosovo,

svetiwu {to tamjanom miri{e,

ne dajmo tu grudu ro|enu,

{to zali{e mra~ne ki{e.

Ne dopustimo bezdu{nicima,

da kolijevku pravoslavqa sru{e,

ma~evima prijetwe i podvale,

rane sve srpske du{e.

Uskliknimo bra}o i sada,

svi slo`no u jedan glas:

Kosovo je vjekovima na{e,

na{ ponos, vjera i spas!

Smiqana Ili}

OTIMAÎMA KOSOVA

Ko vas ne bi pozn'o, silexije sveta!

Ruke su vam davno ogrezle u krvi.

Dok se svetska pravda va{om voqom mrvi

Bezbo`ni~koj du{i to ni{ta ne smeta.

Kad bezbo`nik s bo`je ku}e znamen skide

Pred o~ima cele belosvetske bede,

Ni slutio nije da u wega glede

Izbodene o~i lepe Simonide.

Podlo`nici va{i, po ramenu {to bi

Tapkali nepravdu, ne vide u zlobi

Da su samo jadna {aka kukav~i}a.

Da li }e vam savest mo}i imat' mira

Kad zapla~u zvona drevnih manastira

Pome{ana s pla~em majke Jugovi}a?

Marinko Jagodi}


Ilija Jankovi}, predsjednik Saveza srp-

skih dru{tava Slovenije proveo je na

ovoj funkciji dva mandata, ukupno

~etiri godine nalazi se na ~elu krovne

organizacije Srba u Sloveniji. Tim

povodom razgovarali smo sa wim i

dobili odgovore na neka bitna pitawa

djelovawa kako Savez srpskih dru{tava

Slovenije i svih dru{tava koja su u

Savezu tako i o sveukupnom ìvotu Srba

u Sloveniji, wihovom poloàju i statusu

kao i o drugim detaqima.

Nakon ~etiri godine i dva mandataprovedena na funkciji predsednikaSaveza srpskih dru{tava Slovenijekada se osvrnete unazad {ta moètere}i?

Moram da istaknem, da mi je bila

izuzetna ~ast i zadovoqstvo, biti

predsednik jedne takve zna~ajne organi-

zacije u Republici Sloveniji po srpski

narod. Po prirodi sam takav ~ovek koji

brzo zaboravqa ne{to {to je mawe pri-

jatno po moje zdravqe i moje ose}awe a

dugo vremena pamtim sve na{e uspehe.

Posebno sam uìvao u tome da sam upoz-

nao ogroman broj pozitivnih i prijatnih

qudi, {to je po mom ube|ewu i najve}i

kapital. Bilo je prilike da upoznam i

one druge koji su uvek na prvo mesto

stavqali svoj li~ni interes ne mare}i

za interes srpskog korpusa u Sloveniji.

Kratka ocjena o onome {ta je SSDS biokada ste zapo~eli mandat i {ta jeSavez srpskih dru{tava Slovenijedanas?

Moram da kaèm da su svi predsednici

koji su bili na ~elu Saveza srpskih

dru{tava Slovenije, dali svoj doprinos

u promociji i organizovanosti Saveza.

Ipak moram biti po{ten do ekipe koja je

radila u protekle ~etiri godine, da smo

Savez uspeli u~initi prepoznatqivim u

na{oj domovini Sloveniji kao i na{oj

matici Srbiji, pa i daqe po celoj

Evropi. Kada smo na ~elu sa mnom

preuzeli funkcije u Savezu 2004. godine,

nasledili smo osam dru{tava u Savezu i

jedan nerealizovani projekat ({tampawe

srpskih novina). Danas SSDS ima u svo-

jim redovima petnaest srpskih dru{tava

i ogroman broj realizovanih projekata.

Najzna~ajni projekti SSDS su na{

~asopis »Mostovi«, internet strana

Saveza (www.zsds.si), dani srpske kul-

ture u R. Sloveniji, predstavqawe srpske

kwièvnosti, folklorna manifestacija

Saveza srpskih dru{tava Slovenije, (gde

je u~estovalo preko dvesto mladih folk-

lora{a), projekat u kome sam i ja sam

uìvao je seminar mladih koreografa

koji je trajao tri dana u Postojni i drugi

projekti koje je u ve}ini finansiralo

Ministarstvo za kulturu R. Slovenije,

Ministarstvo za kulturu R. Srbije i

JSKD.

Da li je Savez srpskih dru{tavaSlovenije oja~ao svoju ulogu u srediniu kojoj deluje i kakav je odnos dodràvnih i drugih institucija uSloveniji, matici i RepubliciSrpskoj?

Tu je Izvr{ni odbor SSDS odigrao jednu

va`nu ulogu, kada je IO preuzimao Savez,

nisam mogao da verujem da je SSDS, bio

toliko zaboravqen od onih institucija

koje su bile zaduène za rad i finansir-

awe Saveza i dru{tava, danas je to sasvim

druga situacija i sa dràvnim i kul-

turnim institucijama, posebno dobra

saradwa sa institucijama u na{oj mati-

ci i na{oj R. Srpskoj, posebno dok je u R.

Srpskoj bio predsednik dr Milan Jeli},

naàlost prerana smrt predsednika R.

Srpske je neke aktivnosti o re{avawu

statusnog pitawa srpskog Naroda u R.

Sloveniji usporila.

Kada govore i misle na Savez srpskihdru{tava Slovenije mnogi u mislimaimaju samo najuè vo|stvo, prije svegapredsednika, podpredsednike, sekre-tara… rijetko je tu Izvr{ni odbor itako daqe. Ne ~ine li Savez srpskihdru{tava Slovenije sva dru{tva kojasu u wemu?

Drago mi je da ste postavili to pitawe,

to rade oni koji su svoje vreme u IO

Saveza davno prokockali, moji nastupi i

svi govori na temu SSDS se odnose na

dru{tva koja ~ine Savez srpskih

dru{tava Slovenije, Savez bez baze i nije

Savez, to je mogu}e u pojedinim

dru{tvima gde je va`no da je predsednik

na ~elu dru{tva od wegovog osnivawa, to

je masovno u pojedinim dru{tvima u

Qubqani, ali u Savezu se ta~no zna

koliko ga dru{tava ~ini.

Kako ocjewujete saradwu i ulogudru{tava ~lanova Savez srpskih

dru{tava Slovenije i na koji na~in bita uloga i u~estvovawe u radu moglabiti ve}a?

Saradwa bi morala biti daleko

uspe{nija i boqa, ali ja shvatam prob-

lem u ve}ini srpskih dru{tava, gde

nemamo dovoqan broj kvalitetnog kadra,

zato je velika uloga i va`nost Saveza na

ovom podru~ju, ako su dru{tva masovna i

dobro organizovana, Savez ima

mogu}nost da u svojim organima ima

sposobne i {to je najva`nije po{tene

qude. Po{tewe i pravu odanost ~oveka

svojoj naciji qudi vrlo brzo uo~e i

spremni su da ga podrè u svakom

trenutku.

Na ra~un vo|stva Savez srpskihdru{tava Slovenije, naro~ito na Va{ra~un bilo je napada i negativnih kri-tika, neki, pa ~ak i oni koji nisu~lanovi nijednog dru{tva, traèna jesmena, ostavke, vanredne skup{tine itako daqe. Kako ste sve to izdràli i{ta je bio motiv da nastavitezapo~etim putem?

Moram da istaknem da sam ja bio ~etiri

godine predsednik SKD Sloga iz Nove

Gorice i da sam upoznao pojedine qude iz

drugih dru{tava, tako kada sam izabran

za predsednika SSDS 2004. godine u

Izv{nom odboru sam poznavao samo dva

~oveka i logi~no je bilo da sam jednoga

od wih dvojice predlagao za sekretara

Savez je postao

prepoznatqiva institucija

Ilija Jankovi} u svom domu

09MostoviMart 2008

Saveza gde zam napravio najve}u gre{ku u

protekle ~etiri godine. Dogodilo se to

da je taj sekretar kasnije imao podr{ku

mawine u IO i ja sam se morao odlu~iti

ili se prikloniti mawini i izgubiti

poverewe IO ili prihvatiti smenu

sekretara, znaju}i da }e taj ~ovek vr{iti

konstantno pritisak na ~lanove Saveza i

pisati konstantno laì o radu Saveza i

wegovih institucija, ipak sam izabrao

pravi put i verujte mi na re~ da sam bilo

kada dao mandat predsednika i sekretara

na raspolagawe IO, ve}ina bi podràla

rad vode}ih qudi Saveza. Kako sam

izdrào takav pritisak, ponekad mi nije

bilo jednostavno, najvi{e me poga|alo to

kada ti neko kaè da se nisi opredelio

do Kosova, do srpstva a sam u du{i zna{

kako ti srce tu~e za tvojom maticom iako

nikada nisam u woj ìvio. Da sam sve to

izdrào pomogli su mi najvi{e unuci

Goran i Nikola, }erke, zet, èna, moji

prijateqi ve}ina ~lanova IO, sekretar

Vojvodi}, urednik Mostova i mnogi

drugi koji su imali poverewe u mene. Svi

oni koji su poku{avali da ru{e legalno

izabrano vo|stvo Saveza jednoga dana }e

morati da odgovaraju za svoje postupke,

oni èle da registruju neki savetodavni

organ ali neznam koga }e oni savetovati,

da li one predsednike koji su daleko pre-

vazli{li wih, ali to je wihov problem,

na{i ~lanovi }e brzo otkriti wihove

namere a one su poku{aj da imaju jo{

jedno dru{tvo koje }e konkurisati na

raspise Ministarstva za kulturu gde

misle samo na ogromna sredstva, zato

ve}ina tih predsednika su predsednici

po dva i vi{e dru{tava.

Ranijih godina Savez srpskihdru{tava Slovenije nije prijavqivaoprojekte za sufinansirawe, to je radi-lo samo par dru{tava a kako je danas,navedite nam aktivnosti sa togpodru~ja i koji su to po Vamanajva`niji projekti koje je Savez srp-skih dru{tava Slovenije realizovao?

Mislim da sam delimi~no na to pitawe

ve} odgovorio ali osim navedenih pro-

jekata ovih dana }e po~eti aktivnosti

oko Evropskih projekata i u Savezu se na

to uveliko pripremamo, gde }emo svim

dru{tvima koja ~ine Savez pomo}i da

prijavimo dobre projekte i kada se dobi-

ju sredstva onda nastaju problemi kako to

uspe{no realizovati po Evropskoj nor-

mativi.

Savez srpskih dru{tava Slovenije jeuspostavio dobre odnose sa instituci-jama u Matici i Republici Srpskoj,u~iwene su posjete i sada su ve}vidqivi neki rezultati. Recite namkonkretno o ~emu se radi i koji su tooblici saradwe?

To je normalno da je SSDS kao krovna

organizacija prvi probio led {to se

ti~e pisawa projekata u na{oj matici,

tako nam Minista-

rstvo kulture finan-

sira Mostove, Mini-

starstvo za dijasporu

pa dane srpske kul-

ture u Qubqani, neko-

liko razgovora sa

politi~kim stranka-

ma u matici, u Repu-

bliki Srpskoj ne{to

sam ve} rekao i tu }e

uskoro po~eti finan-

sirawe na{ih proje-

kata a i saradwa sa

drugim institucijama

je na uzlaznoj putawi.

Srpska dru{tva uSloveniji registro-vana su za kulturnedelatnosti, {to zna~i da na taj na~inrade na o~uvawu srpskog nacionalnogidentiteta, mada ima i drugih poku-{aja, da se pojedina dru{tva ispoli-tizuju. Kakvo je Va{e mi{qewe o tomei kako Srbi mogu sa~uvati svoj kul-turni i nacionalni identitet, svojjezik, vjeru, tradiciju…?

U potpunosti se slaèm sa Va{im

zakqu~kom, mi moramo obavezno da po

dru{tvima planiramo {to vi{e kul-

turnih programa, kultura ima najmawe

protivnika a kroz kulturu ~uvamo svoje

obi~aje pa i svoj identitet. Zato je tu

Savez koji je negde izme|u kulture i

politike, tako da moè odigrati dvojnu

ulogu. Na{a pravoslavna crkva ima svoju

istoriju preko hiqadu godina tako da

duhovna kultura ne}e imati krize,

najve}i problem je sa~uvati ~ist srpski

jezik i tu moramo posvetiti najvi{e

pa`we. Naàlost neka dru{tva su

ispolitizovana, nije ni ~udo kada u svom

programu imaju samo jednu ta~ku a to je

otvorena i nere{ena pitawa kojih ne}e

nikada nestati.

Neizbje`no pitawe u ovakvim razgov-orima je i pitawe re{avawa statusa ipoloàja srpske etni~ke zajednice uSloveniji. Molimo Vas da nam ne{tovi{e kaète o tome?

Mislim da dolazi vreme re{avawa

mnogih nagomilanih, otvorenih,

nere{enih pitawa Srba u Sloveniji, na

relaciji mati~ne i domicilne dràve.

~asopis Delo je pisalo da Srbi u R.

Sloveniji èle isti status kao Ma|ari i

Italijani, {to nije istina, nas ne zani-

maju dvojezi~ni napisi, nego nas zanima

statusno pravo, gde smo ravnopravni i

gde moèmo da o~uvamo svoj identitet.

Mi èlimo i ho}emo da znamo {ta nam

po zakonu pripada, da nikako nismo

odvisni od nekih komisija, koje nam

reù kola~ po svojoj voqi, a ne po vred-

nosti na{ih projekata. ~esto imam

ose}aj da pojedinci iz dru{tava koja su

samo na papiru, vr{e pritisak na MK i

lobiraju svoje projekte. Mi nikada

nismo traìli da dobijemo, vi{e od

onoga {to slovena~ka nacionalna maw-

ina ima u na{oj matici. èlim da

istaknem da je neko oko toga pitawa

mnogo podbacio, ta priznawa statusa su

morala biti recipro~no re{ena, samo

tako moèmo o~uvati svoj jezik, svoje

pismo i ako moèmo jednostavnije re}i

svoj identitet. Ako te aktivnosti ne budu

re{avane brzo mislim da srpski narod u

Republici Sloveniji treba ozbiqno da

po~ne razmi{qati o registraciji svoje

politi~ke stranke koja bi verovatno

imala vi{e mogu}nosti da okupi oko

sebe sve politi~ki nastrojene na{e qude

u R. Sloveniji.

[ta planirate u budu}e {to se ti~edru{tvenog rada, da li }ete i daqebiti aktivni na tom podru~ju?

Naàlost kao da sam ja osu|en i da nemam

prava na neki jednostavniji i mirniji

ìvot, ovih dana je u Novoj Gorici bila

izborna Skup{tina Srpskog kulturnog

dru{tva »Sloga« i imali smo kandidata

za predsednicu, me|utim kada je ~lanstvo

saznalo da ja nemam pravo po statutu

SSDS kandidovati za predsednika,

izvr{ili su pritisak na mene da prihva-

tim mesto predsednika Sloge. Na glasawu

je devedeset posto ~lanova diglo ruku i

mene postavili posle osam godina pono-

vo na ~elo Sloge. Tako }u najmwe jo{ dve

godine biti i u IO SSDS i tako pomo}i

novom vo|stvu Saveza.

