GOVOR O DRUGOM Pri~a o vezirovom slonu Ive Andri}a ... · tiva~kom duhu, pokaza}e druga re~enica toga pasusa: Ali zato svaka wihova pri~a vredi za tri druge; naravno, po wihovoj proceni.9

UDK 821.163.41–31.09 Andri} I.

DRAGOMIR KOSTI]

GOVOR O DRUGOM

(Pri~a o vezirovom slonu Ive Andri}a. Postupak pripovedawa)

Apstrakt. U Pri~i o vezirovom slonu (1947) Ive Andri}a ni vezir, ni wegov

slon nisu u sredi{tu pi{~eve pa`we, kako se iz samog naslova pripovetke moè za-

kqu~iti, nego su to Travnik i Travni~ani. Wihov izrazito negativan karakter sli-

kan je sa gotovo neverovatnom dosledno{}u. Zahvaquju}i ~estim pi{~evim digresi-

jama, izlascima na sporedne tokove, skrivawu po raznim lavirintima proiza{lim

iz majstorske tehnike pripovedawa, te slepo{}u kriti~ara (mo`da i iz ideolo{kih

pobuda), ova frapantna kritika cele jedne grupacije ostala je duboko sakrivena. Ve-

zirov slon (fil) piscu je posluìo da nemilice razori mit o navodnoj mudrosti i

ponosu Travni~ana, koji su se dràli kao da su bili iznad cele ostale Bosne, a, u

stvari, vaqali su se po kalu kukavi~luka i bedi nedostojnoj ìvotu ~oveka.

Kqu~ne re~i. Ivo Andri} (1892–1975), posleratna srpska kwièvnost, po-

sleratna srpska pripovetka, satira, alegorija.

Iako su vezir i slon u sredi{tu (naslovu) Pri~e o vezirovom slonu Ive An-

dri}a, on u ovoj pripoveci, uglavnom govori o ìvotu u futroli (êhov), kukav-

nom ìvotu-neìvotu i to ne pojedinca nego ~itave grupe, toboè gordih Travni-

~ana. Tako, uprkos tome {to je Xelalija jedan od glavnih junaka ove povesti (on je

prisutan i kada je odsutan, wegova prete}a senka nadnela se nad svakim Travni~a-

ninom), on u Travniku ne izgovara nijednu re~. O wemu govori legenda, koja je (kao

i u slu~aju Alije \erzeleza iz Andri}eve pripovetke Put Alije \erzeleza) i{la

ispred wega, Travni~ani i autor pripovetke.

Ovo (ova odlika, ispad), me|utim, nije sve. Ovo je tek po~etak ove neobi~ne

pripovetke Ive Andri}a.

Sasvim je sigurno da se Andri}, kao ni u jednom svom delu, ovde obra~unava

sa mentalitetom (karakterologijom) cele jedne grupacije, kolektiviteta, odnosno

kolektivnim duhom dela bosanskog stanovni{tva, sa Travni~anima (sli~no kao u

romanu Travni~ka hronika, ali ovde u potpunosti). Taj je sukob takav i tako bespo-

{tedan da autor ~esto napu{ta objektivnu ili nepristrasnu autorsku pripove-

da~ku poziciju i neposredno se upli}e (jetkim, sarkasti~nim primedbama) u sam

pripoveda~ki tok. Ovo je zaista govor o wima, o Travni~anima zbijenim u brda i na

kraju sveta, {to im nimalo nije smetalo da misle kao da su u samom wegovom sredi-

{tu. Od po~etka do kraja. I od po~etka do kraja kriti~an tako i toliko da se bez za-

zora moè govoriti o prisustvu izvesne intencije (ili tendencije) u ovom delu.

Proizvod te intencije je te{ka, zatvorena i zatrovana atmosfera bezizlaza i jezive

nepomi~nosti. Samo su dva poku{aja bila da se iz te atmosfere (situacije) iza|e.

Jedan jedini svetao i ~ist napor (bole{qivi mladi}, [e}eragi}) koji je bio za-

tvoren ~ar{ijom i ku}om (usled bolesti) ostao je ipak izuzetak i drugi (Aqe Kaza-

za) koji opet svojim izuzetkom potvr|uje onaj op{ti sud o zatrovanosti ~ar{ije,

ostvaruju}i se u sme{nom (neozbiqnom) kontekstu.

Sve drugo izvan ta dva poku{aja je podsmeh, ironija, sarkazam. A podsmeh,

ironiju i sarkazam realizuje i jedan od aktera jednog od dva takva poku{aja (Aqo.

Razume se da je to autodestrukcija).

Pri~a o vezirovom slonu Ive Andri}a je pri~a nagla{ene (ili istaknute) za-

tvorene/zatrovane atmosfere.1 Jo{ jedna takva atmosfera u Andri}evom velikom

opusu (sli~no atmosferi kasabe zbog Anikine razuzdanosti u Anikinim vremeni-

ma, ili atmosferi tamnice u Prokletoj avliji).

Me|utim, ovo nije samo pri~a o bednoj, kukavnoj naravi i stra{noj pot~iwe-

nosti strahu. Pri~a o vezirovom slonu je pri~a o samoj pri~i, o pri~awu, legendi,

istinama koje ~esto po~ivaju na laìma.

Ç

Pripovetka Pri~a o vezirovom slonu iza{la je 1947. godine,2 posle tri veli-

ka romana Na Drini }uprija, Travni~ka hronika i Gospo|ica (1945) i pre Proklete

avlije (1954). Negde na toj sredokra}i, otprilike joj je i mesto, po{to ide u red naj-

lep{ih (i najzna~ajnijih) Andri}evih ostvarewa.

Izdvaja je (isti~e) unutra{wa struktura: sloènost gra|e (kompleksnost),

iznimna autorska angaòvanost (kriti~nost), izvesna barokna zgusnutost (stilska

i zna~ewska), rasko{na opu{tenost (dosezawe naro~ite atmosfere, zaokruène

sfere jednog potmulog ose}awa sjediwenosti pred strahom i strahovladom; neo~e-

kivani upliv u tu sferu gorkog humora, ironije i autoironije), kao i obuzetost so-

bom, sopstvenom poetikom, pri~om i pri~awem.3

510 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇ / 2006

1 Led atmosfere prodire duboko u nas koji ~itamo… — Petar Xaxi}: Ivo Andri}, Nolit, Beo-

grad, 1957, str. 166.

2 Kwièvnost, god. II, sv. 7–8; 1947, str. 55–92. Podvukao autor.

3 Isti~u}i sli~nosti ove pripovetke sa Prokletom avlijom, Ivo Vidan nagla{ava da wih po-

sebno povezuje pripovjedanje samo kao tema novele. — Ivo Vidan: Pri~a i povijest u Andri}evoj novelistici,

Zbornik radova o Ivi Andri}u, urednik Antonije Isakovi}, SANU, posebna izdawa, kw. DV, Odeq.

Na neobi~an na~in nas autor uvla~i u svet ove svoje pripovetke; jednom neo-

bi~nom konstatacijom, me|usobno, ina~e, protivure~nom:

Bosanske kasabe i varo{i pune su pri~a. U tim ponaj~e{}e izmi{qenim

pri~ama krije se, pod vidom neverovatnih doga|aja i maskom ~esto izmi{qenih

imena, stvarna i nepriznavana istorija toga kraja, ìvih qudi davno pomrlih

nara{taja. To su one orjentalske laì za koje turska poslovica veli sa su œisti-

nitije od svakih istineŒ.4

To je jedan miran i muwevit zahvat kojim nas autor op~iwava, op~iwava uti-

cajem kojem vi{e ne moèmo da se otmemo ({to je jedno) i koji ume sasvim da zavara

({to je sasvim drugo). Autor, dakle, zavodi i istovremeno poku{ava da — zavede.5 U

tri re~enice toga iskaza saop{teno je da u Bosni ima dosta pri~a, da su one izmi-

{qene (da su to laì), kao i da istina po~iva na wima.

Ovaj iskaz je potkrepqen alegorijskom slikom (predstavom) bosanske pa-

strmke, koju ve{ti ribolovci lako hvataju, a oni neve{ti je ~ak i ne primete (a

nekmoli uhvate); takvi je ne vide, odnosno vide ne{to drugo: drugo do s vremena na

vreme crnu i muwevitu brzu prugu kako preseca vodu od jednog kamena do drugog, a

li~i na sva{ta pre nego na ribu.6

Ova alegorijska slika nije, me|utim, u korelaciji s prvim iskazom, ali jeste s

potowim. Ispostavqa se, naime, da iako je Bosna puna pri~a, one nisu dostupne sva-

kome, kao one bosanske pastrmke, nego samo odabranima, ve{tima da pri~e uo~e i

prepoznaju: Sa tim pri~ama je sli~na stvar. Moète da ìvite mesecima u nekoj

bosanskoj kasabi pa da ne ~ujete ni jednu od wih pravo i potpuno, a moè vam se de-

siti da slu~ajno zano}ite negde i da vam, za jedno ve~e, ispri~aju i tri i ~etiri

takve pri~e, i to od onih posve neverovatnih koje najvi{e kazuju o mestu i qudima.7

Sa op{teg plana (bosanska kasaba) pri~a se spu{ta na sasvim konkretan,

konkretnu kasabu — a to je Travnik. Zapravo, ne ba{ na Travnik, nego na wegove ì-

teqe — Travni~ane: Travni~ani najmudriji qudi u Bosni, najvi{e takvih pri~a

Dragomir Kosti}: Govor o drugom 511

jez. i kw., kw. 30, Beograd, 1979, str. 517. Ne{to daqe on isti~e da je to tematski cjelovita novela o pripo-

vjedanju, str. 519. — A Svetozar Koqevi}, nagla{avaju}i izuzetnu slojevitost pri~awa u ovoj pripo-

veci, isti~e da je ona zami{qena kao pri~a o jednoj travni~koj pri~i — unutar koje se raspredaju razne dru-

ge pri~e. — Svetozar Koljevi}: Pripovetke Ive Andri}a, Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, Beograd,

1983, str. 54.

4 Ivo Andri}: Pri~a o vezirovom slonu. Sabrana dela Ive Andri}a, kwiga peta: Nemirna godi-

na, Udruèni izdava~i, Beograd, 1981, str. 41. Podvukao autor.

5 U Pri~i o vezirovom slonu, a i na mnogim drugim mestima u Andri}evoj prozi, neposredno je

iskazana sumwa u istinitost informacija, koje kruè u dru{tvenom opticaju. Andri} vrlo ~esto

razmatra pitawe la`nih i iskrivqenih poruka. Ono {to œse saznajeŒ po~e{}e moè biti la`, iz-

mi{qotina, fikcija. Neko je ne{to ~uo, dobro ili krivo, ne{to je izmislio, po svome dopunio pola-

znu informaciju, pa je rekao nekom drugom, koji opet transformi{e poruku na svoj na~in. — Jan

Vje`bicki: Putevi spoznavawa sveta u Andri}evoj prozi, Delo Ive Andri}a u kontekstu evropske

kwièvnosti i kulture, Zbornik radova sa Me|unarodnog nau~nog skupa odrànog u Beogradu od 26.

do 28. maja 1980, gl. i odg. urednik Dragan Nedeqkovi}, Zadu`bina Ive Andri}a u Beogradu, Beograd,

1981, str. 159.

6 Pri~a o vezirovom slonu, isto.

7 Isto, str. 41–42.

znaju, samo ih retko kad pri~aju strancima, isto kao {to bogati qudi najteè

daju pare iz ruke.8 Za{to Travni~ani ne pri~aju rado, posta}e jasno ne{to kasnije.

U svakom slu~aju, ve} taj prvi dodir sa Travni~anima, prvi pristup wihov u pri-

~u, po~iwe zajedqivo; ali tek ako se posmatra iz celine pri~e, tj. iz onoga o ~emu

}e tek biti re~i, odnosno iz ne~ega {to }e tek kasnije uslediti, ina~e je sasvim lo-

gi~no da tamo gde su najmudriji qudi ima i najvi{e takvih pri~a.

Da ne{to nije u redu s Travni~anima i da }e se oni podvr}i kriti~kom ispi-

tiva~kom duhu, pokaza}e druga re~enica toga pasusa: Ali zato svaka wihova pri~a

vredi za tri druge; naravno, po wihovoj proceni.9

A o kakvim se to pri~ama radi upu}uje re~enica koja dolazi sasvim na kraju

toga uvodnog dela, u kojem se nazna~uje {ta }e i kako autor daqe pripovedati.

