Tema Prvi DIS u Disovom gradu...DIS KARAVAN Mercato Centrale, duša Firence TRGOVINA • EKONOMIJA • ZABAVA List proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o. Prvi DIS u Disovom gradu

DIS KARAVANMercato Centrale, duša Firence

TRGOVINA • EKONOMIJA • ZABAVA

List proizvodno trgovinskog preduzeća DIS d.o.o.

Prvi DIS uDisovomgradu

Pobedili smo inflacijuINTERVJU

Tema

04/0

5BR

. 39

GODI

NA 8

2015

DIS stiže na Kosovo i MetohijuINICIJATIVA

Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

U OVOM BROJU

IZDAVAČ: PTP „DIS”, Bulevar oslobođenja 1b, 11319 KrnjevoREDAKCIJA: Ivan Šuleić, Vesna Đorđević, Dragan Stevanović, Vladimir Josifović, Agencija CONTEXTDIZAJN I GRAFIČKA PRIPREMA: Agencija CONTEXTKONTAKT: Marketing služba, 026 330 143, [email protected]ŠTAMPA: Rotografika d.o.o.

DIS Glasnik je besplatan i izlazi dvomesečno. Elektronsko izdanje lista nalazi se na sajtovima:www.dis.rs, www.dismarket.rs

42.

24.

8.

28.

48.

6.

16.

49.

4. UVODNIK DOlAzAK NA KOSOVO I METOhIJU, DAlJI RAzVOJ I ODGOVORNOST6. INICIJATIVA DIS STIžE NA KOSOVO I METOhIJU8. TEMA PRVI DIS U DISOVOM GRADU12. AKCIJA DIS UVEK MISlI NA PENzIONERE16. MARKETING VIP KUVARI BIRAJU DOBRO PROIzVODE19. EKONOMIJA PlATIćEŠ MANJE, KUPIćEŠ TIGANJE20. MENADžMENT lIčNA INICIJATIVA KlJUčNA zA BIzNIS22. TRžIŠTE hEMIJSKA INDUSTRIJA GENERATOR RAzVOJA24. INTERVJU POBEDIlI SMO INflACIJU25. NBS: VEćA zAŠTITA KlIJENATA BANAKA27. Iz STRUčNOG UGlA KAKO DA VAM PROCVETA POSAO Uz POMOć INTERNET MARKETINGA28. MENADžMENT GOVOR - KlJUč USPEhA30. MENADžMENT TRAžI I NAćI ćEŠ32. NAUKA I BIzNIS BRIGA O NOVCU USPORAVA RAD MOzGA34. MARKETING KUPOVINA Uz BOžJI NAGOVOR37. ANAlIzA KREDITIRANJE PRIVREDE U EU DOBAR zNAK40. EKONOMIJA ŠTA SE KRIJE U GlAVAMA MIlENIJUMSKE GENERACIJE?42. DIS KARAVAN MERCATO CENTRAlE, DUŠA fIRENCE46. zABAVA DOBAR VETAR U lEĐA 49. zABAVA ŠEST NAJBOlJIh MESTA zA RONJENJE50. RECEPTI52. ENIGMATIKA

Transportno hlađenje Utovarne rampeStacionarno hlađenje

konsalting i tehnička podrška

prodaja, servis i projektovanje

mobilni servis za brze intervencije

podrška i asistencija 24/7originalni rezervni delovi

hladan lanac nikad ne staje - baš kao ni mi!

A: T:F: W:

Smederevski put bb, Boleč 011 / 80 62 972 011 / 80 62 973 www.artfrigo.co.rs

Artfrigo d.o.o.

ovlašćeni servis i prodavac

uvek u vašoj blizini!

Najznačajniji trenuci u radu jednog trgovinskog lanca sasvim sigurno su oni kada se otvara novi prodajni objekat, a sve prođe uz masovnu posetu kupaca i uz njihova nasmejana lica jer su zadovoljni uslugom i ponudom. Upravo to dogodilo se nedavno u čačku, gde je naša kompanija 2. aprila pustila u rad svoj 17. market na teritoriji Srbije, sprovodeći na taj način u delo plan o nastavku širenja i razvoja maloprodajne mreže.

Ovim je kompanija DIS na veoma efektan način zaokružila prvo tromesečje poslovne 2015. godine i sa puno optimizma i elana nastavlja svoju borbu na ovdašnjem tržištu, na kome brani interese domaće privrede kao najveća srpska trgovinska firma.

Otvaranje marketa u čačku predstavlja izuzetno važan događaj za kompaniju DIS kao i za tamošnju privredu i građane, a ono što se dogodilo samo nekoliko dana ranije nosi veliki značaj za čitavu državu. Naime, generalni direktor DIS-a Darko Aćimović, krajem marta potpisao je Memorandum o saradnji sa Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, kojim je naša kompanija ušla u širenje svog poslovanja i na teritoriji južne srpske pokrajine. To treba da bude snažan podsticaj za jačanje celokupne ekonomije u ovom delu naše zemlje i pomoć za opstanak i bolji život srpskog stanovništva na tom području.