Koja bi bila Va{a poruka dru{tvimakao i svim Srbima u Sloveniji i Va{emi{qewe o «Mostovima«?

Periodi~ni list informativnog, kul-

turno–prosvetnog i zabavnog sadràja

»Mostovi« namewen je svim Srbima u

Republici Sloveniji, ne samo kao

~itaocima nego kao i wegovim

angaòvanim kreatorima i saradnicima.

Izdavawe lista predstavqa sastavni deo

celokupnih napora Saveza za o~uvawe

na{eg nacinalnog identiteta i kulturno

Sa unucima Goranom i Nikolom


istorijskog nasle|a i za ostvarivawe

individualnih gra|anskih i kolek-

tivnih prava svih pripadnika na{eg

Saveza pa i onih grugih koje nisu

~lanovi nijednog dr{tva, bez obzira na

ideolo{ko ube|ewe, politi~ku pripad-

nost, socialni i obrazovani status te

regionalno poreklo. List treba da

doprinese {to slobodnijem ìvotu Srba

u Sloveniji, podsticawu svih vidova

stvarala{tva i oblika korisnog dru-

èwa, kvalitetnijem radu dru{tava i

wihovoj me|usobnoj, {to svestranijoj

saradwi i povezivawu, lak{em me|usob-

nom komunicirawu, kao i komunicirawu

sa javno{}u. Srpski narod u Republici

Sloveniji mora se okrenuti sam sebi i

moramo sami u svojim glavama da

ra{~istimo sami sa sobom da sebi ne

dozvolimo raznorazna pisawima koja

samo nama nanose {tetu i oni koji jedva

~ekaju takve naslove sa zadovoqstvom ih

~itaju, tako da mi moramo sami da

o~istimo svoje redove od onih {tetnih

parazita.

Verovatno je ostalo ne{to {to Vasnisam pitao a bilo bi zanimqivo kakoza na{e ~itaoce tako i za sve Srbe kojiìve na ovim prostorima?

Ovo je pitawe dalo mogu}nost da proko-

mentari{em na{ skup u Qubqani

2.3.2008. koji se odrào sa ciqem da

na{a domovina Slovenija ne prizna

odcepqewe jednog dela na{e matice,

naàlost oni koji su o tome odlu~ivali

nisu nas ~uli iako je po nekim procena-

ma na skupu bilo oko tri hiqade qudi.

@elim da iskoristim priliku da se

ovim putem zahvalim Du{anu, Dragi,

Peranu, Peri, Branku, Jasmini, Vesni,

Nikoli, Miri, svim ~lanovima Dru{tva

Srpska zajednica i svima drugima koji su

pomogli SSDS da se ovaj skup organizuje

tako kvalitetno i uspe{no, posebna

pohvala ide na ra~un na{e omladine koja

je pripremila takavu atmosferu da smo

bili na wih ponosni. Oni koji svakod-

nevno napadaju qude koji predstavqaju

krovnu organizaciju i oni koji pi{u u

Kuriru i izmi{qaju krizu u krovnoj

organizaciji, pokazali su opet svoje

pravo lice, nigde ih nije bilo, verovato

su se pla{ili da se zamere onima koji ih

podràvaju da izmi{qaju laì i da time

nahrane svoje bolesne du{e. I na samom

kraju èlim da iskoristim priliku da

prvi ~estitam novom rukovodstvu Saveza

koje }e biti izabrano 29.3.2008 u

Hrasniku i da im zaèlim uspe{an rad u

slede}im godinama na ~elu krovne orga-

nizacije.

Lep pozdrav od ve} biv{eg, Predsednika

SSD Slovenije, Ilije Jankovi}a.

Razgovor vodio: Du{an Jovanovi}

Mlaði i srednji uzrast folklorne sekci-je Kulturnog društva Brdo iz Kranjauèestvovao je na dva meðunarodnafestivala folklora u Srbiji. Naši folklo-raši odazvali su se pozivu Kulturnogdruštva “Sveti Sava” iz Kaæa da budunjihovi gosti na prvom meðunarod-nom festivalu folklora pod nazivom“Šajkaši”, koji je održan u subotu,22.12.2007. u sportskoj sali u Kaæu.

Festival na kome se okupilo 6 ansam-bala iz Slovenije, Hrvatske, Make-donije, Srbije i sa Kosova i Metohije,iako organizovan po prvi put, održanje na zavidnom organizacionomnivou, u predivnom ambijentu stvo-renom atraktivnom scenografijom ko-ju je pripremio organizator. Više od1200 posjetilaca uživalo je u progra-mu KUD Sveti Sava - Kaæ, KUDAbraševiæ - Aranðelovac, KD Brdo izKranja, SKD Prosvjeta - Vukovar,profesionalnog ansambla “Venac” izGraèanice – Kosovo i Metohija i KUDKitka, Draèevo - Makedonija.

Dan prije pomenutog festivala, upetak 21.12.2007. godine, naši folklo-

raši uèestvovali su i na festivaluodržanom u Zmajevu, zajedno samakedonskim društvom iz Draèeva ifolklorašima kulturnog centra izVrbasa.

Naši omladinci mogli su u srcuVojvodine da dožive najbogatije folk-lorno iskustvo, da upoznaju nove pri-jatelje iz raznih zemalja, da predstavesvoj rad i svoja dostignuæa i da pokažušta su nauèili u proteklim godinama.Posle završenih festivala stizale supohvale na raèun izvedenog programasa svih strana, tako naših sjajnihdomaæina iz Kaæa koji su nas izuzetnougostili u svom gradu, tako i od ostal-ih posjetilaca meðu kojima nijenedostajalo znalaca tradicionalne igrei pjesme. Posle veoma aktivna dvadana naši mladi momci i cure otišli suu obilazak Novog Sada gdje su pos-jetili Muzej Vojvodine, Petrovaradi-nsku tvrðavu, obišli najuži centargrada i tako puni predivnih utisakazavršili još jedno uspješno gostovanjenaše folklorne grupe u Srbiji.

Milan Glamoèanin

Gostovanje u Kaæu

11MostoviMart 2008

Poslovni sistem Mercator d.d. je jedna odvodeæih slovenaèkih kompanija kojanaèinom poslovanja u oblasti trgovine,proizvodnje i pružanja usluga promovišebolji kvalitet života i poslovne saradnje.Jednu od takvih uspešnih saradnjiMerkator je sklopio i sa SKPD "SvetiSava" iz Kranja.Merkator je zaista veliki prijatelj našegdruštva. Naša deca i roditelji svakod-nevno obilaze centar, zadovoljavaju svoježivotne potrebe u svakom smislu i nar-avno šire slovenaèku kao i srpsku kultu-ru.Kao i svake godine obeležili smo naškulturni praznik "Prešernov dan", aliovog puta kao gosti Merkatorovih cen-tara u Novom Sadu i Beogradu. 08.02.2008. srdaèno smo doèekani uhotelu "Sajam" u Novom Sadu uz vrloprijatnu dobrodošlicu domaæina. Poslekraæeg odmora i obilaska grada, prijateljii ljubitelji tradicionalne muzike i igre

imali su prilikuda prisustvujukoncertu društva"Sveti Sava" uMerkatorovomcentru u NovomSadu. Poèevši odpozdravnog gov-ora, posetioci supoèeli da se oku-pljaju u sveveæem broju.Naši igraèi,pevaèi i sviraèi supublici pokazali kakomože jedno izvornonarodno stvaralaštvo

da se gaji i u Sloveniji. U programu kojije trajao èetiri sata prenosili smo na pub-liku svoje emocije i veliko oduševljenje.

Sledilo je veèernje druženje u hotelu uznežne zvuke starogradske muzike. 09.02.2008. rano ujutru krenuli smo zaBeograd u kome smo u Merkatorovom

centru predstavili isti program uz još višeposetilaca i nasmejanih lica. Svi suzapitkivali "odakle ste deco?", a mi smoponosno odgovarali "iz Srpskog kul-turnog prosvetnog društva "Sveti Sava"iz Kranja." Posle završenog koncerta iprijatne atmosfere sledilo je druženje u

restoranu i dijalog sa velikim umetnici-ma narodne igre, kao i slikanje i podelapoklona našem društvu. Da se ne bi sve završilo u Mercatorcentru obišli smo i Beogradsku arenu iostali do kasno u noæ sa AKUD "Lola",jednim od najboljih ansambala uBeogradu, u prijatnom druženju i bol-jem upoznavanju èlanova našeg i nji-hovog društva.Zaista smo prezadovoljni i sreæni štosmo mogli da se odazovemo pozivuMerkatorovog centra i nadamo se da æenaša saradnja biti još uspešnija.Naravno, to je bila i dobra prilika da

pokažemo na koji naèin Srbi u Slovenijièuvaju srpsku kulturu.

Snežana Maksimoviæ

"Prešernov dan" u Novom Sadu i Beogradu


Svetosavski dani 2008. u organizaciji

Dru{tva srpska zajednica iz Qubqane

odràni su 26. i 27. januara 2008. Na

Svetosavskoj akademiji koja je bila 26.

januara 2008. u Gledali{~u za otroke in

mlade u Qubqani, sve~ani besjednik bio

je prof. dr Bogoqub [ijakovi}. Pri-

kazan je i film ìtije Svetog Save, a u

muzi~kom dijelu nastupio je hor hrama

Sv. ]irila i Metodija.

Drugog dana Svetosavskih dana 2008.

odràna je Svetosavska tribina na kojoj

je govorio prof. dr Bogoqub [ijakovi},

a tema je bila Hri{}ansko savla|ivawe

zla.

I ovoga puta se pokazalo da Dru{tvo srp-

ska zajednica veoma dobro priprema,

organizuje i izvodi Svetosavske dane.

Ove godine pristupilo se ne{to izmi-

jewenom programu od uobi~ajenog i slo-

bodno se moè re}i, posebno ako se radi

o ocjenama prisutnih, da su ovogodi{wi

Svetosavski dani nai{li na veoma dobar

prijem. Publika je imala priliku da sa

velikim zanimawem prati kako izlagawe

govornika tako i film koji je bio

prikazan. Kvartet hora hrama Sv. ]irila

i Metodija ispunio je o~ekivawa i vjeru-

jemo da je ovo samo dio wegovog reper-

toara i da }e u budu}e imati vi{e pri-

like za nastupe.

Sve~ani besjednik prof. dr Bogoqub

[ijakovi} govorio je na temu Sveti Sava

- orijentir u Hristu. Prisutni, me|u

kojima su bili predstavnik Ambasade

Srbije, wegova ekselencija Predrag Fi-

lipov, ambasador Republike Srbije, pro-

tojerej stavrofor Peran Bo{kovi}, pa-

roh qubqanski, Goran Dragoqi}, pred-

stavnik Ambasade Bosne i Hercegovine,

Violeta ]ori}, predstavnica Mini-

starstva kulture Republike Srbije, pred-

stavnici Rimokatoli~ke crkve, Suzana

ûrin Radovi~, predstavnica Minista-

rstva kulture Republike Slovenije,

nosioci ordena Svetog Save, predstavni-

ci drugih dràvnih organizacija, Ilija

Jankovi}, predsednik Saveza srpskih

dru{tava Slovenije kao i predstavnici

drugih srpskih dru{tava, bili su odu-

{evqeni sve~anom besjedom i na~inom

na koji je interpretirana. Prisutni su

tako|e sa budnom pa`wom pratili pro-

jekciju filma @itije Svetog Save,

ura|enog po zapisima Teodosija Hila-

ndarca, u kome je u glavnoj ulozi nastu-

pio Quba Tadi}. Film je reìrao Ratko

Ili}, a Dru{tvo Srpska zajednica dobi-

lo je film za prikazivawe od Radio tele-

vizije Srbije, redakcija za istori-

ografiju.

Drugog dana, to jest u nedjequ 27. januara

2008. na sam Savindan, odràna je Sve-

tosavska tribina na kojoj je tako|e govo-

rio prof. dr Bogoqub [ijakovi}, preda-

va~ na Filozofskom fakultetu u Nik-

{i}u i Pravoslavnom bogoslovskom

fakultetu u Beogradu. O kakvoj temi se

radilo dovoqno govori ~iwenica da je

bilo premalo vremena za sva pitawa

prisutnih, a tema je bila Hri{}ansko

savla|ivawe zla.

Na kraju, {ta re}i o organizatoru?

Ne}emo re}i ni{ta, neka kaù oni koji

su pratili Svetosavske dane i ~uli i

vidjeli dosta lijepoga i korisnoga, a oni

koji nisu bili nema za ~im da àle jer

nisu ni znali da ih ~ekaju dvije predivne

ve~eri. Dragan Radoni} ve} nekoliko

godina sa velikim entuzijazmom i

predano{}u radi na organizovawu

Svetosavskih dana uz nesebi~nu pomo}

drugih u~esnika. Voditeqka programa

Vesna Jeli} koja ve} godinama nastupa na

mnogim recitalima, dramskim pred-

stavama, ve~erima poezije, veoma uspje-

{no nastupa i u ovoj ulozi.

Realizaciju ovogodi{wih Svetosavskih

dana finansijski su pomogli Mini-

starstvo dijaspore Republike Srbije i

Javni fond Republike Slovenije za kul-

turne djelatnosti.

Du{an Jovanovi}

Svetosavski dani 2008

Gosti na Svetosavskoj akademiji

Vesna Jeli} voditeq programa

Prof. dr. Bogoqub [ijakovi}

Kvartet hrama sv. ]irila i Metodija

Na koktelu poslije Akademije

Sa Svetosavske tribine

Na zajedni~koj ve~eri

13MostoviMart 2008

Kao i svake godine tako i ove Srpsko

prosvetno dru{tvo Nikola Tesla iz

Postojne proslavilo je krsnu slavu

Svetog Savu

U prisustvu doma}ina slave Sime

Stankovi}a, predsednika dru{tva, na

slavi su bili prisutni kum slave Novak

Petrovi}, predsednik Saveza srpskih

dru{tava Slovenije Ilija Jankovi}, pro-

tojerej iz Kopra Toma ]irkovi}, sekre-

tar Saveza Drago Vojvodi}, glavni i

odgovorni urednik ~asopisa "Mostovi"

Du{an Jovanovi}, gosti iz dru{tva Sveti

Sava iz Krawa, gosti iz dru{tva Sloga

Nova Gorica i ostali gosti, ~lanovi,

sponzori i simpatizeri dru{tva Nikola

Tesla. Nakon lepog i toplog do~eka

gostiju prisutne je pozdravio predsed-

nik dru{tva, a protojerej Tomo ]irkovi}

je upalio sve}u i kandilo te po~eo sa

molitvom. Zatim je sa kumom slave

Petrovi}em, doma}inima Stankovi}em i

Miri}em, predsednikom Saveza Janko-

vi}em i ostalim gostima prelomio

slavski kola~. Posle lomqewa kola~a

protojerej Tomo ]irkovi} je odrào

govor i uputio apel svim dru{tvima

Saveza da se ne razdvajaju nego da se

povezuju i da se stvara prijateqstvo izm-

e|u dru{tava, ~lanova i ostalih gra|ana

srpske nacionalnosti jer smo tako ja~i i

moèmo mnogo da postignemo. Prisu-

tnima se obratio i predsednik Saveza

Ilija Jankovi} koji je tako|e govorio da

se ne treba razdvajati nego se {to vi{e

sastajati i graditi prijateqstva, a zatim

je izneo planove Saveza za 2008. godinu i

obavestio da se pribliàvaju izbori za

odgovorna mesta u Savezu. Nakon govora

prisutni su pozdravili predsednika

Jankovi}a, a vredne ruke na{ih ~lanica

Kristine, Cice, @ivane, Gordane i Joke,

koje su prethodno umesile kola~ i kuku-

ruzni hleb i napravile puwene paprike,

sarme i ostale |akonije, za kratko vreme

su postavile stolove i za svoj trud i

ume}e su zasluìle sve pohvale. Posle

ru~ka se po~elo sa kolom, a zatim i pes-

mom, tako da je slavqe trajalo do jutar-

wih sati.

