Visoka Ekonomska Skola Strukovnih Studija

Visoka ekonomska kola strukovnih studija Pe Leposavi

Seminarski radTema: Finansijsko izvetavanje uz pomo informacione tehnologije Predmet: Informacioni sistemi u finansijama Smer: Finansijski menadment

Student: Duica Milenkovi Broj indeksa: 70/09

Mentor Prof. dr Slavia Trajkovi

Seminarski rad

Finansijsko izvetavanje uz pomo informacione tehnologije

Leposavic Mart, 2012. Sadraj Uvod.................................3 1. GENEZA FINANSIJSKOG IZVETAVANJA..........................................................4 1.1. Finansijski izvetaji u funkciji upravljanja preduzeima...................................4 1.2. Statiko shvatanje finansijskog izvetavanja.....................................................5 1.3. Dinamiko shvatanje finansijskog izvetavanja................................................7 1.4. Organsko shvatanje finansijskog izvetavanja...................................................8 1.5. Razliiti koncepti tabele finansiranja.................................................................9 2. INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE....................................10 3. FINANSIJSKA REVIZIJA U FUNKCIJI POBOLJANJA INFORMATIVNIH MOGUNOSTI FINANSIJSKIH IZVETAJA....................................................................13 3.1. Profesionalna odgovornost - javni interes........................................................13 3.2. Izvor gepa informacionih oekivanja...............................................................14 3.3. Uloga finansijske revizije u poboljanju informativne mogunosti finansijskih izvetaja....................................................................................................................................15 4. KOMPARACIJA MANUALNIH I RAUNARSKIH RAUNOVODSTVENIH SISTEMA................................................................................................................................16 5. WEB PREZENTACIJA FINANSIJSKIH IZVETAJA ..........................................19 5.1. Primena zakonskih pravila za finansijsko izvetavanje na Web sajtu.............19 Zakljuak..................................................................................................................................21 Literatura..................................................................................................................................22

2

Seminarski rad


Uvod Poslednjih godina, problematika vezana za pouzdanost, razumljivost i uporedivost finansijskih izvetaja zadobila je mesto od prvorazrednog znaaja. Naime, uspostavljanje fer konkurencije na finansijskim tritima, te obezbeenje potrebne sigurnosti poverilaca i potencijalnih investitora, u direktnoj je zavisnosti od poveanja kvaliteta finansijskih izvetaja. Dosadanje ispunjavanje zakonom nametnutih obaveza finansijskog izvetavanja, uglavnom se vrilo pro forme. Meutim, pojavom novih zakona u ovoj oblasti, koji se u mnogome razlikuju od dotadanjih, omoguen je jedan aktivan pristup svim uesnicima u procesu stvaranja (i korienja) finansijskih izvetaja: raunovoama, menaderima preduzea, profesionalnim raunovodstvenim i revizorskim organizacijama, pa i samoj dravi. Kao najefikasniji put za podizanje nivoa raunovodstvene profesije i prakse, kao i dobijanje pouzdanih i uporedivih finansijskih izvetaja, jeste nastojanje da raunovodstvo postane globalni jezik poslovnog sporazumevanja, drugim reima, da svi uesnici na jedinstvenom ekonomskom tritu govore istim jezikom. Ostvarivanju ciljeva finansijskog izvetavanja treba da doprinesu svi uesnici u njemu: raunovoe, od kojih se oekuje, da u znatnoj meri podignu nivo svoje profesionalne osposobljenosti; menaderi - na kojima je da uspostave odgovarajui odnos razumevanja sa raunovoama, a time i da bitno izmene njihov dosadanji status; profesionalne organizacije, iji je osnovni zadatak izgradnja takve infrastrukture koja e biti u stanju da podri profesionalno ponaanje raunovoa; i na kraju drava od koje se oekuje striktno insistiranje na kvalitetu finansijskog izvetavanja.

3

Seminarski rad


1.

GENEZA FINANSIJSKOG IZVETAVANJA

1.1.

Finansijski izvetaji u funkciji upravljanja preduzeima

Tokom svog celokupnog postojanja, finansijsko izvetavanje je predstavljalo problem koji je u zavisnosti od razliitih faktora postajao vie ili manje intenzivan. Meutim, svakako moemo konstatovati da je finansijsko izvetavanje, uopte, imalo tendenciju progresije, i to: u vreme znaajnijih monetarnih poremeaja (nakon svetskih ratova na primer), zatim u vreme pripreme zakonskih tekstova (koji su se odnosili na pitanja obaveza voenja poslovnih knjiga, sastavljanja godinjih izvetaja i polaganja rauna), potom u vreme neposredno nakon objavljivanja i stupanja na snagu pomenutih zakonskih tekstova, i najzad u vreme znaajnih poslovnih i finansijskih afera. Dva finansijska izvetaja ija je vrednost i do danas ostala neosporna i koji kontinuirano egzistiraju u raunovodstvenoj tradiciji jesu bilans stanja i bilans uspeha. Dugi niz godina, bilans stanja je bio primaran finansijski izvetaj, koji je sluio prvenstveno interesima poverilaca i kreditora, koji su u njemu pronali instrument za obraun kapaciteta pokria dugova (kapacitet pokria dugova proizilazio je iz odnosa sopstvenog i tueg kapitala). U XX veku, bilans poinje sluiti i u drugim svrhama, prvenstveno potrebama menadmenta preduzea. Menadment preduzea sada u bilansu vidi izvetaj koji prezentira salda realnih tokova (procenjenih po raunovodstvenim principima), kao i salda monetarnih tokova. Budui da su realni i monetarni tok u vrstoj klauzalnoj vezi, to njihova salda ustvari odraavaju ukupnu sliku finansiranja. Stavovi menadmenta preduzea i stavovi poverilaca vremenom su se sasvim pribliili u pogledu injenice da rentabilno poslovanje preduzea predstavlja primarni kriterijum za ocenu sigurnosti zahteva poverilaca. Miljenja su se podudarala i oko stava da kreditna sposobnost merena visinom sopstvenog kapitala (kao garantne supstancije), moe da predstavlja jedino kriterijum sekundarne sigurnosti za poverioce i kreditore. Upravo iz navedenih razloga, danas je dominantmo shvatanje da bilans stanja predstavlja finansijski izvetaj koji ini osnovu za utvrivanje imovinske situacije i finansijskog poloaja preduzea. Funkcija drugog finansijskog izvetaja, bilansa uspeha, jeste da slui analizi procesa stvaranja bogatstva od strane preduzea. Bilans uspeha predstavlja realne tokove proizvodnje i potronje dobara i usluga, iako se iskazuje u monetarnim jedinicama. Ipak, iskazna mo finansijskih izvetaja je ostala ograniena, i to pre svega zbog njihove statinosti, a takoe i zbog okolnosti da mnoge odluujue injenice za ocenu imovinskog stanja, finansijskog poloaja i uspeha poslovanja preuzea, nisu sadrane ni u bilansu stanja ni u bilansu uspeha. Zbog toga se postavio zahtev, da se izvetaji o stanju i uspehu dopune aneksom i izvetajem o poslovanju, iji organski deo jeste takozvana tabela finansiranja. Tabela finansiranja analizira finansijske tokove koji pokreu poslovne operacije i razne druge transakcije, preduzimane od strane preduzea. Prema miljenju nekih autora, tabela finansiranja se smatra glavnim dokumentom, zbog toga to ona omoguava direktnu analizu4

Seminarski rad


pojava poslovnih i drugih operacija, njihovo predvianje i kontrolu. Pomenuta tabela ipak nije dobila ravnopravan status sa bilansom stanja i bilansom uspeha, ve se tretira kao komplementarno oruje analize tokova sredstava.