Pri~a o filu, koja se tu nagove{tava, zaista je alegorijska.10 To je pri~a o

ìvotiwi da bi se pokazalo kakvi su qudi, ili boqe kakvi mogu biti. Ali, ona ni-

je basna. U stvari, ne postoji pri~a o ìvotiwi, nego o ìvotiwi i qudima, o ì-

votu u jednom ne~ove~nom, razqu|enom svetu.

Pri~a o vezirovom slonu je, zapravo, pri~a o strahu i strahovladi. To je pri-

~a o neslobodi u relativnoj slobodi, o slobodnim qudima koji nisu slobodni.

To je pri~a o Travni~anima. Prva re~enica u toj pri~i o filu upu}uje na wih:

Kad je smewen dotadawi vezir Mehmed Ru`di-pa{a, Travni~ani su se zabrinuli, i

ne bez razloga.11 Ali i ne samo o Travni~anima i samim Travni~anima. Ve} pri~a o

drugome.

Nekako, uvek o drugom.

Na primer, o Said Ali Xelaludin-pa{i. Iako se i u toj pri~i pri~a o drugo-

me (o kalemima za pisawe, kaligrafiji, filu…).

Kako bi naglasio kakav je novi vezir u Travniku, Andri} isti~e kakav nije. Na-

ravno, sve to iz perspektive Travni~ana: preko prelamawa u wihovom vidnom poqu.

Novi sigurno nije kao {to je stari: tako dobar da ni Travnik ni Bosna nisu ose}ali

wegovo prisustvo.12 Ako ni{ta drugo, prosto zato {to je jo{ jedan vezir u takvom ni-

zu (pozitivnom) nemogu}. I jo{ tada, za vreme toga vezira ose}ao se strah, dodu{e, ne

strah kao strah (kao realan strah), nego strah od budu}eg straha i ne kod svih, nego sa-

mo kod onih koji su bili pronicqiviji i pametniji qudi, koji su jo{ pod tim dobrim

(ve} pro{lim) vezirom strahovali za vreme koje }e do}i posle wega. Kakva je priroda

toga straha, uro|ena ili ste~ena? Kakvo je to prilago|avawe li~nosti? Kakvi se od-

brambeni mehanizmi koriste da bi se opstalo, ili da bi se glava sa~uvala?


8 Isto, str. 42.

9 Isto.

10 Na Pri~u o vezirovom slonu kao alegoriji ukazao je jo{ Petar Xaxi} u navedenoj kwizi (str.

159, 163, 166, 167) i Radovan Vu~kovi}, koji se u svojoj konstataciji pozivao upravo na Xaxi}a; v. Ra-

dovan Vu~kovi}: Velika sinteza, Svjetlost, Sarajevo, str. 375.

11 Pri~a o vezirovom slonu, isto.

12 Isto.

Potraga za identitetom novog vezira krenula je ~im se saznalo da }e on sme-

niti (zameniti) starog. Nimalo slu~ajno i ni iz kakve dokonosti. Pou~eni pret-

hodnim iskustvom, Travni~ani su bili na oprezu. Znali su da su wihovi ìvoti u

tesnoj zavisnosti od naravi i }udi (novog) vezira. Za obave{tewa (informacije) o

novim vezirima koji su se spremali za Travnik (po~esto je bivalo i na Travnik)

oni nisu {tedeli ni truda ni novaca. âk i onda iako bi tom prilikom bili preva-

reni i izigrani (la`nim obave{tewima), jer i ono {to se za nekog ~oveka moè

slagati, i to ponekad dosta kazuje o wemu.13 Ova protivure~na opaska korespon-

dira sa onom narodnom izrekom da u svakoj laì ima pola istine, ali je ovde u

specifi~noj funkciji, izre~ena u jednom konstantnom nizu, ozbiqno-neozbiqnom

tonu kakav dominira u pripoveci.

Tako su Travni~ani, qudi mudri, o novom veziru, i pre nego {to je on do{ao u

Travnik i me|u wih, saznali dosta podataka. Sve o wemu, me|utim, nikad ne}e sa-

znati, ~ak ni kad bude sve zavr{eno i kada ih vezir napusti.

U stvari, jo{ pre nego {to je novi vezir stigao u Travnik, u wemu su bile le-

gende o wemu.14 Dve su se legende (pri~e), kad je u pitawu Xelaludin-pa{a, izdva-

jale. Jedna je Travni~anima bila sasvim daleka (ona o Jevrejinu koji se udavio u

sopstvenom katranu), ina~e tipi~na i za sam nastanak legende uop{te; obra|uje ne-

{to {to nije bila Xelaludinova krivica, a {to je bilo pogodno za {irewe straha

o wemu, pa je to prihva}eno (on prihvatio, a sa wim i ostali) kao istina (naro~ito

je dramati~na/indikativna ~iwenica da Jevrejin tu, u stvari, strada od pogleda

Xelaludin-efendijinog: U nemogu}nosti da se skloni od toga pogleda ni da odvo-

ji o~i od wega, ne znaju}i vi{e {ta govori i ne gledaju}i gde staje, nesre}ni life-

rant se okliznuo, pao u basen i tako brzo potonuo u wemu…15). Druga legenda, ona

o umirewu bitoqskih begova, Travni~anima je bila mnogo blià (i prostorno i

vremenski), pa je i strah koji je i{ao uz tu legendu bio mnogo bliì i konkretniji

(opipqiviji).

[to se ti~e samih ìvotnih ~iwenica i biografskih podataka o Xelalu-

din-efendiji, isti~e se da je on bio {kolovan ~ovek koji se spremao za imama, ali

nije postao imam; neo~ekivano se opredeliv{i za vojni~ki poziv (najpre samo kao

vojni administrator). Naravno, ta ~iwenica ({kolovani ~ovek) ozna~ava da je u pi-

tawu opasan ~ovek.

Interesantan je pi{~ev postupak uvo|ewa Xelaludin-efendije u Travnik i

me|u Travni~ane, odnosno u pri~u o wemu i Travni~anima. To je ura|eno po shemi

TRAVNIK — XELALUDIN-PA[A (legende) — TRAVNIK, ili jo{ bliè BI-

TOQ (Xelaludin-pa{a, legenda o wemu, ona bitoqska, blià i stoga izvesnija,


13 Isto, str. 43. Podvukao autor.

14 Sli~no u pripoveci Put Alije \erzeleza: Me|u posledwima je stigao \erzelez. Pjesma je

i{la pred wim. — V. Ivo Andri}: \erzelez u hanu, Put Alije \erzeleza, Sabrana dela Ive Andri}a,

kwiga osma: Znakovi, Udruèni izdava~i, Beograd, 1981, str. 10.

15 Pri~a o vezirovom slonu, isto, str. 44.

stra{nija) — TRAVNIK; ili pak najjednostavnije TRAVNIK — CARIGRAD —

BITOQ — TRAVNIK.

Dakle, pre nego je Xelaludin-pa{a stigao u Travnik, u Travniku su ve} uveli-

ko kruìli glasovi o wemu. Pri tom se naro~ito isticao wegov podvig u Bitoqu,

gde je oti{ao kao novopostavqeni vezir da umiri bitoqske begove, koji su se oteli

stambolskom uticaju. Me|utim, u tom prvom pomiwawu Bitoqa uop{te se ne kaè

{ta je Xelaludin-pa{a to u~inio u wemu i kako je pokorio begovske prvake na zado-

voqstvo svojih naredbodavaca. Umesto toga iz Carigrada samo stiè glas (obave{te-

we) o wemu: Ide na vas o{tra sabqa u brzoj i nemilosrdnoj ruci.16 Tek posle toga,

autor se, neo~ekivano, ponovo osvr}e (vra}a) na doga|aj u Bitoqu. Sada se podrobnije

izlaè {ta je to vezir uradio u Bitoqu i kako je tamo uredio odnose sa bitoqskim

begovatom. Radilo se o stravi~nom poniàvawu bitoqskih prvaka, ne o nekakvom po-

koqu, pogotovu ne masovnom (stradao je samo jedan od wih koji nije pristao na poni-

èwe). Pokoq begova usledi}e tek kasnije, ali oni nisu bili bitoqski.

Onaj glas o o{troj sabqi u brzoj i nemilosrdnoj ruci tako je, posle bitoqske

epizode o begovima i kol~evima sa li~no urezanim begovskim imenima na wima,

prili~no otupeo, jer su naprosto i ruka i sabqa potpale u drugi plan (lukavost,

neobi~no surova). Pored toga, u qudskoj prirodi je da ne poveruje u ono {to sve ~u-

je da se o nekome pri~a, odnosno u woj tiwa nada, barem u podsvesti, da nije sve tako

zlo kao {to se pri~a.

Ta~no je, nije sve tako zlo, ali je isto tako ~esto jo{ i mnogo gore.

Mimo obi~aja i o~ekivawa vezir je u Travnik do{ao no}u. Travni~ani, koji

su ~ekali dan kada }e novog vezira ugledati i kada }e najposle sami mo}i da se uve-

re u to kakav je, nisu u ovome videli nikakav lo{ znak. A da su bili obazriviji, to

bi, svakako, uvideli. Pisac nagla{ava tu razliku izme|u dolaska ovog i drugih ve-

zira pre wega: Drugi su œstra{niŒ veziri ulazili u grad bu~no, sa namerom i da ve}

svojim ulaskom uteraju qudima strah u kosti, a on je stigao neprime}en, no}u, i

prosto jednog februarskog jutra osvanuo u Travniku. Tako su svi znali da je tu, a

niko ga jo{ nije video.17

I prvi susret Travni~ana sa novim vezirom nije ostavio neki naro~iti uti-

sak na wih. Posle tog susreta ve}ina je bila sklona da bliè sudi o tom nesu|enom

imamu, potcewuju}i ga i nalaze}i da su vesti o wemu bile ve}e od wega.18 Ipak, bi-

lo je i onih koji su jasno (jasnije) podozrevali opasnost za sve wih.

Nije trebalo da pro|e mnogo vremena da Travni~ani na sopstvenoj koì osete

koliko je bilo surove istine u pri~awima o Xelaludin-pa{i. [tavi{e, postalo

im je jasno da je Xelaludin-pa{a i{ao i ispred legendi koje su govorile o wemu.

Na primer, ona epizoda sa Jevrejinom katranxijom, ili bitoqskim begovima bila

je tek deli} od onoga {to se dogodilo Travni~anima.


16 Isto, str. 45.

17 Isto, str. 46.

18 Isto.

Pisac tu ~iwenicu saop{tava bez ikakvih prethodnih priprema ili nagove-

{taja. Upravo onako kako se i slu~aj (neo~ekivano) dogodio: Po~etkom februara

meseca stigao je Xelaludin-pa{a u Travnik, a u drugoj polovini marta izvr{en je

pokoq begova i prvaka.19 Tek posle toga slede pojedinosti i obja{wewa.

Xelaludin-pa{a je lukavo zavarao pa`wu Travni~ana. Ostavqaju}i ih na mi-

ru neko vreme po dolasku, on je umrtvio wihovu poslovi~nu opreznost. One legende

koje su se o wemu plele, izgledalo je, ostale su bez osnova. Samo se tako moè obja-

sniti {to je namamio toliki broj begova i prvaka u takvu klopku i poklati ih

usred Travnika, kao ovce, bez glasa i otpora.20

Utisak koji je tim ~inom ostavio na ostale Travni~ane bio je vi{e nego efe-

ktan i zastra{uju}i.

Posle toga on je mogao da se mirno povu~e u svoje odaje. I da se slobodno oda

svojim strastima. Travni~ani su bili posve umireni. Strah koji je on posejao za

sobom u potpunosti je ovladao wima.

ÇÇ

Pokoqem travni~kih begova i prvaka Xelaludin-pa{a je iza{ao iz stvarno-

sti legende/mita o sebi i vinuo se u sumornu (samrtnu) svakodnevicu travni~kog

ìvota.

On je osim straha prekinuo svaku vezu sa Travni~anima, ali i ne samo sa wi-

ma ve} i sa onim vezirima koji su pre wega upravqali Bosnom i Travnikom.