Slobodan Dodi}

Slava Sveti Sava

koju smo posebno ponosni.

Hvala Qubici, Bojani, Milo{u, Stanki, Veseqku, Jagu,

Milosavu, Mi}u, @eqku, Branku, Radomanu, Slobodanki, Pavi, i

jo{ i jo{ .... folklora{ima, peva~ima, .... i svima ostalim

kojima je Sveti Sava pri srcu.

Dragi{a Lazovi}

U Krawu je Srpsko kulturno prosvetno dru{tvo Sveti Sava

proslavilo svoju slavu koju proslavqa ve} 18 godina. U pre-

punoj dvorani bilo je prisutno blizu 700 lica {to moèmo slo-

bodno re}i da je to bio najve}i svetosavski skup u Sloveniji.

Posle duhovnog uvoda i lomqewa slavskog kola~a, u bogatom

kulturno umetni~kom programu u~estvovali su folklora{i i

peva~ka grupa dru{tva Sveti Sava sa orkestrom kojeg vodi Vesna

Baji}, a u goste su nam do{li i folklora{i KD Brdo iz Krawa

koji su tako|e pokazali visokokvalitetno ume}e.

Zabava uz orkestar Tre}a smena koji je zabavqao prisutne tra-

jala je sve do zore. I ovoga puta kao i svih prethodnih godina

ovaj veliki skup zagrqenih i veselih lica zavr{io se bratski

i svetosavski. Zahvaqujemo se svim ~lanovima koji su uzeli

u~e{}e u organizaciji i radu ove tradicionalne proslave na

Najve}a Svetosavska

proslava u Sloveniji

Rezawe slavskog kola~a


Poštovani èitaoci, u ovom broju Mostovapredstavljamo vam Slaðanu Šmitran, pred-sjednicu SKUD Vidovdan. Sa njom smo raz-govarali o mnogim stvarima, od rada udruštvu, njezine liène uloge i o radu sa mladi-ma kao i saradnji sa starijim èlanovima društ-va.

Kada i kako je došlo do osnivanja SKUDVidovdan?

Do osnivanja Srpskog kulturno umetnièkogdruštva Vidovdan došlo je u septembru 2004godine. Osetila se potreba po osnivanju društ-va koje æe na podruèju Ljubljane i njene bližeokoline sakupljati djecu i mlade te pružatinjima zanimljive sadržaje.

Pored folklorne djelatnosti, da li postoji joškakav oblik djelovanja?

Naše društvo relativno je mlado, pa se u ovetri godine kako postojimo i radimo najvišerazvila baš folklorna djelatnost. Èlanovitrenutno dolaze zbog folklora, a to nikako neznaèi da nismo otvoreni i za druge oblikedjelovanja. Povezali smo sa pravoslavnomcrkvom Svetog Æirilija i Metodija izLjubljane, u dogovoru smo sa ocem PeranomBoškoviæem za susrete gdje æe našim èlanovi-ma i svim ostalim zainteresovanima prijeveæih pravoslavnih praznika predstaviti obièa-je vezane za te praznike. Èlanovi su vrlo poz-itivno primili tu ideju pa æe se prvi susretodržati veæ u nedjelju 24. 2. 2008 a tema æebiti priprema na veliki post.

U nekoliko rijeèi kažite nam nešto o Vašemdruštvu, o nastupima, èlanstvu…

Društvo trenutno okuplja oko sto èlanova, odtoga je veæina školaraca. Èlanovi društvapredstavljaju se sa tri koreografije za kojesmo uz pomoæ roditelja i prijatelja uspjelinabaviti i narodnu nošnju. Posebno smoponosni na nošnju za Igre iz Obudovca, jer suneki dijelovi nošnje originali stari i preko 50godina. To je bila i naša prva koreografija sakojom smo se predstavili široj publici. Zapodruèje Republike Srpske odluèili smo se jerje veæina roditelja naših èlanova porijeklombaš iz tog dijela i jer te igre nisu bile viðene uizvoðenju ostalih srpskih društva iz Slovenije.Iz Bosne prešli smo u Srbiju i to na Igre izŠumadije te kao zadnju koreografiju nauèiliIgre iz Crnoreèja. U poslednjih par mjesecibilo je dosta nastupa i javnih predstavljanja anajviše se ponosimo na Festival tradicionalnihpjesama i igara kojeg smo organizovali uPozorištu za djecu i mlade decembra uLjubljani. Naši gosti bili su èlanovi Kulturnogdruštva Kolovit iz Gradiške iz RepublikeSrpske i naši prijatelji èlanovi KD Brdo izKranja. Sa èlanovima društva Kolovit u vrlokratko vrijeme od samo tri dana druženjauspostavila se divna veza i poèelo se graditiprijateljstvo koje æe vjerujem dugo trajati.Sad se spremamo za novu koreografiju koju uSloveniji još nismo imali prilike da vidimo panam je veliko zadovoljstvo da æemo vam jebaš mi predstaviti.

Vi ste najmlaði predsjednik jednog srpskogdruštva. Kako se snalazite u toj ulozi?

U pravu ste, ja sam najmlaða predsednicaJ.Kako se snalazim trebao bi neko drugi daodgovori. Mogu samo reæi da se trudim kakoznam i umijem. Svjesna sam toga da ima jošdosta toga što mogu nauèiti kako bi mogla jošbolje da odradim svoj posao. Otvorena samosoba i uvijek spremna saslušati prijedloge,kritke i pohvale od starijih kolega (po stažu igodinama). To što sam mlada smatram kaomoju prednost jer je sve još predamnom. Amoje mlade godine daju mi energiju i zanoskoji su potrebni da se pored ostalih obavezajoš i vodi jedno društvo.

Za rad sa mladima potrebno je imati afinite-ta za njhove potrebe, želje, moguænosti.Imali u vašem društvu kakvih drugih predlo-ga i inicijativa?

U našem društvu jeseni 2007 došlo je domanje reorganizacije èlanova svih odbora, jersmo odluèili da bi bilo najbolje da voðenjedruštva u veèini preuzmu mladi, jer mladiipak najbolje znaju šta je dobro za mlade.Nisu samo èlanovi odbora mladi veæ i naš

umjetnièki voða Milan i èlanovi orkestra. Usvakom sluèaju uvijek smo spremni saslušatipredloge onih koji žele pomoèi društvu.

Vi vjerovatno imate i drugih obaveza, studij,rad ili drugo. Recite nam kako usklaðujetete obaveze?Pa trudim se. Studirala sam komunikologijuna Fakultetu za društvene nauke u Ljubljani isamo mi je još diplomski rad ostao dazavršim fakultet. Inaèe radim u jednoj agenci-ji koja se bavi tržišnim istraživanjem, sviðami se to što radim a i zadovoljna sam jer mepodržavaju u vezi sa mojim radom u društvute imaju mnogo razumijevanja za mojeobaveze. Što mi ostane vremena potrošim zarad u društvu, i za druženje sa priajteljima.Sve se može ako se hoæe.

Od velike važnosti za rad društva je i to kakoVas sredina prihvaæa. Da li ste zadovoljni satime i šta bi to trebalo biti bolje?

Mislim, da nas je sredina dobro prihvatila akosudim po broju naših èlanova i po brojugledalaca na našim priredbama. Trudimo sesvaki put pripremiti kvalitetan i bogat kulturniprogram, tako smo na kraju svi zadovoljni -publika jer je vidjela nešto lijepo, mi jer smoimali puno gledalaca, koji su došli da nas videi naše nastupe podržali sa aplauzom.Pogotovo nam je drago kad vidimo da suzadovoljni naši roditelji. Ipak oni dovodedjecu na probe, finansiraju ih i drago im jekad vide šta su njihova djeca nauèila kod nas.

Veliki dio slobodnog vremena utrošite za radu društvu. Da li Vas to sputava u nekimdrugim aktivnostima i poslovima?

Kad nešto volite i predani ste tome onda nijeteško uskladiti svoje obaveze i naæi vremenaza sve. Potrebno je samo malo više disciplinei organizacije vremena. Moram priznati da nebi uspijela sve sama jer ima mnogo obavezapa tako oko sebe imam momke i cure koji mipo svojim najboljim moguænostima pomažuda zajedno dobro vodimo ovo društvo. Mogupohavaliti i naše èlanove sa kojima je zado-voljstvo raditi pa tako ništa nije teško kadvidite da svi radimo zajedno i u želji dapostignemo zajednièki cilj.

Za, recimo jedan nastup, potrebne suopširne pripreme i angažovanost ali kada sesve uspješno završi onda ste ispunjeni poseb-nim zadovoljstvom. Kako se Vi tadaosjeæate?Nema rijeèi koje bi mogle dovoljno dobro

Naša mladost je naša

prednost i buduænost

Slaðana Šmitran

15MostoviMart 2008

opisati šta osjeæam posle svakog uspješnozavršenog projekta. Osmijesi na licima našihèlanova, zadovoljna publika, ponosniroditelji...to je ono što me ispunjava i daje mijoš više motivacije za naprijed. Lijepi suosjeæaji kad vidite da èlanovi rado i redovnodolaze na probe, raduju se nastupima, uživajuu folkloru, trude se što bolje nauèiti korake ipjesme, pomognu kad god ih zatrebamo,druže se sa ostalim èlanovima u društvu itamo sklapaju prijateljstva...divni su. Stvarno.I još nešto moram da kažem, nešto što me jedirnulo: naša najmlaða èlanica koja ima samodevet godina jednom mi je rekla da jedvaèeka nedjelju jer su tad probe. To je to. To jebistvo svega.

SKUD Vidovdan je èlan Saveza srpskihdruštava Slovenije. Šta oèekujete ubuduænosti od tog èlanstva?

Èlanovi smo tek od novembra 2007 pa bi biloteško i nepošteno veæ na poèetku mnogooèekivati. Ali oèekujemo isto kao i od ostalihsrpskih društava sa kojima saraðujemo a tojest saradanja koja je osnovana na pri-jateljskom i iskrenom nivou.

Kakva je saradnja sa drugim srpskimdruštvima i da li ste zadovoljni sa tom sarad-njom?

Najviše saraðujemo sa KD Brdo iz Kranja isa Društvom Srpska zajednica iz Ljubljane.Sa Brðanima kako ih mi zovemo uspostavilismo prijateljske odnose odmah kad smo mipoèeli sa našim radom. Tako je ostalo i dodanas. Sa Društvom Srpska zajednica poèelismo saradnju prošle godine kad su nasljubazno pozvali da sa njima gostujemo naRTV SLO u emisiji Dobro jutro. Ja lièno vrlocijenim ljude iz tog društva jer smatram da sasvojim životnim iskustvom mogu još puno dadaju nama mlaðima. I da možemo dosta togaod njih da nauèimo. Mogli bi reæi da se dop-unjujemo. Mi imamo folklor i mlade, oniimaju dramu, poeziju, životno iskustvo iznanje. Dobro i rado saraðujemo i sa svimostalim društvima iz Slovenije i šire. Kao štosam veæ spomenula ostvarila se lijepa veza sa

društvom Kolovit iz Gradiške, gdje æemonadam se otiæi u maju ove godine. A uSloveniji jako nam se sviða kad se više druš-tava okupi na nekoj manifestaciji pa se moguèlanovi razlièith društava upoznavati i družiti.

Recite nam par rijeèi o èasopisu Mostovi?

Svaki put sa zanimanjem otvorim èasopis iproèitam ga. Prvo što obèino proèitam je zad-nja stranica sa mudrim izrekama, gdje svakiput naðem koju kojoj se nasmijem jer je takoistinita. Pošto sve više mladih koristi internetkao osnovni vir informacija moja preporuka iželja bi bila, da se èasopis Mostovi stavi i nainternet. Korisne i zanimljive informacije kojesadrži bile bi još dostupnije široj publici.

Šta poruèujete Vašim èlanovima i svimSrbima u Sloveniji?

Èlanovima Srpskog kulturno umetnièkogdruštva Vidovdan želim zahvaliti što vjeruju uovo društvo i što mu daju život jer bez njihdruštvo ne bi moglo da postoji. A ostalimSrbima po Sloveniji preporuèujem dapodupiru naša društva, jer vjerujem da se svadruštva trude saèuvati našu zajednièku kultu-ru i tradiciju. Roditeljima toplo preporuèujemda se ukljuèe i da ukljuèe svoju djecu u jednood tih društava gdje æe se družiti sa ostalimate kroz pjesmu, igru, književnost, sport iostale aktivnosti te na lijep naèin upoznati barjedan dio svoje bogate kulturne baštine.

Možda ima nešto što Vas nisam pitao a što bibilo zanimljivo za naše èitaoce?

Iskoristila bi ovu priliku ako smem, dapozovem sve vaše èitaoce na naše druženjekoje æe se održati prije velikog posta u petak7. 3. 2008 u 20:00 èasova u gostioni KodJove.

Hvala na razgovoru?

Nema na èemu. Bilo mi je zadovoljstvo.

Razgovor vodio: Dušan Jovanoviæ

Èlanovi SKUD Vidovdan Curice

BELI AN|EO

Niko mi du{u ne moè da vara

jer ja ne èlim drugih puteva,

dok god stoje zidine Hilandara

i Beli an|eo Mile{eva.

Ne mogu skriti osmeh svoga lica

i du{a mi od radosti seva,

kad pomislim: moja je Gra~anica


Srce du{manu Studenica sledi -

vekovima ona odoleva.

I ja govorim: napad mu ne vredi!,


Pro{li, sada{wi i budu}i dani,

sviju vas isto sunce ogreva:

znameniti manastir Sopo}ani


Nebu se diù visoki De~ani;

wihovo zvono nek ve~no peva.

