uvek u vašoj blizini! - DIS trgovinaAVIV I DIS, NASTAVAK USPEŠNE SArADNJE 16. AKCIJA SrBI SlAVE SlAVU MAKAr I NA rATE 18. VESTI Iz DIS-A I SrBIJE 20. STATISTIKA TrOŠIMO TrI PUTA

Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović, Agencija CONTEXT ManufacturingDIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija CONTEXT ManufacturingKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, [email protected]ŠTAMPA: Grafopromet d.o.o. Kragujevac

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima:www.dis.rs i www.dismarket.rs

36.

16.

10. 12.

26.

46.

6.

4. UVODNIKOčEKUJEMO TEŠKU, AlI JOŠ USPEŠNIJU 2016. GODINU

6. TEMA BrOJATrI NOVA MArKETA NA DIS-OVOJ MAPI

10. TržIŠTEDIS U VElIKOJ PlANI SrEĐEN zA DESETKU

12. MArKETINGEVrOPlJANI Iz UGlA AGENCIJE

14. SArADNJAAVIV I DIS, NASTAVAK USPEŠNE SArADNJE

16. AKCIJASrBI SlAVE SlAVU MAKAr I NA rATE

18. VESTI Iz DIS-A I SrBIJE20. STATISTIKA

TrOŠIMO TrI PUTA MANJE NEGO EVrOPlJANI22. STrUčNI UGAO

POVEćANJE PrOMETA U ODNOSU NA PrOŠlU GODINU

24. TržIŠTESrPSKI MED MEĐU NAJBOlJIMA U SVETU

26. AKTUElNOSVE VEćI PrITISCI zA GMO hrANU

30. MArKETINGKOlIKO JE U POSlU VAžNA hArIzMA?

32. MArKETING KUPAC UVEK MOrA DA BUDE UVAžAVAN

36. MENADžMENTKAKO rESTrUKTUrIrATI KOMPANIJU

38. VESTI Iz SVETA40. MENADžMENT

EfIKASAN SISTEM zA MErENJE UčINKA zAPOSlENIh

42. DIS KArAVANONTArIO fOOD TErMINAl, NAJVEćI KVANTAŠ KANADE

46. zABAVA BOžIć, NAJrADOSNIJI hrIŠćANSKI PrAzNIK

50. rECEPTI52. ENIGMATIKA

Srpska privreda je u godini iza nas posle dužeg vremena zabeležila blage znake oporavka, ali daleko smo od toga da od nastupajuće 2016. možemo da očekujemo mnogo bolje stanje i uslove za poslovanje. Oštre mere fiskalne konsolidacije, koje sprovodi država, direktno su uticale na smanjenje opšte potrošnje, što uz sve ostale efekte dugotrajne ekonomske krize čini jako težak ambijent za rad u trgovinskom sektoru.

Sve ukazuje na to da će i naredna godina biti jako teška, ali kompanija DIS će i u takvim okolnostima nastaviti svoj razvoj i ostvarenje svih planova koje smo zacrtali. Apsolutno smo svesni da možemo da se oslonimo samo na sopstvene snage, rad i upornost, kao i do sad. Moraćemo još i više da vodimo računa o troškovima i da pronalazimo nove puteve kako da stignemo do potrošača i kako da zadovoljimo sve njihove potrebe i očekivanja. Celokupna naša energija biće usmerena ka razvoju svih sektora unutar kompanije i ka daljem podizanju kvaliteta usluge u našem lancu maloprodaje. Imamo potencijal i kapacitet za takvu borbu na tržištu i zbog toga sa uzdržanim ali realnim optimizmom ulazimo u narednu godinu.

Godina iza nas bila je jako teška, ali i uspešna. Sa novih pet velikih marketa koje smo otvorili u čačku, Mirijevu, zrenjaninu, Novom Beogradu i Šapcu, stigli smo do brojke od 21. objekta u našem sistemu maloprodaje. U pitanju su ozbiljne investicije, ali to je pravac koji nećemo napuštati u našem daljem razvoju. U 2016. ćemo nastaviti širenje i modernizovanje mreže marketa, a već za mart je planirano otvaranje nova dva velika objekta. Verujemo da ćemo predanim radom ostvariti sve planove koje smo postavili ispred sebe u sledećoj godini.

Darko Aćimović, generalni direktor

Uvodnik

Očekujemo tešku, ali još uspešniju 2016. godinu

S poštovanjem, Darko Aćimović

Generalni direktor

U 2016. ćemo nastaviti širenje i modernizovanje mreže marketa, a već za mart je planirano otvaranje nova dva velika objekta. Verujemo da ćemo predanim radom ostvariti sve planove koje smo postavili ispred sebe u sledećoj godini

Sve ukazuje na to da će i naredna godina biti jako teška, ali kompanija DIS će i u takvim

okolnostima nastaviti svoj razvoj i ostvarenje svih planova

koje smo zacrtali

Kompanija DIS je uspešno realizovala predviđene razvojne ciljeve za 2015. godinu. za manje od dva meseca, od kraja oktobra do polovine decembra, otvorena su tri nova marketa u Šapcu, zrenjaninu i na Novom Beogradu. Uz objekte otvorene početkom aprila u čačku i tokom avgusta u beogradskom naselju Mirijevo, broj marketa u najvećem domaćem trgovinskom lancu je porastao na ukupno dvadeset i jedan. Paralelno sa otvaranjem pet novih objekata, uspešno je nastavljena opsežna akcija potpunog renoviranja postojećih, u okviru koje su potpuno novo ruho dobili marketi u Smederevskoj Palanci, Mladenovcu i Velikoj Plani.

Sve ovo je iziskivalo neprestanu posvećenost svih zaposlenih, ali kada se sa ove vremenske tačke osvrnemo

na proteklu godinu, možemo sa ponosom da kažemo da je sav uloženi trud dao sjajne rezultate.

Šapčani oduševljeniNajnoviji, 21. u nizu, DIS otvoren je u Šapcu. Uz kampanju „DIS stiže u Šabac, a sa njim i niske cene“ zasijala je još jedna svetla tačka na domaćem tržištu. Šabački DIS otvoren je 15.12.2015. u potpuno novom objektu izgrađenom u tu namenu na posebno odabranoj lokaciji. Da je DIS u pravom smislu reči pogodio direktno u cilj pokazali su mnogobrojni Šapčani koji su od ranih jutarnjih časova u velikom broju dolazili da se na licu mesta uvere u poruku slogana „Platićeš manje“. Uprkos hladnoći i gustoj magli u nabavku se stizalo peške, kolima,

Tri nova marketa na DIS-ovoj mapi

Pišu:Velibor Toković i Miloš Garić

Tema broja

Za manje od dva meseca kompanija DIS otvorila je moderne markete u Šapcu, Novom Beogradu i Zrenjaninu. Stigli smo do brojke 21 u lancu maloprodajnih objekata, a uveliko spremamo planove za dalji razvoj u sledećoj godini

biciklom, a primetan je bio i veliki broj potrošača koji su došli iz okolnih mesta. O prvim utiscima neposredno nakon otvaranja razgovarali smo sa Biljanom radin, direktorkom ogranka Šabac.

Naš market zauzima 4868 m2, od čega je za prodajni prostor odvojeno 2024 m2. Sa 93 parking mesta, ukupno 12 kasa i 67 zaposlenih, spremni smo da odgovorimo na sve zahteve naših potrošača za prijatnom, udobnom i nadasve povoljnom kupovinom. Svi zaposleni su odavde, iz Šapca ili iz nekog od okolnih mesta, što dodatno pokazuje značaj koji uspešno poslovanje domaće kompanije kao što je DIS, ima na zajednice u kojima deluje. lokacija na kojoj smo smešteni je izuzetno povoljna, pristupačna, blizu smo centra grada, i nema sumnje da će ovaj market biti svakodnevni izbor većine naših sugrađana. Tu su i prateći sadržaji u vidu apoteke Benu, nove sportske radnje Streetsport, još nekoliko radnji koje tek treba da budu otvorene, a veliko interesovanje izazvala je najava otvaranja Aviator kafea, rekla je Biljana radin.

Prve reakcije su veoma pozitivne, ljudi su ovde sa nestrpljenjem očekivali dolazak DIS-a. Mnogim našim

kupcima važno je to što smo domaća kompanija i oni to neskriveno i pokazuju. Sa druge strane, DIS kao dobar domaćin ih je na dan otvaranja ispred marketa dočekao besplatnim pljeskavicama, točenim pivom koje smo obezbedili u saradnji sa Apatinskom pivarom i zabavnom muzikom koju je puštao za ovo priliku posebno angažovan DJ. Unutar marketa spremili smo odličan izbor artikala po našim već čuvenim niskim cenama, a uz brojne promocije domaćih brendova, posebno lepo iznenađenje predstavlja i akcija u kojoj je svaki pedeseti kupac dobio gratis kupovinu, dodala je radin.

Dodala bih samo još to da je u proteklih šest dana tokom punjenja objekta robom ceo tim pokazao da je uspešno prihvatio sve naučeno tokom obuke, a posebnu zahvalnost dugujemo svim kolegama čije je iskustvo i zalaganje olakšalo obavljanje ovog obimnog zadatka. Verujem da je, bez obzira na konkurenciju, pred nama period nastavka uspešnog razvoja i da ćemo opravdati poverenje koje nam je ukazano. Ovim rečima je Biljana radin završila svoje izlaganje, a njoj i celom njenom timu želimo puno uspeha u ostvarenju poslovnih zadataka.

Novi DIS na Novom BeograduSamo deset dana pre otvaranja šabačkog DIS-a otvoren je i treći DIS market u Beogradu. Subota 05.12.2015. bio je dan obeležen velikim interesovanjem kupaca za novi beogradski DIS, smešten u Bloku 63 na adresi Japanska 8. Otvaranje ovog objekta je premijerno predstavilo novi vizuelni identitet u skladu sa kojim će ubuduće biti uređivani DIS marketi ovog formata. Svedeno i moderno enterijersko rešenje kombinovano je sa svim principima energetske efikasnosti i ostalim ključnim stavkama koje doprinose prijatnosti pri kupovini, a koje DIS aktivno primenjuje u novim i renoviranim objektima. Tim povodom razgovarali smo sa direktorkom ogranka Danicom Nenadić.

Reakcije u svim novim mestima u koja smo stigli su veoma pozitivne,

ljudi su sa nestrpljenjem očekivali dolazak DIS-a.

Mnogim našim kupcima važno je to što smo domaća kompanija i

oni to neskriveno i pokazuju

7

Objekat DIS Japanska se ne razlikuje puno od ostalih DIS–ovih objekata, osim što pripada manjem formatu zbog kvadrature samog objekta. Imamo 520 m2 prodajnog prostora, a isto toliko i u magacinskom delu. Pripreme za otvaranje novog DIS-a započeli smo 30.11.2015. a uspešno smo ih završili 04.12.2015. što znači da su pripreme trajale svega 4 dana.

Kao i u svakom poslovanju gde se očekuju vrhunski rezultati, timski duh igra možda i ključnu ulogu u postizanju zadatih ciljeva i rezultata. Tako je i kod nas u kompaniji DIS, koja sa puno pažnje razvija kolegijalnost i timski duh. U objektu su zaposlena 32 radnika.

Imajući u vidu da je borba na tržištu jaka i usmerena ka postizanju što nižih cena, gde naša kompanija zauzima vodeće mesto u toj trci, trudićemo se da ljubaznošću, uslugom, kao i vrhunskim profesionalnim odnosom prema potrošačima, dodatno pridobijemo njihovu pažnju i usmerimo ih na to da kupovinu obavljaju u našem objektu. Inače su potrošači prijatno iznenađeni, kako asortimanom i cenama, tako i prijatnim ambijentom, vrhunskom opremom, kvalitetom usluge, promocijama i odabirom akcijskih artikala. Veoma su zadovoljni što je

DIS kao vodeći domaći lanac stigao u njihov deo grada i omogućio im nova iskustva prilikom kupovine. Posebno im je drago što će imati mogućnost kupovine preko DIS internet prodavnice, za koju smatraju da je osveženje u načinu kupovine, rekla je Danica Nenadić.

Zrenjanin dobio niske ceneKraj oktobra je u Banat stigao sa košavom i dobrim vestima. U zrenjaninu je 29.10. otvoren devetnaesti u nizu marketa kompanije DIS iz Krnjeva. Novi DIS smešten je u okviru novoizgrađenog tržnog centra AVIV, u delu grada poznatom pod nazivom Bagljaš. Odmah pored ulaza u novi market otvoren je i Aviator kafe, koji je svojom nesvakidašnjom ponudom vrhunskih kafa privukao pažnju svih posetilaca koji su se tu zatekli na dan otvaranja. O utiscima iz pripremnog peroda za otvaranje, kao i o samom otvaranju razgovarali smo sa rajkom Ivanićem, direktorom ogranka.

Predstavite nam ukratko zrenjaninski DIS.

Naš market zauzima 3.000 m2, imamo 12 kasa i 59 zaposlenih. Tim je sastavljen od ljudi koji većinom imaju prethodno iskustvo u trgovini, uz to su svi uspešno prošli kroz obuku organizovanu od strane naše kompanije. Tokom pripremnih radova su svi odlično i složno funkcionisali na zajedničkim zadacima, tako da su se već uigrali kao tim. Punjenje objekta je izvedeno za šest dana i tu smo imali veliku pomoć od kolega iz cele kompanije, čije je iskustvo, stečeno u dosadašnjim ovakvim projektima, od neprocenjive vrednosti. locirani smo u okviru novog tržnog centra AVIV, čime je nastavljena izuzetno uspešna saradnja između naših kompanija. Sama lokacija, poznata pod imenom Bagljaš, izuzetno je povoljna iako se ne nalazi u strogom centru. Veoma je pristupačna, a budući da zrenjanin sa kraja na kraj grada ima najviše oko 10 km, možemo da kažemo da smo blizu svim našim sugrađanima.

Novi DIS u Zrenjaninu smešten je u okviru

novoizgrađenog tržnog centra AVIV, u delu grada poznatom pod

nazivom Bagljaš. Odmah pored ulaza u novi market

otvoren je i Aviator kafe

Koliko ljudi gravitira prema novom DIS-u?

Pretpostavljam da se radi o ukupnom broju od otprilike 100.000 ljudi. U okolini zrenjanina ima ukupno 23 sela, i svi oni su upućeni na kupovinu u gradu, bar kada se radi o većim nabavkama. Mislim da se naš dolazak desio u pravom momentu, sudeći po prvim reakcijama potrošača. Svi su već odavno čuli za DIS i za naše niske cene, tako da su sa nestrpljenjem očekivali dan otvaranja. Od jutros imamo konstantnu gužvu u marketu, koja se pojačava u pravilnim talasima sa pristizanjem autobusa kojima ljudi dolaze do AVIV centra iz različitih delova grada.

Kakva je situacija kada je konkurencija u pitanju?

U zrenjaninu su prisutni manje više svi značajni učesnici tržišne utakmice koja se odvija svakodnevno na više nivoa. Dolazak DIS-a je definitivno ustalasao dosadašnji poredak, jer svima je dobro poznato da potrošači danas obraćaju pažnju na sve aspekte ponude, od izbora i cene pa do nivoa usluge. Sa zadovoljstvom mogu da konstatujem da smo apsolutno spremni za trku u svim navedenim oblastima.

Da li su već uspostavljeni kontakti sa profesionalnim kupcima?

Naše službe zadužene za taj deo posla su na vreme pristupile svim potrebnim radnjama za uspostavljanje i povezivanje mreže profesionalnih kupaca. Mnogima od njih ovo predstavlja olakšanje jer su do sada bili upućeni na Novi Sad, što je ipak veća udaljenost, a sa tim dolazi i određen porast vremenskih gubitaka. Imamo i dosta zainteresovanih novih preduzetnika koji ne žele da propuste priliku za uvećanje svog profita.

Šta je to što karakteriše novi DIS?

Market je uređen u skladu sa enterijerskim rešenjima koje naša kompanija primenjuje u opsežnom projektu rekonstrukcije svih postojećih objekata. Ključne reči su prijatnost pri kupovini. Od posebno odabrane rasvete, preko rafova čija visina je prilagođena potrebama kupaca, artikala raspoređenih tako da kupac ima jedan logičan sled kretnji od ulaska u market do kase, pa do novih rashladnih vitrina koje čuvaju energiju, sve je urađeno tako da potrošaču pruži maksimalnu prijatnost. Pijaca i pekara su posebno definisani sektori koji plene pažnju kupaca kako izgledom tako i odličnom ponudom, dok je izbor svežeg mesa na odeljenju mesare standardno prvoklasan. Mislim da će svi koji su danas po prvi put u DIS-u garantovano postati naši stalni kupci. Uz to smo danas za sve posetioce priredili i prijatno iznenađenje u vidu akcije u kojoj svaki pedeseti kupac dobija gratis kupovinu. Svakako da ćemo nastaviti da svakodnevno prijatno iznenađujemo naše kupce, uvek se trudeći da im pružimo najveću vrednost za njihov novac, uz dobru uslugu koja se podrazumeva.

Namirnice će vas čekati i ako ne stignete na vreme.

Ne morate više da se bojite da će neko ukrasti podatke o

kreditnoj kartici jer plaćate identično kao kada ste čekali na kasi

9

DIS u Velikoj Plani sređen za desetku

Tržište

Piše:Velibor Toković

DIS je inače najveći maloprodajni objekat u Velikoj Plani, a nakon ovih radova je sigurno i najlepši i najmoderniji. Stalni kupci prilaze i prijatno iznenađeni komentarišu kako nisu očekivali ovoliku promenu

Velika Plana se nalazi na levoj obali najveće naše reke, Velike Morave. U njoj već godinama posluje market najvećeg domaćeg maloprodajnog lanca, kompanije DIS. zaista, iako je DIS u svakom mestu u Srbiji kao kod svoje kuće, onda je to u Velikoj Plani više nego očigledno. Videlo se to jasno 5. novembra ove godine na otvaranju renoviranog DIS marketa. To što je bio radni dan stanovnicima Velike Plane nije smetalo da u velikom broju dođu da vide šta je to urađeno u prethodne tri nedelje, i svakako da i nešto kupe po nadaleko poznatim DIS-ovim niskim cenama. Sve funkcioniše kao sat pod budnim okom Veroslava Spasojevića, direktora ogranka. Ovaj profesionalac kratkim i jezgrovitim uputstvima postiže da zaposleni lako otklanjaju usputne prepreke, na koje se normalno nailazi pri realizaciji projekta ovih razmera. Uspeli smo da ga na trenutak odvojimo od obaveza i da popričamo o prvim utiscima nakon otvaranja.

Kako su vaši sugrađani prihvatili novi izgled DIS-a?

Od jutros slušam samo pohvale. DIS je inače najveći maloprodajni objekat u Velikoj Plani, a nakon ovih radova je sigurno i najlepši i najmoderniji. Naši stalni kupci mi prilaze i prijatno iznenađeni komentarišu kako nisu očekivali ovoliku promenu. Najčešće mi kažu da su ovako zamišljali velike evropske radnje na zapadu. Sačekaćemo još malo da se utisci slegnu, ali mislim da je ovo pun pogodak, i da će naši potrošači znati da cene trud koji naša kompanija ulaže u stalno podizanje nivoa kvaliteta usluge na svim poljima. U sklopu našeg marketa su i Đak radnja i apoteka Benu, a očekujemo i skoro otvaranje Aviator kafea, za koji u Velikoj Plani već postoji veliko interesovanje. Naravno da nije izostala akcija u kojoj svaki pedeseti kupac dobija gratis kupovinu. Evo i sada dok razgovaramo možete da čujete zvono na kasi 3 koje označava da smo upravo obradovali još jednog kupca. Organizovane su i brojne promocije naših dobavljača, tako da mislim da će ovaj dan ostati baš u lepom sećanju svima koji su došli na otvaranje.

Danas je startovala i DIS internet prodavnica, kakve su reakcije?

Vlada veliko interesovanje, u Pit stopu je u svakom trenutku kada sam proveravao bilo kupaca koji su došli po naručenu robu. Normalno je i logično da trgovina mora da ide u korak sa vremenom. Danas mnogi, pogotovo

mlađi kupci, sve više svojih aktivnosti obavljaju preko interneta. Vreme je sve dragocenije, i nije tako samo u velikim gradovima. I manje sredine poput naše imaju svoj ritam života koji se takođe ubrzao. zato me i ne čudi interesovanje za ovu aplikaciju.

