013 Odbrana

Godi

na I

IBr

oj 1

31.

apr

il

2006

.ce

na 1

00 d

inar

a1,

20ev

rawww.od

bran

a.mod

.gov.yu

I n t e r v j u

Strategijski pregled odbraneStrategijski pregled odbrane

I n t e r v j u

T e m aT e m a

JA^AWE POTENCIJALAJA^AWE POTENCIJALA

KADROVSKA PIRAMIDAKADROVSKA PIRAMIDAZoran Jefti},

pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse

P r i l o g

DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE I CRNE GOREP r i l o g

DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE I CRNE GORE

Zoran Jefti}, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurse

3NEPOGODE [IROM SRBIJE

VELIKE[TETEKlizi{ta i poplave ugrozili su stotine doma}instava u Srbiji, a u op{tini Kraqevo bujica je odnela jedan ìvot.[tete je te{ko i proceniti a Vlada Srbije izdvojila je 370 miliona za pomo} ugroènom stanovni{tvu.

An|elka Radojevi} i drugi ìteqi selaupoznali su ministra odbrane sa {tetomkoju su pretrpeli zbog otvarawa tla. Vi-{e od 200 ku}a zahva}eno je klizi{tem.Ve} je obeleèno deset ku}a za hitno ru-{ewe a iz dvadeset stanari se morajuiseliti.

Slike iz Bogdawa zaista su ravneonima iz filmova strave i uàsa. Ku}eklize i pucaju, propadaju bunari, {tale iobori, a u dvori{tu Qubivoja \uri}a ~akje i stablo oraha pocepano na dva dela.

Na kraju obilaska klizi{ta u seluBogdawe, ministar Stankovi} je obe}aoda }e Vojska sve svoje kapacitete stavitina raspolagawe op{tini Trstenik, biloda su u pitawu inìwerijske jedinice, ci-sterne za vodu ili neke druge potrebe.

Moramo da pomognemo u ovoj prvoji najteòj fazi a kasnije }emo se organi-zovati u otklawawu posledica ovog uà-sa. U mnogo ~emu zavisimo od same pri-rode, ali je sigurno da moèmo spre~ititeè posledice koje bi mogle da nastanuusled kretawa tla.

R. M. i Z. M.

SA LICA MESTA

ru~jima od klizi{ta i poplava, od ~ega jeiz resora kapitalnih investicija odvoje-no 200 miliona za sanaciju puteva i nor-malizaciju saobra}aja u tim delovimaSrbije.

Ministar odbrane dr Zoran Stan-kovi} posetio je selo Bogdawe u op{tiniTrstenik, kako bi na licu mesta utvrdiorazmere tragedije i na~in na koji pripad-nici Vojske mogu najefikasnije da pomog-nu. Radomir Popadi}, Veroqub Nikoli},

Poplave i klizi{ta u ve}em delu Sr-bije pri~iwavaju veliku materijalnu{tetu doma}instvima, saobra}ajni-cama i poqoprivrednom zemqi{tu,a zbog visokog nivoa podzemnih voda

ugroèna je bezbednost vodovoda i kvali-tet vode za pi}e. Poja~ana je kontrola is-pravnosti vode za pi}e i iskqu~eni su lo-kalni vodovodi u kojima ona nije bezbedna.

U Ribnici kod Kraqeva nabujala vodaodnela je 18-mese~nog Uro{a @ivkovi}a,koji je najverovatnije skliznuo u reku igra-ju}i se u svom dvori{tu pored Ribnice.

Strah od vode ne prestaje, a ovolike{tete ne pamte se na tako {irokom pod-ru~ju Srbije.

Ministar za kapitalne investicijeVelimir Ili} izjavio je da }e radovi napodizawu novih ku}a umesto onih poru{e-nih zbog klizi{ta biti zavr{eni za stodana. Vlada je obezbedila ukupno 370 mi-liona dinara za pomo} ugroènim pod-

ZEMQOTRES NAMAQENU I OKOLINI

Seizmolo{ki zavod Srbije re-gistrovao je u sredu, 22. marta, ze-mqotres u Mionici kod Vaqeva, re-gionu planine Maqen, sa magnitu-dom od 4,8 jedinica Rihterove ska-le i intenzitetom u epicentru od 7stepeni Merkalijeve skale.

Prema izve{tajima sa terena{teta je pri~iwena na jednom brojustarijih ku}a.

4SA LICA MESTANepogode {irom Srbije

VELIKE [TETE 3

INTERVJUZoran Jefti}, pomo}nik ministra odbrane za qudske resurseKADROVSKA PIRAMIDA 8

Per aspera UPOTREBA KOSTIMA 13

TEMA

Strategijski pregled odbrane JA^AWE POTENCIJALA 14

ODBRANA

82. pomorski centar iz Kumbora TAMO GDJE DRUGI ODUSTAJU 20

SARADWA

Bilateralni sporazumi sa SADKORAK KA STRATE[KOM PARTNERSTVU 26

Novinari u poseti Natou u Briselu i MonsuKVAKA 22 28

PRILOG

DEMOGRAFSKA SLIKA SRBIJE I CRNE GORE 33

Specijalizovani kurs engleskog jezikaDOSTIZAWE STANDARDA 53S

AD

R@

AJ

28Prvi vojni list u Srbiji Ratnik iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar VOJSKABeograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC VOJSKAZvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i}, Milosav \or|evi},Aleksandar Lijakovi}, Radojka Marinkovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, Aleksandar Mutavxi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{,Budimir M. Popadi}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3241-104; 23-079 Glavni i odgovorni urednik 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Pomo}nik glavnog urednika 3201-547; 23-547Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 2682-937; 23-810; 3201-576; 23-576Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081/ 483-443, 42-443 Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC VojskaPretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29CIP Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Iz d

okum

enta

cije

82. p

omor

skog

cen

tra

1. april 2006.

54

DRU[TVO

U poseti metohijskim enklavamaPONOS I TUGA STANUJU TAMO 54

U POSETI

Stariji vodnik prve klase Sa{a Pr~i}BORBA ZA VE]I PORODI^NI BUXET 58

ZDRAVSTVO

Novine u radu VMC Slavija DOGOVARAWE PREGLEDA 60

SVET

Reforme sistema odbrane Bosne i HercegovineU SKLADU SA EKONOMSKIMMOGU]NOSTIMA 62

TEHNIKA

Britanski nosa~ aviona "Kraqica Elizabeta"AERODROM NA VODI 66 Lo{ momak Silent - Hunter IIITIHI LOVCI BRODOVA 68

FEQTON

150 godina od ro|ewa Nikole Tesle (2) ODLAZAK U WUJORK 72

SPORT

Kendo drevna ve{tina ma~evawaSPORTISTI SA DU[OM SAMURAJA 78

66

RE^ UREDNIKA

5

RESURSI

Re~ koju sve ~e{}e ~ujemo i koja je postala kqu~na u reformi si-stema odbrane SCG jeste resurs. Te{ka je i rogobatna, poma-lo nerazumqiva, sa {irim opsegom zna~ewa, kao i sve drugestrane i velike re~i koje su na neki na~in obeleìle jednovreme. Uvukla nam se u govor. Upotrebqavamo je ~ak i onda ka-

da umesto we imamo boqu, na{u re~ izvor.Ako Vujakliju pozovemo u pomo} sazna}emo tek da je resurs (res-

source) francuska re~, da zna~i pomo}no sredstvo, izvor pomo}iili izvor iz koga se dobavqaju sirovine. Ostalih zna~ewa te re~i,kao mesta za razonodu ili uèg dru{tva danas bi se, verovatno, ion odrekao. Prema Klai}u, ta re~ u prenosnom smislu ozna~ava idru{tvene snage uop{te.

U sistemu odbrane zemqe ta re~ poprimila je novo, instituci-onalno zna~ewe, jer se na{la u osnovi naziva dva va`na sektoraMinistarstva odbrane za qudske i materijalne resurse, koji pre-sudno uti~u na uspe{nost odgovora na izazove, rizike i pretwe bez-bednosti, a time i na za{titu bezbednosnih i odbrambenih intere-sa SCG, stoji u Beloj kwizi odbrane. Materijalnim resursimo smose ~esto bavili i uvek dolazili do zakqu~ka da su nedovoqni, is-tro{eni, ograni~eni, skromni

Qudski resursi su tema ovog broja Odbrane. Specijalni pri-log posvetili smo sagledavawu demografske slike Srbije i CrneGore. Ona je, najblaè re~eno, zabriwavaju}a. I najcrwe prognozedemografa o rapidnom smawewu broja stanovnika, izre~ene sredi-nom pro{log veka, ostvarile su se. Srbi su i bukvalno postali na-rod najstariji, naravno, ne po istorijskom trajawu ve} po prose~-noj starosti stanovni{tva. Ve} za dve decenije bi}e nas za milionmawe nego danas. Do sredine ovog veka ukupan broj Srba smawi}ese za jo{ jedan milion, a smawewe ukupne populacije za 100 godi-na, po proceni stru~waka, iznosi}e ~ak 55 odsto u odnosu na dana-{wu veli~inu od 7,5 miliona, sa jasnom perspektivom nacionalnemawine na rodnoj grudi. Nepopravqivi optimisti re}i }e da nijebitan broj nego soj.

Kroz tu prizmu sagledava se, o~igledno, i stawe qudskih resursau sistemu odbrane. I na{a vojska }e biti mawa, a uspe{nija, kao idruge u svetu. Na odstupawe od pravila imaju pravo samo najmo}niji.

Upravqawe qudskim resursima, prema re~ima pomo}nika mi-nistra odbrane Zorana Jefti}a, svojevrstan je povratak ~oveku skladu wegovih radnih, stru~nih, intelektualnih i emocionalnih mo-gu}nosti. Ono ~emu se teì u reformskom procesu jeste sistem pred-vidive karijere. To zna~i da svaki pripadnik Vojske unapred ima sa-znawa o tome kolike su mu mogu}nosti da napreduje i dokle }e bitiu vojni~kim redovima.

Tim programom uglavnom nisu obuhva}eni oficiri koji sadaimaju vi{e od trideset godina radnog staà. Najvi{e je potpukov-nika sa visokom stru~nom spremom bez dodatnih poslediplomskihusavr{avawa. Wih oko 700 ve} u junu }e morati da otvori novustranicu (ne)predvidive karijere. Zapo~e}e penzionerske dane, ave}ina i civilno zanimawe. Sli~na sudbina zadesi}e jo{ oko1.300 oficira i podoficira do kraja ove godine. Broj civilnihlica koji }e ostati bez posla u Vojsci jo{ uvek se ne zna. Da se zate dane treba na vreme pripremati svedo~i stariji vodnik Sa{aPr~i}, koga smo posetili ovih dana. Uz limarsko-farbarski zanatoprobao se i u gra|evinskim radovima. Ne stidi se nijednog poslakad je opstanak porodice u pitawu. I to je deo pri~e o qudskim re-sursima.

RESURSI

- Prvi put otkako sam ministar finan-sija imao sam vrlo ozbiqan razgovor s qu-dima iz General{taba. Mladi general Po-no{ i general ]irkovi}, komandant Kopne-nih snaga, izneli su, sa saradnicima, ~itavplan o tome kako bi trebalo da izgleda Voj-ska do 2010. godine. Izneta je potpuna vizija koliko treba para, kako bi izgledale jedi-nice, {ta im treba od opreme... Znate, odVojske sam dosad uvek slu{ao kukwavu i zapo-magawe, bez predloga {ta da se radi. Oviqudi su do{li s jasnim ciqem, znali su {taho}e, a onda je najlak{e pomo}i.

Plan im je zaista odli~an i predloì}upremijeru da ga podrì. Namera je da se do2010. godine potpuno ukine sluèwe vojnogroka i da se pre|e na profesionalnu srpskuvojsku. Da bismo to postigli, mora}emo svakegodine da izdvajamo odre|ena buxetska sred-stva, u obimu koji je realan, pa }emo poku{a-ti da to ostvarimo. Povodom svega ostalog,{to se ne re{ava, ukqu~uju}i prodaju vojneimovine i gradwu vojnih stanova, rekao sam:Gospodo, vi ste vojnici, napravite plan idajte Vladi da usvoji {ta }e se raditi u sva-kom narednom kvartalu! Tako smo, kona~no,s Vojskom po~eli da razgovaramo o opipqi-vim varijantama, u kojima ne}e biti praznihobe}awa.

Svedok br. 505, 28. mart 2006.

6 1. april 2006.

REKLI SU

Mladi vojnici martovske klase poloì-li su 25. marta zakletvu u garnizonima Alek-sinac, Poàrevac, Ni{, Sombor, Gorwi Mi-lanovac, Novi Sad, Subotica, Ba~ka Topola,Ruma, Sremska Mitrovica, Podgorica, Kum-bor i Beograd.

Ministar odbrane Srbije i Crne GoreZoran Stankovi} i zamenik na~elnika Gene-ral{taba VSCG general-major Zdravko Po-no{ prisustvovali su polagawu zakletve u

U Ni{u je odràn sa-stanak na kome su na~elnikGeneral{taba VSCG gene-ral-potpukovnik Qubi{aJoki} i komandant Kforaitalijanski general-potpu-kovnik \uzepe Valoto raz-menili informacije o bez-bednosnoj situaciji na Ko-sovu i Metohiji i u Kopne-noj zoni.