Od toga ~asa on je dobio i drugo, posebno ime — Xelalija: Od toga dana svi su

Travni~ani bili o Xelaludin-pa{i, koga je narod prozvao Xelalija, istog mi{qe-

wa, stvar koja se ina~e retko de{avala. Dosad, oni su za svakog zlog vezira (pa i za

mnogoga koji nije bio tako zao) govorili da je najgori, ali za ovog sada{weg nisu

vi{e govorili ni{ta, jer od onog najgoreg pa do ovog Xelalije bio je dug i stra{an

put, a na tom putu qudi su od straha gubili govor i pam}ewe i sposobnost da upo-

re|uju i da na|u re~ koja bi mogla ozna~iti {ta je, ko je i kakav je Xelalija.21

Xelalija je ime te re~i, dakle. U woj ima ne~eg od obesti, razda{nosti i ne-

kontrolisane razuzdanosti.

Pogubqewem begova i prvaka u travni~kom konaku Xelalija je sve iznenadio.

Ali to nije bio kraj iznena|ewima koje je za Travni~ane (i Travni~anima) pripre-

mio novi vezir. Kao da su od tada (od dana pokoqa) ona bila jo{ ve}a, mo`da upravo

i stoga {to vi{e nisu i{la u onom najgorem smeru (pokoqa, odnosno zlo~ina).

Kada su Travni~ani do{li u prvu posetu veziru, mogli su da se uvere u to ka-

ko legenda ili pri~a/mit o nekome nije isto {to i on sam. Videli smo da ih je we-

gov izgled prevario. Oni su mogli da gledaju u lice veziru, ali ga nisu mogli sa-

gledati. Wegov portret je doista odslikavao svu sloènost i zatvorenost tog lika


19 Isto, str. 47.

20 Isto.

21 Isto.

(introvertnost).22 Jedina ~iwenica na tom portretu bila je ta da je on bio jo{

mlad; sve ostalo je bila maska, zagonetka:

Vezir je bio jo{ mlad ~ovek, nekako izme|u trideset pete i ~etrdesete go-

dine, ri| i bele koè, sitne glave na duga~kom i mr{avom telu. Lice obrijano,

oblo i nekako detiwasko, sa jedva primetnim ri|im br~i}ima i sa pravilnim od-

blescima svetlosti na zaobqenim jagodicama, kao u porcelanske lutke. A u tom

licu bele koè i svetle dlake dva sme|a, gotovo crna i malo nejednaka oka. U raz-

govoru, te o~i ~esto prikrivaju duge, potpuno svetle i pomalo rumenkaste tre-

pavke, {to celom licu daje ~udan i lako nasmejan izraz, ali ~im se trepavke podig-

nu, vidi se jasno po tim mrkim o~ima da je to varka i da na tom licu nema traga od

osmejka.23

Zagonetka je, naravno, pratila Xelaludin-pa{u od onog trenutka kada je neo-

~ekivano napustio o~ekivano mesto imama u Jedrenu, po{to je sve {kole svr{io i

oti{ao u Stambol da juri i ka`wava kradqivce i nepo{tene liferante.

Taj zaokret od verskog prema vojnom pozivu (neobja{wen ina~e od autora) bio

je presudan za wegov budu}i ìvot. Usledio je, kako rekosmo, neo~ekivano; mo`da

jedna jedina re~ upu}uje na taj potez, a ta re~ je sirotiwa (imam u sirotiwskom re-

onu Jedrena). Da li je to budu}i vezir beào od siroma{tva (koje mu u verskim po-

slovima ne bi smelo ozna~avati ne{to mnogo zna~ajno), ili je on naslu}ivao da }e

se radom u vojnoj administraciji najbrè uspeti na stub dru{tvene hijerarhije?

Drugi detaq vezan za wegov uspon bio je onaj kada je svesno na sebe (svoju du-

{u) primio odgovornost za smrt onog Jevrejina koji je vojsci liferovao katran.

Po{to ga je naterao u smrt svojom stati~no{}u, svojim nepomi~nim pogledom (koji

je, uzgred budi re~eno, bio su{ta suprotnost Jevrejinovom ìvom/grozni~avom ob-

igravawu oko drvenog basena sa katranom), dopustio je da ne{to {to se nije desilo

ispadne kao da se desilo, pravilno ra~unaju}i da }e se tako pro~uti kao œ~ovek ja-

ke rukeŒ i skrenuti na sebe pa`wu velikog vezira.24

On, me|utim, u tom svom poslu pregawawa kriminalaca nije teìo pravdi i

pravednosti i uspostavqawu reda, nego je to, po svedo~ewu zdravih i razboritih qu-

di koji su s wim radili u vojsci, ~inio po neodoqivom nagonu i uro|enoj potrebi da

sudi, ka`wava, mu~i i ubija, a zakon i dràvni interes mu sluè kao zaklon i do-

brodo{ao povod.25 To je, doista, bila te{ka optu`ba, ali je ona u sredini kakva je

bila tada Turska carevina, koja je dotrajavala, mogla ostati bez ikakvog odjeka.

Ali i taj wegov nagon ostao je ni~im obja{wiv. Pisac nije ulazio u wegovu

su{tinu (kao u su{tinu lika budu}eg vezira), ve} samo ukratko nabacivao odre|e-


22 Tko je Dèlaludin nije se moglo prosuditi po njegovu vanjskom liku, iako se ta naizgled nedu`na po-

java nije svi|ala nikomu. — Ivo Vidan: Isto, str. 520.


24 Isto, str. 44. — Pa ipak, bitno je uo~iti da je ova Andri}eva pripovetka u stavri pri~a o pri~anju —

kao {to to i sam Andri} kaè na po~etku, i kao {to ponavlja jo{ nekoliko puta, najizrazitija mo`da u epizodi sa

davljenjem Jevrejina u katranu, u kojoj se uporedo navodi i ono {to ljudi pri~aju i ono {to je zbilja bilo. — Ivo

Vidan, isto, str. 49–50.

25 Isto.

ne ~iwenice, o~igledno usmeravaju}i pa`wu ~italaca prema ne~emu drugom, pre-

ma pri~i druk~ijeg sadràja — prema Travniku i Travni~anima.

Da li je i pogubqewe Travni~ana rezultat toga wegovog nagona, ili nagon-

skog odràwa vlasti ~iji je deo vezir bio?

U svakom slu~aju, bio je to vrhunac manifestovawa tog wegovog nagona, ~iwe-

wa zlo~ina po svojoj voqi, a pod pla{tom (i za{titom) o~uvawa dràvnih interesa.

Od tada }e Xelalija prestati da ubija ({to je najve}e ~udo), ali ne}e prestati

da svojim postupcima iznena|uje sve (svet) oko sebe. (ûdno je, me|utim, da to {to

on vi{e ne}e ubijati uop{te nikog nije ~udilo. Mo`da stoga {to u to niko nije ni

mogao poverovati.)

April mesec pro{ao je u studenoj zaprepa{}enosti i nemom o~ekivawu {ta

}e biti, ako posle ovoga moè jo{ ne{to da bude.

Tada je, u prvim danima meseca maja, vezir — nabavio slona.26

Slon u Travniku (posle onog krvavog pokoqa) — novo ~udo kojem se Travni~a-

ni nisu mogli na~uditi.27

Znali su oni da su veziri i ranije kao neobi~ni, strogi i te{ki qudi, dovo-

dili ~udne ìvotiwe, neke su oni ve} vi|ali po Travniku (majmune, papagaje, ~ak

i jednog pantera), pa se nisu iznenadili {to je Xelalija, koji bi po svojoj neo-

bi~nosti i strogosti (…) morao da drì ~itava krda najstra{nijeg zveriwa,

kakvo se samo na slikama vi|a ili u pri~ama pri~a (~ak i ova situacija se koristi

za nagla{avawe distance izme|u Xelalije i Travni~ana, s jedne strane, i Xelalije

i prethodnih vezira, s druge), kada su ~uli da veziru dolazi slon, ovde dotle nevi-

|ena ìvotiwa.28

Nisu se iznenadili, ali ipak jesu. I opet su se u pogledu Xelalije prevarili.

I Travni~ani koji nisu mogli da vi|aju vezira, sada su mogli gotovo svako-

dnevno da gledaju u wegovog nesta{nog fila.29

Bila je to personifikacija nevidqivog vezira. Jo{ jedno ~udo u Travniku.

Dovo|ewem slona i wegovim pu{tawem na ulicu, Xelalija se jo{ vi{e po-

vla~io u odaje svoga konaka. Slon, zapravo mladun~e slona, slon~e, ili fil, kako su


26 Isto, str. 47.

27 Isti~u}i da je tako uveden u pri~u novi motiv, novi povod za pri~u, Zvonko Kova~ isti~e:

Ovakvim suodnosima dijelova narativne strukture Andri} postiè maksimalnu uvjerljivost svoje pri~e: narativ-

ni subjekt postojano je u jednakopravnom poloàju s ~itateljem, ~ak se ~ini da bi ~itatelj mogao znati i vi{e, jer

je mo`da i on ne{to ~uo o slonu, budu}i da o slonu pri~aju svi, i dokoni i zanatlije i djeca, ~itav se ìvot u Travni-

ku mijenja, i {to bi moglo biti uvjerljivije, za pri~u, nego takav kolektivan narativni subjekt, kakav je uostalom

potreban u svakoj mitskoj situaciji pripovjedanja. Pri~a ne ìvi sama, pa ~ak ne ìvi ni po nametljivom autoru,

ni po likovima; pri~a ìvi samo onda ako je prihva}aju ìvi ljudi, ili Travni~ani ili ~itatelji. — Zvonko Kova~:

Pogovor u Ivo Andri}: Pri~a o vezirovom slonu i druge pri~e, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb, 1983,

str. 77. Podvukao autor.


29 U sredi{tu tog kruga — (…) nalazi se vezirov ljubimac i dvojnik, afri~ko slon~e u kome ~ar{ija vidi

svog glavnog neprijatelja. Slon je, razume se, tek naznaka ili odsjaj vezirove prirode (…). — Svetozar Koljevi}:

isto, str. 52.

ga Travni~ani prozvali ({to je isto, fil je turska re~ za slona), bilo je lice vezi-

rovo, koje su oni jedino mogli videti.

Ako iz Konaka nije izlazio, ~ime se u Konaku vezir bavio? O tome Travni~a-

ni ni{ta nisu mogli znati. Ali budu}i da im je wihova radoznalost bila od ì-

votnog zna~aja, to su dobro pla}ali svako obave{tewe o veziru koje je dolazilo iz

Konaka. Informacije otuda bile su ~udne, kao uostalom i sve {to je od vezira do-

lazilo:

êdno ìvi, malo pu{i, jo{ mawe pije, umereno i skromno jede, jedno-

stavno se nosi, nije naro~ito œpotr~anŒ za novcem, nije sujetan, ni razvra-

tan, ni lakom.30

To je upu}ivalo na neaktivnu vezirovu poziciju, koja je bila suprotna aktiv-

nom strahu koji je dolazio od toga istog vezira. I to je bilo ne{to u {ta se lako ni-

je moglo poverovati (Kao mnogu istinu, i to je bilo te{ko verovati). To je bila

istina sasvim razli~ita od one koju su Travni~ani o veziru znali, tako nespojive

me|usobno: I nestrpqivi, podsme{qivi Travni~ani pitali su se, povodom toga

izve{taja, ko pokla tolike qude po Bosni kad takvo jagwe od ~oveka ìvi zatvo-

reno u Konaku?31

Spoqni svet vezirov (wegovo spoqno lice) bio je slon (ono {to je svima sta-

vqeno na uvid), odnosno buka koju je ìvotiwa svojim mladala~kim nesta{lukom

izazivala. Unutra{we lice Xelalijino, za sve nedostupno i nepristupa~no, bio je

svet raznovrsnih pisaqki, fine hartije i divita. To je bio skriveni svet potpune

ti{ine i ne~ujnosti.