I to je dokaz da smo postojani


Poput bedema stoji Ravanica -

zaduxbina to je Lazareva.

Iznad we lebdi kosovska ravnica


Eto, zato sam ozarenog lica

i moja du{a bezbri`no sneva.

Mene ~uva Mati Trojeru~ica


Marinko Jagodi}


Povodom 15-tog februara, Dana

dràvnosti Republike Srbije, Ambasada

Srbije u Qubqani pri-redila je prijem

za politi~ki vrh Republike Slovenije,

~lanove diplomatskog kora, pred-

stavnike javnog i politi~kog ìvota,

privrednike. Prijemu su prisustvovali

i predstavnici Saveza srpskih dru{tava

Slovenije kao i predstavnici drugih

srpskih dru{tava. Nakon intonirawa

himne Boè pravde u interpretaciji

Nikole Nikoli}a, prisutnima se

prigodnom besjedom obratio Predrag

Filipov, ambasador Repu-blike Srbije u

Sloveniji. U otvo-renoj i prijateqskoj

atmosferi nastavqeno je druèwe uz

tradicionalna srpska jela i pi}a.

Du{an Jovanovi}

Dan dràvnosti

Republike Srbije

Srpsko kulturno umetnièko društvo Vidovdaniz Ljubljane u petak 7. 3. 2008 organizovalo jeKulturno veèe povodom poklada i dana žena.Sala gostione Kod Jove u Ljubljani poèela jeda se puni veæ oko 20 èasova, a malo kasnijepoèeo je kulturni program.

Prvo su nam se predstavili domaæini èlanoviSKUD Vidovdan iz Ljubljane sa spletom igaraiz Šumadije. Društvo Vidovdan po prvi putgostilo je èlanove SKPD Sveti Sava iz Kranjakoji su nam otpevali pesmu Nikolo gajle gole-mo iz sela Spanèevac u Bujanovcu a zatim odi-grali igre sa prostora Kosova.

Negde na sredini programa publici se pred-stavio orkestar duštva Vidovdan sa spletomnarodnih melodija. U drugom delu ponovo su

nam pevale djevojke izpevaèke grupe SKPDSveti Sava, ovog puta suotpevale pesmu Moreizgrejala nane.

Slijedila je koreografijaVladièin han u izvoðenjuèlanova Svetog Save.Program su kako to i idezatvorili èlanovi SKUDVidovdan sa koreografi-jom Igre iz Crnoreèja.

Pohvale i èestitke idusvima koji su uèestvovali u programu i još jed-nom oduševili publiku sa narodnom pjesmomi igrom. Posle zakljuèka kulturnog programaraz-vila se velika zabavasa bendom 4 ASA koji jegoste željne dobre muzi-ke i igranja zabavljao svedo ranih jutranjih sati.

Èlanovi društva Vido-vdan pripremili su ibogatu tombolu koja jekao i uvek vrlo brzo pro-dana. Cilj organiziranjaovakve piredbe poredpredstavljanja bogatekulturne baštine uvek je i

druženje svih željnih dobre zabave. Našeskromno mišljenje je, da smo taj cilj i postigli.

Slaðana Šmitran

Kulturno zabavno veèe SKUD Vidovdan

SKUD Vidovdan

SKPD Sveti Sava

Razigrana mladost

17MostoviMart 2008

ZAVET KOSOVU

Grumen,

grumen du{e moje,

grumen srca, bi}a mog,

natopqen krvqu predaka mojih,

ispuwen nadom pokolewa na{ih,

grumen,

posejan kostima junaka mojih,

careva, monaha, naroda mog,

posa|en svetiwama na{im,

manastirima, isposnicama,

crkvi{tima,

to pre~isto poqe boùra,

davno ve} tamjanom oka|eno

i samo Srbinu zave{tano.

To da mi uzmete,

zluradi qudi,

da ga pogazite,

grumen du{e,

grumen wive,

gde se ovaploti{e moji sveci,

i preci moji,

wive gde treba

pokolewa na{a da se umnoè,

grumen ba{te,

koju tek po~esmo da kalemimo i

mnoìmo,

ne nikada,

taj grumen zemqe moje,

nikada i niko oteti mi nemoè,

poraziti i one~editi,

boùre pogaziti,

miris tamjana ugasnuti,

nikada i niko!

I zluradi qudi,

~ove~e pakosni,

uvek kada pomisli{,

da ~izmom te{kom, prqavom

taj grumen gazi`,

boùre zatire{,

tamjana miris gasi{,

kada mu wive i ba{te pohodi{,

krst ~asni lomi{,

narod progoni{ i pla{i{,

zastani,

pogledaj bezbo`ni~e ka nebu,

upitaj i seti se 1389, 1804, 1912, 1917,

i jo{ mnogih drugih pre i kasnije,

seti se mo{tiju svetih,

koje u pani~nom strahu spali{e,

okreni se i vidi {ta na tom zgari{tu

danas nastade,

pogledaj to sveto mesto, svetiwu.

Iz svakog zgaènog grumena,

nasta}e tri, tristo, tri hiqade,

iz svake spaqene svetiwe,

du{e, silom ugasle,

nasta}e

tri, tri, tri,

tristo miliona!

A onda,

pro~u se glas boìji,

prone{e ga an|eli

ba{ oni koji jo{ danas,

taj sveti grumen ~uvaju,

i reko{e

bra}o na{a

o~iste{e se poqa,

wive i ba{te ponovo obehara{e,

procveta boùr na gazimestanu

i ra{iri se miris pome{an sa dimom

tamjana,

i okadi svaki kutak,

svaku poru grumena moga.

A neko povika,

gledajte bra}o,

nestade kukoqa s poqa na{ih,

i bezbo`nika nestade,

dan boì do|e,

do|e sloboda,

radujte se imenu svetom,

radujte se grumenu du{e, srca,

radujte se kosovu!

17. februar 2008

Vajovi} Cane

ZIMSKI SAN

Na{e re~i prolaze pored wih

kao vetar kroz prazna poqa

Za{to bi ih se dotakle

kada ne slu{aju ni sami sebe

Gledaju zale|enim pogledima

i skupqaju novac i mo}

Kao da }e ih bogatstvo oprati

i kupiti im kartu besmrtnosti

@ele da gospodare na{im ìvotima

i budu ve}i od univerzuma

Arogancijom pobe|uju strah

od ìvota bez smisla

Bezuspe{no traè}i odgovore

koji su u nama

Branko Ba}ovi}

PROROCI NA KOSOVU POQU

Kaù nam ne bojte se,

kaù nam smirite se,

kaù nam slobodno

otvorite prozore, vrata,

uvucite konac u iglu,

ukqu~ite motor,

umo~ite ~etku u boju,

naloìte vatru,

posolite meso,

uzmite dete u krilo?

Kaù nam budite

potpuno spokojni,

~ude nam se za{to

se zaboga pla{ite,

kaù nam da to

nipokoju cenu,

kaù nam da to ne}e,

da ne sme da ne moè biti!

Kaù nama,

koji znamo

da je ve} bilo

Qubomir Simovi}

VE^NOJ SRBIJI

ûvaj se, moj rode, svojih stranputica,

Jer put neizvestan uvek je put vraìji.

Ne boj se jastreba nego kukavica,

Ne boj se laòva nego wine laì.

Bog neka te spase tvojih spasilaca,

Na svakome uglu ima ih po jedan.

Prezri mudrost glupih i glupost

mudraca!

No` tvog izdajnika bi}e uvek èdan.

Kao grom }e{ na}i svoga puta,

I kao nit zlatna probiti kroz stenu.

Zar hrabrost poltrona da ti snagu

sputa,

I da no` zlo~inca prospe zadwu venu!

Kosovski vitezi prvi put su znali

Za vojsku ubica {to }e da ih srete:

Za gnusno juna{tvo onih {to su klali

U posteqi starca, u kolevci dete.

Zastavu ideje u ruci podlaca!

Mesto ma~ {to svetli, uvek no` {to

para!

Borca {to se blatom mesto kopqem baca,

Junaka {to pqa~ka i `reca {to hara!

Zastavu u sramni zlo~in zamo~enu;

Slobodu u senci tu|ih bajoneta;

Otaxbinu celu u pqa~ci i plenu;

U krvavoj ruci gde je pri~est sveta.

Prezri qubav podlih i bratstvo ubica.

I re~ verolomnih i ~ast klevetnika!

Nosi, rode slavni, taj ma~ bez korica -

Znamen krstonosca i Bo`jeg vojnika!

Da bi {tit Ahilov bio slave ve}e,

Sam Bog Hefaistos ode za kova~a!

I ti, rode srpski, znaj da nikad ne}e

No` ubice sti}i duìnu tvog ma~a.

Znaj samo iz krvi heroja se ra|a

Zvezda putovo|a za daleke pute...

Vetrom neba ide mu~eni~ka la|a,

Suze su nevinih do neba dignute...

Jovan Du~i}

LA@NE MI PUTEVE

La`ne mi puteve pod noge poturaju.

La`ne mi re~i u usta guraju.

Pun mi je ìvot laì pune u{i.

Do grla u stra{noj laì {to me gu{i.

Sve {to je moje la`ni prizvuk ima.

Sve {to je moje ko da je od dima.

La` je podràna la`nim svedocima.

I istina nigde nikog ne zanima.

Kako da izdvojim la` iz tog {to di{em.

Kako da ne laèm u tome {to di{em.

Kad me laìma kao pticu pune:

Ko i druge laì moja glava trune.

Matija Be}kovi}


U Maleèniku kod Maribora, 19. januara2008. godine, održana je peta redovnagodišnja skupština Plesnog kulturno-

umetnièkog društva Sveti Nikola izMaribora. Na dnevnom redu bili su izv-ještaji o dosadašnjem radu kao i izbornovog voðstva društva. NevenkoRegojeviæ je i dalje predsjednik društva.Skupština je protekla u predivnoj i pri-jateljskoj atmosferi o èemu svjedoèekako uvodna izlaganja tako i diskusijekoje su voðene. Skupštini su prisustvo-vali i predstavnici Saveza srpskih društa-va Slovenije.

Skupštinu je otvorio Nevenko Regojeviæ,predsjednik društva. Pozdravio je sveprisutne a posebno goste, delegacijuSaveza srpskih društava Slovenije ukojoj su bili Ulija Jankoviæ, predsjednik,mr. Drago Vojvodiæ, sekretar i DušanJovanoviæ, glavni i odgovorni urednikNovina srpskih Mostovi. Objasnio je sase danas radi o izbornoj skupštini nakojoj æe biti izabrano novo voðstvodruštva.

Finansijski izvještaj podnijela je JelenaRadosavljeviæ. Obrazložila je pojedi-naène stavke iz finansijskog izvještaja,prihode i rashode koji su nastali u poslo-vanju. Sredstva su racionalno korišæena,tako da je društvo poslovalo pozitivno.Na finansijski izvještaj nije bilo diskusijei on je jednoglasno prihvaæen.

O aktivnostima PKUD Sveti Nikola izla-ganje je imao Nevenko Regojeviæ.Istakao je djelovanje sekcija, prije svegafolklorne i likovne i sa djelovanjem tihsekcija bili su veoma zadovoljni. U

diskusiji je naglašeno da je PKUD SvetiNikola malo društvo, po brojnosti, ali dadobro radi. Oèekuju još veæu podršku odSaveza srpskih društava Slovenije iproširenje djelatnosti, prije svega nasportsko podruèje.

Nakon izvještaja pristupilo se izborunovog voðstva društva. Listu kandidata,to jest predloge za predsjednika, pod-predsjednika, sekretara, èlanove Izvršnogodbora, Nadzornog odbora i Suda èastiobrazložio je Nevenko Regojeviæ.Glasalo se pojedinaèno za predsjednika,podpredsjednika i sekretara a za Izvršniodbor, Nadzorni odbor i Sud èasti glasalose u paketu. Skupština je jednoglasnoizabrala novo voðstvo u sastavu:

Predsjednik: Nevenko RegojeviæPodpredsjednik: Nedeljka StubièarSekretar: Tanja Kalamanda

Izvršni odbor:Nevenko RegojeviæNedeljka StubièarTanja KalamandaJelena RadosavljeviæRanko IvaniæMirko JoviæDobrivoje Kalamanda

Blagajnièar: Jelena RadosavljeviæNadzorni odbor:Sveto BabiæMiroslav RadojèiæDarko Malinoviæ

Sud èasti:Dragana MalinoviæPetar JoviæSlavka Ðukiæ

Nakon toga prisutnima se obratio IlijaJankoviæ, predsjednik Saveza srpskih

društava Slovenije. Istakao je da je ovozdrava sredina u kojoj se osjeæa pravaatmosfera i zadovoljstvo. Napomenuo jeprojekte koje je realizovao SSDS kao iprojekte koji su prijavljeni za ovu godinui predložio da i PKUD Sveti Nikola pri-javi svoje projekte. Takoðe je naveo idruge aktivnosti koje je Savez vodio uproteklom periodu a naroèito o aktivnos-tima koje se sada vode.

Prisutne su pozdravili i mr. DragoVojvodiæ, koji je posebno istakao prvekontakte sa društvom, naroèito sa pred-sjednikom Nevenkom Regojeviæem.Dušan Jovanoviæ je govorio o èasopisuMostovi i o tome da želi da se u

Mostovima što više piše o dogaðajima udruštvu i okolini u kojoj društva djeluju.Po završetku skupštine, u predivnomambijentu porodiène kuæe NevenkaRegojeviæa, gdje je i održana skupština,prireðena je zakuska za prisutne.

Plesnom kulturno-umetnièkom društvuSveti Nikola želimo još mnogo uspjeha unjihovom radu i doprinosu na oæuvanjusrpske kulture, tradicije, obièaja, vjere ijezika a sve zajedno na oèuvanju našegnacionalnog identiteta. Takoðe želimo idalje uspješnu saradnju sa Savezom srp-skih društava Slovenije kao i sa drugimsrpskim društvima u Sloveniji i matici.

Neka ova skupština bude jedan putokazkako treba raditi i kako se radi u atmos-feri dobrih i prijateljskih odnosa, što jesvakako jedna od aktivnosti društva, aimali smo priliku vidjeti da u društvuvladaju pravi odnosi i razumijevanje a todaje osnovu za uspješnije djelovanje.

Dušan Jovanoviæ

Skupština Plesnog kulturno-umetnièkog društva Sveti Nikola

Neneko Regojeviæ, predsjednik

Predstavnici SSDS

Èlanovi PKUD Sveti Nikola

19MostoviMart 2008

Savindan ve} godinama obeleàvaju Srbi

u Sloveniji, a posebno je sve~ano u pet

srpskih dru{tava koja nose ime ovog srp-

skog sveca. Najsve~anije je bilo u

Srpskom kulturnom dru{tvu Maribor

koje za svoju slavu ima Svetog Savu.

