001 Odbrana

Godi

na I

Broj

1ce

na 1

00 d

.1.

okt

obar

200

5.www.

odbr

ana.mod

.gov

.yu

REFORMA SISTEMAODBRANE

Tema

ZA BEZBEDNIJI BALKAN

Dosije

K O S O V O I M E TO H I J AISTORIJA, POLITIKA I SUDBINA

Specijalni prilog

M A G A Z I N M I N I S T A R S T V A O D B R A N E S C G

NIC Vojska, Katani}eva 15, 11000 Beograd tel: 011/3401-227, telefaks: 011/3615-488. ìro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICANaru~ujem ..................... primeraka kwige: ZEMQA @IVIH

po ukupnoj ceni od 7.560,00 dinara.

Kwige }u platiti (zaokruìti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred) 2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 6)

po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.

Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosauve}anog za po{tarinu u iznosu 200 dinara. Kupci na kredit dostavqaju

administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NIC Vojska) overenu uVojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.

Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.

Kupac..........................................................................................................................(ime, o~evo ime, prezime)

Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................

izdate u MUP ........................................

Ulica i broj ..............................................................................................................

Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................

Datum ......................................... Potpis naru~ioca

Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................(naziv VP ili preduze}a)

Ulica i broj .............................................................................................................

telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................

MP Overa ovla{}enog lica

Autori: Vladimir Stojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e Borozan

ZEMQA @IVIH

Novinsko-izdava~ki centar

PREPORUÛJE KAPITALNOIZDAWE

ZEMQA @IVIH

Ugledni autori Vladimir Stojan~evi}, QubodragDini} i \or|e Borozan napisali su tekst za

reprezentativno izdawe ZEMQA @IVIH" koji jedat u dvojezi~nom slogu na srpskom i engleskom

jeziku. Pisan je na temequ potvr|enih ~iwenica ipotkrepqen do sada neobjavqivanim istorijskim

dokumentima koji poja{wavaju sloènost teme.Re~ je o genezi srpsko-albanskih odnosa u 19. i

20. veku. Koreni sada{wih (ne)prilika duboki suvi{e od dve stotine godina i neophodno je dobro

ih izu~iti kako bi neke aktuelne pojave bilemnogo jasnije. Precizan nau~ni pristup temi, jasna

metodologija istraìvawa i svima razumqivapisana re~ jesu dodatne vrednosti kwige koja

sadrì pouke i za naredne generacije. Blagoslovza {tampawe kwige dao je Patrijarh srpski

gospodin Pavle. Kwiga je vrhunski opremqena, u tvrdom povezu,

sme{tena u kutiju, obima 372 strane, formata28,3 h 29 cm. Cena kwige je 7.560,00 dinara.

Naruxbenicu i primerak uplatnice poslati na adresu: NIC Vojska", Katani}eva 15,

11000 Beograd.Kwiga se moè nabaviti i u na{oj kwiàri

u Beogradu, Vasina 22

310116

Dizajn

3PREDLOG ZA SKRA]EWE VOJNOG ROKASavet ministara SCG predloìo je

skra}ewe vojnog roka na {est meseci za vojni-ke koji vojni rok sluè pod oru`jem ili u jedi-nici odnosno ustanovi VSCG, saop{tila je Di-rekcija za informisawe Saveta ministara.

To je su{tina Predloga zakona o iz-menama Zakona o Vojsci Jugoslavije, koji je Sa-vet ministara, na predlog Ministarstva od-brane, utvrdio i uputio Skup{tini Srbije iCrne Gore, s molbom da ga razmotri i usvojipo hitnom postupku, navedeno je u saop{tewu.

ZAJEDNO PROTIV TERORIZMANajvi{i zvani~nici Srbije i Crne Go-

re, Ambasada SAD u Beogradu, verski pogla-vari i predstavnici diplomatskog kora upu-tili su, povodom ~etvrte godi{wice od tero-risti~kih napada u SAD, apel na zajedni~kuborbu protiv terorizma.

U zajedni~koj izjavi koju su objavilidnevni listovi, potpisnici navode da se po-novo obavezuju na borbu protiv terorizma,bilo gde u svetu, i na wegovu osudu, bez obzi-ra na naciju ili religiju.

UZamenik ministra odbrane Vuka{in Mara{ boravio u Kini

PRO[IREWE SARADWEokviru posete uprili~eni su brojni susreti, posetejedinicama i razgovori sa zvani~nicima kineske dr-àve i vojske, a 21. septembra Vuka{in Mara{ je uPekingu razgovarao sa potpredsednikom Centralnevojne komisije i ministrom odbrane NR Kine general

-pukovnikom Cao Gangchuan-om.Obostrano je oceweno da }e ova poseta NR Kini

znatno doprineti daqem unapre|ewu tradicionalnog pri-jateqstva dvaju naroda i armija. Sagovornici su razmeni-li mi{qewa o aktuelnoj politi~ko-bezbednosnoj situacijiu svetu i jugoisto~noj Evropi. Zajedni~ki je oceweno da sveti region danas karakteri{e postojawe mnogobrojnih bez-bednosnih izazova, kao {to su terorizam, etni~ki konflik-ti i secesionizam. Zamenik ministra odbrane SCG Vuka-

{in Mara{ naglasio je da je postignut zna~ajan napredak u izgradwi mira i stabilnosti,ali da jugoisto~na Evropa jo{ predstavqa bezbednosno osetqiv prostor.

Mara{ je istakao da je neophodno da dràve jugoisto~ne Evrope pomo}u modelabezbednosnih integracija, zajedni~kim naporima suzbiju negativne procese koji ugroàvajuwihovu stabilnost i predstavqaju latentni izvor novih rizika, izazova i pretwi miru.

Zamenik ministra je naglasio da se Srbija i Crna Gora zalaè za mirno re{ava-we svih bezbednosnih problema u zemqi i regionu, ukqu~uju}i, pre svega, pitawe Kosova iMetohije. Istakao je da su spoqnopoliti~ki prioriteti SCG pribliàvawe Evropskoj uni-ji, unapre|ewe odnosa sa susednim zemqama, evropskim i uticajnim zemqama u svetu, teukqu~ivawe u regionalne i {ire integracije i inicijative. Tom prilikom je apostrofiraoterorizam kao najve}e bezbednosno isku{ewe savremenog sveta.

Zamenik ministra Mara{ informisao je doma}ine o reformi oruànih snaga i sek-tora bezbednosti u Srbiji i Crnoj Gori, kojom treba da se stvori broj~ano mawa, ali dobroopremqena i obu~ena profesionalna vojska. Izrazio je, tako|e, i ~vrstu opredeqenost SCGda nastavi pruàwe podr{ke principu jedne Kine.

Ministar Gangchuan je govorio o razvoju kineske armije i istakao da je veoma zna-~ajno da vojske SCG i Kine u narednom periodu intenziviraju bilateralnu saradwu u raznimoblastima, kao {to su obrazovawe, zdravstvo, vojnotehni~ka saradwa i razmena iskustavaiz procesa reformi, a {to }e znatno doprineti pro{irewu ukupne saradwe dveju zemaqa.

Radi unapre|ewa saradwe i razvoja dveju zemaqa potpisan je Protokol kojim seVojsci SCG dodequje bespovratna pomo} i konkretizuje realizacija donacije.

Delegacija se sastala i sa zamenikom ministra inostranih poslova NR Kine, ZhangYesui-jem. Posve}ena je posebna pa`wa daqem produbqivawu saradwe dveju zemaqa. Tako|eje razgovarano i o odnosima izme|u Srbije i Crne Gore. Mara{ je ocenio da je to osnovnodemokratsko pitawe koje }e se re{avati u okviru Ustavne poveqe i da }e opredeqewe gra-|ana na referendumu kona~no definisati status Srbije i Crne Gore.

Delegacija MO SCG imala je susret i sa zamenikom na~elnika General{taba armi-je NR Kine, viceadmiralom Wu Shengli-jem, i tom prilikom razgovarano je o konkretizacijidaqe saradwe.

Na poziv kineskogMinistarstva odbrane, zamenik ministra odbrane SCGVuka{in Mara{, sa saradnicima, boravio je od 15. do 22. septembra u zvani~noj poseti Narodnoj RepubliciKini

Delegacija Ministarstva odbrane SCG sa kineskim doma}inima

JAVNA RASPRAVAO NOVIM VOJNIM ZAKONIMA

Javna rasprava o radnim verzijama nacr-ta Zakona o Vojsci, Zakona o odbrani i Zakonao slu`bama bezbednosti odràna je od 26. do28. septembra u Klubu Vojske u Top~ideru.

U raspravi su u~estvovali predstavniciorgana dràvne zajednice, republika ~lanica,nau~nih institucija i nevladinih organizacija.

PRAVILNIK O [KOLOVAWU U INOSTRANSTVU

Ministar odbrane SCG Prvoslav Da-vini}, na osnovu Zakona o odbrani, propi-sao je Pravilnik o {kolovawu i usavr{ava-wu u inostranstvu zaposlenih u Ministarstvuodbrane i lica na slu`bi u VSCG.

Pravilnikom se propisuje na~in upu-}ivawa na {kolovawe, odnosno usavr{avaweu inostranstvo zaposlenih u Ministarstvu od-brane i lica na slu`bi u Vojsci, te wihovaprava i obaveze i na~in izvr{avawa poslovau vezi s tim {kolovawem, odnosno usavr{a-vawem.

VENCI NA AVALIPovodom obeleàvawa godi{wice

proboja Solunskog fronta, venac dràvne za-jednice Srbija i Crna Gora na spomenik Nez-nanom junaku na Avali poloìo je izaslanikpredsednika dràvne zajednice SCG, na~elnikGeneral{taba VSCG general-potpukovnikDragan Paska{.

Venac Republike Srbije poloìo jeizaslanik predsednika Republike Srbije, za-menik na~elnika General{taba VSCG vicead-miral Mihailo @arkovi}.

Delegacija Vojske Srbije i Crne Goretako|e je poloìla venac.

UKRATKO

4 1. oktobar 2005.

Dan vojne policije 14. septembarove godine obeleèn je u znaku veli-kog jubileja 50 godina postojawa iuspe{nog izvr{avawa raznovrsnih- policijskih zadataka i specijalizovanihdejstava.

Centralna sve~anost odràna je uVojnoj akademiji, uz prisustvo brojnih go-stiju iz Ministarstva odbrane i VojskeSCG, Ministarstvaunutra{wih poslovai Bezbednosno-in-formativne agencije,biv{ih komandanatapolicijskih sastava ipenzionisanih stare-{ina vojne policije.

Sve~anosti jeprisustvovao i na~el-nik General{taba ge-neral-potpukovnikDragan Paska{, koji jeposle obilaska sve~a-nog stroja pripadnici-ma vojne policije ~e-stitao praznik, isti-~u}i visoku osposo-bqenost za suprotstavqawe savremenimizazovima, za{titu Vojske SCG i ja~aweukupne odbrambene snage na{e zemqe.

O pedesetogodi{wem iskustvu, radui razvijawu vojne policije u modernu slu-`bu bezbednosti i elitnu vojnu formaci-ju spremnu za najteè zadatke, govorio jepukovnik \uro ]eli}, na~elnik Odeqe-wa za vojno-policijske poslove G[ VSCG.On je najpre podsetio da vojna policijaima svoje za~etke u policijskim odeqewi-ma formiranim naredbom kneza MilanaObrenovi}a 1876. godine, ali moderna

vojna policija formirana je u Jugoslo-venskoj narodnoj armiji 1955. godine.

-Ta specijalizovana formacija bez-bednosti od samog po~etka organizovanaje po svetskom ili Nato standardu, a ta-da{wa Jugoslavija bila je jedina socija-listi~ka zemqa koja je formirala vojnupoliciju i namenila joj savremene zadat-ke - istakao je pukovnik ]eli}.

O odgovornosti i teìni zadatkagovori podatak da je u prethodnih pet de-cenija 84 pripadnika vojne policije izgu-bilo ìvot, a preko 200 je raweno.

Proslavu Dana vojne policije oboga-tio je prikaz dela obuke saobra}ajne i po-licije poretka i specijalizovanih dejsta-va pripadnika 5. i 25. bataqona, PTOKobre i bataqona VP Sokolovi 72.specijalne brigade. Gosti su mogli da videi deo savremene opreme i naoruàwa ko-jima raspolaù jedinice vojne policije.

R. M.

Obeleèn 14. septembar dan vojne policije i pedeset godina wenog postojawa

M O D E R N A S LU@ B A B E Z B E D N O S T I

Sve~ani stroj povodom jubileja

SEDNICA KOLEGIJUMA NAÊLNIKAGENERAL[TABA VSCG

U Podgorici, u Komandi Podgori~-kog korpusa odràna je sjednica Kolegi-juma na~elnika General{taba VSCG upro{irenom sastavu. Sjednicom je pred-sjedavao na~elnik G[, general-potpu-kovnik Dragan Paska{. Pored stalnih~lanova Kolegijuma, sjednici su prisu-stvovali i komandanti operativnih sa-stava VSCG i Kolegijum komandanta Pod-gori~kog korpusa.

Izvr{ena je analiza snaga i sred-stava angaòvanih na odràvawu bor-bene gotovosti VSCG, a sagledani su iproblemi obezbe|ewa qudstva, materi-jalnih sredstava i objekata u VSCG.