U prostranoj sobi, u kojoj je bilo tiho kao u grobnici, odvojen i ogra|en od

ostalog sveta, vezir je ìveo nad svojom ogromnom zbirkom skupih kalema, speci-

jalnih pisaqki, izra|enih obi~no od bambusove trske, hartijama dobavqenim iz

mnogih stranih zemaqa — Kine, Venecije, Francuske, Holandije, Nema~ke i masti-

lima najrazli~itijih boja. Satima je prebirao po svojoj bogatoj riznici kalema

(imao ih je vi{e od osam stotina), pone{to i sam pi{u}i, iako autor isti~e da on

nije bio neki naro~iti majstor u ve{tini pisawa, ve} vi{e kao strasni kolekci-

onar skupqao obrasce kaligrafske ve{tine i ~uvao ih.32

Ta strast vezirova u dubokoj ti{ini sobe (ili, sebe) prema pisawu ili samo

sredstvima pisawa bila je ja~a od one prema slonu. I to je u pripoveci jasno nagla-

{eno pi{~evom napomenom o tome da on, iako je slona obilazio svakog dana, hra-

nio ga li~no, ali ga ipak svojom rukom nikad nije doticao. Nasuprot tome, on je ka-

leme i hartije neprestano preme{tao u rukama, tako da se u onoj sobi nije satima

~ulo drugo do {u{tawe hartije i zveckawe tih kalema u vezirovim rukama.33



31 Isto.

32 Isto.

33 Isto, str. 55.

Velika nesrazmera je izme|u onoga {to se zbivalo u ti{ini Xelalijine sobe,

koja je bila kao u grobnici, dakle, potpuna, i onoga {to se izvan Konaka mislilo da

se zbiva u toj ti{ini. A dok je tako vezir provodio sate nad svojim kalemima, sav

utonuo u taj nevini posao, svuda po Bosni qudi su se sa pritajenim strahom i ne-

priznavanom brigom pitali: {ta li radi i snuje vezir? Paradoksalno, mir vezi-

rov u Konaku, tom ograni~eno malom prostoru — izaziva nemir na {irem prostoru

izvan Konaka; spokojstvo i obuzetost svetom poezije u Konaku, strah i sumwu izvan

wega; savr{en red unutra — nered spoqa…

[ta ozna~ava ovaj Xelalijin nevini posao, ova wegova strast prema kalemi-

ma, hartijama i mastilima? Ono {to Xelalija nije bio u ìvotu (spoqa), bio je tu u

toj sobi sa skupocenim pisaqkama. U stvari, tu u ti{ini odvijao se drugi, stvar-

niji Xelalijin ìvot i svet. To je bilo, na neki na~in, vra}awe onom ìvotu za ko-

ji se on u mladosti spremao, pa ga napustio, ne napustiv{i ga u potpunosti nikad.

To je tajni Xelalijin ìvot, koji je ostao zauvek odeqen od Travni~ana. Bio je to

Xelalijin izlaz u radosni svet prirode, izvan qudskog prisustva.

Kako je u ti{ini ìveo, tako je Xelalija u ti{inu zauvek i nestao.

Znak wegovog potkopavawa i posustajawa bio je stradawe slona i wegovo go-

tovo mirewe s tom ~iwenicom. Slon je polako i uporno hvatan u klopku, a sa slo-

nom i wegov gospodar, mo}ni vezir.

Glas o wegovoj smeni, koji je do{ao iz Carigrada (odakle je sve dolazilo, pa i

ìvot i smrt), bio je samo znak da se proces koji je zapo~eo s pewawem u vojnoj hije-

rarhiji zavr{ava (zaustavqa) i da za wim sleduje neizbe`ni pad.

Naravno, nije to sve do{lo samo od sebe, ve} je posredovano nekim okolnosti-

ma, koje naprosto nisu i{le na ruku travni~kom veziru. Jednostavno, promenilo se

stawe u Turskoj carevini; nasiqe nije moglo da zaustavi opadawe wene mo}i i ono

se te 1820. godine (Andri} ne navodi tako ~esto precizno godine) naro~ito ose}a-

lo i ono se okrenulo protiv nasilnika. On je ispunio svoju neodoqivu èqu da vla-

da, sudi, ka`wava i ubija; i da su se zamr{ene stvari u Bosni i tada{woj Turskoj

Carevini mogle re{iti samo silom, krvqu i zapla{ivawem, on bi mogao govoriti

o uspehu, ali za wihovo re{avawe trebalo je mnogo vi{e od toga, a to se nije moglo

na}i u Carevini, a najmawe su joj to ovakvi kao {to je Xelaludin mogli dati.34

Iz autorske pripoveda~ke pozicije koja Xelaliju jasno imenije kao krvnika,35

{to na kraju krajeva nije sporno, saznajemo da on nije u potpunosti obavio postavqe-

ni mu zadatak, jer je bilo o~igledno da wegov udarac nije uni{tio begovat ni umirio

Bosnu, a da on sam, posle svoga udarca, ne zna {ta da radi ni kako da produì delo

za koje sama sila nije dovoqna.36 Ovaj iskaz je neo~ekivan i u dijametralnoj je su-

protnosti sa strahom koji je vladao u Travniku, a poticao od samog vezira.

Posle ovog neuspeha (kojeg je, dakle, i on bio svestan) Xelaliji nije preostao

{irok izbor, samo grob ili progonstvo sli~no grobu.


34 Isto, str. 83.

35 Isto, str. 84.

36 Isto.

On je izabrao grob (pre~icu do groba): Po su{tini svoga bi}a nasilnik i mu-

~iteq qudi, on niti je mogao vi{e da ìvi bez nasiqa nad drugima, niti je imao

snage da ga snosi nad sobom.37

Kada je ubrzo otkrio da su wegova strahovawa oko bliske budu}nosti bila

opravdana (trebalo je da se tobo` povu~e u Jedrene, odakle bi bio imenovan za ru-

melijskog valiju, iako je on svojim tajnim kanalima otkrio da je za to mesto ve}

imenovan neko drugi), Xelalija se izmirio sa nagonima, odnosno shvatio je da je

ovaj Travnik posledwa ta~ka na svetu do koje su ga doveli wegovi i wemu samom ne-

poznati nagoni.

I tada mu je postalo jasno da nije samo sejao smrt oko sebe, nego da se i sam

pripremao za wu: Tada se moglo videti koliko je Xelaludinu bila bliska misao o

smrti uop{te, pa i o svojoj ro|enoj, koliko se bio srodio s wom.38

Ostavio je za sobom natpis na ba{liku On je ìv i ve~an, a pisaru

Omer-efendiji Divan stihova, skupoceno kaligrafsko delo. U wemu se sadràvalo

sve ono {to on nije bio: U toj zbirci bile su ispisane trideset i dve najlep{e pe-

sme persijskih i arapskih pesnika, i u tim pesmama sve se sjalo i orilo od ruà,

zumbula, vina, devojaka, ~esama, frula i slavuja, u slavu crne zemqe i jarkog sunca

œkoji sve to rasko{no pruàju ~oveku i opet uzimaju da bi drugom daliŒ.39 Kale-

me je sve svojeru~no spalio. Ostalo {to je iza wega ostalo namenio je svojim sarad-

nicima i pomo}nicima.

Samo ~etiri dana posle wega je i wegov fil.

ÇÇÇ

Posle izvr{enog pokoqa travni~kih begova i prvaka, Xelalija se bio sklo-

nio u ti{inu svoga konaka. Bio je tu, u Travniku, ali ga Travni~ani nisu vi|ali.40

Po na~inu kako su dolazili do saznawa o wemu (pla}awem izve{ta~a iz wegovog

blièg okruèwa) izgledalo je da je Xelaludin-pa{a na velikoj udaqenosti od

Travnika. Kao da nije bilo razlike od onda kada je jo{ bio u Carigradu, ili ovde u

Travniku i me|u wima, Travni~anima.

Jedini vidqivi znak wegovog prisustva u Travniku bio je wegov fil. [to je

on vi{e bio odsutan iz Travnika i od pogleda Travni~ana, {to je bio nepokretni-

ji, to je wegov fil svojom mladala~kom razuzdano{}u i neobuzdanom i nepredvi-

dqivom pokretqivo{}u nagla{avao wegovo prisustvo.


37 Isto, str. 84.

38 Isto, str. 85.

39 Isto.

40 Sli~no Omerpa{i Latasu: Svi znaju da postoji, a nigde ga nema. V. Ivo Andri}: Omerpa{a

Latas, Sabrana dela Ive Andri}a, kwiga petnaesta; Udruèni izdava~i, Beograd, 1981, str. 110.

Nevini eksponent Xelalijine strahovlade imao je na sebe da primi mr`wu

Travni~ana koja, po{to nije smela biti upravqena spram Xelalije, okrenula se sa

iracionalnom èstinom i te{kom vekovnom nagomilano{}u protivu wega.41

Mladun~etu neobi~ne ìvotiwe iz daleka sveta uspelo je ono {to ni samom

Xelaliji nije: da protivu sebe pobuni i u toj pobuni ujedini sve Travni~ane.

Naravno, ovde nije govor o filu, nego o Travni~anima.

Fil je piscu posluìo da nemilice razara mit o navodnoj mudrosti i ponosu

Travni~ana, koji su bili iznad cele ostale Bosne, a u stvari su se vaqalu po kalu

kukavi~luka i bedi nedostojnoj ìvota ~oveka.42

Pri~a o slonu u Travniku zapo~iwe jo{ pre nego {to je iko u toj kasabi video

tog slona. Pre slona stigla je u Travnik pri~a o wemu.43 Ba{ onako kao {to je pri-

~a o wegovom gospodaru Xelaludin-pa{i dospela u Travnik pre wega samog. Fil je

postao predmet interesovawa Travni~ana ve} sa te distance (udaqenosti).

Teàk je bio filov put do Travnika, wegovog krajweg odredi{ta. Jo{ je teì

bio put za filovu pratwu. Pisac, me|utim, osim naznake da je to bio afri~ki slon,

ni{ta ne govori kako je on dospeo kod Xelaludin-pa{e, niti otkuda kod wega ba{

interesovawe za slona, a ni o wegovom putovawu pre Bosne nema ni re~i. Tek tu, u

Bosni (a pre Travnika) po~iwu se bliè opisivati i fil i filova pratwa i qudi

i zemqa kuda se fil (na svom putu za Travnik) kretao. Tu se nazna~ava i wegova ve-

li~ina (mladun~e ne ve}e od dobrog bosanskog vola — nije slu~ajno da je taj dobri

vo ba{ bosanski, jer se poredi, odmerava iz bosanske perspektive). I ve} to putova-

we, ina~e oskudno (povr{no) opisano, povod je za obuhvatan pogled na bosanske qu-

de. Ali je opisan nesta{luk i obe{ewakluk filov (ponekad nije hteo da ide pa, su

morali da ga nose, vozaju na kolima): Niko wegovim }udima nije mogao kraja uhva-

titi. (œK’o kad je vezirsko!Œ)44 U narodu je ova izreka dobro poznata; neobi~no je

{to se u ovom slu~aju ona odnosi ne na qude nego na ìvotiwu.

I qudi iz filove pratwe, grupno portretisani u samo dve re~enice, oli~ewe

su straha za filovu sudbinu (da mu se ne{to ne desi na putu), imaju}i pri tome tek

jedan odu{ak (zadovoqstvo), a to je svest o tome da i sami ulivaju strah: I qudi od


41 Fil kao medij, izvanredno je na|en. Ni{ta ne bi moglo u~initi apsurdnijim pojam zla, po-

jam krivice, koji se imputiraju ovoj ili onoj individualnosti, od ovog nedu`nog objekta. — Petar

Xaxi}: nav. delo, isto, str. 166.

42 Pravo je ~udo da niko od kriti~ara koji su pisali o ovoj Andri}evoj pripoveci (Petar Xa-

xi}, Radovan Vu~kovi}, Ivo Vidan, Svetozar Koqevi}) to nije primetio. Dvojica od wih ~ak su pose-

gla za neverovatnim vratolomijama ne bi li pisca naglava~ke izvrnuli. Tako Radovan Vu~kovi}, isti-

~u}i alegorijsku strukturu pripovetke, pi{e da je ovo alegorija o mehanizmu vlasti u jednoj reìmskoj i

totalitarnoj dràvnotvornoj strukturi hitlerovskog tipa, u kojoj àri i pali (…), jedan krvolok koji je uz to i inteli-

gent. — Radovan Vu~kovi}: Velika sinteza, isto, str. 376. Sli~no i Ivo Vidan: A narod, osje}aju}i osionost

vlasti, podsvjesno stvara alegoriju: umjesto da spominje besprincipijelnost vladarovih poteza, ljuti se na fila,

roti se protiv njega i pla{i se njegovih dekorativnih pratilaca, {to su i sami u strahu od istog onog nevidljivog

gospodara, kao i puk, samo iz obratne perspektive: oni èle da se filu ni{ta ne desi. — Ivo Vidan: nav. delo,

isto, str. 521. Podvukao autor.