Da li je bilo nekih promena u kvadraturi objekta?

Mada svima izgleda da smo se značajno proširili, to se u stvari nije desilo. Novim enterijerskim rešenjima, uz savremene gondole visinom prilagođene potrebama potrošača, i široke ulice između njih koje omogućavaju nesmetano kretanje kroz objekat sa punim kolicima, dobili smo utisak proširenja. Uz novo osvetljenje, i posebno obrađene sektore pijace i pekare, objekat je jednostavno prodisao. Promena koja je svakako značajna je ona koja se odnosi na energetsku efikasnost. Prelaskom na nove rashladne vitrine i ukupnim rešenjima koja su primenjena tokom renoviranja postigli smo značajne uštede na tom polju, a ujedno smo na delu pokazali našu opredeljenost ka ekološki odgovornom poslovanju.

Kako je vaš tim funkcionisao tokom renoviranja?

Mi imamo 38 zaposlenih i svi su navikli da rade punom parom dok se posao ne obavi. Većina zaposlenih je tu već dugo i sa neskrivenom radošću su učestvovali u renoviranju. Sada sa još većim ponosom mogu da kažu gde rade, a što se tiče timskog rada tu nemam šta da im zamerim. Kao i uvek bili su na visini zadatka koji im je postavljen. Svakako smo zahvalni i svim kolegama iz kompanije koji su nam tokom ovih radova pružali svu neophodnu pomoć i podršku.

Evropljani iz ugla agencije

Marketing

Piše: Dragan Ćirić

Vreme koje smo izabrali za polazak na put nije bilo idealno. Nedelju dana ranije, Pariz je doživeo nezapamćeno divljanje terorista i puno ljudi je stradalo. U Briselu je na snazi bio policijski čas a potera za preostalim napadačima u punom jeku, kiša pada danima. A mi treba da snimamo reklamu

zimska kampanja za DIS za nas u agenciji je uvek poseban događaj. To je doba godine sa najintenzivnijom prodajom. Slave su, Božić i obe Nove godine.Tada ljudi troše novac prilično nekontrolisano, žele dobro da se provedu, da se pokažu pred gostima i što je najvažnije, isprate staru godinu srećno i zadovoljno, bez nekog preteranog žala i sete. Tada se pojačano gleda televizija, tradicionalni oslonac za dobru zabavu domaćinstava u Srbiji još od vremena kada je Jugoslavija bila na broju a TV aparati davali sliku tek kad se zagreju.Ove godine, mi iz agencije o zimskoj kampanji počeli smo sa DIS-ovim marketingom da razgovaramo još krajem avgusta. Nikada tako rano. Prošlogodišnja kampanja „DIS je jedini od svih“ sa ekipom iz Crnog Gruje i Banetom Mojićevićem je bila, kako se to uzdržano kaže, zapažena. Samo na dva YouTube kanala (DIS market i direktor fotografije Miodrag Trajković) do sada ima 336.000 pregleda. Tome treba dodati i oko 250.000 pregleda za celu pesmu „DIS je jedini od svih“ u izvođenju Baneta Mojićevića.Ono što je najvažnije, ti rezultati su postignuti bez bustovanja. I svi su se pitali šta ćemo sledeće da smislimo. Samim tim, poželjno je da reklame u ovo doba godine budu zabavne, da se ljudi razvesele kad ih vide. U isto vreme, reklama je skupa stvar i njena glavna funkcija je da klijentu donese zaradu koja će da prevaziđe uloženi novac. Mora da, kako se to stručno kaže, “komunicira poziciju” klijentove robne marke jer inače nema

smisla. Ima reklama i drugu funkciju, pokazuje da je firma vitalna i spremna da se bori sa konkurencijom.

Dragan Ćirić, direktor agencije CONTEXT MANUFACTURING

retaileri su trenutno najveći oglašivači u Srbiji, tržište je izuzetno živo i trgovci se bore za svakog kupca, za svaki dinar. Dok smo putovali ka Berlinu, ljudi iz produkcije su mi pričali kako im se rodbina raspituje šta će DIS ove godine da smisli. Inače, reklama je nastala dan pred prezentaciju, između dva zalogaja tokom večere. Stavio sam je na papir za pola minuta. Međutim, nije ona došla iz vedra neba.O tome kakve su navike evropskih kupaca a kakve naših, pričali smo sa klijentom tokom godina koliko se poznajemo. Upravo to je jedna od prednosti ove reklame, ona je potpuno autentična. Svi ti ljudi po evropskim gradovima govore u kameru ono što privatno misle, kako oni, tako i njihovi sugrađani. Dok smo snimali na Trgu bana Jelačića u zagrebu, ljudi su prilazili i osluškivali šta govori protagonista naše reklame. Kada bi čuli kako izgovara „Kupujem samo hrvatsko...“, klimnuli bi glavom i produžili dalje. Valjda su mislili da se snima kampanja za hrvatsko Ministarstvo trgovine. Jedna starija žena nam je prišla i sugerisala da snimimo prilog za televiziju o tome kakvi su uslovi rada čistačica u gradskoj upravi zagreba. „Tamo jedna ćistaćica radi posao za devet“, rekla je. „Gospodžo, to je prva sledeča stvar koju ćemo uraditi“, odgovorili smo joj na tvrdom vračarskom. Otišla je zadovoljna. Inače, vreme koje smo izabrali za polazak na put nije bilo idealno. Nedelju dana ranije, Pariz je doživeo nezapamćeno divljanje terorista i puno ljudi je stradalo. U Briselu je na snazi bio policijski čas a potera za preostalim napadačima u punom jeku, kiša pada danima. A mi treba da snimamo reklamu. „Jel mora baš sad da se snima ta reklama?“, pitala me majka dan pred put. Nas je više brinulo to što je vremenska prognoza bila katastrofalna pa smo razrađivali scenarija da naše glumce snimamo u kafićima, pod kišobranima i slično. U svakom gradu je bila predviđena kiša na dan kada smo planirali da snimamo. Pre izlaza iz Srbije gledamo na YouTube-u snimak obaranja ruskog Su-24 od strane turskog ratnog vazduhopovstva. Na granici sa Slovačkom, Nemci su napravili privremeni granični prelaz. Obavezan „face check“ je praćen pitanjima kuda smo pošli. rekli smo da dolazimo iz Srbije i da snimamo dokumentarac o izbeglicama iz Sirije. „recite pravu istinu o tome“, uzviknuo je nemački policajac i pokazao nam da nastavimo put Berlina. Ispostavilo se da smo imali ludu sreću sa vremenom, nigde kiše. reditelj Ivan Ikić, inače dobar poznavalac Berlina, bio je oduševljen kada je video kakvo je vreme. „Ovako je ovde u maju“, rekao je. Naš glumac ispred Bundestaga se ledio na hladnoći ali je profesionalno odradio svoj posao i strpljivo ponavljao tekst u kameru. Ja sam mu tražio da tekst isporučuje tvrdo i odsečno, bio nam je potreban onaj “oficirski nemački“ iz partizanskih filmova. „Nismo mi Nemci više tako čvrsti“, odgovorio mi je.

Brisel je bio bukvalno pod vojnom opsadom. Prvobitni plan da snimamo na Gran Plasu, impresivnom glavnom trgu Brisela je pao u vodu. Vojska je bila svuda, naoružane patrole su bukvalno bile na svakom koraku, na ulicama oklopna borbena vozila pešadije. zato smo snimali ispred Atomiuma, između ostalog poznatog našoj publici po novinskim izveštajima iz Brisela na TV Beograd tokom 80-ih godina. Put od Brisela do Pariza jeste bio najkraća deonica na čitavoj ruti ali je bila najmučnija. Dva i po sata smo čekali na tek uspostavljenom graničnom prelazu. Kada smo došli do kontrolnog punkta, nije bilo zaustavljanja već smo polako prolazili pored grupe od 7-8 vojnika i policajaca koji su baterijskim lampama gledali ko je sve u kombiju. Nikakva dokumenta nisu tražili. Tog dana su preko 1000 ljudi vratili sa granice.U Parizu se spremao veliki samit o klimatskim promenama - GOP 21. Opet vojska i žandarmerija na ulicama, kako zbog terorista tako i zbog najavljenih demonstracija ostrašćenih ljubitelja prirode. Na dan snimanja, preko 100 ljudi je uhapšeno. Na lokaciji kod Trijumfalne kapije, ekipa NBC-a je razapela veliki šator, postavila kamere i rasvetu, pored se nalazio kombi sa satelitskim uplink-om. Mi smo stali pored njih i snimili šta nam je potrebno, žandari su verovatno mislili da smo deo te ekipe. Bili smo dovoljno drski da tražimo od vozača parkiranih autobusa da se maknu pošto su nam ulazili u kadar. Najveći problem nam je bio Beograd, zbog magle. Kadar je snimljen tek u drugom pokušaju posle nekoliko dana. Kadar smo “otoplili” crvenim i žutim balonima što je na kraju bio pun pogodak.Jedan od najvećih izazova bio je da se odlučimo za muziku ispod kadra u Beogradu. Kompozitor Ognjan Milošević je maestralno komponovao i odsvirao teme ispod kadrova sa testemonijalima iz ostalih gradova, vešto manipulišući sa karakterističnim muzičkim temama iz francuske, Belgije, Nemačke i hrvatske. Koju muziku onda izabrati za Srbiju? Dugo sam bio ubeđenja da uzmemo početne taktove čobanske pesme “Sa Ovčara i Kablara”. Tom melodijom počinje Sabor trubača u Guči. Ubedili su me da je ta pesma visoko politizovana u Srbiji, pošto su svoje verzije imale sve zaraćene strane u Srbiji tokom Drugog svetskog rata a tako nešto nam ne treba u spotu. Onda je iz akaunt sektora naše agencije stigao predlog da iskoristimo uvodne taktove pesme “Vidovdan” Milutina Popovića zahara. On je bio oduševljen kada je čuo u kom se kontekstu koristi njegova pesma.I to je bio to, spot “Evropljani” za DIS je bio gotov.

13

Predstavite nam kompaniju Aviv Arlon.

Aviv Arlon je jedna od vodećih izraelskih kompanija u oblasti nekretnina i još od 1963. godine bavi se razvojem velikih projekata i izgradnjom.

Kompanija ima dugogodišnje iskustvo u oblasti planiranja i izgradnje, građevinskih radova kao i izgradnje puteva i infrastrakture. Takođe, značajan je uspeh i u upravljanju marketingom, posebno u stambenim i poslovnim kompleksima. Kompanija je specijalizovana za primenu naprednih tehnologija u procesu izgradnje, o čemu svedoči više od 50 projekata širom Izraela, Evrope i SAD.

Od najvišeg poslovnog tornja u Izraelu koji nosi naziv „Moshe Aviv Tower”, koji je ujedno i sedište same kompanije, preko stambenih i poslovnih projekata širom Izraela i sveta, Aviv Arlon je aktivna i u regionu jugoistočne Evrope, gde su svoje mesto našli projekti u Sofiji, Plovdivu i Budimpešti.

Kompanija Aviv Arlon prisutna je u Srbiji od 2007. godine, kada je započela investiranje u izgradnju komercijalnih i stambenih projekata.

Prva investicija bila je izgradnja Aviv Parka Pančevo. reč je o prvom ritejl parku u Srbiji, koji je otvoren 2010. godine i to otvaranjem velikog DIS hipermarketa na 4.500 m2. Narednih par godina usledila je izgradnja po fazama kompletnog maloprodajnog objekta sa ukupno 28.000 m2 prostora sa svim potrebnim sadržajima. ritejl parkovi su novitet na domaćem tržištu i predstavljaju novi koncept kupovine na otvorenom nasuprot klasičnim tržnim centrima koji su bili poznati domaćoj javnosti. Ove godine, u oktobru je otvoren i Aviv Park u zrenjaninu na 22.500 m2 maloprodajnog prostora, a 12. novembra i Aviv Park u beogradskom naselju zvezdara sa svojih 11.500 m2 neto prostora. Takođe značajna je i činjenica da je na zvezdari u drugoj fazi projekta predviđena i izgradnja stambenog kompleksa.

Aviv parkovi koje gradi kompanija Aviv Arlon okupljaju pristupačne brendove. Osim šopinga, a zbog pratećih sadržaja, predviđeni su za zabavu i druženje sa porodicom i prijateljima. Ovakvi ritejl parkovi postaju mesto okupljanja i postaju novi centar grada.

Kakvi su utisci o dosadašnjem poslovanju u Srbiji?

S obzirom na to da je kompanija prisutna već punih osam godina u Srbiji i imajući u vidu različita kretanja na ekonomskom polju može se reći da smo zadovoljni dosadašnjim poslovanjem. U prethodnom periodu bilo je

dosta izmena zakonskih regulativa koje su umnogome uticale na naše poslovne odluke kao i na samu dinamiku poslovanja, ali smo uspeli da i u ovim teškim vremenima pronađemo pravi proizvod koji je, kako sada možemo da kažemo, dobro prihvaćen na tržištu. Nadamo se da ćemo u narednom periodu ostvariti još nekoliko investicija i slične projekte razviti i u drugim gradovima. Najvažnije je pronaći pravu meru, oslušnuti tržište i napraviti pametne korake koji podrazumevaju plansko investiranje uz minimum rizika.

Ono čime se vodi naša kompanija jeste i bliska saradnja sa lokalnom zajednicom jer se trudimo da trajemo i da kroz partnerske odnose doprinesemo lokalnoj zajednici i to na svim nivoima – preko otvaranja novih radnih mesta, društveno – odgovornog ponašanja kompanije, različitih aktivnosti i donacija i pomoći u realizaciji lokalnih projekata.

Da li ste zadovoljni saradnjom ostvarenom sa kompanijom DIS?

Kompanija DIS je bila među prvim kompanijama sa kojima smo pregovarali o zakupu prostora za hipermarket u našem prvom projektu u Srbiji. zaista smo zadovoljni što smo našli pouzdanog partnera, što se nadamo da je na obostrano zadovoljstvo, jer saradnja koja traje već punih pet godina se razvija i dalje. Imati kao partnera jednu od najkvalitetnijih domaćih firmi u poslovnom svetu znači zaista mnogo. Uspeh se ne meri samo kroz brojeve već pre svega kroz negovanje i razvijanje međuljudskih odnosa, razumevanja i zajedničkih napora da se ostvare zajednički ciljevi koji su, pre svega, uspešno poslovanje i trajanje. Sigurni smo da će se uspešna saradnja nastaviti i na drugim projektima koje planiramo.

Aviv i DIS, nastavak uspešne saradnje

Saradnja

Piše: Velibor Toković

Povodom otvaranja novog DIS marketa u AVIV parku u Zrenjaninu, za DIS Glasnik priča Danka Gladović, direktor marketinga za Srbiju u kompaniji Aviv Arlon

Srećna slava, domaćine! Na taj način Srbi čestitaju proslavu krsne slave uz želje da u godini koja sledi bude zdravlja, sreće i blagostanja. Ipak, istina je da veliki broj porodica ne može finansijski da isprati slavu sa velikim brojem gostiju,pa se često slavlje u čast svetitelja doma otplaćuje i na više mesečnih rata. Iskusne domaćice, međutim, znaju da se gosti mogu ugostiti bogato uz malo lukavstva i praćenja svih akcija u trgovinama. Naravno, svima je bitno da razne slatke i slane đakonije na trpezama budu spremljene od najkvalitetnijih namirnica.

Kompanija DIS kao najveća domaća trgovina posebnu pažnju posvećuje svim svojim potrošačima, naročito u vreme slava. Ne samo onima koji slave, već i mnogobrojnim prijateljima i rodbini koja će to slavlje uveličati svojim prisustvom.

Ako se potrošač opredeli za artikle iz izabranog asortimana DIS, svoje potrebe će zadovoljiti po najpovoljnijim cenama na tržištu - naglašava za DIS Glasnik, Nenad Jelić, direktor komercijalnog sektora ove trgovinske kuće. - Odabir artikala za akcije pažljivo je napravljen da zadovolji sve potrebe naših domaćica i domaćina, a ne treba zaboraviti sve niže akcijske cene iz dana u dan. Naravno, uvek se vodimo logikom da postoje i oni potrošači koji sebi mogu da priušte i artikle koje ne kupuju u redovnim potrošačkim korpama pa smo se potrudili da i takvi artikli budu predmet akcijskih prodaja te samim tim i značajno povoljnijih cena.

S obzirom na to, kako kaže direktor Jelić, da gosti na slave nikada ne idu praznih ruku, trgovci u DIS-u pobirnuli su se da im olakšaju dilemu oko toga šta poneti, a da pri tom pokloni budu primereni ekonomskoj situaciji.

- Neizostavna dešavanja u to vreme su i promocije na prodajnim mestima kojima ove godine pridajemo poseban značaj - kaže Jelić. - Na tim promocijama ćemo ove godine prirediti potrošačima posebna iznenađenja, a ujedno i osveženja u ukusima.

Potrošačima koji se već godinama bore sa besparicom, veoma je teško da pripreme slavu i dočekaju goste onako kako su ranije bili u mogućnosti.

- Analizirajući rezultate iz prethodnog meseca stiče se utisak da je ove godine jeftinije nego ikad kompletirati neophodan slavski meni, bar u poređenju sa periodom od par godina unazad – smatra Jelić. - Sa izuzetkom svežeg povrća koje je i ove godine nešto skuplje nego prethodne, a i tada je bilo skuplje nego ranijih godina. Tako je, na primer, kupus koji se koristi kao salata, ove godine nešto skuplji. Sve ostale namirnice su zadržale istu cenu kao ranijih godina, ali one ključne kao što je meso i piće su i daleko jeftinije.

Ipak, Jelić ističe da i pored jeftinije slavske korpe istanjeni kućni budžeti sigurno utiču na to da veći deo populacije pravi skromniju trpezu sa „kraćim“ menijem što odaje utisak skromnije trpeze.

- Bez obzira na sve, Srbi su poznati domaćini i pretpostavljam da sa slave niko ne ode gladan – kaže Jelić. - To se za piće ne može reći jer je svest gostiju poslednjih par godina značajno porasla da ne piju dok voze. Naravno, to ne znači da je na trpezama manjkalo pića, već da su gosti oprezniji.

Akcija

Srbi slave slavu makar i na rate Piše: M. Radanović

Kompanija DIS kao najveća domaća trgovina posebnu pažnju posvećuje svim svojim potrošačima, naročito u vreme slava. Ne samo onima koji slave, već i mnogobrojnim prijateljima i rodbini koja će to slavlje uveličati svojim prisustvom

za potrošače u našoj zemlji, činjenica, najvažnije su cene, ali je itekako važno i kakav je kvalitet namirnica koje kupuju. Kupci se u radnjama posebno interesuju za poreklo svežeg mesa i naravno kvalitet. U DIS-u garantuju ne samo kvalitetno, sveže, već i to da su šnicle i drugi mesni specijaliteti stigli sa srpske farme.

- Kada je meso u pitanju, ono isključivo dolazi sa domaćih i to onih najvećih farmi – tvrdi Nenad Jelić, direktor za komercijalni sektor kompanije DIS. – Nabavljamo od najvećih jer samo oni mogu da garantuju standardan kvalitet cele godine. Samim tim, prasetina iz domaćih obora od farme do našeg objekta ne putuje duže od 24 časa, maksimalno 48 sati. za suhomesnate prerađevine ne mogu sa sigurnošću da potvrdim da su svi proizvodi iz domaće mesne industrije proizvedeni isključivo od domaćih sirovina.

Sveže, kvalitetno i domaće

Ekonomista Vladana hamović takođe ističe da su potrošačke cene „ pale” u odnosu na prethodne godine, ali da su „na nizbrdici” i plate i penzije.

- Statistički pokazatelji o kretanju prosečnih plata i penzija i potrošačkih cena govore u prilog njihovih manjih odstupanja, odnosno smanjenja u odnosu na prethodne periode - kaže za DIS Glasnik Vladana hamović. – Naša svakodnevnica nam, međutim, naravno ukazuje da su ta odstupanja mnogo veća i da se već mnogo vremena unazad za određenu sumu novca ne može više kupiti ono što je mogle pre godinu, dve ili više dana. S druge strane, trgovci se opet svesrdno trude, koristeći sve vrste medija, da ponude raznorazne akcije cena jela i pića, u nameri da olakšaju kupovinu i povećaju smanjeni promet.

Prema njenim rečima, tradicija i običaji se kod Srba poštuju i kada na raspolaganju nemaju baš dovoljno para.