1.2.

Statiko shvatanje finansijskog izvetavanja

Ako pratimo razvoj raunovodstva, videemo da su se u pogledu osnovnog cilja bilansa razvile tri teorije. To su statika, dinamika i organska teorija. Po statikom shvatanju, utvrivanje imovinskog poloaja preduzea, glavna je svrha bilansa. Sledbenici ove teorije, u bilansu uvek vide sliku stanja preduzea u odreenom trenutku. Preduzee posluje u kontinuitetu, imovina se stalno menja, tako da njeno predstavljanje putem bilansa, pretpostavlja imovinsko stanje u datom momentu. Tokom vremena su se izdvojile dve forme statike teorije bilansa. To su: starije ili nerazvijeno i novije ili razvijeno shvatanje bilansa. Predstavnici starijeg shvatanja statikog bilansa polazili su od dva stava. Prvi je da iz meusobnog konfrontiranja stanja imovine i obaveza, na dan bilansiranja, proizilazi imovinski poloaj preduzea. Drugi je da se periodini rezultat izraunava indirektnim putem, tj. uporeivanjem dva bilansa stanja u razliitim vremenskim periodima. Zastupnici ovog uenja o bilansu ne uoavaju unutranju povezanost izmeu bilansa stanja i bilansa uspeha, upravo zato jer akcenat stavljaju na odgovornost dunika, koji dakle, sopstvenom imovinom ini garanciju za isplatu dugova svojim poveriocima. Procenjivanje u bilansu vrilo se prema ovom shvatanju, umesto primenom prodajnih cena imovinskih delova ili ukupne imovine preuzea na dan bilansiranja, naelno na osnovu nabavnih vrednosti, jer su se samo na taj nain mogla uiniti jasnim novana ulaganja kapitala u pojedine konkretne forme. Posledica ovog gledita o procenjivanju bila je da je bilans dobijao iskljuivo nominalni karakter, jer se svako odstupanje garantne supstance, u dva razliita vremenska perioda, smatralo uspehom. Izmeu stanja imovine jednog preduzea i sadrine njegovog bilansa, ne moe se stavljati znak jednakosti. Imovina je uvek vea ili manja od bilansne vrednosti, a do prave vrednosti se jedino moe doi vrednovanjem celine preduzea. Najvei znaaj novijeg statikog shvatanja bilansa jeste razvoj uenja o raslanjivanju, koje se odnosi i na bilans stanja i na bilans uspeha. Ovim je bilans uspeha izdvojen iz bilansa stanja i osamostaljen, ime je po vanosti izjednaen sa bilansom stanja. Novodobijena kvalitativna razlika u odnosu na staro shvatanje sastoji se u tome to se kategorija uspeha sada dobija iz meusobnog konfrontiranja rashoda i prihoda, te tako dobijena razlika tretira kao (ne)uspeh koji se mora integrisati u bilans stanja. Takoe se ovo kvalitativno poboljanje oituje u injenici da bilans uspeha, raslanjen prema odgovarajuim naelima, omoguava da se stekne pravi uvid u izvore uspeha.

5

Seminarski rad


Jo jedna znaajna karakteristika novijeg shvatanja je da u pogledu uenja o vrednovanju ono zastupa pozicije nabavne vrednosti, odnosno cene kotanja uz uvaavanje principa najnie vrednosti. Meutim, u onim sluajevima kada se od bilansa zahtevaju specijalni ciljevi, na primer prilikom likvidacije i slino, od navedenih naela se odstupa, to automatski znai naputanje ideje jedinstvenog bilansa, te inaugurisanje ideje razdvajanja poslovnog s jedne strane, i specijalnih bilansa s druge strane. Uenje novijeg statikog shvatanja bilansa razvijeno je na prelazu iz XIX u XX vek, i to pod uticajem takozvane Uredbe o trgovini, a njegovi najznaajniji predstavnici jesu Le Coutre i Nicklish. Po Le Coutre-u, bilans predstavlja tabelarni prikaz, ija leva strana (aktivna), upuuje na nain upotrebe kapitala, dok njegova desna strana (pasivna), pokazuje nain pribavljanja kapitala, tj. upuuje na njegove izvore. Za Le Courte-a bilans ima osnovni zadatak da slui praktinom upravljanju preduzeem i nadzoru preduzea. Rukovodei se ovim optim interesom, kome bilans slui, on je izvrio grupisanje zadataka bilansa u tri mogue kategorije. To su: 1. elementarno - organizatorska, 2. upravna i 3. ekonomsko - spoznajna kategorija. Le Coutre smatra da ukoliko se eli prikazati i uiniti jasnom konstitucija preduzea, imovina i kapital se moraju raszloiti prema sledeem kriterijumu: funkcije, zadaci, vrste, rizici, pravni aspekt i individualni zahtevi preduzea. Kriterijumu raslanjivanja prema funkciji dat je primat u odnosu na ostale kategorije. Saglasno pomenutom aspektu, pozicije aktive bilansa stanja se svrstavaju u est grupa. To su: 1. postrojenska i obrtna imovina, 2. sigurnosni kapital (imovinski delovi koji trenutno nisu u osnovnoj delatnosti preduzea, ali se dre u rezervi), 3. imovinski delovi povereni preduzeu na upravljanje (nisu vlasnitvo preduzea i ne slue poslovnim ciljevima), 4. viak kapaciteta (deo kapitala uloen u imovinske delove koji vie ne slue preduzeu, ili trenutno nisu neophodni za poslovni proces), 5. deo imovine koji slui ciljevima drutvenog stanarda i 6. prelazne pozicije i pozicije AVR. Kriterijum funkcije dominantan je i pri klasifikaciji pozicija pasive, koja se s svojinskog stanovita deli na sopstveni i tu kapital. Bilans uspeha je po Le Courtre-u jednakopravan sa bilansom stanja. Naime u bilansu uspeha, koji predstavlja bilans kretanja kapitala (za razliku o bilansa stanja koji prikazuje stanje kapitala), konfrontiraju se rashodi (potronja kapitala) i prihodi (naknada kapitala), to za posledicu ima gubitak (smanjenje kapitala) ili dobitak (prirataj kapitala). Na levu stranu bilansa, Le Coutre unosi ukupne rashode prodatih proizvoda (trokovi sirovina, pomonog materijala, pogonski i trgovaki trokovi), dok na desnu stranu unosi prihode (realizaciju od prodaje). Rukovodei se primatom kategorije funkcije, sve rashode i prihode deli u tri grupe: 1. trokovi i prihodi konstitucije preduzea, 2. trokovi i prihodi ivota preuzea i 3. trokovi i prihodi poslovanja preduzea. to se tie realizacije zahteva zatite poverioca, Le Coutre preporuuje da se imovinski delovi u bilans unose u visini njihovih prodajnih vrednosti.