Generali Joki} i Valo-to izjavili su da }e nasta-viti da unapre|uju ve} po-stoje}u vrlo dobru sarad-wu VSCG i Kfora, budu}ida su tokom pro{le godineodràli 229 sastanaka, 19zajedni~kih izvi|awa i 207zajedni~kih patrola.

Po re~ima general-potpukovnika Qubi{e Joki}a, mere koje obestrane preduzimaju radi obezbe|ewa admi-nistrativne linije prema Kosmetu, omogu}ujuza{titu same linije, kontrolu Kopnene zonebezbednosti i komunikacije koje sa Kosmetavode u dubinu teritorije Srbije.

Susret generala Joki}a i Valotoa

Mla|an Dinki}, ministar finansija

Dr Zoran Stankovi},ministar odbrane

VOJNICI MARTOVSKE KLASE PO

SIGURNOST ZA SVE

AKTUELNO

Italijanski general Valoto obavestioje generala Joki}a o prestrukturisawu Kfo-ra i naglasio da }e ta reorganizacija do-prineti sigurnosti za sve qude koji ìve naKosovu i Metohiji, ukqu~uju}i i za{titu kul-turnog nasle|a. Z. M.

Gardijskoj brigadi u Beogradu.Ministar Stankovi} je pripadnicima

Gardijske brigade poèleo uspe{nu vojnuobuku i apelovao na wih da veruju svojimstare{inama, da ih slu{aju i da se potrudeda proces borbene obuke uspe{no savladajui ovladaju vojnim ve{tinama.

Komandant Gardijske brigade pukovnikGoran Radovanovi} naglasio je da je poseb-na obaveza svih stare{ina da sa~uvaju ì-

Protest vojnih invalida je opravdan.Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gorepodràva wihove zahteve i predloge za iz-menu Zakona o invalidsko-penzionom osigu-rawu. Ministarstvo je registrovalo 63 po-rodice ~iji su pojedini ~lanovi kao pripad-nici Vojske stradali u ratnim sukobima naprostorima biv{e Jugoslavije, a da danasnemaju re{eno stambeno pitawe. Imamo ipodatke o 192 te{ka vojna invalida koji sta-nuju u neuslovnom sme{taju. Najpre moramore{iti wihovu stambenu situaciju i to }enam u narednom periodu biti jedan od prio-ritetnih zadataka.

7OLO@ILI ZAKLETVU

U prisustvu ministra odbrane Srbije i CrneGore Zorana Stankovi}a, zamenika na~elnika Ge-neral{taba VSCG general-majora Zdravka Pono-{a, komandanata operativnih sastava, jedinica iustanova Vojske, nastavnici, studenti i u~enicivojnih {kola obeleìli su na Vojnoj akademiji 18.mart dan vojnog {kolstva i 156. godi{wicu odosnivawa Artiqerijske {kole srpske vojske u Beo-gradu, prete~u dana{we Akademije.

Tokom proslave odràna je sednica Nau~no-na-stavnog ve}a Vojne akademije na kojoj su promovisaniu nau~na zvawa doktora, akademska zvawa magistarai stru~na zvawa specijalista vojnih i vojnotehni~kihnauka 32 pripadnika Vojske koji su se u proteklomperiodu stru~no usavr{avali. Na~elnik Vojne aka-demije general-major Vidosav Kova~evi} nagradio jenajuspe{nije polaznike [kole nacionalne odbrane,studente Akademije i u~enike Vojne gimnazije.

Oficirski kadar {kolovan na Vojnoj akade-miji izuzetno je cewen zbog nivoa znawa, radnih,moralnih i qudskih kvaliteta, te profesionalnogodnosa prema zadacima koje izvr{ava. Vojna aka-demija u reformi sistema visokog obrazovawa uSrbiji i Crnoj Gori pouzdano zna svoje mesto. Ona}e ostati prepoznatqiva u doma}im i me|unarod-nim okvirima, daju}i time nemerqiv doprinos op-{tem razvoju dru{tva rekao je na sve~anosti ge-neral Kova~evi}.

V. P.

Vrhovni savet odbrane

USVOJENA DOKTRINA VSCGVrhovni savet odbrane usvojio je, na sednici 16. marta, Doktrinu Vojske

Srbije i Crne Gore. U woj se valorizuju dosada{we organizacijske promene uVojsci i odraàva stremqewa ka evropskim i svetskim integracijama. Do pre-laska na potpunu profesionalizaciju, Vojsku ~ine profesionalni, ro~ni irezervni sastav.

Vojna doktrina je pripremqena uz konsultantsku pomo} me|unarodnihvojnih eksperata i usagla{ena je sa standardima globalnih i regionalnih in-tegracija.

Do zavr{etka referenduma u Republici Crnoj Gori ovaj dokument ne}ese primewivati na komande, jedinice i ustanove koje su locirane na tom pro-storu, a organizaciju i kontrolu ostvarewa wihovih zadataka sprovodi}e dr-àvni organi Republike Crne Gore u koordinaciji sa Ministarstvom odbra-ne i Vrhovnim savetom odbrane.

Vrhovni savet odbrane je prihvatio izve{taj na~elnika Inspektorataodbrane o rezultatima kontrola sprovedenih u Ministarstvu odbrane i Voj-sci Srbije i Crne Gore u toku 2005. godine.

Razmatrana su i druga pitawa iz nadle`nosti Vrhovnog saveta odbrane.A povodom razli~itih napisa i tuma~ewa u medijima o zakqu~cima na sed-

nici Vrhovnog saveta odbrane Srbije i Crne Gore, Ministarstvo odbrane SCGnagla{ava da }e se dosledno pridràvati zakonskih re{ewa i naredbi nadle-`nih dràvnih organa. Ministarstvo odbrane, kao i do sada, ne}e se me{ati uodnose dveju republika ~lanica dràvne zajednice Srbija i Crna Gora i wiho-vih rukovodstava, ve} }e, u sklopu svojih nadle`nosti, obezbediti efikasnofunkcionisawe sistema odbrane na celoj teritoriji Srbije i Crne Gore.

Tim doslednim stavom, Ministarstvo odbrane smatra da }e doprinetismirivawu politi~kih tenzija uo~i referenduma u Crnoj Gori. Upravo na~inizrade i usvajawe Vojne doktrine jeste jo{ jedna prakti~na potvrda da se Mi-nistarstvo odbrane i Vojska SCG ne}e me{ati u referendumski proces.

ZBRIWAVAWE VI[KA KADRASavet ministara Srbije i Crne Gore doneo je odluku o obrazovawu Sa-

veta za realizaciju programa zbriwavawa vi{ka vojnog kadra Prisma, ob-javqeno je u najnovijem Slu`benom listu SCG. Savet ima 14 ~lanova, a zapredsednika je imenovan zamenik ministra odbrane SCG Vuka{in Mara{,dok je za zamenika predsednika imenovana generalni sekretar Ministarstvaspoqnih poslova Sneàna Miqani}.

Savet usagla{ava sprovo|ewe politike SCG u realizaciji programaPrisma, saglasno zajedni~koj politici i interesima dràva ~lanica i pra-ti i analizira realizaciju tog programa. Tako|e, obezbe|uje koordinacijurada u~esnika u wegovoj realizaciji i neprekidnost podr{ke na nivou dràv-ne zajednice SCG i dràva ~lanica. Stru~ne poslove na pripremi sednicaSaveta i realizaciju zakqu~aka obavqa}e Direkcija za prekvalifikacijuSektora za qudske resurse Ministarstva odbrane.

ISPLATE DUGOVAWAZate~ena dugovawa i neispla}ene dnevnice pripadnicima Vojske SCG

angaòvanim u Kopnenoj zoni bezbednosti u posledwem kvartalu 2005. dati-rala su od februara te godine. Vanrednim merama, koje je preduzelo Mini-starstvo odbrane krajem pro{le godine, zaostale dnevnice su ispla}ene zaperiod do oktobra 2005. godine, a nekim jedinicama i za decembar. Trenut-no, ukupna dugovawa prema pripadnicima Vojske SCG u Kopnenoj zoni bez-bednosti iznose 251.619.000 dinara. Neispla}ene naknade u iznosu od136.400.000 dinara odnose se na period od oktobra do decembra 2005,dok dugovawa za januar i februar ove godine iznose 115.219.000 dinara. Uprava za buxet i finansije Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore ~inisve napore kako bi pripadnicima Vojske SCG koji su na du`nosti u Kopnenojzoni bezbednosti isplatila sva preostala dugovawa na ime dnevnica. U saradwi sa Ministarstvom finansija Republike Srbije preraspodelom suobezbe|ena dodatna finansijska sredstva za tu namenu u iznosu od160.000.000 dinara koja }e biti ispla}ena tokom ovog i slede}eg meseca.Time }e se u velikoj meri regulisati redovnost isplata.

vote i zdravqe svojih vojnika. Istakao je da nijedanstare{ina ne}e {tedeti sposobnosti i znawa damlade vojnike obu~i za angaòvawe Vojske za sve iza-zove i pretwe u kome se na{e dru{tvo nalazi.

Sve~anostima su prisustvovali komandanti ikomandiri jedinica, ~lanovi Kolegijuma na~elnikaG[ VSCG, predstavnici organa vlasti, MUP-a, Srp-ske pravoslavne crkve, organizacija i udruèwa kojaneguju slobodarske tradicije, roditeqi i rodbinamladih vojnika i brojni drugi gosti.

OBELE@EN DAN VOJNOG [KOLSTVA

1. april 2006.8

[ta je, zapravo, smisao novestrategije upravqawa qudskimresursima u na{em sistemu odbrane? Koje projekte, tehniku i modele primewuju nadle`ni da bi vodili ispravnu personalnupolitiku Vojske i Ministarstva? Da li je rukovo|ewe kadrovskimpotencijalima ve{tina pogodnogodmeravawa i rezultat dobroosmi{qenih zakonskih re{ewa?

Svremenom se potvrdio stav da je upravqawe kadrovskim po-

tencijalima, odnosno personalnom politikom, savr{en mo-del za ostvarivawe ciqeva nekog globalnog sistema. Ta de-latnost danas obuhvata izbor, obrazovawe i usavr{avawe ustruci, ali i napredovawe zaposlenih u karijeri, za razlikuod perioda u kome je rukovo|ewe kadrom podrazumevalo samoraspo-re|ivawe po radnim mestima i ~uvawe personalnihpodataka. Posledwih godina se posebno razvija filozofijarukovo|ewa qudskim resursima kao svojevrsni povratak ~o-

veku skladu wegovih radnih, stru~nih, intelektualnih i emocio-nalnih mogu}nosti. O novoj strategiji u oblasti qudskih resursa,u jeku reforme Vojske i Ministarstva odbrane, razgovaramo samr Zoranom Jefti}em, pomo}nikom ministra za qudske resurse.

Koji su poslovi Sektora za qudske resurse Ministarstva od-brane?

ZORAN JEFTI], POMO]NIK MINISTRA ODBRANE ZA QUDSKE RESURSE

KADROVSKAPIRAMIDA

IN

TE

RV

JU

Sni

mio

Zvon

ko P

ERGE

Organizacija sistema, obaveze odbrane i kadrovskaproblematika jesu osnovne funkcije Sektora za qudske resur-se Ministarstva odbrane. Definisawe, osmi{qavawe, pro-jektovawe ili jednostavnije re~eno oblikovawe Vojske i Mini-starstva u periodu od 2007. do 2010. godine, uzimaju}i u ob-zir predvi|ene misije i zadatke usistemu odbrane, svrstava se u redorganizacionih pitawa koja Sek-tor trenutno re{ava. Deo poslovaiz oblasti mobilizacije, odnosnovojne obaveze, tako|e se realizujeu Sektoru za qudske resurse. Zada-ci koji se odnose na radnu i mate-rijalnu obavezu za sada su u nadle-`nosti Uprave za odbranu Republi-ke Srbije. U okviru privremene si-stematizacije Sektora nalazi se iUprava za civilnu za{titu. Budu}eorganizacione promene objedini}eceline koje se bave pitawima oba-veza odbrane i civilne za{tite u jedinstvenu strukturu. Obla-sti qudskih resursa pripada i Fond za socijalno osigurawevojnih osiguranika. Zna~ajan segment Sektora za qudske resur-se ~ini i vojno{kolski sistem, odnosno Akademija i Gimnazija.Kadrovska funkcija, za sada najva`nija i najosetqivija, obu-hvata statusna pitawa zaposlenih u Vojsci i Ministarstvu od-brane, stambenu problematiku i uop{te upravqawe qudskimpotencijalima.

[ta se u proteklom periodu promenilo u oblasti upra-vqawa kadrom? Na osnovu predloga General{taba VSCG uobli~en je u

decembru pro{le godine model Vojske za 2007. godinu. Zbognovina koje predvi|a Strategijski pregled odbrane taj proje-kat je vaqalo doraditi u oblasti pojedinih organizacionih re-{ewa i kadrovske piramide. Naime, zabeleèn je ve}i brojstare{ina sa potpukovni~kim i pukovni~kim ~inovima u odnosuna planiran. Zato se pristupilo izradi Kriterijuma organi-zacije - formacijski ~inovi i poloàjne grupe, kako bi se po-jedine kategorije pripadnika Vojske dimenzionirale shodnopotrebama. To je su{tinska promena u odnosu na prethodni pe-riod, jer se o kadru odlu~uje na osnovu vizije sistema odbrane.General{tab VSCG je okon~ao ve}inu poslova i sada smo u za-vr{noj fazi razrade tog modela.