- Doduše u obnovljenom poštovanju tradicije i raznim vrstama slavlja poslednjih decenija se malo i preteruje, ali i to je naš običaj – ističe hamovićeva. - činjenica je da domaćini žele svoje svetle datume bogato da proslave, svesni da će kasnije dugo to otplaćivati. Dobro nam je poznato da već dosta dugo kuburimo sa niskom kupovnom moći najvećeg dela stanovništva i sa problemima održanja „suve“ egzistencije. Tome je naravno doprinelo i dodatno smanjenje plata i penzija, tako da je zaista pitanje kako spojiti stvarno i moguće.

hamovićeva, ipak, naglašava da će retko ko odustati od obeležavanja svoje slave, pa makar i u minimalnom obliku. često se slava slavi, tvrdi ovaj ekonomista, i u okvirima koji realno premašuju mogućnosti, pa makar se to otplaćivalo do naredne slave.

Analizirajući rezultate iz prethodnog meseca stiče se utisak

da je ove godine jeftinije nego ikad da se kompletira neophodan slavski meni, bar u poređenju sa periodom od par godina unazad,

kaže direktor komercijalnog sektora Nenad Jelić

Posne đakonijeBožićni post je uveliko u toku, a za sve slave koje se proslavljaju do Božića, prema običajima, priprema se posni meni. Trgovci DIS-a na akcijskim sniženjima nude i brojne posne namirnice koje će biti potrebne za pripremu takvih specijaliteta.

U posnom jelovniku nezaobilazna je riba. Kilogram šarana u DIS-u može da se kupi za samo 279,99 dinara. Na sniženju je i zimnica, pa se tegla ajvara nudi za 289,99, feferoni su 75,99, kornišoni od 350 grama su 79,99, a tegla maslina bez koštice od 370 grama staje samo 99,99 dinara.

Slatko

Najslađe ide na kraju. često slatkiši „izmame” mnogo para. DIS je pripremio posebnu cenu za sve one koji kupe torte „Jagoda”, „Milka” i „Promo” od 1,5 kilogram za samo 899,99 dinara. A uz tu tortu za iste pare stiže i kilogram sitnih kolača. Više nego povoljno.

Naravno, ima domaćica koje veruju samo u umešnost svojih ruku. I za njih DIS je pripremio poseban cenovnik za sve ono što se u spremanju kolača koristi. Tako su cene kora za tortu snižene na 164,99, kesa pudinga od 500 grama je 64,99, a pakovanje keksa „Gustav” od 780 grama je 114,99 dinara. Kutija piškota od 210 grama je 89,99 dinara.

DarUobičajeno na slavu se kao dar nosi flaša vina. I na to smo u DIS-u mislili i razne vrste vina domaćih i stranih proizvođača ponudili po veoma povoljnim cenama. za flašu valja odvojiti od 195 do 1.200 dinara, u zavisnosti od proizvođača.

17

VESTI IZ DIS-A I SRBIJE

Početkom decembra menadžment kompanije DIS ugostio je privrednu delegaciju iz republike Srpske u vezi sa uspostavljanjem bliže saradnje.Objašnjavajući razloge ove posete Vedrana Prlina iz Privredne komore republike Srpske rekla nam je da je poslovna saradnja fabrike keksa i vafla „Mira“ iz Prijedora i DIS-a bila veoma intenzivna u periodu od 1992. godine, i da je to bio motiv da proizvođači iz rS prezentuju svoje proizvode kako bi bili prisutni u DIS-ovim marketima.zahvaljujemo se menadžerskom timu DIS-a što je omogućio da budemo gosti DIS-a i podršci da se naši proizvodi nađu na policama DIS-a kako bi mnogobrojni kupci i potrošači imali priliku da kupuju naše proizvode iz republike Srpske. Ono što je najvažnije je da su nama širom otvorena vrata saradnje od strane DIS-a. Naši proizvođači su spremni, osim klasične prodaje da rade i robne marke za DIS kao i da otvore tržište rS za proizvode iz sistema DIS-a – kaže Prlina.

Kompanija DIS je deci sportista Paraolimpijskog komiteta Srbije poklonila 44 paketića za novogodišnje praznike. Paketići su podeljeni u četvrtak 17. decembra, i to 24 za dečake i 20 devojčicama.Paraolimpijski komitet Srbije je organizacija koja se bavi negovanjem paraolimpijskog sporta u Srbiji. članovi ovog komiteta uspešno su se vratili sa svetskih i evropskih takmičcenja u paraolimpijskim sportovima sa osvojenim velikim brojem medalja i time ispunili normu za učešće na predstojećim Paraolimpijskim igrama u rio de žaneiru 2016. godine.

Poslanici Skupštine Srbije potvrdili su ugovor između Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj, kojim je Srbija dala garancije za zajam od 200 miliona evra.zajam je namenjen restrukturiranju Elektroprivrede Srbije.Skupština je usvojila i dopune zakona o Ustavnom sudu Srbije i izmene i dopune zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, kao i dopune zakona o Ustavnom sudu Srbije. Kako se navodi u dopuni, Ustavni sud će, u slučaju da usvoji ustavnu žalbu, odlučiti i o zahtevu podnosioca žalbe za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete kada se za to podnese zahtev.

Privrednici iz RS u poseti kompaniji DIS

DIS-ovi paketićideci paraolimpijaca

Potvrđen ugovor o garanciji EBRD i Srbije za EPS

Rusi dižu na Jahorini hotel na 20.000 kvadratarusi na Jahorini žele da grade hotelski kompleks vredan 50 miliona maraka.Načelnik Pala Miodrag Kovačević i predstavnici ruskog konzorcijuma „MB Kapital” potpisali su protokol o saradnji kojim su definisane aktivnosti saradnje na izgradnji hotela „Mladost” na Jahorini. „Mladost” bi se trebalo da se prostire na oko 20.000 kvadratnih metara, a vrednost projekta je 50.000.000 konvertibilnih maraka, prenosi Palelive.com. Investitori iz rusije ranije su kupili deo zemljišta i nekadašnji Dom „Mladost”, a sklapanjem ugovora, koji se odnosi na građevinsko zemljište u okviru regulacionog plana posebnog područja Jahorina, omogućeno im je da prošire parcelu i grade savremeni hotelski kompleks.

VESTI • DIS • SRBIJA

Bankarski sektor Srbije je adekvatno kapitalizovan i karakteriše ga izuzetno visok nivo likvidnosti, objavila je Narodna banka Srbije.U izveštaju NBS za treće tromesečje, „Bankarski sektor u Srbiji”, piše da je na kraju septembra prosečan mesečni pokazatelj likvidnosti banaka nepromenjen u odnosu na kraj juna i iznosi 2,34, dok je propisani mininum 1,0. Uži pokazatelj, kako je navedeno, u istom periodu neznatno je smanjen sa 1,91 na 1,89, a propisani minimum je 0,7. NBS konstatuje da je bankarski sektor u Srbiji adekvatno kapitalizovan kako sa stanovišta adekvatnosti kapitala, tako i sa stanovišta strukture regulatornog kapitala. Na kraju trećeg tromesečja 2015, pokazatelj adekvatnosti kapitala za bankarski sektor je 21,22 odsto, što je, kako navodi NBS, daleko iznad regulatornog minimuma od 12 odsto, i ispod minimuma po Bazelskim standardima od osam odsto. Osnovni kapital bankarskog sektora, pre umanjenja za pripadajući deo odbitnih stavki od regulatornog kapitala, na kraju trećeg tromesečja 2015. iznosio je 321,6 milijardi dinara i veći je za 5,6 milijardi u odnosu na kraj prethodnog tromesečja.

U toku 2015. godine u sve četiri opštine Topličkog okruga zaposleno je 2.000 novih radnika, pokazali su podaci Nacionalne službe za zapošljavanje.Povodom toga, na sednici Saveta Topličkog upravnog okruga, kojoj su prisustvovali predsednici svih opština, istaknuto je da će se taj broj povećati tokom naredne godine.„Intenziviraćemo aktivnosti na pokretanju privrede i otvaranju novih radnih mesta kako bi se još više smanjio broj nezaposlenih u Topličkom okrugu (Prokuplje, Kuršumlija, Blace i žitorađa), koji je u samom vrhu po broju nezaposlenih u Srbiji”, rekao je načelnik okruga Nebojša Vukadinović. On je dodao da budžeti opština u 2016. godini treba da budu realni i razvojni, ali i socijalni, sa akcentom na zaštiti najugroženijih stanovnika. Vukadinović je rekao da će lokalne samouprave učiniti maksimalne napore kako bi privukle domaće i strane ulagače i stvorile uslove za otvaranje novih radnih mesta.

Za „Telekom” rezervno rešenje

Toplički okrug nudi nova radna mesta

NBS: Banke dobro kapitalizovane

Vlada je donela jednoglasnu odluku da Telekom Srbija ostaje u državnim rukama, a stručnjaci smatraju da je na odluku najviše uticao pritisak javnosti.Oni upozoravaju da eventualno uvođenje profesionalnog menadžmenta u Telekom mora da bude transparentno.Ekonomista Branko Dragaš smatra da su za ostanak Telekoma u državnoj svojini pre svega zaslužni građani Srbije, koji su na različite načine pokazali da ova kompanija treba da ostane u državnom, odnosno, u krajnjem slučaju, u njihovom vlasništvu. „Ovo je velika pobeda srpske javnosti. Na različite načine je ukazivano da Telekom ne treba prodavati, od nas stručnjaka, preko sindikata, javnog mnjenja, pojedinaca, pogotovo žena koje su bile vrlo angažovane u kampanji na društvenim mrežama. Pritisak javnosti imao je ključnu ulogu“, kaže Dragaš.

Skupština Srbije usvojila je izmene zakona o akcizama koji predviđa povećanje akciza na gorivo i alkoholna pića od januara iduće godine. Time će se obezbediti godišnje povećanje prihoda od dodatnih šest milijardi dinara.za izmene zakona o akcizama glasalo je 171 poslanik, dok je 10 bilo protiv.Akcize za olovni benzin biće povećane sa 50 na 52,5 dinara po litru, a na bezolovni benzin sa 50 na 54 dinara. Akcize na alkoholna pića uvećavaju se u proseku za dva odsto. Akciza na rakije od voća, grožđa ili vino, iznosiće 124 dinara po litru umesto dosadašnjih 121,89 dinara, a na rakije od žitarica 316, umesto 309,23 dinara. Izmenama zakona o akcizama planirano je uvođenje akciza na niskoalkoholna pića u iznosu 21 dinar, a na pivo 24 dinara po litru, a taj namet se uvodi kako bi se uticalo na mlade da manje koriste ta pića.

Akcize na gorivo, alkoholna i niskoalkoholna pića

VESTI • DIS • REGION 19

Potrošačka moć građana Srbije čak je tri puta manja od potrošačke moći građana Evrope. To pokazuje više istraživanja i nije nova vest koja bi trebalo da nas iznenadi jer su brojke koje ukazuju na kupovne navike već nekoliko godina unazad iste. Iako će se bilansi za ovu godinu tek svoditi, ne možemo se nadati boljim rezultatima i pored svih napora trgovaca da se ova slika promeni, pogotovo ako se ima u vidu ovogodišnje smanjenje plata u javnom sektoru, penzija i broj nezaposlenih građana.

Bruto domaći proizvod Srbije po kupovnoj moći je 35 odsto od proseka u EU, podatak je koji je početkom ove godine izneo pomoćnik ministra privrede Edvard Jakopin. Toliko je u 2014.

iznosio bruto domaći proizvod Srbije po kupovnoj moći i u prethodnih nekoliko godina se i vrteo oko 35 procenta, tako da imamo „status kvo”, rekao je Jakopin.

Petar Bogosavljević, iz Pokreta potrošača, komentarišući podatak da trošimo tri puta manje nego stanovnici EU kaže da

Statistika

Trošimo tri puta manje nego Evropljani Piše: Ana Mitić

Potrošnja hrane je u padu. Manje trošimo na hleb, pecivo, mleko, šećer, voće i povrće. Prosečan račun u prodavnici pao je sa nepunih 600 dinara na 300 dinara, a građani kolica u hipermarketima pune jedva jednom mesečno

Kupovna moć građana je sve manja,

a za razliku od statističke, stvarna potrošačka korpa za

prosečnu porodicu košta više od 100.000 dinara

što ne može da pokrije prosečna zarada ili penzija

KAKO TROŠIMO NOVAC

35,8 % hrana i bezalkoholna pića

14,4 % stanovanje, struja, voda, gas

9,4 % transport

6 % lični predmeti i usluge

5,7 % komunikacije

5,2 % rekreacija i kultura

4,9 % odeća i obuća

4,7 % alkoholna pića i duvan

*Republički zavod za statistiku

mi još od 2008. godine imamo tendenciju pada kupovne moći potrošača. Dva su osnovna razloga za to.

Prvi je rast maloprodajnih cena, posebno u delu koji ima najveći uticaj na standard, a drugi je smanjenje realnih primanja stanovništva. Ove godine imali smo i stagnaciju primanja u većem delu kroz povećanje nezaposlenosti, jer je to jedan od faktora koji utiče na potrošnju. To su objektivni uticaji koji utiču na to da se ukupna potrošnja bitno smanji - objašnjava Bogosavljević.

Na podatak o kome se govorilo pre dva meseca o smanjenju potrošnje za negde 1,5 do 2 odsto ukazuje statistika, koja kod nas ne iskaže uvek u pravoj meri ono što se sada dešava na tržištu. Jer uprosečavanjem cena preko predstavnika za pojedine grupe proizvoda gubi se ustvari stvarni uticaj povećanja cena tog konkretnog proizvoda ili usluge na potrošača.

recimo kad se radi o proizvodima od mesa onda je uzet tipiziran proizvod od mesa preko kojeg se prati cena. Imate povećanje jednog ili dva proizvoda za deset, petnaest odsto, koji bitno utiče, i to uglavnom onaj deo koji ima najveću potrošnju, koji koristi najsiromašniji deo stanovništa, a kod drugih miruje.Taj proizvod iskaže neku stopu rasta od dva, tri odsto, međutim osamdeset odsto stanovništa ima rast u tom delu potrošnje od nekih dvadeset odsto, u zavisnosti koliko je povećanje, što ukazuje koliko je kompleksno da se na tu temu govori bez analize konkretnog stanja - pojašnjava Bogosavljević.

Opšte je poznato da prosečno srpsko domaćinstvo najviše novca troši na hranu. A poslednjih godina smo i na tome štedeli pa su tako u Privrednoj komori Srbije izračunali da je potrošnja hrane prošle godine bila u padu. Manje smo trošili na hleb, pecivo, mleko, šećer, voće i povrće. Prosečan račun u prodavnici pao je sa nepunih 600 dinara na 300 dinara, a građani kolica u hipermarketima pune jedva jednom mesečno.

Prema podacima republičkog zavoda za statistku izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u našoj zemlji tokom drugog tromesečja ove godine iznosili su oko 58.000 dinara. Izdaci za hranu i bezalkoholna pića činili su najviše - čak 36 procenata.

Kupovna moć građana je sve manja, a za razliku od statističke, stvarna potrošačka korpa za prosečnu porodicu košta više od 100.000 dinara što ne može da pokrije prosečna zarada ili penzija.

Koliko smo daleko od Evrope po kupovnoj moći građana ilustruje i podatak iz prošlogodišnje studije „Kupovna moć u Evropi 2013/2014” globalne istraživačke kompanije GfK prema kojem prosečna godišnja kupovna moć po stanovniku u 42 zemlje Evrope iznosi 13.112 evra. To je oko četiri puta više nego u Srbiji čiji prosečan stanovnik godišnje potroši oko 3.000 evra.

Bogosavljević dodaje da poslednjih meseci imamo nešto sporiji rast cena ali i smanjenu kupovnu moć potrošača.

Sada se praktično oseća uticaj, i to je posledica najvećim delom, smanjenja penzija i plata od početka godine.

To uslovljava usporavanje rasta maloprodajnih cena kod trgovaca. Međutim i trgovci i proizvođači nedovoljno čine i zato će morati da smanjuju cene, i na taj način postupno i koliko god je moguće, povećavaju obim potrošnje. Jer evidentno je da potrošači nisu u mogućnosti da održavaju nivo potrošnje koji su imali do juče jer nemaju u rezervi, pošto su im smanjene plate i penzije za iznos koji je konstantan. Trgovci, ako misle da opstanu i uđu u fer konkurenciju, treba da sagledavaju svoje mogućnosti i da se stvori prostor da mogu da održe nivo cena da ne ulaze u žešće međusobne obračune - zaključuje Bogosavljević.

Sa druge strane ekonomista i profesor Danijel Cvjetićanin uveren je da problem smanjene potrošnje nije isključivo problem trgovaca i da oni sami to ne mogu da promene. To je problem opšte ekonomske situacije u zemlji i svetu.

To je stvar ekonomskih trendova gde vidimo da ekonomija i na svetskom nivou usporava i preti joj opasnost od recesije. Još jedna bitna činjenica je i da mi trenutno u ovoj deceniji ne živimo kao što smo živeli pre deset godina. I to se svuda oseća, i u Evropi i u Srbiji, i u svim delovima sveta. To je pitanje opšte svetske ekonomske situacije, a Srbija i trgovci su samo deo šire priče. Više nemamo ni tolike marže, ni tolike profite kod bilo koga, trgovačkih lanaca, banaka, kompanija... Osim nekoliko svetskih ekonomija sve ostale u Evropi usporavaju i mi smo deo tog trenda. To nije u rukama trgovaca, a pitanje je i koliko je u rukama države - kaže Cvjetićanin.

Iza nas samo Makedonija i BiHPotrošnja po stanovniku u Srbiji je, prema procenama evropskog zavoda za statistiku Evrostata, prošle godine iznosila tek 44 odsto proseka Evropske unije. Stvarna individualna potrošnja (AIC) po stanovniku, kao merilo materijalnog blagostanja domaćinstava, iskazana standardima kupovne moći, kretala se prošle godine u Uniji u rasponu od najnižih 49 odsto proseka EU u Bugarskoj, do najviših 140 odsto u luksemburgu. Mađarska beleži AIC po stanovniku od 62 odsto proseka EU, Slovenija 74 odsto, Srbija 44 odsto, Makedonija 40 odsto, a Bosna i hercegovina 37 odsto. U grupi sa najvišim nivoom stvarne individualne potrošnje po stanovniku, iza luksemburga je Nemačka, sa 20 odsto većom potrošnjom od proseka u EU. Slede Austrija, Danska, Belgija, Švedska, Velika Britanija, finska, francuska i holandija.

21

Povećanje prometau odnosu na prošlu godinu

Piše: Stojan Stamenković

Stručni ugao

U platnom bilansu, raspoloživi su podaci za prvo polugođe. Deficit tekućeg računa je izneo 728 miliona evra, što je za 30% manje nego u prvom polugođu prošle godine. Manji je i deficit u razmeni robe i usluga (1655 miliona evra) za 5%, kao i deficit na poziciji primarni dohodak (690 miliona evra) za 6%

Na području unutrašnje tražnje još uvek nema podataka na osnovu kojih bi se pouzdano mogla proceniti dinamika investicija. Prema podacima rzS, vrednost građevinskih radova izvođača iz Srbije u Srbiji u prvom polugođu 2015. godine bila je, u stalnim cenama, veća nego u prvom polugođu prošle godine za 13%, ali je vrednost ugovorenih radova istovremeno manja za 16%.

Vrednost uvoza sredstava rada (u evrima) u prvih sedam meseci ove godine bio je za 7,6% veći nego u istom periodu prošle godine, ali je trend posle aprila opadajući, međugodišnja stopa u julu je negativna. Nema preciznih podataka o domaćoj proizvodnji sredstava rada; proizvodnja kapitalnih proizvoda je povećana za 4% i, s obzirom na pad proizvodnje motornih vozila za oko 10%, može se računati s tim da je proizvodnja opreme povećana. U svemu, verovatno je da je ostvaren izvestan rast investicija, mada neki podaci ne idu u prilog tome (prema podacima o izvršenju platnog bilansa, strane direktne investicije su u prvom polugođu ove godine bile za više od jedne trećine manje nego u prvom polugođu prošle godine). Sa preciznijom procenom ćemo sačekati još mesec ili dva.

Na području potrošnje, promet u trgovini na malo raste. U periodu januar-juli ove godine vrednost ovog prometa bila je za 1,2% veća nego u istom periodu prošle godine; povećanje u stalnim cenama je veće – iznosi 1,9%, cene u tom prometu su smanjene. Međugodišnji porast se ubrzavao, pa je u julu porast njegove vrednost iznosio 3% a u stalnim cenama 3,4%.