Mariborski Srbi su prisustvovali litu-

rgiji u novoj pravoslavnoj crkvi ]irila

i Metodija u Mariboru, a onda su se

zajedno sa parohom Savom Kosojevi}em

uputili u prostorije Srpskog kulturnog

dru{tva Maribor gde ih je do~ekao Rade

Bakra~evi}, predsednik dru{tva sa

kumovima slave Vericom i Draganom

Popovi}em. Ve} nekoliko godina ovo

veoma aktivno dru{tvo slavi Svetog Savu

kao svoju slavu. Na slavu Srpskog kul-

turnog dru{tva Maribor do{li su gosti

Tatjana Mileta iz Gradske op{tine

Maribor, Marjan Pungartnik, glavni

sekretar Saveza kulturnih organizacija

Slovenije, \urica Te{anovi}, predsed-

nik Srpskog humanitarnog dru{tva

"Desanka Maksimovi}" iz Ceqa, Radisav

@ivaqevi}, srpski vitez i predsednik

dru{tva "Manastir De~ani" iz Graca

(Austrija), a na slavi su bili i Dimi-

trije Markovi}, predsednik Nadzornog

odbora Saveza srpskih dru{tava Slo-

venije, Milo{ Rusi},

~lan Izvr{nog odbora

krovne organizacije

Srba u Sloveniji i

mnogobrojni ~lanovi

dru{tva.

Paroh Sava Kosoje-

vi} je obavio ~in re-

zawa slavskog kola~a

uz pomo} Verice i

Dragana Popovi}a ko-

ji su ve} godinama ku-

movi slave srpskog

kulturnog dru{tva.

Otac Sava govorio je o

ulozi Svetog Save u

{irewu kulture Srba.

Posle wegovog sve~anog

govora ~lanovi folklorne sekcije

"Branko Radi~evi}" iz Maribora zape-

vali su himnu Svetoga Save koju su prih-

vatili ~lanovi srpskog kulturnog dru-

{tva Maribor i prisutni gosti. Posle

toga, po starom srpskom obi~aju, na

stolove su doneseni pe~eni prasi}i sa

obaveznom sarmom i ostalim speci-

jalitetima koje je spremila kuma slave

Verica Popovi}.

Rade @ivaqevi}, srpski vitez iz Graca,

tom prilikom je poklonio umetni~ku

sliku Manastira De~ani parohu Savi

Kosojevi}u za mariborsku crkvu. Sa suza-

ma u o~ima Rade @ivaqevi}, veliki

humanitarac, je rekao da je ro|en u De~a-

nima na Kosmetu, da ìvi ve} pedeset

godina u Austriji i da se boji da De~ani

vi{e ne}e biti wegovi!

Rade Bakra~evi}

Sveti Sava slava Srpskog

kulturnog dru{tva MariborU srpskim dru{tvima {irom Slovenije proslavqena je tradicionalna {kolska slava Sveti Sava. Prvi srpski arhiepiskop i

organizator narodne pravoslavne crkve Sveti Sava bio je i prvi predstavnik kwièvnosti u Srbiji.

Paroh Sava Kosojevi} osve{tava slavsko ìto i kola~

Izložba 100 grafika za istoriju CeljaNeverovatno je kolika je sposobnost ljudi kojise naðu pravog trenutka na pravom mestu.Kao ilustraciju uzimam uspeh kraljevèaninaMihaila Lišanina koji je pre više od dvadesetgodina otišao iz svog Kraljeva "trbuhom zakruhom" u "Deželu" koja tada nije bila takodaleka kao što je sada. Stigao je u Celjetražeæi posao. Nekada u Sloveniji nije biloteško dobiti radno mesto. Posao je èekao nasvakom koraku. Tako je Mihailo stigao umalo mesto Štore kod Celja u kome se nalaziveoma poznata železara koja i dan danas radi.Dobio je posao u metalurgiji kojoj nije dugobio veran. Nekoliko godina je proveo sagvožðarima proizvodeæi èelik za mnoga pre-duzeæa iz tada zajednièke države. A onda ganjegov temperament i umetnièki geni odvodeu Celje gde zapoèinje svoju umetnièku kari-jeru koja ga je digla u oblake. Roðen poredIbra u Kraljevu, nastavio je svoj život poredreke Savinje koja se tiho probija kroz Celje.Posvetio se slikanju, a onda je odluèio daotvori galeriju koja je sada jedna od najpoz-natijih u Sloveniji. Da je to tako dokazujesluèaj nekoliko srpskih slikara iz Vojvodine

koji su se, stigavši na železnièku stanicuCelje, raspitivali kod domaæina da li znajugde je galerija Mihaila Lišanina. Celjani sumu odgovorili: "U Celju postoje dva èovekaza koja svi Celjani znaju. To su Boris Šrot,jedan od najboljih gradonaèelnika u Sloveniji,i umetnik Mihailo Lišanin, naturalizovaniCeljanin koji je takoreæi zaštitni znak Celja".Sa svojom galerijom Lišanin je postao najveæikolekcionar na svetu. U galeriji ima više odsto hiljada grafika mladih umetnika iz celogsveta. Mladi umetnici šalju svoje grafikegaleriji Mihaila Lišanina gde ih struènakomisija ocenjuje i vrednuje, a zatim ihkomisija nagraðuje. U Celje dolaze po priz-nanja mladi umetnici iz celog sveta - Indije,Kine, Irana, Australije, … sa svih pet kontine-nata - tako da druženje, zahvaljujuæi Lišaninu,traje godinama. Mada veoma poštuje mlade,Lišanin je 2001. godine odluèio da u okvirugalerije prireðuje i slikarske kolonije akadem-skih umetnika iz celog sveta. Od 2001. do2007. godine je na šest meðunarodnihslikarskih radionica u Celje stiglo više slikaraiz celog sveta koji su uèestvovali u autorskomprojektu Mihaila Lišanina. Najviše ih je

dolazilo iz Srbije, i oni su postali stalni gostiCelja. Umetnici su slikali grafike na temuistorije Celja koje je jedan od najstarijihgradova u ovom delu Evrope. Lišanin želi dana umetnièki naèin, slikama umetnika,zabeleži arhitekturu ovog starog grada i daumetnièkim slikama saèuva Celje od zabora-va. Slikari su tokom proteklih šest godinanaslikali 100 grafika na temu "ArhitekturaCelja", a ove godine je slikar Lišanin odluèioda priredi izložbu ovih sto grafika u Celju.Izložbu je 1. februara 2008. otvorio prim.doc. dr Ivan Eržen pred velikim brojem lju-bitelja grafike iz Austrije, Hrvatske iSlovenije. U Celje su stigli i svi umetnici kojisu zadnjih osam godina stvarali umetnièkegrafike u ovom gradu na reci Savinji. Pored mnogih slikara sa svih pet kontinenatauèestvovali su i slikari iz Srbije: AnaMilosavljeviæ iz Soko Banje, Jelica Æulafiæ iSuzana Vuèkoviæ iz Beograda, VladimirStankoviè i Anastazija Cepf iz Novog Sada,Milan Jakšiæ i akademski kipar Nada Deniæ izPanèeva.

Rade Bakraèeviæ

Mihailo Lišanin u svojoj galeriji ima 100.000 grafika


Do zakqu~ewa ovog broja Mostova

odràne su redovne godi{we skup{tine

u {est srpskih dru{tava koja su ~lanovi

Saveza srpskih dru{tava Slovenije a

o~ekuje se da }e i ostala dru{tva

odràti svoje skup{tine do kraja marta s

obzirom na to da je skup{tina Saveza

srpskih dru{tava Slovenije zakazana za

29. mart 2008. u Hrastniku, a dru{tvima

je preporu~eno da svoje skup{tine odrè

do tog datuma.

Prvo je svoju skup{tinu odràlo Plesno

kulturno umetni~ko dru{tvo Sveti

Nikola iz Maribora i to 19. januara

2008. u Male~niku kod Maribora o ~emu

moète pro~itati poseban ~lanak u ovom

broju Mostova.

Zatim je 16. februara 2008. godine svoju

godi{wu skup{tinu odràlo Kulturno

dru{tvo Brdo iz Krawa. Na dnevnom redu

skup{tine bila su pitawa vezana za rad

dru{tva a to su izvje{taji o radu koji je

podnio Momir Glamo~anin,

predsjednik dru{tva, kao i

plan rada za teku}u godinu.

Nakon skup{tine odràno je

zabavno ve~e na kome su

podijeqena priznawa najza-

slu`nijim ~lanovima i sek-

cijama a sve je popra}eno uz

dobra doma}a jela koja su

pripremile doma}ice iz KD

Brdo. Skup{tini je pris-

ustvovala i delegacija Sa-

veza srpskih dru{tava Slo-

venije na ~elu sa Ilijom

Jankovi}em, predsjednikom a

tu su bili i gosti iz SKD

Sloga iz Nove Gorice i

SKPD Sveti Sa-

va iz Krawa.

Srpsko kulturno prosvetno

dru{tvo Sveti Sava iz Krawa

odràlo je svoju redovnu

godi{wu skup{tinu 23. feb-

ruara 2008. godine. I na ovoj

skup{tini na dnevnom redu

je bio izvje{taj o radu u pro-

teklom periodu kojeg je pod-

nijela Qubica Gazibara,

dosada{wi predsjednik dru-

{tva. Navela je sve aktivnos-

ti koje su se odvijale od

pro{le do ove skup{tine a

na prvom mjestu je istakla

aktivnost folklorne sekci-

je ali i druge aktivnosti u

koje je ukqu~en veliki broj

~lanova. Na ovoj skup{tini izabran je i

novi predsjednik dru{tva po{to zbog

velikih obaveza na radnom mjestu

Qubica Gazibara ne moè vi{e da se

posveti dru{tvu kao predsjednik, ali }e

i daqe aktivno raditi u

dru{tvu. Novi predsjednik

SKPD Sveti Sava je Radoman

Krgovi}, koji je do sada bio

sekretar dru{tva. U svom

planu kao osnovni ciq

dru{tvo ima pove}awe broja

~lanova dru{tva. Posebna

zanimqivost i preporuka

drugim dru{tvima je prisut-

nost mladih na skup{tini i

u organima skup{tine. I na

ovoj skup{tini kao pred-

stavnik Saveza srpskih

dru{tava Slovenije bio je

Drago Vojvodi}, sekretar,

kao i predstavnici drugih

srpskih dru{tava.

U nedjequ, 24. februara 2008. svoju

skup{tinu je odràlo i SKD Sloga iz

Nove Gorice, na kojoj su tako|e razma-

trani izvje{taji o radu u pro{loj godini

i izabrano je novo vo|stvo dru{tva.

Osmog marta ove godine odràne su

skup{tine u dva dru{tva i to u SPD

Nikola Tesla iz Postojne, gdje je u ime

Saveza srpskih dru{tava Slovenije

skup{tini prisustvovao Ilija Jankovi},

predsjednik i skup{tina SKD Novo

Mesto. Na skup{tini u Novom Mestu u

ime Saveza srpskih dru{tava Slovenije

prisustvovali su Drago Vojvodi}, sekre-

tar, Nikola Todorovi} i Du{an

Jovanovi}. Izvje{taj o radu dru{tva u

pro{loj godini podnio je Ostoja

Ku|eqi}, predsjednik dru{tva. Naveo je

da je postavqeni plan realizovan.

Osnovana je folklorna sekcija koja broji

trideset ~lanova i 12. aprila o~ekuje se

wen prvi javni nastup. Bilo je tu i

druèwa i igranki koje na svoj na~in

doprinose da se ~lanovi dru{tva me|u-

sobno druè i jo{ boqe upoznaju. U

izvje{taju je istaknuta i veoma dobra

saradwa sa Gradskom op{tinom Novo

Mesto kao i podr{ka koju dru{tvo dobi-

ja od lokalnih organa vlasti. Na dnevnom

redu skup{tine bio je i plan rada za ovu

godinu u kome je navedeno nekoliko zan-

imqivih projekata.

O~ekuje se da i druga dru{tva uskoro

odrè svoje godi{we skup{tine do 29.

marta kada je skup{tina Saveza srpskih

dru{tava Slovenije.

Du{an Jovanovi}

Odràne godi{we

skup{tine dru{tava

Skup{tina DK Brdo

Skup{ina SKPD Sveti Sava

Skup{tina SKD Novo Mesto

21MostoviMart 2008

Po nekoj tradiciji svake godine zadwi

vikend februara mjeseca SKD Sloga iz

Nove Gorice odrì skup{tinu dru{tva.

Tako je i ove godine dana 24.02.2008.

odràna skup{tina u prostorijama

vatrogasnog doma u [empetru kod Nove

Gorice.

Pored velikog broja ~lanova skup{tini

su prisustvovali i predsjednik SSDS

Ilija Jankovi} te Momir Glamo~anin,

predstavnik KD Brdo Kraw sa prijateqi-

ma ~lanovima istog dru{tva.

Skup{tinu je otvorio, pozdravio

prisutne ~lanove i goste Cvijetin

Nikoli} biv{i predsjednik dru{tva,

kaèm biv{i, zato {to je ova skup{tina

izborna koja je izme|u ta~aka dnevnog

reda imala i ta~ku –Razre{ewe starog

IO i predsjednika, nadzorne i disci-

plinske komisije i izbor novog

izvr{nog odbora, novog predsjednika i

~lanova u nadzornu i disciplinsku

komisiju.

Sam tok skup{tine odvijao se po

ustaqenom protokolu u kojem su ~lanovi

dru{tva aktivno raspravqali o svim

ta~kama dnevnog reda. Posebno me

odu{evila pozitivno burna rasprava o

izboru ~lanova u IO dru{tva kao i izbor

novog predsjednika.

^lanovima je stalo do toga, da ovo

dru{tvo opstane i dugo traje te upravo

zbog toga na ~elu istog dru{tva su

èqeli vidjeti sposobne i iskusne qude

koji }e pozitivno uticati na dobrom,

efikasnijem i kvalitetnijem rada

dru{tva. Upravo zbog toga su za predsjed-

nika dru{tva izabrali ~lana koji ima

velika iskustva, ~ovjeka kojeg poznajemo

kao jednog od osniva~a

dru{tva, koji je vodio isto

dru{tvo prve ~etiri godine

od dana wegovog nastanka, a

znamo da je taj put kojim smo

krenuli bio teàk i trnovit,

~ovjek kojeg poznajemo kao

predsjednika SSDS, Iliju

Jankovi}a.

Uz Iliju Jankovi}a na ~elu

dru{tva su ~lanovi za koje

sam sigurna da }e aktivno

raditi i sudjelovati na

zacrtanim ciqevima i pro-

gramu dru{tva. Moram da

spomenem ~lanove koji su

ve} dvije godine u IO, a koji-

ma se produàva mandat za slijede}e

dvije godine i koji su dobro i kvalitetno

vodi-li ovo dru{tvo na ~elu sa

Cvijetinom Nikoli}em, to su Du{an

Novakovi}, vo|a ekipe za mali fudbal,

Miladin Peja-kovi} veoma aktivan ~lan

dru{tva i ~lan IO, Dragan Savi} biv{i

ekonom i sada{wi blagajnik te Dobrila

Cvija-novi} sekretar dru{tva. Posebne

po-hvale idu Mladenu Kostadinovskom za

dugogodi{wi rad, veliku aùrnost i pre-

ciznost na mjestu biv{eg blagajnika

dru{tva.