Kakve jo{ novine mogu o~ekivati zaposleni? Nadaqe planiramo i modelirawe Ministarstva odbra-

ne, jer projekcija Vojske uslovqava wegov izgled i veli~inu.Pri tome se, naravno, rukovodimo normativnim dokumentima Strategija odbrane i Nacrtstrategijskog pregleda odbrane, izkojih proisti~u i ostali programireforme na{eg odbrambenog si-stema. U tom smislu, sledi tran-sformacija vojnog {kolstva, zdrav-stva i modela stambenog zbriwava-wa. Predvi|amo znatno smawewebroja zaposlenih upravo u oblastivojno{kolskog i zdravstvenog si-stema. Za te funkcije angaòva}e-mo 10 do 15 odsto pripadnika Ministarstva. Va`no je da tacifra bude srazmerna na{im potrebama i propisanim stan-dardima.

U ~emu je, zapravo, smisao nove strategije upravqawa qud-skim resursima u Vojsci i Ministarstvu? Mi nameravamo da dugoro~no uredimo proces upravqa-

wa qudskim resursima na svim nivoima, po~ev{i od prijema,pa do prestanka profesionalne slu`be zaposlenih. To zna~ida je neophodno najpre definisati modele za pribavqawe ka-dra, posebno u oblasti slu`be po ugovoru. Zatim vaqa odredi-ti kriterijume za profesionalnu vojnu slu`bu, saglasno misi-

jama i zadacima Vojske. Potom sledii celovita analiza raspoloìvogkadra. Da bi svaki pripadnik Vojskeimao saznawe o izvesnosti u profe-sionalnoj karijeri, odnosno, una-pred znao kolike su mu mogu}nostida napreduje ili do koje starosnedobi moè raditi, treba razvitisistem predvidive karijere. Naosnovu toga, svaki student Vojne aka-demije ili diplomac iz gra|anstvakoji se aktivira u vojnu slu`bu moèunapred planirati svoju profesio-nalnu poziciju, jer zna uslove po ko-jima treba da ovlada odre|enim ve-

{tinama i neophodnim znawima. Eto, to je istinsko vo|ewekarijere kadra, za razliku od dosada{weg modela, po kome jeoficiru bilo dovoqno da samo zavr{i Akademiju i u Vojscido~eka penziju. Ra~una se, dodu{e, da }e se u svakoj etapi pro-fesionalnog uzdizawa biti prirodnog odliva kadra, ali }e setaj proces kontrolisati i usmeravati.

Kako bi se ostvarila planirana strategija upravqawaqudskim resursima treba sprovesti i reformu modela {kolo-vawa i usavr{avawa, poboq{ati izu~avawe stranih jezika,ali i standard, te socijalni status pripadnika Vojske i Mini-starstva odbrane. Ne sme se zanemariti ni program zbriwa-vawa vi{ka vojnog kadra. Sve pomenuto predstavqa nov na~inna koji se upravqa kadrovskim potencijalima. Svaka celinapojedina~no jeste kompleksna oblast i bi}e razra|ena poseb-nim programom. Tako osmi{qen sistem je transparentan, za-snovan na jasno definisanim pravilima, a zaposlenima nudisigurnost i napredovawe. S druge strane, taj model obezbe|ujekvalitetnu kadrovsku strukturu, selekciju prema potrebama si-stema odbrane i zdravu konkurenciju.

Iako dokument Strategija rukovo|ewa kadrom nije u pot-punosti verifikovan, wegova realizacija je ve} otpo~ela usva-jawem Kriterijuma o profesionalizaciji.

A {ta predstavqaju Kriterijumi? Kriterijumi za rangirawe profesionalnih vojnika jesu

obavezni uslovi koje treba da ispune pojedine kategorije ka-dra kako bi nastavile slu`bu u Vojsci i Ministarstvu odbra-ne. Oni obuhvataju stepen stru~ne spreme sredwa ~etvorogo-di{wa {kola za podoficire, za oficire do ~ina potpukovni-

ka visoko obrazovawe, a za pukov-nike i poslediplomsko usavr{ava-we. Podrazumevaju se i odgovaraju-}e zdravstvene sposobnosti zdravi sposoban za vojnu slu`bu bez ogra-ni~ewa. Zaposleni koji ne ispunepredvi|ene uslove nemaju perspek-tivu za ostanak u slu`bi i bi}e po-stepeno otpu{tani iz Vojske, u skla-du sa brzinom reformskih promenasistema odbrane, ili upu}ivani na

prekvalifikaciju za civilna zanimawa. Kriterijume je osmi-slila Uprava za kadrove Sektora za qudske resurse, a usvoje-ni su 28. februara 2006. godine.

Kako }e se primewivati? Kada se testira postoje}i kadar Vojske i Ministarstva,

sve stare{ine }e se rangirati u tri kategorije perspektivne,

9

Da bi svaki pripadnik Vojske imao saznawe oizvesnosti u profesionalnoj karijeri, odno-sno, unapred znao kolike su mu mogu}nosti danapreduje ili do koje starosne dobi moè radi-ti, treba razviti sistem predvidive karijere.Na osnovu toga, svaki student Vojne akademijeili diplomac iz gra|anstva koji se aktivira uvojnu slu`bu moè unapred planirati svoju pro-fesionalnu poziciju, jer zna uslove po kojimatreba da ovlada odre|enim ve{tinama i neop-hodnim znawima.

Pored starosti, zavr{ene {kole i usavr{ava-wa, stare{inama }e se vrednovati i po propi-sanom sistemu bodovati uspeh tokom {kolova-wa, slu`bene ocene, du`nosti koje su obavqa-li, stepen znawa stranih jezika, nau~na i na-stavna zvawa koja poseduju, te posebne ve{tineva`ne za poslove roda ili slu`be.

ske. U toku je izrada kriterijuma i za rangira-we civilnih lica.

Ima li Prisma Program prekvalifika-cije vi{ka vojnog kadra perspektivu? Naravno da ima. Prisma je deo komplek-

snog socijalnog programa zbriwavawa vi{kavojnog kadra. Taj model }e tek primenom vaqanestrategije upravqawa qudskim resursima u na-rednom periodu dobiti na zna~aju. Prismu su,ina~e, inostrani stru~waci u oblasti prekva-lifikacije stare{ina za civilna zanimawaocenili kao najboqi projekat te vrste u Evro-pi. Program se ne}e primewivati samo u situ-acijama naglog smawivawa broja zaposlenih,ve} }e predstavqati neprekidan proces kojimse brojno stawe u sistemu odbrane uskla|ujesa potrebama i finansijskim mogu}nostima.Prisma je vid podr{ke dràve onima koji su se

{kolovali za vojni poziv, a koji u odre|enom periodu karijerene ispuwavaju uslove za daqe napredovawe. Uz to, za Prismusu ve} unapred obezbe|eni povoqni donatorski aran`mani.

Nedavno je ministar odbrane imenovao Kadrovsku komisi-ju. Kakva je wena uloga? Kadrovska komisija je savetodavno telo koje prati pri-

preme razli~itih odluka iz kadrovske oblasti. Nalazi se uSektoru za qudske resurse Ministarstva. Postupci Komisijeure|eni su Poslovnikom o radu. Ona nadle`nim predlaè si-stemska re{ewa kadrovske politike popunu, {kolovawe, usa-vr{avawe, normativno-pravni okvir za regulisawe statusa,zatim, ocewivawe profesionalnih pripadnika Vojske, plate iìvotni standard, zbriwavawe vi{ka kadra i socijalno osigu-rawe. Komisija, tako|e, re{ava pitawa iz oblasti kadrovsko-personalnih poslova postavqewa, preme{taje, prestanakslu`be generalima i admiralima, redovna unapre|ewa u ~inpukovnika, te vanredna unapre|ewa, odlikovawa, zadràvaweu slu`bi i nagra|ivawe. ^lanovi Komisije se o predlozima iz-ja{wavaju glasawem, a ministru odbrane podnose dokumentekoje je usvojila ve}ina.

neperspektivne i poten-cijalno perspektivne.Potencijalno perspek-tivni kadar je onaj koji uzdodatno {kolovawe i do-obuku moè dosti}i pred-vi|ene kriterijume. Naj-~e{}e se to odnosi naovladavawe ve{tinamaza rad na ra~unaru uosnovnim programima Word, Excel, Power Point, In-ternet i izu~avawe stra-nih jezika. Za svaki ~inpojedinog roda ili slu-`be predvi|eni su osnov-ni i pomo}ni kriteriju-mi. Pored starosti, za-vr{ene {kole i usavr-{avawa, stare{inama}e se vrednovati i popropisanom sistemu bo-dovati uspeh tokom {ko-lovawa, slu`bene ocene,du`nosti koje su obavqa-li, stepen znawa stranihjezika, nau~na i nastavnazvawa koja poseduju, teposebne ve{tine va`neza poslove roda ili slu-`be. Kriterijumi, u sva-kom slu~aju, nisu mrtvoslovo na papiru, jer }ese u zavisnosti od po-treba dora|ivati i me-wati. Vrlo je va`no dase u startu odvoji per-spektivan od neperspek-tivnog kadra, kako bi seprekobrojni otpu{taliplanski, na osnovu rela-tivno objektivnih pokazateqa o kvalitetu, a ne po linearnommodelu. Na taj na~in obezbedi}e se razvoj i usavr{avawe per-spektivnih stare{ina Vojske u skladu sa potrebama sistema.Istovremeno, kadar koji ne ispuwava u potpunosti uslove, asistem traì wegovo angaòvawe, mo}i }e se dodatno osposo-bqavati dok ne zadovoqi propisane standarde. I potencijal-no perspektivan kadar moè biti otpu{ten iz slu`be ukolikose pojedina radna mesta mogu popuniti perspektivnim kadrom.

Smawene broja zaposlenih u sistemu odbrane planiranoje i tokom 2006. godine? - Primenom usvojenih Kriterijuma do kraja maja profesi-

onalna vojna slu`ba presta}e za oko 700 potpukovnika, kojiimaju vi{e od 30 godina radnog staà i visoku stru~nu spremubez dodatnih poslediplomskih usavr{avawa. Nadaqe }e otpustkadra zavisiti prvenstveno od brzine organizacionih promenau Vojsci i Ministarstvu odbrane. Procewuje se, me|utim, da }edo kraja godine brojno stawe oficira i podoficira biti maweza oko 2.000. Otpu{tawe civilnih lica uslovqeno je ukidawempojedinih radnih mesta ili rasformirawem jedinica, mada sene moè pouzdano tvrditi koliko }e se zaposlenih na}i van Voj-

10

INTERVJU

Primenom usvojenih Kriterijuma do kraja majaprofesionalna vojna slu`ba presta}e za oko700 potpukovnika, koji imaju vi{e od 30 godinaradnog staà i visoku stru~nu spremu bez do-datnih poslediplomskih usavr{avawa.

Procewuje se da }e do kraja godine brojnostawe oficira i podoficira biti mawe zaoko 2.000. Otpu{tawe civilnih lica uslo-vqeno je ukidawem pojedinih radnih mesta ilirasformirawem jedinica, mada se ne moèpouzdano tvrditi koliko }e se zaposlenih na-}i van Vojske.

1. april 2006.

Da li }e i daqe biti negativne selekcije kadra? îni mi se da se takvom modelu sve mawe i mawe pribe-

gava. Ukoliko definisani kriterijumi budu prihva}eni u prak-si, negativna selekcija kadra bi}e zanemariva. Mi smo u pro-teklim godinama imali problema samo zato {to nismo po{to-vali postoje}e standarde i nadle`nosti. Verujem da je takvostawe, u dobroj meri, posledica i naru{enog statusa, ugleda imaterijalnog poloàja pripadnika Vojske.

Kako Sektor za qudske resurse name-rava da prevazi|e stambene neprilikepripadnika Vojske? Nedavno je zavr{en Nacrt projekta

stambenog zbriwavawa. U narednom perio-du organizova}e se javna rasprava o mogu-}im re{ewima stambenih te{ko}a pripad-nika Vojske. Projekti koje Nacrt donosi za-snovani su na na{im iskustvima i analizi primene sli~nih mo-dela u ostalim zemqama. Wihova ideja treba da obezbedi re-alnu osnovu stambenog zbriwavawa za {to kra}e vreme. Pred-loèno je da se napusti princip stambeneizgradwe za potrebe Ministarstva odbra-ne, te da se stanovi kupuju na trì{tu, naj-~e{}e kreditirawem zaposlenih u sistemuodbrane. Pri tome je razmatrana wihovakreditna sposobnost i predloèn model ko-jim bi se profesionalni i penzionisanipripadnici Vojske stambeno obezbedili i uuslovima skromnih kreditnih mogu}nosti. U

izradu projekta ukqu~eni su svi predstavnici Ministarstvakoji se bave stambenom problematikom da bi osmislili prime-wivu strategiju.

Ima li izmena u oblasti socijalnog, penzijskog i zdrav-stvenog osigurawa vojnih osiguranika? Sada{wi sistem penzijskog i invalidskog osigurawa

vojnih osiguranika zasniva se na principu teku}eg finansira-

wa rashoda, {to zna~i da profesionalni pripadnici Vojskefinansiraju vojne penzije. Takav model skladno funkcioni{esamo u uslovima kada je broj zaposlenih znatno ve}i od kori-snika penzija, odnosno kada se relativno niskim doprinosimapokrivaju skromna prava iz penzijskog i invalidskog osigura-wa. Kriza je produbqena smawewem broja zaposlenih, i taproporcija je ozbiqno naru{ena u korist penzionera na jed-nog profesionalnog vojnika dolazi jedan korisnik vojne penzi-je. Profesionalizacija sistema odbrane dodato }e opteretiti

taj odnos. Iz godine u godi-nu pove}ava se i u~e{}enov~anih sredstava za is-platu penzija u delu vojnogbuxeta namewenog finansi-rawu Ministarstva odbra-ne. U 2006. godini ta cifradostiè visinu od 36 odsto.

