Top Banner
VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA POŽAREVAC ODSEK AGRONOMIJA GRUPA ZAŠTITA BILjA Seminarski rad iz predmeta „“ Tema : Tehnologija proizvodnje kukuruza Mentor Student Prof.Borisav Jakovljević Jovica Stanković 281032/2011 _____________________
30

Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Dec 28, 2015

Download

Documents

Joseph Thomas
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Page 1: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

POŽAREVAC

ODSEK AGRONOMIJA

GRUPA ZAŠTITA BILjA

Seminarski rad iz predmeta „“

Tema : Tehnologija proizvodnje kukuruza

Mentor Student

Prof.Borisav Jakovljević Jovica Stanković

281032/2011

_____________________

Datum odbrane:________

Broj bodova:________

Požarevac

2014.

Page 2: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Sadržaj

Uvod

Izbor parcele

Plodored

Obrada zemljišta

Predsetvena priprema

Đubrenje

Izbor hibrida

Setva

Mere nege

Navodnjavanje

Berba

Zaključak

Page 3: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Uvod

Tehnologiju gajenja čine agrotehničke mere koje se primenjuju u proizvodnji svake ratarske biljke, pa i kukuruza. Osnovni zadatak tehnologije gajenja kukuruza je stvaranje povoljnih uslova za rast i razviće biljaka, odnosno za što bolje iskorišćavanje genetskog potencijala hibrida.Kvalitetno i blagovremeno izvedene agrotehničke mere ublažavaju nepovoljno dejstvo spoljnih činilaca na prinos kukuruza.

Page 4: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Izbor parcele

Gajenju kukuruza najbolje odgovaraju zemljišta ravničarskog reljefa do 300m nadmorske visine. Kukuruz daje visoke prinose na zemljištima koja su plodna, rastresita, sa dobrim kapacitetom za vodu. Kukuruzu odgovaraju zemljišta koja imaju znatne rezerve zemljišne vlage ali su istovremeno dobro aerisana. Ovakve osobine imaju zemljišta srednja po mehaničkom sastavu, dobre strukture i bogata organskim materijama kao što su černozem i gajnjače. Teška i zbijena zemljišta su znatno manje povoljna za proizvodnju kukuruza. Ovakva zemljišta treba podrivati i đubriti organskim đubrivima u cilju popravke njihovih osobina čime se stvaraju povoljniji uslovi za razvoj gajenih biljaka. Za gajenje kukuruza manje odgovaraju laka,humusom siromašna zemljišta jer imaju mali kapacitet za vodu. Popravka ovakvih zemljišta može se izvesti unošenjem organskih đubriva, najčešće stajnjaka. Na razvoj useva kukuruza velik uticaj ima i pH vrednost zemljišta. Gajenju kukuruza najviše odgovaraju zemljišta neutralne reakcije zemljišnog rastvora. Ako je pH vrednost zemljišta manja od 5 zemljište se ne koristi za proizvodnju kukuruza bez prethodnih mera popravke zemljišta. Kukuruzu ne odgovaraju ni zaslanjena zemljišta kod kojih je pH veći od 8.5, naročito u sušnim godinama koncentracija soli na ovakvim zemljištima se dodatno povećava.

Page 5: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Plodored

Plodored je agrotehnička mera koja smenom kultura u vremenu i prostoru održava i popravlja plodnost zemljišta (fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta),smanjuje zakorovljenost, sprečava pojavu bolesti i redukuje štetočine.Plodored se realizuje putem pravilnog dugoročnog plana setve i na taj način doprinosi stručnom planiranju zaštite o potrebi primene pesticida, izboru kao i dozi pesticida. Planom setve –plodoredom planiramo primenu pesticida i na taj način smanjujemo rizik rezidualnog delovanja pesticida. Plodoredom vrlo uspešno možemo regulisati stanje sa korovima, bolestima i štetočinama, a kao krajnji rezultat plodored redukuje primenu pesticida, smanjuje troškove proizvodnje i „brine“ o zaštiti čovekove sredine. Plodored je jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja kultura.