Na~elnik General{taba VSCG i~lanovi pro{irenog kolegijuma posjetilisu Kasarnu Masline gdje su im prikaza-ni organizacija i na~in rada 568. cen-tra za obuku, te dio obuke koju su izvelipripadnici 5. motorizovane brigade.

S. V.

ZAJEDNI^KI HORIZONTMornarica VSCG je od 23. do 27. septembra u~estvovala na zajedni~koj vojnopomorskoj ve`bi sa

snagama Ratne mornarice Italije u italijanskim teritorijalnim vodama nedaleko od luke Brindizi.Na ve`bi pod nazivom Zajedni~ki horizont 02 2005 uve`bavani su postupci koji se primewu-

ju u aktivnostima kao {to su borba protiv asimetri~nih pretwi, kontrola pomorskog saobra}aja itragawe i spasavawe na moru. Za izvo|ewe ve`beangaòvana su dva broda na{e mornarice, raket-na fregata RF-34 i raketna topovwa~a RTOP 406 i deo 82. pomorskog centra.

Zajedni~ki horizont imao je za ciq do-stizawe operativne sposobnosti za zajedni~kodelovawe u odràvawu me|unarodnog sistemabezbednosti na moru.

U ve`bi je bilo angaòvano oko 90 pripad-nika Mornarice VSCG, a weni brodovi prvi putsu u~estvovali u ve`bi u stranim vodama i radi-li su po procedurama i standardima Partnerst-va za mir i Natoa.

Mornarica VSCG ukqu~ena je u programe sa-radwe Asocijacije ratnih mornarica Jadrana iJonskog mora, ~iji su posmatra~i pratili ve`bu.

A. A.

UKRATKO

P R I J E M I U G E N E R A L [ T A B UNa~elnik General{taba VSCG general

-potpukovnik Dragan Paska{, povodom 14. sep-tembra dana vojne policije i 50 godina od we-nog formirawa, primio je delegaciju koju je pred-vodio na~elnik Odeqewa za vojnopolicijske po-slove General{taba VSCG pukovnik \uro ]eli}.

Dan vojne policije obeleàva se 14. sep-tembra u znak se}awa na dan kada je Nare|ewemvrhovnog komandanta oruànih snaga FNRJ, 14.septembra 1955, u Jugoslovenskoj narodnoj armi-ji formirana vojna policija.

Zamenik na~elnika General{taba VSCG vi-ceadmiral Mihailo @arkovi}, povodom 14. sep-tembra dana artiqerije, primio je delegacijutog roda VSCG koju je predvodio na~elnik Upraveza obuku General{taba VSCG general-major Mi-loje Mileti}.

Dan roda artiqerije obeleàva se 14. sep-tembra u znak se}awa na dan kada je po~ela arti-qerijska priprema proboja Solunskog fronta,koja je trajala do po~etka proboja 15. septem-bra u 5.30 ~asova. Tada je blizu 2.000 artiqe-rijskih cevi oglasilo po~etak dugo o~ekivanog na-pada savezni~kih armija na Solunskom frontu.

Zamenik na~elnika General{taba VSCGviceadmiral Mihailo @arkovi}, povodom 20.septembra dana veze, primio je delegaciju togroda Vojske, koju je predvodio na~elnik Upraveza vezu i informatiku General{taba VSCG gen-eral-major Milan Stanimirovi}.

Dan roda veze 20. septembar obe-leàva se u znak se}awa na dan kada je 1916.godine na Krfu, u okviru op{te reorganizacijeSrpske vojske, objavqena Uredba o vojnomtelegrafu, kojom su udareni temeqi organi-zacije veze, od kada se ona formira kao zase-ban rod vojske.

P o m o r s k a v e ` b a m o r n a r i c a S C G i I t a l i j e

5GENERAL LAKÊVI] PRIMIO IZASLANIKA ODBRANE NEMA^KEKomandant Podgori~kog korpusa, general-

major Jovan Lak~evi} sa saradnicima primioje u opro{tajnu posjetu izaslanika Ministar-stva odbrane SR Wema~ke u SCG, potpukovnikaBurharda Gelera, koga }e na ovoj du`nosti za-mijeniti potpukovnik Helmut Klaus.

Gosti iz SR Wema~ke posjetili su Vojno-medicinski centar u Podgorici u ~ijem je opre-mawu u~estvovalo Ministarstvo odbrane SCGi sanitetska slu`ba vojske SR Wema~ke.

S. V.

VOJNI IZASLANIK SAD U PODGORI^KOM KORPUSU

Izaslanik Ministarstva odbrane SAD,pukovnik Mark Iston posjetio je Podgori~kikorpus, gdje ga je primio komandant Korpusa, ge-neral-major Jovan Lak~evi} sa saradnicima.

U okviru posjete pukovnik Iston je obi-{ao Kasarnu Masline u Podgorici i stekaouvid u na~in izvo|ewa obuke vojnika i starje-{ina. Na kraju posjete, pukovnik Iston i wegovsaradnik, major Aleks Milutinovi}, posjetilisu spomen-sobu 5. mtbr, koja nastavqa tradi-cije Pete proleterske NOU brigade i upisalise u kwigu utisaka.

S V E ^ A N A Z A K L E T V A S E P T E M B A R A C A

O D G O V O R N A I Z A Z O V E

Sve~anosti polagawa zakletve vojni-ka septembarske generacije 2005.odràne su 24. septembra u kasar-nama i jedinicama Vojske SCG u ko-jima mladi vojnici sluè vojni rok.

Na~elnik General{taba VSCG gene-ral-potpukovnik Dragan Paska{ prisu-stvovao je polagawu zakletve u kasarni565. nastavnog centra u Poàrevcu.

Obra}aju}i se vojnicima i wihovim

roditeqima, general Paska{ je naglasioda je u toku reorganizacija Vojske u mo-dernu, efikasnu i savremenu oruànu si-lu, sposobnu da odgovori na sve izazove.

Mi moramo imati Vojsku koja }e bi-ti zna~ajan faktor odvra}awa od eventu-

alnih sukoba i koja }e biti osposobqenada u~estvuje u izgradwi i o~uvawu mira uregionu i {ire, rekao je general Paska{i dodao da se reorganizacija Vojske od-vija predvi|enom dinamikom, iako u znat-no oteànim finansijskim uslovima.

Odziv regruta septembarske klaseiznosio je oko 85 odsto, {to je skorodvostruko vi{e nego u junskoj klasi, ka-da je bio oko 49 odsto.

U Srbiji je odziv regruta iznosiooko 90 odsto, jer se od pozvanih 9.200pozivu odazvalo 8.236 regruta, a u Cr-noj Gori odziv iznosi oko 26 odsto, jerse od 800 pozvanih pozivu odazvalo wihoko dvesta.

Sa sve~ane zakletve u Poàrevcu

Delegacija Uprave za odnose sa javno-{}u Ministarstva odbrane SCG, predvo|e-na na~elnikom te uprave kapetanom bojnogbroda Petrom Bo{kovi}em, boravila je u[tabu Natoa u Briselu, u radnoj posetiUredu za javnu diplomatiju Natoa.

Ciq posete bio je upoznavawe sa ru-kovodstvom, sticawe uvida u rad i delatnostUreda za javnu diplomatiju Natoa, predsta-vqawe nove strukture i koncepcije radaUprave za odnose sa javno{}u, razmena is-kustava u radu sa medijima i {irom javno-sti i uspostavqawe osnova za dugoro~nu sa-radwu sa tim uredom Natoa.

Na{a delegacija sastala se sa pomo}-nikom generalnog sekretara Natoa za javnudiplomatiju @anom Forneom i drugim kqu~-nim osobama, a naro~ito intenzivni i plod-ni razgovori vo|eni su sa na~elnikom Ode-qewa za saradwu sa zemqama izvan Natoa,Monik Tufeli Pjer, na~elnikom Odeqewaza izdava{tvo Gerlindom Nihusom i koordi-natorom za Zapadni Balkan, @oltom Rabai-jem. Tokom sastanka dobijeni su komplimenti

za novu strukturu i koncepciju rada Upra-ve za odnose sa javno{}u, a posebno u ve-zi sa novooformqenim Referatom port-parola i novim magazinom Odbrana.Tom prilikom, delegacija se sastala i saambasadorom misije SCG pri Evropskojuniji Brankom Milinkovi}em. U razgovo-ru su razmewena mi{qewa o realizova-nim susretima u Natou i dogovorena da-qa saradwa Uprave za odnose sa javno-{}u sa na{om misijom pri EU.

Uprkos preprekama administra-tivne prirode, koje su uslovqene prven-stveno time {to dràvna zajednica Sr-bija i Crna Gora nije ~lanica programaPartnerstvo za mir, odnosno, nisu pot-pisani odgovaraju}i bilateralni spo-razumi izme|u SCG i Natoa, u neposred-nim razgovorima uspostavqena je dobraosnova za daqe konkretne oblike sa-radwe Uprave za odnose sa javno{}uMinistarstva odbrane i Ureda za javnudiplomatiju Natoa.

P. Z.

D e l e g a c i j a U p r a v e z a o d n o s e s a j a v n o { } u u B r i s e l u

UPOZNAVAWE SA JAVNOM DIPLOMATIJOM NATOA

Sa doma}inima u sedi{tu Natoa

NOVO VE[TAÊWE U TOPÎDERU

Na osnovu odluke Okru`nog suda u Beo-gradu, Institut za kriminalisti~ku tehniku uVisbadenu, Nema~ka, obavi}e ve{ta~ewe okol-nosti pogibije gardista u Top~ideru.

O~ekuje se da izve{taj tog uglednog In-stituta otkloni dileme zbog razlika u nalazimaVojne i Nezavisne komisije.

6TEMAReforma sistema odbraneDOSTIGNU]A I IZAZOVI______________ 9

ODBRANAKobreU SUROVOJ MISIJI_____________________ 16

Pedeset godina vojne policijeU KORAK SA NAJJAÎMA_______________ 20

Nova generacija potporu~nikaPRED IZAZOVOM PROFESIJE_____________ 23

Nova vojni~ka uniformaPO PRINCIPU QUSKE LUKA______________ 25

DOSIJESporazum SCG i NatoaZA BEZBEDNIJI BALKAN_________________ 28

SPECIJALNI PRILOGKosovo i MetohijaGORDIJEV ^VOR________________________ 35

Vojno zdravstvo na prekretniciBOLEST NE SME DA ÊKA__________________ 51

Potpukovnik dr Boban \orovi}OD TRUPE DO KATEDRE_________________ 54S

AD

R@

AJ

28Prvi vojni list u Srbiji Ratnik iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar VOJSKABeograd, Katani}eva 15Na~elnik NIC VOJSKAZvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi}, Danijela Marjanovi}, ZoranMiladinovi}, potpukovnik (dopisnik iz Ni{a),Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, dr Milan Mijalkovski, dr Milan Milo{evi}, dr Dragan Simeunovi},Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi}, JugoslavVlahovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},Nikola Ota{, Budimir M. Popadi}, dr Svetozar Radi{i}Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3615-036, 39-279Glavni i odgovorni urednik 3615-302, 33-209Redakcija 3615-290, 3615-239, 3615-295, 23-808, 23-810Dopisni{tvo Ni{ 018 509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081 483-443, 42-443 Marketing 3615-502Pretplata 3615-297, 39-129TELEFAKS 3615-488ADRESA11000 Beograd, Katani}eva 15po{t.pr. [email protected]@vj.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC VojskaMagazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecuPretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. Za ostale (do kraja godine)tromese~no 540 dinara[tampa POLITIKA AD, Beograd, Makedonska 29CIP Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160

Glasilo Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan Ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Na naslovnoj strani:Orao u poletawu na mitinguu Ke~kemetu (Ma|arska)Snimio Slavi{a VLAÎ]

1. oktobar 2005.

PL E T E WA

SVET Forum Bezbednost i dru{tvoZA[TITA ZAJEDNI^KE DOMOVINE__________ 56

Vazduhoplovci na aeromitinzimaSEZONA ZA PAM]EWE__________________ 61

TEHNIKATenk M-84 AB1MO]NA KOPNENA LA\A_________________ 64

SimulacijeFALCON 4.0 ALLIED FORCE______________ 66

wwwSAJT MINISTARSTVA ODBRANE___________ 67

KULTURABora Dugi} IZME\U DUHA I DAHA________________ 68

FEQTONEkonomsko ratovaweNOVA SLIKA SVETA____________________ 72

Razmi{qawa o stvarima obi~nimSVAKODNEVICA_____________________ 77

ParaglajdingKORACI U VETAR____________________ 78

REDPo{tovani ~itaoci

red vama je prvi broj magazina Odbrana. Trenutakpoletawa na{eg orla, na naslovnoj strani, zabeleènokom kamere, najavquje i uzlet novog glasila Ministarstvaodbrane Srbije i Crne Gore na medijskom nebu. Kao {to sevidi, pilot je u avionu, a upravqa~ka palica u sigurnim

rukama. Ipak, tekstovima ovog broja svako od vas krstari}e svojom mar{rutom. Nekoliko destinacija, svakako, treba posetiti.

Na{i vazduhoplovci pokazali su vrhunsko ume}e na nedavnoodrànim aeromitinzima u Ma|arskoj, ê{koj, Italiji i Gr~koj, o ~emu svedo~e tekst i slike sa mesta zbivawa.