Stoga je i Fond za socijalno osigurawe vojnih osiguranika udeficitu. Neizbe`na je wegova temeqna reforma. Stru~waciSektora za qudske resurse predloìli su izmenu na~ina uskla-

|ivawa vojnih penzija iplata. Utvr|en penzijskiosnov ne bi se mewao, alibi penzije pratile pove}a-we tro{kova ìvota, a nerast plata profesionalnihvojnika. Neminovno je i dase pre|e na sistem finan-sirawa penzijskog i inva-lidskog osigurawa sa kapi-talnim pokri}em, odnosnoda visina penzija zavisi odupla}enih doprinosa i wi-hovog investirawa u tokuradnog veka. No, taj pro-blem je predo~en i VladiRepublike da bi se nedo-statak novca u doglednovreme prevazi{ao pove}a-wem vojnog buxeta ili pre-laskom nadle`nosti Fondau civilne strukture.

Zdravstveno osigura-we }e se ubudu}e zasnivatina participaciji i ostalimoblicima li~nog u~e{}a,jer se po vaè}em modeluobezbe|uje samo osnovnazdravstvena za{tita.

Kako dovr{iti re-formu Vojske i Mi-nistarstva odbraneu oblasti kadrovskepolitike? Zapo~eti reform-

ski procesi mogu biti uspe-{ni samo ukoliko prate

promene u kompletnom sistemu odbrane. Stoga je potrebno uva-ìti izmene i dopune Zakona o Vojsci da se propi{e najniàplata na prose~nu zaradu u republikama, kao model za{titestandarda profesionalnih vojnika i civilnih lica, zatim, dase saglasno re{ewima u ostalim evropskim armijama omogu}ipenzionisawe stare{inama koje imaju 20 godina radnog staài obezbede uslovi za uskla|ivawe vojnih penzija kako je to re-{eno na republi~kom nivou.

Vladimir POÛ^

11

Predloèno je da se napusti princip stambeneizgradwe za potrebe Ministarstva odbrane, teda se stanovi kupuju na trì{tu, naj~e{}e kre-ditirawem zaposlenih u sistemu odbrane.

Stru~waci Sektora za qudske resurse predlo-ìli su izmenu na~ina uskla|ivawa vojnih pen-zija i plata. Utvr|en penzijski osnov ne bi semewao, ali bi penzije pratile pove}awe tro-{kova ìvota, a ne rast plata profesionalnihvojnika.

nost wegovom delu... Uz wega su i tada bili oni koji od toga ve} go-dinama imaju i te kakve koristi, a u dugim redovima, po uvek za~u|u-ju}oj vezi `rtve i vinovnika, i oni koji su u kolonama beàli saku}nih ogwi{ta koja vi{e nikada ne}e videti, ili oni {to su staja-li u sli~nim redovima, ali za osnovne ìvotne namirnice, ili dadaju posledwi dinar bankama piramidalne {tedwe koje je vlastbri`no kontrolisala i uzimala koliko joj treba...

Posledice svega toga i danas pritiskaju Srbiju. U me|unarod-noj zajednici jo{ uvek nemamo saveznike. To najboqe pokazuje zapo-~eto re{avawe budu}eg statusa Kosova. Imamo samo naklonost jed-nog dela te zajednice, ali i tu prevladava politi~ka realnost wi-hovi vlastiti interesi i po{tovawe nove logike snage i mo}i. Tekbi onda mogli do}i na red interesi Srbije. Naklonost drugog delame|unarodne zajednice, naàlost, pripada albanskoj ve}ini na Ko-sovu, tako da predstoji te{ka diplomatska bitka da se kona~no od-brani ono {to se decenijama gubi.

I ne treba verovati da je veliko medijsko i politi~ko zanima-we sveta za minule dane sahrawivawa Slobodana Milo{evi}apridavawe zna~aja Srbiji i wenom nekada{wem lideru. Ne, to jesamo pa`qivo posmatrawe jednog satanizovanog naroda, provera-vawe da li jo{ ìvi u pro{losti i za pro{lost, ili je izvukao pou-ke iz gorkih lekcija neshva}enog istorijskog trenutka i sada moè ubudu}nost.

Simbol te pro{losti, Slobodan Milo{evi}, sahrawen je bezdràvnih i vojnih po~asti, bez ikoga od ~lanova porodice i bezopela. Oni koji ga u svetu krive za balkanski haos i zbog toga mu su-de, smatraju da je jo{ jednom i zauvek izbegao kaznu za sva zla kojaje prouzrokovao. Oni, u svetu i ovde, koji tako ne misle, nisu moglida mu pomognu.

Wegova smrt za Srbiju nema ni izbliza onu teìnu i zna~ewekao doga|aji koje je pokretao. Vinovnik neostvarenih nacionalnihinteresa i `rtva nerealnih nacionalisti~kih ambicija, dràvniksa prokockanom istorijskom {ansom, Slobodan Milo{evi} je i ne-sre}ni junak vlastite sudbine. Do posledweg dana bio je jo{ jednuunapred izgubqenu bitku, wegova rasuta porodica nije se mogla oku-piti ni nad wegovim odrom, a obele`ja vlasti i mo}i kojima jepodredio i narod i dràvu izostali su.

Sada je pod lipom nekada{wih sre}nih dana na{ao kona~nismiraj.

Radenko MUTAVXI]

ODLAZAK SLOBODANA MILO[EVI]A

Biv{i predsednik Srbije i Jugoslavije i lider Socijalisti~kepartije Srbije Slobodan Milo{evi} preminuo je u pritvor-skoj jedinici Ha{kog tribunala u Sheveningenu 11. marta ovegodine. Sahrawen je posle sedam dana u dvori{tu porodi~neku}e u Poàrevcu.

Posledwe ~etiri i po godine Milo{evi} je proveo u ha{kompritvoru zbog optu`be za ratne zlo~ine i genocid tokom ratova vo-|enih na prostoru biv{e Jugoslavije. Za wegovu smrt porodica iprijateqi optuìli su Ha{ki tribunal, jer sumwaju da je trovan le-kovima, a nije mu dozvoqeno ni, ispostavilo se, neophodno le~eweu Rusiji. Zvani~no je saop{teno da je razlog wegove smrti infarkt.

Srbija se, tokom sedam dana ~ekawa da Slobodan Milo{evi}bude sahrawen, jo{ jednom suo~ila sa sobom u preispitivawu jednogod najtragi~nijih vremena, koje je ostavilo duboke tragove u dru{tvui svakom pojedincu.

Za jedne Milo{evi} je bio i ostaje prvi protivnik i `rtvasvetskog globalizma, borac za samostalnu Srbiju, za opstanak iprava srpskog naroda ugroèna kako u Srbiji politikom mo}nika,tako i u biv{im jugoslovenskim republikama i na Kosovu pod priti-skom tamo{we ve}ine...

Za druge wegova vladavina je period potpune me|unarodne izo-lacije zbog lo{e procene novih odnosa sile i mo}i u svetu. To je vre-me nepotrebnih ratova koje je zapo~iwao i gubio, uz silna stradawa,`rtve i zlo~ine. To su godine siroma{ewa naroda i rastakawa osnov-nih dru{tvenih i moralnih vrednosti, uz nevi|enu kriminalizacijudràve i privrede i omogu}avawe enormnog boga}ewa uskog kruga po-jedinaca, porodica ili interesnih grupa... To {to je Milo{evi} ura-dio sopstvenom narodu zapravo je najve}i zlo~in, jer je merama unu-tra{we politike, koje ne proisti~u zakonomerno iz ekonomskih sank-cija me|unarodne zajednice, na jednoj strani stvorio ogromnu ve}inuuniènih, a na drugoj mawinu povla{}enih, od kojih su oni najbliìmogli neka`weno ne samo da kradu ve} i da ubijaju...

Zbog svega toga, smrt Slobodana Milo{evi}a bila je povod dai oni koji ga vole i oni koji ga mrze osete jo{ jednom svu ja~inu svogporiva. A oni koji su uvek najradije gledali svoje interese od togasu napravili vi{ednevni miting za pridobijawe novih pristalicaili bu|ewe iz politi~kog mrtvila. Zato je sahrana najmawe biladostojanstveni ~in ti{ine i àlosti, a mnogo vi{e sve~anost ta-{tine i dokazivawa, promocija stranaka, grupa i pojedinaca, pa-radirawe bolom da se jo{ jednom pokaè veli~ina pokojnika i oda-

12 1. april 2006.

Sahrawen bez dràvnihpo~asti, bez ikoga od ~lanovaporodice i bez opela, Slobodan Milo{evi} je podlipom nekada{wih sre}nih danakona~no na{ao smiraj. Oni koji ga u svetu krive zabalkanski haos i zbog toga musude, smatraju da je jo{ jednom i zauvek izbegao kaznu za svazla koja je prouzrokovao. Oni, u svetu i ovde, koji tako nemisle, nisu mogli da mu pomognu.

SUOÂVAWA

13

P E R A S P E R A

UPOTREBAKOSTIMA

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

Autor je komentator lista Politika

Ima li nekesimbolike uvojni~komkostimirawuàlosti? Da nije pokojnikbio velikivojnik? Da nijemo`da voleouniforme, ilipazio na vojsku,ili oàliopoginule? Ne, naravno ne.

T

D

^

a sahrana je neizbe`no bila politi~ki miting.Nad odrom i pored wega vi{e se brinulo o mr-tvoj pro{losti nego o zloj sudbini pokojnika.To je bio jedan kontekst smrti, koji }e nas, mo-`da, jednoga dana i napustiti. Ali ov-

de ne}e biti re~i o politici, o tome ina~e svi pri-~aju i svako nudi svoje najboqe re{ewe. Ne kaènarod badava: na pijaci pameti, svako bi pazariosamo svoju. Kakva pamet takav pazar.

No ipak, i ovo je neka vrsta politike, ili ve-{tina mogu}eg. Recimo, varijanta mode za pogrebe,parastose i dane àlosti. U okviru toga, parafra-za naslova jednog romana Aleksandra Ti{me: Upo-treba ~oveka. Ili jo{ gore, upotreba dece, a za-tim i odraslih.

U prvom slu~aju klinci su nedu`ni, iako su sena{li usred zastra{uju}e samrtne operete. Nekoih je obukao u maskirne uniforme (vaqda otac), ipostrojio pored kov~ega. I oni su vojni~ki pozdra-vqali, u savr{enom dràwu. A zatim skinuli kape iprekrstili se, te ustupili mesto na po~asnoj straìodraslima. Videlo se da ih je dresirao veoma su-rov instruktor i da su savladali mu~ni psihofi-zi~ki egzercir. Da li se neko umesto wih igra?

Ko im je pretvorio detiwstvo u teàk vojni~kipoligon i presiju od koje jedva da ima spasewa.To je bilo àlosnije od ~itave procesije, u kojoj sudominirale pateti~ne i neiskrene àlopojke. Decasu, me|utim, ozbiqna opomena koja name}e pitawe:u ~emu smo to bili i dokle smo stigli? Koja je to pa-met sa{ila one {arene uniforme i kape, i dovelau pogubni red te lepe, obi~no razbaru{ene de~jeglave? Ta deca su prevremeno odrasla i sazrela odneizrecive tuge. Umesto na igrali{te, otac ih je od-veo na pogreb. Ho}e li ta nedu`na bi}a sti}i da svesvoje traume izbri{u iz pameti? Ko bi ga znao! De-tiwstvo je velika tajna, do kraja ìvota se ne zna{ta se sve sakriva u qudskom umu.

eca u maskirkama su provela ~itav dan u tommaratonskom opro{taju. Aonda, kao {to je red do{li su stariji. Nekoliko (mo`da desetak)penzionisanih generala i vi{ih oficira po-

javili su se u paradnim uniformama. To se obi~nodrì u {ifowerima, uz obavezan naftalin. Moq-ci ne mare za rang, umeju da na~nu i navezeni mun-dir, samo ako se ta oznaka vrhunca karijere zabo-ravi i zapusti.

Onaj koji je nosio najvi{e zvezdica, imao je inajvi{e metala na svojim grudima. Izgledao je kaoneki sovjetski mar{al iz maja 45, ponositi vojsko-vo|a pred kojim su beàle Hitlerove trupe. Qudi

koji su gledali sve te kovine pitali su se: Ama qu-di, {ta je ovaj ~ovek osvojio?

Nismo ~uli da jeste. Ali ni da je sa~uvao. Po-sle wega je gore nego kad je do{ao na najvi{e mesto.Otaxbina je bila podeqena, odlikovawa tako|e. Tosu rezultati Pirove pobede. No, za tako veliki brojgeneralove bluze vaqalo je i{tancovati metale ko-ji priawaju. Da lepo stoje i da se lepo nosi.