Kada se tekuća tendencija meri desezoniranim indeksima i kratkoročnim trendom takođe se beleži blagi porast.

U strukturi međugodišnjeg povećanja prometa u periodu januar-jul najviše je, za 4,5%, povećana vrednost prometa hrane, pića i duvana; sledi povećanje vrednosti neprehrambenih proizvoda (0,8%), dok vrednost prometa motornih goriva nije povećana (smanjena je za 0,2%), Međutim u stalnim cenama skoro je izjednačeno međugodišnje povećanje prometa hrane i motornih goriva – na 2,9% i 2,7%, respektivno. U julu je povećanje u stalnim cenama bitno ubrzano – na 5% kod prometa motornih goriva, 3,2% u prometu hrane – a rast je zabeležen i u prometu neprehrambenih proizvoda i to za 2,8%.

Dinamika zarada nije pratila dinamiku prometa u trgovini na malo, pa se može zaključiti da su preduzete mere deo već postojećeg prometa preselile iz „sive“ u legalnu zonu. Trend prosečnih neto zarada stagnira na nivou koji je neznatno niži od prošlogodišnjeg proseka, trend mase neto zarada takođe stagnira na nivou koji je za oko pola procenta iznad prošlogodišnjeg proseka (povećan broj zaposlenih), ali masa zarada je realno niža od prošlogodišnjeg proseka – bilo ako je u pitanju trend koji stagnira na oko 1,4% ispod prošlogodišnjeg proseka, bilo kada se posmatraju desezonirani indeksi koji osciluju oko tog nivoa.

U platnom bilansu, raspoloživi su podaci za prvo polugođe. Deficit tekućeg računa je izneo 728 miliona evra, što je za 30% manje nego u prvom polugođu prošle godine. Manji je i deficit u razmeni robe i usluga (1655 miliona evra) za 5%, kao i deficit na poziciji primarni dohodak (690 miliona evra) za 6%. Suficit na poziciji sekundarni dohodak (1636 miliona evra) povećan je za 12%, u čemu je priliv od doznaka (1080 miliona evra) povećan za 13%.

Interesantniji je u ovom momentu finansijski račun. Neto finansijski račun u periodu januar-juni ove godine iznosi 407 miliona evra, prošle godine u istom periodu iznosio je 893 miliona evra. Međutim, prošle godine taj račun je sadržao 1170 miliona evra iz smanjenja deviznih rezervi; zbir ostalih pozicija, a to su: direktne investicije, portfolio investicije, finansijski derivati i ostale investicije (gotov novac, krediti, trgovinski krediti) bio je negativan, predstavljao je odliv 277 miliona evra. Ove godine su u prvom polugođu devizne rezerve povećane za 79 miliona evra, pa je zbir ostalih pozicija u neto finansijskom računu pozitivan i iznosi 486 miliona evra priliva. U tome je neto račun direktnih investicija 675 miliona evra, u čemu je priliv u zemlju 742 miliona evra (prošle godine 821 milion evra); međutim ove godine je oštro smanjena reinvestirana dobit i kada se ona odbije nove investicije su ove godine za 20 miliona evra ili za 4% veće od prošlogodišnjih.

Kako joj je to uspelo? Odličan ukus, tajni recept, beskompromisan kvalitet i izuzetno strogi standardi proizvodnje. Samo tako je Poli mogla ostati pileća ko-basica broj 1 u Evropi. Iako su njen ukus probali da ko-

piraju u najvećim laboratori-jama, dobijeni su samo loši falsifi kati. Poli nisu uspeli da prekopiraju u Sloveniji. Nisu uspeli ni u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, pa ni u Srbiji. Nigde im neće uspeti zato što je Poli jedinstvena. Zato što samo jedna kobasi-ca može biti broj 1. Poli je to već više od 35 godina.

među pilećim kobasicama u Evropi!

Proizvedena je od visoko-kvalitetnog pilećeg mesa sa visokom vrednošću belan-čevina i niskom vrednošću zasićenih masti i soli. Tako će i ostati.

Per

utni

na P

tuj –

Top

iko

a.d

., P

etefi

brig

ade

2, 2

4300

Bač

ka T

opol

a, R

epub

lika

Srb

ija, Č

lani

ca G

rup

e P

erut

nina

Ptu

j

www.poli.rs

zaludi

Ludi za Poli

Srpski med ima jednu značajnu prednost u odnosu na ovaj slatki nektar iz drugih zemalja. Nije samo hrana, niti je samo lek, za razliku od ostalih, pravi se za uživanje. zato domaći pčelari najčešće nemaju poteškoća da proizvode iz svojih košnica prodaju van naših granica. Uslov je uvek bio samo jedan - kvalitet.

Potrošači u Srbiji med i ostale pčelinje proizvode najčešće su kupovali kod poznatog pčelara, kome veruju. Jer, na našem tržištu su se nudili razni preparati. Nije bilo neuobičajeno da se veštački med, napravljen samo od rafinisanog šećera, nađe i na rafu neke prodavnice. Takav proizvod nije med, niti se tako može nazvati, jer se takvom mešavinom veštačkih boja i mirisa samo varaju potrošači. Kontrole inspektora pokazale su ranijih godina brojne malverzacije sa slatkim nektarom, pa je kupac jedino kod svog pčelara znao šta kupuje. Ipak, vremena su se promenila i opstao je samo kvalitet . I trgovci sada sa više strana proveravaju proizvode koje stavljaju na svoje police.

U DIS trgovinama trenutno su u ponudi med „Krnjevac” iz „Medina” i proizvodi firme „Aza“ , kao i preparati na bazi mleča, polena i propolisa. Trgovci ove kuće tvrde da njihovi potrošači mogu da budu sigurni da u ovim marketima kupuju kvalitetan med.

- Naši kupci nemaju ni jedan jedini razlog da posumnjaju u kvalitet meda koji mi nudimo - kaže Predrag Milovanović, kategori menadžer u kompaniji DIS. – Kao i svaki proizvod na našim rafovima, i med ima potvrde kvaliteta iz više laboratorija. Prvo, tu su analize koje u svojim laboratorijama uradi proizvođač, zatim dobijamo i rezultate ispitivanja iz Veterinarskog instituta, a za med nam stiže i dokaz kvaliteta iz eminentnih ustanova akreditovanih za ispitivanje meda u Evropskoj uniji – QSI, Intertek.

Prema njegovim rečima, za saradnju trgovaca i pčelara najbitnije je uzajamno poverenje, ali i profesionalan odnos.

I najmanja količina meda koju proizvođači otkupe testira se u savremenoj laboratoriji i to je procedura koju pčelari ne samo

da prihvataju, već i insistiraju na njoj. Jer, upravo se na taj način izdvajaju i favorizuju pčelari koji svoj posao rade savesno. Na kraju, potrošači su ti koji sve određuju. Proizvod koji nije kvalitetan neće se često naći u korpi. A svaki kupac koji je u radnjama DIS-a jednom pazario med „Krnjevac” i „Aza”, opet će doći u naše radnje i izabrati baš med ovih proizvođača.

Upravo je to poverenje potrošača cilj kompanije „Medino”, čiji se med može kupiti u marketima DIS. Ova firma bavi se proizvodnjom, otkupom, preradom, pakovanjem i distribucijom meda i svih drugih pčelarskih proizvoda i može da se pohvali da je u kratkom roku, od osnivanja 2004. godine, zauzela vodeću poziciju na domaćem tržištu.

- Insistiranje na kvalitetu i apsolutno prirodnom poreklu svakog grama meda koji zapakujemo bilo je osnova na kojoj smo gradili naše izvozne planove – kažu u „Medinu”. - znali smo da uz

Srpski med među najboljima u svetu Piše:

Ana Mitić

Tržište

Insistiranje na kvalitetu i apsolutno prirodnom poreklu svakog grama meda koji zapakujemo, bilo je osnova na kojoj smo gradili naše izvozne planove – kažu u „Medinu”. - Znali smo da uz istrajnost, i neosporno fantastični ukus našeg meda, stranom kupcu moramo na uvid da pružimo i celokupnu dokumentaciju o ispravnosti tehnološkog postupka od proizvodnje do pakovanja i skladištenja

Ove godine cene povoljnePrema recima Predraga Milovanovića, cene meda se menjaju iz godine u godinu, u zavisnosti od količine proizvedenog nektara i uslova na tržištu. lane su majske kiše desetkovale košnice i napravile ogromne štete pčelarima, a meda nije bilo dovoljno. zato se tegla najtraženijeg bagremovog meda nudila po višim cenama nego 2013.

-S obzirom na karakteristike ovogodišnje sezone i činjenice da je na tržištu bilo značajno više meda u odnosu na prethodnu godinu, cene su sada za nijansu niže u odnosu na 2014. - kaže Milovanović. – Naravno, cena zavisi i od vrste meda.

istrajnost i neosporno fantastični ukus našeg meda, stranom kupcu moramo na uvid da pružimo i celokupnu dokumentaciju o ispravnosti tehnološkog postupka, od proizvodnje do pakovanja i skladištenja. Sve potrebne sertifikate dobijamo po predviđenoj proceduri, i 2009. godine prve količine naših proizvoda kreću put Nemačke. Godinu dana kasnije stupili smo u kontakt sa svim najvećim firmama iz Nemačke, Belgije, holandije, Italije, francuske, Austrije... i u istoj godini izvezli smo na tržište Evropske Unije 950 tona meda. Uspeli smo da to tržište pridobijemo za nas s obzirom na to da su taj potencijal dugo držali Mađari, Ukrajinci, rumuni i Bugari. Od juna 2011. godine naš proizvodni pogon opremljen je najsavremenijom linijom za preradu meda, koja nas tehnološki u potpunosti izjednačava sa svim najvećim firmama iz Evropske unije koje se bave preradom i pakovanjem meda.

Pored ove tehnološke linije, „Medino” je opremljen savremenom laboratorijom koja detektuje sve nepravilnosti u medu, tako da na osnovu rezultata koje utvrđuju njihovi tehnolozi, u proces ulazi samo potpuno ispravan med.

I drugi partner DIS-a kada je med u pitanju, firma „Aza“, ima potvrdu kvaliteta svojih proizvoda. Njihova fabrika nalazi se na obroncima Nacionalnog parka fruške gore, nedaleko od Novog Sada. Počeli su s radom 2001. godine, danas sarađuju

sa 800 pčelara, a kvalitet njihovog meda poznat je i evropskim potrošačima. U „Azi“ kažu da imaju kapaciteta za kontinuiran i blagovremen plasman meda na tržištu Srbije i okolnih zemalja. Nedavno su u Slovačkoj osnovali firmu, sa ciljem da se njihovi proizvodi pozicioniraju i na tržištu EU.

Milutin Petrović, pčelar i potpredsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije kaže za Glasnik da je ova godina za razliku od prošle bila prosečna kada je proizvodnja meda u pitanju.

– Ove godine ima dovoljno i bagremovog i livadskog i šumskog meda - naglašava Petrović – Izvoz je krenuo. Bilo je nekih problema sa otkupom, jer su kupci sa zapada pokušali da spuste pčelarima cenu, kako bi oni vise zaradili. Prvo je otkupna cena bila 4,7 evra, pa je pala i na četiri evra, a onda je zaustavljen otkup.

Evropa se, međutim, vratila u Srbiju po med, jer njihovi kupci znaju šta kupuju ovde i kakav je kvalitet našeg slatkog nektara.

– Nijedan kilogram nikada nije vraćen iz neke zemlje - tvrdi Petrović. - A gotovo 90 odsto našeg meda izvozi se u najzahtevnija trzišta Evropske unije. Kontrolu kvaliteta rade stručnjaci iz Interteka iz Bremena u Nemačkoj. Srpski pčelari su sačuvali obraz. Bagremov med je poznat po izuzetnom kvalitetu, ali on je prijatnog ukusa jer se pravi za uživanje. Kineski i argentinski medovi su industrijski i ne mogu prići našim proizvodima.

Najsavršeniji dar prirode Med je jedan od najsavršenijih darova prirode. Pčele ga u saću pokrivaju voskom i tako čuvaju. U tom slatkom nektaru se nalaze minerali, aminokiseline, kiseline poput mravlje, jabučne, limunske, kao i kompleks vitamina B. Tajna spravjanja meda krije se u organizmu pčele, gde se med pretvara u lek. Ovaj proizvod jača imunitet i koncentraciju i vraća snagu. U lečenju prehlade je nezamenjiv jer ima više lekovitih sastojaka od preparata za ublažavanje simptoma gripa. Jedna kašičica meda ima 20 kalorija, identično kašičici rafinisanog šećera. Ipak, med je zdrav i hranljiv, a sadrži veliki procenat fruktoze koji daje energiju.

Bagremov med dobar je za lečenje nesanice, vrtoglavice i tegoba u klimaksu. U kombinaciji sa čajom od šipka savetuje se za bolesti bubrega i mokraćnih puteva. Kod srčanih oboljenja preporučuje se livadski med rastvoren u čaši vode sa sokom od limuna. Med nema štetnih posledica, osim što se ne preporučuje obolelima od dijabetesa.

Borba sa falsifikatima Sami pčelari upozoravaju na mešetare koji građanima Srbije nude falsifikat meda. Veštački nektar pre nekoliko godina nudio se i u radnjama, pa čak i na sajmovima meda. Ipak, tržište se izborilo sa krivotvorenim medom.

Pre sedam, osam godina rezultati naših ispitivanja bili su više nego poražavajući - kaže Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača Beograda. – To su bili industrijski sirupi sa tragovima meda, a bilo je i onih uzoraka u kojima nije bilo meda ni u tragovima. Interesantno je što smo takve rezultate imali i posle ispitivanja uzoraka meda na sajmovima meda i pčelinjih proizvoda.

Jedini siguran i stoprocentni način da se izdvoji pravi med od falsifikata je laboratorijska analiza, ali postoji nekoliko načina kako prepoznati autentičan proizvod pčele. Pravi med se kristalizira, ali ako teglu stavimo u vodu od 40 stepeni med će biti u tečnom stanju.

Ako kašikom uzmemo med i podignemo kašiku iznad tegle, med će iz kašike curiti neprekidnim nizom, za razliku od veštačkog meda koji se sliva isprekidano. Kriška hleba namazana pravim medom posle izvesnog vremena će se osušiti i skoriti, a kriška namazana falsifikatom će zbog većeg prisustva vode biti vodenasta.

25

Sve su jači pritisci na Srbiju da prihvati genetski modifikovanu hranu. Gotovo na svakom koraku nas sapliće po jedan uslov kojim se zahteva da otvorimo vrata za promet ovakvih proizvoda. Nedavno je iz Svetske trgovinske organizacije ponovo stigla naredba da na svoje tržište pustimo robu sa ukrštenim genima biljaka i životinja.

zahtevi da dozvolimo promet GMO stižu sa svih strana. Ne samo iz Svetske trgovinske organizacije, već i iz Evropske unije, u kojoj je 19 njenih članica striktno zabranilo ukrštanje gena. Uslovljavanja dolaze i preko diplomatskih poslanika, a posebno je teško suprotstaviti se moćnom finansijskom lobiju, koji ima neograničen budžet u postizanju svog cilja.

Naš zakon zabranjuje bilo kakvo prisustvo proizvoda sa genetski modifikovanim organizmima. Nije dozvoljena ni proizvodnja, ni distribucija, ni trgovina ovim proizvodima. Potrošače u našoj zemlji upozoravaju da su GM namirnice koje stižu sa svih kontinenata, već na našim rafovima. zastrašuju i informacije da se na banatskim, mačvanskim i sremskim oranicama već godinama gaji GM soja, jer zbog bolje zarade i manjih ulaganja poljoprivredni proizvođači odlučuju da je ilegalno gaje.

Agroekonomista profesor Miladin Ševarlić, poznati je borac protiv genetski modifikovane hrane. za Glasnik kaže da je proizvođačima ovakvih proizvoda baš stalo da uđu na naše tržište. Prema njegovim rečima, srpski agrar danas je tek mali deo onog snažnog agrara iz 1980. godine, sa gotovo nikakvom zaštitom zbog minimalnih subvencija, a s druge strane su sporazumi o liberalnoj

trgovini kojima se garantuje bescarinski promet robe. Sve to je dobra osnova za prodor GMO.

Srbija mora da iskoristi period puta ka Evropskoj uniji da afirmiše svoju proizvodnju, svoju soju, ali prvenstvno zbog višeg nivoa prerade - kaže Ševarlić.

Samo po osnovu uvoza GM semena soje i kukuruza šteta bi bila 350 miliona evra, a indirektna šteta po industriju semena u Srbiji bi iznosila pola milijarde evra.

Ševarlić ističe da je lobi GMO veoma jak.

- „Dobro je što su u Srbiji 124 opštine potpisale deklaraciju protiv uzgoja, prerade i distribucije GMO - naglašava Ševarlić. - Delom je to i moja krivica. Te opštine su

Sve veći pritisci za GMO hranu Piše:

Marijana Radojčić

Aktuelno

Zahtevi da dozvolimo promet GMO stižu sa svih strana. Ne samo iz Svetske trgovinske organizacije, već i iz Evropske unije, u kojoj je 19 njenih članica striktno zabranilo ukrštanje gena. Uslovljavanja dolaze i preko diplomatskih poslanika, a posebno je teško suprotstaviti se moćnom finansijskom lobiju

Naš zakon zabranjuje bilo kakvo prisustvo proizvoda

sa genetski modifikovanim organizmima.

Nije dozvoljena ni proizvodnja, ni distribucija,

ni trgovina ovim proizvodima

zabranile genetski modifikovane proizvode na svojoj teritoriji, jednoglasnom odlukom njihovih odbornika. Ako neko sluša u ovoj zemlji i shvati da je 85 odsto poslanika upravo iz tih opština koje su potpisale ovu deklaraciju, onda Srbija neće imati dilemu - GMO da ili ne.

Šta je u stvari GMO? To su organizmi kojima je vestački izmenjen DNK. Ukrštanjem ćelije biljke sa DNK bakterijom proizvodi se pesticid. Takav otrov protiv buba se ničim ne može oprati i očistiti i on ulazi u organizam čoveka. Posledice koje ovakav proizvod ostavlja na zdravlje je (ne)poznat. I dan danas su uzrok polemike brojnih genetičara, tehnologa… laboratorijska ispitivanja na miševima koji su hranjeni GMO kukuruzom pokazala su promene na organima već u prvoj generaciji, učestalu pojavu tumora u drugoj i smanjenu plodnost u trećoj i četvrtoj generaciji. Kako u autorskom tekstu ističe profesor Ševarlić, ako bi se rezultati ovakvih analiza projektovali na ljude kao potrošače GMO i prerađevine od GMO, takve se posledice mogu projektovati na one koji koriste GMO za 30 do 120 godina.

Prema podacima stručnjaka, genetski modifikovano seme pokriva oko 170 miliona hektara u svetu. To je čak deset odsto obradivog zemljišta. Najviše ga ima u Sjedinjenim Američkim Državama, ali i u Južnoj Americi, Kanadi i Kini. Stručnjaci ističu da GMO narušava ekosistem, jer takve biljke oštećuju druge prirodne organizme. Dokazano je da gen sa pesticidima ubija pčele i leptire. U Americi je fond pčela u proteklih dvadeset godina, otkako je krenula GMO „ofanziva”, gotovo prepolovljen. Takva proizvodnja je jeftinija samo u početku, dugoročno ona je skuplja. Takvi proizvodi imaju gen „uništavanja”, pa kada pokupi useve, poljoprivrednik ne može da koristi staro seme. To ga primorava da svake godine kupuje

Sve je više alergijaNe mogu se isključiti uticaji GMO na zdravlje i život ljudi. Posebno se izdvajaju alergogenost i toksičnost takve hrane. Nijedno istraživanje nije dokazalo postojanost takvih namirnica. GMO mogu da se menjaju, mutiraju u narednim generacijama, a jedna od posledica korišćenja GM hrane jesu brojne alergijske reakcije.

U Americi je fond pčela u proteklih dvadeset godina, otkako je krenula

GMO „ofanziva”, gotovo prepolovljen.