Kompanija DIS ušla je u strateško partnerstvo s Kancelarijom za Kosovo i Metohiju, duboko svesna odgovornosti koju ima prema našem narodu u pokrajini. Kao najvećoj domaćoj trgovinskoj firmi DIS-u apsolutno i pripada takva uloga. Ovo jeste jedinstvena prilika da posao proširimo na područje Kosmeta, ali prevashodni cilj kompanije DIS biće pomoć lokalnim proizvođačima u podizanju kvaliteta i plasmana robe, širenje maloprodajne mreže i razvoj pojedinih brendova kao što su šarski sir i hočansko vino.

Kada se nedavno pojavila mogućnost da u saradnji s Kancelarijom za Kosovo i Metohiju svoje poslovanje proširimo i na južnu srpsku pokrajinu, menadžment kompanije DIS odmah je ušao u realizaciju takve ideje. Osnovna namera je da u partnerstvu s državom pomognemo stimulisanje ekonomije na tom području, kroz razvoj maloprodajne mreže i pomoć poljoprivrednim proizvođačima u plasmanu njihove robe, što bi u finalnoj fazi rezultiralo i otvaranjem distributivnog centra, koji je tamo veoma potreban. Svesni smo da posao koji započinjemo u tom delu Srbije zahteva vreme i istrajnost kako bi se stiglo do željenih rezultata, ali u ovom slučaju važnija od svega je društvena odgovornost, kao princip na kome DIS od početka insistira.

Otvaranje modernog objekta u čačku, koji stoji rame uz rame sa najsavremenijim evropskim marketima, kao i potpisivanje Memoranduma sa Kancelarijom za KiM, pokazatelj su jasnih namera naše kompanije za dalje širenje i razvoj poslovanja. Ti planovi utemeljeni su na realnim poslovnim rezultatima i oslonjeni na sopstvene snage i mogućnosti. Smatramo da samo na taj način možemo da budemo uspešni i na pravoj usluzi našim vernim potrošačima.

U agendi do kraja 2015. stoje još neki veoma važni ciljevi i svi se tiču nastavka širenja mreže, daljeg razvoja i unapređenja poslovanja i nivoa usluge u DIS-ovim marketima. Konkretno, to znači da se sprema otvaranje još dva maloprodajna objekta, a naši potrošači mogu da očekuju stalno podizanje nivoa usluge i naravno, uvek najpovoljnije cene.

Dolazak na Kosovo i Metohiju, dalji razvoj i odgovornost

S poštovanjem, Miloš Garić

menadžer za odnose s javnošću kompanije DIS

Otvaranje modernog objekta u Čačku, koji stoji rame uz rame sa najsavremenijim evropskim marketima, kao i potpisivanje Memoranduma sa Kancelarijom za KiM pokazatelj su jasnih namera naše kompanije za dalje širenje i razvoj poslovanja

Uvodnik

Kompanija „DIS“ i Kancelarija za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije potpisali su memorandum o strateškoj saradnji u širenju maloprodajne mreže na području AP Kosovo i Metohija.

U ime Kancelarije za KiM memorandum je potpisao direktor Marko Đurić, a u ime PTP „DIS“ d.o.o. Krnjevo generalni direktor Darko Aćimović.

Kancelarija za Kosovo i Metohiju i najveća domaća trgovinska firma „DIS“ zajedno će raditi na ekonomskom oporavku i društvenom razvoju, a samim tim i na poboljšanju uslova za opstanak nealbanske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije.

Poseban akcenat saradnje biće stavljen na stimulisanje ekonomskog rasta kroz širenje mreže maloprodaje „DIS“ na području KiM, na uspostavljanje kooperativnih odnosa sa privrednim subjektima na području KiM i na podsticanje poljoprivrednih proizvođača sa područja Kosmeta, da povećanjem poljoprivredne proizvodnje i obezbeđivanjem plasmana ostanu u svojim domaćinstvima.

Podrška stanovništvu na Kosovu i Metohiji

Generalni direktor DIS-a Darko Aćimović rekao je da je njegova kompanija osetila snažnu potrebu da podrži srpsko stanovništvo u našoj južnoj pokrajini.

- U prvoj fazi podržaćemo razvoj poljoprivredne proizvodnje i ući ćemo u otkup poljoprivrednih proizvoda, a kasnije bismo prešli na razvoj maloprodajnog sistema ili distributivnog centra. Najbliža opcija nam je stvaranje franšize i saradnja sa već postojećim maloprodajnim objektima - kaže Aćimović.

Direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić istakao je da naša preduzeća moraju ponovo da zauzmu mesto koje im prirodno pripada na KiM, jer je njihovo učešće u privredi KiM značajano za održivost srpske zajednice, a značajno je i za kompanije.

- Nadamo se da će odluka DIS-a da predstavlja značajan znak ohrabrenja i za druge privredne subjekte da svoje poslovanje prošire i na Kosovo i Metohiju. Proces normalizacije odnosa i činjenica da srpski predstavnici učestvuju u Vladi u Prištini, danas znači da će srpske kompanije imati neuporedivo više otvorena vrata u tim institucijama, nego što su imale ranije.