Kukuruz treba gajiti u plodoredu, a ne u monokulturi. Dobri predusevi za kukuruz su strna žita, prvenstveno ozima ali i jara strna žita. Dobar predusev kukuruzu su i leguminoze, u praksi je to najčešće soja a na znatno manjim površinama i grašak, pasulj. Povoljan predusev kukuruzu može biti i suncokret, dok je šećerna repa manje povoljan predusev kukuruzu jer napušta zemljište kasnije od drugih preduseva i veliki je potrošač vode. Zbog visokog učešća u strukturi setve kukuruz se još uvek gaji u monokulturi na znatnim površinama i pored konstantnih upozorenja stručnjaka da je ovakva proizvodnja rizična. Kukuruz je biljka koja može da podnese monokulturu, ali je treba maksimalno izbegavati iz većeg broja razloga. U monokulturi se zemljište jednostrano iskorišćava, dolazi do veće pojave otpornih korova, a kukuruzna zlatica može desetkovati prinos kukuruza u monokulturi.

Gajenje kukuruza u monokulturi doprinosi većoj brojnosti i rasprostranjenosti kukurzne zlatice Diabrotica spp. i najvažnija mera za suzbijanje ove štetočine je gajenje kukuruza u plodoredu. Prema našim rezultatim brojnost lovljenja ove štetočine na kukuruzu putem feromonskih klopki u prvoj godini ulovljeno je 45 primeraka u toku jedne nedelje, u monokulturi ulovljeno je 182 primerka, a u

Page 6: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

trogodišnjoj setvi kukuruza na istom polju ulovljeno je 990 primeraka imaga kukurzne zlatice u toku jedne nedelje.

Poznato je da kukuruzni plamenac prezimljava u stabljici kukuruza što znači da gajenjem kukuruza na istom polju uvećava se brojnost ove štetočine, a isto važi i za kukuruznu pipu pogotovu gajenje ove kulture na istom polju više godina.

U suzbijanju nematoda plodored predstavlja jednu od najstarijih i najvažnijih mera. Uticaj plodoreda na nivo populacije nematoda u neposrednoj je vezi sa biljkama domaćinima.

Page 7: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Obrada zemljišta

Obrada zemljišta je kompleksna agrotehnička mera koja se deli na osnovnu obradu zemljišta i predsetvenu pripremu. Osnovni zadatak osnovne obrade zemljišta je stvaranje povoljnog vodnog, vazdušnog i toplotnog režima u zemljištu kao i dobre mikrobiološke aktivnosti, sve u cilju osiguranja povoljnih uslova za rast i razvoj useva kukuruza. Veoma je važno blagovremeno izvođenje osnovne obrade zemljišta. Ako je predusev kukuruzu strnina prvi korak pri osnovnoj obradi je obrada strništa. Ova operacija često se naziva još i ljuštenje strništa, odnosno ugarenje. Obradom strništa čuva se zemljišna vlaga, provocira se nicanje korova a zaoravaju se i žetveni ostaci čime se stvaraju uslovi za mikrobiološke procese i razgradnju zaorane mase. Prema višegodišnjim podacima najbolji prinosi kukuruza ostvaruju se ako je osnovna obrada izvedena u prvim rokovima obrade, ranije u jesen. Sa kašnjenjem osnovne obrade dolazi do smanjenja prinosa kukuruza, naročito ako se osnovna obrada izvede u proleće u godini u kojoj se gaji kukuruz. Na kasno obrađenom zemljištu ne postoji povoljna struktura, predsetvena priprema je otežana, klijanje i nicanje je neujednačeno, što sve dovodi do znatno nižih prinosa kukuruza. Osnovna obrada najčešće se izvodi oranjem na dubinu 20 do 30 santimetara, u zavisnosti od tipa zemljišta, preduseva, količine žetvenih ostataka i dr. Orati treba kada je zemljište u stanju fizičke zrelosti za obradu, odnosno pri povoljnoj vlažnosti zemljišta. Ako je zemljište vlažnije oranjem se stvara kaišava plastica kao i nepropusni sloj ispod dubine oranja. Ako se ore suviše suvo zemljište dolazi do stvaranja većih grudvi koje se kasnije teško razbijaju. Zatvaranje zimske brazde je mera koja se preporučuje nakon izvedene osnovne obrade. Kvalitetna i blagovremena predsetvena priprema veoma je važna jer seme treba da ima"tvrdu posteljicu, a mek pokrivač". Osnovni zadatak predsetvene pripreme je čuvanje vlage, ravnanje zemljišta, uništavanje eventualno izniklih korova, sve u cilju stvaranja povoljnih uslova za razvoj mlade biljke kukuruza. Dubina predsetvene pripreme treba da je 8 do 10 santimetara, ova mera izvodi se kombinovanim oruđima kako bi se smanjio broj prohoda mehanizacije. Ako obnavljamo ili zasnivamo ornicu oranje se vrši na 35 – 45 cm. Ornica se ne zasniva na zemljištima gde ne može da se ore više od 30 cm tj. humusni sloj treba