Takva proizvodnja je jeftinija samo u početku,

dugoročno ona je skuplja

Udruženja potrošača redovno pozivaju državu da donosi zakone

koji će favorizovati i štititi konvencionalnu poljoprivrednu

proizvodnju, a da zaboravi na zakone

koje bi GMO otvorile vrata srpskog tržišta

27

Zašto nije obeleženo?Nijedan GMO proizvod nije tako obeležen. Potrošač najčešće ne zna da jede slatkiš sa sladom od genetski modifikovanog kukuruza, a seljak ni ne sumnja da svoju stoku hrani upravo GM kukuruzom. Time se uskraćuje zagarantovano pravo potrošača da bude informisan i upozoren na eventualne štetne posledice GMO. Nema čokoladnog deserta koji nam stiže iz Amerike koji ne sadrži GM zaslađivač.

Svetska ekološka organizacija „Grinpis” je objavila spisak namirnica koje sadrže genetski modifikovane sastojke.

Tumori kod pacova francuski naučnik žil Erik Seralini bio je na udaru mnogih poličara, tehnologa i genetičara kada je objavio rezultate dvogodišnjeg ispitivanja uticaja GMO hrane na pacove. Slike ovih životinja koje su dospele u javnost bile su stravične. Na njima su pacovi imali mlečne žlezde kao teniske loptice, a bubrege veličine kajsija.

Profesor iz Kaena je dve godine istraživao uticaj GM na pacove i to u potpunoj tajnosti. Deset pacova je bilo podeljeno u tri grupe - prva je hranjena kukuruzom genetski izmenjenog sastava pod oznakom NK609 koju proizvodi „Monsanto”. Druga grupa je dobijala isti kukuruz tretiran najrasprostranjenijim herbicidom, a trećoj grupi su davali običan kukuruz prskan istom supstancom. rezultati su uplašili svet.

novo i to od tek nekoliko multinacionalnih kompanija koje su međusobno povezane.

zemlja koja barem jednom „oseti” GMO seme, narednu deceniju je jalova za tradicionalnu sadnju i uzgajanje. Ovakvo seme ne može da se kontroliše i limitira samo na zemlju gde je posađena. GMO ima sposobnost da se širi i uništava okolnu prirodu.

Udruženja potrošača redovno pozivaju državu da donosi zakone koji će favorizovati i štititi konvencionalnu poljoprivrednu proizvodnju, a da zaboravi na zakone koje bi GMO otvorile vrata srpskog tržišta.

Stav Pokreta potrošača je isti od samog početka naše organizacije - kaže njen predsednik Petar Bogosavljević. - Mi smo protiv genetski modifikovane hrane i podržavamo potrošačku internacionalu i Svetsku zdravstvenu organizaciju, kojom zahtevamo da se potrošačima omogući bezbedna hrana koja nije genetski modifikovana. zahtev Svetske trgovinske organizacije da prihvatimo promet GM proizvoda očigledna je posledica uticaja veoma moćnih lobista genetski modifikovanih proizvoda. Nismo dužni da prihvatimo GM, ni promet, a kamoli proizvodnju te hrane.

Prema njegovim rečima, GM hrana mora da ima jasnu i vidljivu oznaku kojom se potrošač upozorava da taj proizvod sadrži genetski modifikovane organizme. U tom slučaju se potrošačima ostavlja da sami odluče da li će to kupiti i jesti ili ne.

Oznaka da proizvod ima GMO mora biti odmah pored imena proizvoda, odnosno da bude upečatljiva i da ukaže na određene opasnosti - kaže Bogosavljević. - Ne slažemo se ni sa onima koji smatraju da ako proizvod ima manje od dva odsto GMO, ne mora da ima oznaku. I takva hrana mora da ima oznaku jer je i ona GM. Treba razlikovati genetsko ukrštanje biljaka od genetskih modifikacija biljnog i životinjskog sveta. Ukrštanjem biljaka dobijaju se naprednije sorte. Nismo za eksperimente kojima se ugrožava život, zdravlje naše ali i budućih generacija. zato je kampanja „Srbija bez GMO“ koju podržavaju i privredne komore Beograda i Srbije veoma dobra.

Katalog proizvoda 2015

Moć harizmatičnih ljudi je velika i i gotovo nemoguće je razumeti zašto je to tako, ali istraživači su počeli da izučavaju ovaj kvalitet. Ono što nam deluje kao misteriozni talenat, oni su razložili na naučne osnove.

harizma ima tri glavna sastojka, tvrdi naučnik ronald rigio profesor psihologije na „Klermont Mekena Koledžu”. To su ekspresivnost: talenat za spontano učestvovanje u razgovoru i lako izražavanje osećanja, kontrola: sposobnost da se suptilno uklopite u neko društvo, i osetljivost: dar da slušate i shvatate druge ljude.

„Mnogo harizme proističe iz načina na koji komunicirate. To je vaša sposobnost da ‘uhvatite’ emocije drugih ljudi dok ih i sami izražavate”, kaže rigio.

Kada harizmatična osoba stupi u komunikaciju, njegov autonomni nervni sistem postaje nadražen – pažnja im je usmerena na tu osobu i onu su prepunjeni energijom. razgovor bez pauza je najharizmatičniji jer pokazuje da je osoba samouverena i ima čvrste ideje.

Važno je kako govorite

harizma takođe isijava kroz gestove kao što su klimanje glavom dok druga osoba govori, održavanje kontakta očima i razmenjivanje osmeha. Uzrečice poput „naravno” i „da, da” koje pokazuju da ste zainteresovani za razgovor ujedno i daju značaj onome što izgovara vaš sagovornik.

Mimika takođe poboljšava kontakt između dve osobe. Ako klimate ili imitirate jedno drugo, među vama će „proraditi” saosećajnost.

Osobe koji uključuju mnogo nesvesnih gestova i izraza koje istraživači povezuju sa harizmom, verovatno bivaju uspešniji u odabiru posla ili pregovaranju o povišici. Dakle, nije važno šta govorite, nego kako govorite. Ipak, harizma se ne može po želji „uključiti” ili „isključiti”. ljudi koji je zaista poseduju su autentični. To je grupa veština, a njihovu emocionalnu komponentu je veoma teško lažirati.

Pošto se harizma u velikoj meri oslanja na ekspresivnost, kontrolu i senzitivnost, njena magnetična moć se pojačava kada se pomeša sa misterijom i nespojivim suprotnostima. Psiholozi tvrde da svaka harizmatična osoba ima dve strane: istovremeno je i krhka i snažna, i prosečna i jedinstvena. Ideal harizme poseduju ljudi koji su ranjivi i stoici i hrabri i povučeni, sa alhemijom šarma, iritantnosti i prodornog pogleda.

Ali čak i među čuvenim ljudima poput predsednika država, voditelja tok šou programa i direktora marketinga, harizma nikad nije jednostavno „bacanje čini”.

Poznatost nikako ne može biti ekvivalent harizme, već samo njena posledica. Ali ne nužno. recimo, nesporna je poznatost zvezda rijaliti programa, ali bi se među većinom, bar kada je o domaćoj produkciji reč, teško mogli nazreti tragovi harizme. Istovremeno, bez dileme ćemo harizmatičnim nazvati bezimenog drugara iz gimnazije koji je generaciji ostao u sećanju kao hodajući generator pozitivne energije zbog svoje zarazne vedrine, spontanosti, elokvencije, duhovitosti i šarma.

Ni popularnost nije u direktnoj korelaciji s harizmom jer se neretko temelji na sračunatim skandalima i provokacijama koji obezbeđuju učestalu medijsku eksponiranost. No, i kada je ona zaslužena vrednim profesionalnim rezultatima ili uspesima neke druge vrste, to još ne znači i da je harizmatične prirode. Iz daleke prošlosti upečatljiv je primer Šekspira, za koga biografi tvrde da je u svoje vreme bio izuzetno popularan kao književnik, ali da ga niko nije smatrao harizmatičnom osobom.

Takođe, nikakav glamur ne može imati harizmatični učinak ako nije u sinergiji s unutrašnjim bićem.

Da seksepil takođe nije sinonim za harizmu, dokaz su hiljade silikonskih diva savršenih telesnih proporcija koje bi rado platile estetskom hirurgu da im i to nešto ugradi samo kada bi bilo moguće. Na njihovu žalost, neka nebeska pravda rasporedila je ovaj dragoceni implantat po sasvim nepredvidivim adresama, darujući njime bića čije telo nije ni ideal savršenstva, niti je upakovano u kakvu atraktivnu ambalažu. Iz sveta poznatih prigodan primer za to su legendarna Dženis Džoplin ili, mlađoj generaciji bliža, Ejmi Vajnhaus. Takođe, teško da bismo bez velike rezerve najslavniji seks-simbol prošlog veka Merilin Monro nazvali harizmatičnom, dok nam se uz ime Meril Strip to samo nameće. Njima možemo dodati i brojne sasvim anonimne devojke koje toliko plene prirodnim šarmom i snagom ličnosti da je njihova spoljašnjost za okolinu sasvim sporedna.

Ni alfa mužjak nije isto što i harizmatičan muškarac, iako ih mediji često poistovećuju. Dok ovaj prvi, uživajući u statusu neodoljivo poželjnog partnera, svojim držanjem dami poručuje „ovakvo savršenstvo treba da zaslužiš”, drugom u očima čitamo „ti si jedinstveno biće i nema razloga da se ne osećaš savršeno u svojoj koži”.

Marketing

Koliko je u poslu važna harizma?

Harizma je vrsta retkog dara koji podrazumeva više ličnih osobina – autentičnost, spontanost, životni entuzijazam, šarm, sugestivnost, empatiju. Harizmatičnim osobama strane su sitničavost, proračunatost, zavist, sujeta, isprazna kurtoazija, podilaženje lažnim autoritetima

Pozitivna energija kojom harizmatične osobe zrače utiče na

raspoloženje okoline, što ih čini omiljenima u društvu. Inspirativni

su sagovornici, ali i pažljivi slušaoci, saosećajni i taktični

Piše:M. Radanović

Bogatstvo, kao i moć i uticajnost koje ga prate mogu u ograničenom broju slučajeva biti rezultat harizmatičnosti njihovog vlasnika, ali svakako ne tako često koliko nas sa stranica žute štampe pokušavaju uveriti ambiciozne udavače koje je tobože samo harizma, i ništa drugo, privukla bogatoj proćelavoj gospodi naviknutoj na gadžet u vidu dugonogih podatnih lepotica.

Sinteza više osobina

harizma je vrsta retkog dara koji podrazumeva sintezu više ličnih osobina – autentičnost, spontanost, životni entuzijazam, šarm, sugestivnost, empatiju. harizmatičnim osobama strane su sitničavost, proračunatost, zavist, sujeta, isprazna kurtoazija, podilaženje lažnim autoritetima, respekt prema statusnim simbolima. To su ličnosti od integriteta i hrabrosti da žive u skladu sa svojom prirodom, kod kojih nema nesaglasja između unutrašnjeg emotivnog sveta i njegovih spoljnih manifestacija. Svojom pojavom svugde privlače pažnju a da razlog tome nisu ni fizička korpulencija ni bučan nastup niti ekscentričnost odevnog stila.

S obzirom na to da se magnetizam harizme ispoljava samo u živom kontaktu, izlišno je govoriti o harizmatičnosti nekoga koga poznajemo samo iz imejl prepiske, ma koliko nam se činio fascinantnim.

Pozitivna energija kojom harizmatične osobe zrače utiče na raspoloženje okoline, što ih čini omiljenima u društvu. Inspirativni su sagovornici, ali i pažljivi slušaoci, saosećajni i taktični. harizmatične osobe nas i emotivno obogaćuju, šire duhovne vidike, podstiču našu kreativnost i otvorenost.

zbog svoje srdačne opuštenosti i nepretencioznosti, ulivaju poverenje već na prvu loptu, pa ne čudi što se za njih kaže da im sve polazi za rukom i da su im sva vrata otvorena. Ovo ih čini naročito poželjnim u poslovnom svetu, pa ih kompanije rado angažuju u sektorima čiji uspeh počiva na veštini komuniciranja sa klijentima. Sa svojim motivacionim kapacitetima idealan su izbor za vođe timskih projekata, trenere, predavače, instruktore, lobiste, propagandiste.

U svetu visoke politike harizmatičnost je osobina koja se izuzetno ceni jer donosi pola uspeha. Ipak, to ne znači da se na neke visoke pozicije ne može dospeti i s očiglednim deficitom tog dara. Ne treba biti naročito pronicljiv pa pogoditi uz čije ime pridev harizmatičan prirodno stoji, a ko je od tog dara operisan upoređujući Kenedija i Niksona, Obamu i Buša ili Đinđića i Koštunicu. Takođe, niko neće pogrešiti u odgovoru na pitanje koja je polovina vindzorskog bračnog para, princ čarls ili ledi Di, od javnosti doživljavana kao harizmatična, a o koju se ta darovitost nije ni „očešala”.

Preduga je lista istorijski značajnih ličnosti kojima je harizma srednje slovo. Pomenimo samo neke od njih – Leonardo da Vinči, Napoleon, Jovanka Orleanka, Raspućin, Če Gevara, Martin Luter King, Mandela, Josip Broz, Tesla, Ajnštajn, Salvador Dali, Frida Kalo, Hemingvej, Orson Vels, Edit Pjaf, Džozefina Beker.

harizmatične osobe postoje u svim profesijama i društvenim slojevima i nemaju rok trajanja poput popularnih medijskih zvezda koje najčešće samo nakratko zablesnu. Kada bismo pravili registar lica s tim darom, pozorišni ljudi bi među prve bez dvoumljenja kandidovali reditelje Bojana Stupicu i Miru Trailović i glumce zorana radmilovića i Bekima fehmiua, književnici Stanislava Vinavera, muzičari Tomu zdravkovića, žurnalisti Miroslava radojčića, fudbaleri Miljana Miljanića, bivši studenti građevine profesora Bogdana Bogdanovića, medicinari doktora Isidora Papu.

Posedovati harizmu ne znači biti natčovek – neranjiv, svetački bezgrešan i savršen u svemu, već svestan i svojih slabosti, ali se sa njima nositi na racionalan način i uz neokrnjeno samopouzdanje.

Predominantnost zapadnih kulturnih uticaja učinila je da harizmu podsvesno vezujemo za ekstrovertan tip osobe, što je pogrešno. Dovoljno je setiti se povučenog Mahatme Gandija, čija je harizmatičnost imala snagu da milione sunarodnika podstakne na nenasilan otpor protiv kolonijalnih osvajača i zemlju dovede do slobode.

31

ljudi kupuju da bi zadovoljili svoje, a ne vaše potrebe. Kada su Andrea hajnigera, predsednika „roleksa” pitali kako ide posao sa satovima on je odgovorio: „Nemam pojma roleks se ne bavi satovima – mi se bavimo luksuzom!“

ljudi nikad ne kupuju naše usluge, proizvode ili ideje već osećanja koja zamišljaju i očekuju da će imati kad koriste naše prizvode ili usluge.

ljudi vole da kupuju. Svi volimo da kupujemo, ali ne i da im se prodaje. Kada kupite nešto čime ste zadovoljni svojim prijateljima ćete verovatno reći: „Vidi šta sam kupio!“

Međutim, kada niste zadovoljni onim što ste kupili obično ćete reći „Vidi šta su mi prodali!“

Svi kupci lažu. Možda ovo nije baš 100 odsto tačno ali je dobro biti oprezan. Oni koji kupuju od nas ne otkrivaju nam do kraja svoje mogućnosti i želje. A oni koji ne kupuju od nas naći će milion razloga da nas odbiju, ali će pravi skoro uvek biti sakriven.

Kupca je lako pridobiti. Teško ga je zadržati. Većina prodavaca poklanja neverovatnu pažnju potencijalnim kupcima dok im konačno ne prodaju, a nakon uspešne prodaje zaboravljaju na njih.

Nema savršenih proizvoda

Svaki proizvod pruža korist u okviru vrlo uske oblasti. Van toga je delimično koristan ili je potpuno beskoristan. Nema savršenih proizvoda. zato vi prvi morate znati koje su mane vaših proizvoda i usluga. Morate biti spremni na neugodna pitanja o manama onoga što nudite i da pripremite dovoljno pravih kontra-argumenata koji mogu prevagnuti nad manama. Ako izbegavate da razmišljate o manama svog proizvoda/usluge, jednom ćete doći u situaciju u kojoj će vas to neznanje koštati ugovora i neće biti nimalo prijatno.

Od svega što u jednom razgovoru kažete sagovornik će zapamtiti samo prvih 30-ak sekundi kao i u poslednjih 30-ak sekundi razgovora. To naravno ne znači da je dovoljno govoriti jedan minut i očekivati uspeh u prodaji. Jednostavno – početak mora biti dovoljno informativan da uvede sagovornika u temu razgovora i dovoljno inspirativan da pobudi njegovo interesovanje, a završetak takav da kod sagovornika ostavi pozitivan utisak i podseti ga na dogovor koji je postignut ili obezbedi osnovu za naredni razgovor.

Dakle, na početku se morate obavezno predstaviti, poštujući sve norme lepog ponašanja, reći odakle dolazite (koga predstavljate) i šta želite. Svakako, nećete reći „Ja sam taj i taj iz kompanije X i želim nešto da Vam prodam/ponudim. reći ćete, na primer, jednostavno: „Ja sam (ime i prezime) iz (ime kompanije), i želim da razgovaram sa (ime ili funkcija) o nečemu što može biti jako korisno za Vašu firmu“. Ko će odbiti da razgovara sa Vama o nečemu što može biti od koristi za njega? Postoji psihološko pravilo koje se koristi u prodaji: stepen jačine veze između dve osobe srazmeran je stepenu izražene saglasnosti u prvim trenucima razgovora. zato sebi ne smete dozvoliti luksuz da u početku prodaje dobijete negativne odgovore od sagovornika i zato u razgovor treba ući sa izvesnom dozom uzdržanosti.

Nastavak razgovora zavisi od više elemenata, od kojih mnogi nisu pod vašom direktnom kontrolom. Tada treba sagovorniku pružiti taman onoliko informacija koliko je potrebno da počne da razmišlja o onome što nudite. Pogrešno je da u razgovoru otkrijete sve karte i iskoristite sve adute, jer će to biti pucanj u prazno. A kada dođu primedbe sagovornika vi nećete imati ništa novo da mu kažete. Dijalog, upamtite, nije skup dva ili više monologa, već razmena mišljenja i zato nemojte nikada „puniti glavu“ sagovorniku raznim informacijama, već tražite informacije od njega i opisujte kako ono što vi nudite može rešiti neke od njegovih problema ili potreba. Mudro je prvo saznati i pre razgovora što više o sagovorniku i firmi koju predstavlja, ali kada to nije moguće, onda treba u prvim trenucima razgovora saznati što više. zato treba da postavljate pitanja i to ne bilo kako i bilo kojim redosledom, već po planu i tako da smanjite mogućnost dobijanja negativnih odgovora.

U toku razgovora sa potencijalnim kupcem čućete manje ili više primedbi. Mnogi prodavci ne uspevaju zato što kada čuju primedbu misle da su negde pogrešili, i pokušavaju da onda nametnu svoje mišljenje kupcu. Naravno kada to začine izjavom „Kupac je uvek u pravu“ to obično zvuči kao: „Što se mene tiče ja ostajem pri svom stavu, a za vaš

Kupac uvek mora da bude uvažavan

Marketing

priređeno iz: „Osnovni principi veštine prodaje”

Potencijalnim kupcima treba prići pažljivo, tako da se dovoljno opuste kako bi njihova emocija želje za posedovanjem proizvoda (usluge) koju im nudite prevladala emociju straha. Oni treba da razmišljaju kako to žele a ne o tome da vi pokušavate nešto da im prodate i kako da se od vas zaštite

Mnogi prodavci ne uspevaju zato što kada čuju primedbu misle da

su negde pogrešili, i pokušavaju da onda nametnu

svoje mišljenje kupcu

me baš briga, ali pošto ja ovo radim za pare reći ću vam da ste u pravu jer ću u protivnom biti kažnjen ili dobiti otkaz a u najboljem slučaju možete još da me iznervirate!“. Da li su ovo misli profesionalca? Kupac nije uvek u pravu kada nešto izjavljuje, ali je u pravu kada očekuje da treba da bude uvažavan. zato primedbe treba i shvatiti kao želju sagovornika da sazna detalje o ponudi, na njih treba odgovoriti jer one pokazuju da je on zainteresovan i da je na dobrom putu da postane kupac.