Inicijativa

DIS stiže na Kosovo i Metohiju Piše:

Miloš Garić

Kancelarija za Kosovo i Metohiju i najveća domaća trgovinska firma „DIS” zajedno će raditi na ekonomskom oporavku i društvenom razvoju, a samim tim i na poboljšanju uslova za opstanak nealbanske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije

Trebalo bi da iskoristimo tu situaciju i zauzmemo deo tržišta koji nam prirodno pripada, a i da stvorimo uslove da naša zajednica može da sopstvenim privređivanjem ostvaruje svoju egzistenciju - rekao je Đurić.

On je naglasio da je učešće naših preduzeća u privredi na KiM veoma značajano za održivost sprske zajednice, dok za poslovanje tih preduzeća prisustvo na KiM znači pristup tržištu sa 1,7 miliona stanovnika.

- Veoma je značajno prisustvo prodajnih lanaca, koji su mesta u kojima mogu da se plasiraju proizvodi koji se proizvode u srpskoj zajednici na KiM, a ovo će takođe predstavljati značajan znak ohrabrenja i za druge privredne subjekte da svoje poslovanje prošire i na Kosovo i Metohiju - istakao je Đurić.

On je podsetio da je Kancelarija za KiM nedavno potpisala sličan memorandum sa kompanijom „Imlek“ i da su ovi napori deo strateškog nastojanja da se srpska privreda što više uključi u život našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Šarski sir i hočanska vina

Memorandum posebno predviđa aktivnosti na razvoju dva brenda sa Kosova i Metohije, šarskog sira i hočanskog vina, koji bi mogli da budu odličan način za unapređenje izvoza.

Šarski sir je nekada bio nadaleko čuven kao izuzetan delikates, danas je njegova proizvodnja skoro stala. Sekretar Mesne zajednice Štrpce Srboljub Stanković ne odriče se stočarstva i nada se da će uz pomoć države i domaćih kompanija doći do obnavljanja proizvodnje šarskog sira. On u štali ima sedam krava i teladi. Iako je vreme za bavljenje stočarstvom na Šari teško, nikada nije razmišljao o uništavanju već o uvećanju stočnog fonda. za to je, kaže, potrebna i pomoć Republike Srbije.

- Vreme je teško, niko nam ne pomaže, ali daće Bog da uz intervenciju države bude bolje. Imam trenutno tri muzne krave koje su bremenite, tako da daju samo po 15 do 16 litara mleka dnevno, ali je mleko izuzetnog kvaliteta.

Mada, za sada nemamo gde da prodamo mleko - kaže Stanković.

Sećaju se stariji Štrpčani i boljih vremena kada se od stočarstva moglo pristojno živeti, izdržavati porodica i školovati deca.

- Naši stari su živeli od stočarstva, poljoprivrede, bilo je zadruga. Sada je sve drugačije, nemaš gde da isporučiš mleko, meso, uopšteno - poljoprivredne proizvode. Teško je. Moj otac je imao četvoro dece, sve nas je izdržavao i školovao od poljoprivrede - priseća se Predrag Krstičić iz Štrpca.

Oživljavanjem seoskih zadruga i turizma na Šari, plasman poljoprivrednih proizvoda bio bi obezbeđen, a mladi bi dobili mogućnost da dobro zarade i ostanu u Sirinićkoj župi.

hočansko vinogorje, zbog blage klime, kao i zbog južne ekspozicije terena oko Velike hoče i povoljnog zemljišta, je Bogom dan krajolik, za uzgajanje vinove loze i pravljenje odličnog vina, zbog čega su i vinogradi na velikim površinama. Prihodi od vinogradarstva i trgovine vinom bili su prilično veliki, pa je car Dušan u ono vreme uveo i plaćanje carine. Gotovo svi vlasnici u selu imali su svoje podrume (vinice) za preradu grožđa, a dolazak velikog broja onih koji su obrađivali vinograde i proizvodili vino, uslovio je podizanje brojnih konaka, rezidencija, letnjikovaca i drugih objekata (Dečani, Devič, monasi drugih manastira, bogatiji pojedinci i dr).

Danas je aktivna Dečanska vinica, gde monasi manastira Dečani prave odlično metohijsko vino, a ima i privatnih vinarija. U svakom slučaju postoje svi razlozi za razvoj ovog brenda koji bi mogao da se šalje u izvoz kao zaštićena robna marka sa ovog područja.