6

Seminarski rad


Prvi zadatak bilansa, s obzirom na ono to zahteva poslovna praksa jeste utvrivanje dobitka. Da bi se izbeglo iskazivanje previsokih dobitaka, osnovno pravilo u bilansiranju mora biti oprezno procenjivanje imovinskih delova. to se tie drugog najznaajnijeg autora novog statikog shvatanja bilansa, Nicklish-a, njegovo shvatanje je zasnovano na poimanju bilansa kao ukupne slike stanja vrednosti jednog preduzea na odreeni dan, koja je dobijena iz knjigovodstvenog proteklog perioda i koja se uklapa u knjigovodstvo sledeeg perioda. Za razliku od tada razvijenog miljenja privrednika da je bilans sredstvo obrauna ukupnog dobitka, Nicklish je u bilansu video samo krajnji zakljuak knjiga, nakon integracije periodinog rezultata (utvrenog na raunu dobitka i gubitka) u bilans stanja. Razdvajanje tekuih i buduih rashoda i prihoda, te njihovo vezivanje za bilans uspeha, vri se u knjigovodstvu i nije predmet svrha bilansa. Za Nicklish-a dakle, bilans ima dvostruku svrhu: funkciju tanog merenja stanja izlaza obraunskog perioda, odnosno prikladnog razgranienja vrednosti izmeu dva susedna perioda. Kada su u pitanju pravila procenjivanja odnosno vrednovanja, vrhovnim pravilom Nicklish smatra stav da sa ma kakvom vrednou bi mogao da bude procenjen pojedini imovinski deo prema svojoj svrsi, on nikad ne moe da se proceni preko svoje vrednosti izdavanja. To ustvari znai da ne moe da se proceni iznad svoje cene kotanja, jer njena via vrednost moe tek onda da se odredi ako je sigurna, a sigurna je tek ako je utvrena kao trina vrednost. Nosiocima prometa Nicklisch naziva imovinske predmete koji se ubrajaju u zalihe, i razlikuje tri grupe imovinskih predmeta: 1. imovinske predmete koji ekaju da uu u proizvoni proces (sirovine i materijal), 2. imovinske predmete koji se ve nalaze u proizvodnom procesu (polufabrikati i nedovrena proizvodnja) i 3. imovinski predmeti koji su spremni za promet (roba i hartije od vrednosti). Sve do kraja prvog svetskog rata, statiko shvatanje bilansa bilo je dominantno shvatanje.

1.3.

Dinamiko shvatanje finansijskog izvetavanja

Tvorac ovog shvatanja je nemaki profesor Schmalenbach. On u principu ne negira statike ciljeve bilansa, ali pod uslovom da njihova realizacija nije na utrb glavnog zadatka bilansa, a to je utvrivanje uspeha. U odnosu na bilans stanja, sa kojim je u organskoj vezi, bilans uspeha ima primat (bilansu stanja dodeljena je pomona funkcija, jer on preuzima letee pozicije koje nemaju mesta u bilansu uspeha). Da bi se utvrdio pravi uspeh nekog preduzea, potrebno je na kraju njegovog ivota sastaviti totalni raun uspeha, u kome su svi prihodi identini primanjima, a rashodi izdavanjima. Meutim usled razliitih interesa, preduzee ima potrebu razlaganja ukupnog poslovnog ivota na periode, to uslovljava sastavljanje periodinog rauna uspeha. Upravo se u ovom periodinom izraunavanju rezultata pojavljuje problem, naprosto zato to svi poslovi7

Seminarski rad


nisu dovedeni o finala, u smislu da sva primanja i izdavanja nisu dospela, u periodu koji se posmatra. Problem je reen tako to je Schmalnbach pored niza izdaci - primici, uveo niz rashodi prihodi. Bilans uspeha je na sebe preuzeo sve segmente izdataka koji imaju karakter rashoda i sva primanja koja imaju karakter prihoda, u nekom posmatranom kraem vremenskom periodu. Bilans stanja dobio je ulogu pomonog sredstva za utvrivanje periodinog rezultata, i on preuzima sve pozicije koje prelaze posmatrani obraunski period i odnose se na budunost, gde ekaju svoje dospee za bilans uspeha. Dakle, za razliku od statikog shvatanja, po kome bilans sadri imovinu i kapital, u dinamikom shvatanju vidimo da je bilans pomono sredstvo putem koga se dekomponuje ukupno trajanje poslovnog ivota preduzea na poslovne godine i utvruje periodini raun uspeha. Schmalenbach savetuje da se bez znaajnog razloga ne menja metoda procenjivanja u prikazivanju godinjih uspeha preduzea. Da bi se u postupku obraunavanja rezultata obezbedila vremenska uporedivost, neophodno je uvaavanje tri principa: 1. principa uzronosti (pojedinom obraunskom periodu dodeljuju se samo oni rashodi i prihodi koji se na taj period odnose), 2. principa kontinuiteta (ne menjaju se metode utvrivanja rezultata u duem vremenskom periodu), 3. principa sigurnosti (u sluaju nestabilnih uslova izbegava se svaka samovolja u raunanju). Paralelno sa pomenutim pravilima, on respektuje i naelo opreznosti.

1.4.