Dobro, ni to nije sve. Mo`da bi moglo da budegore. Ali, ko je naterao te penzionere da se kosti-miraju, i od sahrane naprave bal bizarnih modniholdtajmera? Moèmo ovde ponuditi nekoliko mo-gu}ih odgovora. Prvi, tako se ose}aju boqe, tako sevra}aju u dobra, stara vremena. Drugi, nisu znalida to nije dozvoqeno. Kostimi se nose u pozori{tu(kazali{tu, gledali{tu, teatru), a uniforme na pro-slavama.

Tre}i, neko im je rekao da su tako mla|i, pamo`da i lep{i, i da je obavezno da se fino ude{e-ni pojave pred razdraganom masom oàlo{}enih.

etvrti, smatrali su da je to dug prema ~ovekukoji im je skrojio i mundire i kape, i sadapokazuju da oni nisu za to da se bilo {ta me-

wa. Wima je bilo najboqe tada, a najgore sada, dokmiri{u na hemiju protiv insekata, i svoju masku mo-raju da skinu do zalaska sunca.

Ima jo{ nekih obja{wewa. Ali ~emu? Ve}inakostimiranih je do zvezda stigla po{tuju}i disci-plinu, uz obavezno glasno i odse~no izgovaraweizvr{nih komandi. Prekr{ili su je kad vi{e ne-maju vajde od wenog po{tovawa. Ali u wihovom mod-nom trendu postoji jo{ jedan, mo`da najubedqivijitajni adut: kad vidi uniforme, narod }e mo`da po-misliti da je Vojska iza{la na ulice da se poklonipokojniku. Gde god je vojska ima tu ne{to. Kad puknepo~asni plotun, svaka je àlost velika i opravda-na. Dok objasni{ da nije ode {inobus. Otido{ekola niza stranu, a iz wih ispadaju muzejski pri-merci uniforme. Bez pucawa i pevawa u àlostipunoj optu`bi.

Pa onda, ima li neke simbolike u vojni~komkostimirawu àlosti? Da nije pokojnik bio velikivojnik? Da nije mo`da voleo uniforme, ili paziona vojsku, ili oàlio poginule? Ne, naravno ne.

Da li je neko, pored dece, upotrebio i one pre-starele glumce, koji su se odenuli kao za paradu po-bede?

Ne, naravno ne. Wihova upotrebna vrednostje davno prestala. Pa za{to da se onda ne presvukujo{ koji put? Tada se veseqe jasno vidi, a i àlostje mawa.

TE

MA

14 1. april 2006.

S T R A T E G I J S K IP R E G L E D O D B R A N E

Nakon Strategije odbrane dràvne zajednice Srbija i CrnaGora i Bele kwige odbrane, Strategijski pregled odbrane jenajzna~ajniji dokument koji predstavqa polaznu osnovu za su-{tinske promene u sistemu odbrane i Vojsci Srbije i CrneGore. Zbog toga se on smatra glavnim instrumentom zaplanirawe i programirawe procesa reforme.Strategijski pregled odbrane izra|uje se u sloènim me|una-

rodnim i unutra{wim dru{tvenim i bezbednosnim uslovima i ukqu~noj fazi reforme Vojske Srbije i Crne Gore. Vi{edecenijskomnebrigom dràve prema sistemu odbrane, Vojska je do{la u pozici-ju da ubrzano tro{i svoju organizacionu supstancu, {to moè, akose ne preduzmu adekvatne sistemske promene, dovesti do nepredvi-|enih i neèqenih posledica po budu}nost i odbrambene sposob-nosti Srbije i Crne Gore. Zato je neophodno da se ubrza proces ve-rifikacije i primene Strategijskog pregleda odbrane, kako se si-stem odbrane ne bi doveo u situaciju nekontrolisane entropije.

POMO] DR@AVNIH ORGANAStawe u sistemu odbrane je problemati~no sa vi{e stanovi-

{ta i u domenu skoro svih wegovih funkcija. Imaju}i u vidu ozbiq-nost situacije, neophodno je organizovanim pristupom procesu re-forme integrisati sve napore kako bi se zaustavio negativantrend i izgradile pretpostavke za efikasan i efektivan organiza-cioni razvoj. Taj razvoj je u funkciji dostizawa sposobnosti Mini-starstva odbrane i Vojske SCG za misije i zadatke definisane uStrategiji odbrane dràvne zajednice Srbija i Crna Gora.

Strategijski pregled odbraneizra|uje se u sloènimme|unarodnim i unutra{wimdru{tvenim i bezbednosnimuslovima i u kqu~noj fazireforme Vojske Srbije i Crne Gore. Vojska ubrzano tro{i svoju organizacionusupstancu, {to moè dovesti do nepredvi|enih i neèqenihposledica po budu}nost iodbrambene sposobnosti Srbije i Crne Gore. Zato je neophodno da se ubrza proces verifikacijei primene Strategijskog pregledaodbrane. U suprotnom, sistemodbrane mogao bi se dovesti donekontrolisane entropije.

PI[E pukovnik

prof. dr Mitar KOVA^

15

strukture snaga za 2007. i 2010. godinu. To se prvenstveno odno-si na kadrovske i infrastrukturne probleme.

Re{avawem kadrovskih problema potrebno je omogu}iti do-stojan status svima: onima koji ostaju u sistemu odbrane i onimkoji }e morati da ga napuste. Da bi se ostvarilo takvo strate{koopredeqewe neophodno je da ono bude potpuno operacionalizo-vano i podràno od svih nadle`nih institucija na nivou dràva~lanica i dràvne zajednice. Samo Ministarstvo odbrane ne mo-è da to u~ini bez pomo}i drugih dràvnih institucija.

Naravno, deo poslova moè da zavr{i Ministarstvo odbra-ne i ono to zaista i ~ini u posledwe vreme. Preduzeti su naporiu domenu skoro svih funkcija sistema odbrane kako bi se zausta-vili negativni trendovi i otklonili propusti koji su se reflekto-vali na ukupne sposobnosti. U te{kom stawu, u kome je sada si-stem odbrane, najbitnije je sa~uvati {to kvalitetniji i mlad ka-dar. Svest o tom problemu u Ministarstvu odbrane dovela je dodefinisawa i usvajawa kriterijuma za rangirawe i vo|ewe ka-dra u slu`bi. Dugo je traèno da se donesu i utvrde pomenuti kri-terijumi, ali nije bilo dovoqno razumevawa za takav pristup, ve-rovatno {to to nije i{lo u prilog onim koji su taj posao u Vojscishvatali kao li~nu privilegiju na odre|enoj du`nosti. Me|utim,novi menaxment Ministarstva odbrane shvatio je strate{ki zna-~aj ovog pitawa za ukupan proces reforme, tako da su kriterijumiverifikovani i bi}e primeweni u narednom procesu organizaci-onih promena. Na taj na~in ukupan proces reforme }e postatitransparentniji i smawi}e se subjektivni uticaj rukovodilaca,komandanata i komandira u pogledu definisawa profesionalnekarijere pot~iwenih.

PRETPOSTAVKE ZA PRIMENU PREGLEDAVeliki broj oficira i podoficira treba da napusti sistem

odbrane. Ali to treba sprovesti na takav na~in da napu{tawe nedovede do dru{tveno nepoèqnih posledica. Stoga bi bilo dobroda se ispune dva uslova: prvi da profesionalno vojno lice moèpo potrebi slu`be biti penzionisano sa 20 godina penzijskog sta-à i drugi da se tim licima, a i onima koji ostaju u sistemu, re{istambeni problem.

Reforma sistema odbrane i Vojske Srbije i Crne Gore je pomnogo ~emu specifi~na u odnosu na vojske u okruèwu. Tu se poseb-no izdvaja nizak socijalni status wenih pripadnika. U proteklihpetnaest godina pripadnici Vojske su prolazili kroz nepodno{qi-ve uslove ìvota i rada. Veliki broj porodica podoficira i ofi-cira ` ivi samo od wihove jedne skromne plate. Mnoge od tih poro-dica stanuju po kasarnama, nu`nim sme{tajima, ve{ernicama, po-slovnim prostorima ili kao podstanari. Otpu{tawe oficira,podoficira i civilnih lica, koji su nosioci socijalne za{titesvojih porodica nezamislivo je bez prethodnog stvarawa elemen-tarnih uslova za ìvot. Problem je re{iv sa delimi~nim usmera-vawem konverzije infrastrukture sistema odbrane za re{avawetih problema, dodeqivawem placeva koji se nalaze u zonama pri-vatne gradwe, te kredita pod povoqnim uslovima.

Drugi pristup re{avawu stambenih pitawa jeste samo prekokredita. Ako se integri{u napori dràva ~lanica, institucija dr-àvne zajednice i Ministarstva odbrane mogu}e je, na ovaj na~in,za dve do tri godine re{iti problem stambeno ugroènih pripad-nika sistema odbrane. Preliminarne analize ukazuju na to da sebez buxetskih ulagawa moè na ova dva na~ina re{iti veliki deoproblema. Pored toga mogu}e je neposrednom razmenom nepokret-nosti, prvenstveno kasarni u zonama stambene izgradwe, samo u

U Strategijskom pregledu odbrane defini{u se opredeqewa iorganizaciona re{ewa za sistem odbrane, kao kompromis izme|uvojnih izazova, rizika i pretwi, misija i zadataka i drugih ~inila-ca koji opredequju}e uti~u na izgradwu potrebnih sposobnosti. Ka-da bude verifikovan, on }e postati pouzdana osnova za izradu pla-nova, programirawe i realizaciju reforme sistema odbrane iVojske. Istovremeno, na taj na~in izgra|uju se pretpostavke za ci-vilni nadzor i postepenu profesionalizaciju Vojske. U tom proce-su neophodna je pomo} drugih dràvnih organa i institucija na ni-vou dràva ~lanica i Srbije i Crne Gore, te podr{ka nadle`nihme|unarodnih institucija, prijateqskih dràva i partnera.

Izgradwom novih sposobnosti sistema odbrane i Vojske po-voqno se uti~e na bezbednost dràva ~lanica i Srbije i Crne Go-re, ali i na stvarawe bezbednosnog okruèwa na regionalnom ime|unarodnom nivou.

KQU^NI PROBLEMI SISTEMA ODBRANEDa bi se ubrzao i uspe{nije ostvario reformski proces,

primenom Strategijskog pregleda odbrane, potrebno je re{itikqu~ne probleme sistema odbrane u funkciji wegovog prilago|a-vawa za su{tinske organizacione promene. Re~ je o kadrovskim(status zaposlenih, edukacija, obuka...), infrastrukturnim, nor-mativno-doktrinarnim, organizacionim (strukturni i funkcio-nalni) i finansijskim problemima.

Re{avawe tih grupa problema u funkciji je izgradwe pret-postavki za uspe{an proces reforme i za izgradwu projektovane

SNAGE SISTEMA ODBRANEU skladu sa potrebama, a na osnovu predvi|enih i procewe-

nih sposobnosti Srbije i Crne Gore, definisana je strukturasnaga sistema odbrane i Vojske za 2007. i 2010. godinu, uz na-zna~avawe smernica razvoja snaga 2015. godine. Na samom po-~etku definisane su snage 2007. godine, kako bi se jasno odredi-lo {ta treba daqe raditi. Tako }e se stvoriti povoqni organi-zacioni, materijalni i kadrovski uslovi za stabilnije i strogoprofilisane organizacione promene do 2010. godine.

Beogradu obezbediti veliki broj slu`benih stanova u sistemu od-brane, tako|e bez buxetskih ulagawa. Tako bi se mladim stare{i-nama omogu}ili pristojni uslovi za ìvot i rad, {to bi posrednodoprinelo popularizaciji vojnog poziva. Istovremeno, na taj na-~in veliki broj uve}anih tro{kova stanovawa bio bi skinut sa bu-xeta i preusmerio bi se za druge namene. Dakle, nije sve pitawenemawa finansijskih sredstava, jer postoje znatne unutra{we re-zerve, koje se mogu pokrenuti preko mehanizma spremnosti nadle-`nih institucija da se u potpunosti prestane sa jednim zastarelimna~inom rada u oblasti re{avawa stambenih pitawa. Dosada{wina~in rada u oblasti re{avawa stambenih pitawa bio je u dobrojmeri u funkciji ostvarivawa privilegija pojedinaca i diskrimi-nacije izme|u zaposlenih u sistemu odbrane.

SISTEM I STANOVIDa bi se {to efikasnije re{io stambeni problem u sistemu

odbrane neophodno je {to pre prestati sa kupovinom ili izgrad-wom stanova za zakup. U toj oblasti su se vi{e decenija de{avalerazli~ite zloupotrebe, koje su osiroma{ivale celokupan sistemodbrane. Naàlost, pojedinci koji su morali da re{avaju sistem-ske probleme socijalnog statusa i stambene ugroènosti pripad-nika sistema odbrane razmi{qali su o svojim vilama, ba{ tu ne-posredno pored takozvanih sivih domova, gde u kasarnskim krugo-vima u vojni~kim sobama ìve porodice u nepodno{qivim uslovi-ma. Stawe je dovedeno do apsurda, tako da ni odluke Vrhovnog sa-veta odbrane i nalazi Inspektorata odbrane, koji su se odnosilina pitawe razli~itih stambenih malverzacija, nisu doveli do re-{avawa problema. Postoje}i model re{avawa stambenih proble-ma neprihvatqiv je jer je minula praksa potvrdila wegovu nefunk-cionalnost i {tetnost po sistem odbrane. U minulim godinamaugroènim pripadnicima sistema odbrane nu|eni su samo novipravilnici koji su obi~no mewani radi ostvarewa interesa poje-dinih mawih interesnih grupa i pokrivawa nezakonitih radwi.