Da imamo {ta da pokaèmo i na kopnu podse}aju nasKobre, ali i stru~waci Jugoimporta SDPR, Vojnotehni~koginstituta i preduze}a odbrambene industrije. Wihov ponos, tenkM84-AB1 (namerno ne nagla{avamo i na{, jer jo{ nije u{ao unaoruàwe oklopnih jedinica VSCG), bio je veoma zapaèn najednoj od najve}ih me|unarodnih smotri naoruàwa i vojne opremeu Engleskoj (DSEI 2005). Odjeci sa tog sajamskog nastupanagove{tavaju nove izvozne poslove za Jugoimport i deloveposustale privrede. Mornari dolaze na red u slede}em broju, 15. oktobra, kada objavqujemo reportaù sa zajedni~ke ve`beitalijanske i na{e mornarice u vodama Jadrana, koja je zavr{enaupravo u vreme kada je prvi broj Odbrane ulazio u {tampu.

Kqu~ne teme vezane su, ipak, za na{u svakodnevicu.Dostignu}a u reformi sistema odbrane analizirao je u autorskomprilogu ministar odbrane Prvoslav Davini}. Situaciju na Kosovui Metohiji poku{ali smo da rasvetlimo na stranicamaspecijalnog priloga. O putevima za re{avawe tog problemagovore Sanda Ra{kovi}-Ivi}, predsednica Koordinacionogcentra za Kosmet, dr Slobodan Samarxi}, savetnik predsednikaVlade Srbije, Soren Jesen Petersen...

Otvorili smo i dosije Sporazuma izme|u SCG i Natoa otranzitnim aran`manima za operacije podr{ke miru i vru}utemu o tranziciji sistema vojnog zdravstva. Zapo~eli smo i pri~u onovoj uniformi pripadnika VSCG. Zavirili smo u svakodnevicuporodice jednog po svemu uspe{nog i (ne)zadovoqnog oficira, a nasvoj na~in o svakodnevnim ali svevremenim temama govore i BoraDugi}, Jugoslav Vlahovi} i poznati ruski filozof IvanAleksandrovi~ Iqin.

Ko{arka{ima nismo hteli da stajemo na muku, te smosportske strane, planirane za {ampionsko slavqe, ustupiliparaglajderima.

Pretplatnicima u Ministarstvu i Vojsci, koji su prvi put svojprimerak vojne {tampe dobili na li~nu adresu, skre}emo pa`wuda ga bri`qivo ~uvaju, jer u jedinicama i ustanovama vi{e nemabesplatnih primeraka. Vas, budu}e ~itaoce obave{tavamo da sena magazin Odbrana moète pretplatiti prekoRa~unovodstvenog centra Ministarstva odbrane ili Po{tanske{tedionice, jer je to najsigurniji i najjeftiniji na~in da ubudu}edo|ete do svog primerka.

Nudimo vam i niz drugih rubrika obu~enih u novo ruho, nakvalitetnijem papiru, sa tvr|im koricama i za{titnom folijom sve to po istoj ceni. Od vas o~ekujemo kriti~ki osvrt, predloge,primedbe i sugestije, ali i da nas podsetite ukoliko smo ne{topropustili. Jer na{ let, u krajwoj liniji, zavisi upravo od vas.

16 35

RE^ UREDNIKA

8 1. oktobar 2005.

Na sastanku izme|u predsednika dr-àvne zajednice Srbija i Crna Go-ra Svetozara Marovi}a, predsed-nika Vlade Republike Srbije Voji-slava Ko{tunice i ministra odbranedràvne zajednice Srbija i Crna GoraPrvoslava Davini}a, odrànom 8. sep-tembra, razgovarano je o situaciji kojaje nastala nakon zahteva za personal-nom promenom na ~elu Ministarstva od-brane SCG, a posebno o razlozima kojisu u vezi s tim izno{eni u javnosti.

U saop{tewu koje je Ministarstvoodbrane dalo tim povodom kaè se da jena sastanku konstatovano da tenzije ko-je su u javnosti stvorene optere}uju po-liti~ku situaciju u zemqi i da je u sveu-kupnom interesu da se {to pre na|u re-{ewa u postoje}im institucionalnimokvirima. Ministar odbrane SCG, ana-liziraju}i tok doga|aja u prethodnih ne-koliko meseci, predo~io je predsednikuMarovi}u i premijeru Ko{tunici da suodgovori Ministarstva odbrane SCG naizve{taj o finansijskoj kontroli Mini-starstva finansija Srbije pokazali svuneosnovanost tvrdwi o nepostojawu ade-kvatne kontrole i potvrdio da }e Mini-starstvo odbrane SCG, ukoliko mini-star Dinki} i daqe insistira na oprav-danosti svih tvrdwi u tom izve{taju,zahtevati da se o tom pitawu povede ras-prava u Odbora za odbranu i bezbed-nost Skup{tine dràvne zajednice.

U saop{tewu se tako|e navodi da jena sastanku sa Marovi}em i Ko{tuni-com, ministar Davini} nedvosmislenoopovrgao konkretnim dokazima tvrdweministra Dinki}a o tome da su kadroviCrne Gore stvorili haos u finansijamaMinistarstva odbrane i da su sredstvaiz srpskog buxeta prebacivana u CrnuGoru.

Ministar odbrane rekao je pred-sedniku i premijeru da su dosada{wirezultati istraìvawa mogu}nosti po-stojawa organizovanog kriminala poka-zali da nema nikakvog osnova za takvutvrdwu, niti za ocenu o {tetnom karak-teru potpisanih ugovora. On je ukazao ina to, sa ~ime su se sagovornici u potpu-nosti sloìli, da bi nastavqawe stawakonfrontacija moglo da ugrozi normal-no odvijawe procesa reforme Vojske, dase negativno odrazi na moral wenih

pripadnika, te da stvori prostor za po-liti~ke manipulacije, kako unutar Srbi-je, tako i Crne Gore.

U saop{tewu su navedeni i intere-si od {ireg zna~aja za stabilnost i bu-du}nost dràvne zajednice kojima bi za-o{travawe konfrontacija moglo samoda {teti.

U zakqu~ku saop{tewa kaè se daje ministar Davini} smatraju}i da je odpredsednika Marovi}a i premijera Ko-{tunice dobio puno priznawe za svoj do-sada{wi rad na reformi Ministarstvaodbrane i Vojske Srbije i Crne Gore,podneo predsedniku Marovi}u zahtev dabude razre{en svoje funkcije, s tim dase Parlament dràvne zajednice Srbijai Crna Gora o tome izjasni nakon posti-zawa saglasnosti o novom kadrovskomre{ewu na ~elu Ministarstva. U ciquobezbe|ivawa kontinuiteta u radu navi{e zna~ajnih zakonskih projekata, da-qem procesu realizacije reformskihodluka Vrhovnog saveta odbrane i ugo-vora o stanogradwi za pripadnike Voj-ske, ministar Davini} }e, uz saglasnostpredsednika Marovi}a, nastaviti dadaqe obavqa svoje redovne funkcije zato vreme, zakqu~uje se u saop{tewu Mi-nistarstva odbrane.

I Z M I N I S T A R S T V A O D B R A N E S R B I J E I C R N E G O R E

K O N F R O N T A C I J E K O ^ E R E F O R M U

NAJAVA FORMIRAWA MINISTARSTVAODBRANE CRNE GORE

Predsednik Odbora za bezbednost Skup-{tine Crne Gore, Dragan Kujovi} izjavio je zaRadio M da su ve} pripremqene osnovne kon-ture projekta o formirawu ministarstva za-duènog za vojsku.

Inicijativa za formirawe crnogorskogministarstva odbrane nije nova. Pro{le go-dine je Uprava za odbranu Crne Gore pred-stavila elaborat za civilnu odbranu, odno-sno prvu fazu budu}eg ministarstva. Tada jere~eno da je formirawe ministarstva u skla-du sa Ustavnom poveqom i da su se sa tim kon-ceptom sloìli predstavnici Srbije.

RAZRE[EN GENERAL KOSOVACIzvr{ni direktor Ministarstva odbra-

ne Srbije i Crne Gore, general-potpukovnikSlobodan Kosovac, razre{en je te du`nosti,objavqeno je u Slu`benom listu SCG.

Re{ewe o tome doneo je Savet minista-ra 15. septembra.

UKRATKO

Na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnik

Dragan Paska{

Doga|awa u Ministarstvu odbrane iVojsci povodom nabavke vojne opreme nemajuodraza na borbenu gotovost sa stanovi{ta organizacije i funkcionisawa Vojske.

Savet ministara SCG prihvatio je 19. septembra predlog Ministarstva odbraneda se odloì primena odluke Saveta ministara od 22. avgusta ove godine, kojom jeodobreno Ministarstvu odbrane da iz sredstava ostvarenih raspolagawem pokret-nom i nepokretnom imovinom, prodajom vi{kova naoruàwa i vojne opreme, donacija-ma i sli~no, izvr{i nabavku sredstava za modernizaciju i opremawe VSCG, sve dok seo tome kona~no ne izjasne nezavisni stru~waci i nadle`ni organi, navedeno je usaop{tewu sa sednice Saveta ministara.

O D L O @ E N A P R I M E N A O D L U K E O N A B A V C I V O J N E O P R E M E

PRITVOR ZA DRAGI]A I VU^KOVI]A[ef istra`nog odeqewa Okru`nog suda u

Beogradu Branislav Todi} izjavio je da su, kaoosumwi~eni u aferi oko nabavke vojne opreme,u pritvoru zadràni Mile Dragi}, vlasnikistoimene firme iz Zrewanina i pukovnik Jo-vica Vu~kovi}. General-major Milun Kokanovi}pu{ten je na slobodu, po{to je javni tuìlac po-vukao predlog za odre|ivawe pritvora. Kape-tan Igor Mijailovi}, ~etvrti osumwi~eni u voj-noj aferi, predloèn je za svedoka.

Uprava za borbu protiv organizovanogkriminala i Vojnobezbednosna agencija podne-li su krivi~ne prijave protiv wih zbog zloupo-treba oko nabavke vojne opreme. Protiv Koka-novi}a i Mijailovi}a podnete su prijave zbogzloupotrebe slu`benog poloàja, protiv Vu~ko-vi}a zbog primawa mita, a protiv Mileta Dra-gi}a zbog davawa mita.

Istraga je zastala jer su Kokanovi}eviadvokati podneli zahtev za izuze}e svih nadle-`nih tuìlaca. Istraga }e biti nastavqenakada Visoki savet pravosu|a, koji je jedininadleàn, donese odluku o tom zahtevu.

RE^

ODBRANA UMESTO VOJSKEMinistar odbrane dr Pr-

voslav Davini} doneo je odluku oizdavawu magazina Odbrana,glasila Ministarstva odbrane,koji nastavqa tradiciju vojnihnovina i listova, od prvog Rat-nika iz 1879. godine do listaVojska ~iji je posledwi brojiza{ao 8. septembra 2005.

Tim povodom ministar Da-vini} je primio urednike novogmagazina, a sastanku su prisu-stvovali i sekretar Ministar-stva odbrane Milana Raki} i na-~elnik Uprave za odnose sa jav-no{}u kapetan bojnog broda Pe-tar Bo{kovi}.

Razlozi tome su vi{estruki. Na prvom mestu radi se ofundamentalnim promenama u konceptu odbrane i organizacijeVojske koje se sprovode u sloènim socijalnim, ekonomskim ipoliti~kim uslovima u zemqi, dodatno komplikovanim neposto-jawem nacionalnog konsenzusa o prirodi onoga {ta se de{ava-lo devedesetih godina tokom raspada Jugoslavije, o ulozi oru-ànih snaga u tim doga|awima, a posebno o odgovornosti poje-dinaca za optu`be pokrenute protiv wih od Me|unarodnog tri-bunala za ratne zlo~ine u biv{oj Jugoslaviji u Hagu, te oprav-danosti vojne intervencije snaga Natoa 1999. godine.

Postojawe jo{ uvek toliko otvorenih pitawa dovelo jedo o{tre polarizacije stavova razli~itih segmenata dru{tvaod ~ijih je opredeqewa po ovim kqu~nim stavovima zavisio i

9

Pi{e Dr Prvoslav Davini},ministar odbrane SCG

R E F O R M A S I S T E M A O D B R A N E S R B I J E I C R N E G O R E

DOSTIGNU]A

Kriti~na masareformskih potezaostvarena je i ne moèbiti govora o vra}awuunazad. Postavqene su~vrste osnove koje sutrasirale daqi putreformi tako da se ne}e gubiti vreme unepotrebnom lutawu.Brzina realizacijeprioritetnih zadatakaiskqu~ivo zavisi ododlu~nosti vlada dràva ~lanica da daju svoju podr{kuopravdanim zahtevima i potrebama Vojske.

I I Z A Z O V I

Jedan od brojnih paradoksa sa kojima se na{e dru{tvosuo~ava u procesu svoje sveukupne tranzicije ti~e se re-forme sistema odbrane. Rezultate postignute na tom po-qu nezavisni doma}i stru~waci i strani vojni faktorocenili su izuzetno pozitivno, kako u su{tinskom smi-slu, tako i sa stanovi{ta perioda u kome su inicirane,

realizovane i usmerene jasnim opredeqewima za narednisredworo~ni i dugoro~ni period do 2010. odnosno 2015. godi-ne. Uprkos tome, u {iroj javnosti se nedovoqno zna o ovim re-zultatima i wihovom zna~aju za ja~awe odbrambene mo}i zemqena savremenim osnovama i u skladu sa novim izazovima, pret-wama i rizicima, koji mogu da ugroze na{u zemqu ali i me|una-rodnu zajednicu u celini.