U prvoj fazi podržaćemo razvoj poljoprivredne proizvodnje i ući ćemo u otkup poljoprivrednih

proizvoda, a kasnije bismo prešli na razvoj maloprodajnog sistema ili

distributivnog centra. Najbliža opcija nam je stvaranje franšize i saradnja sa već postojećim maloprodajnim

objektima, rekao je generalni direktor kompanije „DIS“ Darko Aćimović

Veoma je značajno prisustvo prodajnih lanaca, koji su mesta u kojima mogu da se plasiraju

proizvodi koji se proizvode u srpskoj zajednici na KiM, rekao je Marko Đurić, direktor Kancelarije za KiM

7

Početak aprila obeležilo je otvaranje sedamnaestog po redu u nizu DIS-ovih marketa. U okviru novoizgrađenog tržnog centra Stop Shop u čačku, na adresi Vuka Karadžića bb, 02.04. otvoren je novi DIS. čačani su već od ranog jutra u velikom broju došli da se upoznaju sa bogatom ponudom artikala. Konstantan priliv novih kupaca tokom prepodneva potvrdio je da je gradu smeštenom u kotlini između Vujna, Jelice, Ovčara i Kablara bio potreban baš ovakav trgovinski objekat. Uz njih je bilo primetno prisustvo brojnih novinarskih ekipa lokalnih medijskih kuća. Uspešna kampanja je za slogan imala rečenicu „Prvi DIS u Disovom gradu“, čime smo svi osvežili sećanje na velikog Vladislava Petkovića Disa, srpskog pesnika rođenog u zablaću kod čačka. O utiscima sa otvaranja, kao i o procesu pripreme za otvaranje, razgovarali smo sa Draganom Mosurović, direktorkom ogranka DIS čačak.

Predstavite nam ukratko novi DIS market.

- čačanski DIS se prostire na 4000 m², ima 12 kasa i trenutno zapošljava preko 70 radnika. Svi oni su porodični ljudi iz čačka i okoline, tako da ovo otvaranje predstavlja i značajan događaj za lokalnu zajednicu sa aspekta smanjenja nezaposlenosti. Tržni centar Stop Shop je jedna od retkih grinfild investicija u čačku, čak i kada uzmemo u obzir duži vremenski period, a naš market je nešto što su stanovnici čačka željno očekivali. Budući da je objekat uređen u skladu

sa savremenim enterijerskim rešenjima, primenjenim na sve objekte do sada preuređene u procesu rekonstrukcije započete prošle godine, možemo sa sigurnošću reći da je čačak ovim otvaranjem dobio market u kome se potrošači osećaju kao da kupuju u nekom od tržnih centara u zapadnim državama. Primenjena rešenja na polju rashladnih uređaja i rasvete donose značajne energetske uštede, a takođe nas svrstavaju u red kompanija koje svoje poslovanje zasnivaju na ekološki odgovornim principima.

Na koji način će lokacija marketa uticati na posećenost?

- čačani imaju specifične navike kada je kupovina u pitanju. To u praksi znači da velike kupovine obavljaju tamo gde su im uslovi najpovoljniji, te da im ne prestavlja problem da pređu koji kilometar da bi stigli do željene destinacije. Naš market je, iako se ne nalazi u frekventnom delu grada, izuzetno dobro povezan sa centrom, sa Atenicom, kao i sa delom grada na levoj strani, ka Moravi. Takođe smo okruženi stambenim naseljem, čiji stanovnici će ovde obavljati i svakodnevne kupovine. Prema poslednjem popisu računa se da je ukupan broj stanovnika čačka sa okolnim naseljima negde oko 120.000 ljudi. Svi oni su u mogućnosti da lako stignu do nas i da se na licu mesta upoznaju sa svim pogodnostima kupovine u DIS-u. Naša ambicija je da ih pridobijemo na način na koji to DIS uvek čini, dobrim cenama, velikom ponudom i kvalitetnom uslugom.

Tema

Prvi DIS uDisovom gradu Piše:

Velibor Toković

Prema poslednjem popisu računa se da je ukupan broj stanovnika Čačka sa okolnim naseljima negde oko 120.000 ljudi. Svi oni su u mogućnosti da lako stignu do nas i da se na licu mesta upoznaju sa svim pogodnostima kupovine u DIS-u

Da li ste već uspostavili kontakte sa profesionalnim kupcima?

Svakako, pre dolaska na ovu poziciju sam radila u sektoru veleprodaje u našoj kompaniji i znam da postoji veliko interesovanje među profesionalnim kupcima iz ovog kraja za saradnju sa našom kompanijom. Mi pokrivamo teritoriju od Gornjeg Milanovca do Prijepolja, i već smo stupili u kontakt sa mnogim zainteresovanim vlasnicima malih radnji. U narednom periodu ćemo krenuti sa aktivnom obradom na terenu u skladu sa jasno definisanim instrukcijama za taj deo posla.

Kako su tekle pripreme za otvaranje?

Iskoristiću ovu priliku da se zahvalim svim kolegama koje su zaista dale svoj maksimum u prethodnom periodu. Sve vreme smo imali nesebičnu pomoć kolega iz Kruševca, Kraljeva kao i iz celokupne kompanije. Oni su svojim iskustvom doprineli da ovaj opsežan posao bude izveden u predviđenom roku. Svi zaposleni su prošli kroz obuku u našem marketu u Kruševcu, gde su se u veoma kratkom roku upoznali sa principima rada u našem lancu. Sada su u prilici da u praksi unaprede stečena znanja. Inače je tokom priprema celokupan čačanski tim pokazao visok stepen motivisanosti i trudićemo se da taj potencijal dodatno razvijemo.