Mislim da ti ~lanovi dru{tva sa

novoizabranim ~lanovima, podpredsjed-

nikom Zdravkom Domazetom, Petrom

Vidi}em, Vinkom Preradom, Darkom

Vukmanovi}em, Sretom Ja}imovi}em,

Ilijom Radmanovi}em i najmla|im

~lanom Dejanom Jovi}em te ~lanovima

komisija, formiraju jedan kvalitetan

IO koji }e kvalitetno realizovati plan

i program rada uz saradwu sa svim

~lanovima dru{tva.

Poslije izcrpqenih ta~aka dnevnog reda,

predsjedavaju}i je dala rije~ novoiz-

abranom predsjedniku Iliji Jankovi}

koji je pozdravio sve prisutne pohvalio

rad starog IO, zahvalio se na ukazanom

povjerewu i ukra-tko predstavio plan

rada ovog dru{tva.

Pozdrave i zahvalu na pozivu kao i sre}u

na uspje{nom radu novom IO, pa i èqu

na daqwoj saradwi izme|u dru{tava je

poèlio Momir Glamo~anin, predsjed-

nik KD Brdo iz Krawa.

I ovaj put po zavr{enoj sku-p{tini nije

izostala skromna zakuska koju su

pripremile aktivne ~lanice dru{tva.

Ne mogu, a da posebno ne pohvalim ~lan-

ice kao {to su Rada, Zdravka, Slavica,

Stana i mnoge druge koje za ovakve i

sli~ne prilike ispeku i donesu svoje

specijalitete.

Na samom kraju, èlim da pozdravim

~lanove svih dru{tava, koji ìve i rade

na podru~ju Slovenije da im prenesem

pozdrave ~lanova na{eg dru{tva.

Gledaju}i na novonastalu situaciju koja

je duboko dirnula sve nas koji jesmo i

koji se osje}amo Srbima, a sa kojom smo

svi upoznati, situacija koja se desila na

Kosovu i Metohiji i koja se duboko ureza-

la u na{a srca i ostavila trag, èlim da

se zbliàvamo, druìmo, zajedno vese-

limo ako treba tugujemo, a {to vi{e

razumijemo.

Dragi prijateqi, do{lo je vrijema kad

ozbiqno moramo, ako èlimo da

sa~uvamo na{ identitet, na{ jezik i

na{e obi~aje, da razmislimo ko smo,

odakle smo i {ta smo, vrijeme kad se

moramo posvetiti i okrenuti sami

SEBI.

Lijep pozdrav iz Nove Gorice.

Dobrila Cvijanovi}

Pozdrav sa

skup{tine SKD Sloga

Skup{tina SKD Sloga

PSALAM

Gospode, ki{o svetlosna, plaha,

Gospode nad morima i nad poqima,

Oslobodi me, Gospode, straha

Od zemaqskijeh razbojnika.

Oni su svuda, iskonska tama

Promenila je metabolizam,

A Ti, nad gorama i nad vodama,

U na{oj slabosti slabi{ i sam.

Gasi se plamen sa nalowa,

Krov proki{wava, mokre su haqe,

Prevazi{ao sam u tuzi kowa,

I oti{ao od psa daqe.

U poslu{nom nezadovoqstvu,

Nisu mi ove godine mile.

Gospode, saberi u rastrojstvu,

Okrepi, Gospode, protiv sile!

Milovan Danojli}


Zna~ewe i upotreba re~i: folkloristai folklora{

Prate}i rad srpskih kulturno-umetni-

~kih dru{tava na prostoru Slovenije,

imala sam prilike da uo~im brojne

gre{ke u kori{}ewu stru~ne termi-

nologije: u raznim tekstovima koje pi{u

saradnici pojedinih dru{tava za inter-

net stranice, u komentarima wihovih go-

stiju, u najavama za programe nastupa i

drugim neformalnim razgovorima ~la-

nova i rukovodilaca dru{tava.

Ovom prilikom posve}ujem pa`wu upo-

trebi re~i FOLKLORIST ili FOLKLO-

RISTA koja se pogre{no koristi za ozna-

~avawe onih koji igraju u kulturno-umet-

ni~kom dru{tvu odnosno wihovim folk-

lornim sekcijama. Zbog kori{}ewa slo-

vena~kog i srpskog jezika kod pripadni-

ka srpske etni~ke zajednice u Sloveniji,

dolazi do preplitawa ili kombinacije

re~i i elemenata jednog i drugog jezika. U

slovena~kom jeziku i terminologiji

vezanoj za folklor upu}uje se na nepra-

vilnost kori{}ewa re~i FOLKLORIST

u pomenutom zna~ewu, te se umesto ove

insistira na upotrebu re~ FOLKLO-

RNIK.1 Dakle, folklorniki su u slove-

na~kom jeziku oni koji igraju u folk-

lornoj grupi.

U slovena~kom i srpskom jeziku re~

FOLKLORIST(A) ima isto zna~ewe, a

odnosi se na onog koji sakupqa narodnu

umetnost, tj. folklornu gra|u.2 Ova re~

je izvedena iz re~i FOLKLOR3 koja

ozna~ava {irok pokret ~iji je ciq bio

sakupqawe narodne umetnosti, a razvijao

se svuda po Evropi od po~etka 19. veka. To

je bilo vreme kada su mnogi uvideli

opasnost od i{~ezavawa tradicionalnog

stvarala{tva, pre svega zbog socijalnih

posledica nacionalne integracije, cen-

tralizacije i industrijske revolucije.

Shodno tome, mnogi pisci romanti~a-

rskog kwièvnog pravca uzeli su aktivno

u~e{}e u ovom poduhvatu.4

Iz pomenutih razloga, re~ FOLKLO-

RISTA ne moèmo upotrebqavati za ime-

novawe igra~a u folklornom ansamblu,

ve} umesto we treba koristiti re~

FOLKLORA[. Obe re~i su, me|utim, iz

domena àrgonske upotrebe, te se ne

koriste u stru~nim razgovorima i rado-

vima etnomuzikologa i etnokoreologa.

Bez obzira na to, potrebno je upoznati se

sa terminolo{kom distinkcijom obe

re~i i koristiti ih pravilno u skladu sa

zna~ewem i datim kontekstom.

Pi{e: Vesna Baji}, univ. dipl. etno-

muzikolog

1 Folklornik je i naziv magazina koji izdaje

Javni sklad za kulturne delatnosti iz Qubqane

(JSKD), u kojem se, pored ostalog, insistira na

upotrebu ove re~i. Do sada su izdata tri broja

ovog magazina.

2 Tako|e, potrebno je naglasiti razliku

izme|u folkloriste i etnomuzikologa.

Nijedan etnomuzikolog se danas ne izja{wava

kao folklorista zbog toga {to se ta re~ i

pojam vezuje za prou~avawe tradicionalne

kulture u XIX i po~etkom XX veka, kada su

zadaci tog prou~avawa bili sna`no roman-

ti~arski usmereni, nacionalno i nacional-

isti~ki fokusirani, bez nau~nog utemeqewa.

3 Termin folklor (engl. folk – narod, lore –

znawe) skovao je engleski pisac mitova Viqem

Xon Toms (William John Thoms) 1846. godine, da

bi ozna~io narodno znawe, u~ewe i mudost.

Videti u: Loran Ober, Izumevanje folklora: ili nos-talgija za korenima, Muzika drugih, Biblioteka XXvek, Beograd 2007, 97.4 “Mnogi pisci, poput Gospo|e de Stal, òr`

Sandove ili èrara de Nervala u Francuskoj,

a bra}e Grim, Getea, Novalisa i Fihtea u

Nema~koj, dali su li~ni doprinos ovom

pokretu spasavawa narodne ba{tine,

koriste}i umetni~ku gra|u iz seoskih sredi-

na za stvarawe samosvojnog romanesknog stila

i nalaèwe novog izvora kwièvnog nadah-

nu}a“, pi{e Loran Ober (Loran Ober, nav. delo,96).

»Kolo« u kolu^lanovi Akademskog kulturno-umet-ni~kog dru{tva »Kolo« iz Kopra

odràli su svoj prvi javni nastup za

roditeqe i prijateqe dru{tva u petak,

25. 1. 2008. godine u velikoj sali

Krajevne skupnosti Bertoki. Odziv je

bio veliki, a u~esnici, prepuni pozi-

tivne energije i radosti preneli su

svoje emocije na publiku, koja je

pa`qivo pratila celokupno doga|awe na

sceni.

Nakon dva meseca vrednog rada, tri

grupe: de~ja, omladinska i veteranska

uspele su da pripreme jedno~asovni

program. De~ja grupa je nastupila sa

~etiri pesme i igre, omladinska sa

spletovima igara iz Gruè, Uì~ke

Crne Gore i Bosilegradskog Kraji{ta, a

veteranska grupa sa dva spleta gradskih

igara centralne Srbije.

Smisao na{eg postojawa je druèwe uz

pesmu i igru, ali i zalagawe za prave

kulturne vrednosti tradicionalnog

nasle|a. Budu}i da je ovo jedino

dru{tvo na slovena~kom primorju koje

neguje srpsko tradicionalno

stvarala{tvo, a posledwe osnovano u

Sloveniji, èqa mi je da svojim

~lanovima, kojih u ovom trenutku ima

preko 90, pruìm {to lep{e trenutke uz

kvalitetan stru~ni i pedago{ki rad.

predsednik dru{tva

Vesna Baji}, univ. dipl. etnomuzikolog

FOLKLORISTA i FOLKLORA[

^lanovi AKUD Kolo iz Kopra

Nakon prvog javnog nastupa....

...stigla je i torta

23MostoviMart 2008

Najpoznatija emisija radija Maribor koja nosinaziv "Radio-radionica poznanika" je 3. febru-ara bila posveæena Srpskom kulturnom društvuMaribor. U godini koju je Evropska Unija pro-glasila godinom multikulturnog dijaloga ured-nik emisije Tone Petelinšek pozvao je u gosteèlanove Srpskog kulturnog društva Maribor naèelu sa predsednikom društva RadetomBakraèeviæem i èlanovima DanijelomPeæanac, Mišom Cvišiæem i JasnomStankoviæ. Ova najpopularnija radio-emisija uŠtajerskoj pokrajini veæ dvadeset godina senalazi na vrhu popularnosti u Slovenaèkoj Šta-jerskoj i delu Austrije. Pozitivno gledanjeToneta Petelinšeka, "zlatnog pera" slove-naèkog novinarstva na povezivanju stanovnikadržava nastalih na tlu bivše zajednièkedomovine doprinelo je popularnosti ove emisi-je od Jesenica do Ðevðelije. Veæ godinamaAnton Petelinšek sa svojim saradnicima i višestotina Slovenaca poseæuje gradove širombivše zajednièke države i sa regionalnim radiocentrima organizuje "svoju" Radio-radionicu ukojoj u živo, uz muziku, zabavu i igru, putemradio-talasa poziva dobronamerne ljude nasaradnju i što èvršæe povezivanje - kao što jenekada bilo. Te emisije prenose javne radiostanice.

Podsetimo se da je 2003. godine AntonPetelinšek dovezao u deset autobusa više odpet stotina Slovenaca u Kraljevo u kome je natrgu Milutina pred nekoliko hiljadaKraljevèana priredio zajednièku zabavuMariborèana sa stanovnicima partnerskogKraljeva. Tu zajednièku emisiju nazvao je"Prijateljstvo za nova vremena". Emisija je

naišla na veliko odobravanje kod Kraljevèana.Kasnije je Petelinšek vodio svoje slušaoce izMaribora u Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu ipo ostalim državama bivše nam zajednièkedomovine.

Pošto je emisija u ponedeljak bila posveæenaSrbima koji žive u slovenaèkoj pokrajini Šta-jerska, predsednik Srpskog društva MariborRade Bakraèeviæ pozvao je u emisiju MilicuÈubrilo, ministarku dijaspore u VladiRepublike Srbije. Ministarka Èubrilo je, premaanketi koju su izvršili novinari meðu slušaoci-ma radija Maribor, u "radio-radionici" svojeministarstvo, sebe i želje Srba iz dijasporepredstavila u veoma pozitivnom svetlu.Pozvala je Srbe da se što bolje povežu saSlovencima i da uz njihovu pomoæ i pomoæMinistarstva dijaspore reše probleme ukolikoih imaju. Nije zaboravila ni pobedu BorisaTadiæa i demokratske opcije u Srbiji koja æeomoguæiti brže povezivanje Srbije saEvropskom Unijom uz pomoæ prijatelja izSlovenije.

Zbog zakona o upotrebi slovenaèkog jezika naradiju i televiziji Petelinšek je intervju sa min-istarkom vodio na slovenaèkom jeziku, a tonije stvaralo problema jer Milica Èubrilorazume slovenaèki kao da je njen maternjijezik, što je takoðe pozitivno odjeknulo meðuSlovencima koji žele da se poštuje njihovjezik. Pošto Srpsko kulturno društvo Maribormarta meseca poèinje sa školom srpskog jezi-ka u Mariboru, ministarka Èubrilo je ovojškoli obeæala finansijsku pomoæ ministarstvadijaspore dodavši da æe školi takoðe poslati

knjige i nastavni program. PredsednikBakraèeviæ je pozvao ministarku da poseti srp-sku školu u Mariboru. Ona je to sa zado-voljstvom prihvatila. Bakraèeviæ je obavestioslušaoce da su mariborski Srbi totalno lojalnisvojoj novoj domovini Sloveniji.

U emisiji je nastupio i Radovan Popoviæ,zamenik predsednika opštine Vrnjaèka Banja,koji je u svom govoru pozvao Slovence i Srbeda jula meseca posete najveæi karneval u Srbijikoji se održava u njegovoj Vrnjaèkoj Banji.

U svom govoru je Ivan Koneènik, predsednikdruštva "Zdravlje u jesen" iz pokrajineKoruške koji veæ godinama saraðuje sa srp-skim leèilištima i turistièkim krajevima uSrbiji, obeæao da æe ove godine u Srbijudovesti više hiljada Slovenaca. Ove godine æesa svojim èlanovima posetiti Guèu.

Rade Bakraèeviæ

Ministarka Milica Èubrilo oduševila Slovence

Ministarstvo za dijasporu Srbije finansijski æe pomoæi uèenje srpskog jezika u Mariboru

Milica Èubrilo i Rade Bakraèeviæ

KOSOVA BALADA

Na poqu mome nikako da svane.

No}, duga crna no}...

Poqe zauzele vrane -

iz dana u dan sve ih vi{e ima.

Du{u i srce pritisla mi zima.

Boè, da li }e pro}',

da li je no}na mora

ili najkobnija zbiqa?