Drugi sistemski problem u oblasti re{avawa stambenih pro-blema ogleda se u tome {to ve}ina pripadnika Vojske nije bila uprilici da bira garnizone u kojima }e slu`bovati, pa je po tojosnovi diskriminisana otkupom stanova u tim gradovima ili jediskriminisana po osnovu vrednosti stanova na razli~itim loka-cijama u velikim gradovima. Cena tih stanova je neuporedivo ma-wa od onih u Beogradu, a posebno na ekskluzivnim lokacijama. Ras-polagawe sa takvom mo}i u Vojsci bilo je u funkciji diskriminaci-je qudi i poigravawa sa wihovom podobno{}u i sudbinama. Neulaze}i vi{e u detaqe i analizu ovog problema, bilo je neophodnoargumentovati potrebu strate{kog zaokreta u oblasti stambeneizgradwe, jer je to odavno postalo centralno pitawe socijalnogstatusa i mogu}nosti efikasne reforme sistema odbrane. Dakle,neophodni su diskontinuitet sa dosada{wim na~inom rada i hi-tan, programiran i kontrolisan proces kroz koji se za nekolikonarednih kqu~nih godina mogu re{iti problemi u ovoj oblasti, ka-da }e i najve}i deo vi{ka kadra morati da napusti sistem, uz spro-vo|ewe procesa profesionalizacije.

Ako se izgrade pretpostavke za efikasno re{avawe proble-ma prevremenog penzionisawa i stambenih problema pripadnikasistema odbrane izvesno je da }e ukupan reformski proces mo}ida bude uspe{an, socijalno podràn i dru{tveno poèqan. Vero-vatno }e aktuelno rukovodstvo Ministarstva odbrane uspeti da seizbori kod nadle`nih institucija dràva ~lanica i Srbije i CrneGore da se pomenuti problemi povoqno re{e.

Radi izgradwe novih sposobnosti Vojske SCG, saglasno struk-turi snaga, misijama i zadacima, potrebne su znatne promene i usistemu vojnog {kolstva, nau~noistraìva~koj delatnosti i siste-mu obuke komandi i jedinica u strukturnom, funkcionalnom, pro-gramskom i statusnom smislu. Bez novih znawa nema novih sposob-nosti niti su{tinske reforme.

Re{avawem pojedina~nih kadrovskih problema mogu}e je po-boq{ati status vojne profesije u dru{tvu i zaustaviti odliv mla-

16

TEMA

1. april 2006.

NEPRAVDAU sobama ~esto ìve i tri generacije, tako da su mnoga

deca odrasla u vojni~kim sobama i ve} odavno po{la u {kolu,a neki stari qudi iz tih istih vojni~kih soba odvezeni su nagrobqa, ne slute}i da }e tako zavr{iti svoj ìvot sluè}i ~a-sno otaxbini. Istovremeno, u posledwim godinama ìvotapreìvqavali su nepravdu koja im se svakog dana ponavqalaispred wihovih o~iju.

FINANSIRAWEOd devedesetih godina pro{log veka devastiran je sistem

buxetirawa, a strate{ke odluke u pogledu tro{ewa finansij-skih sredstava dono{ene su u veoma malim krugovima i bezefikasne kontrole. U tako zapu{tenom i neure|enom sistemufinansirawa bile su mogu}e deformacije i zloupotrebe kao{to su finansirawe i kupovina luksuznih stanova i ku}a, ula-gawe u razvoj pojedinih borbenih sistema koji Vojsci nisu po-trebni, ili opremawe Vojske nasumice odre|enim koli~inamaoru jà i vojne opreme. Minule finansijske obaveze koje se vi-{e od jedne decenije prenose iz godine u godinu uve}avaju fi-nansijsku neizvesnost i onemogu}avaju programirawe i pou-zdanost procesa reforme. Velike kamate, nastale na osnovuneispla}enih ra~una i sudskih zabrana po osnovu izgubqenihsudskih sporova, dodatno usloàvaju problem.

17

dog i kvalifikovanog kadra. Bez takvog pristupa nije mogu}e govo-riti o profesionalizaciji Vojske.

Infrastrukturni problemi mogu se razmatrati i sa stanovi-{ta novih infrastrukturnih potreba za novu strukturu snaga, i topreko izgradwe baza i {to objektivnije procene vrednosti i kon-verzije dela nepokretnosti u funkciji finansirawa tro{kova pro-cesa reforme. Finansijska sredstva koja se obezbede prodajom vi-{kova nepokretnosti potrebno je prvenstveno usmeriti za oprema-we i modernizaciju, re{avawe stambenih problema i sprovo|ewesocijalnog programa za kadrove koji napu{taju sistem odbrane.

FINANSIJSKE TE[KO]EFinansijski problemi sistema odbrane mogu poprimiti takav

zna~aj da u potpunosti onemogu}e daqi proces reforme. Najzna~aj-niji problemi te vrste su posledica vi{egodi{weg preno{ewa ikumulacije prenetih finansijskih obaveza. Taj problem je posledicatro{ewa buxetskih sredstava za finansirawe angaòvawa snaga uodbrani od Natoa 1999. godine i u Kopnenoj zoni bezbednosti, alii delom i neodgovornog poslovawa u samom sistemu odbrane.

Re{avawe ovih najzna~ajnijih sistemskih problema, u nared-nim reformskim zahvatima, mewa su{tinu i bi}e Vojske. U suprot-nom, moè biti dru{tveno nepoèqnih posledica, prvenstveno ne-gativne selekcije kadra, odnosno nekontrolisanog odliva dela spo-sobnih pojedinaca po osnovu ukidawa formacijskih mesta ili ras-formirawa jedinica. Da bi se to onemogu}ilo potrebno je radnamesta izloìti konkurenciji sposobnosti, na osnovu definisanihi objektivnih kriterijuma. Ako se dosledno primene kriterijumi zarangirawe kadra i ako se proces bude pravi~no realizovao i bezizuzetka onda }e proces reforme u tom domenu biti uspe{an, dru-{tveno i profesionalno poèqan. To podrazumeva socijalni mi-nimum za{tite qudi koji napu{taju sistem jer je reforma sistemaodbrane po mnogo ~emu specifi~na u odnosu na druge dràvnefunkcije, pa i u odnosu na vojske u okruèwu.

HITNOST USVAJAWAUspe{no re{avawe navedenih pretpostavki je u funkciji stva-

rawa povoqnih dru{tvenih, sistemskih, normativnih, finansijskih ikadrovskih uslova za organizacione promene, i to izradom i imple-mentacijom Strategijskog pregleda odbrane. To je osnovni dokument izoblasti strategijskog planirawa u sistemu odbrane i kqu~ni instru-ment za sprovo|ewe reforme u Ministarstvu odbrane i Vojsci SCG.

Rad na dokumentu je zapo~et u martu 2005. godine, kada suformirani Tim za koordinaciju i Radni tim za izradu nacrta do-kumenta, a naknadno je na nivou MO i VSCG formirano i pet stru~-nih timova za izradu pojedinih delova dokumenta. U procesu izra-de Strategijskog pregleda odbrane bili su ukqu~eni i predstavni-ci Ministarstva spoqnih poslova SCG, ministarstava finansijadràva ~lanica, predstavnici kabineta ~lanova VSO, te ekspertiiz institucija i nau~nih ustanova u dru{tvu.

Pored te{kih uslova, u veoma kratkom roku, Radni tim je uspeoda uradi Nacrt strategijskog pregleda odbrane i da stvori veomadobru osnovu za prelazak u vi{u fazu izrade dokumenta i usagla{a-vawa stavova na nivou Kolegijuma ministra odbrane. U skladu sa no-vim personalnim sastavom Ministarstva odbrane usvojena je novadinamika izrade dokumenta. Verifikacija dokumenta na nivou Kole-gijuma ministra odbrane treba da se zavr{i do kraja marta 2006.godine. Nakon toga Strategijski pregled odbrane bi se usagla{avaona nivou VSO, Saveta za nadzor, usagla{avawe i koordinaciju ak-tivnosti u procesu izrade i implementacije Strategijskog pregledaodbrane Srbije i Crne Gore i Saveta ministara. Time bi svi napo-ri bili integrisani u politi~kom, funkcionalnom i ekspertskomsmislu. Usvajawe Stragegijskog pregleda odbrane na nivou Skup{ti-ne dràvne zajednice planirano je da se realizuje u periodu junde-cembar 2006. godine.

PRECIZIRAWE CIQEVAStrategijski pregled odbrane je prvenstveno politi~ki doku-

ment zakonodavne i izvr{ne vlasti, koji daje precizne ciqeve,kriterijume i strate{ka opredeqewa za izradu Plana razvoja si-

PROBLEMIIzradu Nacrta strategijskog pregleda pratili su i pra-

te brojni problemi. Osnovni su: nedostatak iskustva za iz-radu dokumenta koji se u na{oj zemqi izra|uje prvi put; poje-dine strukture u sistemu odbrane i u dru{tvu ne razumeju zna-~aj dokumenta; nedovoqna ili neodgovaraju}a saradwa poje-dinih organizacionih jedinica Ministarstva odbrane saRadnim timom, {to ima za posledicu nedovoqno usagla{enare{ewa; relativno ~este promene u sastavu Radnog tima, kaoposledica objektivnih okolnosti i personalnih re{ewa; ne-postojawe egzaktnih podataka o planiranim izdvajawima zaodbranu iz buxeta dràva ~lanica; nepostojawe precizneprocedure i podataka za prora~un tro{kova sistema odbra-ne, kao ni odgovaraju}eg softvera; optere}enost sistema od-brane prenesenim finansijskim obavezama; neprilago|e-nost institucija dràva ~lanica u smislu izgradwe uslova zaimplementaciju organizacionih promena projektovanihStrategijskim pregledom odbrane; nedovoqna aùrnost poje-dinih podataka potrebnih za definisawe novog sistema od-brane, pogotovo u domenu kvalitativnih svojstava.

Radi efikasnijeg nastavka reformi neophodno je daMinistarstvo odbrane integri{e napore, zavr{i dokumenti sa wim jedinstveno nastupi prema rukovodiocima i insti-tucijama na nivou dràvne zajednice Srbija i Crna Gora ina nivou dràva ~lanica, kako bi se prona{ao kompromisizme|u dru{tvenih potreba i mogu}nosti.

Da bi se stvorili uslovi za uspe{nu primenu ovakvih su{tin-skih zahvata, potrebno je, u {to kra}em periodu, usvojiti novu nor-mativno-zakonsku regulativu. Reformski i integracioni procesisistema odbrane su izazov za Srbiju i Crnu Goru i sve dràvneinstitucije.

Neodlu~nost, pasivnost i ~ekawe na su{tinske promene u si-stemu odbrane potro{ilo je resurse i usloìlo sadràj i obimorganizacionih promena koje su predvi|ene Strategijskim pregle-dom odbrane.

Za uspe{nu realizaciju organizacionih promena potrebni sukontinuiran i efikasan rad Ministarstva odbrane i sveobuhvat-na podr{ka dràva ~lanica i Srbije i Crne Gore, prvenstveno urealizaciji socijalnog programa, modernizacije, stambenog obez-be|ewa pripadnika sistema odbrane, te stavqawa vi{ka vojne in-frastrukture u funkciju re{avawa tih problema. OstvarivaweStrategijskog pregleda odbrane realizova}e se tokom izradeplana razvoja sistema odbrane do 2010. godine, kao i svih drugihprograma i projekata iz nadle`nosti razli~itih organizacionihstruktura u Ministarstvu odbrane i General{tabu VSCG. Opera-cionalizacija Strategijskog pregleda odbrane realizova}e seuporedo sa izradom plana razvoja sistema odbrane do 2010. go-dine, kao i svih drugih programa i projekata iz nadle`nosti orga-nizacionih struktura MO i G[.

Snimili Zvonko PERGE i Goran STANKOVI]

18

SARADWANajve}i deo poslova na koordinaciji poslova oko izra-

de Strategijskog pregleda odbrane nosi Sektor za politikuodbrane. U narednom periodu MO preduze}e niz aktivnostida u saradwi sa vladama dràva ~lanica prona|e odgovaraju-}a re{ewa i obezbedi podr{ku za implementaciju Pregleda.Uz to, dokument }e se razmatrati na nivou Vrhovnog savete od-brane i Saveta ministara, kako bi se i na taj na~in stvorilipovoqni uslovi za wegovu verifikaciju u Skup{tini SCG.

KADARJedan od uslova za su{tinski napredak u svim podru~-

jima vojne delatnosti i za primenu Strategijskog pregledaodbrane jeste o~uvawe kvalitetne i povoqne kadrovskestrukture u Vojsci SCG preko procesa reforme. Ako se sa-~uva kvalitetan kadar onda }e se Vojska brzo na}i na dru-{tveno i me|unarodno poèqnom nivou sposobnosti koje }ejoj omogu}iti izvr{avawe utvr|enih misija i zadataka. Sto-ga je stru~nu kompetentnost i sposobnost potrebno afirmi-sati kao glavni kriterijum u vo|ewu kadra.