Organsko shvatanje finansijskog izvetavanja

Tvorac ove dualistike teorije bilansa jeste nemaki profesor mit. On je u svom delu Organski bilans po dnevnoj vrednosti izneo osnovne postavke organskog shvatanja bilansa, po kome preduzee s jedne strane predstavlja organski deo privrede, a s druge strane postoji organska veza izmeu bilansa stanja i bilansa uspeha. Nije mogue upoznati ivot jednog preduzea, a da se pri tom ne sagleda ivot celokupne privrede. S druge strane, da bi se upoznao ivot nacionalne privrede, neophodno je poznavanje preduzea kao njegove osnovne elije. Bilans je po njemu uvek samo trenutna slika stanja na dan bilansiranja. On ne moe da bude dinamian, jer obeleava stanje a ne kretanje. Kretanje se moe rekonstruisati tek na osnovu vie bilansa. Finansijski rezultat, u smislu smanjenja ili poveanja iste imovine, moe se utvrditi uporeivanjem dva uzastopna bilansa stanja. Bilans uspeha nastao je kao izraz potrebe za dubljim saznanjem o faktorima finansijskog rezultata. Knjigovodstveno obraunavanje rezultata preko rauna uspeha, ima za cilj posmatranje dinamikih zbivanja, tj. posmatranje procesa prometa u preduzeu. Vidimo dakle, da i pristalice organske teorije bilansa smatraju da je bilans uspeha neophodan instrument obrauna periodinog finansijskog rezultata. Oni posebno insistiraju na8

Seminarski rad


tanosti iskazivanja finansijskog rezultata, kojoj, za razliku od pristalica dinamike teorije, daju primat nad uporedivosti finansijskog rezultata. Da bi se dolo da tanog finansijskog rezultata sredstva u bilansu stanja moraju biti pravilno procenjena. Pri tom se polazi od injenice da preduzee treba permanentno da egzistira, odnosno da stalno izvrava postavljene poslovne zadatke. Da bi preduzee to ostvarilo, ono mora sredstva procenjivati ne po stvarnim nabavnim cenama, ve po tekuim nabavnim cenama.

1.5.

Razliiti koncepti tabele finansiranja

Tabele finansiranja slue kao osnov za analizu tokova sredstava, i za njihovo oblikovanje razvijen je itav niz koncepata. Sve one usmerene su na otklanjanje nedostataka bilansa stanja i bilansa uspeha, i na razumevanje geneze finansijske situacije preduzea tokom poslovne godine. Polazei od navedenih ciljeva, najvei znaaj imaju tri tabele: 1. tabela monetarnih tokova, 2. tabela kretanja imovine i 3. funkcionalna tabela upotreba izvora. Tabela monetarnih tokova prikazuje sva primanja i izdavanja koja su se dogodila u toku odreenog vremenskog perioda. Grupisanje i redosled pozicija primanja i izdavanja obino se usaglaava sa pregledom primanja i izdavanja prikazanim u planu novanih tokova. Sa planom novanih tokova, tabela monetarnih tokova je direktno povezana te je ona osnova kontrole njegovog izvrenja. Treba naglasiti da se ovde radi o monetarnim tokovima koji se uvek odnose na konkretan vremenski period. Ovoj tabeli moe se uputiti prigovor da je u njenom sluaju prenaglaen znaaj gotovine za opstanak preduzea, i da isto tako procenu likvidnosti i sigurnosti zasniva na uzimanju u obzir samo gotovine. Tabela kretanja imovine ima oblik uravnoteenog pregleda ukupnih izvora namenjenih pokriu ukupnih ulaganja. Njen koncept proizilazi iz zahteva analize izvora sredstava i njihove upotrebe u celini. Elementi ove tabele nisu samo monetarnog karaktera, ve tu spadaju i svi oni elementi koji predstavljaju izvore ili upotrebu. Prilikom grupisanja pozicija izvora sredstava i upotrebe, na strani izvora najee se poinje sa elementima koji potiu iz poslovanja. Njihovu glavnu komponentu predstavlja neto dobitak, ili neto gubitak, a njoj se prikljuuju prihodi i rashodi koji ne dovode do pokretanja gotovine. Sve pomenuto predstavlja raunovodstveni Cash Flow. U izbalansiranom dvostranom pregledu izvora i njihove upotrebe, javljaju se sledee globalne grupe pozicija. Strukturu ukupnih dugoronih ulaganja ine: 1. ulaganja u osnivake trokove, 2. ulaganja u imobilizacije, 3. ulaganja u ostale imobilizovane vrednosti (finansijski plasmani) i 4. vraanje dugoronih i srednjoronih kredita. S druge strane, strukturu ukupnih izvora finansiranja predtavljaju: 1. bruto samofinansiranje (cash flow), 2. vanredni izvori, 3. ostali izvori sopstvenog kapitala, 4. dodatni dugoroni i srednjoroni krediti i 5. inkasiranje kredita i depozita duih od jedne godine.

9

Seminarski rad


Osnovu funkcionalne tabele upotreba - izvori ini makroekonomska analiza veze izmeu operacija proizvodnje i raspodele finansijskih efekata sa finansijskim operacijama, te se ona jo naziva i viegodinja tabela finansijskih tokova. M.Geoffroy de Murard je dao jednu veoma uspeno komponovanu viegodinju tabelu raslanjenih finansijskih tokova, koja je bila prilagoena zahtevima dinamike analize. Ova tabela se sastoji iz etiri dela. Prvi deo nosi naziv Poslovanje, rast i rezultat ,i usmeren je na prikazivanje rasta preduzea koji objektivira razvoj proizvodnje i dodate vrednosti. Drugi deo tabele pokazuje u kojoj meri je rast preuzea finansiran ostvarenim rezultatom. Trei deo tabele pokazuje dodatno zaduenje, o koga su oduzete isplate koje nemaju karakter meufazne potronje. Konano, etvrti deo izvrava obraun promene stanja gotovine.

2.

INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

Razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija te razvoj multimedijalnih internet servisa uticali su na globalizaciju poslovnih procesa, a s pravom istiemo da je razvoj kompanijskog poslovanja sa spoljnim korisnicima internet mree uslovio razvoj informacionih sistema unutar kompanija na principima internet tehnologije i organizacije, to se oznaava pojmom intranet. Kompanije koriste intranet da umanje svoje trokove, poveaju efikasnost i steknu konkurentsku prednost. Primena internet servisa omoguava kompanijama da postignu bolje poslovne rezultate. Ovo se postie vrom integracijom razliitih funkcija unutar organizacije, uz pomo aplikacija kao to su: grupna komunikacija, elektronske publikacije i sl. Kod ovog tipa poslovanja najvei udeo ima intranet. Intranet je prvenstveno usmeren ka obezbeenju pristupa informacijama, kao to su informacije o kadrovima, razvoju proizvoda, o prodaji, opremi i dr. Primeri korienja internet servisa u domenu razliitih poslovnih funkcija prikazani su na Slici 1.1

1

U Srbiji i Crnoj Gori, . nekadanjoj zajednikoj dravi, u 2007. godini jedva 10% stanovnitva su bili korisnici interneta, to je vrlo poraavajua injenica.