Da li je otvaranje praćeno posebnim akcijama?

Svaki pedeseti kupac dobio je gratis kupovinu, ispred marketa je postavljen roštiljski štand gde građani mogu da se počaste besplatnom pljeskavicom. Uz to je prisutan veliki broj promotivnih punktova sa gratis degustacijama.

Kakvi su Vaši ukupni utisci o prvom radnom danu čačanskog DIS-a?

Kao što sam već rekla, čačak je stvarno želeo dolazak DIS-a. za sada je posećenost odlična, mislim da ćemo pravo stanje imati nakon praznika. Potrošači su prijatno iznenađeni i ponudom i cenama. Očekujem da se veoma brzo vežu za našu robnu marku DOBRO, zbog odličnog odnosa cene i kvaliteta.

Uskršnjaponuda u DIS-uVladica Vasić, direktor kategori menadžmenta u DIS-u predstavio nam je ukratko akcijska sniženja tokom uskršnjih praznika.

„Prateći potrebe kupaca za predstojeće uskršnje praznike i u želji da im izađe u susret, kompanija DIS je pripremila niz akcija kojima će svoje drage potrošače obradovati raznovrsnom i najpovoljnijom ponudom velikog broja najtraženijih artikala. Pažljivo smo izabrali artikle iz različitih kategorija kako bi kupci u DIS-u mogli da kupe sve što je potrebno za bogatu uskršnju trpezu i da na taj način sačuvaju svoj kućni budžet.

Tradicionalno je u DIS-u Uskršnja akcija jedna od najznačajnijih, i sa posebnom pažnjom se pripremamo za praznike. To su periodi povećane tražnje i mogućnost da ostvarimo povećane promete koji u periodu ovih značajnih praznika rastu i preko 50%, a kod nekih kategorija čiji su artikli direktno vezani za određene običaje i navike, čak i značajno više od ovog procenta. Akcija uskršnje kupovine smeštena je u period od 06.04. do 11.04. Pripremili smo i sve popularnije „Mix & Match“ akcije u kojima kupovinom određenih proizvoda kupac dobija pakovanje od 18 komada jaja za 1 dinar.“

9

„Najvažnije je da su cene dobre”Tokom dana smo razgovarali sa nekima od kupaca u novootvorenom DIS-u. Pažnju nam je privukla vesela grupa srednjoškolaca. U korpama uglavnom sokovi i artikli iz asortimana konditora. Objašnjavaju da im je škola u blizini i da su došli po užinu, u toku im je veliki odmor. Svi pričaju uglas, izdvaja se momak koji se predstavlja kao Miško, on insistira da nam otpeva pesmu: „DIS je jedini od svih...“ Ostatak ekipe ga hvata za ruke i odvode ga od nas.

Starosna struktura posetilaca je zaista šarolika, od majki sa malom decom do penzionera. Sa jedne od kasa čuje se prepoznatljivi zvučni signal koji označava da je pedeseti kupac dobio gratis kupovinu. Prolazimo i upoznajemo se sa Milenom Jovanović. „Stvarno sam iznenađena, nisam očekivala ovako nešto. Došla sam sa komšinicom da vidimo kako izgleda radnja, pa kad sam već tu velim i da kupim nešto. Sve je baš lepo i veliko. Cene su dobre koliko vidim, sigurno ću dolaziti redovno.“

Miljan Babić je mlađi čovek, srećemo ga na izlasku iz marketa. „Vidite i sami, ruke su mi pune. Došao sam da vidim cene i baš sam zadovoljan. Meni mnogo znači što je ovo domaća kompanija, mislim da je tako i sa svima ovde.“

Jovana Popović kaže da je došla zbog asortimana proizvoda za bebe. „ćerkicu sam ostavila kod majke, pa sam dotrčala da proverim cene pelena. Ovo je stvarno povoljno i imaju veliki izbor. Bacila sam pogled i na voće i meso. Mislim da je sve kvalitetno“.

Darinka Petrović je u kupovinu došla sa zetom. „Šta da ti kažem dete, ja sam penzioner i svaki mi je dinar bitan. Uspem pomalo i deci da dodam, dala bih i više da imam. Nek su oni ovo otvorili baš je lepo, a najvažnije mi je da su im cene dobre.“

DIS pomaže „Disovo proleće”

Otvaranjem sedamnaestog objekta najvećeg domaćeg trgovinskog lanca u čačku, baš u vreme kada se u ovom gradu održava tradicionalna pesnička manifestacija „Disovo proleće”, ukrstili su se putevi biznisa i kulture na pravi način. Tim povodom u ponedeljak, 30. marta, u prostorijama Gradske biblioteke potpisan je protokol o saradnji „DIS-a u Disovom zavičaju”, u skladu sa reklamnim sloganom, kojim je ovih dana najvaljivano otvaranje ovog marketa.