TEMA

stema odbrane do 2010. godine i niza programa za specifi~nefunkcije sistema odbrane. Veoma je bitno imati u vidu da nepre-kidno sa procesom verifikacije Strategijskog pregleda odbranetreba, u organizaciji i nadle`nosti Ministarstva odbrane, raz-vijati Plan razvoja sistema odbrane sa programima, koji morajupotpuno da budu saglasni sa opredeqewima Strategijskog pregledaodbrane. Svi ti programi sadràjem i dinamikom treba da omogu-}e potpunu sinhronizaciju procesa organizacionih promena radi{to ve}ih efekata, predvi|awa i pravovremenog eliminisawaproblema koji se mogu pojaviti na tom putu.

Sredworo~ni plan razvoja detaqno se operacionalizuju ugodi{wim planovima i programima. Tako definisan proces plani-rawa i programirawa uslov je za uspe{nu implementaciju Strate-gijskog pregleda odbrane.

Planirawem i programirawem kqu~nih re{ewa definisanihu Strategijskom pregledu odbrane stvaraju se pretpostavke za rea-lizovawe stabilnih organizacionih promena u sistemu odbrane iVojsci. Te promene }e dovesti do moderne, sposobne, odrìve i re-spektivne oruàne sile, sposobne da re{i osnovne pretwe oruà-nog ugroàvawa Srbije i Crne Gore.

SVEOBUHVATNA PROMENAReforma sistema odbrane Srbije i Crne Gore realizova}e se

kao sveobuhvatna promena strukture snaga, doktrinarnih dokumena-ta, normativne regulative, vrednosti, pona{awa i odnosa u orga-nizaciji radi efikasnije za{tite interesa i ciqeva od svih oblikaugroàvawa bezbednosti koji su u nadle`nosti vojne organizacije.

Sadràj procesa reforme moè se prikazati preko realiza-cije wegovih kqu~nih aktivnosti, kao {to su: (1) postizawe konsen-zusa na nivou Srbije i Crne Gore oko vitalnih pitawa reforme;(2) uspostavqawe strate{kog partnerstva; (3) definisawe zakon-ske i doktrinarne regulative; (4) strukturne i funkcionalne pro-mene; (5) unapre|ewe na~ina obezbe|ivawa i osposobqavawa ka-dra; (6) modernizaciju i opremawe savremenim oru`jem i opre-mom; (7) promene u sistemu obuke vojnika, stare{ina, komandi i je-dinica; (8) inovirawe priprema za odbranu i (9) razli~ite drugeprogramske sadràje koji se ostvaruju po prioritetu, kako bi sesistem odbrane i Vojska u tom kontinuiranom procesu preveli ukvalitativno novo stawe.

Pri izradi Strategijskog pregleda odbrane uvaàvaju se teo-rijska, doktrinarna i aplikativna saznawa i iskustva drugih dr-àva koje su pro{le taj proces. Strate{ki ciq Srbije i Crne Go-re je stvarawe Vojske koja }e biti u stawu da, u skladu sa Ustavnompoveqom i Strategijom odbrane, izvr{ava utvr|ene misije i za-datke. Sada{wa struktura Vojske treba da se izmeni u korist jedi-nica koje imaju ve}u pokretqivost i fleksibilnost, vatrenu mo} ibrzinu reagovawa na bilo kom delu dràvne teritorije.

19

VENCI ZA JUNAKEAKTUELNO

vi}, 24. marta odata je po~ast pripadni-cima Gardijske brigade poginulim za vre-me vazdu{nih napada Natoa na SRJ. Pe-deset minuta iza pono}i, 20. maja 1999.godine, sedmorica vojnika gardista stra-dala su od projektila Natoa.

Pored wihovih roditeqa, vence supoloìli komandant Gardijske brigadepukovnik Goran Radovanovi}, delegacijaUdruèwa `rtava bombardovawa 1999.godine i predstavnik Skup{tine grada Be-ograda Zoran Alimpi}.

U svim jedinicama Kopnenih snagaobeleèn je 24. mart dan se}awa na po-ginule u napadu Natoa na na{u zemqu. De-legacija Komande Kopnenih snaga poloì-la je venac na spomen-kapeli kod ni{ketvr|ave, dok je centralni skup odràn u ni-{koj kasarni Mija Stanimirovi}.

Roditeqima i ~lanovima porodica po-ginulih, predstavnicima SPC i drugih orga-nizacija, obratio se komandant Kopnenihsnaga general-potpukovnik Mladen ]irko-vi}. Pro{lo je sedam godina od rata. Odtada se mnogo toga izmenilo, od imena na{edràve i wene unutra{we strukture, do od-nosa prema me|unarodnoj zajednici. Aliostali su duboki oìqci zbog ratnih stra-dawa i izgubqenih ` ivota. Sa ove distance,moèmo zakqu~iti da su onolike patwe i ra-zarawa bili nepotrebni. Mi danas ne mo-èmo i ne trebamo mimo sveta. Izme|u ne-kada{wih neprijateqa na bojnom poqu, gra-de se mostovi poverewa, saradwe i part-nerstva.

Novinari ODBRANE

Usvim komandama i jedinicama Vazdu-hoplovnih snaga i protivvazduho-plovne odbrane Vojske Srbije i Cr-ne Gore obeleèn je 24. mart danse}awa na poginule i nastradale

tokom agresije Natoa na na{u zemqu uprole}e 1999. godine.

Na prigodnim skupovima odata je po-{ta pripadnicima RV i PVO, poginulimtokom odbrane otaxbine. Delegacija Ko-mande VS i PVO, predvo|ena komandan-tom pukovnikom Draganom Katani}em, po-loìla je venac na spomen-obele`je is-pred zgrade Komande VS i PVO u Zemunu.Vence i bukete cve}a poloìli su i ratnikomandanti generali u penziji SpasojeSmiqani} i Branislav Petrovi}, poro-dice poginulih pripadnika RV i PVO,predstavnici SO Zemun i brojnih insti-tucija i organizacija.

Na spomen-plo~i ispred zgrade Ko-mande VS i PVO uklesana su imena ~e-trdeset jednog vazduhoplovca pilota,raketa{a, radariste, veziste i pripad-nika drugih specijalnosti koji su dalisvoje ìvote u odbrani otaxbine 1999.godine.

U kasarni na Bawici, povodom 24.marta, zamenica gradona~elnika Beogra-da gospo|a Radmila Hrustanovi}, delega-cije VS i PVO, herojske 250. raketne bri-gade PVO i drugih jedinica, biv{i koman-danti i porodice poginulih raketa{a, po-loìli su cve}e na spomen-obele`je pa-lim pripadnicima 250. rbr PVO.

Polagawem venaca na spomen-obe-le`je ispred bolnice Dragi{a Mi{o-

Ministar odbrane u Kragujevcu

POSETAOPERATIVNIMSNAGAMA

Dan se}awa na `rtve agresije

Ministar odbrane Srbije i CrneGore Zoran Stankovi}, sa saradnicima,posetio je 15. marta Komandu Operativ-nih snaga i jedinice i ustanove Vojske ugarnizonu Kragujevac.

General-major Dragan Kolunxija,komandant Operativnih snaga, najpre jegostima govorio o dostignutom nivouborbene gotovosti, organizacionim pro-menama i problemima koji svakodnevnooptere}uju rad tog sastava Vojske.

Posebno je izraèn zahtev da se unarednom periodu finansirawe realnoplanira prema potrebama jedinica, teda se one oslobode vi{ka naoruàwa iopreme. Tako|e je nagla{en problem osi-pawa stru~nog kadra, preoptere}enostistare{ina zbog skra}ivawa vojnog roka,naru{enog statusa i socijalnog poloàjapripadnika Operativnih snaga, neredov-nog snabdevawa usled neblagovremenogpla}awa dobavqa~a, optere}enostiskladi{nih kapaciteta i oteànog obez-be|ewa neperspektivnih vojnih objekata.Predstavnici Vojnog odseka Kragujevacpotencirali su i te{ko}e oko upu}ivawaregruta na sluèwe vojnog roka u civil-noj slu`bi.

Tokom posete ministar Stankovi}prisustvovao je obuci pripadnika speci-jalnih jedinica Operativnih snaga. Sa-gledao je i kapacitete 524. logisti~kebaze. U Klubu Vojske informisao je ofi-cire, podoficire i civilna lica o tokureforme sistema odbrane na{e zemqe uduhu prikqu~ewa evroatlantskim bez-bednosnim integracijama, planovima unarednom periodu, ali i modelima zapoboq{awe uslova rada.

U Skup{tini op{tine Kragujevac mi-nistar odbrane Zoran Stankovi} razgo-varao je se gradona~elnikom VeroqubomStevanovi}em i na~elnikom [umadijskogokruga Miroslavom Marinkovi}em. Do-govoreni su oblici budu}e saradwe Mi-nistarstva odbrane i organa lokalne sa-mouprave, posebno u oblasti razmeneneperspektivnih vojnih objekata i poslo-vawa sa fabrikom oru`ja.

V. P.

20 1. april 2006.

82. POMORSKI CENTAR IZ KUMBORA

TAMO GDJE DRUGI

Izdr`qivost, okretnost, snala`qivost, vrhunskaosposobqenost i vje{tinau baratawu raznovrsnimoru`jem i sofisticiranomopremom, osobine su pokojima se prepoznajupripadnici specijalnihjedinica svih oruànihsnaga na svijetu. Ipak, i me|u tim probranimdru{tvom specijalacapostoje oni ekskluzivni,svojevrsna elita koja sepribliàva idealu zvanom univerzalnivojnik. U redovima na{evojske to su pripadnici 82. pomorskog centraMornarice VSCG.

Oni su osposobqeni jednako kao i wihove kolege iz drugih specijalnih jedinicaVSCG 63. padobranske brigade, 72. specijalne brigade, protivteroristi~kogodreda Kobre i pro{le godine formiranog 93. rije~nog centra, ali su i ne-{to posebno...Momke pod komandom iskusnog pomorskog diverzanta, kapetana bojnog broda mr

Ota Ikera, jedinstvenim ~ini to {to su obu~eni za izvo|ewe niza najsloènijih bor-benih zadataka na kopnu, obalnom rubu, moru i u podmorju, a kao na~in za ubacivawe urejon dejstva pripadnici 82. Pomorskog centra (PC) nerijetko koriste i vazduh. Voda,kopno i vazduh su, dakle, sfere u kojima se ovi momci jednako dobro snalaze, na pravina~in potvr|uju}i da je 82. PC zapravo pandan ~uvenim NAVY SEAL (Sea, Air, Land) timo-vima komandosa Ratne mornarice SAD, odnosno da su na{i pomorski diverzanti ra-me uz rame sa istim takvim jedinicama u sastavima najja~ih svjetskih ratnih mornari-ca, poput ratnih mornarica Italije, Britanije, Francuske ili Rusije.

Ameri~ke mornari~ke foke su, zahvaquju}i prvenstveno holivudskoj film-skoj produkciji, medijski mo`da i najvi{e eksponirane me|u specijalnim morna-ri~kim jedinicama u svijetu, iako se zapravo najve}i dio obuke i poslova kojim sebave ovakve jedinice, po pravilu, uvijek drì daleko od o~iju javnosti. Tako je iidentitet aktivnih pripadnika slu`be pomorskih diverzanata 82. PC tajan, a ve-lom misterije prekrivena je i ve}ina aktivnosti te specijalne jedinice koja ba-{tini tradiciju dugu 46 godina.

82. PC je formiran 19. februara 1960. godine u @upi u Tivtu, odakle je re-lativno brzo premje{ten u Pulu, s obzirom na tada aktuelnu Tr{}ansku krizu iz-me|u SFRJ i Italije. Kada je teì{te planiranih aktivnosti na jadranskom pomor-skom voji{tu stavqeno na wegov centralni dio, 82. PC je 1977. godine preseqen uDivuqe kod Splita, odakle je iseqen 22. decembra 1991, tokom rata u biv{oj SFRJ,i baza jedinice naredne ~etiri godine ponovno je bila u Tivtu. Od 1995. do danasbaza nam je Kasarna Orjenski bataqon u Kumboru obja{wava kapetan bojnogbroda Iker, koji tim sastavom komanduje od 1. novembra 2003. godine.

OD

BRA

NA

21

ciju i obuku oficira mornarice za slu`bu na podmornicama. Dioefektiva 17. flotile OPS sada je u sastavu ronila~ke slu`be 82.PC, u okviru koje postoje specijalnosti protivdiverzantski ronilac,protivminski ronilac, te{ki ronilac i laki brodski ronilac op-{te namjene. Padobransku slu`bu ~ine pomorski diverzanti, koji to-kom redovnog procesa obuke za specijalna dejstva imaju i osnovni,odnosno vi{i padobranski kurs, za {to se obu~avaju u 63. pado-branskoj brigadi u Ni{u. Koliko to dobro rade potvr|uje jedno dru-go i jedno ~etvrto mjesto, koje su mornari iz Kumbora osvojili naMe|unarodnim padobranskim vi{ebojima u Ni{u!

"Osamdesetdruga" je izuzetno va`na jedinica za VSCG i sistemodbrane u cjelini, ali i za Mornaricu u odbrani dràvne zajedni-ce. Zadaci na stranom terenu vezani su za me|unarodnu vojnu sa-radwu Mornarice i VSCG u okviru mirovnih operacija snaga UN.

Ina~e, Pomorski centar je iskqu~ivo profesionalna jedini-ca, ~iji pripadnici u sastav stupaju na dobrovoqnoj osnovi. Staro-sni limit za podoficire je 24, a za oficire 26 godina. Kandidatiuz to moraju biti potpuno zdravi i fizi~ki sposobni za naporanpoziv podvodnog diverzanta, {to se kontroli{e rigoroznim fizi~-kim provjerama i ulaznim testovima. Neizostavno je da svaki po-tencijalni pripadnik 82. PC prethodno bude i bezbjedonosno pro-vjeren imaju}i u vidu specifi~nu namjenu jedinice.