10

Seminarski rad


Slika 1.

Informacione i komunikacione tehnologije (ICT), kao i sve aktivnosti povezane sa produkcijom i korienjem informacija i znanja, za kratko vreme su stekle status jednog od kljunih pokretaa ekonomskog napretka u svetu.2 Razvoj informacione tehnologije omoguio je velike promene u procesu informisanja, ali ipak sa zadrkom jer nije nimalo pohvalno da raunovodstveni informacioni sistem, na primer u SAD, ija efikasnost se meri upravo uticajem na menadere kompanija, nije na zadovoljavajuem nivou.3 Informacione tehnologije imaju fundamentalan uticaj na moderno drutvo i zato se, ne bez razloga, kae da mi ivimo u informatikom dobu. Naini razmene i prenosa, kao i koliina najrazliitijih informacija danas su vei nego ikad pre u istoriji. Danas, poslovne organizacije koriste informacione tehnologije za poboljanje kvaliteta proizvoda i usluga, poveanje produktivnosti rada, utedu energije i novca i na kraju za poveanje profita. Opti trendovi informacionih tehnologija relevantni za svaki raunarski sistem su:

2

Finansijski informacioni sistem u Srbiji obuhvata informacione sisteme: Narodne banke Srbije, klirinkih kua, banaka, udruenja banaka, Komisije za hartije od vrednosti, Berze i berzanskih posrednika, Centralnog registra hartija od vrednosti, Poreske uprave, Uprave za javna plaanja. 3 Istrivn sprvdn u 44 vlik prduz SD, pri emu 261 mndr zmljn d idntifiku glvn prblm runvdstvng izvtvn u svm prduzu, pkzl d 53% ispitnik smtr d psti sistmi bzbuu dkvtn infrmci z ptrb kstrnih krisnik i vntuln intrni brun trkv prizvd, li zt 52% smtr d ndstu infrmci z dnn dluk. Zimmerman, J. L.:Accounting for Decision Making and Control, Irwin, Boston, 2000.

11

Seminarski rad


a) odnos troak/perfomansa, b) objektno-orijentisano okruenje i menadment dokumenata, c) umreeno raunarstvo, d) mobilna trgovina, e) mreni raunar, f) internet, g) intranet i ekstranet, h) korporativni portali, i) umreeno preduzee, j) optike mree. Uslovi tranje podrazumevaju prirodu domae tranje za proizvodima i uslugama. Ukoliko su domai kupci obrazovaniji, znaju ta trae to e stimulisati tehnoloke i primene komunikacionih i informacionih tehnologija. Pratee i podravajue industrije ukljuuju prisustvo ili odsustvo industrija koje snabdevaju, ili su meusobno povezane. Faktor uslovi odnosi se na poziciju nacije sa stanovita faktora proizvodnje, kao to su sirovine, struna radna snaga ili infrastruktura, neophodne za konkurenciju u datoj industriji kao i primena komunikacione i informacione tehnologije. Konano, za ostvarenje meunarodnog uspeha neophodna su dva uslova: odgovarajua strategija preduzea, povoljna nacionalna prednost. Preduzee mora da donese nekoliko vanih odluka: odluku o ukljuivanju (zato, kako, gde, kada), o analizi meunarodnog marketing okruenja, o strategiji nastupanja na meunarodnim tritima, odreivanju odgovarajueg marketing programa, implementaciji i kontroli meunarodnog marketing programa. Iako na meunarodnom tritu ne konkuriu drave, ve preduzea iz pojedinih drava, drava treba da uoblii sredinu u kojoj domaa preduzea konkuriu i time da podstakne ili ogranii stvaranje konkurentske prednosti preduzea, pa i kroz infomacionu i komunikacionu tehnologiju.

3. FINANSIJSKA REVIZIJA U FUNKCIJI POBOLJANJA12

Seminarski rad


INFORMATIVNIH MOGUNOSTI FINANSIJSKIH IZVETAJA

3.1.

Profesionalna odgovornost - javni interes

Osnovu javnog interesa svakako ini stabilan rast i razvoj privrede i drutva u celini. Neophodan uslov za ovo jeste transparentnost ekonomskih aktivnosti, najpre u zemlji a potom i na meunarodnom planu. Za kreiranje transparentnog privrednog i drutvenog sistema neophodne su adekvatne finansijsko - raunovodstvene informacije, koje ine osnovu za ekonomsko rasuivanje i donoenje ekonomskih odluka. Da bismo pravilno mogli da shvatimo funkcionisanje dvostranog procesa na relaciji profesionalna odgovornost - javni interes, neophodno je da apostrofiramo njegove kljune aktere. To su: menadment preduzea, drava i profesionalne asocijacije raunovoa i revizora. Zadatak vrhovnog menadmenta jeste polaganje rauna o stanju, uspehu i promenama u finansijskom poloaju preduzea; donoenje pojedinanih finansijsko poslovnih odluka; sistematsko upravljaka kontrola poslovno finansijskog procesa u preuzeu. Dakle, njegova uloga se pre svega svodi na kreiranje eksternih finansijsko raunovodstvenih informacija, a potom se on javlja kao korisnik finansijsko raunovodstvenih informacija preduzea koj vodi i drugih preuzea. Meutim, uprave naih preduzea ne ispunjavaju na zadovoljavajui nain ni jednu od ovih funkcija, a za to postoje tri glavna razloga. Prvi je veoma niska raunovostvena obrazovanost lanova vrhovnog menadmenta, drugi je neadekvatan stepen poslovne etike i trei je, odsustvo sankcija za sluaj emitovanja nedovoljno relevantnih, pouzdanih i uporedivih finansijsko raunovostvenih informacija. Nain za prevazilaenje pomenutih problema je svakako u intenziviranju raunovodstvenog obrazovanja menadera, te u zahtevu da saine sopstveni kodeks poslovne etike, jer e najvei stepen ogovornosti za istinito i poteno informisanje o preuzeu upravo njima pripasti. Drava je kljuni akter odnosa profesionalna odgovornost - javni interes. U naoj zemlji, znaajan kvalitativan iskorak u odnosu na prethodno stanje stvari nainjen je donoenjem Zakona o preduzeima. Medjutim, i ovde je proputena prilika da se materija o polaganju rauna o stanju, uspehu i tokovima sredstava, inkorporira u navedeni Zakon, ime je takoe isputena prilika da se pojasne nadlenosti i odgovornosti top menadmenta. Zakon o raunovodstvu uinio je dva znaajna pomaka. Prvi je da se regulisanje odreenih pitanja vezanih za voenje poslovnih knjiga i eksterno finansijsko izvetavanje regulisalo na prilino uporediv nain sa svetskim uzorima. Drugi se odnosi na delimino povlaenje drave i delimino ustupanje mesta profesionalnoj asocijaciji. Profesionalna asocijacija raunovo|a i revizora stekla je izrazito vane i velike nadlenosti i odgovornosti za odnos profesije prema javnom interesu. Drava u tom smislu

13

Seminarski rad


treba da se angauje oko izrade jednog dobrog zakona o reviziji, kao i oko intenziviranja procesa obrazovanja i dodele sertifikata revizorima.