44 Isto, str. 49.

bosanske posluge samo su stezali zube da im ne izleti re~ i da ne kaù javno {ta u

tom trenutku misle o svima slonovima i vezirima ovoga sveta, i prokliwali ~as

kad im je palo u deo da prate i vode ono {to Bosna nije nikad videla. Uop{te, svi

su iz pratwe, od najvi{eg do najnièg, bri`ni i zlovoqni; svi oni strepe od po-

misli {ta ih ~eka ako ne izvr{e ta~no zadatak; neko zadovoqstvo nalaze samo u

zabuni i strahu koji i sami {ire svuda gde pro|u, i neku naknadu u pqa~ki koju mogu

slobodno da vr{e u ime vezirovog mezim~eta, fila.45

Oni su, me|utim, tek uvodna sekvenca u op{tu sliku bosanskog ~oveka koja je,

doista, porazna. Istovremeno, to je uvodna scena u {iru, travni~ku predstavu po-

niznosti i kukavi~luka.

Predskazuju je oni koji su se zatekli na filovom putu. To su posmatra~i. Ra-

doznalost ih je privla~ila, a strah odvla~io od te neobi~ne povorke. Ali, oni koji

su po prirodi svoga posla morali da se zateknu na tom putu (oficiri, ~inovnici,

muhtari, zaptije) iako daleko od toga da budu odu{evqeni, izraàvali su odu{e-

vqewe i slonom i wegovom pratwom: Oni su, u ve}ini, prilazili ne samo pratwi

nego i mladom slonu sa udvori~kim osmehom na licu, gledali qubazno dotle nevi-

|enu ìvotiwu i, ne znaju}i {ta da joj kaù, gladili bradu i {aputali, ali ta-

ko da pratioci ~uju:

— Ma{alah, ma{alah! Ne budi mu uroka!46

Strepe}i za ìvot slona, oni su mogli da se zaista odu{eve tek kada bi po-

vorka napustila wihovo mesto: I kad bi povorka zaista napustila wihov grad oni

bi odahnuli onim muklim uzdahom olak{awa i dugo gomilane odvratnosti i mr-

`we na sve, uzdahom kojim ~inovnici i œcarski qudiŒ umeju ponekad da uzdahnu,

ali tako da ih ne ~uje ni crna zemqa a kamoli ìv ~ovek, pa ma bio i najbliì.47

Tako, dakle, oficiri i carski ~inovnici. No, ni{ta nije bilo boqe ni sa prostim

narodom, onim koji ni{ta nije i ni{ta nema (…): Tek iza dobro zatvorenih vra-

ta oni su se podsmevali slonu i rugali tro{ku i pa`wi kojom se, kao neka sveti-

wa, prevozi ìvotiwa zloglasnog vezira.48

Samo su deca bila ta koja su imala smelosti da se izruguju i filu i filovoj

pratwi, kao i doma}im posmatra~ima te ~udne gungule u sporom pokretu.

Iako je vezirov fil u Travnik do{ao po danu, nije ga mnogo qudi do~ekalo.

Ali kao da je tek tu wegova veli~ina (naspram tesnih, tada pustih, travni~kih uli-

~ica) dobila prave razmere. On je izgledao i stra{niji i glomazniji, i to, uglav-

nom, zato {to su svi Travni~ani gledaju}i ga, pomi{qali vi{e na vezira nego na

ìvotiwu samu.

Tada je i krenula i pri~a o slonu. I to od onih koji su slona jedva i videli: A,

opet, na{ ~ovek je takav da boqe neguje i vi{e voli svoju pri~u o stvarnosti nego

stvarnost o kojoj pri~a.


45 Isto, str. 49.

46 Isto, str. 50.

47 Isto.

48 Isto.

A sa tom (takvom) pri~om o slonu (i nekoliko drugih koje su paralelno tekle

sa wom) zapo~ela je i pri~a o Travni~anima, nevesela i sumorna.

Pri~a o slonu i pri~a o Travni~anima za~ele su se onog trenutka kada su se za

slonom zatvorila vrata od Konaka. [ta se u Konaku de{avalo, to Travni~ani nisu

mogli znati, jer i da je bilo koga ko bi se usudio da pita, nije bilo nikoga ko bi

smeo da kaè. U takvoj situaciji, pri~a je bila izlaz: Ali {to Travni~ani ne mogu

da saznaju, to umeju da izmisle, a {to ne smeju da kaù, to hrabro i uporno {apu-

}u. Fil je rastao u ma{ti sveta (…).49

Travnik i Travni~ane ~ini prete`no muslimanski deo stanovni{tva ovog

dela Bosne. Wegovu jednonacionalnu strukturu (i do{qaci u Travnik, kao {to je

Xelalija, osim onog nesre}nog Jevrejina sa po~etka pripovetke), pripadaju tom ako

i ne jednonacionalnom, onda jednovernom korpusu. Izuzev opet u jednom slu~aju, u

slu~aju dola~kog paroha fra Mate Miki}a, koji se i sam ukqu~io u travni~ku pri-

~u o vezirovom slonu. To je, razumqivo, ne{to druga~iji pogled, na ne{to druga~i-

jem jeziku, narodnom, a po potrebi i latinskom (kada se treba sakriti), ali ne u

usmenom, nego pismenom (pisanom) obliku, ipak iz jednako zastra{ene perspekti-

ve. U pismu gu~egorskom gvardijanu fra Mato dovodi fila u vezu sa zverom iz Apo-

kalipse, a potom ustvr|uje: zvijere nabavilo zvijere, napomiwu}i i da dokon narod

o tome pri~a i naklapa koje{ta. On time jasno isti~e svoju poziciju distance,

dràwa po strani od ovog slu~aja. U tom kratkom pismu isti~u se jo{ dva kra}a na-

voda. Oba su precizna u opisivawu prilika u Bosni u to doba. Prvi navod se odno-

si na stradawe jednih i odjek na koje ono nailazi kod drugih (druge etni~ke zajed-

nice): >Bilo je, kao {to zna{, i na{ih — pisao je fra Mato — koji su, gledaju}i

kako vezir uni{tava Turke i wihove œpredwe qudeŒ, govorili da iz toga moè iz-

i}i neko dobro za raju, jer na{e budale misle da tu|e zlo mora svakako biti wiho-

vo dobro. Za ovim sledi op{ti, generalni stav ~ijoj se aktuelnosti ni danas ne bi

imalo {ta prigovoriti: œEt sic Bosna ut antea neuregiena sine lege vagatur et vagabi-

tur forte do sudgnega danka.Œ50 Ipak, ako zanemarimo ovu fratrovu racionalnost,

ostaje uverewe da se on u pogledu slona priklonio ostalim Travni~anima, pa ~ak

i{ao i ispred wih, vizijom apokalipti~ne ìvotiwe u svojoj domaji.

Kada je fil po~eo izlaziti iz Konaka izgledalo je kao da se u wega vi{e nije

ni vra}ao. To jest, vra}ao se, ali na kratko; stalno bivaju}i pred o~ima i u mislima

Travni~ana. U stvari, koliko je vezir bio skriven od wihovog pogleda i odsutan iz

Travnika (iz ~ar{ije), toliko je wegov slon bio izloèn tim pogledima i bio pri-

sutan u toj istoj ~ar{iji. I dok na pruàwe otpora veziru nisu smeli ni pomi-

{qati, dotle se protiv fila spremala ~itava zavera, podmukla i opaka.

Pri tome kao da ih je fil sve vi{e èstio i izazivao.

Filov izlazak na ulicu je sve uzbuwivao, i ìvotiwe i qude. Pse, ma~ke, ko-

ko{i, patke, seqa~ke kowe (bosanske kowi}e), varo{ku decu (osobito Cigan~ad) i


49 Isto, str. 52.

50 Isto, str. 53. I tako Bosna kao i dosada neure|ena, bez zakona, luta i luta}e mo`da do sud-

wega dana. — Primedba pi{~eva.

kao vrhunac ène i devojke, sakrivene iza re{etaka na prozorima ku}a. One su

predstavqale vrh ~ar{ijske uznemirenosti pojavom slona: Majke i svekrve zabra-

wuju bremenitim snahama da idu na prozor, da im od toga dete koje nose ne bi, po-

sle, li~ilo na ~udovi{te.51

Pojavni oblici slona u travni~koj ~ar{iji mewali su se iz dana u dan. We-

gov sve~ani hod, kla}ewe, pratwa koja ga je na tom putu posluìvala, zvuci, graja

ciganske dece, sve je to stvaralo utisak kao da fila pri wegovim {etwama trav-

ni~kim ulicama prati muzika. Autor u jednom trenutku navodi da se on odoma}io u

~ar{iji. Pouzdani znak toga odoma}ivawa jeste {to se fil ~inio sve obesnijim u

svojim nesta{lucima, upravo toliko da je, po svojim prohtevima, po~eo podse}ati

na ~oveka: Fil se ve} odoma}io u ~ar{iji i sa svakim danom pokazuje sve vi{e obes-

ti, sve vi{e uporstva i domi{qatosti u izvo|ewu svojih èqa, a te èqe ne

moè niko pogoditi ni predvideti, toliko je u wima nekog |avolskog lukavstva i

gotovo qudske pakosti, bar po shvatawu uzbu|ene i uvre|ene ~ar{ije.52

Da je slon bio sredstvo kojom se toj ~ar{iji podsmevalo i ulivalo joj strah,

znalo se i u ~ar{iji i u Konaku. Tako bi se uz redovnu pratwu (koju su sa~iwavali

jedan oficir, Filfil, ~ovek neposredno odgovoran za fila, kome niko ni pravog

imena ne zna, sa duga~kim rukama i nequdskim licem, i dva vojnika) na{ao i neko iz

Konaka, koji ho}e prosto da uìva u strahu sveta i neredu ~ar{ije, u op{toj po-

metwi, komi~nim scenama i smehu koji one izazivaju.53 Travni~ani su znali za ta-

kve qude, jer je predawe o wima bilo starije od wih samih; jer su jo{ stari Trav-

ni~ani govorili: te{ki su zli gospodari, ali su jo{ teè wihove nasilne i drske

sluge i ~ankolizi.

Epizoda oko filovog nasrtaja na du}an Avdage Zlatarevi}a, koji je sitan tr-

govac ali ugledan i cewen gra|anin (a on sam sebe ceni jo{ vi{e!), ~e{awe o direk

wegovog du}ana (prvog dana) i potom slede}eg dana, kada je slon bio jo{ bezobzir-

niji i bezobrazniji, onda kada se pomokrio glasno i obilno Avdagi pred sam }epe-

nak,54 kao da su ozna~ili sam vrhunac obesti vezirovog mezim~eta.

Posle toga, i kada vi{e takvih nesta{luka nije bilo, ~ar{ija ih je izmi-

{qala (najkarakteristi~nija je pri~a o poba~aju jedne Ciganke po{to je, navodno,

ugledala slona, ina~e do{la od osvedo~enog laòva).

Koliko je nevoqa dolazilo od fila, jo{ je vi{e, ~ini se, nevoqa dolazilo od

samih Travni~ana, od wihove preuzvi{enosti: Nije te{ko zamisliti kako se u

svemu tome ose}aju travni~ke du}anxije i trgovci, najmirniji i najdostojanstve-

niji ~ar{ijski qudi u Bosni, ozbiqni, kruti uobraèni gordi na svoj ~ar{ijski

red i prestoni~ku ~isto}u i ti{inu.55 Takvim ~ar{ijlijama isfrustriranim do

zla boga svojom mo}i koju nisu posedovali (ili je nisu mogli demonstrirati), nije


51 Isto, str. 58.

52 Isto, str. 59.

53 Isto, str. 59–60.

54 Isto, str. 60.

55 Isto, str. 61.

bilo te{ko da za svog te{kog neprijateqa ozna~e vezirovog slona. Iako je bilo i

ve}ih neprijateqa, pa i drugih, opasnijih ìvotiwa: Dok dràva {kripi i puca

na sve strane i Bosna ìvotari, zapu{tena, u strahu i i{~ekivawu, dok begovat

tuguje i smi{qa osvetu, ova ~ar{ija zna samo za fila i u wemu gleda glavnog ne-

prijateqa. Ti qudi ina~e, po verovawu i tradiciji, {tite sve ìvotiwe, ~ak i

{tene, hrane pse, ma~ke i golubove, ne ubijaju ni gamad. Ali za vezirovog slona nije

vaìlo to pravilo. I oni su mu radili o glavi, mrzeli ga kao {to se mrzi ~ovek

neprijateq.56 Travni~ani, dakle, ne ubijaju ni gamad, a slona ne mogu ni da vide ni

da smisle! Oni {tite ìvotiwe koje su im poznate i, na neki na~in, pokorne. Slo-

na, naravno, nisu mogli pokoriti (ba{ zato {to nije bio wihov, naprotiv, wihovog

samrtnog neprijateqa) i otuda ta mr`wa.