Page 8: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

da je dublji od 30 cm. Obradom treba obezbediti dubok humusno-akumulativni sloj u koji će se izvršiti akumulacija vode. Obradom treba uništavati tj. zaoravati korove, treba žetvene ostatke ili stajnjak rasporediti po što dubljem sloju zemljišta, jer se na taj način reguliše vodno-vazdušni i toplotni režim, kao i rad mikroorganizama i obezbeđuje se optimalan nivo hraniva u zemljištu.

Predsetvena priprema

Predsetvenom pripremom treba stvoriti optimalno rastresit sloj zemljišta iznad semena i optimalno zbijen sloj debljine 5 – 6 cm ispod zone polaganja semena.

Ovaj optimalno zbijen sloj na koji se polaže seme prilikom setve treba da obezbedi kapilaran dotok vode do semena, da obezbedi pravilno ukorenjavanje ponika i što bolji kontakt između zemljišnih čestica, semena i korena klijanca. Ovaj sloj treba

da je debljine 4 – 6 cm. Površinski rastresit sloj iznad semena treba isto da je

Page 9: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

debljine 5 – 6 cm. Treba da je rastresit, da obezbedi što lakše nicanje mlade biljčice, smanji otpor klijancu prilikom nicanja, treba da je rastresit da obezbedi što

brže poniranje padavina u dublje slojeve kako ne bi došlo do rasplinjavanja strukturnih agregata i formiranja pokorice. U tom slučaju pokorica pruža veliki otpor klici prilikom nicanja. Pokorica može izazvati pucanje koleoptile ispod

površine zemljišta (pokorice), što će prouzrokovati razvoj listova ispod površine zemljišta i propadanje klijanca. Predsetvenom pripremom treba uništiti ponike

korova. Prva predsetvena priprema se izvodi nešto dublje 10, 12 – 14 cm. Izvodi se rano u proleće setvospremačima kada to vremenski uslovi dozvoljavaju tj. kada

zemljište nije prezasićeno sa vodom i kada prolazak mehanizaije ne izaziva veliko gaženje i sabijanje zemljišta. Cilj ove prve predsetvene pripreme je da se popravi

vodno-vazdušni režim, da se zemljište oslobodi suviška vode, da se popravi odnos nekapilarnih i kapilarnih pora kako bi se stvorili povoljni uslovi za izvođenje

ostalih agrotehničkih mera. Ovom pripremom treba povećati učešće nekapilarnih pora. U to vreme su već ponikli korovi koji niču na temperaturi do 5 °C i te ponike

treba uništiti predsetvenom pripremom. Neposredno pred setvu izvodi se druga predsetvena priprema koja ima za cilj da stvori povoljne uslove za klijanje semena i

nicanje biljaka, izvodi se na dubini oko 10 cm. Pre ove pripreme primeni se potrebna količina azotnih đubriva. Predsetvenom pripremom đubriva se mešaju sa

zemljištem i uništavaju korovi koji niču na temperaturi 5 – 8 °C.