3.2.

Izvor gepa informacionih oekivanja

Izvetajni gep ondnosno jaz izmeu oekivanja od finansijsko raunovodstvenog izvetavanja i onoga to ono objektivno prua svojim korisnicima, neophodno je zatvoriti sve izraenijom ekonomskom globalizacijom i ubrzanim tehnolokim razvojem. Izvor nesklada izmeu onog to finansijski izvetaji nude i javnog interesa u vezi s tim, nalazi se u glavnom cilju finansijskog izvetavanja. Naime, glavni cilj finansijskog izvetavanja jeste obezbeenje informacija za ekonomska rasuivanja i ekonomske odluke, usmerene ka budunosti, oekivanim i planiranim efektima. Realna procena iznosa, vremenskog rasporeda i rizika budueg neto toka, potrebna je donosiocima ekonomskih odluka. Pored optih, javlja se potreba i za posebnim informacijama, koja proizilazi iz injenice da se pomenuti interesi ne tiu u istoj meri akcionara, dralaca obveznica preduzea, kreditora, drugih poverilaca, zaposlenih i tome slino. Finansijsko raunovodstvo i revizija finansijskih izvetaja nude jedinstven set izvetaja, koji su usmereni ka svim korisnicima raunovodstvenih informacija. To su: bilans stanja (izvetaj o dostignutom stanju sredstava i njihovih izvora finansiranja), bilans uspeha (izvetaj o ostvarenoj dobiti), izvetaj o promenama, tj. o kretanjima u finansijskoj situaciji preduzea (cash flow). Sve ovo su u svojoj osnovi izvetaji o ekonomskoj prolosti, i iz nje proizaloj poziciji preduzea. Ako uporedimo navedene karakteristike finansijsko raunovodstvenih izvetaja sa evidentiranim informacionim potrebama, videemo da se raunovodstvu i reviziji (s pozicija javnog interesa) moe uputiti nekoliko prigovora. To su pre svega, zatvorenost, nedostupnost, neshvatljivost za iru javnost, sadrajna i formalna jednolinost, neblagovremenost. Postoje dva naina kojima se moe obezbediti transparentnost finansijsko raunovodstvenog izvetavanja. To su: 1. produkovanje informacija koje zadovoljavaju kvalitativne kriterijume i 2. podravanje utvrene profesionalne etike raunovoa i revizora, praeno sankcijama u sluajevima njenog nepridravanja. Finansijsko raunovodstvene informacije treba da poseduju sledee karakteristike: razumljivost, relevantnost, pouzdanost i upotrebljivost, ukljuivost i konzistentnost. Upotrebljivost od strane korisnika prisutna je u osnovi svih mabrojanih karakteristika, i ona je uslov za razumljivost informacija. Ako poemo od injenice da nema vee opasnosti po javni interes od objavljivanja relavantnih ali nepouzanih informacija, videemo da je potrebna velika profesionalna odgovornost. Ona se oituje kroz pouzdanost finansijsko raunovodstvenih informacija koje u sebi sadre proverivost, iskaznu vrednost i neutralnost. Znaajnu kvalitativnu karakteristiku predstavlja i uporedivost finansijsko raunovodstvenih informacija. Upravo se putem uporedivosti obezbeuje da raunovostvena profesija na adekvatan nain slui javnom interesu. Uporedivost zato namee potrebe za14

Seminarski rad


standardizovanjem sadrine i forme finansijskih izvetaja. To se ini zakonski i putem raunovostvenih standarda i standarda revizije, a polazei od opteprihvaenih raunovodstvenih naela. Za uspeh ukupnih aktivnosti na obezbeenju kvaliteta finansijsko raunovodstvenih informacija, raunovo|ama i revizorima je pored strunog znanja neophodna i etika svest o pitanju profesionalne odgovornosti i javnog interesa. U zemljama razvijenih trinih privreda kodeksi profesionalnog ponaanja u sebi sadre duboko ukorenjene etike principe.

3.3. Uloga finansijske revizije u poboljanju informativne mogunosti finansijskih izvetaja Na naim prostorima, revizija je pre 1941 godine bila zasnovana na konceptu revizije tipinom za zemlje kontinentalne Evrope. Meutim, nakon drugog svetskog rata, prekinut je nastavak tek zapoetog razvoja raunovodstvene revizije. Formalno, propisa o uvoenju revizije u nau privrednu praksu nije manjkalo, a u tome je najvie angaovan bio Savezni zavod za reviziju i Republiki zavod za reviziju. Tako je na primer, 1948 godine doneen Zakon o reviziji privrednih preduzea i ustanova, koji je u stvari samo bio verna kopija tadanje sovjetske organizacije revizije. Kraj svih napora za rehabilitovanjem revizije na naim prostorima donelo je samoupravljanje. Radnici su imali glavnu ulogu u nadzoru nad poslovanjem preduzea, te se smatralo da revizija nije primerena jednom takvom samoupravnom drutvu. Danas, mi smo prinueni da donosimo zakonske propise o uvoenju revizije raunovodstvenih iskaza, a da pri tom iza sebe imamo jedan decenijski vakuum, a ispred sebe nemamo ni elementarni trini ambijent. Ipak, u aktuelnom trenutku, finansijska revizija moe da ima viestruku ulogu u poboljanju informativnih mogunosti finansijskih izvetaja. Ova uloga se uglavnom ogleda u prihvatanju koncepta novog preduzea, otklanjanju postojeeg konflikta ciljeva izmeu bilansne teorije i politike bilansa, zatim u zatiti poverilaca, strategijskom upravljanju preduzeima i slino. Dakle, pre svega je neophodno redefinisati koncept preduzea, a zatim jednom takvom novom konceptu trinog preduzea, nametnuti kvalitativnu promenu funkcije revizije, koja e biti garancija zatite interesa svih zainteresovanih stejkholdera. Budui da kategorija dobiti ima posebno mesto u takvom konceptu preduzea, te da je uloga preduzea da koristi svoje izvore, angaovanje i aktivnosti u poveanju dobiti, i to u okviru pravila igre (to znai angaovanje u slobodnoj konkurenciji bez utaje i krae), vidimo da institucija revizije predstavlja kljuni i nezamenljivi faktor. Potpuno nezavisna revizija je neophodan uslov dolaenja do potene i objektivne procene kapitala. Na internom polju korienja bilansa, bilansna sadrina u potpunosti odgovara bilansno teorijskim principima. Meutim, na eksternom planu prisutan je slobodan15