Sni

mio

Gor

an S

TAN

KOVI

]

TEMA

stva iz vanbuxetskih izvora i time pospe{io proces reforme,ali i olak{ao vladama dràva ~lanica da usklade visinu svo-jih buxeta sa zahtevima Me|unarodnog monetarnog fonda.

Tre}i ciq proizilazio je iz politi~kih i javno dekla-risanih opredeqewa i dràva ~lanica za pristupawe evrop-skim integracijama, ukqu~uju}i i one u oblasti bezbednosti oli-~ene u Partnerstvu za mir i Natou. Iz ove okolnosti proizila-zila je potreba da se pristupi standardizaciji vojne organiza-cije u ciqu ostvarivawa visokog stepena kompatibilnosti, in-

teroperabilnosti i uspostavqawa pune ci-vilne kontrole, elemenata koji su preduslovza stvarawe savezni~kih odnosa sa ovim or-ganizacijama.

ORGANIZACIONE PROMENE

Treba re}i da su prva dva ciqa re-zultat nu`de tj. nacionalne neophodnosti, atre}a stvar prakti~nih opredeqewa. Re-forma bi morala da se sprovede ve} zbogprva dva razloga.

Ovim promenama se pristupilo napragmati~an na~in. Osnovna ideja sa stru~nog stanovi{ta bilaje èqa da se ~itav sistem upravqawa pojednostavi u ciquostvarivawa maksimalne efikasnosti u radu.

Po~elo se od Ministarstva odbrane koje je bilo ne sa-mo glomazan ve} i nefunkcionalan mehanizam, sa nadle`nosti-ma relativno sekundarnog zna~aja. Kqu~ne nadle`nosti bile supoverene General{tabu. Promene u organizacionoj strukturiMinistarstva ukqu~ile su i zna~ajne promene u wegovoj nadle-

10

TEMA

1. oktobar 2005.

odnos prema onome {ta se de{avalo na poqu reforme. Prime-ra radi, oni koji su na pozitivan na~in gledali na ulogu vojskeu ratovima u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu, veoma su kriti~ki oce-wivali sve reformske mere, i su{tinske i personalne, ocewu-ju}i ih kao obra~un sa patriotskim snagama, dok su oni delo-vi dru{tva koji su imali negativan stav prema tim zbivawima,ocewivali sve preduzete mere kao nedovoq-no radikalne i bazirane na kompromisima.Stvarawe raznih afera imalo je za ciqda se proces ili zaustavi ili radikalnoubrza. ^ ak i tako generalna opredeqewa, zakoja se smatra da su ve} op{te prihva}enekategorije, kao {to su ulazak u Evropsku za-jednicu, prikqu~ewe evroatlantskim inte-gracionim procesima u oblasti bezbedno-sti, saradwa sa susedima, razli~ito se do-ìvqavaju u dru{tvu sa stanovi{ta su{tine,brzine i oblika wihove realizacije. To ilu-struju i nedavne kontraverze oko Sporazumasa Natoom o linijama komunikacija, koji je u interesu za{titena{ih gra|ana na Kosmetu, ali je izazvao polemiku u kojoj su se~ule re~i i o izdaji nacionalnih interesa. To je, me|utim, re-lativno tehni~ki ugovor u odnosu na sve ono {to }e slediti natom poqu ulaskom u Partnerstvo za mir. Da li je to onda zaistana{e stvarno opredeqewe?

îwenice o reformi, me|utim, jasno govore same za se-be. Ovo je prilika da se one predstave na koncizan na~in, kakobi se stvorila uravnoteènija slika u javno-sti o pravom stawu stvari na poqu reforme iwenim stvarnim dostignu}ima.

OSNOVNI CIQEVI REFORME

Prvi ciq je definisan kao potreba dase na{ odbrambeni sistem usaglasi sa novombezbednosnom situacijom u regionu, Evropi i usvetu, pri ~emu se dominantna karakteristikate situacije izraàva u ~iwenici da je mogu}-nost svetskog rata danas takore}i iskqu~ena,kao i ratni sukobi u Evropi. Novo teì{te od-brambenih napora u svetu vezuje se za borbuprotiv terorizma, a u na{em regionu, za mogu-}e destabilizacione efekte nere{enih naci-onalnih i etni~kih odnosa, pri ~emu je od po-sebnog zna~aja za na{u zemqu pitawe pravi~-nog re{ewa problema Kosova i Metohije isvih destabiliziraju}ih posledica koje mogu daproiza|u u procesu wegovog re{avawa.

Drugi ciq vezan je za uskla|ivawe od-brambenog sistema sa ekonomskim mogu}nosti-ma zemqe, koje su u periodu tranzicije ~itavogprivrednog sistema svakako ograni~ene. Po-red toga, ~iwenica je da svaka mera finansij-ske {tedwe, posebno kada se radi o su{tinskojreorganizaciji odbrambenog sistema, zahtevapove}ane inicijalne tro{kove da bi se oni ka-snije doveli u date okvire. Svaki drugi pri-stup mogao bi da ima za posledicu destabili-zaciju ~itavog sistema. Da bi se takve posledi-ce predupredile, doneta je odluka da se ofor-mi Fond za reformu Vojske, koji bi prodajomvi{ka vojne imovine, pokretne i nepokretne,ili davawem u zakup, obezbedio dodatna sred-

Organizacijske promene uGeneral{tabu sprovedene su uizuzetno kratkom vremenskom

roku, na proceduralno ispravanna~in i {to je najzna~ajnije bez

dodatnih finansijskih sredstava,koje tako ozbiqan zahvat ne samozahteva, ve} se bez wih prakti~none bi mogle ni ostvariti. U tomese uspelo posebnim angaòvawem

qudskog faktora.

11

`nosti. Tako, na primer, u skladu sa demokratskim na~elima ci-vilne kontrole, kao prvo General{tab je postao sastavni deoMinistarstva i po liniji komandovawa je podre|en ministruodbrane. Druga zna~ajna promena odnosila se, tako|e kao po-treba uvo|ewa civilne kontrole, na preme{tawe VBA i VOA uokvire Ministarstva. Finansije, personalna pitawa i obra-zovawe su, tako|e, prenete u nadle`nost Ministarstva.

Iako je organizaciona struktura Ministarstva uspo-stavqena jula 2004, mawe promene vr{ene su i nakon toga.Zadwa zna~ajna promena odigrala se avgusta 2005, kada je Voj-na akademija iz General{taba pre{la u nadle`nost Sektora

koje su obezbedile pravni osnov za sve {to je do sada ura|eno,s jedne strane, i za daqe usmeravawe reforme, s druge strane.

Na strate{kom nivou, preduslov svim promenama biloje dono{ewe Strategije odbrane. Nakon wenog usvajawa, po~e-la je izrada plana za wenu operacionalizaciju na strate{komi operativno-takti~kom nivou, koje su napred opisane. Ovaj do-kument predstavqao je neku vrstu izdavawa komande za dejst-vo na unutra{wem planu.

Drugi dokument, Bela kwiga, objavqen aprila 2005. go-dine, bio je usmeren javnosti, i doma}oj i stranoj. Sa ova dvakqu~na dokumenta ispuwena su ujedno i osnovni standardi de-mokratskih zemaqa o otvorenosti i transparentnosti u domenuvojske i odbrane, koji su i osnovni preduslovi za pridruìva-we me|unarodnim integracionim procesima. Bela kwiga je do-kument prvi put objavqen u istoriji na{ih oruànih snaga, {tomu daje i odre|enu politi~ku teìnu.

U kategoriji osnovnih dokumenata spada i Vojna doktri-na, ~iji je nacrt uskla|en sa stavovima ~lanova VSO u toku we-ne izrade, i uvr{ten u dnevni red narednog sastanka ovog telakoje je nadle`no za wegovo formalno usvajawe. Doktrina pro-izilazi iz Strategije odbrane i Bele kwige, kao logi~na celina~itavog normativno-pravnog korpusa osnovnih dokumenata.

U proteklih osam meseci, stru~ne slu-`be Ministarstva i Vojske pripremale sunacrte za jo{ tri zakona, ~ijim }e se usvaja-wem zaokruìti zakonodavna osnova za re-formu sistema odbrane na modernim demo-kratskim na~elima. To su Zakon o Vojsci, Za-kon o odbrani i Zakon o slu`bama bezbed-nosti. U duhu transparentnosti i otvoreno-sti prema civilnim institucijama i akadem-

POLITIZACIJA REFORMECiq reforme sistema odbrane jedno vreme, bio je

krajwe politizovan. Na negativnoj strani dominirale su op-tu`be da se radi o uni{tavawu Vojske i da se reforma ra-di po stranom diktatu. Ciqevi reforme, me|utim, proizi-lazili su iz procene realnog stawa stvari, koja je vrlo ja-sno prezentirana u Strategiji odbrane, koju je Parlamentdràvne zajednice usvojio novembra 2004. godine.

Strategijski pregled odbrane

ULAZNICA ZA PARTNERSTVODo kraja godine, o~ekuje se dovr{etak izrade jo{ jednog

fundamentalnog dokumenta, koji se kod nas radi po prvi put.Re~ je o Strate{kom pregledu odbrane.

Bez ovog dokumenta ne moè se i}i u Partnerstvo zamir i zato se on radi uz pomo} stru~waka iz Nato zemaqa.On }e, me|utim, biti i lakmus test za odnos dràva ~lanicaprema svojim oruànim snagama. Ovim dokumentom se preci-ziraju ukupne broj~ane potrebe u qudstvu, ali se ovi brojevirazra|uju do nivoa ~ete i voda, ukqu~uju}i wihove lokacije,naoruàwe i opremu i sve prate}e potrebe. Usvajawem togdokumenta od strane Parlamenta, i Srbija i Crna Gora ima-}e zakonsku obavezu da obezbede celokupna finansijskasredstva za normalno funkcionisawe tako koncipirane oru-àne snage. To sada nije bio slu~aj. Grubo re~eno, Ministar-stvu i Vojsci su odre|ivana sredstva prema finansijskim mo-gu}nostima i procenama Ministarstva finansija. To je ima-lo za posledicu da nikada nisu mogla da se osiguraju stvar-no potrebna sredstva, ne samo za teku}e potrebe, ve} ni zasamu reformu.

skim stru~wacima nacrti zakona su, kako tokom izrade tako i ufazi wihove finalizacije, stavqeni na javnu raspravu. Svimeritorni komentari su ukqu~eni u tekstove nacrta i oni sudostavqeni na daqu proceduru Savetu ministara dràvne za-jednice. Planira se da Savet ministara prosledi sva tri na-crta Parlamentu u prvoj polovini oktobra.

Nacrti sadrè niz standardnih odredbi kojima se za-konodavna strana odbrane usagla{ava sa fakti~kim stawemi potrebama dràva ~lanica, ali sadrì i vi{e novih re{e-

za qudske resurse. Od 15. septembra ove go-dine ukinuto je i mesto izvr{nog direktora.

Reorganizacija General{taba prati-la je logiku primewenu na Ministarstvo jednostavnija i efikasnija struktura i kom-patibilna sa na~elima evroatlantskih inte-gracija. Usvojena organizacija u nekim aspek-tima ima prelazni karakter. Tako na primer,uprave sa oznakama od G-1 do G-7 bi}e zadr-àne kao osnovne organizacione jediniceGeneral{taba, ali }e neke od wih biti spojene u daqoj reor-ganizaciji (G-5 i G-7), ~ime }e General{tab u tom svom delu bi-ti kona~no definisan. Privremeni karakter ima i organiza-cija General{taba u onom delu gde su uvedene funkcije zameni-ka na~elnika po vidovima Kopnene snage, Vazduhoplovne sna-ge i PVO, i Mornarica. Ova tri mesta se od 1. januara 2006.ukidaju kao doprinos daqoj racionalizaciji General{taba.

Organizaciona struktura vojske je isto tako konceptu-alno znatno izmewena. Napu{tena je organizacija na bazi kor-pusa i prihva}ena vidovska organizacija. Od korpusa zadrà-na su samo dva, u Novom Sadu i Podgorici, ali u daqoj refor-mi i oni }e biti preustrojeni. Pored novoformiranih koman-di vidova, osnovane su jo{ dve nove komande i to za Operativ-ne snage i Logistiku. Deo va`nih promena odnosi se na dislo-kaciju novostvorenih komandi. Zna~ajno je da je Komanda Kop-nenih snaga locirana u Ni{u. Ova odluka bazirana je na po-stojawu neophodnih uslova za rad Komande u Ni{u i na ~iwe-nici da je to potencijalno neuralgi~na zona na{e zemqe sastanovi{ta mogu}ih bezbednosnih izazova. Komanda Opera-tivnih snaga pre{la je u Kragujevac. U Beogradu je ostala Ko-manda Logistike i Komanda Vazduhoplovnih snaga i PVO u Ze-munu, a Komanda Mornarice u Podgorici.

ZAKONODAVNO-NORMATIVNE AKTIVNOSTI

Promene u General{tabu i Vojsci dovele su do niza pra-te}ih akcija na strategijskom, operativnom i takti~kom nivou uobliku likvidacije, preformirawa, preimenovawa, prepot~i-wavawa, rasformirawa, formirawa i dislokacija. Broj oba-vqenih radwi, mnoge od wih krupne po obimu i sadràju, pre-{ao je vi{e stotina.