Uprkos tome, slon je sve vi{e rastao i to ne samo u ma{ti sveta. I bio sve

ìvahniji, sve nemirniji. Ali je i mr`wa ~ar{ije i ~ar{ijlija bila sve ve}a.

Ipak, bilo da je slon bio veseliji ili tu`niji (on je ponekad bivao i tuàn)

od uobi~ajenog, i ina~e nepredvidqivog pona{awa, ~ar{ija je u wemu videla ne-

promenqivi, Xelalijin duh. Dok ga u jednom trenutku s wim nije i identifikova-

la. Prene}emo taj deo pripovetke u celini, jer je interesantan, kontradiktoran i

neo~ekivan (neo~ekivano je istinit duh saop{ten u wemu):

A ponekad zastane nasred ~ar{ije, i stoji nepomi~an, tu`no opu{tene

surle, oborenih o~nih kapaka sa retkim, svetlim, ~ekiwastim trepavkama u uglo-

vima o~iju, kao da ne{to o~ekuje, i ostavqa utisak izgubqenog i obeshrabrenog

stvorewa. A qudi na du}anima se i tada pakosno podgurkuju.

— Zna{ na koga meni li~i ovaj fil? — pita jedan kujunxija kom{iju.

— ?!

— Na vezira. Pqunuti on! — uverava kujunxija, koji nikad nije smeo pogled da

digne kad vezir proja{e pored wegovog du}ana.57

(To je drugi deo (~in) onoga iskaza o slonu u Konaku (bilo je vreme kada se ni-

je pojavqivao otuda): Otkako se za filom, ~udovi{tem iz travni~kih prepri~ava-

wa, zatvorila kapija, on je potonuo u velikom Konaku, izgubio se bez traga, kao da

je postao jedno sa nevidqivim vezirom.58)

Mi (~itaoci) koji znamo {ta se de{avalo u Konaku (u kome se, zapravo, nije

de{avalo ni{ta), mi koji poznajemo tu`ni izgled Xelalijin, moèmo se mirne du-

{e sloìti sa ovom neo~ekivanom opaskom. Uostalom, posmatraju}i ~oveka i ì-

votiwu sa kojom je na neki na~in on bio vezan, lako moèmo otkriti odnose sli~no-

sti me|u wima (mo`da je to samo na{e predube|ewe, varka, vidimo ono {to èlimo

da vidimo, ipak svejedno, sli~no je sli~no). Ono {to je ovde neo~ekivano jeste da

taj iskaz dolazi od tako kukavnog ~oveka, odnosno iz duboke mr`we. A koga ~ar{ija

jednom zamrzi, duboko i ogor~eno, taj mora da padne, pre ili posle, pod nevidqivim


56 Isto, str. 62.

57 Isto, str. 62–63.

58 Isto, str. 53.

a upornim i podmuklim teretom te mr`we, tome nema spasa, osim da on uni{ti

~ar{iju do temeqa i ~ar{ijske qude u semenu.59

Çç

Kada bi mr`wa bila sama sebi svrha, kad bi se zatomila u svoju qu{turu, kad

ne bi bila aktivna — ona ne bi ni bila to. Nevidqivi vezir i wegov slon, jedino

{to se od vezira redovno pomicalo Travnikom, sklup~ani u jedno klupko, jednu

misao koja se u glavama Travni~ana neprestano uve}avala i umnoàvala, rasla i u

{irinu i u visinu i u dubinu, gone}i ih da ne{to preduzmu. Ta wihova mr`wa,

slepa i gluva, samo nije nema, imala je dva lica; jedno dnevno i javno (potpuno skri-

veno, nemanifestantno jer Xelalija je Xelalija) i drugo no}no, tajno (kada se ot-

krivala, kada se na sastancima po mahalama obelodawivala uz vatru pod otvorenim

nebom i, ~esto, rakuju). Stepen te mr`we sastojao se u jednoj jedinoj re~i: prevr{i-

lo!, koja ozna~ava sve. Ipak, ona se ~esto zloupotrebqava, pa autor s pravom weno

zna~ewe dovodi u sumwu: Ne bi se moglo pouzdano odrediti kad zaista neka nevo-

qa prevr{i meru i kad se ta re~ s pravom izgovara. Za ovom sledi re~enica koja je

unekoliko u suprotnosti s predo~enim iskazom: Ona je tako ne{to kao dubok uz-

dah ili tih jauk kroz zube i, u stvari, uvek je iskrena i istinita za onoga koji je

izgovara.60

Ovo je deo pripovetke u kojoj se pisac posle Xelaludin-pa{e i wegovog fila

u celini okre}e Travni~anima. On je ovde najdubqe za{ao u psihologiju malih qu-

di koji su sasvim na margini zbivawa, a koji su ìveli u velikom strahu.

Autor ih nalazi pri raznim vatrama (jesen je, prave se bestiqi, pekmez od

{qiva) na kojima su oni grejali ili podgrejavali svoju veliku mr`wu.

Tri su takve vatre, odnosno tri reprezentativne grupe Travni~ana koje autor

ispituje okupqene kod tih vatri.

Interesantno je da se kraj prve vatre (oko koje sede mladi}i koji razgovaraju

ponajvi{e o devojkama i a{ikovawu, igrama ili mehanskim podvizima) uop{te ne

razgovara o tome, jer su se mladi}i koji su dotle bili tu razi{li za devojkama po

mahalama, ve} o glavnoj temi Travnika i Travni~ana.

Razgovor se vodi me|u preostalom dvojicom mladi}a, doma}ina [e}eragi}a,

bole{qivog i grbavog mladi}a i wegovog druga, zdravog i pravog Gluhbegovi}a. O

veziru i wegovom slonu.

Diskurs otvara grbavi mladi} op{tom konstatacijom o op{tem mestu svih

diskusija u Travniku, ali odgovor nije u tom neutralnom, nego u travni~kom duhu:

— Ni o ~em drugom ne govore nego o veziru i wegovom filu.

— Pa prevr{ilo svijetu!61


59 Isto, str. 63.

60 Isto, str. 64.

61 Isto, str. 65.

To je ono (ovaj, ovakav odgovor gosta) {to je u ~ar{iji o~ekivano. Sledi ono

{to nije o~ekivano. Jedan monolog koji je sasvim disonantan u odnosu na ~ar{iju,

koji od we odska~e; jedan ne samo pomirqiv ton, nego jedan qudski pogled i na slo-

na i na samog vezira, ali i na ~oveka uop{te, na wegovu ve~itu muku:

— Dodijalo mi da slu{am sve to isto: vezir-fil, fil-vezir. I kad dobro

razmislim, bude mi ne{to ào i tog ìvin~eta. [ta je i ono krivo? I wega su

ulovili tamo negdje preko mora i vezali i prodali, a vezir ga je doveo da se ovdje u

tu|oj zemqi mu~i, samo samcato. Pa onda, ne{to mislim: a i vezir je do{ao na si-

lu, i wega su poslali drugi, ne pitaju}i ga ho}e li, ne}e li. Pa i taj koji je wega po-

slao, morao je nekog da po{aqe da Bosnu smiruje i ure|uje. I tako, ~ini mi se, sve

jedno drugo gura, niko nije tamo gdje bi htio biti, nego tamo gdje ne voli i gdje ga

ne vole, po nekoj nu`di i po tu|oj voqi.

Mo`da to grbavi mladi} govori iz pozicije svoje li~ne nemo}i, bole{qivo-

sti i neuglednosti, mo`da iz razumnosti, mo`da iz ose}ajnosti, mo`da iz samilo-

sti prema sebi samom pa onda i ~oveku uop{te; tek tako se u Travniku nije govori-

lo. Odgovor koji dobija dolazi iz pozicije snage, akcije, preduzimqivosti, Trav-

nika (tako mu se sagovornik i obra}a: garibe, u zna~ewu siroma{an ili osobewak, u

svakom slu~aju, neko ko se izdvaja):

— Ode ti daleko, moj garibe! Ne vaqa ti to {to misli{. Dok ti ispita{

ko je koga poslao, ovaj ti se pope na glavu. Zato: ne ispituj ni{ta, nego ne daj na se

i udri onog koji ti je najbliì i koga moè{.

Ali, grbavi mladi} ne odustaje; mo`da bi i on udarao, ali je nemo}an i stoga

druga~iji:

— Ako svaki udari onog ko mu smeta i ko mu je najbliì pri ruci, to onda ne-

ma kraja; ode bitka do na kraj svijeta.

Osvr}u}i se na razgovor kraj ove vatre, autor zakqu~uje: Od onoga {to se go-

vorilo kod te vatre nije bilo ikakvih posledica nit o varo{ nit o fila, niti ih

je moglo biti, jer razgovor posla ne svi|a.62

Kraj druge vatre je ve} poznati Avdaga Zlatarevi} sa desetak drugih ~ar{ij-

skih qudi. Tu se ve} pije rakija, iako jedni èqno, a drugi se usteù}i. Razgovor

kod te vatre, upravo rakija vodi. Razumqivo, ~ast da otvori dijalog u ovoj drugoj

grupi pripada upravo Avdagi Zlatarevi}u kome je fil naneo toliko zla:

— Vala, prijateqi, gori mi obraz od onog vezirovog krmeta, i meni i svoj bu-

tum ~ar{iji. E ìvot mi se, beli, ne mili! — govori tiho i gorko Avdaga Zlata-

revi}.63

Krme je izraz namewen podanicima hri{}anima. Ovde je wime po~astvovan

vezirov slon. Time je nagla{eno koliki je stepen krivice ove ìvotiwe.

Razgovor oja|enih i ucveqenih ~ar{ijlija moè da po~ne. Za Avdagom se ja-

vqa, odobravaju}i mu, neki omalen agica, ri|, oko{t, ùt i o{tar ~ove~i}, nako-

stre{enih kratkih brkova, odobrava sve i jeì se od sramote koju moraju da pod-


62 Isto, str. 65.

63 Isto, str. 66.

nose u svome i na svome. On psuje Travnik i onoga ko je Travnik na tom mestu podi-

gao. Trebalo bi ga zapaliti, da u wemu sve izgori, ci~i. Ali ne ostaje samo kod

Travnika. Psuje i svekoliku Bosnu: Asli i nije zemqa kao druge {to su, kaè on cr-

vene} od gneva, nema toga ko je nije gazio; samo je jo{ slon falio i, evo, doveli su i

wega da se i to ~udo vidi.64

Wegove re~i, me|utim, ne nailaze na podr{ku ostalih, pogotovu one o mo-

gu}nosti da uzme pu{ku u ruke i puca u slona. Travni~ani znaju ko je on, ali znaju i

ko su oni: Znaju oni dobro i ~oveka i wegovu pretwu. Mnogo je puta on pucao sa tih

istih dvadeset drama olova, a svi oni koje je ga|ao i dan-dawi zdravi i ìvi hleb

jedu i sunce ih greje. A znaju i to da travni~ke pu{ke ne okidaju lako, a kad zaista

biju i poga|aju — ne pucaju glasno.65

Svaka re~ iz autorove perspektive okrenuta je protivu Travni~ana. Svaka,

ili gotovo svaka re~ koju sami Travni~ani izgovore okre}e se protiv wih. Wihov

karakter se otvoreno (ili ironijski, da bude jo{ istaknutije) izvr}e podsmehu i

èstoko kritikuje. Na primer: Onaj agica jednako preti. Prete i drugi, samo ti-

{e i mawe odre|eno, ali najvi{e se sa{aptavaju.66 Od takve pretwe (~udne, obrnu-

te gradacije, od tihog prema najti{em), naravno, ne ostaje ni{ta.

Ali se razgovor nastavqa.

— Dokle }emo ~ekati — upada jedan od borbenijih — zar dok fil ne poraste i

dok ne po~ne u ku}e da nam upada i u ~eqad dira? Znate li vi da slon ìvi preko

sto godina? A!?