Page 10: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Đubrenje

Kukuruz spada u grupu ratarskih biljaka sa najvećom proizvodnjom organske materije po jedinici površine. Za formiranje velikog prinosa potrebno je obezbediti značajne količine hraniva. Koriste se makro, mikro i korisni elementi. Tri osnovna deficitarna elementa su azot, fosfor i kalijum. N i K2O biljke intenzivnije usvajaju do svilanja, a najintenzivnije u fazi od 9 – 11 listova pa do oplodnje (30 – 35 dana). U tom periodu biljka usvoji 66,6% azota i 72,1% kalijuma.Da li će se uneti veće ili manje količine zavisi od brojnih faktora, a posebno od tipa zemljišta. Što znači da je potrebno uraditi analize zemljišta, makar one osnovne na sadržaj azota i drugih makroelemenata.U uslovima navodnjavanja treba količinu azota povećati na oko 180 kg/ha ne samo zato što se uz navodnjavanje postižu veći prinosi i što se usled

toga više iscrpljuje zemljište već i zato što su vrlo često i veći gubici azota ispiranjem u dublje slojeve.Ako se kukuruz gaji u plodoredu posle lucerke,

deteline, soje ili neke druge leguminoze, onda se može smanjiti količina azota jer ovi usevi obogaćuju zemljište pomenutim hranljivim elementom.Posebnu pažnju treba obratiti na vreme unošenja pojedinih vrsta đubriva u zemljište, odnosno o

vremenu potrebnom da se aktivne materije đubriva u zemljištu prevedu u biljkama pristupačne oblike.Kukuruz treba đubriti na bazi agrohemijske analize zemljišta

kako bi unete količine đubriva odgovarale potrebama useva kukuruza kao i stanju plodnosti parcele na kojoj će se gajiti kukuruz. Đubrenje na bazi agrohemijskih analiza zemljišta je racionalno i u funkciji zaštite životne sredine. U različitoj

literaturi nalaze se različite preporuke za potrebne količine đubriva za kukuruz, većina autora navodi da je za prinos od 10 t/ha potrebno 100-180 kg/ha N, 70-120

kg/ha P2O5 i 40-120 kg/ha K2O. Osnovno đubrenje za kukuruz treba izvesti u jesen, pred osnovnu obradu zemljišta. Ovom prilikom unose se celokupne količine

fosfora i kalijuma kao i deo azota putem kompleksnih mineralnih đubriva. Preostale potrebne količine azota potrebno je primeniti u proleće, pre predsetvene pripreme. Tačna količina azotnog đubriva može se u proleće utvrditi na osnovu N-min metode. U savremenoj agrotehnici kukuruza prihranjivanje tokom vegetacije

Page 11: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

se ne preporučuje.

Izbor hibrida

Hibridi se dele u tzv. FAO grupe zrenja 100 – 1000.Za naše područje značajne su grupe zrenja 300 – 700.

Grupa zrenja (200 – 300) ima dužinu vegetacije 100 – 120 dana, 13 – 15 listova, klip je postavljen 60 – 80 cm i obično u momentu berbe ima 15 – 20% vlage

Srednje rani hibridi (400 – 500) – dužina vegetacije 120 – 130 dana, broj listova 15 – 17, klip 80 – 100 cm, vlaga 20 – 25%

Page 12: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Srednje kasni hibridi (600 - 700) – dužina vegetacije 130 – 140 dana, 17 – 19 listova, visina klipa 100 – 120 cm, vlaga u momentu zrenja 25 – 30%

U našim uslovima se gaje hibridi 400 (predusev za pšenicu), 500 i 600 FAO grupe zrenja.