Reforma sistema odbrane ne bi mogla de se realizujebez neophodnih prate}ih zakonodavno-normativnih aktivnosti,

Pitawe li~nih dohodakazaposlenih nije re{eno nazadovoqavaju}i na~in i topredstavqa i daqe veomadestabiliziraju}i faktormorala profesionalnih

pripadnika Ministarstva iVojske.

wa od kojih su, mo`da najinte-resantnija dva. Prvo je odred-ba o skra}ivawu vojnog roka na{est meseci (ovaj predlog je uvidu amandmana na stari Zakonve} u proceduri Parlamenta zahitno usvajawe) i drugo, mogu}-nost otkupa vojnog roka za re-grute kojima to vi{e odgovara.Odredba o otkupu }e se blièrazraditi podzakonskim akti-ma. Ove novine omogu}ene sunovim koncepcijskim pristupom sistemu odbrane, koji se za-sniva na broj~ano mawim oruànim snagama i profesional-noj vojsci, ciqevi koji treba da se realizuju u periodu do2010. godine.

U kontekstu reformskih akata treba pomenuti jo{ dva, ko-ja je Parlament usvojio krajem 2004. godine. Jedan se odnosi nareorganizaciju vojnog pravosu|a, kojim se prakti~no nadle`nostivojnih istra`nih i sudskih organa prenose na redovne civilnesudove, ~ime su ispuweni me|unarodni kriterijumi u otvorenostii ja~awu civilne kontrole nad radom vojske.

Drugi zakon doprinosi ja~awu me|unarodnog ugleda dr-àvne zajednice, jer se wime reguli{e pitawe u~e{}a na{e ze-mqe u me|unarodnim mirovnim operacijama. Zakon je na~elneprirode, jer defini{e misije, uslove pod kojima se u wima mo-è u~estvovati i osobqe koje moè biti angaòvano, te niz dru-gih tehni~kih pitawa. Svaku konkretnu misiju, me|utim, odobri-}e Parlament posebnom odlukom.

Ovo je veoma {iroko poqe, koje bi zahtevalo dosta pro-stora da se defini{u sviproblemi i ukaè {ta jeura|eno na wihovom pre-vazilaèwu. Zbog toga,bi}e re~i o nekoliko kqu-~nih pitawa.

SOCIJALNAPITAWA

Pored veoma ni-skih li~nih dohodaka, po-sebno su te{ko pogo|enipripadnici oruànihsnaga koji se po funkcijinalaze na odgovornimmestima i u osetqivimpodru~jima zemqe. U pr-voj polovini godine is-plata li~nih dohodaka jenormalizovana u pogleduredovnosti ali ne i ade-kvatnih iznosa. Ostao je,me|utim, problem redov-nih isplata naknada zaoteàne uslove rada uKopnenoj zoni bezbedno-sti prema Kosovu i Me-tohiji. Sada{we staweje krajwe zabriwavaju}ei postavqa se pitawe za-{to ono nije re{eno jersu potrebna sredstvapredvi|ena redovnim bu-

xetom Srbije? Da li se radi onedovoqnom prilivu sredstavau buxet ili o ne~em drugom?

Po jednom drugom soci-jalnom pitawu postignut je po-tencijalno veoma veliki napre-dak. Radi se o re{avawu stam-benih problema. Gradwa stano-va je u proteklih nekoliko godi-na prakti~no stala zbog nedo-statka finansijskih sredstava.Krajem pro{le godine pokrenu-ta je akcija da se ovaj problemre{ava prioritetno i na potpu-

no nov na~in kori{}ewem vi{kova vojnih nepokretnosti zapribavqawe stanova. Kao najadekvatniji partneri u toj akcijiidentifikovane su institucije lokalne samouprave, kao {to sugradovi, Gra|evinska direkcija Srbije, Direkcija za gra|evin-sko zemqi{te Beograda, i kada se radi o Crnoj Gori, Fond zareformu Vojske.

U realizaciji ovog projekta treba istrajati, jer ne po-stoji spremnost svih administrativnih organa na lokalnom irepubli~kom nivou da na efikasan na~in doprinesu brèm re-{avawu zahteva za transfer svojine. Iz tog razloga, Ministar-stvo }e povremeno obave{tavati i javnost i svoje pripadnike ostawu realizacije planova stanogradwe, te{ko}ama koje se mo-gu javqati i mogu}im ~iniocima koji te te{ko}e stvaraju. Ukoli-ko bi Direkcija za imovinu Vlade Srbije bila efikasnija u da-vawu saglasnosti za raspolagawe vojnom imovinom, broj priba-vqanih stanova do 2010. godine mogao bi da se udvostru~i.

Ukoliko bi sa Vladom Srbije mogao da se postigne dogo-vor oko nekoliko krupnih pitawe wenog duga prema Ministar-

12

TEMA

1. oktobar 2005.

Pove}awe plata

OTVORENO PITAWEI daqe je otvoreno pitawe dogovora sa Ministar-

stvom finansija Srbije da se nakon traènog smawivawacivilnih i profesionalnih vojnih lica, obezbedi pove}aweli~nih dohodaka i izvr{i uskla|ivawe raspona u primawi-ma, s osnovnim ciqem da se stimuli{u stru~nost, znawe, od-govornost radnog mesta ili funkcije i profesionalnost ra-da. Stru~ne slu`be Ministarstva rade na realizaciji togdogovora, ali }e on zavisiti od kona~nog stava Ministar-stva finansija Srbije.

13

stvu i Vojsci stanogradwa bi dobilanovi zamah. Dva slu~aja su posebno zna-~ajna. Prema Sporazumu iz 1997. godi-ne tada{we Ministarstvo je ustupiloVladi Srbije zgradu biv{eg General-{taba u Nemawinoj 9 u zamenu za48.000 kvadratnih metara stambenepovr{ine. Po{to je zgrada te{ko o{te-}ena u bombardovawu 1999. godine,Ministarstvo nastoji da od Vlade Sr-bije obezbedi ili vra}awe svojine uciqu prodaje ili dobijawe umawenogstambenog prostora za svoje potrebe.Jo{ se ~eka na odgovor Vlade.

Drugi slu~aj je novijeg datuma,ali sa istim ishodom. Za potrebe otva-rawa civilnog aerodroma u Ni{u, Voj-ska je pre dve godine ustupila Republi-ci Srbiji, odnosno gradu Ni{u, deo voj-nog aerodroma na osnovu ~ega je treba-lo izgraditi stanove. Ni ovde nije po-stignut dogovor ili na|en kompromis.

S obzirom na to {to je stano-gradwa, ipak, krenula, oceweno je da jeneophodno da se i prate}i propisi ko-jima se reguli{e dodela stanova, osa-vremene i u~ine pravi~nijim.

Nije se na ovome stalo. Uo~en jeproblem sa qudima koji su ve} ostvari-li svoje pravo na stan, ali kojima nijeomogu}eno da te stanove otkupe u skladusa uobi~ajenom praksom. Ovaj zastoj jenastao zbog nejasno}a nastalih nakondono{ewa Ustavne poveqe i nedovr{e-nog rada na Zakonu o imovini SCG, ~imeje zaustavqeno raspolagawe vojnom imo-vinom. Nakon godinu dana razgovora sanadle`nim organima dràva ~lanica, ju-la ove godine dobijena je saglasnost dase obnovi otkup vojnih stanova. Komple-tiraju se administrativni aran`mani iotkup }e po~eti ve} u oktobru ove godine.

FINANSIRAWEU prethodnim razmatrawima ve}

je bilo re~i o finansirawu sistemaodbrane i konstatovano da ono stvarazna~ajne probleme. Potrebno je razja-sniti jo{ nekoliko krupnih aspekata togpitawa.

Osnovni problem nije samo ograni~ena finansijska spo-sobnost dràva ~lanica da odvoje dovoqna sredstva za potre-be odbrane, ve} nepostojawe konceptualne saglasnosti oko trikqu~na pitawa: kakva i kolika je vojska potrebna, da li }e sefinansirati po regionalnom principu ili na nivou dràvnezajednice, i na koji na~in }e se obezbediti dodatna sredstva zawenu reformu.

Po prvom pitawu, Crna Gora je napravila zna~ajan po-mak, time {to je jo{ pro{le godine, uz saglasnost VSO, utvrdi-la da }e finansirati snage u veli~ini od oko 3.500 profesio-nalnih lica i civila, i da }e do tog broja do}i tokom 2005. go-dine putem penzionisawa i davawa otpremnina zainteresova-nim pojedincima. Taj proces je u velikoj meri priveden kraju.

U Srbiji takva odluka nije doneta na osnovu procenastvarnih potreba, ve} su smawewa projektovana prvenstveno uskladu sa ograni~ewima javne potro{we zahtevanim od me|una-

rodnih finansijskih in-stitucija. Taj momenat je,naravno, uticao i na od-luke Vlade Crne Gore.Kao rezultat ovakve po-trebe, Ministarstvo fi-nansija Srbije projekto-valo je smawewe civilaza 5.200 i profesional-nih lica za 1.300 (ukup-no 6.500 radnih mesta) iza taj broj smawilo bu-xetska sredstva od janu-ara 2005. godine. Za-konski uslovi za ovakvosmawewe stekli su se tekfebruara 2005. godinekada je Parlament izgla-sao potrebne amandmanena stari Zakon o Vojsci.Ka{wewa koja su nakon

toga usledila i time nepredvi|eno opteretila buxet, morala suda budu neutralisana novim smawivawem radnih mesta tako daje do kraja avgusta 2005. godine ukinuto jo{ 800 radnih mesta zacivilna lica i penzionisano po o{trijim kriterijumima 700oficira i podoficira.

Iako su u~iweni maksimalni napori da se ova smawiva-wa usklade sa planiranom reformom i uklope u konkretne pro-mene u jedinicama na terenu (ukidawe, spajawe itd.), ostaje ~iwe-nica da ta smawewa nisu bila rezultat {ire stru~ne, pa i poli-ti~ke rasprave, o fakti~kim potrebama kako u pogledu veli~ineoruànih snaga, tako i wihovog sastava po vidovima, naoruàwui opremi. Taj proces je u toku u sklopu rada na Strategijskom pre-gledu odbrane, ~ija izrada zahteva i vreme i ukqu~ivawe svih re-levantnih faktora sistema dràvne vlasti.

Dodatni problem u pogledu smawivawa Vojske je ka{we-we u dve va`ne oblasti: preuzimawe granice od strane MUP-a

Re{avawe stambenih potreba

NOVI PRAVILNIKNovi pravilnik, koji treba da usvoji Savet minista-

ra, sadrì zna~ajne novine. Kao prvo formirano je osamprioritetnih lista, ~ime se omogu}ava da bodovawe u okvi-ru svake kategorije bude pravi~nije, jer se radi o grupisawusli~nih kvalifikacionih i funkcionalnih struktura, tako dabodovawe wihovih li~nih stawa ima odlu~uju}i zna~aj. Upro-{}eno re~eno, zastavnici i vodnici ne}e se takmi~iti ugrupi sa generalima i admiralima. Svakoj od osam katego-rija bi}e dodeqivan odre|en broj izgra|enih stanova premautvr|enom procentu, ~ime se obezbe|uje da se zahtevi u svihosam grupa postepeno re{avaju.

Novinu predstavqa i ja~i naglasak na mogu}nost da-vawa kredita za stanogradwu u sopstvenoj reìji. Tako|e, iz-jedna~eni su po pravima profesionalna i civilna lica, {todo sada nije bio slu~aj, posebno u pogledu veli~ine stanova.

Srbije (u Crnoj Gori to je ura|eno 2003. godine) i preno{ewecivilne odbrane u nadle`nost dràva ~lanica u skladu sa Ustav-nom poveqom. Izvr{avawem ovih obaveza, Vojska bi se dodatnorasteretila znatnog broja radnih mesta (oko 1.000 qudi) i izda-taka koje sada nepotrebno snosi iz ve} ograni~enog buxeta. ûd-no je {to se sa ovim procesom kasni, jer se navedene nadle`no-sti predaju uz preno{ewe celokupne infrastrukture koja je slu-ìla tim potrebama i to bez naknade. Treba upozoriti i na ~i-wenicu da je organizacija civilne odbrane zapala u veoma ozbi-qan procep tako {to je Vojska bila prinu|ena da smawi svojekapacitete potrebne za ovu delatnost, a lokalna samoupravadràva ~lanica nije sebe dovoqno osposobila za weno vr{e-we. Posledice mogu da budu ozbiqne.

Pitawe teritorijalnog ili jedinstvenog finansirawaje zapravo re{eno, time {to je prevagnula prva opcija. Takvore{ewe je , nema sumwe, imalo svoju poli-ti~ku pozadinu, {to je imalo za posledicuniz prakti~nih problema o kojima se ili ni-je razmi{qalo u vreme dono{ewa odlukeili se smatralo da su mawe va`ni i da }emo}i da se lako prevazi|u. To je bila pogre-{na procena. Na taj na~in Ministarstvo jeizgubilo svaku mogu}nost da uti~e ne samona visinu sredstava, ve} {to je va`nije nawihovu unutra{wu raspodelu po pozicija-ma, dinamiku isplate li~nih dohodaka i na-knada i isplatu dugovawa. Od maja 2005. go-dine u Srbiji se pre{lo na trezorski si-stem svih pla}awa, ukqu~uju}i dugove, takoda o brzini pla}awa odlu~u-je Trezor. Ta pla}awa i daqeidu sa znatnim zaka{wewi-ma, ~ime se Ministarstvu iVojsci stvaraju ozbiqni pro-blemi u zadovoqavawu svo-jih osnovnih potreba, po{todobavqa~i odbijaju daqe is-poruke.