— Moè biti da ìvi slon — kaè jedan postariji bled trgovac mirno —

ali ne ìvi wegov gazda, vezir.

Na to svi oni pomirqivi klimnu{e zna~ajno glavom; borbeniji, prisetiv{i

se odjednom ko je filov gazda, u}uta{e za trenutak, a razgovor opet pre|e u sa-

{aptavawe.67

Cela ova scena kao da je izvu~ena iz nekog antologijskog filma ili iz neke

drame apsurda. To je scena ti{ine, stati~na, sa glumcima napadno sporih pokreta.

Sve se moè trpeti, sve se moè podneti, sve dok se u ~eqad ne takne. To je ne-

ki prag tolerancije preko kojeg se ne sme. Ali kada se on pre|e nastaju pobune. E

sad, ovde su stvari malo ~udno postavqene; slon da u ~eqad dira! Kakva je to nadre-

alna, hiperboli~na situacija!? To bi, zaista, bio vrhunac nevoqa {to ih je fil

prire|ivao Travni~anima, ili se o~ekivalo da ih priredi; pa se protivu toga ne-

{to, po wihovom slo`nom mi{qewu, moralo preduzeti. Me|utim, na no}ne razgo-

vore (no}na sa{aptavawa) se preko dana zaboravqalo. Ali, ve} slede}e ve~eri po-

novo bi zapo~iwala igra ma{tawa i pri~awa.

Tako je jedne lepe jesewe ve~eri pala re~ da se li~no ode veziru. Tako se i za-

~ela pri~a o Aqi i filu.


64 Isto, str. 66.

65 Isto, str. 66–67.

66 Isto, str. 67.

67 Isto.

* * *

Kada je Aqo, sutradan, izdan od svih pa i od Tusun-efendije, koji je pred Ko-

nakom za wim zaostao i izgubio se nekud, i tako od petorice Travni~ana ostao sam

on, i kad se potom sre}no mimoi{ao sa Xelalijinim vojnicima, produìo je i po-

peo se na zaravanak iznad Travnika. Tek tu i tek tada je shvatio kakvoj se opasnosti

izloìo i kako su ga jutros gadno prevarili i napustili, i {ta je s wim uradila

~ar{ija, isturiv{i ga na ono stra{no mesto da sam i neuk napada na ono {to we-

mu, na kraju krajeva, najmawe smeta, i da brani ono {to oni sami nemaju hrabro-

sti da brane.68

Tu na visini, dugo se zadrào, ostav{i ~itavo podne i celo poslepodne.69

[ta je to tamo Aqo radio? Ni{ta, razmi{qao je.

To je pogled odozgo (sa visine) na Travnik i od jednog Travni~anina koji se

tu ispeo, utekav{i od zla, i koji se sad prepustio neveselim mislima:

Mislio je neprestano i mnogo, kao nikad dotle o svemu i sva~emu: o onome

{to se jutros desilo, o filu, o ~ar{iji, o Bosni i Carevini, o vlasti i narodu, o

ìvotu uop{te. Nije to glava koja je navikla da o{tro i pravilno misli, ali da-

nas je, ovde, i u wegov mozak prodirao zra~ak, slab i kratak zra~ak svesti o tome u

kakvoj varo{i i kakvoj zemqi i carevini ìvi on, Aqo, i jo{ hiqade ovakvih kao

{to je on, malo lu|ih i malo pametnijih, malo bogatijih i mnogo siroma{nijih;

kakvim ìvotom ìve, tankim i nedostojnim ìvotom koji se ludo voli i skupo

pla}a, a kad ~ovek razmisli, ne vredi, brate, ne vredi. A sve te misli svode se u we-

govoj glavi na jedno; nemaju qudi hrabrosti ni srca.70

Sa op{teg plana Aqo zaokre}e na ne{to uì, na strah: Pla{qiv je ovaj kle-

ti insan, dolazio je Aqo uvek do istog zakqu~ka, pla{qiv i zbog toga slab. Svak je

u ovoj ~ar{iji mawe ili vi{e pla{qiv, ali ima sto raznih na~ina na koje qudi

svoju pla{qivost prikrivaju, pravdaju pred samim sobom i pred drugima. A ne bi

trebalo da je ~ovek takav, ne bi! Trebalo bi da je ponosan i sr~an i da dobro pazi

na to da ne dopusti nikom ni krivo da ga pogleda. Jer, otrpi li samo jednom i naj-

mawu uvredu i ne plane (ne plane, jer nema vatre u sebi!), gotov je, gazi}e ga svak, ne

samo sultan i vezir nego i vezirove sluge, i slonovi, i svaka ìvotiwa, sve do

gwide!71 Zatim, o jednom ni{ta, zapravo o Bosni, veziru, svojim Travni~anima. To

je i kritika dràvnog ustrojstva. Ni{ta je na po~etku tog razmi{qawa, ni{ta na

wegovom kraju. Ni{ta ne moè biti od ove Bosne dok u woj Xelaludin vlada, da-

nas Xelaludin, a sutra bogzna ko drugi, gori, i crwi od wega. Nego treba udariti

r|om o zemqu, ispraviti se i ne dati nikom na se. Nikom! Ali kako? Zar u ovoj ~ar-


68 Isto, str. 71–72.

69 Sli~no Mihailu iz Anikinih vremena Ive Andri}a koji se u suton presudnog dana za wega

popeo na brdo iznad Vi{egrada, s tom razlikom da se Mihailo popeo po svojoj voqi, a Aqo beè}i od

Xelalijinih straàra.


71 Isto, str. 72–73.

{iji u kojoj pet qudi ne moè{ sastaviti da jednu istinitu i pravu re~ kaù

veziru u lice? Ni{ta, ni{ta se ne moè! Tako je to ve} odavno ovde u nas: ko je sr-

~an i ponosan, taj brzo i lako gubi hleb i slobodu, imetak i ìvot, ali onaj koji

povije glavu i preda se strahu, taj opet toliko izgubi od samog sebe, toliko ga

strah pojede, da mu ìvot ne vredi ni{ta. To je dilemma o dva zla, pa koje je mawe

to izabrati. Pa, u tom svetlu, i o sebi: Eto, i on sam {to sve ovo ovako misli, i on

sam — {ta moè da kaè za sebe? Uvek se isticao svojom hrabro{}u i hvalio se

da je sr~an za trojicu, za desetoricu, za polovinu Travnika, i to onu sr~anu polo-

vinu. Hvalili su ga i drugi. Pa? Sino} je bio sr~an, pored vatre, i sad je, ~ini mu se,

isto toliko, ali gde mu je bila sr~anost kad je razgovarao sa straòm, kad ga je

napustilo sve osim ludog straha i jedva mu noge iznele stra`wicu uz brdo? I, na

kraju, opet o Travni~anima: Ne, ne, nemaju vi{e krvi ni snage ni Travnik ni wegova

~ar{ija, a i ono malo daha {to im je ostalo tro{e na {alu i podsmeh i lukavstvo

kako da nadmudre kom{iju, prevare seqaka i od gro{a naprave dva. Zato tako i

ìve (misle da ìve!) i zato im ìvot ne vaqa, ba{ ni{ta ne vaqa.72

Silaze}i sa brda, pre nego {to se sasvim smrklo i pre nego {to se vratio domu,

odlu~io je da ne{to u~ini protivu Travni~ana: Sa sumrakom on je polagano silazio

u varo{. I kako se spu{tao niz breg, u wemu se polako sti{avala ona uzbuna novih i

nerazmrsivih misli sa zaravanka na visini, i on je postajao opet stari Aqo, ~ar-

{ijski ~ovek koji voli da se na{ali i podrugne, a sa svakim korakom sve se vi{e i od-

re|enije javqala u wemu èqa da vrati ào za sramotu svima ~ar{ijlijama i da

ih za wihovu praznu hvalu i veliki kukavi~luk namagar~i kako zasluùju.73

Ko je bio ovaj Aqo Kazaz koji se vra}ao ku}i kriju}i se od svojih ~ar{ijlija,

spreman da im se osveti i naruga?

On je, {to se i iz wegovog monologa moglo primetiti, vaìo za osobenu poja-

vu u Travniku. Bio je poznat kao velika {aqiv~ina, i naivan i bezazlen i mudar i

otresit, kao ~ovek koji i ume i sme da kaè ono {to drugi ne}e, i da u~ini ono

{to drugi nikad ne bi u~inili, a za koga se nikad pravo ne zna kad tera {alu sa ce-

lim svetom, a kad pu{ta da je drugi s wim teraju, kad govori istinu kroz {alu, a

kad se {ali sa onim {to drugi zovu istinom.74 Kao takav, razli~it i odvojen od

~ar{ije, imao je sve predispozicije da svoju zamisao o osveti sprovede u delo.


72 Isto, str. 73. Isti~u}i da u Pri~i o vezirovom slonu Ivo Andri}, pored ostalog, saop{tava

o neobi~nom ozarewu koje je junak pripovetke, sitni zanatlija Aqo Kazaz, doìveo jednog jeseweg da-

na na nekom bregu vi{e Travnika, Jovan Dereti} pi{e: Uve~e se, sa mrakom, spustio u ~ar{iju. Vra-

}awe gradu zna~ilo je povratak normalnom duhovnom stawu koje je prethodilo onom na œuzvisiniŒ, —

potkrepquju}i ovu svoju tvrdwu citatom: I kako se spu{tao… na{ali i podrugne. — Jovan Dereti}:

Tematska sredi{ta u strukturi Andri}eve pripovetke, Kwièvna istorija,V, 18, 1972, str.

208–209. Za{to Aqo napu{ta poziciju osvojenu na zaravanku? Ne zbog vra}awa gradu i utapawa u

stawe koje je prethodilo onom na œuzvisiniŒ, ne, vi{e ni{ta ne}e biti kao pre, nego {to zna da tek

povratkom me|u Travni~ane i iznutra on, sa {alom/osvetom koju im je namenio, moè biti upam-

}en/shva}en.

73 Isto, str. 74.

74 Isto, str. 68.

Toga dana, kada je, po dogovoru od prethodne ve~eri, sa jo{ dvojicom (trebalo

je da ih bude petorica sa Tusun-efendijom na ~elu) po{ao u Konak, da se veziru

hrabro poàle na wegovog fila i filovu pratwu, du}an mu je celog dana ostao za-

tvoren. To je bio nesumwivi znak wegovog odsustva i opravdane bojazni za wegovu

sudbinu. Slede}eg jutra on se, me|utim, pojavio u du}anu, zdrav i nasmejan. âr-

{ijlije koje su imale odgovor na ovaj Aqov povratak (jer se sulude glave dobro dr-

è na ramenima) umirale su od znatièqe kako je pro{ao u Konaku i u susretu sa

vezirom (a nisu sumwali da je bio u Konaku po{to je posledwi put vi|en kako

upravo pravo prema wemu zami~e), no on kao da je bio zanemeo.

Tek kada ih je pustio da se dovoqno na~ekaju, ispri~ao je svoju pri~u.75 U po-

verewu i poverqivoj osobi bri`qivo izabranoj da ono {to ~uje odmah prenese

~ar{iji.

Grupa odva`nijih Travni~ana je po{la kod vezira da se poàli na fila i fi-

lovu pratwu. A Aqo koji zna, da ne samo ta grupa nego i on sam, ni do pred vezira

nisu dospeli, izvodi bravurozan zaokret. On, u svojoj pri~i ne samo da je u{ao kod

Xelalije nego u tobo`wem razgovoru sa wim hvali fila, i moli vezira da nabavi

jo{ kojeg i dovede ga u Travnik.

Obrt je potpun. Ne{to {to se èlelo da se po svaku cenu potisne (istisne),

skrajni — sada se isti~e u prvi plan, istura kao èqeni ciq.

I ta wegova prevratni~ka pri~a se {irila ~ar{ijom, dok je on mudro }utao.

âr{ija je, ipak, ostala nepromewena, ista: A qudi se qute, smatraju}i ga

lakrdija{em s kojim se ne moè ozbiqno govoriti, i to kaù i glasno — kad on

nije prisutan.76

Tako Aqin duh, ipak, nije trijumfovao nad ~ar{ijom.