Hibridi FAO grupe zrenja 200, 300 i 400 se gaje u brdsko-planinskom području na nadmorskoj visini 600 – 800 m (600 m za grupu 400, a 800 m za grupu 200)

Hibridi FAO grupe zrenja 500 – 600 se gaje na nadmorskoj visini 400 – 600 m

Hibridi FAO grupe zrenja 600 – 700 se gaje na nadmorskoj visini 200 – 400 m

Prilikom odabira hibrida treba voditi računa o njegovom prinosu, dužini vegetacije, otpornosti stabla na poleganje, suši, toleranciji stabla na bolesti i štetočine, o kvalitetu zrna za utrošak za prirast. Treba voditi računa o strukturi setve (na koliko će posle površina doći pšenica), voditi računa o opremljenosti gazdinstva (poželjno i rani i kasni i srednji kukuruz grupe zrenja). Otpornost stabla na poleganje veoma bitna. Pravilan izbor hibrida ravnomerno upošljava radnu snagu – dug period berbe, setve i optimalne agrotehničke mere.

Page 13: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Setva

Setva je jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera u proizvodnji kukuruza. Kako bi se setva izvela kvalitetno potrebno je pravovremeno i kvalitetno obaviti predsetvenu pripremu zemljišta. Zemljište treba da je dobro usitnjeno, ravno i rastresito. Setva je kompleksna agrotehnička mera, sastoji se od više elemenata: vremena, dubine i gustine setve. Kukuruz se seje širokoredno, sa razmakom redova 70 cm, a u redu razmak je 20 – 32 cm, što zavisi od dužine vegetacije hibrida (rani – gušće, kasni – ređe) i zavisi od tipa hibrida (sa uspravnim listovima – gušće, sa položenim listovima – ređe). Ako u toku zime ima optimalna količina zimskih padavina seje se gušće i obrnuto. Ako se ima pravilan raspored azota u dubini profila (najviše azota na dubini 60 cm) biće dobri prinosi i seje se gušce. Optimalna gustina koriguje se ±10 – 15% gustine biljaka.Greške koje se učine u setvi samo delimično mogu da se poprave, ova agrotehnička mera ubraja se u najznačajnije u proizvodnji kukuruza.Vreme setve uslovljeno je biološkim osobinama kukuruza, agroekološkim uslovima određenog rejona kao i dužinom vegetacije odabranog hibrida i namenom kukuruza, za zrno ili za silažu. Kukuruz treba sejati u dovoljno zagrejano zemljište, sa setvom kukuruza se počinje kada se zemljište na dubini od 10 cm zagreje na 10°C. Ovakvi uslovi omogućavaju da, uz dovoljno vlage, nicanje bude za petnaestak dana. U našem regionu najveće površine pod kukuruzom poseju se u periodu od 10. do 30. aprila. Ukoliko zemljište nije dovoljno zagrejano, seme bubri ali dugo ne klija, deo semena se zarazi i gljivičnim oboljenjima, usevi zbog toga mogu biti proređeni. Drugi nedostatak rane setve je eventualno oštećenje od kasnog mraza, te mnogi proizvođači izbegavaju ranu setvu. Rana setva ima i svojih prednosti, ranije sejani usevi ranije i niču, pa tako ranije i metliče, svilaju, pre i dozrevaju, brže otpuštaju vlagu iz zrna jer sazrevaju u toplijem periodu. Ovakvi usevi razvijaju snažan korenov sistem do sušnog perioda, te lakše podnose sušu. Iz svih ovih razloga setvu kukuruza treba početi u prvoj dekadi aprila, najveće