Sve ima svoj kraj, a u prodaji kraj razgovora je obično pre nego što smo rekli sve što smo hteli. Ponekad treba preći na završetak razgovora i zaključenje posla iako nismo rekli sve što smo planirali. Cilj prodavca, uostalom, nije da drži govor, već da razgovara sa potencijalnim kupcem i pomogne mu da se odluči za korišćenje proizvoda ili usluga koje nudi. Treba pratiti reakcije sagovornika i na prvi znak da je spreman za konačan dogovor krenuti u zaključenje.

Uspešna prodaja je uvek nagrađena prihodom koji se „vidi“, a neuspešna? Iako u neuspešnoj prodaji ne zarađuje ništa, prodavac treba da zna da je ona obavezan korak do uspešne prodaje. Prodaja liči na trku sa preponama. Bitan je skok, ako ne preskačete prepone gubite trku, ali da bi se došlo do prepone i preskočila treba preći više koraka. Svako definitivno NE koje u prodaji čujete, za vas znači jedan korak manje do DA, koje vam donosi zaradu.

Započinjanje razgovora

započnite ležerno. Budite učtivi. Bez obzira kako se osećate, dugujete osećanju dostojanstva i samopoštovanja, kao i kompaniji koju predstavljate da budete učtivi. zainteresujte sagovornika da vas pažljivo sasluša i ne otkrivajte sve karte. Budite samouvereni ali ne i prepametni. I nikada, nikada nemojte pričati o cenama dok ne dođete do kraja razgovora. čim progovorite o cenama, sva vaša dalja argumentacija pada u vodu. Kod vašeg sagovornika nakon saopštenja cena, emocije više ne igraju značajnu ulogu, već je svaka vaša reč na meti racionalne ocene: „Da li se to meni isplati?“

Ako se najavljujete telefonom izbegnite zamku da u tom telefonskom razgovoru objasnite ono što ga interesuje. Ako mu kažete sve što ga interesuje – zašto se onda sastajati sa njim?

Osmeh i ljubaznost pri prvom razgovoru nisu dovoljni. Vaše reči nikako ne smeju zvučati kao „ja ću vam nešto prodati“. Potencijalnim kupcima treba prići pažljivo, tako da se dovoljno opuste kako bi njihova emocija želje za posedovanjem proizvoda (usluge) koju im nudite prevladala emociju straha. Oni treba da razmišljaju kako to žele a ne o tome da vi pokušavate nešto da im prodate i kako da se od vas zaštite. Glavni cilj pri prvom susretu je da se eliminiše strah i da se omogući potencijalnom kupcu da se opusti.

Osmehujte se. Vežbajte osmeh stalno, neka bude prijatan, topao. Vežbajte osmeh čak iako se bavite tele-marketingom, odnosno svoj posao obavljate isključivo telefonom. Postavite ogledalo ispred sebe dok razgovarate i trudite se da u ogledalu vidite svoj vedri lik. Uporedite efekat razgovora sa ogledalom u kome vidite svoj vedri lik i bez ogledala. Videćete razliku. Naučite da budete dobro raspoloženi. Možda imate neki problem dok otpočinjete razgovor sa potencijalnim kupcem – ipak se osmehnite,

Uspešna prodaja je uvek nagrađena prihodom koji se „vidi“,

a neuspešna? Iako u neuspešnoj prodaji ne

zarađuje ništa, prodavac treba da zna da je ona obavezan korak do

uspešne prodaje

33

jer taj kupac nije ni odgovoran za vaše probleme, a ni zainteresovan. To što vam želi posvetiti svoje vreme dovoljan je razlog da budete prijatni i ne opterećujete ga svojim problemima.

Gledajte ih u oči. Nemojte dozvoliti da vam pogled „šeta” naokolo. To u sagovorniku budi nesigurnost i sumnju u vaše poštene namere.

Pozdravite ih kako treba. Uvežbavajte bar tri vrste pozdrava:

1. formalan, pun poštovanja (obično za prvi kontakt)

2. Prijateljski

3. ležeran

Odaberite pozdrav prema prvom utisku pri susretu. Nećete pogrešiti. Mnogi prodavci greše kad odmah pružaju ruku da se rukuju. Shvatite da potencijalni kupci nemaju veliku potrebu da se sa vama zbližavaju, i zato često i ne žele da se odmah rukuju. Vi ste za njih nepoznata osoba. Vaš osnovni cilj je da ih navedete da vas vole i da vam veruju. zato pustite njima da odluče da li će se rukovati sa vama.

Najgora stvar koja se može desiti prodavcu je da posveti puno vremena onome ko to neće kupiti. zato već na početku razgovora treba proceniti potencijalnog kupca – da li je kvalifikovan ili nije za kupovinu onoga što nudite. Vaše vreme je najdragocenija stvar koju imate – nemojte ga rasipati uludo. Kada kažem da treba kvalifikovati potencijalne kupce to znači da treba izdvojiti one koji to mogu i verovatno će kupiti od onih koji to neće kupiti. Onda možete intezivno razgovarati sa onima koji su kvalifikovani i koji će to verovatno kupiti. U pravilnom kvalifikovanju (proceni) potencijalnih kupaca leži i tajna uspeha svih dobrih prodavaca. Kvalifikovanje je proces a ne jednokratna akcija. U svakom trenutku prodajnog razgovora a i van njega možete kvalifikovati potencijalnog kupca i tako uštedeti dragoceno vreme. zamislite da dnevno izgubite samo 30 minuta sa ne-kupcima, a to ste mogli uz bolje kvalifikovanje izbeći. To je za godinu dana 16 punih radnih dana od 8 sati. Koliko prodajnih razgovora sa pravim kupcima možete obaviti za to vreme? I koliko možete zaraditi?

Pokušajte da ustanovite šta sada imaju. Ovo se često ne može direktno saznati pa treba razvijati metode da se do tih podataka dođe. Kada znate šta sada imaju – znate šta misle, kakvi su i kuda idu.

Otkrijte šta im se najviše dopada u proizvodu/usluzi koju sada imaju. Ovo je najbitniji podatak. On daje putokaz kako da prodate ili da ne treba da gubite vreme ako tu potrebu ne možete zadovoljiti. Otkrijte šta bi voleli da vide izmenjeno u onome što već poseduju. Odgovor na to pitanje daće vam informaciju šta oni cene kod konkretnog proizvoda/usluge. Ako to možete svojim proizvodom/uslugom da zadovoljite učinite to.

Primedbe

Nikada, nikada se nemojte raspravljati sa potencijalnim kupcem ma kakvu primedbu da vam iznese. Ne kažem da dopustite da vas „gaze” – nikakav novac nije dovoljan da nadoknadi neugodan osećaj da je vaše dostojanstvo ugroženo. Tada treba da budete odlučni i da pokažete da imate i zube. Bolje da vas smatraju osobom koja ume, kada treba i da „gazi” da bi ostvarila nešto nego da vas „zgaze”. Ali nikada ne preuveličavajte.

Potencijalni kupci najčešće imaju primedbe jer su zainteresovani za ono što im nudite. To što je većina

primedbi izrečena prilično grubo i nespretno nije dovoljan razlog za rat. Odgovorite im, uvažavajući ih, i potrudite se da uvek istaknete koristi koje mogu zauzvrat dobiti. Ponekad morate priznati da nešto ne može vaš proizvod/usluga zadovoljiti – pobedite iskrenošću. I onda istaknite dodatne argumente koji mogu kompenzovati nedostatak.

Prodaja nakon prodaje Prodaja nakon prodaje? To je ono kad treba da obnovi ugovor ili kupi novi model? POGrEŠNO! Da bi taj prijatan trenutak ponovne prodaje doživeli svom kupcu morate pružiti niz prijatnih trenutaka nakon prve prodaje izraženih kroz pažnju koju mu posvećujete, zainteresovanost za to kako mu se dopada ono što je kupio, rešavanje eventualnih problema, itd. To je ono što većina „iskusnih“ prodavaca ne čini i zato strepe od druge prodaje. Pozovite vašeg kupca neposredno, dan-dva nakon prodaje porazgovarajte sa njim. Da li je sve u redu? Da li je to ono što je očekivao, itd. To je prodaja nakon prodaje. Održavanje kontakta radi stvaranja čvršće poslovne veze.

Uvek radite na osnovnim principima prodaje. Jedino tako ćete biti uspešni. Ako neprekidno učite i obnavljate naučeno. Biti loš je lako. Treba samo prestati sa učenjem.

Menadžment

Kako restrukturirati kompaniju

Iako je u bankama rešavanje problematičnih kredita postao prioritet, njihov broj i dalje raste. Prema podacima NBS, takvi krediti porasli su sa oko 360 milijardi dinara 2012. godine na preko 420 milijardi krajem prošle godine

Kada su pre nekoliko godina ekonomske teškoće u Srbiji uzele maha pojavila se hitna potreba za restrukturiranjem u gotovo svim delovima privrede: od javnih i drugih državnih preduzeća, preko finansijskog sektora, do privatnih kompanija. Na tu potrebu, nažalost, u prvom trenutku gotovo da nije imao ko da odgovori, i najčešće se nailazilo na nedostatak iskustva i nespremnost učesnika da ove procese počnu da sprovode. Iako su ukupni problematični krediti uveliko premašivali milijardu evra, veliki broj banaka još nije imao odeljenja specijalizovana za njihovo rešavanje. U privredi je situacija bila još gora. Suočene sa malom zaradom, a onda i padom prodaje i dodatnim pritiskom na cene, kompanije su brzo gubile sposobnost da servisiraju kredite i postajale su paralizovane. Ukoliko se tome dodaju neadekvatna sudska praksa, spori procesi i nefleksibilna a uspaničena državna uprava, situacija je izgledala gotovo nerešivo.

Od tada do danas, iako je stečeno određeno iskustvo a neki delovi procesa uspostavljeni ili unapređeni, uspešnih restrukturiranja još uvek nema dovoljno. Nagomilani problemi, takođe, vremenom postaju teret koji, iako direktno ne ugrožava vitalne funkcije, stoji kao nepremostiva prepreka daljem razvitku. Pre nego što se pozabavimo razlozima zbog kojih u Srbiji nema dovoljno restrukturiranja i kako da se ta situacija popravi, osvrnućemo se na dosadašnje pozitivne promene:

Prvenstveno, pojam i praksa restrukturiranja kod nas više nisu nepoznanica. U poslednjih godinu dana održano je nekoliko seminara na ovu temu, pojavljuju se članci u štampi, a osnovano je i prvo strukovno udruženje, ogranak američkog TMA (Turnaround Management Association). Sem toga, komercijalne banke su, prema podacima NBS,

prošle godine restrukturirale, naplatile ili na neki drugi način rešile više od 35 milijardi dinara problematičnih kredita privrednih društava. Konačno, sa sve većim iskustvom stvara se i znanje, kako u privatnom sektoru, tako i van njega (na primer, po pitanju medijacije između poverilaca i korporativnih dužnika u Privrednoj komori Srbije).

S druge strane, i pored određenog napretka problemi su i dalje ogromni. Iako je u bankama rešavanje problematičnih kredita postao prioritet, njihov broj i dalje raste. Prema podacima NBS, takvi krediti porasli su sa oko 360 milijardi dinara 2012. godine na preko 420 milijardi krajem prošle godine. Prema Evropskoj asocijaciji banaka, problematični krediti iznad 10 % ukupnih sredstava predstavljaju neodrživ nivo. U Srbiji su oni i dalje preko 20 %. Slično, iako su brojne velike kompanije iskoristile mogućnosti UPPr-a (Unapred pripremljenog plana reorganizacije), većina njih u međuvremenu nije restrukturirana tako da makar delimično može da servisira kredite - bilo kamatu, bilo glavnicu.

U najkraćem, problemi daleko od toga da su prevaziđeni na svim ključnim nivoima: razumevanja, znanja, komunikacije i institucija. Ukratko ćemo se osvrnuti na svaki od njih pojedinačno.

Problem razumevanja: Bez obzira na veće prisustvo pojma restrukturiranja u javnosti, i dalje je rasprostranjeno osnovno nerazumevanje ovog procesa. On se često pogrešno shvata kao „predvorje stečaja”, „drugo ime za otpuštanje radnika” ili „prepakivanje dugova”. Naprotiv: ne samo da ne predstavlja predvorje stečaja, nego je restrukturiranje često poslednji izlaz kojim se izbegava bankrot. Slično, kada se blagovremeno i dobro sprovede, ovaj proces štiti zdrave delove kompanije a time i zaposlenost - kada se već jednom nađe u teškoćama, jedino kompanija koja se ne restrukturira ugrožava sva svoja radna mesta. Konačno, kao što se vidi iz brojnih neuspešnih pokušaja UPPr-a, „prepakivanje” odnosno reprogram dugova sam po sebi gotovo nikada ne daje rezultate - uspeh se, tokom restrukturiranja, postiže samo onda kada se prvo unapredi poslovanje, pa tek onda tome prilagodi struktura obaveza.

Problem znanja: I dalje nedovoljan nivo znanja možda se najbolje vidi u čestom poricanju da postoji problem, kao i nerazumevanju u kojoj meri vreme radi protiv kompanija u teškoćama. Poricanje problema prva je, ali neretko i jedina reakcija velikog broja vlasnika kompanija. Iako, naravno, postoje izuzeci, i to ne malobrojni, ipak je zabrinjavajuće u kojoj meri vlasnici ne umeju da prepoznaju problem ili odbijaju nužne promene (kao što su, na primer, gašenje pogona koji pravi gubitke ili uvođenje profesionalnog menadžmenta). Slično, čini se da mnogi učesnici još uvek u potpunosti ne shvataju da vreme ne radi za kompaniju u teškoćama, da odlaganje restrukturiranja košta sve

Čini se da mnogi učesnici još uvek u potpunosti

ne shvataju da vreme ne radi za kompaniju u teškoćama,

da odlaganje restrukturiranja košta sve zainteresovane strane i da nedelanje samo povećava

krajnji ekonomski i društveni trošak

Piše: Marko Mitrović

zainteresovane strane i da nedelanje samo povećava krajnji ekonomski i društveni trošak.

Problem komunikacije: Nepoverenje i nedostatak komunikacije među učesnicima i dalje postoji u velikoj meri. Iako se problemi u kompaniji najčešće tiču svih zainteresovanih strana, odnos između akcionara i poverilaca, ili uprave i zaposlenih, ili kompanije i njenih partnera, često uopšte nije partnerski. Ponekad se čak čini kao da ne može da postoji scenario po kom svi dobijaju, nego kao da je uvek u pitanju „igra nultog zbira”, gde uspeh jedne strane neizostavno mora biti poraz druge. često ni poverioci među sobom ne sarađuju, iako im to dugoročno očito nije u interesu, već samo gledaju na svoju poziciju u datoj situaciji (kao u „na ovom slučaju je moja pozicija jaka i neću dati nikakav ustupak”), odnosno neprincipijelno, neefikasno i na kraju ekonomski štetno.

Problem institucija: Pre svega se pod institucijama ovde smatraju kako organi države, tako i ustaljena praksa. Sporost procesa i manjak iskustva privrednih sudova u slučajevima restrukturiranja, pogotovo izvan Beograda, jedan je od najočitijih primera. rigidnost pojedinih državnih službenika i ponegde čitavih uprava je još jedan. Neuspeh restrukturiranja zbog sporosti procesa ili samovolje nekog činovnika ne koštaju samo akcionare i banke, već i zaposlene i dobavljače i, na kraju krajeva, celo društvo. Konačno, postoji čitav niz očigledno loših mera i poteza koji štete svim zainteresovanim stranama, a koji se i dalje nastavljaju, po nekom lošem automatizmu, i od kojih je blokada računa kompanije na samom vrhu.

Šta može da se učini po pitanju ovih problema?

Da bismo dobili odgovor na to pitanje pre svega treba razumeti koji je aspekt problema najopasniji. Mislim da je to, više od svega, nedostatak vremena, odnosno brzina kojom se, ako se ne dela, u kompaniji u teškoćama topi i nestaje vrednost za sve zainteresovane strane. zbog toga je onda i brzina razrešavanja od presudnog značaja.

Osim toga, raspetljavanje ovog čvora mora da počne od neke tačke, i jedino ima smisla da - kako zbog veće sofisticiranosti, tako i zbog solidne kapitalizacije - ta početna tačka budu banke. U regionu (pre svega rumuniji, ali i Sloveniji i hrvatskoj) se već zahuktava prodaja problematičnih kredita, ali, bar prema ovom viđenju,

zbog nedovoljno razvijenog pravosudnog sistema i šireg nedostatka predvidljivosti, interes investitora za takve kredite u Srbiji verovatno neće biti veliki.

Alternativa tome je da se napravi kompanija ili, još bolje, nekoliko njih na koje bi se preneli loši plasmani banaka i kojim bi upravljale renomirane investicione firme koje se za takve situacije specijalizuju. One bi, uz dodatni kapital i modifikovan regulatorni okvir, u nekim slučajevima ponovo reprogramirale kredite, u drugim pretvarale dug u kapital, u nekim opet dodatno investirale, a negde išle na naplatu putem stečaja. Naravno, nijedno potencijalno rešenje nije bez nedostataka i poteškoća, ali ovo obezbeđuje nedostajuću ekspertizu, brzu reakciju, dodatni kapital i adekvatan vremenski okvir a, uz to, omogućava bankama da u prvi plan ponovo stave svoju osnovnu delatnost - nove pozajmice.

Paralelno, treba izvući pouke iz iskustva sa UPPr-om i modifikovati i zakonski okvir i procedure, tako da forma više ne bude značajnija od suštine, što je bio osnovni problem u dosadašnjoj praksi. Konačno, menice kao instrument obezbeđenja treba striktno ograničiti, odnosno omogućiti ih pre svega „nevoljnim” poveriocima kao što su radnici (ukoliko im se ne isplaćuju zarade) ili mali dobavljači. Višestruka i dugotrajna blokada kompanije koju sprovode banke (koje često imaju i druga sredstva obezbeđenja) ili država pokazala se kao najgori mogući put: tera aktivnosti u „ilegalu”, ne donosi nikome gotovo ništa i zapravo predstavlja najneefikasniji mogući stečaj - veoma spor i potpuno nekontrolisan, i to imajući pre svega u vidu interes velikih poverilaca.

Konačno, treći stub je dodatna edukacija. znanje akumulirano poslednjih godina, i to najpre iz vlastitog iskustva, nije ni blizu onom koje je tokom proteklog perioda moglo da se stekne. Biće korisno i za ubuduće: dokle god postoji tržišna privreda, dotle će biti i problematičnih kredita i, uopšte, potrebe za restrukturiranjem.

za sve drugo, uključujući i postepeno otklanjanje zabluda, biće potrebno vreme.

37

Zaštitni fond za krizna vremena Investitori veruju u Kinu,

ulažu još višeBritanske banke 2020. imaju rok da naprave zaštitni fond za krizna vremena, kako poreski obveznici ne bi ponovo morali da spasavaju posrnule kreditore.Novi propisi Centralne banke Engleske (BoE), koji će važiti za oko 400 banaka i štedionica, temelje se na zakonu Evropske unije koji će zahtevati od svih banaka u 28-članom bloku da poseduju dodatna sredstva, poznatija kao minimalan obavezan kapital, prenosi agencija rojters.Prema procenama BoE, neto manjak takvih sredstava trenutno iznosi 26 milijardi funti za najveće banke, poput hSBC-a, lojdsa, Barkliza i rBS-a. Najnoviji propisi su, prema ocenama zakonodavaca, poslednji korak u regulisanju bankarskog sektora, a cilj je da akcionari i vlasnici obveznica snose gubitke u slučaju propasti banke a ne poreski obveznici, navodi rojters.

Kina je ove godine privukla direktne strane investicije vredne 704,33 milijarde juana (114 milijardi dolara), za 7,9 odsto više nego u istom periodu lani.

Priliv DSI je u novembru, na godišnjem nivou, porastao za 1,9 odsto, na 64,9 milijardi juana (10,36 milijardi dolara), dok je uslužni sektor Kine u periodu januar-novembar iskoristio strane investicije vredne 69,58 milijardi juana, što je 18,8 odsto više u odnosu na isti period 2014, navodi kinesko ministarstvo trgovine, a prenos agencija rojters.

Odvojeni podaci su pokazali da su kineske banke u novembru odobrile zajmove u vrednosti od 708,9 milijardi juana (109,81 milijardu dolara), što je više od očekivanja, kao i da se ubrzao tempo rasta novčane mase koji je u opticaju.

Ekonomisti koje je anketirao rojters su očekivali da će kreditiranje banaka u novembru porasti na 700 milijardi juana sa 513,6 milijardi juana iz oktobra.