Protokol su u ime Trgovinskog lanca „DIS” potpisali Miloš Garić i direktorka Gradske biblioteke Danica Otašević. Rekavši da je ime pesnika Vladislava Petkovića Disa zaštitno ime u kulturi grada čačka, direktorka Gradske biblioteke Danica Otašević je, na konferenciji za novinare upriličenoj ovim povodom, istakla da je inicijativa potekla od same trgovinske Kompanije, koja je u ovoj ustanovi kulture prepoznala svog partnera. Kako bi se što bolje predstavila na početku svog poslovanja u novoj sredini, kompanija „DIS” je odlučila da sa 60.000 dinara za početak, sufinansira deo programa „Disovo proleće”, rekao je Garić.

Ovakvo društveno odgovorno ponašanje prema sredini u kojoj se posluje, trebalo bi da bude marketinški primer i drugim velikim poslovnim sistemima i bankama, kako se postaje mecena i dobrotvor u kulturnom životu jedne sredine, skreće pažnja kulturnoj javnosti i pridobijaju potencijalni klijenti, naglasila je Danica Otašević.

U skladu sa svojim jasnim, i u praksi više puta potvrđenim opredeljenjem ka društveno odgovornom poslovanju, kompanija DIS je od druge polovine februara počela sa posebnim akcijama namenjenim našim starijim sugrađanima. Ova akcija se odvija dva puta mesečno, u trodnevnom trajanju i vremenski je pozicionirana u period isplate penzija. Penzioneri, uz ličnu kartu i poslednji penzioni ček, mogu da kupe artikle iz ponuđenog asortimana po cenama 10% nižim od redovnih.

DIS je proteklih godina izgradio reputaciju trgovine koja se uvek trudi da potrošačima ponudi najpovoljnije cene, posebno kada su u pitanju osnovni prehrambeni artikli. Takva cenovna politika ne ostavlja prostor za dalje smanjenje cena ovih kategorija proizvoda. U dogovoru sa dobavljačima, DIS se potrudio da, po cenama dodatno sniženim posebno za ove akcije, penzionerima ponudi širok asortiman proizvoda, od kojih neki možda i nisu na njihovim redovnim spiskovima za kupovinu.

Kako se ova akcija odvija proverili smo početkom marta u beogradskom DIS-u. Već na prvi pogled po starosnoj strukturi kupaca jasno je da su penzioneri saznali za akciju namenjenu njima. Prilazimo bračnom paru koji je upravo ušao u market.

- Mi smo inače redovni kupci, a otkako je počela ova akcija obavezno dolazimo tim danima. Od početka smo prijatno iznenađeni ponudom i cenama – rekli su nam Kostadinovići. - znate, ovde je tih ponuđenih 10% pravi popust, na one stvari koje ljudi stvarno kupuju. često mi vidimo da trgovci daju velike popuste, pa se ispostavi da su to stvari koje nam i ne trebaju. I, još nešto moram da vam kažem. Vrlo nam je drago što DIS predlaže kupovinu domaćih proizvoda. Nas dvoje vodimo računa da sve što možemo kupimo od domaćih firmi.

Veljka Dževerdanovića smo sreli kod vitrina sa suhomesnatim proizvodima. Kolica su mu već lepo popunjena. Uz osmeh objašnjava:

Akcija

DIS uvek misli na penzionere Piše:

Velibor Toković

Najveći domaći lanac maloprodaje daje 10 posto popusta najstarijim potrošačima. Akcija se odvija dva puta mesečno, u trodnevnom trajanju

- Nešto je za mene, nešto je za komšije. živim u Kaluđerici, ali nije mi teško da autom dođem ovde. Kad već dolazim, onda pokupujem i za komšiluk. Evo, imam spisak ovde. Neke stvari im ja kupim onako, kao poklon. Teška su vremena, ja imam sreću da sam penziju zaradio u inostranstvu, ali potpuno razumem moje vršnjake. Išao sam ranije i kod drugih trgovaca, ali sad uglavnom dolazim ovde, neću da plaćam više ono što ne moram. Cene su pristupačne i od srca pozdravljam akciju za penzionere.

Branislav Paunović bira voće u sektoru pijace. Supruga mu je sa kolicima otišla dalje, pa će da se nađu kada on završi sa izborom vitamina po svom ukusu.

- Stalno smo ovde, gde se i snabdevamo. Gledaćemo da ne propustimo 10., 11. i 12. u mesecu, kao i 25., 26. i 27. Dobro je snabdeveno, cene su relativno dobre – pojašnjava Paunović. - Realno, sada, kada su nam smanjili penzije ne mogu da kažem za bilo šta da mi je povoljno. Ovde sam zadovoljan onim što mi je ponuđeno i dolaziću dok tako bude bilo.

Vera i Radovan Radosavljević pristaju na razgovor, ali Vera ne želi da se slika. Kaže da nije znala da treba posebno da se doteruje za kupovinu. Jedna njena ispisnica u prolazu dobacuje da bi ona htela da je slikamo, „ali je zaboravila zube“, pa se plaši da nam ne pokvari priču. Posle kraćeg smeha, vraćamo se razgovoru sa Radovanom.

- Dobra je ovo akcija – kaže on. - Odlučili smo da se ovde snabdevamo, mislim da nam se tako najviše isplati.