Page 14: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

površine treba posejati u drugoj dekadi aprila, do kraja ovog meseca treba završiti setvu kukuruza. Setva hibrida pune vegetacije u maju mesecu je nesigurna, ako moramo sejati u maju treba sejati hibride kraće vegetacije. Kasna setva je rizična jer je može pratiti nedostatak vlage u zemljištu što može produžiti klijanje kukuruza.Dubina setve zavisi prvenstveno od tipa zemljišta, odnosno njegove vlažnosti. Pri normalnim uslovima vlažnosti na zemljištima tipa černozem kukuruz treba sejati na 6 cm dubine, izuzetno 1 do 2 cm dublje. Na zemljištima težeg mehaničkog sastava koja su vlažnija setva treba da je1 do 2 cm plića.Veoma važan činilac proizvodnje kukuruza je broj biljaka po hektaru, tj. sklop. Broj biljaka po jedinici površine je prva komponenta prinosa i veoma je važno setvom kukuruza na zadato rastojanje stvoriti uslove za željeni broj biljaka u žetvi. Različiti hibridi kukuruza imaju različite zahteve prema gustini setve. Gustina setve menjala se poslednjih nekoliko decenija s tendencijom povećanja broja biljaka po hektaru. Tome je doprinela pojava novih hibrida koji podnose gušći sklop, te se danas srednje rani i srednje kasni hibridi seju na 57 do 68000 biljaka po ha, rani hibridi na 68 do 79000 biljaka po ha, dok se kasni hibridi seju na 55-60.000 biljaka po ha. Na sklop u velikoj meri utiču i klimatski uslovi kao i kvalitet zemljišta. U suvim uslovima i na slabijim zemljištima treba planirati manji sklop i obrnuto. U uslovima navodnjavanja praktikuje se gušća setva, kao i kod hibrida koji se gaje za silažu. Na tržištu se nalazi veliki broj hibrida, od FAO 300 do FAO 700. Izbor hibrida zavisi u mnogome od proizvodne orjentacije gazdinstva, ali da bi proizvodnja bila stabilnija važno je odlučiti se za hibride različite dužine vegetacije.

Page 15: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Mere nege

Nega kukuruza obuhvata niz operacija koje se obavljaju po potrebi, a to su: valjanje, razbijanje pokorice, međuredna kultivacija, zaštita od štetočina, korova i bolesti i navodnjavanje. U našim uslovima proleća su često sa malim količinama padavina, pa kukuruz nakon setve treba valjati kako bi se obezbedio bolji kontakt semena i zemljišta i sačuvala dragocena vlaga u zemljištu. Česta je pojava pokorice nakon jakih pljuskova u fazi klijanja kukuruza, u ovakvim situacijama važno je razbiti pokoricu i time omogućiti nesmestano nicanje useva kukuruza. Od mera nege koje se promenjuju u usevu kukuruza jedno od najznačajnijih mesta pripada suzbijanju korova. Prilikom upotrebe herbicida važno je imati u vidu kako populaciju korova na konkretnoj parceli tako i poštovati uputstvo za upotrebu proizvođača pesticida. Zaštita kukuruza od štetočina izvodi se kako tretmanom semena kukuruza kao i drugim tretmanima u zavisnosti od intenziteta napada konkretne štetočine. Međuredna kultivacija veoma je važna mera nege kukuruza koja obezbeđuje sprečavanje gubitka vlage iz zemljišta u vegetaciji kukuruza, kao i suzbijanje poniklih korova, uništavanje pokorice, popravljanje vodno vazdušnog i

Page 16: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

mikrobiološkog režima zemljišta. Međurednu kultivaciju treba izvesti u ranijim fazama razvoja kukuruza, kada kukuruz ima tri do četiri lista prvi put i kada biljke kukuruza imaju šest do osam listova drugi put. Prva međuredna kultivacija obavlja se na dubini od 6 do 8 cm, dok se drugi put kultivira pliće, na dubini od 4 do 6 cm. Pri međurednom kultiviranju treba obratiti pažnju na zaštitnu zonu do biljaka kukuruza, koja pri prvoj kultivaciji treba da bude 10 do 12 cm, a pri drugoj kultivaciji ova zona je šira i treba da iznosi 15 do 20 cm. U našem regionu pojedini poljoprivrednici zagrću kukuruz tokom vegetacije, ali ova mera nema opravdanja u savremenoj proizvodnji kukuruza jer se zagrtanjem povećava površina sa koje dolazi do isparavanja i gubitka vlage iz zemljišta.