Tre}e pitawe dodat-nih izvora finansirawaVojske, iako formalno re-{eno, ostalo je u praksiglavni kamen spoticawa iskoro nepremostivih kon-ceptualnih razlika unutarrazli~itih delova sistemavlasti u dve dràve ~lanicedràvne zajednice. Od samognastanka dràvne zajednice,bilo je jasno da }e sistemodbrane morati da se fi-nansira delom iz vojne imo-vine. To pitawe trebalo jeda se re{i dono{ewem Za-kona o imovini SCG, koje bi,pored ostalog, definisalo ivojnu imovinu. Ne ulaze}i urazloge zbog kojih se kasnisa izradom zakona, na nivouVSO i Saveta ministara do-neta je odluka da se, kao pri-vremena mera, jula 2004. go-dine osnuje Fond za refor-

mu Vojske, koji bi u me|uvremenu raspolagao tom imovinom, uzneposrednu kontrolu i saradwu sa vladama dve dràve ~lani-ce i tim putem se obezbedila dodatna sredstva za definisanepotrebe, me|u kojima su opremawe Vojske i re{avawe socijal-nih problema dobili prioritetan zna~aj.

Posle znatnih te{ko}a, Fond je po~eo da radi i posti-è rezultate, ali na teritoriji Crne Gore, dok je Vlada Srbijesve nadle`nosti predvi|ene za Fond prenela u svoje ruke i zato ustanovila striktnu i veoma sloènu proceduru. Posledicatoga bila je to da je u proteklih godinu dana dobijen neznatanbroj dozvola za raspolagawe vojnom imovinom na teritorijiSrbije, tako da je taj prakti~no jedini realan izvor prihodabio de facto, ako ne blokiran, onda sveden na apsolutno neade-kvatnu meru. Wegov potencijal je, me|utim, ogroman i dru{tve-no nesumwivo koristan.

Sporost u re{avawu zahteva Ministarstva za raspola-gawem vojnom imovinom u Srbiji je u po~etku tuma~ena biro-kratskom procedurom potrebnom da se osigura adekvatna kon-

trola. Ta potreba nije sporna, naprotiv onaje dobrodo{la. Ipak, sve {to se u me|uvre-menu de{avalo ukazuje na to da se radi o fun-damentalnom ideolo{kom problemu. Kako uSrbiji, tako i u Crnoj Gori postoje politi~kesnage koje, zapravo, dovode u pitawe oprav-danost tretirawa vojne imovine kao zaistavojne imovine. Po wihovom mi{qewu radi seo dràvnoj imovini Srbije u Srbiji i CrneGore u Crnoj Gori, te wihove vlade po teri-torijalnom principu imaju iskqu~ivo vlasni-{tvo i pravo raspolagawa. One imaju dis-kreciono pravo da deo finansijskih sredstavatako dobijenih stave na raspolagawe Vojsci,

ali po wima, Vojska ne moèbiti titular prava na svojinu.Ovakav stav zastupa deo poli-ti~kih snaga u Crnoj Gori, doksu zastupnici ovakvog mi{qe-wa u Srbiji delovi koalicio-nih partnera u wenoj vladi. Ito je razlog zbog koga je admi-nistracija mawe nego efika-sna u re{avawu zahteva kojise nalaze ve} mesecima u we-noj proceduri.

Ukoliko ovakav stavprevlada u Srbiji, treba od-mah re}i da on nosi sa sobomozbiqne posledice negativneprirode. Najozbiqnija je ta{to se finansirawe vojnihpotreba raspolagawem dr-àvnom imovinom smatra di-rektnom javnom potro{wom ikao takva se mora podvestipod buxetske okvire, a u skla-du sa zahtevima me|unarodnihmonetarnih institucija. Tozna~i, vrlo malo za vojsku.

Mo`da je kona~no re-{ewe ono koje }e proiza}i izStrategijskog pregleda od-brane koji }e obavezati vla-de da finansiraju ono sa ~i-me su se sloìle. To }e bitiznatno mawe od sada{wih po-treba i podrazumeva}e ra-

14

TEMA

1. oktobar 2005.

Na bazi raznih aran`mana odjuna 2004. godine do avgusta2005. godine podeqeno je i

useqeno ukupno 469 stanova.Na osnovu potpisanih ugovora

u naredne ~etiri godine o~ekuje se isporuka

4.0006.000 stanova. To je daleko od èqene cifre

od 17.000 stanova, alipredstavqa zna~ajan zamah u

pravcu re{avawa togegzistencijalnog pitawa.

15

pidno smawivawe brojnog stawa i profesionalizaciju vojske.To su, me|utim, osetqive stvari koje se ne mogu prelamati prekokolena, pogotovo u bezbednosnim uslovima u na{em regionu,koji jo{ nisu u potpunosti stabilizovani.

Treba jo{ jednom upozoriti da se ovakva su{tinska re-forma sistema odbrane i weno potpuno osposobqavawe za iz-vr{avawe postavqanih zadataka i funkcija ne moè sprovestibez ulagawa znatnih dodatnih sredstava, izme|u ostalog i zaweno adekvatno opremawe.

OPREMAWE VOJSKESituacija u ovom pogledu je ve} vi{e godina krajwe ne-

primerena potrebama i ona je kulminirala ove godine. Buxet-ska sredstva omogu}avaju, i to sa velikim te{ko}ama, zadovo-qavawe samo teku}ih dnevnih potreba, ali ne i ozbiqnije opre-mawe i obnavqawe resursa.

Vazduhoplovne snage su prakti~no prizemqene zbog ne-dostatka goriva, s jedne strane, i isteklih re-sursa za ve}inu letelica, s druge strane.Protivvazduhoplovna odbrana oslawa se nastare sisteme i u wu ni{ta nije ulagano od1999. godine. Kopnene snage imaju vozni parkstar vi{e desetina godina, koji zahteva po-ve}ana sredstva za odràvawe. Ratna tehni-ka je jednim delom zastarela, a drugim neade-kvatna za savremene potrebe, naro~ito u po-gledu modernih komunikacionih tehnologijakoje su danas sr` odbrambenog sistema svakezemqe. Mornarica je prodajom jednog delaplovnih jedinica znatno smawena, ali funk-

dve milijarde evra. To podrazumeva obnavqa-we resursa postoje}ih letilica i eventualnunabavku novih, sa naglaskom na helikopterei druge transportne kapacitete. U pogleduPVO, razmi{qa se o novim radarskim siste-mima i drugom naoruàwu u skladu sa real-nim potrebama. Za Kopnene snage prioritet-no se planira nabavka sredstava za formi-rawe snaga za brzo reagovawe i kompletnoopremawe dva bataqona antiteroristi~kihsnaga. Opremawe Mornarice novim sred-stvima koncipira se u skladu sa o~ekivawi-ma da }e ona uskoro biti sastavni deo me|u-

narodnih pomorskih snaga u Jadranu, a mo`da i u Mediteranu,spremnih za borbu protiv terorizma, {verca droge i qudi idrugih pretwi bezbednosti regiona. U skladu sa Strategijom od-brane, projekcije se prave za period od pet godina tj. do 2010.godine, s tim {to }e wihova prakti~na realizacija direktno za-visiti od priliva sredstava i konkretnih izvora finansirawa.Ako se ne stvore povoqni uslovi, ove projekcije osta}e ne rea-lizovane uz sve konsekvence za bezbednost ~lanica dràvne za-jednice.

U ovim planovima, briga za qudski faktor je do{la doposebnog izraàja. To se, izme|u ostalog, odrazilo i u nastoja-wu da se obezbede kvalitetne radne uniforme i najadekvatnijaza{titna oprema, posebno za jedinice na specifi~nim zadaci-ma u Kopnenoj zoni bezbednosti. Ovakve nabavke nisu vr{eneod 2003. godine. Zbog toga je avgusta meseca doneta politi~kaodluka da se na osnovu iskazanih potreba stru~nih slu`bi Ge-neral{taba ide na prioritetnu nabavku takve opreme na bazikompenzacije za nepotrebnu vojnu imovinu, pokretnu i nepokret-nu, u koju svrhu su definisane potrebe za dve naredne godine(2006. i 2007), a ~ija bi se realizacija sprovodila u zavisno-sti od projektovanog i o~ekivanog priliva vanbuxetskih sred-stava. Na moral Vojske veoma bi se negativno odrazio svakipoku{aj da se ove potrebe ispolitiziraju do te mere da se odwihove nabavke odustane u celini. Logi~nije je da se predvi|e-ne koli~ine usklade sa stavovima vlada dràva ~lanica o van-buxetskoj potro{wi za potrebe Vojske u ovom trenutku.

Iz svega napred re~enog, nesumwivo proizilazi da je ura-|eno mnogo, ~ak izuzetno mnogo. Moè se re}i da je kriti~na ma-sa reformskih poteza ve} ostvarena i da ni teoretski ne moèbiti govora o vra}awu unazad. Drugo, postavqene su ~vrste osno-ve koje su trasirale daqi put reformi tako da se ne}e gubitivreme u nepotrebnom lutawu. Tre}e, ostaje kao otvoreno pitawesamo brzina realizacije prioritetnih zadataka reforme {toiskqu~ivo zavisi od odlu~nosti vlada dràva ~lanica da dajusvoju podr{ku opravdanim zahtevima i potrebama Vojske.

Osnovni problem nije ograni~enafinansijska mo} dràva ~lanica daodvoje dovoqna sredstva za potrebe

odbrane, ve} nepostojawekonceptualne saglasnosti oko trikqu~na pitawa: kakva i kolika je

vojska potrebna, da li }e sefinansirati po regionalnom

principu ili na nivou dràvnezajednice, i na koji na~in }e se

obezbediti dodatna sredstva za wenureformu.

Rebalansi buxetaUDAR NA FINANSIJSKU STABILNOSTKada je re~ o dugovima, poseban udar na finansijsku sta-

bilnost Ministarstva i Vojske izazvala su dva rebalansa bu-xeta Srbije. Novembra 2004. godine, odlukom Ministarstvafinansija (pod pritiskom MMF-a za smawewe javne potro-{we) vojni buxet smawen je za {est milijardi dinara. Buxetza 2005. godinu projektovan je mawe za ovu sumu i sumu za6.500 zaposlenih, dok su obaveze prenosom nepla}enih dugo-va iz prethodne godine pove}ane za ~etiri o po milijarde di-nara. Rebalansom jula 2005. godine, da bi se kompenziralili~ni dohoci, ova pozicija pove}ana je smawewem sredstavaza opremu i naoruàwe i stanogradwu za 1,5 milijardu dina-ra, {to je uko~ilo vrlo va`ne aktivnosti Vojske na tom poqu.

TRO[KOVI REFORMEIstina, sa kojom dràva mora da ra~una, jeste da }e

tro{kovi celokupne reforme Vojske lako dosti}i iznos oddve milijarde evra, nakon ~ega }e mo}i da se svedu na propi-sanih 2,3 % od BND, ~ega se pridràva ve}ina drugih drà-va. Ali, ne pre toga. Pitawe je samo, kojom brzinom i kojimredom angaòvati ovako velika sredstva. Presudnu ulogu utakvoj odluci treba da imaju analize kratkoro~nih i sred-woro~nih bezbednosnih izazova i {ta }e Vojsci biti potreb-no da im se uspe{no suprotstavi. Dràvna vlast }e moratisa tim pitawem da se suo~i i zauzme jasan, ali i odgovoranstav. I to pre ranije nego kasnije.

cioni{e optimalno u granicama ograni~enih finansijskih mo-gu}nosti. U proteklih pet godina nije izvr{ena nijedna novanabavka naoruàwa za bilo koji vid.

Ono {to posebno optere}uje sva tri vida, predstavqajuvi{kovi opreme i naoruàwa, od kojih jedan deo spada u katego-riju za otpis. Zastareli propisi i sloèna procedura rashodo-vawa takvog materijala umnogome su blokirali nesmetano funk-cionisawe jedinica i komandi. Po~etkom ove godine preduzetaje energi~na akcija da se stvari dovedu u red. Uz strogi nadzorGeneral{taba i striktno sprovo|ewe naredaba ministra, ka-sarne su dobrim delom o~i{}ene, dok }e preostali poslovibiti okon~ani do kraja godine. Pored zna~ajnih u{teda vezanihza izvr{ena rashodovawa, ostvarena je znatna dodatna mate-rijalna korist prodajom ove opreme. Naàlost, ne radi se onov~anim sredstvima kojima bi se omogu}ila nabavka noveopreme i razoruàwa. Prihod je namewen teku}em odràvawu.

U planovima reforme na kojima se intenzivno radi, pro-jektuju se na{e potrebe kako qudstva tako i u opremi i naoru-àwu. Ve} je nagla{eno da bi procene mogle dosti}i cifru od

Cer. Posledwa nedeqa selektivne obuke. Pro{la jepono}. Ki{a ponovo pada. Sve je na meni mokro. Uza-lud poku{avam da se osu{im na dimu vatre koju smozapalili... Danas smo ponovo iskusili granicevojni~kog drila neprekidni mar{ od 35 kilometara,uzbrdo. Naprsla mi je peta, hranim se brufenima, a sa ta-

bana mi otpadaju komadi koè. @uqevi su mi prokrvarili,pocepao sam ~izme... Ve} danima ne spavam, a u podne je bilo39 stepeni. Imao sam ~uturicu vode, borbenu opremu od 50kilograma na le|ima i ni{ta za jelo... Zaspao sam u stroju ipao. Na kamen sam otkinuo komad mesa sa dlana. Ni krv kojase slivala niz ruku nije me spre~ila da nastavim daqe...O~ito sam izgubio ose}aj za telo, doba dana, obi~an ìvot...Ali ne odustajem, iako sam, kao i ostali, na iviciizdr`qivosti.