Vanja Mandić je prvi put u DIS-u. Kaže da ju je privukla reklama na televiziji i da je došla da proveri cene.

-Što se cena tiče, neke stvari su jeftinije, neke su u rangu sa drugim mestima. Ono što mi se ovde dopada je što je sve uredno i pregledno. Imam osećaj kao da sam u Austriji ili Nemačkoj, u nekoj od njihovih radnji – smatra Vera. - ljudi i tamo prate trgovačke akcije, gledajući na svaki cent. Ne volim one radnje u kojima ste kao u magacinu. lepa je i ponuda ovde, mislim da ću sigurno dolaziti i ubuduće.

Dana Kostić hoda između rafova sa DIS-ovim lifletom i olovkom u rukama.

- Došla sam vozom iz Borče. Bila sam danas i u drugim radnjama, ovde imam cene zapisane. U DIS-u sam redovno, nekada imaju baš odlične cene za voće i povrće. I ostala ponuda im je dobra - primećuje Dana. - Takvo je vreme da moram da pratim gde mi je šta povoljno. zadovoljna sam DIS-om. Danas sam došla da kupim maslinovo ulje, ali ću iskoristiti popust da kupim još neke stvari.

Katicu Banjević iz zemuna smo zatekli pored štanda sa „Pantheon” tiganjima koji su na akciji.

- Iskoristila sam prošlu akciju da nabavim šerpe – iskrena je Katica. - Sada gledam ove tiganje, izgledaju mi baš kvalitetno. Iskreno, nekako nemam poverenja kada mi nude nešto po nižoj ceni. za ovo znam da je kvalitet, i spremna sam da izdvojim novac, za cenu sa popustom. Kao majka dva studenta moram da vodim računa o troškovima. Pratim akcije, ovo za nas penzionere je dobra stvar. Možda iskoristim priliku da kupim nešto što obično ne kupujem, jer mi se ne uklapa u računicu.

DIS je proteklih godina izgradio reputaciju trgovine koja se uvek

trudi da potrošačima ponudi najpovoljnije cene, posebno kada su u pitanju osnovni

prehrambeni artikli

Prezadovoljni akcijom Miljana Delić, regionalni direktor i direktor ogranka Beograd u kompaniji DIS, nam je u kratkom razgovoru prenela utiske sakupljene posle pokretanja akcije namenjene penzionerima.

- Penzioneri su uvek bili među našim najlojalnijim potrošačima. Primećujemo

da su veoma zadovoljni našom novom akcijom, a izvesno je da smo na ovaj način uspeli da privučemo i pažnju onih starijih sugrađana koji do sada nisu bili naši stalni kupci – napominje Miljana Delić. -DIS je poznat po doslednoj primeni politike niskih cena. Ipak, posle smanjenja penzija ovakva akcija sigurno je od značaja za naše sugrađane. Mi smo u ranijim mesecima uočili da su termini isplate penzija dani kada penzioneri dolaze u veće nabavke. Iz tog razloga smo akciju sa 10% popusta smestili baš u te dane, da bi im olakšali onoliko koliko je u našoj mogućnosti.

13

Vrednost srpskog tržišta 105 milijardi dolara 2016.Srpsko tržište tokom 2012. godine bilo je vredno 70,6 milijardi dolara, a u 2016. godini očekuje porast na više od 105 milijardi dolara.To su istakli učesnici i gosti Kongresa Samostalnog sindikata trgovine, navodeći da je u sektoru trgovine u našoj zemlji trenutno zaposleno više od 180.000 ljudi.Predsednik Saveza samostalnog sidnikata Srbije ljubisav Orbović, rekao je da se nada da će i u oblasti trgovine uskoro biti potpisani kolektivni ugovori kao što je to učinjeno u mnogim drugim oblastima.On je naglasio, da je na sednici Socijalno ekonomskog saveta sa predstavnicima Unije poslodavaca Srbije dogovoreno da počnu pregovori i da se potpišu kolektivni ugovori sa poslodavcima koji su organizovani u to poslovno udruženje.Problem u oblasti trgovine je u tome što je sektor razuđen, a poslodavci nedovoljno organizovani, rekao je Orbović.Predstavnica hrvatske kompanije Agrokor, koja u Srbiji ima više kompanija, Gordana Odrljin navela je da u toj kompaniji ne postoji mogućnost da kolektivni ugovor nije potpisan, kako u hrvatskoj tako i u Srbiji.Ona je navela da kompanija vodi računa da se, ukoliko neki kolektivni ugovor ističe, na vreme počnu pregovori o novom, i dodala da u Agrokoru trenutno deluje više od 30 različitih sindikata.Svi zaposleni u Agrokorovim firmama u Srbiji, članovi su Saveza samostalnog sindikata Srbije, rekla je ona ističući da ova firma sindikat vidi kao jednog od ključnih partnera.