Seminarski rad


manevarski prostor za realizaciju poslovno - politikih ciljeva preduzea putem bilansa. To znai da se u skladu sa eljama i namerama eksternih korisnika raunovostvenih izvetaja, formuliu poslovno - politiki ciljevi, i to podeavanjem sadrine i forme bilansa. Tako se utie na formiranje miljenja pomenutih eksternih korisnika. Oblikovanje stanja i rezultata u skladu sa bilansno - politikim ciljevima uprave preduzea, direktno je suprotno bilansno teorijskim principima. Ova nespojivost teorije bilansa i politike bilansa proizilazi ustvari iz njihovih razliitih zadataka, odnosno iz konflikta interesa, koji ima niz posledica po eksterne korisnike bilansnih informacija. Tako jo jednom vidimo kako se namee potreba za finansijskom revizijom, koja treba da obezbedi sigurnost i verodostojnost raunovodstvenih iskaza njihovim korisnicima. Uloga revizije znaajna je i kod zatite poverilaca, jer u dananjim uslovima poverioci trae dodatnu sigurnost, i to u vidu kompletne nezavisne revizije raunovodstvenih izvetaja. Naime, bilansi preduzea i banaka nisu realan odraz knjigovodstvenog stanja imovine, tako da je za odgovarajuu zatitu potraivanja neophodno sigurnost traiti u prethodnoj verifikaciji raunovodstvenih iskaza. Zadatak revizije sastoji se u tome da oceni da li organizacija prikuplja podatke, da li ih sistematski registruje ondosno obrauje, kao i da li ih u okviru raunovodstvenih iskaza saoptava na zaovoljavajui nain. Drugim reima, da li je i u kojoj meri organizacija celishodna sa gledita pouzdanosti, pravovremenosti i racionalnosti.

4.

KOMPARACIJA MANUALNIH I RAUNARSKIH RAUNOVODSTVENIH SISTEMA

Mnogi koncepti i postupci koji su ukljueni u poslovanje manualnih sistema i sistema raunovodstva baziranih na raunarima su u osnovi isti. Razlike su veinom u pogledu pitanja da li pojedini postupci zahtevaju ljudsku prisutnost ili se oni mogu izvriti automatski uz pomo raunara. Raunari mogu biti programirani tako, da izvre mehanike zadatke velikom brzinom i tanou. Na primer, oni mogu biti programirani da itaju podatke, izvravaju matematike proraune i ponovo ureuju podatke u bilo koji eljeni oblik. Meutim, raunari ne mogu da misle. Zbog toga, oni ne mogu da analiziraju poslovne transakcije. Bez ljudskog vostva raunari ne mogu odrediti koji se dogaaju trebaju evidentirati u raunovodstvenim evidencijama, ili koji rauni trebaju dugovati, a koji potraivati da bi se evidentirao neki dogaaj. S tim mogunostima i ogranienjima na umu, ispitaemo uticaje sistema baziranih na raunarima na osnovni raunovodstveni ciklus. Evidentiranje poslovnih transakcija zahteva dva koraka. Prvo, transakcija mora bti analizirana da se odredi treba li da bude evidentirana u raunovodstvenim evidencijama i ako da, koji rauni trebaju dugovati, a koji potraivati i za koje iznose. Drugo, transakcija mora biti fiziki unesena - evidentirana u raunovodstveni sistem. Kako raunari ne znaju koje transakcije trebaju biti evidentirane ili kako ih evidentirati na odgovarajui nain, te dve funkcije moraju izvoditi raunovoe i manualnim i raunarskim sistemima.

16

Seminarski rad


Razlike, meutim postoje u nainu na koji se podaci fiziki unose u manualni sistem i sistem baziran na raunarima. U manualnim sistemima podaci se unose u obliku manualno ispisanih knjienja dnevnika. U sistemima baziranim na raunarima, podaci e biti uneseni tastaturom, optikim skenerom ili drugim sredstvom za unos podataka. Isto tako, podaci koji su uneseni u sistem baziran na raunaru ne trebaju biti u obliku stavke dnevnika. Podaci se obino unose u bazu podataka umesto u dnevnik. Ukratko, raunari mogu eliminisati potrebu za prenosom i ponovnim sreivanjem informacija koje su ve unesene u sistem. Oni isto mogu obavljati matematike proraune. Na taj nain, raunari eliminiu veinu papirnatog posla ukljuenog u operaciju raunovodstvenog sistema. Meutim, oni ne eliminiu potrebu za raunovodstvenim osobljem koji mogu analizirati poslovne transakcije i objasniti te dogaaje u skladu sa opteprihvaenim raunovodstvenim naelima. Razlike izmeu manualnih raunvodstvenih sistema i sistema baziranih na raunarima u odnosu na raunovodstvene postupke se mogu grafiki prikazati, kao to se vidi u nastavku.4

RAUNOVODSTVENI CIKLUS (Samo transakcije bilansa)

Manualni raunovodstveni sistem

Analizirajte transakcije Evidentirajte podatke u dnevnik Prenosite u raune glavne knjige Pripremite probni bilans Pripremite Pripremite finansijske odgovarajue izvetaje objaveRaunovodstveni sistem baziran na raunaru

Analizirajte transakcije4

. Robert F. Meigs, Walter B. Meigs, Raunovodstvo temelj poslovnog odluivanja, deveto izdanje, Prevod dela Accounting, Zagreb 1999, str. 79

17

Seminarski rad


Unesite podatke u sistem Unesite podatke Unesite podatke kao stavke kao raune dnevnika glavne knjige Pripremite probni bilans Pripremite finansijske izvetaje Pripremite odgovarajue objave

Dakle, raunovodstveni postupci mogu biti sumirani u osam koraka, kao to su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. Proknjiite transakcije u dnevnik, Prenesite transakcije u raune glavne knjige, Sastavite probni bilans, Uinite korektivna knjienja za kraj razdoblja, Sastavite korektivni probni bilans, Sastavite finansijske izvetaje i odgovarajue objavite.