Naglasili smo autorovu napomenu da su u Travniku postojale tri vrste vatri

oko kojih su se, zapravo, okupqale tri vrste qudi. Na prve dve vatre (vrste) ve} smo

se osvrnuli. Onda, kada smo mogli pomisliti da je autor zaboravio na tre}u vatru

(na tre}u grupu Travni~ana), ove se vatre i ovi se Travni~ani javqaju. Odmah iza

pri~e o Aqu i filu; bez ikakvog osvrta na wu. Tu, po svemu sude}i, najosobeniju

grupu Travni~ana ~inili su stari i bogati, prvi qudi ~ar{ije. Pored vatri kod

kojih se oni sabiraju nema rakije ni smeha ni veselog àgora, nego odmeren razgo-

vor u kom duga zastajkivawa, re~iti pogledi i nemo uspijawe usana kazuju vi{e,

mnogo vi{e od re~i.

I tu se govori o filu, ali kako? — nekim op{tim izrazima i blagim re~ima koje

same po sebi ne zna~e ni{ta i kojima tek oni pogledi i pokreti lica daju stvarni

smisao, jer ti znaci su drugi i pravi jezik najvi{eg reda ~ar{ijskih qudi.77

I tek tu, pored takvih vatri, u takvim grupama, ne re~ima nego pokretima i

znacima, nekom vrstom zaumnog jezika, napokon je odlu~ena filova sudbina. Na na-


75 Tek tada }e Andri} da otkrije svoju pri~u, svoju varijantu stare pri~e o filu i Travni~a-

nima. — Slavko Leovac: Pripoveda~ Ivo Andri}, Matica srpska, Novi Sad, 1979, str. 107.


77 Isto.

~in kako se jedino mogla re{iti: lukavstvom, a lukavstvo ide uz bogatstvo, ono

mu i prethodi i prati ga doveka.

Ali egzekutori te wihove namisli bili su drugi.

Nigde kletve i àlbe, sa{aptavawa i planovi ne ostaju dugo na samim re-

~ima, a ponajmawe u Bosni. Dugo vremena izgleda sve to prazno i uzaludno; samo re-

~i i re~i i nemo}na odmahivawa rukom i poigravawa mi{i}a na vilicama od nevi-

dqivo stegnutih zuba. Pa ipak jednog dana, niko ne zna kad ni otkud ni kako, sve se

to zgusne, uobli~i i postane delo. De~aci ili mladi i nepromi{qeni qudi redov-

no su prvi koji na|u snage i domi{qatosti i po~nu da ostvaruju àlbe i nemo}ne

pretwe starijih.78

To je bio, zapravo kraj pri~e o filu.79 Slon je trovan svirepo i podmuklo.

Otrov starijih Travni~ana prelio se na najmla|e; deca su svojim nesta{lucima

(ìva p~ela u orahovoj qusci na putu kojim je fil trebalo da pro|e) podstakla sta-

rije na re{ewe problema sa slonom (arsenik, u malim koli~inama da se podmu-

klost prikrije, pome{an sa sitno tucanim staklom).

Sve dok se jednoga dana nije proneo glas o tome da je slon crkao uistinu. Vest

nije bila ta~na, ali na~in na koji je saop{tena i potom preno{ena, posluìo je

autoru da se jo{ jednom osvrne na karakter ~ar{ijskog sveta.

Jednog dana pro{ao je ~ar{ijom {apat da je fil uginuo.

— Crk’o fil.

Ma koliko ispitivali nikad ne}ete mo}i saznati ko je bio prvi koji je izre-

kao ove re~i. Kad kaèm œizrekaoŒ, vi }ete, bojim se, odmah zamisliti neki jasan

i ìv razgovor, gotovo neko pobedni~ko kliktawe. Pomisliti tako ne{to, zna-

~i potpuno ne poznavati ovaj grad. Nikad se tako ovde nije govorilo, a ponajmawe

u vreme fila i Xelalije. Oni i ne mogu tako govoriti. Oni to prosto ne bi umeli.

Ro|eni i odrasli u vlazi i na promaji u ovom planinskom gradu, u kome otkako svet

pamti sedi vezir sa svojom silom i pratwom, prisiqeni da ìve u strahu kome se

mewa uzrok i ime, ali koji ostaje uvek isti, oni su nasledno optere}eni sa stoti-

nu ~ar{ijskih obzira koji nikad ne umiru, dok se ra|aju novi. A kad se desi ovako da

im se u grudima javi neko ose}awe pobedni~kog zanosa, ono se podigne do izvesne vi-

sine, kod nekih ~ak i do grla, pa se onda vrati tamo odakle je i do{lo, da legne zau-

vek, pored tolikih zanosa, ogor~ewa, protesta, koji su se nekad isto tako dizali

i, neizre~eni i ne~uveni, legli u isto grobqe.80

Na àlost Travni~ana vest o filovoj smrti je bila neta~na. Slon je jo{ uvek

bio ìv.


78 Isto, str. 79. Ono kad i kako kasnije u Prokletoj avliji moè biti da se ovde za~elo.

79 Pri~a o filu ipak, naposlijetku, posredno ubija fila, iako nije ona uzrokovala i vezirov kraj. Ona je

ipak realizirala predvi|eno zbivanje, pokrenula povijest — iako samo u krugu. Posebni u~inak koji stvara, efe-

meran je; fatum traje i djeluje ba{ kao i uvijek. Pri~a je dakle pri~a, iluzija, makar u detalju bila i djelotvornim

gestom. Ona je od fila u~inila neprijatelja, naime stvora subjektivno doìvljena kao neprijatelj; pri~a o veziro-

vu slonu u~inla je slonu kraj. — Ivo Vidan: isto, str. 522.


I ~ar{iji se moè desiti da se prevari.

Neprijatna vest je pro{la kroz varo{ gotovo istom brzinom kao i ona pr-

va, ali bez re~i i mnogog {apata. Pogledaju samo jedan drugog, pa obore o~i i napu-

}e malo usne.

— @iv? — upita sa ogor~enim ~u|ewem poneki mla|i i neprekaqen ~ar{ij-

ski ~ovek, a drugi mu i ne odgovaraju nego samo odmahnu zlovoqno i prekorno rukom

i odmahnu glavu.81

(Kao da je u pitawu nekakav simbol pravog diktatora, nekakvog naddiktatora,

~ovek : zlo, a ne samo jedna, dodu{e, posve neobi~na ìvotiwa. U stvari, re~ je o

diktatoru, ali se o wemu ne govori.)

Slon se, dakle, sa svakim danom koji je Travnik primicao prole}u i prole}e

Travniku, vidno oporavqao. Slon se oporavqao, ali je vezir sve vi{e klonuo.

Kada je wegov ~uvar, onaj Filfil, kome ga je Xelalija ostavio, utekao glavom

bez obzira pred strahom od neizvesnosti posle vezirove smrti, ~ar{ijski qudi na-

{li su odmah na~ina da unesu u Konak i doture filu ja~i i sigurniji otrov nego

{to je stucano staklo u jabukama.82

Filova smrt usledila je samo ~etiri dana po{to je u zemqu poloèn Xelali-

ja. Mr`wa prema slonu ostaje dosledna i posle vezirove smrti. Kao da je on ostao

da ìvi u slonu, pa ga je tako, po svaku cenu, trebalo dotu}i. I tako se i on, ko-

na~no, izmirio sa ~ar{ijlijima: Tako je i fil legao pod zemqu, kao i vezir. Pod ze-

mqom ovde za svakog ima mesta.83

âr{ija se na taj na~in ponovo mogla vratiti sebi i i{~ekivawu novih vezi-

ra. Jedan vezir je oti{ao, drugi dolazi na wegovo mesto. Otpo~iwe novi krug naga-

|awa i o~ekivawa: Saznaje se da na Bosnu dolazi za vezira Ornosbeg Zade [erif

Siri Selim-pa{a. Prvi glasovi koji su stigli o wemu kaù da je dobar i u~en ~o-

vek, starinom Bosanac. Sve ukazuje na to da }e on biti druga~iji od prethodnog ve-

zira. No, sumwa i sumwi~avost nisu nestali sa starim vezirom: Ali neki u ~ar{iji

ve} wi{u zabrinuto glavom:

— Kad je tako dobar {to }e mu toliko duga~ko ime?

— Ah, ko zna, moj brate, {ta taj opet nosi u sebi i vodi sa sobom!

Posledwi pasus pripovetke je karakteristi~an po tome {to se u wemu pomi-

we dva puta re~ pri~a. Jednom u sklopu ~ar{ije (unutar), drugi put izvan (iznad)

we. Prvi put u obliku mnoìne, drugi put u jednini:

Tako ~ar{ija ìvi u i{~ekivawu novih vesti i sigurnijih podataka. Narod

strada, {apu}e i brani se, ako ne moè druga~ije, a ono ovako pri~ama u kojima

ìvi wegova nejasna ali neuni{tiva èqa za pravdom, za druga~ijim ìvotom i

boqim vremenima. Nad Xelaludinovim grobom zidaju majstori turbe. A kamenore-

zac urezuje natpis na vezirovim ba{liku od mekog kamena i ve} je ispisao prvu re-

~enicu. Po Bosni ide, i uz put raste, pri~a o Aqu i filu.84


81 Isto, str. 82.

82 Isto, str. 86.

83 Isto, str. 82.

84 Isto.

O Aqu i filu. Da li to zna~i da }e jedino oni (~ovek koji se izdvojio iz ~ar-

{ije i slon koji ~ar{iji nikad nije ni pripadao) jedino ostati u ~ar{iji, pored

onog vezirovog natpisa.

Zanimqiv je obrt koji Andri} u ovom pasusu izvodi. Nije ba{ sasvim jasno,

naime, koji je to narod koji se ovde navodi u prvoj re~enici? Jesu li to Travni~a-

ni? Ali, za wih su predodre|eni druga~iji, nimalo povla|uju}i izrazi (Travni~a-

ni, ~ar{ijlije, ~ar{ijski svet…).85

Sada se, na kraju, moèmo vratiti na po~etak pripovetke. Na izmi{qene pri-

~e; na pri~u o filu (tu se Aqo ne pomiwe uop{te). [ta je tu, u stvari, izmi{qe-

no? Aqin susret sa Xelalijom! [ta stvarno? Travnik i Travni~ani. Ne zaboravi-

mo da upravo Travni~ani znaju najvi{e pri~a od onih posve neverovatnih koje naj-

vi{e kazuju o mestu i qudima.

Pri~a o vezirovom slonu Ive Andri}a je jedna takva pri~a.


85 Zanimqivo je da se re~ kasaba, osim u prvim re~ima, prvoj re~enici pripovetke (Bosanske

kasabe…), gotovo vi{e uop{te ne spomiwe, kao {to je to slu~aj u mnogim drugim Andri}evim delima

(posebno ~ini se u Anikinim vremenima). Umesto toga koristi se re~ grad, ili varo{, travni~ka ~ar-

{ija, ili samo ~ar{ija, {to je za tipi~an kasablijski mentalitet Travnika malo neobi~no.

DRAGOMIR KOSTI]

DISCOURS SUR L'AUTRUI

(L’elephant du vizir d'Ivo Andri}. Procede de narration)

R e s u m e

Contrairement a ce que le titre du recit L’elephant du vizir d' Ivo Andri} pourrait fa-

ire croire, au centre de l'attention du narrateur ne sont ni le vizir ni son elephant mais la

ville de Travnik et ses habitants, dont le caractere fortement negatif y est peint d' une ma-

niere presque incroyablement consequente. Grace aux digressions de l'auteur, les cou-

rants secondaires et les differents labyrinthes crees par la virtuosite de sa technique de

narration et grace a un certain aveuglement des critiques (peut-etre pour des raisons ideo-

logiques), cette critique foudroyante portant sur tout un groupement est restee inaperüue.

C'est de l'elephant du vizir que l' auteur s' y est servi pour detruire de maniere impi-

toyable le mythe des pretendues sagesse et fierte des habitants de Travnik, qui se

croyaient au-dessus de toute la Bosnie tout en vivant dans la peur et la misere indignes de

la vie humaine.

Mots-cles. Ivo Andri} (1892–1975), litterature serbe de l’apres-guerre, nouvelle

serbe de l’apres-guerre, satire, alegorie.


GOVOR O DRUGOM Pri~a o vezirovom slonu Ive Andri}a ... · tiva~kom duhu, pokaza}e druga re~enica toga pasusa: Ali zato svaka wihova pri~a vredi za tri druge; naravno, po wihovoj proceni.9

Documents