Navodnjavanje

Prinosi kukuruza u regionu variraju značajno od godine do godine u vrlo širokom rasponu u zavisnosti od količine i rasporeda padavina u vegetaciji kukuruza. Prosečne potrebe kukuruza za vodom su: april 35mm, maj 90mm, jun 95mm, jul 120mm, avgust 75mm i septembar 40mm, sve ukupno 450mm. U vegetaciji kukuruza prosečan nedostatak padavina iznosi 150 do 250 mm. Posledice suše na smanjenje prinosa prvenstveno zavise od dužine perioda bez padavina, visine temperature vazduha, vodnog režima zemljišta, zahteva biljaka za vodom i stepena tolerantnosti prema suši, kao i od nivoa primenjene agrotehnike. Kukuruz najveće potrebe za vodom ima u fazi cvetanja, suša u ovoj fazi može da utiče na smanjenje prinosa zrna koje je dva do tri puta veće u odnosu na njenu pojavu u bilo kojoj drugoj fazi razvoja kukuruza. Velika osetljivost kukuruza na nedostatak vode i visoke temperature u vreme cvetanja proizilazi iz potrebe istovremenog razvijanja muških i ženskih cvetova koji su na biljci prostorno udaljeni 30do 100 cm i potpuno su izloženi spoljnim uticajima. Zato se biljka sama štiti zakašnjenjem

Page 17: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

pojave svile u odnosu na metlicu, čime se period izlaganja svile štetnom delovanju suše skraćuje, a to u uslovimadugotrajne i jake suše dovodi do povećanog broja jalovih biljaka. Efekat suše u pojedinim godinama je katastrofalan,jer su postignuti prinosi kukuruza manji nego ozimih strnina. U ekstremno sušnim godinama na pojedinim parcelama prinosa kukuruza uopšte nije bilo. Efekat navodnjavanja na prinos kukuruza u našim uslovima veoma je značajan. U uslovima navodnjavanja ostvaruju se visoki i stabilni prinosi kukuruza od12 do 13t/ha, pa i više. Različiti autori navode da je efekat navodnjavanja na povećanje prinosa kukuruza 30% pa i više zavisno od godine.Potrebe za navodnjavanjem kukuruza na našim prostorima su veoma izražene, jer je suša česta i zahvata velika prostranstva, značajno umanjuje prinose i nanosi ogromne štete proizvodnji kukuruza, kao i poljoprivrednoj proizvodnji u celini. U odnosu na uslove i realne mogućnosti navodnjavanje kod nas je veoma malo zastupljeno. U narednom perodu odnos prema navodnjavanju kao veoma važnom činiocu povećanja i stabilizacije prinosa kukuruza treba menjati i prilagiđavati potrebama proizvođača. Kukuruz se kod nas obično počinje navodnjavati od sredine meseca jula, i nastavlja se u mesecu avgustu kada obično još uvek traje nedostatak prirodnih padavina. U uslovima suše navodnjavanje je u potrebno najčešće obaviti dva do četiri puta sa zalivnom normom od 30 do 40mm. Vreme zalivanja treba utvrditi nekom od za to predviđenih metoda, ne treba zalivati samo na osnovu izgleda biljaka ili ispucalosti zemljišta i sl. Kakvi su efekti navodnjavanja u 2013. godini vidi se u rezultatima makroogleda kukuruza koje je u uslovima suvog ratarenja i u uslovima navodnjavanja izvela PSS "Sombor" u 2013. godini.