No}, duga crna no}...

Ni traga od svetlih zvezda.

Lutam svetom bez pravca i ciqa.

Kome jo{ moja pesma treba?

Da li me ~uju preci sa neba?

U{i mi para graka vrana.

S wima su i druge pti~urine gadne,

i gle, sa moga gnezda

beloglava vrana skida

znamewe Bo`jeg Sina;

i gle, tre}ina barjaka moga

pustila boju.

Gospode, ne daj da padne

znamewe Tvoje!

Ostajem u Tvom stroju,

i u Te polaèm sve nade svoje.

Da se ne delimo dok se drugi mnoè

pomozi Boè, pomozi Boè!

DUBOKI SU MOJI KORENI

Kako su moji koreni daleko

i kako misao na sve strane stiè?

Po velikom poqu stalno gmiè -

ovde i onde i tamo mi neko.

Na Mawa~i neko u sneg zapao -

kaù bila je velika me}ava;

ào mi je pretka, sudbina je stra-

va

ali tu je dubok koren ostao.

Sa Morave neko me dovikuje;

glas odleti i Ju`nom i Zapadnom,

svi pitaju gde sam i {ta je samnom

jer tu me svako èqno o~ekuje.

I Boùr, cve}e poqa Kosova

izrastao je iz moga korena;

a dubok je koren toga vremena -

kaìput za pokolewa nova.

Neko mi osta jo{ iza Karpata

ve} vekovima nismo se videli,

al' likovi jo{ nisu izbledeli

ni onih {to ih sibirski led

hvata.

Marinko Jagodi}


Nastup u [kofjoj Loci

Tragaju}i za »NASLEDNIKOM« ekipa

Teatra Paradoks stigla je u srijedu, 12.

marta do [kofje Loke a dva dana poslije

toga i pod Pohorje ali jo{ uvijek

»NASLEDNIK« s ne da, jo{ uvijek udara

po svoje i »prkosi« nam svojim izvo-

|ewem i pruà priliku da uìvamo.

Teatar Paradoks je ovih dana marta po ne

znam koji put izveo svoju predstavu

»Naslednik«, autora i reìsera Marka

Jovanovi}a. U saradwi sa svojom kole-

ginicom Majdom, mislim da se tako zove,

organizovao gostovawe u [kofjoj Loci,

ta~nije u pozori{tu Lo{ki oder. Majda,

koja je i sama nekoliko puta gledala

predstavu pobrinula se da i piblika u

ovom divnom gradi}u upozna ~lanove ove

pozori{ne grupe, preuzela je organi-

zaciju na sebe i po svemu {to smo

doìvjeli moèmo da vidimo koliko je

predana ne samo ovoj predstavi nego i

drugim kulturnim doga|ajima.

Pisac ovih redova imao je tu ~ast i

zadovoqstvo da bude na ova dva gostovawa

sa ekipom i da doìvi mnogo {to {ta,

naravno lijepoga. Na put u [kofju Loku

krenuli smo Dragan Radoni}, u predstavi

Du{an, Slavica Radovanovi} ili Dra-

gojla i ja. Na prizori{tu su nas ve}

~ekali Marko i Dragan Dun~i}, »Mini-

star« iz »Paradoksa«.

Wih dvojica su ve} namjestili scenu

tako da je preostalo samo dotjerivawe i

malo raspore|ivawe stvari. Stigli su i

Branko Ba}ovi} »Mi{ko« i Dragan

Bek~i} »Ro`le«, pa Jasmina Ra{i}

»Seka«, Vesna Jeli} »Mojca« i neumorna

Radmila Gorjanc bez koje ne moè ni

jedna predstava Teatra Paradoks.

Do{la je i Du{anka ]iri},

predsjednica Dru{tva Srp-

ska zajednica a Teatar Para-

doks je dramska sekcija ovog

dru{tva.

Na{lo se tu i nekih slat-

ki{a i na{i junaci nava-

li{e po wima da utole glad

ili samo onako iz navike da

ne{to probaju.

Po~iwe generalna proba.

Oni koji nastupaju u prvoj

sceni ve} su na svojim mjes-

tima, ostali iza kulise

~ekaju na svoj red. Proba

nekako pro|e, izlazi Marko na scenu i

ukazuje na gre{ke i daje savjete. E tu nas-

taje jedna atmosfera koju je te{ko

opisati, to morate doìvjeti.

Kako se smiju, kakvi komentari, upadice

ali sve onako drugarski,

prijateqski u èqi da se svi

ohrabre i sakupe snage za

nastup. Slijedi kratka pauza

a onda ih Radmila uzima u

svoje ruke, priprema im

garderobu, {minka ih i dot-

jeruje onako kako treba.

Publika pristiè i popuwa-

va dvoranu, posjeta zadovo-

qavaju}a, mada je jo{ pri-

li~no slobodnih mjesta.

Predstava moè da po~ne.

Prva scena, publika sa pa-

`wom prati i nagra|uje

aplauzom i smijehom. Sve

te~e kako treba, opet odli-~na predstava

a to se najboqe moglo vidjeti nakon zavr-

{etka i burnog aplauza koji je upu}en

akterima predstave.

Predstava se zavr{ava i polako izlazi-

mo iz dvorane u foaje gdje je prire|en

koktel za sve prisutne. U prijateqskom

razgovoru komentari{e se predstava i

daju pohvale svima od glumaca do organi-

zatora i drugih izvo|a~a.

Nakon koktela cjelokupna ekipa odlazi

na ve~eru gdje se pridruùje i Majda. U

prijatnoj atmosferi komentari{e se

nastup ali i dogovara o gostovawu koje ih

~eka ve} u petak, 14. marta na drugom

kraju Slovenije. Marko im kaè da sutra

ne}e biti probe {to svi sa odobravawem

prihvataju. Mene neko upita da li }u i}i

sa wima ali me neko preduhitri i

potvrdno odgovori umjesto mene. I tako

se zavr{i gostovawe u [kofjoj Loci i

krenusmo prema Qubqani.

Festival komedije

Do|e i petak, dan gostovawa u Pekrama

kod Maribora, ispod Pohorja i u~e{}e

na 4. festivalu komedije amaterskih

dramskih grupa u organizaciji Turi-

sti~kog dru{tva Pekre. I ovoga puta bio

sam u dru{tvu Dragana Radoni}a i

wegove supruge Bebe i Du{anke ]iri}.

Put je protekao veoma prijatno i brzo.

Stigosmo u Pekre.

I ovaj put Marko i Dragan Dun~i} bili

su ve} tamo i pripremili scenu a tu je

bila i Slavica Radovanovi}, sekretar

Dru{tva Srpska zajednica i glumica u

predstavi. Tu su Branko, Dragan Bek~i},

Jasmina a stiù Vesna i Radmila. Nakon

osvjeèwa u obli`woj kafani krenulo se

na posao. Treba sve pripremiti za gener-

alnu probu. Tu su i doma}ini koji nese-

bi~no pomaù kao i tehni~ka ekipa.

Proba moè da po~ne a probe su ~esto

isto tako zanimqive kao i predstava jer

do|u do izraàja neki detaqi i momenti

kojih nema na glavnom izvo|ewu. Iza

scene Dragan Dun~i} nadgleda {ta bi

jo{ trebalo u~initi, postaviti rekvi-

zite i pripremiti slijede}i prizor.

Jasmina za trenutak zaboravi tekst i

upita Marka a on joj re~e da nema tekst

kod sebe, na to prisko~i u pomo} Dragan

Dun~i} i opet krenu normalnim redom.

Jasmina i Dun~i} namije{taju bicikl i

nekako im je uspjelo i krenu scena daqe.

U toku probe, kad nisu na sceni, Jasmina

i Bek~i} su u »publici« a i ja sam u

prvom redu, fotografi{em i biqeìm.

Naslednik

ponovo na sceni

25MostoviMart 2008

Do|e i sjede kraj mene Vesna i re~e da joj

je hladno {to je stvarno i bilo, ali kas-

nije se dvorana zagrijala i bilo je pri-

jatno. Radmila proviruje iza scene, nad-

gleda, traì, èli da sve bude u redu, bez

gre{ke.

U toku probe u dvoranu ulazi i na{ dragi

prijateq \or|o Radovi} iz Ravni sa

Koru{ke, poznat kao autor i izvo|a~

monokomedije »\e ùri{ jadan« i

mnogim pjesmama. Pa`qivo se prati

proba da se ne naru{i bilo {ta.

Ponekada dolazi do situacija da bi neko

pomislio da se radi o nekom obi~nom

razgovoru a ne o predstavi, Branko se

ponekada tako nasmije kao da se radi o

obi~nom }askawu. Jasmina u sceni kada

treba obu}i jaknu shvata i vidi da je

jakna ve} na woj i nakon zavr{etka scene

silazi u gledali{te i sjeda pored Vesne

ali ubrzo obje ustaju, Vesna mora da se

pripremi za nastup a Jasmina odlazi i

sjeda negdje pozadi. Du{anka i Beba su

jo{ u kafani.

Dvorana se polako zagrijava a i general-

ka se zavr{ava. \or|o izlazi na scenu i

pozdravqa se sa ostalima, srda~no, pri-

jateqski onako kako dolikuje drugarima

i prijateqima.

Izlazimo vani i ~ekamo, ostalo je jo{

ne{to vremena da se malo popri~a.

Publika pristiè u velikom broju i

popuwava prostor ispred blagajne.

Ulazimo u dvoranu i zauzimamo mjesta.

Nakon nekoliko trenutaka pogledam

okolo i vidim da je sve popuweno, samo

tri ~etiri slobodna mjesta.

Prizor za divqewe, jo{ samo

da predstava po~ne i da pro-

tekne onako kako oni znaju da

odigraju. Nadam se da }e biti

tako.

Predstava po~iwe. Na scenu

izlazi predstavnica organi-

zatora i predstavqa Dru{tvo

Srpska zajednica i Teatar

Paradoks. Prvi dio i smi-

je{ne scene, publika reaguje

i sa smijehom popra}a nas-

tupe. Idemo daqe. Sve te~e

iznad o~ekivawa, publika

zadovoqna i sre}na da pris-

ustvuje ovakvoj

predstavi. Na

kraju svakog dijela aplauzom

nagra|uje aktere.

Predivna predstava, ovo je

bilo do sada najboqe izvo-

|ewe »Naslednika« u ~emu su

se sloìli svi koji su pred-

stavu vidjeli vi{e puta.

Svi su odigrali na visokom

nivou tako da je te{ko bilo

koga posebno izdvajati,

cijela ekipa je dala veliki

doprinos za ovo uspje{no

izvo|ewe. Glumci izlaze i

pozdravqaju publiku. U toku predstave

nisam snimao ali sam tada uzeo aparat da

zabiqeìm ovaj nezaboravan trenutak.

Predstavnica organizatora uru~uje

priznawe Marku Jovanovi}u koji se

pridruìo glumcima a tu su i Radmila i

Dun~i}. Ne znam koliko puta su glumci

izlazili da pozdrave publiku, toliko

aplauza i ovacija, to treba doìvjeti i

zapamtiti. Publika zasluùje sve

pohvale kako za posjetu tako i za pra}ewe

i nagra|ivawe na{ih junaka.

Predstava je zavr{ena, publika izlazi iz

dvorane a mi se selimo u prostoriju

pored scene gdje je prire|en koktel za

u~esnike i doma}ine ove manifestacije.

Za hranu i pi}e pobrinula se picerija

»^rni baron« koja je omogu}ila izvo|ewe

predstave na ovom festivalu.

Osvjeàvamo se, razmjewujemo utiske i

prijateqski razgovaramo o svemu i sva-

~emu. Doma}ini su se potrudili da nam

bude {to prijatnije i qep{e a tako je i

bilo.

Dolazi vrijeme da se krene za Qubqanu,

pozdravqamo se sa doma}inima i organi-

zatorima i zahvaqujemo na sve {to su

u~inili i {to su omogu}ili da se ova

predstava prikaè i u ovom dijelu

Slovenije.

Moramo se zahvaliti Draganu Radoni}u,

Slavici Radovanovi}, Branku Ba}ovi}u,

Jamini Ra{i}, Vesni Jeli} i Draganu

Bek~i}u, glumcima u predstavi, kao i

Marku Jovanovi}u autoru i reìseru,

Radmili Gorjanc, kostimografu i sarad-

niku u mnogim stvarima, neumornom

Draganu Dun~i}u, za jo{ jedno lijepo

ve~e i divnu predstavu.

O drugim detaqima sa ovog festivala

informisa}emo vas u slijede}em broju

Mostova a Teatru Paradoks poèlimo

jo{ mnogo ovakvih nastupa.

Du{an Jovanovi}


Manastiri @i~a...Moje odredi{te, u ranu zoru na Svetoga Luku 2007. godine,

nije mi dalo da spavam. Uzbu|ewe je veliko jer ponovo idem

put Kosova. Iz Beograda krenuh u ~etiri sata ujutru.

Izvukoh se iz ku}e da nikoga ne budim. Maglovito jutro,

ki{a sipi, sve je mokro. Pokrenuh 175 kowa i krenuh ka

jugu. Prazni~ni dan i ovakvo vreme zadràli su narod da

spokojno po~iva. Ibarska magistrala skoro prazna {to mi

je omogu}ilo da na prvo moje odredi{te, Manastir @i~u,

stignem za dva sata. Iz Mataru{ke Bawe na breùqku

ugledah ~asne krstove. [est sati ujutru, Sveta Liturgija

samo {to je po~ela. Pome{ah se me|u Bogu ugodne i pla{ne

monahiwe. Duh svetosti ovog zdawa ispuwava mi grudi.

Pojawe, boqeg uìvo jo{ nisam slu{ao, u potpunoj ti{ini

zvu~alo je boànstveno. Miomirisi tamwana i vo{tanica

nadimali su nozdrve a o~i gutale istoriju.

Tu sam ponovo sa kraqevima, Nemawi}ima i svecima.

Ustavim se pred svakom poznatom mi liku i prekrstim se…

Sveti Sava, Stefan Nemawa, sveta Petka, sveti Luka…

Crvene zidine u krvi sa~uvane kroz epohe i ratne vihore

za trenutak zasija{e na jutarwem suncu koliko da se

pokaù u svoj svojoj lepoti. Sun~ani zraci obasja{e samo

...i Studenica

Put ka Kosovu i Metohiji. Mokra i prelivena zlatnim

jesewim bojama Ibarska dolina dovede me do varo{i

U{}e. Tu je skretawe do 13 km udaqene Studenice.

Smerokazima dobro ozna~eno i tako blizu da putnik

dobronamernik ne moè a da ne svrati i pokloni se jed-

noj od najve}ih srpskih svetiwa.