Sled postupaka izveden na raunarskim sistemima u osnovi je isti kao i kod manualnih sistema. Jasno, raunar je programiran za automatsko izvoenje tih brojnih koraka. Postupci 1 i 4 ukljuuju analizu poslovnih transakcija i odluke miljenja o tome koji rauni trebaju dugovati i potraivati, te u kojim iznosima. Ta dva koraka u raunovodstvenom ciklusu zahtevaju ljudsko miljenje, bez obzira da li se postupci obrauju manualno ili primenom raunara. Postupci kao to su prenos u glavnu knjigu i sastavljanje probnih bilansa i finansijskih izvetaja ukljuuju ponovno sreivanje evidentiranih podataka i mogu biti lako izvedeni primenom raunara. Jasno, skiciranje odgovarajuih objava koje prate finansijske izvetaje, zahteva ljudsko miljenje. Sastavljanje i prenos zakljunih knjienja su zadaci koji ukljuuju prebacivanje evideniranih podataka s jednog rauna glavne knjige na drugi. Tako, zakljuna knjienja mogu biti automatski izvedena u raunarskom sistemu.5

5. WEB PREZENTACIJA FINANSIJSKIH IZVETAJAInternet je svetski sistem umreenih raunarskih mrea koji je transformisao nain na koji funkcioniu komunikacioni sistemi. Poeci Interneta se veu za stvaranje ARPANET-a,5

Ibid, str. 11

18

Seminarski rad


1969. godine, mree raunara pod kontrolom Ministarstva odbrane SAD. Danas, internet povezuje milijarde raunara irom sveta na jedan nehijerarhijski nain. Internet je proizvod spoja medija, raunara i telekomunikacija. Meutim, internet nije samo proizvod tehnolokog napretka, nego takoe drutvenih i politikih procesa, ukljuujui naunu zajednicu, politiku i vojsku. Od svojih korjena kao jedno neindustrijsko i neposlovno okruenje vezano za naunu zajednicu, Internet se vrlo brzo proirio na svet trgovine i poslovanja. Ipak, bilo je potrebno skoro 30 godina da se Internet nametne kao tehnoloka inovacija koja konstantno transformie drutvo i ekonomiju. Svetska mrea (engl. World Wide Web, W3, WWW) ili jednostavno veb je sistem meusobno povezanih, hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na internetu. Uz pomo internet pregledaa, korisnici mogu da gledaju veb stranice koje obino sadre tekst, slike, zvuni i video zapis. Ovaj pojam se esto pogreno koristi kao sinonim za internet, a zapravo oznaava samo jednu od usluga koje omoguava internet. Sastavni delovi veba su server, klijent, HTML, URL i HTTP. Skoro sve kompanije u zemljama razvijenog trita kapitala i hartija od vrednosti, imaju svoje Web sajtove. To su po pravilu, vienamenski Web sajtovi, koji osim osnovne prezentacije date kompanije, sadre i prikaz njenih godinjih finansijskih izvetaja. Godinje finansijsko izvetavanje na Web-u prua brojne izazove za kompanije, njihove revizore, kao i organizacije koje se bave nadzorom i podeavanjem odgovarajuih poslovnih standarda. Zbog toga je tehnologija pripremanja godinjih finansijskih izvetaja na Web sajtu privukla veliku panju intrnacionalnih organizacija (IFAC, IASC), sa osnovnim zadatkom da obezbede zahtevani kvalitet i pouzdanost finansijskih izvetaja.

5.1.

Primena zakonskih pravila za finansijsko izvetavanje na Web sajtu

Poto je finansijsko izvetavanje na Web sajtu novijeg datuma, to se stalno vre odreeni eksperimenti vezani za primenu razliitih varijanti finansijskog izvetavanja. U ovim prezentacijama finansijskih izvetaja mogua su dva tipa prikaza: prikaz finansijskog iznosa i tekstualnog sadraja slino nainu finansijskog izvetavanja po klasinoj papirnoj tehnologiji, i prikaz finansijskih izvetaja u sklopu savremenih tehnolokih mogunosti, gde su prisutne sve varijante pratee navigacione pomoi (primena hiperteksta, boksova za pretraivanje, potencijalni link na druge stranice i slino). Iako se korisnicima finansijskih izvetaja moe uiniti da u procesu finansijskog izvetavanja na Web-u trenutno ne postoje odreena pravila i standardi koji precizno odreuju ta je i ta bi trebalo da bude dozvoljeno prilikom prezentiranja jednog godinjeg izvetaja, svetska zakonska regulativa ini ogromne napore kako bi finansijsko izvetavanje na Web-u dobilo zakonsku formu. Internet tehnologija je svakako drugi transparentan medidjum, tako da norme koje se primenjuju pri oblikovanju godinjih finansijskih izvetaja na papirno baziranoj tehnologiji, bi isto tako trebalo da se primenjuju i na Web finansijsko izvetavanje. Ako uporedimo papirnu izvetajnu dokumentaciju sa kompanijskim Web finansijskim prezentacijama, doi emo do zakljuka a odreeni broj kompanija na svojim Web sajtovima prezentira samo zbirne informacije. Isto tako, veliki broj kompanija ne eli prezentaciju19

Seminarski rad


kompletnog finansijskog izvetaja na sopstvenom Web sajtu. To navodi na zakljuak da pomenute kompanije mogu svoje Web sajt prezentacije obogatiti namenskim, dodatnim i specifinim informacijama, koje nisu i ne mogu da budu zamena za njihove finansijske izvetaje bazirane na tradicionalnoj papirnoj izvetajnoj dokumentaciji. Prevazilaenje ovog problema ponudila je Komisija za hartije od vrednosti, koja je donoenjem akta broj 33-7233, postavila zahtev da prezentacije na vlastitim Web sajtovima budu identine kompanijskim papirnim finansijskim izvetajima.

Zakljuak Raunovoe upotrebljavaju raunare za zapisivanje, obradu i pohranjivanje raunovodstvenih informacija. Osim toga, upotreba raunara pomae da raunovodstvene informacije postanu korisnije za donosioce odluka.20

Seminarski rad


Prvo, raunari omoguuju raunovoama da prikupe informacije i dostave ih donosiocima odluka puno bre nego to je to mogue runo. Od ak vee vanosti je da, raunari omoguuju raunovoama klasificiranje i sumiranje podataka na mnogo razliitih naina. Na primer, dnevni izvetaji o prodaji, koji su pripremljeni za menadera velike robne kue, mogli bi biti najkorisniji ako je prodaja sumirana po odeljenjima. Meutim, u izvetajima o prodaji, koji su pripemljeni za kupce robe neke prodavnice, moe biti korisnije da se sumiraju dnevne prodaje po proizvodima. Tako, raunari pomau raunovoama u kreiranju finansijskih izvetaja za potrebe donosioca odluka.

Literatura [1] Aleksi, B.: Kvalitet finansijskog izvetavanja prema meunarodnoj profesionalnoj regulativi, SRRS, Raunovodstvo, specijalno izdanje,Beograd, jul 2004. [2] Petrovi, Z.: Finansijsko izvetavanje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.21

Seminarski rad


22

Visoka Ekonomska Skola Strukovnih Studija

Documents