16

JEDINICE

1. oktobar 2005.

K O B R E

Pripadaju specijalnimprotivteroristi~kimjedinicama VSCG. Pritajeni stanovnici wihovog krvotoka jesu duhstoi~ke izdr`qivosti i Sizifova upornost, brzina i uve`banost do automatizma. Oni su strpqivi i mudri, ~esto neuhvatqivi. Dolaze tiho i iznenada, sa nekoliko lica, ne pruàju}i {ansuneprijatequ. A kako, kada i gde delujuostaje tajna. Jer, wihov je napad ujed zmije.

U SUROVOJM I S I J I

17

Neobi~an inat da uspemo i me|usobna podr{kaodràvaju nas za jo{ jednu uzbunu u nizu, kilometre tr~awai stotine sklekova po kazni, puzawe kroz blato, za borbenezasede i prepade na straì ili tek surove retori~ke pro-vokacije instruktora o na{oj nesposobnosti... Na momentemi se ~ini da haluciniram ili je to samo trenutna posledi-ca ubrzanog skoka adrenalina do mene u rovu punom vodeneko spava... o~ajni~ki se branim od napada~a noèm...pu{ka koju smo prona{li kraj puta minirana je dimnom bom-bom, a kolega od umora na spavawu ne ose}a da mu gori ru-ka... Tako se vi{e ne razmi{qa o ùqevima, gladi, ve} preo borbi sa samim sobom ne posustati. I svaki protekaodan korak je bliè do ciqa svedo~i jedan od kandidata,koga do zna~ke Protivteroristi~kog odreda Kobre, kri-late zmije uvijene oko ma~a, dele jo{ mnoga isku{ewa.

GRANICE IZDR@QIVOSTIStare{ine posle selektivne obuke o~ekuje {es-

tomese~ni probni rad, uz nove fizi~ke i psiholo{ke provere.Ukoliko poloè teorijski i prakti~ni ispit, a uspe{no izveduzavr{ni mar{, ulaze u najelitniju jedinicu Vojske.

Po~etna selekcija organizuje se u terenskim uslovimai traje 21 dan. Na woj se ocewuje psihofizi~ki profil ikarakter stare{ina. Instruktori u tom periodu kandidatepostepeno optere}uju fizi~kim i psihi~kim naporima. Na tajna~in proveravaju wihovu izdr`qivost i upornost, emotivnustabilnost i reagovawe u borbenim situacijama pod pri-tiskom. Prvi dani osmi{qeni su kao priprema za predstoje}enapore, a nadaqe se primewuje svojevrstan psihofizi~kidril. Zato se posledwa nedeqa selekcije naziva paklenom.Ranije usvojena vojni~ka znawa uve`bavaju se do automatizma.Razvija se ose}aj za timski rad i odgovornost. Dodu{e, ~estonedostaju adekvatna materijalna sredstva specijalni up-aqa~i, {ok bombe, raznovrsna manevarska municija ipirotehni~ke sme{e.

Selektivnu obuku zavr{i oko polovina od ukupnog bro-ja prijavqenih kandidata. Narednih {est meseci oni u Odreduizvode pe{adijsku i vojno-policijsku obuku, vojni~ka ga|awa ifizi~ka kondicirawa. Trodnevni mar{ od 120 kilometara,pod punom borbenom opremom, posledwi je izazov za prijem uprotivteroristi~ku jedinicu. Osmi{qen je poput padobran-skog vi{eboja, bez skokova. Po nepoznatom terenu stare{inese kre}u pomo}u karte, a na kontrolnim ta~kama odre|uju az-imut i koordinate, prelaze prostor puzawem, ili noserawenika. Tako|e bacaju bombu u metu ili re{avaju popular-nu salatu sklapawe petnaestak vrsta naoruàwa odizme{anih delova. Na kraju mar{a, na beogradskom streli{tuBubaw potok, ga|aju iz automatskih pu{aka. Samo najboqime|u wima su na pragu profesije protivteroriste.

IZME\U JUÊ I SUTRAOsposobqavawe Kobri za svakodnevne zadatke nas-

tavqa se u protivteroristi~koj ~eti. [iroka je lepeza vo-jnostru~nih znawa kojima stare{ine moraju ovladati od tak-ti~ke i strojne obuke, pravila slu`be vojne policije, pa dotopografije, vatrene obuke i ga|awa. Da bi uspe{no oslo-ba|ali taoce, upadali u zgrade i vodili borbe u naseqenommestu, neophodno je da znaju taktike vojne policije i specijal-nih dejstava, odnosno postupke izvi|a~a, diverzanata i pro-tivterorista. Tako|e, u zavisnosti od vrste i karakterateroristi~kih akcija, pripadnici jedinice u~e i taktikuneborbenih operacija i me|unarodno ratno pravo.

Kobre se obu~avaju i na kursevima letwe i zimskealpinistike, rowewa, plivawa i spasavawa, preìvqavawau prirodi, skijawa i verawa. Mnogi od wih se dodatno

uve`bavaju za posebna ga|awa iz pi{toqa i automata ali iza snajperska dejstva u urbanoj sredini. Vrsno barataju hlad-nim i tetivnim oru`jem, specijalnim sredstvima za paqeweeksploziva. Osposobqavaju se za pirotehni~ara, za ru{eweelemenata, materijala i objekata.

Padobranska obuka, vo`wa specijalnih vozila i brzaeskortna vo`wa uz savladavawe prepreka na putu pri brziniod dve stotine kilometara na ~as, tako|e su neizostavnisadràji wihove obuke. I protivdiverziona za{tita, ali iupotreba specijalnih ure|aja veze i telekomunikacija,ve{tine su koje se kod protivterorista podrazumevaju. Nar-avno, dugogodi{wi pripadnici Odreda poha|aju i kurseve zainstruktora obuke.

ISTORIJATNaredbom saveznog sekretara za odbranu 14.

aprila 1978. formirano je odeqewe vojne policije zaprotivteroristi~ku borbu, u okviru 282. bataqona vojnepolicije JNA. Brojalo je dvanaest stare{ina, izabranihpo specijalnim kriterijumima i predstavqalo je prvutakvu jedinicu na na{im prostorima. U nadle`nost Kor-pusa specijalnih jedinica prelazi 1992. godine. Pre petgodina prerasta u Protivteroristi~ki odred sa prepoz-natqivim grbom krilate kobre. Danas je Odred direktnopot~iwen na~elniku General{taba Vojske Srbije i CrneGore. Popuwava se iskqu~ivo oficirima i podoficiri-ma, po principu dobrovoqnosti.

OPREMAKobre u protivteroristi~koj borbi koriste

xipove puh, mercedes i grand ~iroki, te terenskavozila pinc gauer i borbena oklopna vozila. Timoviza obezbe|ewe {ti}enih li~nosti raspolaù izves-nim brojem luksuznih automobila marke BMW, mer-cedes i audi. Opremqeni su radio i telefonskimsistemima komunikacije.

U slu~aju potrebe za brzim prebacivawem nave}a odstojawa koriste se helikopteri Vazduho-plovnih snaga. Savremena uniforma, pancirniprsluci, {lemovi doma}e proizvodwe M-97 tre}egstepena za{tite, borbeni prsluci, zatim, oprema zano}no izvi|awe, radio stanice, GPS navigatori,lap-top kompjuteri deo su borbene opreme itehni~kih kapaciteta Odreda. Tokom akcija Kobrenose kape fantomke ili maskirne mreè, radi skri-vawa identiteta, a za no}no osmatrawe doma}e iliizraelske ure|aje.

18

JEDINICE

1. oktobar 2005.

Tek posle nekoliko godina obuke najboqe stare{inemogu u}i u sastav tima za obezbe|ewe visokih dràvnih i vo-jnih zvani~nika, odnosno {ti}enih li~nosti. Zato svakodnevnokondiciraju, ve`baju borila~ke ve{tine i izvode prakti~naili situaciona ga|awa.

Na~in na koji reaguju timovi za obezbe|ewe u konkret-nim situacijama strogo su propisani. Improvizacije su pot-puno iskqu~ene, a stare{ine iz pratwe koriste vatrenooru`je iskqu~ivo onako kako su uve`bavali. Principobezbe|ewa je jedna li~nostjedan tim. Broj stare{ina utimu, naoruàwe i oprema koju }e koristiti, zavise odprocene ugroènosti {ti}ene osobe. Radio i telefonska ko-munikacija tima na zadatku je neprekidna.

Po potrebi, za obezbe|ewe li~nosti, koriste se islu`beni psi. Psi koji su obu~eni za otkrivawe minsko-ek-splozivnih sredstava pregledaju puteve i objekte kojima sekre}u {ti}ene li~nosti, a napada~i obezbe|uju prostor u ko-jima borave.

VI[E OD VE[TINEDa je fizi~ka obuka zna~ajna u oblikovawu pro-

tivterorista potvr|uje referent za specijalnu fizi~kuobuku Kobri. Pripadnici Odreda uz jutarwe ve`baweponavqaju primewene borila~ke ve{tine tehnike bacawa

i padova iz xudoa, boksa i kik-boksa, osnovne karateudarce rukom i nogom ili tehnike blokova, uz upotrebuugaone palice tonfe. Tako|e, uve`bavaju prinudne polici-jske radwe i na~ine brzog onesposobqavawa protivnika savladavawe i privo|ewe, markirawe vitalnih ta~aka,likvidacija rukama ili priru~nim sredstvima. Ve`baju i

19

samoodbranu od gu{ewa, udarca noèm,pi{toqem ili palicom. Kobre svakod-nevno tr~e nekoliko kilometara iprelaze pe{adijske prepreke, {to jeuslov za wihovu dobru fizi~ku kondicijui izdr`qivost. ^lanovi tima za obe-zbe|ewe {ti}enih lica na treninzimapsiholo{kog rastere}ewa sportskeigre, tr~awe, teretana odràvaju do-stignut nivo fizi~kog i telesnog statusa.

Kandidati za prijem u Odred, anaro~ito wegovi stalni pripadnici,treba da imaju natprose~ne fizi~kesposobnosti. Me|utim, nije retko damnoge stare{ine pre dolaska u jedinicune znaju borila~ke ve{tine. Zato ve}na selektivnoj obuci po~iwu da treni-raju. Nadaqe lako odràvaju kontinu-itet i sistemati~nost fizi~ke obuke.Naravno, kvalitet obuke u dobroj merizavisi od finansijskih sredstava. Nas-tavu ~esto izvode u prirodi zgiboverade na grani drveta, nose jedni drugena rukama.

Kobre su jednako dobre u stre-qa{tvu, borila~kim ve{tinama, plani-narskom tr~awu, kao i na poligonima zaprotivteroristi~ku obuku. Na dràvnomprvenstvu u orijentiringu na dugim dis-tancama nedavno su osvojili drugomesto. Wihov alpinisti~ki tim popeo se2000. godine na najvi{i vrh sveta Mont Everest.

OSLU[KIVAWE MORALABiti pripadnik Protivteroristi~kog

odreda Kobre vrlo je zahtevno. Bor-ba protiv terorizma, osloba|awe ta-laca, posebni vojno-policijski poslovii obezbe|ewe visokih dràvnih i vojnih

zvani~nika, mogu se poveriti samo posve}enima i odabran-ima. Moraju da imaju visok stepen tolerancije na frus-traciju, natprose~nu otpornost na stres i psiholo{ki pri-tisak. Naravno, nezaobilazno je savesno pristupawe poslu,koje nije motivisano materijalnom dobiti, ve} pre svegaprofesionalnim zadovoqstvom i pripadno{}u grupi.

No, u vremenu naru{enih vrednosti, nemogu}e je nespomenuti i drugu stranu pri~e. Ako mese~na plata pripad-nika jedne od najboqih protivteroristi~kih jedinica na{evojske jedva dostiè tri stotine evra, a svega devet odstoima re{eno stambeno pitawe, onda je te{ko uskladiti za-hteve struke sa svakodnevnim ìvqewem. Nasuprot tome,Kobre, sem u tehni~kom i finansijskom smislu, ni u ~emune zaostaju za sli~nim jedinicama stranih armija. Na~inrada i taktika upotrebe odgovaraju najvi{im svetskimstandardima, kako su pre nekoliko godina potvrdili i na-dle`ni u UN.

Kako je terorizam ozna~en kao najve}i svetskiproblem, koji spaja Istok i Zapad, jer ne bira sredstva,Protivteroristi~ki odred Kobre, samo opremqen savre-menom borbenom opremom i tehnikom, uz ve} vrhunskiosposobqen kadar, moè uspe{no odgovoriti wegovim izazovima.

Vladimir POÛ^Snimio Zvonko PERGE

ARSENALJedinica poseduje doma}e i strano naoruàwe.