Pored Visokih De~ana, najo~uvanijeg na{eg manastira,

Studenica je isto tako ra|ena sa romani~kim prime-

sama gradwe sa klesanim figurama i reqefima u belom

mermeru i dobro obra|enim glatkim zidovima. Odmah

se vidi da je u gradwu bilo ukqu~eno mno{tvo ve{tih

majstora i klesara. Tu su starodavne, Bogorodi~ina

crkva, crkva Svetog Jovana, Kraqeva crkva, crkva Svetog

Nikole, Savina trpezarija, riznica, ulazna kula,

konaci sa kapelama…. A evo i ja sam tu.

Kada u|e{ u manastirski krug ugleda{ retko vi|enu

lepotu i kao da za~uje{:

“Ne boj se ~edo, u|i i veruj”

Tu su veru na{u pravoslavnu u~vrstili, ~uvali i nama

ostavili Nemawi}i, a ponajvi{e Sveti Sava.

Nedostojan bejah da gazim nogama gde je on hodao.

Poku{avam da budem {to lak{ega koraka i nepovredim

stope wegove. Monasi isto to ~ine. Mirno ali dosto-

janstveno korakaju. U nedrima nose ono {to nam sveti

ostavi{e i ~uvaju za rodove mla|e. Mona{ki ìvot je

radost, ìvot kojim ~ovek otkriva bogatstvo Carstva

Nebeskog, dar Boìji, koji ni~im ne moè da se objasni

osim rado{}u. Sve lepote ovoga sveta ostavio je i Sveti

Sava radi radosti i mona{kog ìvota.

Isto tako sa rado{}u qubim dveri kroz koje su ulazili

svi ti na{i silnici. Prislawam sa strahopo{tovawem

tri prsta na ~elo i blago se klawam svetiwi, u sebi gov-

ore}i: “Neka nas Gospod molitvama Svetoga Save ispuni

istinskom rado{}u i podari nam mir, spokojan ìvot i

Carstvo Nebesko.”

Amin!

Idem daqe ka Kosovu!

Dragi{a Lazovi}

ono mesto gde je manastir i ponovo se zatvori nebo, a

tmina sa crnim oblacima pokri crkvu. Videli su se

samo ì{ci vo{tanica koje osta{e da gore iza mene a ja

odoh daqe, daqe prema Kosovu.

Manastir @i~a

Manastir Studenica

27MostoviMart 2008

U jednom razgovoru sa protojerejem

Peranom Bo{kovi}em, parohom qubqan-

skim do{li smo na ideju da bi Srpsko

kulturno umetni~ko dru{tvo Vidovdan

moglo da organizuje kratka predavawa

sve{tenika o pravoslavnim obi~ajima.

Pokazalo se da na{a djeca mo`da ne znaju

dovoqno o pravoslavnim obi~ajima {to

je posqedica toga da ìvimo u dràvi

gdje je ve}ina stanovnika pripadnika

katoli~ke vjere i zato {to se to zaboravi

ako se stalno ne ponavqa i sa tim

odràva.

Smisao predavawa vidjeli smo u tome da

u kratkim crtama bez puno komplikovawa

onima koje to interesuje pribliìmo

obi~aje i da ih tako poku{amo sa~uvati u

{to vi{e avtenti~nom obliku. Ko bi bio

vi{e primjeran za to da nam ih tako

predstavi nego na{ paroh Peran

Bo{kovi} koji je sa zadovoqstvom prih-

vatijo da sara|uje sa nama. Od ideje brzo

smo pre{li i na djela. Tako smo prvo

predavwe odràli ve} u nedjequ 24. 2.

2008 godine. Otac Peran je do{ao na

probu SKUD Vidovdana i u kratkom pre-

davawu objasnijo nam obi~aje vezane uz

pripreme na vaskrsni post. Objasnio nam

je za{to se posti, {ta je smisao posta,

odakle to poti~e, kako se

posti, koliko post traje i

sli~no. U dogovoru sa wim te

informacije bi}e uskoro

objavqene i na na{oj inter-

netnoj stranici www.skud-

vidovdan.si kako bi mogli i

oni {to nisu uspjeli da do|u

na predavawe da ih pro-

~itaju.

Svakako su informacije koje

nam je prenio sve{tenik

bile zanimqive i korisne.

Odaziv ~lanova SKUD Vidovdan i ostal-

ih bio je veoma pozitivan jer su izrazili

èqu da se takva predavawa odrè }e{}e.

Tako smo se dogovorili i za drugo pre-

davawe, koje je bilo odràno u nedjequ

16. 3. 2008 u 20 ~asova u prostorima gos-

tione Kod Jove.

Ovog puta sve{tenik nam je

ispri~ao ne{to malo o svim

svetim tajnama, a malo

detaqnije predstavio nam je

svetu tajnu kr{tewa i svetu

tajnu pri~e{}a. Saznali smo

za{to se kumuje, ko moè ili

ne moè da bude kum, kakvi

su uslovi da neko bude kum,

kakvi su obi~aji kod kumo-

vawa i sli~no.

Prisutnima je taj dio oko

kumovawa bio zanimqiv {to

se vidjelo po tome da su

sve{teniku postavili dosta razli~itih

pita-wa vezanih uz to.

Neke stvari smo ve} znali a dosta je bilo

detaqa koji su nam bili novi. Predavawe

je tako trajalo malo duè od predvi|enog

vremena ali ni{ta za to, jer smo dobili

puno korisnih informacija.

Mi{qewa smo da su takva predavawa

korisna za {iru publiku pa smo odlu-

~ili da budu otvorenog tipa tako mogu

do}i svi koje to interesuje. Polako ve}

razmi{qamo koja bi mogla biti sli-

jede}a tema o kojoj }e nam otac Peran

predavati.

Ako èlite u budu}e biti obavije{teni o

predavawima na{eg paroha ili o ostal-

im aktivnostima SKUD Vidovdan moète

pogledati na na{u internetnu stranicu

www.skud-vidovdan.si pod rubrikom

»koledar dogodkov« ili »obvestila« -

predavawa sve{tenika Perana Bo{ko-

vi}a ili pisati nam na adresu

[email protected]. Doda}emo vas

na na{u listu i obavje{tavati vas o

na{im aktivnostima.

Sla|ana [mitran

Pravoslavni

obi~aji kod SrbaPredavawa paroha Perana Bo{kovi}a o pravoslavnim obi~ajima u SKUD Vidovdan

Predavawe paroha Perana Bo{kovi}a

Mladi pa`qivo slu{aju predavawe


SloJoomla CMSÈlanek je namenjen prvim korakom pri postavitvi spletne strani s pomoèjo programa Joomla (SloJoomla). Nekatere posebnosti smo preskoèili, pa se za podrobnejša pojasnila in pomoè obrnite na avtorja.

1. KORAK - potek namestitve

Iz spletnega naslova http://www.slojoomla.si/ najprej prenesite program (SloJoomla 1.0.13) na lokalni raèu-nalnik in ga razpakirate. Vsebino razpakiranih map potem prenesete na mesto kjer bo spletna stranpostavljena (lokalni raèunalnik ali domena, kjer bo stran gostovala).

V brskalniku vpišemo ime localhost/nova (ime novo kreirane mape), oziroma èe gostujemo, ime domene(primer: http://janez.krajnski.si). Pojavi se nam prvo okno namestitve sistema SloJoomla. Èe imamo pravil-no nastavljene pravice (velja za gostovanje), se nam v prvem oknu vse nastavitve obarvajo zeleno. Zelopomembno je, da so zelene vse nastavitve pod opcijo Directory and File Permissions Check, le tako se bosistem pravilno namestil

Èe so vse nastavitve obarvane zeleno, nadaljujemo z naslednjim korakom in kliknemo Next. V primeru, daso omenjene nastavitve rdeèe, je potrebno ponovno nastaviti pravice mapam in datotekam na 777 ali spre-meniti ustrezno lastništvo (èe gostujete).V naslednjem koraku je opis licence, pod katero je izdan sistem SloJoomla. Nadaljujemo z namestitvijo inpritisnemo Next.

Sledi vpis podatkov podatkovne baze, ki smo jo kreirali. Potrebno je vnesti ime baze, uporabniško ime bazein geslo baze. Podatke smo pripravili v koraku 1. V okno Host Name vpišemo localhost. Poleg podatkovizberemo opcijo Drop Existing Tables za vsak primer, èe so v naši bazi kakšni podatki in Install Sampledata, da bomo imeli po namestitvi v portalu že nekaj vsebin Ostale nastavitve pustimo nespremenjene.

29MostoviMart 2008

Nadaljujemo z namestitvijo in kliknemo na NextSledi vpis imena našega portala. Ime izberite poljubno. Predstavlja naj vsebino, ki bo prisotna na portalu.

Po vnosu imen nadaljujemo z klikom na NextSledi vnos podatkov za verifikacijo vašega portala.

Vpišemo samo podatke, ki manjkajo, za ostalo je poskrbela namestitev. Vpisati je potrebno veljavni e-poštninaslov in geslo za vstop v administracijo. Priporoèam izbiro svojega gesla, ki si ga morate zapomniti, èeboste želeli upravljati vaš portal. Po vnosu podatkov potrdite z ukazom Next.

Ponovno preverite in zapišite uporabniško ime in geslo, ki ga boste potrebovali zaadministracijo vašega portala. S tem korakom je namestitev konèana. S klikom na View Sitese nam pojavi varnostno opozorilo, ki nam sporoèa, da moramo v mapi našega portalaizbrisati mapo install.


Mapo je potrebno izbrisati v celoti.

Po izbrisu mape in osvežitve slike, se nam pojavi vsebina portala SloJoomla z osnovnimivsebinami.

Branko Matijeviæ

Nastavak u sledeæem broju

31MostoviMart 2008

NADAWE

I kad zora svi}e,

I kad sunce sije…

I no} kada pada,

U meni je samo jedna nada…

Da }u tebe na}i,

U svitawu junske zore,

U mirisu cvijeta lipe,

I cvr~kovoj no}noj pjesmi…

PLAMENOVI ZORE

Zovu me danas,

Zvali me ju~e..,

A sutra,

Ko zna,

gdje }e,

Zov.

Wihov,

da nestane...?

Plamenovi zore,

gdje ste?

Nestali...

u zovu,

sutra{wega dana!

VIJEK DVADESET PRVI

Voluwska kola,

vijek dvadeset prvi,

o{tar bi~

da marva

zastala ne bi...

Danguba,

skupo se pla}a...

Putovawe Likom,

snagu mi vra}a...

Zelena poqa,

kamenom obrasla,

ìto dozrelo,

a sjetva

tek zavr{ena...

O boè,

da li je to san ili java?

Vijek dvadeset prvi!

Stihovi moji,

zar vas od te{ke,

li~ke rije~i

ne boli glava?

JUTRO KOJEGA NEMA

Zore svoje, ja ovdje

Nemam.

Jutro mi, ovdje

Na sumrak li~i,

A proqe}e na list

uveli...

Jutro mi ovdje,

sa sumrakom do|e.

Meni se ~ini,

da sve brzo pro|e

I u du{i mojoj

Ostaje vje~no

sivilo.

O PRO[LOSTI

Sada{wost,

su mi uzeli.

Budu}nosti,

nemam…

O, pro{losti!

{ta bih,

ja bez tebe?

@IVOTNI PUT

Odletje{e moji `drali mali,

U dalek svijet…

U susret, tu|em nebu,

Suznih o~iju, a tek progledali…

Ostah sam,

Na rodnoj grudi,

Wegovati cvijet ùt,

Da na grobu ga zasade mom.

I {ta li }e meni,

Cvijet ùt i taj daleki svijet

krut…?

Kad sam moram,

Dovr{iti, svoj ìvotni put.

SAPUTNIK

Tiho se dan,

Vu~e.

A ìvot,

Se nekud ùri...

Kad bih znao,

Gdje?

Mo`da, bih mu se i...

Pridruìo.

GOVORU MOJ

Govoru moj,

govoru skameweni…

Pretvori se u:

rije~i,

vjetar,

snijeg ili

ki{u…

ûj se u zavi~aju mom.

Tamo smo,

ja i ti,

odavno izgubqeni…

Tamo smo,

ja i ti,

odavno zaboravqeni…

Govoru moj,

govoru skameweni.

KLON

Ko{ava duva,

A mi maturanti…

Ribe prolaze.

Jedne pro|u,

A druge do|u…

Spremni smo,

Potu}i se zbog wih,

A'l savjest, pali se u nama…

Zakletvu, neku poloìli mi,

Da }e mo drugovi biti,

Do groba svi…

Klikeri u glavi,

Nama se pale.

Ribama ni{ta ne fali…

A'l ponekad i one

Zasmrde od glave,

Zar, zbog smrada,

Da se sva|amo mi…

Boqe sa~ekati ribice nove,

Mo`da ih po~nemo mjeriti…

Odozdo na gore,

Pa ako, sre}a bude nam sklona,

Mo`da,

Od koje {to miri{e,

Naprave i klona!

SPOMENIK

Kada umrem,

Ispunite, moju èqu,

Spomenik mi, kao knwigu,

Napravite.

Neka vidi,

Ko bi htio...

Da sam i ja,

Neki pjesnik bio...

\or|o Radovi}

\ or|o Radovi}: Iz monokomedije “\e ùri{ jadan”

Poslovice i misli

Ako èiniš dobro, ne udaraj u veliko zvono

Ako kantar ne valja ti budi ispravan

Bolje je ne obeæaæti nego reè ne održati

Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom

Dete mnogo milovano nikad dobro vaspitano

Drži se novog puta i starog prijatelja

Gledaj napred, al se osvrni i nazad

Gde nevolja ruèa, tu i tuga veèera

Èovek se nada dok god je duše u njemu

Èuvaj se èoveka koji nije kadar suzu da pusti

Kad oèi govore, usta æute

Konju, ženi i pušci ne treba verovati

Lako je ljubav steæi, ali je teško zadržati

Ljubav je puna i meda i jeda

Ne ceni vola po rogovima ni èoveka po brkovima

Ne boj se smrti, nego zla života

Zlao glas i ptice nose

Zlato se u vatri probira, èovek u nevolji

Ženu mnogo ne mazi nego je pripazi

Žena muža nosi na licu, a muž ženu na košulji

Od ljubavi se ne živi al se za nju gine

Obraz ide s glavom

Pored suha drveta i sirovo izgori

Prazna vreæa ne može uspravno da stoji

S polja gladac a unutra jadac

Sitna maèka miševe ne lovi

Teško vuku za kojim psi ne laju

Torba je najteža kada je prazna

Što preðe preko zuba ode preko brda

U sreæu se uzda lud, a pametan u svoj trud

U kojoj kuæi muž ženu bije, tu sreæe nije

Jedno krivo drvo, ceo tovar raspe

Jezik je više glava posekao nego sablja

Iz krivog odžaka dim pravo izlazi

Iz prazne kuæe i miševi beže

Voda sve opere osim crna obraza

Vo se vezuje za rogove a èovek za reè

MOSTOVI - ssds.si · la svoju slavu Savindan. Folklorne sekcije dru{tava neprekidno su u pokretu i wihova aktivnost je tako|e u velikoj mjeri predstavqala aktivnost dru{tava, to su

Documents