Page 18: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Berba kukuruza

U ranijem periodu gotovo celokupna količina kukuruza koji se proizvodio na privatnom posedu brala se u klipu beračima i skladištila u koševima tj. čardacima koji su najčešće bili drvene, a ređe metalne konstrukcije. Ovakav način proizvodnje podrazumevao je i značajno angažovanje radne snage. Tokom poslednjih deset godina situacija se izmenila jer sve značajnije mesto zauzima kombajniranje

Page 19: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

kukuruza u zrnu. Kod individualnih poljoprivrednih proizvođača još uvek preovladava berba kukuruza u klipu kada se kukuruz smešta u čardak i troši se postepeno, prema potrebi. Ovim načinom nema troškova sušenja kukuruza ali je važno kontrolisati proces skladištenja kako ne bi došlo do pojave plesnivosti klipa kukuruza. Kvalitet skladištenog kukuruza značajno zavisi od vlage u zrnu tokom berbe i skladištenja. Ako je vlaga u zrnu do 25% i ako je skladišni prostor manji i dobro aerisan nema potrebe za povremenim premeštanjem kukuruza. Ako je vlaga 25 do 30% potrebno je povremeno premeštanje klipova, dok se skladištenje kukuruza preko 30% vlage ne preporučuje. Praksa je da se prvo beru hibridi kraće vegetacije, a da se vlažniji kukuruz skladišti u gornjem delu čardaka, zbog boljeg sušenja. Za ovakvo skladištenje obično se gaje hibridi FAO grupa 500, 600 i 700. Berba kukuruza u zrnu sve je značajnije zastupljena na posedima poljoprivrednih proizvođača u poslednjih desetak godina. Za ovakav vid ubiranja kukuruza veoma je bitan sadržaj vlage u zrnu u momentu kombajniranja. Procenat vlage u zrnu u momentu berbe ne bi smeo da bude veći od 20%., jer pri većim vlagama izuzetno rastu troškovi sušenja zrna kukuruza. Za berbu u zrnu pogodniji su hibridi kraće

vegetacije, prvenstveno FAO grupa 300 i 400.

Page 20: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

Zaključak

Kukuruz se u Srbiji proizvodi od dugogodišnjih monokultura pa do proizvodnje u sistemu višepoljnih plodoreda. Ipak najčešće se proizvodi u dvopoljnom plodoredu sa pšenicom ili nekom drugom strninom.Iako je kukuruz tolerantan na gajenje u monokulturi, posebno na zemljištima sa visokim proizvodnim potencijalom, potrebno je napomenuti da ovakav način proizvodnje nosi i velike rizike i teškoće. Na prvom mestu to se ogleda u otežanom suzbijanju jednogodišnjih i višegodišnjih korova, uzročnika bolesti kao i štetočina.

Kod nas pored lucerke najznačajnija krmna biljka. Od kukuruza se proizvodi preko 1000 proizvoda. U ishrani ljudi zrno se koristi kao pečeno, kuvano ili kao kokice, od kukurznog brašna(hleb, proja, kačamak). U ishrani ljudi koristi se 10% a 90% u ishrani stoke(koncetrovana stočna hrana, silaža) i drugim granama industrije(prehrambenoj, kozmetičkoj, farmaceutskoj, tekstilnoj i hemijskoj). Ima

Page 21: Visoka Tehnička Škola Strukovnih Studija Kukuruz

veliki agrotehnički značaj, zemljište ostaje nezakorovljeno i bogato hranjivim materijama.

Poreklom je iz Amerike. Po zasejanim površinama nalazi se na trećem mestu, posle pšenice i pirinča. Najveće površine: SAD, Kina, Brazil, Italija, Rumunija i Francuska. Koda nas se gaji na oko 1.200.000 ha sa prosečnim prinosom od oko 4,5t/ha.

Pripada redu Poales, familiji Poacea i rodu Zea. Na osnovu morfoloških osobina i hemijskom sastavu zrna izvršena je klasifikacija po Žukovskom i ima 9 podvrsta:zuban, tvrdunac, šećerac, kokičar, mekunac, voskovac, meki šećerac, poluzuban i plevičar.

U našoj zemlji najzastupljenije su podvrste:zuban,tvrdunac,šećerac i kokičar.

Literatura

1. http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/ 2. http://www.kws.de/ 3. http://psssle.com/