Me|u pi{toqima su CZ-99, CZ-88, M-57, revolvermagnum 357, devetomilimetarski izraelski pi{toqxeriho 941-F i 941-FB. Automati su najva`nije oru`jeprotivteroristi~kih timova i grupa za obezbe|ewe.Iz wihovog arsenala izdvajaju se automati nema~kefirme Hekler i Koh MP-5, MP-5K, uzi, mini i mikrouzi. Po potrebi se na wih montiraju prigu{iva~ipucwa, takti~ka svetla i laserski obeleìva~i ciqa.Vatrenu mo} pove}avaju i juri{ne pu{ke AK-47, AK-101, M-70, AR-10, AR-15, AR-18. Od mitraqeza ko-riste M-84. Snajperski timovi raspolaù snajperomM-76 i zastavinom dalekometnom pu{kom kalibra12,7 milimetara M-93 crna strela, a opremqeni sudnevnim i no}nim opti~kim ni{anima tre}e generaci-je. Doma}e sa~marice, italijanske poluautomatskesa~mare SPAS-15 firme Franki i dve varijantemozbergovih sa~mara upotrebqavaju za upade uzatvorene prostorije i bliske borbe. U takvim akci-jama nezaobilazne su specijalne {ok, dimne i gasnebombe.

20 1. oktobar 2005.

V

POVODI

P E D E S E T G O D I N A V O J N E P O L I C I J E

U KORAKSA NAJJAÎMA

ojna policija, kao posebna formacija, formirana je uJugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) naredbom vrhovnogkomandanta oruànih snaga FNRJ 14. septembra 1955.Tako je onda{wa Jugoslavija, kao jedina socijalisti~kadràva, u svojim oruànim snagama dobila specijalizo-vanu bezbednosnu formaciju sa kapitalisti~-

kim nazivom policija. Iako na prvi pogled neobi~na, ovakvaodluka dràvnog i vojnog vrha bila je rukovo|ena u ono vremebliskim odnosima FNRJ sa Natoom i zapadnim saveznicima.

Dve godine pre formirawa vojne policije rasformiranje KNOJ (Korpus narodne odbrane Jugoslavije) koji je obavqaoodre|ene vojnopolicijske zadatke u JNA. Me|utim, trupna prak-

Iako jo{ u srpskoj vojsci imamoza~etke stvarawa posebnih

jedinica za obavqawepolicijskih poslova bila su topolicijska odeqewa formirana

naredbom kneza MilanaObrenovi}a 1876. godine

moderna vojna policijaustanovqena je u Jugoslovenskoj

narodnoj armiji 1955. godine.Sve do 1991. godine bila je tojedina vojna policija u nekoj

komunisti~koj vojsci. Uz pedesetogodi{we iskustvo,

danas je to moderna slu`babezbednosti, vojna formacija

osposobqena za raznovrsnepolicijske zadatke i za

specijalizovana dejstva u svimborbenim i mirnodopskim

uslovima.

21

U to vreme Jugoslavija je imala relativno bliske odno-se sa zapadnim zemqama, pre svega sa SAD i Velikom Britani-jom, sklopqen je vojni sporazum sa Gr~kom i Turskom, a razma-trala se i mogu}nost pristupawa Atlantskom paktu. Predvi|e-nim reformama sistema bezbednosti, ali ne samo wega, JNAse ve} u to vreme bitno pribliìla zapadnim standardima.

Jedinicama vojne policije rukovode stare{ine jedini-ca ustanova u ~ijem su sastavu neposredno ili preko organabezbednosti. Dakle, vojna policija je bila zami{qena kaoizvr{ni organ komandanta, ali je bila definisana i poseb-na uloga organa bezbednosti kao stru~nog organa za rukovo|e-we vojnom policijom, koja nije bila ni tada, kao ni kasnije, sa-mo kontraobave{tajna, ve} je obuhvatala i poslove op{te bez-bednosti i poslove vojne policije.

Ve} tada je propisano da jedinice vojne policije svojezadatke obavqaju na osnovu i u okviru zakona, drugih propisa iovla{}ewa, saglasno nare|ewima dràvnog sekretara za po-slove narodne odbrane. Insistiralo se na zakonitosti pridelovawu. U tom smislu izra|en je Pravilnik o vojnoj policijikojim su odre|eni slede}i zadaci: da obavqa izvr{ne poslovei nare|ene mere bezbednosti, da vr{i patrolnu slu`bu u gar-

ZAÊCI Naredbom kwaza Milana Obrenovi}a 1876. godi-

ne formirana su policijska odeqewa pri komandamabrigada srpske vojske, sastavqena od odre|enog brojaàndarma i izabranih vojnika. Osim pu{ke, kao standard-nog naoruàwa svakog vojnika, pripadnici policijskihodeqewa bili su naoruàni i revolverima, {to ih je iz-dvajalo od ostale vojske. Tako|e, nosili su posebne trakena rukavu kako bi bilo jasno o kome se radi.

Ova odeqewa delovala su samo u ratno vreme. Umiru, policijsku funkciju, u smislu kontrole i odràvawareda i discipline, sprovodili su komandanti sopstvenimsnagama (straòm, patrolama). Takvo re{ewe zadràno jei u Vojsci Kraqevine Jugoslavije.

Istraìvawe disciplinskih prestupa i krivi~nihdela unutar jedinice obavqali su oficiri postavqeni nadu`nost islednika, koji su postojali u svakom puku, a popotrebi i civilna kriminalisti~ka policija i àndarme-rija.

sa, posebno veliki manevri odràni 1953. i 1954. godine, po-kazali su da postoji potreba za specijalizovanom vojnom for-macijom za odre|ene poslove bezbednosti. Sa druge strane,KOS (Kontraobave{tajna slu`ba), do tada uskospecijalizova-na i prvenstveno politi~ko-kontraobave{tajna slu`ba, sve vi-{e dobija zadatke preventivnog delovawa na razvijawu budno-sti i bezbednosti u JNA.

Savremeni uslovi ratovawa potvr|ivali su ~iwenicuda je bezbednost veoma vaàn element komandovawa. Priku-pqena strana ali i sopstvena iskustva sa ve} spomenutih mane-vara, te tzv. tr{}anska kriza, uslovili su potrebu reorgani-zacije ukupnog sektora bezbednosti tada{we JNA.

nizonu i na logorovawima, da kontroli{e i reguli{e saobra-}aj, da preko ovla{}enih izvi|ajnih odnosno istra`nih organavr{i izvi|ajne odnosno odre|ene istra`ne radwe iz nadle-`nosti vojnih sudova, ako joj je nadle`ni organ tako poverio,te da obavqa druge izvr{ne poslove iz delokruga bezbednostii unutra{weg reda u JNA koji joj se stave u zadatak posebnimpropisima.

U po~etku, osnovni zadaci vojne policije bili su odrà-vawe i kontrola reda i discipline, te potraga za vojnicimakoji su samovoqno napu{tali jedinice. Kasnije, dobija i odre-|enu borbenu ulogu, posebno u suprotstavqawu teroristi~ko-diverzantskoj delatnosti i biva svrstana u specijalne jedini-ce tada{we JNA.

Po dono{ewu naredbe o formirawu vojne policije utvr-|ena je wena organizacijsko-formacijska struktura i tek nakongodinu dana, oktobra 1956. godine, jedinice su po~ele da funk-cioni{u. Bili su to vodovi i odeqewa vojne policije u sastavudivizija i vi{ih jedinica i ustanova.

Ipak, nije sve i{lo kako je prvobitno bilo zami{qeno.Bilo je dosta nepoznanica i nejasno}a, pre svega kod komandisvih nivoa, oko nadle`nosti vojne policije na zadacima su-

22

POVODI

1. oktobar 2005.

PRVA BORBA[iroj javnosti poznat je poku{aj hrvatske usta{ke

emigracije da na prostoru Bosne i Hercegovine, u {iremrejonu Vran planine i Radu{e, juna 1972. godine, organi-zuje gerilu i ustanak. Kada je devetnaesto~lana terori-sti~ka grupa otkrivena, angaòvana je ~eta vojne policijesarajevske armije. Ona je prva stupila u borbu sa terori-stima. Tom prilikom poginuli su komandir ~ete kapetanprve klase Milo{ Popovi} i vojnik Goran Ble~i}.

Od formirawa vojne policije do danas, prema do-stupnim evidencijama, u borbama su poginula 84 pripad-nika vojne policije, a preko 220 je lak{e ili teè ra-weno.

zbijawa i dokumentovawa kriminala, te wene uloge u borbenimdejstvima. To je dovelo do odre|enog zastoja u razvoju, pa i po-lemike oko mesta i uloge vojne policije, {to se moè videti i iztada{we vojne {tampe. Otvoreno se raspravqalo oko uloge,zadataka i konkretne prakse obuke i upotrebe vojne policije.

Najvi{e dràvno i vojno rukovodstvo, 1961. godine, za-kqu~ilo je da proces reorganizacije vojne policije treba hitnodovesti do kraja, da je treba organizovati na garnizonskomprincipu i grupisati u ve}e jedinice, precizirati wene zadat-ke i boqe je materijalno opremiti.

Tokom {ezdesetih godina saobra}ajna vojna policija bi-la je izdvojena iz vojne policije i data u nadle`nost saobra-}ajnih organa, ali je po~etkom sedamdesetih ponovo vra}ena.

Krajem {ezdesetih godina doneta je odluka o ulasku za-{titnih jedinica, koje su postojale pri svakoj vi{oj komandi, usastav vojne policije. Tako vojna policija dobija zadatak obez-be|ewa vitalnih objekata, jedinica, transporta uvozne opremei naoruàwa, komandnih mesta i odre|enih rejona i pravaca.U tu svrhu, ukqu~uju}i i prikupqena strana iskustva iz angaò-vawa vojne policije, 1971. godine formiran je prvi bataqonvojne policije.

vojne policije specijalne namene 282. bVP/SSNO (Savezni se-kretarijat za narodnu odbranu).

Osnovna namena odeqewa bila je re{avawe tala~kihsituacija, obezbe|ewe i za{tita najvi{ih vojnih rukovodilacai obavqawe drugih sloènih policijskih zadataka. Ova jedini-ca bila je sastavqena iskqu~ivo od podoficira. Ne{to kasni-je u sastavu svakog bataqona vojne policije formiraju se anti-teroristi~ka odeqewa. Sredinom osamdesetih, sa porastomteroristi~ke opasnosti, u bataqonu vojne policije Gardijskebrigade od postoje}eg voda specijalne namene nastaje protiv-teroristi~ka ~eta, a u bataqonima vojne policije pri armija-ma formiraju se vodovi iste namene.

Krajem osamdesetih godina JNA prelazi na korpusnu or-ganizaciju kojom se ukidaju divizije. Korpusi su bili u sastavuvoji{ta. Formacijom je utvr|eno da voji{ta imaju bataqonevojne policije A" klasifikacije, a svaki korpus ima bataqonvojne policije. Sa zao{travawem unutra{we bezbednosnesituacije do po~etka (sredina 1991. godine) prakti~no ve}inadotada{wih bataqona vojne policije R" klasifikacije u kor-pusima preformirana je u jedinice A" klasifikacije.

Popuna vojne policije nije nikad bila ispod 80 odstoformacijom utvr|enog broja, {to je obezbe|ivalo veoma vi-soku borbenu gotovost. Jedna od bitnih odlika organizacije jeda jedinice nisu zasnivane na veli~ini i broju, ve} nakvalitetu qudi i modularnosti osnovnih jedinica (vodova i~eta), ~ime se obezbe|ivala efikasnost i vi{enamenskaupotrebqivost. Takvo postupawe pokazalo je dobre rezultatetokom gra|anskog rata, ali i kasnije jer su se jedinice vojnepolicije pokazale kao izuzetno pouzdane i efikasne.

O kvalitetu i dimenziji rada stare{ina koji su u ovihpedeset godina u~estvovali u upravqawu poslovima vojne poli-cije najboqe svedo~i ~iwenica da se mnoge ideje, pa ~ak i sred-stva jo{ uvek sa uspehom koriste. Tada definisani koncept bioje i jo{ uvek je osnov organizacije i razvoja moderne vojne poli-cije u VSCG.

U skoro pedesetogodi{woj istoriji vojna policija jestekla brojna iskustva i postala moderna slu`ba bezbednostii vojna formacija osposobqena za raznovrsne policijske za-datke u vojsci, ali i specijalizovanu podr{ku vojnim jedinica-ma u svim borbenim i mirnodopskim uslovima.

Mr Dragoqub JEV\OVI]

Skoro u isto vreme kada i u drugim evropskim dràva-ma, sredinom sedamdesetih godina, donosi se odluka o formi-rawu specijalne protivteroristi~ke jedinice u Saveznom mini-starstvu unutra{wih poslova, a ne{to kasnije i u republi~kim.Tada{wi savezni sekretar za narodnu odbranu, aprila 1978.godine, donosi odluku da se i u JNA formira protivteroristi~-ka jedinica. Bilo je to odeqewe vojne policije u sastavu voda

23

ZAVR[ETAK [KOLOVAWA29. KLASE VOJNE GIMNAZIJE

Povodom zavr{etka {kolovawa 29.klase Vojne gimnazije, na Vojnoj akademiji uBeogradu odràna je sve~anost na kojoj suuru~ene nagrade najboqim u~enicima.

êtvrti razred Vojne gimnazije ove go-dine zavr{ila su 32 u~enika, a najboqi us-peh zabeleìli su Miroslav Petrovi} izPirota, Miroslav Milanovi} iz Vaqeva iNenad Nikoli} iz Loznice. Wima su na sve-~anosti uru~eni prigodni pokloni, a svoje-vrsna nagrada za dvojicu

001 Odbrana

Documents