Nova masa u opticaju u Kini (M2) je u novembru porasla za 13,7 odsto na godišnjem nivou, u odnosu na oktobarski skok od 13,5 odsto, navodi rojters.

VESTI • DIS • SVETVesti iz sveta

Gastarbajteri poslali kući 29 mlrd €

Kako su Italijani napunili „božićnu čarapu”?

rezidenti zemalja Evropske unije poslali su prošle godine u zemlje koje nisu članice tog bloka 29,3 milijarde evra u odnosu na 28,7 milijardi iz 2013.Priliv novca u EU je istovremeno iznosio 11 milijardi evra, pa je zabeležen negativan bilans od 18,3 milijarde evra u segmentu ličnih transfera između EU i ostatka sveta, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu Evrostata.Najveći deo ličnih transfera sastoji se od novca koji emigracija šalje u domovinu. Najveći suficit u ličnim transferima je prošle godine imala Portugalija (3,6 milijardi evra), a najveći deficit francuska (8,9 milijardi). Iza Portugalije, najveći suficit ostvarile su Poljska (2,6 milijardi evra), rumunija (1,5 milijardi), litvanija (912 miliona) i Bugarska (821 milion). Kada je reč o najvećem deficitu u ličnim transferima, na drugom mestu, posle francuske, nalazi se Italija sa minusom od 4,5 milijardi evra, Britanija sa 4,4 milijarde i Nemačka 3,5 milijardi evra. Najveći odliv u vidu ličnih transfera imala je francuska (9,4 milijarde evra), zatim Britanija (6,8 milijardi), Italija (6,5 milijardi) i Španija (5,9 milijardi), dok su, sa druge strane, najveće prilive zabeležile Portugalija (4,8 milijardi evra), Poljska (2,8 milijardi), Britanija (2,4 milijarde), Italija (2,1 milijardu) i rumunija (2,0 milijardi). Od zemlja iz okruženja, hrvatska je ostvarila suficit u ličnim transferima od 679 milijardi evra, pri čemu je priliv ličnih transakcija iznosio 870 miliona evra, a odliv 191 milion. Slovenija je zabeležila deficit u ličnim transferima od 13 miliona evra, od čega je odliv novca iz zemlje iznosio 43 miliona evra, a priliv 30 miliona.

Program poreske amnestije, koji je zvanični rim pokrenuo pre godinu dana, doneo je Italiji skoro 60 milijardi evra neprijavljenih sredstava.Program dobrovoljne prijave, koji je završen u novembru, uveden je kao poslednja šansa za utajivače poreza da prijave svoje prihode i aktive sakrivene u inostranstvu, piše raša tudej.Od uvođenja ove šeme, poreske vlasti dobile su oko 130.000 dobrovoljnih prijava. Po osnovu neprijavljenih aktiva prihodovano je četiri milijarde evra na ime poreza i kazni, a oko 70 odsto skrivenih sredstava pohranjeno je u Švajcarskoj, Monaku, na Bahamima, u Singapuru i luksemburgu, navodi se u saopštenju italijanskog ministarstva finansija. „Više od jedne četvrtine prijavljene sume će biti vraćeno u zemlju”, navodi se u saopštenju, i dodaje da je amnestijom poreskim vrdalamama dozvoljeno da zadrže novac u inostranstvu sve dok je on prijavljen u Italiji.

Bivši radnici Mekdonaldsa podelili su svoja iskustva o radu u američkom lancu brze hrane. Iako neki očekuju da pisanje odgovora na pitanje „Šta ste voleli u Meku dok ste tamo radili? ” teško da može proći bez navođenja konflikata, ovo je primer uglavnom pozitivnih sećanja. Od besplatnih pljeskavica do 17 kockica luka, evo nekih najboljih odgovora. - Kupci vas tretiraju veoma loše, a to je veoma stresno, posebno u gužvi, ali mislim da to važi za bilo koji posao u ugostiteljstvu. - Bio sam zadužen za kuhinju i svaki proces je tačan do najsitnijeg detalja, imao sam test na kraju moje obuke koji je uključivao pitanja kao što je: „Koliko komada isečenog luka ste stavili u čizburger”? (Odgovor je bio 17) - rad u Meku bio je jedan od najzabavnijih iskustava u mom životu! Upoznao sam prijatelje za ceo život. Osim toga... jedem tamo besplatno svaki dan skoro dve godine. - Kuhinje su čiste i organizovane. Imaju dosta pravila i protokola koji prikazuju kvalitet hrane koji je na vrhunskom nivou. Imaju veće standarde od većine kompanija kada je u pitanju zdravlje. Ukoliko nešto ne ispunjava njihove propise – odmah ga bacaju. - Moj stari gazda, koji je imao jedan ugostiteljski lanac, govorio je da uvek voli da zaposli radnike koji u svojoj biografiji imaju stavku da su radili u Meku, jer, kaže, znao je da su već bili dobro obučeni. - Voleo sam to koliko su bili čisti. Kasnije sam saznao da to nije bio slučaj u svakom njihovom restoranu, ali onaj u kome sam ja radio bio je stvarno čist.

Evro pod pritiskom dolaraAmeričke federalne rezerve i Evropska centralna banka prvi put u istoriji idu različitim smerovima otkako je fed podigao kamatne stope nakon skoro deset godina.

Međutim, kako ocenjuju analitičari, to neće dugo potrajati. Nakon što je fed objavio svoju odluku, sada se nagađa koliko brzo će kamate biti podizane u idućoj godini. Nemačka Komercbanka očekuje da će kamate do kraja 2016. godine biti podizane tri puta, da bi na kraju dostigle 1,25 odsto.

Poređenja radi, osnovna kamatna stopa u zemljama evrozone iznosi 0,05 procenata. ECB ih na sednici početkom decembra doduše nije spustila na nulu, ali je olabavila uzde kada je reč o monetarnoj politici.

"U meri u kojoj se divergencija zaoštrava, evro, naravno, sve više dolazi pod pritisak", ukazuje analitičar Bremer-landesbanke, folker helmejer. Kapital, naime, odlazi iz zone koja ima manje kamate i čini tamošnju valutu, u ovom slučaju evro, neatraktivnom.

VESTI • DIS • SVET

Šest tajni koje su otkrili radnici „Meka”

Naftaši u strahu

Svaki drugi stanovnik EU kupuje onlajn

Cene nafte su ponovo pale nakon novih podataka o visokim zalihama, a uoči očekivanog podizanja kamatnih stopa u SAD. Američka laka nafta (WTI) za isporuku u januaru pojeftinila je 26 centi na 37,09 dolara za barel, a sirova nafta tipa "brent" 19 centi na 38,26 dolara, takođe za januarske isporuke, prenosi agencija frans pres.

"WTI je blago oslabio nakon izveštaja Američkog instituta za naftu koji je pokazao da su zalihe sirove nafte u SAD, u nedelji zaključno sa 11. decembrom, porasle za 2,3 miliona barela. Očekuje se da će tržišta mirovati uoči sastanka američke Uprave federalnih rezervi (fed) iako je raširen stav da će fed podići kamate", naveo je tržišni strateg singapurske firme IG, Bernard Ou.

U Evropskoj uniji je ove godine 53 odsto stanovništva, životnog doba od 16 do 74 godine, naručivalo robu ili usluge za privatne potrebe preko interneta.

Kako je naveo Evropski zavod za statistiku, Evrostat, 2007. godine 30 odsto stanovništva naručivalo je robu preko interneta.

To znači, kako se navodi u informaciji objavljenoj na sajtu Evrostata, da je EU ove godine premašila cilj iz svoje Digitalne agenda za Evropu kojom je bilo predviđeno da elektronska trgovina do 2015. godine dostigne 50 odsto.

Među korisnicima interneta koji ove godine nisu kupovali onlajn, 75 odsto navodi da više vole klasičnu kupovinu, a 27 odsto da su zabrinuti u pogledu bezbednosti plaćanja preko interneta, kao i u pogledu privatnosti.

Najpopularniji proizvodi koji su kupovani preko interneta su odeća i sportski artikli, koje je naručivalo više od 60 odsto kupaca, zatim smeštaj na putovanjima (52 odsto) i kućni aparati i igračke (41 odsto).

Najveći procenat „e-kupaca” ima Britanija - 81 odsto ukupnog stanovništva, a sledi Danska sa 79 odsto, luksemburg 78 odsto, Nemačka 73 odsto i holandija, finska i Švedska sa po 71 odsto.

39

Menadžment

Efikasan sistem za merenje učinka zaposlenih

Piše: HBR

Podstaknite menadžere da prate rezultate. Omugućite unutar svog programa da menadžeri mogu detaljno da vide aktivnosti, rezultate i izveštaje koji se odnose na glavne poslovne ciljeve. Menadžeri moraju da budu obavešteni o dobrom učinku zaposlenih, kako bi mogli da ih pohvaljuju i time motivišu

Merenje učinka zaposlenih je ponovo interesantna tema. „Deloitte” i „Accenture” su odustali od godišnje evaluacije i rangiranja, zato se postavlja pitanje šta sad. Mnogi smatraju da je merenje učinka saradnika u realnom vremenu glavna kockica u rešenju ovog poblema. zašto je to tako? Konstantnim priznavanjem pozitivnog ponašanja, tipičnog za različite društvene platforme, stiče se širi uvid o zaposlenima, što menadžerima omogućava potpuniji pregled mogućnosti njihovog tima.

Većina postojećih programa omogućava i ohrabruje šerovanje (obaveštavanje) informacija o pohvalama. recimo kada neko od kolega uradi jako dobro neki planirani zadatak. Ali kako napraviti održiv program za merenje učinka saradnika u realnom vremenu? Preporučujemo vam da probate sledeće:

- Oslonite se na osnovne vrednosti. Budite sigurni da je sistem vrednosti u skladu sa misijom vaše kompanije.

Primera radi, kompanija „Jet Blue” ima pet osnovnih principa: sigurnost, briga, integritet, posvećenost i zabava. Njihov program za kontrolu zaposlenih ohrabruje svih 16.000 članova da prepoznaju i ostvaruju ove principe. Neke druge kompanije će možda izabrati fiskalnu odgovornost, saradnju i inovaciju za svoje osnovne principe delovanja. Ovo će da omogući detaljno praćenje i upoređivanje o ključnim strateškom ciljevima unutar grupe, dela kompanije, ili pak cele firme.

- Iskoristite nove tehnologije. Izaberite program koji je lak za korišćenje, zanimljiv, interaktivan. Merenje učinka ne treba da liči na posao. Ako zaposleni to tako dožive, biće dosta teško da ih naterate da prihvate taj sistem.

- zaposeni treba da ga dožive na pozitivan način, a ne kao još jedan način za kontrolu i kažnjavanje. U kompaniji „hershey” su promovisali svoj program pod imenom SMIlE

(Osmeh) i to uz bedževe, postere ali i online, propraćeno dnevnom zabavom sa kolačićima i zajedničkim fotografijama. Ovo je doprinelo da se već prve nedelje uključilo njih 800, a njih 14.000 već tokom prva tri meseca.

- Svi moraju da budu uključeni. Menadžeri i lideri među prvima. Aktivna podrška od strane najvišeg rukovodstva pokazaće zaposlenima da je vredno da se uključe u ove programe. Morate da osigurate da svaki zaposleni, na svakom nivou, oseti važnost učestvovanja. Javni „fidbek” je uvek dobrodošlo rešenje.

- Ohrabrite česta isticanja. Što pre počnete sa javnim promovisanjem očekivanog ponašanja, to će doneti veće efekte. Kada prepoznate neki dobro obavljen posao, istaknite to što pre, i zaposleni će biti motivisan da ga momentalno ponovi. Ako se isticanje ne pohvali u realnom vremenu, link će se izgubiti, što će na širem planu učini da se smanji učinak celokupne kompanije.

- Podstaknite menadžere da prate rezultate. Omugućite unutar svog programa da menadžeri mogu detaljno da vide aktivnosti, rezultate i izveštaje koji se odnose na glavne poslovne ciljeve. Menadžeri moraju da budu obavešteni o dobrom učinku zaposlenih, kako bi mogli da ih pohvaljuju i time motivišu.

-Efikasno merenje učinka zaposlenih motiviše ljude da daju svoj maksimum svakog dana, a ne samo kada se sprema kvartalni ili godišnji izveštaj. Ipak, ovakvi programi ne mogu tek tako da se pokrenu. Oni moraju da se zasnivaju na osnovnim vrednostima kompanije, moraju da budu tehnološki savršeni, jasno i dobro predstavljeni i informativni za menadžere.

Ohrabrite česta isticanja. Što pre počnete sa javnim promovisanjem očekivanog

ponašanja, to će doneti veće efekte

Kada krenete od Severnog pola nizbrdo, u pravom smeru, naići ćete na Kanadu. Postoji velika verovatnoća da nećete pogrešiti, budući da je ova zemlja zaista ogromna. čak iako naiđete na ljude koji govore ruski, ne bi trebalo da se zabrinete, pošto rusi čine dobar deo imigracinog talasa koji je uvećao stanovništvo ove zemlje za oko 20% u poslednjih četvrt veka. Prema poslednjim popisima populacija Kanade trenutno broji preko 35 miliona ljudi. Svi oni zajedno uspevaju da naprave dovoljno viška vrednosti da bi ovu zemlju svrstali na jedanaesto mesto među najrazvijenijim svetskim ekonomijama.

Inače prva ekipa na koju možete da natrčite, tokom imaginarne putešestvije od Arktika niže, jesu Inuiti. Oni spadaju u starosedeoce, zajedno sa potomcima plemena Prvih nacija. računa se da su najstarije ljudske naseobine na tlu Jukona postojale 12 – 13.000 godina pre naše ere, dok je Ontario naseljen nekih par hiljada godina kasnije. Svi oni su došli preko zaleđenog Beringovog moreuza peške, tokom ondašnjih velikih migracija. U momentu početka evropske kolonizacije ovih prostora na tlu današnje Kanade živelo je oko pola miliona ljudi, prema zvaničnim procenama kanadskih naučnika. Od tog broja je više od 40% glavom platilo neotpornost na viruse i bolesti koje su beli ljudi doneli sa sobom. Prethodni pokušaj kolonizacije izveli su Vikinzi negde oko 1000. godine naše ere. Smeli moreplovci su stigli do teritorije danas poznate pod imenom Njufaundlend, zaključili da tu i nema baš mnogo toga

interesantnog (čitaj ništa za pljačku), podigli jedra i vratili se u svoje fjordove da kuju zavere o invaziji na južnija ostrva, od Evrope odvojena la Manšom. Neki tvrde da su veliki plemeniti njufaundlendski psi direktni potomci hrabrih četvoronožnih vikinških pratilaca. čak i da nije tako, ove životinje u mnogome pokazuju koje su vam osobine potrebne da biste opstali u surovim severnim prostranstvima. hrabrost, snaga i plemenitost su vrline na koje se Kanađani često pozivaju, mada ih južne komšije uglavnom ne smatraju takvim. Možda im samo zavide.

DIS karavan

Priredio: Velibor Toković

Ontario food terminal, najveći kvantaš Kanade

Ontario Food terminal postoji od 1954. i nastao je kao posledica ekspanzije Toronta nakon Drugog svetskog rata. Postojeća lokacija na Sent Lorens trgu bila je premala pa je doneta odluka o selidbi.

Iako Kanada danas najveću trgovinsko-ekonomsku razmenu ima upravo sa SAD, istorija govori da nije sve baš uvek išlo sjajno između ovih država. U ovom tekstu nemamo baš prostora da se bavimo istorijom kolonizacije Severne Amerike, ali u osnovi su se tu za prevlast međusobno borili Englezi i francuzi. Onda je u jednom trenutku određena ekipa rešila da se odvoji i od jednih i od drugih, a tu i tamo su izbijali oružani sukobi, koje oni danas obeležavaju kao epske bitke iz svoje junačke prošlosti. Više podataka o tome možete da pronađete na Wikipediji. Kanada danas svojom zvaničnom dvojezičnošću priznaje i englesko i francusko nasleđe, ali istorija je htela da ova država pripadne delu sveta koji se klanja britanskim monarsima. To ih je direktno uključilo u dva svetska rata, u kojima kanadske trupe nisu imale male žrtve.

Dok smo još kod istorijskih podataka, mogli bismo da objasnimo i poreklo imena ove zemlje. lingvisti su danas uglavnom saglasni oko toga da je Kanada izvedena iz reči „kanata“, što na jeziku Sent lorens Irokeza označava selo, ili naselje. Jedna od današnjih kanadskih provincija takođe nosi ime izvedeno iz urođeničkog jezika, a u pitanju je Manitoba. Ovo ime su imigranti bosanskog porekla tokom devedesetih godina često rastavljali na „mani to ba“, signalizirajući tako da im klima možda i ne prija baš sasvim. lepa zima, ali dugo traje...

Odmah levo pored pomenute Manitobe (ako već dolazite sa severa) nalazi se provincija Ontario, sa svojim glavnim gradom Torontom. Sa južne strane oblast Toronta graniči se sa velikim Ontario jezerom, što u znatnoj meri utiče na klimu u ovom velegradu. Sa svojih 2,6 miliona ljudi, ili skoro čak 6 miliona u širem gradskom području, ovaj grad spada u veliku petorku Severne Amerike, zajedno sa Meksiko Sitijem, los Anđelesom, Njujorkom

i čikagom. Ipak u njemu nema one vrste urbanog ludila koje karakteriše američke megapolise. Postoji određena doza uljudnosti na većini nivoa sa kojima se susrećete u svakodnevnoj komunikaciji, što izuzetno odgovara doseljenicima iz evropskog kulturnog miljea. Međutim, to ne bi trebalo da vas zavara.

Borba za opstanak u biznisu i ovde je podjednako oštra i beskompromisna kao i bilo gde drugo u svetu. Ono što ipak olakšava život preduzetnicima je sistem koji se trudi da im bude na usluzi, a ne da ih udavi birokratijom. Porez je, kao i u SAD, svetinja i niko normalan se ne igra glavom da ga ne plati. Sa druge strane ilustrativna je istinita priča o našem čoveku koji je pored svog posla pokrenuo još jedan biznis i nakon par godina shvatio da mora da se opredeli, jer više nije mogao uspešno da se posveti napretku na oba polja. rešio je da ugasi dodatni biznis, i to je i uradio. Pa šta, pitate se? Sve to je izveo, sasvim legalno, preko interneta, bez ijedne posete šalteru. Skoro kao kod nas.

Država zato organizuje seminare koji olakšavaju početnicima ulazak u svet preduzetništva. Jedan od primera za to je i Toronto food Bussines Incubator, program pokrenut 2007. od strane gradske uprave Toronta, tj. njihove divizije za ekonomski razvoj i kulturu. Klaster proizvođača hrane i pića u Torontu spada u četiri najjače takve grupacije na severnoameričkom kontinentu. U širem području Toronta registrovano je ukupno 1149 proizvođača i prerađivača hrane i pića, a ta brojka iz dana u dan raste. Oni ukupno zapošljavaju više od 50.000 ljudi, a godišnji promet ove industrije tokom 2011. godine bio je veći od 35 milijardi dolara. Ta cifra odgovara vrednosti robe koju Kanada uveze iz Kine, pa vi vidite zbog čega oni nastoje da dodatno ojačaju taj celokupni segment. Ceo klaster je obuhvaćen protokolom o saradnji sa Toronto Water organizacijom, što za posledicu ima racionalno i odgovorno trošenje vodenih

U širem području Toronta registrovano je ukupno

1149 proizvođača i prerađivača hrane i pića,

a ta brojka iz dana u dan raste. Oni ukupno zapošljavaju više od

50.000 ljudi

43

resursa, uz maksimalnu primenu mera ekološke zaštite. Takođe je interesantan podatak da 90% ovog klastera čine firme koje imaju do 100 zaposlenih. Pokazalo se da su ovakve kompanije fleksibilnije i otpornije na brze i neočekivane promene koje ova industrija trpi usled globalnih ekonomskih potresa. Kanadska ekonomija se oporavlja od posledica svetske ekonomske krize, i tokom ove godine je zabeležila dosta pozitivnih poena. Nezaposlenost je ipak još uvek iznad nivoa na koji su navikli, ali oni uspevaju da se izbore sa tim.