Ulazni fizi~ki test ~ine izuzetno visoke norme koji kandidatitreba da pro|u kako bi se snimio nivo prirodnih predispozicija,fizi~ke kondicije, motorike i izdr`qivosti za obavqawe zadatakana kopnu i moru. Oni imaju provjere i na kopnu i u vodi, pa i kadato sve pro|u i daqe ostaju kandidati, {to zna~i da nije odlu~enoho}e li biti primqeni. Komisija koja ih vodi tokom tih pregledaprati wihovo pona{awe i rezultate i, na kraju, komandantu predo-~ava op{tu sliku o svakom kandidatu da bi on po diskrecionom pra-vu odlu~io koga }e da primi na daqi specijalisti~ki kurs. Zna~i, nisvi oni koji poloè, na kraju ne budu primqeni u jedinicu. Posle teprve faze eliminacije ostane samo jedna tre}ina prijavqenih.

Od te jedne tre}ine biraju se najboqi, koji nastavqaju deseto-mjese~ni kurs i specijalisti~ku obuku za pomorske diverzante. Kursima dvije selekcije, prvu nakon ~etiri mjeseca, na kojoj se provjerava-ju ste~ena teorijska znawa, prakti~ne vje{tine i radi se vje`ba nakopnu i u moru. Ti ispiti traju oko {est dana i ko zadovoqi normeide daqe, a ko ne, prekida mu se usavr{avawe i vra}a se u jedinicuiz koje je do{ao. Nakon nastavka obuke, oni koji su pro{li prvu se-lekciju imaju ponovnu provjeru nakon pola godine novi ispit i vje-`bu, te kad sve to pro|u komisija za provjere o svakom kandidatu sa-~iwava izvje{taj i predlaè ko bi mogao da dobije zvawe pomorskogdiverzanta tre}e kategorije, a ko }e, bez obzira na poloène ispite,biti vra}en u jedinicu iz koje je do{ao. Na kraju, obi~no bude pri-mqena samo jedna devetina onih koji su se kandidovali za diverzante.

Tokom daqeg usavr{avawa u slu`bi u Divizionu za specijalnadejstva ti qudi postepeno napreduju do zvawa diverzanta prve kate-gorije, odnosno instruktora pomorskih diverzanata kao vrhunca, za{to im u prosjeku treba od sedam do deset godina rada.

Ina~e, osnovni koncept obuke pripadnika 82. PC, kada je je-dinica formirana po~etkom {ezdesetih, bio je napravqen po sa-znawima dobijenim obavje{tajnim kanalima o sli~nim jedinicamastranih ratnih mornarica. Me|utim, od 1973. godine obuka se iz-vodi po pribli`no uskla|enom planu, nastalom na osnovu iskusta-va ameri~kih SEAL timova.

To je kompleksan na~in obuke u kojem su obuhva}ena sva stru~-no-specijalisti~ka znawa, poznavawe stranih mornarica i vojski,poznavawe stranih jezika, vrhunska psihofizi~ka priprema, rad uodre|enim slu`bama, borbene vje{tine, upotreba raznih vrstahladnog, tetivnog i vatrenog oru`ja, minsko-eksplozivnih sredsta-va, alpinizam, padobranstvo, i sli~no. Obuka pomorskih diverza-nata je izuzetno kompleksna, jer se oni osposobqavaju za izvo|eweborbenih zadataka na kopnu, obalnom rubu i u moru, a kao na~in zaubacivawe u te sredine koristi se vazdu{ni prostor, to jest prevo-èwe avionima, helikopterima i padobranima.

Do sada je jedinica u~estvovala na tri me|unarodne vojne vje-`be, a iskustva iz tih aktivnosti, u kojima su se pripadnici 82. PCodli~no sna{li, potvrdila su da je ona po ustrojstvu i na~inu rada

EFEKTIVEU svom sastavu 82. PC ima ~etiri slu`be: podmorni~arsku, po-

morsko-diverzantsku, ronila~ku i padobransku. Naime, nakon pro-{logodi{wih organizacijskih promjena u Mornarici, 88. flotilapodmornica i 17. flotila obalskih pomorskih snaga su rasformi-rane, a dio wihovih efektiva u{ao je u sastav 82. PC. Tako se sadatri male tzv. xepne podmornice tipa P-911 Una, namjenski gra|eneza prevoz diverzanata, nalaze u sastavu Prvog diviziona podmorni-ca 82. PC, a ova jedinica sprovodi i {estomjese~nu prekvalifika-

ÛVARI IZ DUBINAPripadnici 82. PC nezaobilazni su prilikom protivdi-

verzantskog obezbje|ewa svih stranih ratnih brodova kojiuplovqavaju u na{e luke. Ronioci iz Kumbora rade sve od kon-tradiverzionih pregleda luka i podvodnog dijela broda doraznih drugih rowewa vezanih za plan protivdiverzantskogobezbje|ewa.

U jesen pro{le godine imali su i zajedni~ke aktivnosti umoru sa protivminskim roniocima sa francuskog lovca minaCapricorn, koji je tada boravio u Kotoru i Baru.

Redovno obezbje|uju i na{e ratne i {kolske brodove zavrijeme wihovog krstarewa u stranim vodama i tu imaju izu-zetno veliko iskustvo jo{ iz vremena SFRJ i poznatih Titovihputovawa {kolskim brodom Galeb po cijelom svijetu, kao isada kada obezbje|uju jedrewak Jadran na wegovim krstare-wima. Isto tako, obezbje|uju i sve brodove MVSCG kada se nawima nalaze visoki dràvni i vojni predstavnici

22

veoma bliska i kompatibilna sa sli~nim je-dinicama stranih armija, {to joj otvara do-bru perspektivu u procesu me|unarodnih bez-bjednosnih integracija kojima teì VSCG.

ZADACIJedan od najzna~ajnijih aspekata upotre-

be 82. PC jeste protivteroristi~ko obezbje-|ewe brodova, luka i lu~kih postrojewa, jerje SCG kao ~lanica Me|unarodne pomorskeorganizacije IMO prihvatila odredbe i oba-veze iz Me|unarodne konvencije o bezbjedno-sti ISPS.

- Uredbom Savjeta ministara SCG bez-bjednosti brodova, luka i lu~kih postrojewadat je odgovaraju}i zna~aj, a mi smo dobilidio nadle`nosti iz oblasti bezbjednosti popitawu protivteroristi~ke borbe. U tom seg-mentu }e biti i teì{te daqeg osposobqavawa, opremawa i pri-preme jedinice, da bi u sadejstvu sa drugim snagama u sistemu bez-bjednosti dala svoj doprinos kako bi za{tita brodova i luka bilana propisanom nivou, {to je i osnov za nesmetano funkcionisawena{e pomorske privrede kaè Iker, dodaju}i da je {to se ti~e za-dataka u moru, pomorskim diverzantima osnovni zadatak diverzija,odnosno napad na protivni~ke ratne i trgova~ke brodove, luke ilu~ka postrojewa. Zbog toga se na{i pripadnici obu~avaju da ro-ne koriste}i aparate sa zatvorenim krugom disawa, {to im omogu-}ava da se tajno i prikriveno pribliè meti, jer mjehuri}i vazduhakoje ronilac izdi{e mogu otkriti wegovu poziciju. Imamo vi{ede-cenijsko iskustvo u upotrebi tih naprava, a trenutno koristimo sa-vremene aparate LAR V wema~ke firme Dreger i Frogs francu-ske proizvodwe.

Pomorski diverzanti koriste i specijalna sredstva, poput ma-lih PEL ure|aja, sredstava za podvodnu vezu ronilica R-1 i R-2, ko-ja su proizvedena u biv{oj SFRJ, kao i podmornice tipa P-911, kojeimaju posebnu komoru za izlazak diverzanata pod vodom i leì{taza transport ukupno ~etiri ronilice tipa R-1. Uz padobrane, diver-zantima su na raspolagawu i razni brzi ~amci, ali i kajaci za uba-civawe u rejon dejstva, a pripadnici 82. PC obu~avaju se i u kori-{}ewu improvizovanih sredstava za izvr{ewe svojih zadataka.

Momci sa Neptunovim trozubcem na uniformama i ronila~-kim odijelima koriste i izuzetno vje{to barataju {irokim arsena-lom hladnog i vatrenog oru jà, samostrijela i minsko-eksplozivnihsredstava doma}e i strane proizvodwe. Za napade na protivni~kebrodove koriste se mine MP M71 i DPM M66 doma}e proizvodwe,a u opremi diverzanata su moderna sredstva komunikacije, opti~ki i

JEDINICE

KAO FAMILIJA U ovoj jedinici vlada nevjerovatno drugarstvo, osje}aj

zajedni{tva i pripadni{tva probranoj grupi koja funkcioni-{e poput prave familije i kad je dobro i kad je lo{e. To je ne-{to {to 82. PC ~ini jedinstvenim, specifi~nim i neponovqi-vim, uz sve drugo ~emu te nau~i ovaj izuzetno dinami~an i za-nimqiv posao, koji je najboqi na~in da drugima, ali prven-stveno sebi dokaè{ da moè{ da se nosi{ i sa najve}im na-porima i izazovima glasi rezime vodnika prve klase MarkaVa{ali}a, pripadnika 82. PC od 1999. godine.

Centar je i novi dom za dio pripadnika nekada{we88. flotile podmornica. Me|u ~lanovima posade tri malepodmornice tipa P-911 je i poru~nik bojnog broda @eqko Ni-koli}, koji tvrdi da wihovo prilago|avawe novim uslovima inovoj jedinici nije bio problem jer smo godinama rade}i za-jedno navikli na me|usobnu saradwu i komunikaciju.

KOMANDANT VRHUNSKI INTELEKTUALACZanimqivo je da je kapetan bojnog broda Oto Iker po

struci mornari~ki artiqerijsko-raketni oficir. U 82. PCdo{ao je kao potporu~nik 1984. godine, nakon zavr{ene Mor-nari~ke vojne akademije u Splitu i jednogodi{weg staà napatrolnim brodovima. Od tada je ta jedinica prakti~no we-gov dom.

[kolu nacionalne odbrane, odnosno general{tabnousavr{avawe zavr{io je 2002, a jo{ za vrijeme tog {kolova-wa bio je i na du`nosti predava~a na katedri strategije, gdjeje poslije zavr{etka G[U primio i du`nost rukovodioca gru-pe nastavnika za poslijediplomske studije u oblasti strategi-je. Tu du`nost obavqao je do povratka, ovaj put na mjesto ko-mandanta u 82. PC, u novembru 2003. godine. Pored najvi{ihvojnih {kola, zavr{io je i poslijediplomske studije nakon ~e-ga je 2000. magistrirao na Fakultetu odbrane, bezbjednostii za{tite u Beogradu, odbraniv{i tezu Odnos politike i voj-ske u delu Nikola Makijavelija.

na. Time je qudima dat motiv da i nakon odlaska iz Diviziona zaspecijalna dejstva ostanu u slu`bi i zadrè status, te mogu}nost dase prosje~ni vijek diverzanata zapravo pove}a na pet godina. Ipak,iskqu~ivi uslov za zadràvawe statusa pomorskog diverzanta jesteda ti qudi sa uspjehom pro|u uobi~ajene i krajwe rigorozne godi-{we provjere sposobnosti.

Kriterijumi koji su dati doprinose da fluktuacija kadra u je-dinici bude velika. Veliki broj zadataka i rigorozne provjere, od-nosno ispiti koje pripadnici jedinice moraju polagati svake godinei na kopnu i na moru, u~e{}e i pogotovo uspje{nost na vje`bama,~ine rad u jedinici te{kim, tako da se kadar brzo osipa. Jer, kodpomorskih diverzanata vode}e pravilo je va`no je pobijediti.

A da bi neko pobijedio zakqu~uje na{ sagovornik stalnomora biti u top-formi, stalno mora biti spreman na maksimalnanaprezawa. Tamo gdje drugi odustaju, moji qudi moraju pro}i. Upra-vo ciq tog dijela forsaà, za koji ih mi pripremamo na posebnomdesetomjese~nom kursu, jeste da onu biolo{ku granicu energetskogpotencijala i tro{ewa pomjere jo{ malo naprijed i da iz sebe iz-vuku snagu tamo gdje drugi qudi odustaju.

Bez obzira na specifi~nost i zna~aj ove jedinice, weni pri-padnici nisu izuzeti od problema koji ti{te i druge pripadnikeVSCG. Nedovoqno finansirawe, lo{ materijalni status i neizvje-sna perspektiva imaju}i u vidu aktuelne dru{tveno-politi~ke pri-like u Crnoj Gori odraàvaju se i na najuniverzalnije vojnikeVSCG. Najve}i problem te jedinice jeste nabavka novih hemijskihizvora struje, koji su osnovni pokreta~ki izvor svih podvodnihsredstava za prevoèwe. Ipak, komandant Iker je makar po èqa-ma optimista:

@elim da podmornice i brodovi plove, ronilice rone, vo-zila voze i da proces obuke te~e normalno na borbenim sredstvi-ma koja koristimo. Uz rje{avawe problema sa kojima se suo~avamo,mi

013 Odbrana

Documents