Sam Toronto je prepun restorana različitog tipa, od onih najekskluzivnijih do od skora izuzetno popularnih „food-track” mesta za jelo, što su u stvari kamiončići pretvoreni u pokretne kuhinje. O lokacijama na kojima će se ovi novi ultra popularni restorani pojaviti potencijalne mušterije se informišu preko društvenih mreža. Bilo da ste seli u neko od ekskluzivnih mesta sa tradicijom dužom od jednog veka, ili ste na ulici usred noći naišli na čudno vozilo koje nudi najukusniju brzu

hranu koju možete da zamislite, gotovo 100% možete da budete sigurni da ta hrana dolazi sa istog mesta, sa najveće kvantaške pijace u Kanadi.

Ontario food terminal postoji od 1954. i nastao je kao posledica ekspanzije Toronta nakon Drugog svetskog rata. Postojeća lokacija na Sent lorens trgu bila je premala pa je doneta odluka o selidbi na novu lokaciju. Danas se ovaj kvantaš prostire na 16 hektara zemljišta i odlično je pozicioniran u smislu lakog pristupa kamionima. Kao i svi objekti ovog tipa konstantno je aktivan, ali najveća gužva kreće negde oko četiri ujutru kada kupci počinju da dolaze u velikom broju. Terminal nije otvoren za obične potrošače osim tokom posebnih manifestacija koje za cilj imaju edukaciju stanovništva o tome koji put njihova hrana u stvari prelazi od proizvođača do trpeze.

Ono što razlikuje ovaj kvantaš od većine drugih koje smo posetili je prisustvo malih lokalnih proizvođača. Ontario food Terminal od svog nastanka podržava ideju kupovine proizvoda nastalih u neposrednom okruženju, tako da je svakodnevno u trgovačke poduhvate uključeno oko 400 farmera iz okoline Toronta. Oni svoje proizvode prodaju barabar sa velikim skladištima, kojih ima ukupno 21, dok još oko 50 firmi ovde ima svoje stalne predstavnike. U pitanju su većinom porodične firme, od kojih su mnoge tu još od prvog dana, već punih šezdeset i dve godine.

Atmosfera je, iako užurbana, krajnje prijateljski orijentisana. Porudžbine i transakcije se obavljaju munjevito, putem elektronskih terminala, ali neretko se dešava da kupac, koji je za manje od minuta poručio šta mu treba, ostane u prijateljskom ćaskanju sa prodavcem narednih pola sata. Svi izuzetno polažu pažnju na gradnju međuljudskih odnosa i međusobnog poverenja. Naravno da se roba proverava, ali generalni princip je da falš roba do kupca može da stigne samo kao posledica slučajnih i nesrećnih okolnosti. Svi su vrlo dobro svesni potrebe da se svakoga dana bore za svakog kupca, i tu nema opuštanja.

Godišnji promet robe dostiže količinu od skoro milion tona svežih proizvoda, uključujući i cveće. Na dnevnom nivou to iznosi prosečnih 2-2,5 hiljade tona. Sve ovo prođe kroz ruke oko 5.000 registrovanih profesionalnih kupaca, koji onda robu dalje prebacuju u sledeći član lanca. Neki od ovih kupaca snabdevaju i po nekoliko desetina različitih manjih biznisa kojima se ne isplati da dolaze ovde samo zbog par gajbica voća i povrća. Mesta i zarade ima za sve u lancu i svi se trude da poštuju pravila fer pleja. Stisak ruke i data reč ovde još uvek imaju svoju vrednost.

Ono što razlikuje ovaj kvantaš od većine drugih koje smo posetili je prisustvo malih

lokalnih proizvođača. Ontario Food Terminal od svog

nastanka podržava ideju kupovine proizvoda nastalih u neposrednom okruženju, tako

da je svakodnevno u trgovačke poduhvate uključeno oko 400

farmera iz okoline Toronta

Kraška panceta Kraški pršut Kraški zašink

Šepulje 31, 6210 Sežana, Slovenija, Tel.: +386 5 731 0 300, Fax: +386 5 731 0 327, e-mail: [email protected], url: www.kras.si

Te izdelke je Evropska komisija letos vpisala v evropski register zaščitenih živil.S tem je priznana in potrjena posebna kakovost, sloves, tradicija in vpliv

geografskega območja pri proizvodnji Kraškega pršuta, Kraške pancete in Kraškega zašinka.

je certificiran proizvajalec zaščitenih živil,zato lahko svoje izdelke opremi z EU znakom zaščitena geografska oznaka.

kjerÊdozoriÊokus

Jeste li znali ko sve, pored pravoslavnih Srba, obeležava rođenje Isusa Hrista početkom januara i na koji način ovi narodi praznuju? Evo kako se vernici raduju Božiću širom sveta...

Božić, najradosnijihrišćanski praznik

Zabava

Izvor: Nacionalna Geografija

Najradosniji hrišćanski praznik obeležava se po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, odnosno 25. decembra i 7. januara. Broj zemalja u kojima se Božić slavi u prvom mesecu godine nije veliki, ali one još uvek neguju običaje svojih predaka i raduju se ovom posebnom danu.

Svima su nam poznati običaji koji su opstali u našoj zemlji, a znate li koje rituale i tradicije neguju hrišćani širom planete koji, takođe, proslavljaju ovog praznika u januaru?

Predstavljamo vam pet najzanimljivijih.

Gruzija

Gruzini koji Božić slave 7. januara na ovaj dan idu na Alilo, masovnu šetnju ulicama, pri čemu su obučenu u posebnu svečanu odeću. Pri tome, čestitaju jedni drugima

praznik i dele najmlađima slatkiše. Božićna jelka (čičalaki) napravljena je od mekanog materijala, a njene grane su ukovrdžane. Ponekad umesto nje može da se vidi grana lešnika koja je oblikovana kao Drvo života i ukrašena slatkišima i voćem. Ipak, sve je popularnija jelka kakva se viđa na zapadu.

Deda Mraz je u Gruziji poznat kao Tovlis papa („Tovlis babua” na zapadu zemlje), što bukvalno znači „deda sneg”. Obično je predstavljen s dugom belom bradom, odeven u narodnu nošnju „čohu” i krzneni ogrtač.

Rusija

ruski pravoslavni vernici se 39 dana pre Božića redovno mole – sve do večeri 6. januara, kada počinju svečane liturgije. Narednog dana, na praznik, porodica se okuplja oko trpeze,

na kojoj se nalazi 12 vrsta jela, u čast dvanaestorici apostola. rusi badnjak nazivaju „sočeljnik“, po reči „sočivo“, jelu koje je obavezan deo prazničnog ručka. Ovaj dan rezervisan je za ljubav, pa se Božić u rusiji čestita svim dragim ljudima, a vrata kuća otvorena su širom kako bi i prolaznici mogli da se pridruže vernicima za ručkom.

Ukrajina

Kada deca na nebu ugledaju istočnu zvezdu, koja podseća vernike na Tri mudraca, u ukrajinskim domovima počinje Sveta večera. U kuće se unosi pšenica, što je star običaj nazvan „diduh“ („dedin duh“), koji potpomaže identifikaciju s precima.

Nakon što sve svi ukućani pomole, domaćin kaže „hrist je rođen”, na šta od porodice dobija odgovor „Slavimo ga“. Sledi obrok, čiji su neizostavni delovi boršč, četvrtasta kutija domaćeg pudinga, mleko, knedle s pečurkama ili kupusom i krompirom...

Nakon večere, vreme je za božićne pesme, a narednih sedam dana vernici uživaju u danima slavlja.

Etiopija

Proslava Božića u Etiopskoj pravoslavnoj tevahedo crkvi naziva se Gana, a prethodi joj dan posta (u slučaju mnogih vernika, to znači potpuno uzdržavanje od hrane). Na dan Božića, hrišćani oblače belu odeću, a mnogi se odlučuju da tog dana nose tradicionalnu odoru („šama”), napravljenu od pamuka i ukrašenu svetlim prugama pri krajevima.

Obeležavanje Gane u Etiopiji počinje u četiri sata izjutra, a ove svečanosti praćene su igrom dečaka slična hokeju koja se, takođe, zove Gana, a podrazumeva upotrebu palice i drvene lopte.

Dvanaest dana posle Božića, vernici počinju trodnevnu proslavu Timkat, kojom se obeležava Isusovo krštenje. Važan deo ovog praznovanja je molitva tokom službe u hramu, kada odrasli ponovo oblače šame, a deca odore svojih crkvenih udruženja i krune.

Egipat

Oko 15 odsto stanovništva ove afričke zemlje spada u hrišćane, a većina ovog dela populacije spada u Kopte, koji Božić proslavljaju u januaru.

Mesec koji prethodi Božiću Kopti nazivaju Kiahk, a svako subotnje veče ovog meseca provodi se u pesmi, dok svako nedeljno jutro vernici idu na crkvenu službu.

Od 25. novembra do 6. januara, ovi hrišćani poste, što podrazumeva odricanje od hrane životinjskog porekla. zatim, na Badnje veče, okupljaju se u hramovima, gde slušaju liturgiju, a narednog dana slave najradosniji hrišćanski praznik.

Kao i kod većine drugih naroda koji proslavljaju ovaj praznik, on je kod Kopta dan radosti i ljubavi, druženja i poštovanja, pa se vernici u svojim domovima okupljaju kako bi ga zajedno proslavili. često, pri tome, domaćinima daruju kolačiće (kahk).

Deda Mraz je svoje mesto pronašao i u ovoj sredini – on je poznat kao Baba Noël („Otac Božića”), a mališani veruju da on ulazi kroz prozor dok spavaju i ostavlja im poklone. zauzvrat, mališani mu ostavljaju kahk.

Kod pravoslavnih Srba drvena oblica koja se obredno nalaže na vatru domaćeg ognjišta na Badnje veče naziva se badnjak.

Drvo za badnjak koje porodice unose u dom je najčešće mlad cer koji se ritualno seče u rano jutro Badnjeg dana. Sve u vezi sa njim - sečenje, priprema, unošenje i slaganje - izvodi se kroz veći broj složenih obreda, koji se razlikuju u zavisnosti od dela zemlje.

Prema badnjaku se pravoslavni vernici u našoj zemlji odnose kao prema božanstvu - prinose mu žrtve u vidu žita, vina i meda i pozdravljaju ga. Badnjak se ritualima ne vezuje samo za Badnji dan, već on ponegde gori i na dan Božića, kada položajnik udara po njemu žaračem ili granom, prizivajući tako sreću i napredak porodice - da budu jednaki kao varnice.

U današnje vreme, kada vernici najčešće nemaju mogućnost da u kući zapale vatru, badnjak se uglavnom koristi za ukrašavanje doma na Badnji dan.

Loženje badnjaka

Paljenje badnjaka obavlja se u znak sećanja na vatru koju su vitlejemski pastiri naložili u pećini u kojoj se rodio Isus hrist ne bi li na taj način zagrejali novorođenče i njegovu majku. Ponegde se veruje i da je naložen badnjak simbol krsta na kome je Isus razapet, a toplina vatre simbolizuje spasenje ljudskog roda do kog dolazi zahvaljujući hristovoj žrtvi.

filolozi, istoričari religije objašnjavaju da je ovaj običaj nasleđe stare slovenske vere, prenete u hrišćansku eru Srba. Badnjak, po tom tumačenju, predstavlja božanstvo

Ruski pravoslavni vernici se 39 dana pre Božića redovno mole –

sve do večeri 6. januara.

Badnjak

47

koje umire spaljivanjem, a potom vaskrsava, a kojem se molimo i pružamo žrtvu da bismo zauzvrat dobili plodna polja, zdravlje i sreću. Vatra simbolizuje svetlost Sunca, koje pruža život i trebalo bi da bude blagonaklono prema vernicima i u narednoj godini.

Drveće iz roda hrastova, koje se najčešće bira za badnjak, u staroslovenskoj religiji je bilo jedno od najobožavanijih, povezano s Perunom, bogom munje i groma.

Običaj loženja badnjaka se odvija na javnim mestima odnedavno iako mnogi veruju da je reč o staroj tradiciji, a rođen je među vojnicima koji su ih ložili u kasarnama. Štaviše,

u Kraljevini Jugoslaviji je ta tradicija standardizovana kao vojna ceremonija s badnjakom, a to je sve trajalo do izbijanja Drugog svetskog rata.

Poslednjih decenija, badnjak ima značajnu ulogu u obeležavanju Božića i Badnjeg dana kada je reč o proslavljanju u organizaciji Srpske pravoslavne crkve i lokalnih zajednica. Na Badnji dan, vernici svečano seku i nose badnjak do hrama, u čijoj se porti obavlja on slaže, što je praćeno blagosiljanjem sveštenika. Na kraju ove svečanosti, vernici okupljeni oko vatre posmatraju vatru badnjaka...

Dnevnik Ljubice S. Janković nalazi se u Legatu Ljubice i Danice Janković, koji je zaveštan Narodnoj biblioteci Srbije. Po izričitoj želji legatora Ljubice S. Janković Dnevnik nije bio dostupan za korišćenje 40 godina od njene smrti.„Badnje veče. Ma da je tek 10 sati prošlo, moji su svi polegali umorni od mnogog tumaranja i poslova kojima su ovih dana - kao i uvek pred Božić - bili izloženi. Oca se žali kako su mu noge promrzle kad je išao da kupuje prase a posle, nastojavao i odgledao dok se ono napolju - jadno! - klalo i uređivalo. Mama opet veli, da i ako ovaj stan ni u pola ne zadaje posla od onog prošlog - ipak se ona jedva drži na nogama i zato ona ne čeka nikog već leže. I Dana nije znala šta bi pametnije mogla uraditi, i zato je legla.Samo ja pošto sam sav svoj posao svršila t.j. uredila i hodnik i u njega prenela jelo sve i poređala na ciglje, da bi izmrznulo i slađe bilo, a i da se, što je glavno, sklonila iz 'špajza' od domašaja pacova, miševa i bubašvaba - pošto sam sve to dakle uradila - ja evo hoću malo, tek običaja radi, da ovu jadnu svesku obogatim kojom više škrabotinom.Uostalom, nemam šta mnogo reći, jer - Bože, oprosti mi - nije mi izgledalo da će sutra Božić, taj, za mene, najsvečaniji i najsvetliji praznik; jedino, što nismo 'padali na nos' od posla, kao do sada,

pa smo sve lepo rasporedili, te smo postepeno sve svršili, što smo drugih godina i ako mnogo dana pred praznik, sve na juriš spremali; a drugo, što nema snega - najlepšeg ukrasa božićnjeg.

Ono istina, o večeri smo na najsvečaniji način izvršili sve verske obrede t.j. očitali molitvu, otpevali 'Roždestvo tvoje', obgrizli smokvu, žuti šećer, nišador i šta ti ja znam još tamo šta - što rek'o ujče Tika, ali tek tek, dok pogledam napolje, pa vidim drveće golo, zemlju golu, i sve golo, ništa nije obučeno u svečano ruho u kome se do sada dočekivalo rođenje najvećeg mladenca - onda mi se čisto učini da je priroda zaboravila šta je sutra, i da ništa više ne zna za zasluge tog Bogočoveka čije se rođenje sutra proslavlja.

Ali ne, nemam prava, jer kad sam pogled svoj upravila nebu, videla sam da su mesec i sjajne zvezdice išarale ceo nebeski svod i da su se - nalik na najskupocenije dijamante - trudile, koja će više lepotom svojih blistavih zrakova uzdići slavu Božju i što svečanije dočekati dolazak uzvišenog deteta.

Još ih ima dakle, koji umeju ceniti šta je uzvišeno i plemenito, šta nam dušu preporođava. Ne, nije još ovladala i sasvim pobedila materijalizam i praktična proza života; idealno, lepo i uzvišeno mora opstati dok je ljudi i u njima duše - iskre božanske."

Badnji dan i pripreme za Božić 1909. godine opisani rečima devojčice - zapis iz „Dnevnika Ljubice S. Janković” u kome autorka, kao devojčica,

piše o Badnjoj večeri i spremanju za proslavljanje Božića,pripremila je Narodna biblioteka Srbije.

Salata od prokelja Sastojci:

500 g prokelja 1 paprika babura80 g indijskih oraha 2 kašike maslinovog ulja150 g mesnate slanine so, DOBrO biber, bosiljak

Recepti

Hrskava krilca

Sastojci:

1 kg pilećih krilaca 1 kašika morske soli1/4 šolje vode 1 kašičica DOBrO bibera3 kašike meda 1 kašičica smeđeg šećera6 čena belog luka

Priprema:Beli luk iseckati sitno, pomešati sa medom, šećerom i vodom, i kuvati na umerenoj vatri dok sos ne proključa. zatim smanjiti vatru i kuvati oko 5 minuta sve dok se smesa ne zgusne. rernu zagrejati na 220°C, a tepsiju obložiti papirom za pečenje. Krilca posoliti, pobiberiti, ubaciti u činiju sa sosom i dobro ih uvaljati u njega. Poređati ih u tepsiju i peći ih od 45 minuta do sat vremena, u zavisnosti koliko želite da budu hrskava. Nakon 25 minuta pečenja, okrenuti ih da i druga strana bude hrskava. Služiti uz dobro ohlađen tartar sos i belo vino.

Priprema:

Prokelj obariti da omekša, ali da ne izgubi boju. Slaninu iseći na manje komade i propržiti u tiganju. U tiganj dodati indijske orahe, kratko propržiti, dodati seckanu pariku i oceđeni prokelj. Sve izmešati, skloniti sa vatre, preliti maslinovim uljem i začiniti po želji.

Gulaš na lovački način

Sastojci:

1. kore 30 ml DOBrO mleka 2. fil

250 g masti 1 prašak za pecivo 1,5 kg kiselih jabuka

1 jaje 1 vanilin šećer 250 g šećera

2 žumanca 500 g brašna cimet

100 g šećera 1 kašika griza

Priprema:

Jabuke oguliti i izrendati. Ostaviti ih pola sata da odstoje, a onda rukama dobro iscediti sok iz njih. Sok sipati u dublji tiganj, dodati šećer, kuvati dok ne provri, pa još 10-15 minuta na srednjoj temperaturi, da se šećer ušpinuje. U malo prohlađen sirup dodati oceđene jabuke, cimet i griz, pa sve dobro izmešati. U posudu za mešenje sipati mast, jaje i žumanca, šećer, mleko, prašak za pecivo i vanilin šećer pa mikserom sve dobro umutiti. Na kraju umešati brašno varjačom, pa zamesiti testo rukom i podeliti na dva dela. Polovinu rastanjiti direktno na dnu pleha, okvirno 30x20 cm, to će biti donja kora. Iseći komad pek papira širine pleha, a dužine veće od dužine pleha, i položiti preko donje kore. Drugu polovinu testa rastapkati preko prve pa tu koru izvaditi iz pleha uz pomoć vrhova pek papira koji štrče levo i desno. Preko donje kore sipati sav fil i poravnati ga. Poklopiti drugom korom, koju treba preneti uz pomoć pek papira na kom je razvijena, pa odlepiti papir. Peći oko 20 minuta na 200°C, pa još 25-30 minuta na 180°C. Ostaviti da se pita ohladi u potpunosti. Seći na kocke, i služiti uz sladoled od vanile.

Sastojci:

1 kg ćurećih grudi 1 kašika senfa

3 kašike maslinovog ulja 2 čena belog luka1 kašika limunovog soka so, DOBrO biber½ kašičice ruzmarina

Priprema:

U manjoj posudi pomešati maslinovo ulje, limunov sok, ruzmarin, senf, iseckan beli luk, so i biber. Marinadom premazati meso i ostaviti da odstoji. Mariniranu ćuretinu kratko pržiti u gril tiganju sa svih strana, a zatim je staviti da se peče na 180 oko 60 minuta, prekrivena aluminijumskom folijom. Meso povremeno podlivati vodom za vreme pečenja. Tokom pečenja meso premazivati puterom kako bi dobilo lepšu boju.

Sastojci:

750 g svinjske džigerice 4 čena belog luka250 g bukovače 1 kašika senfa

4 dl junećeg bujona so, biber

1 kašika DOBrO brašna

Priprema:

Džigericu iseći na trake i uvaljati u brašno. Bukovače iseckati na manje komade. luk isečen na rebarca propržiti na malo putera, dodati zdrobljene čenove belog luka i džigericu. Pržiti na laganoj vatri da porumeni sa svih strana. Dodati bukovače i nastaviti dinstanje uz povremeno dolivanje bujona. Pred kraj dinstanja naliti preostali bujon, dodati senf i začine i ostaviti da se krčka do željene gustine.

Lenja pita Marinirane ćureće grudi

51

Enigmatika

Skandinavka

OGLAS

Bela ukrštenica

Ilustrovana osmosmerka

OGLAS

OGLAS