Antić: Energetska stabilnost ključna

Srbija mora da ostvari potpunu energetsku bezbednost kada je u pitanju snabdevanje gasom i otvorena je za ulazak u sve postojeće projekte u regionu, poručio je ministar energetike Aleksandar Antić.Otvarajući forum „Energetske perspektive regiona”, Antić je rekao da je u planu da se ove

godine Srbija uključi u gasnu interkonekciju sa Bugarskom, jer taj projekat otvara mnoge perspektive našoj zemlji, da se povežemo na turski gasovod preko Grčke i Bugarske, najavio je Antić.Što se tiče obezbeđenja gasa, vlada posle odustajanja Rusije od projekta Južni tok, razmatra alternativne pravce snabdevanja gasom i naša zemlja je potpuno spremna da se uključi u potencijalne projekte, kazao je ministar.Vlada Srbije, inače, vodi proaktivnu regionalnu politiku, u cilju energetske bezbednosti zemlje, jer energetski izazovi ne poznaju granice, rekao je Antić i naglasio da je energetska bezbednost Srbije i regiona zajednička tema mnogih zvaničnih sastanaka u regionu, jer energetski izazovi ne poznaju granice.Podsetio je da je već održano niz zajedničkih sednica Vlade Srbije sa vladama susednih zemalja, gde je energetika bila jedna od ključnih tema.

Kompanija DIS organizovala je u drugoj polovini marta ekskurziju za članove menadžmenta i pratećih službi. Već je postalo tradicija da se početkom proleća odlazi u neki od evropskih gradova, a ovoga puta izbor je pao na Grac, Salcburg i Bled.Tokom trodnevnog obilaska Austrije i Slovenije naše kolege su obišle veliki broj znamenitosti. Na kraju obilaska, a pre povratka u Srbiju, ovekovečili su ovo svoje putovanje grupnom fotografijom na jednom od stepeništa u Gracu, drugom po veličini austrijskom gradu. Staro gradsko jezgro Graca je zbog svoje lepote i očuvanosti 1999. godine stavljeno na listu kulturne baštine Uneska. Ukupni utisci su fenomenalni, kako zbog viđenih gradova, tako i zbog izrazito pozitivne atmosfere tokom celog puta.

Izvoz voća u Rusiju nije ugroženMinistarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević-Bošković izjavila je da izvoz voća i povrća na tržište Rusije nije ugrožen i povodom sumnje da Srbija, navodno, reeksportuje jabuke u Rusiju ukazala da je došlo do zabune tehničke prirode koja je u međuvremenu otklonjena.zabuna tehničke prirode nastala je zbog nedostataka i kašnjenja u slanju dokumentacije, koja prati izvoz poljoprivrednih proizvoda u Rusiju, objasnila je ministarka poljoprivrede za RTS i navela da je prošle godine Srbija proizvela oko 340.000 tona jabuka i samo u Rusiju izvezla 124.000 tona.Odgovarajući na pitanje koje je i ruska strana postavila - „odakle tolike jabuke u Srbiji”, ministarka poljoprivrede je pojasnila da je iz Moskve stiglo pitanje koliki je obim proizvodnje jabuka u Srbiji i odgovor je već dostavljen.Svaku pošiljku voća i povrća u Rusiju prati fito sertifikat, koji dokazuje da je roba poreklom iz Srbije, objasnila je ona i time odbacila insinuacije da je Srbija imala reeksport prehrambenih proizvoda, posebno jabuka, na tržište Rusije.Kada je reč o zahtevu proizvođača za interventni otkup viška svinjskog mesa u Robne rezerve, koji traže domaći proizvođači, ministarka poljoprivrede je rekla da je postignut dogovor i usvojen kao zaključak vlade.Otkupna cena za prvu kategoriju svinja od 95 do 110 kilograma je 170 dinara po kilogramu ili 11 kilograma merkantilnog

kukuruza, za drugu kategoriju tovljenika od 110 do 130

kilograma cena je 150 dinara ili 10 kilograma

kukuruza po kilogramu, i za treću kategoriju svinja težih od 130 kilograma

otkupna cena je 140 dinara ili devet kilograma kukuruza, navela je resorna ministarka.

DIS ekskurzija u Austriji i Sloveniji

VESTI • DIS • SRBIJA

Mlekari: Zabranite uvoz mleka!Udruženje proizvođača mleka Mačvanskog okruga uputilo je apel i molbu premijeru Aleksandru Vučiću u kojem predlažu da se donese odluka o zabrani uvoza sirovog i koncentrovanog mleka.Situacija na tržistu sirovog mleka menja se iz časa u čas, sve više mleka je neotkupljeno, mlekare se pravdaju da je kvalitet neodgovarajući ali su zapravo prepune svojim gotovim prizvodima.Mlekare su primorane na takve mere koje će za posledicu imati na hiljade gazdinstava koji neće moći da ostvaruju prihode, navedeno je u saopštenju tog udruženja.Oni smatraju da je licemerno što se pojedine mlekare zalažu za intervenciju države a sa druge strane uvoze velike količine koncentrovanog i sirovog mleka.„Mi verujemo da možemo da proizvodimo dovoljno kvalitetnog mleka koje će zadovoljiti naše tržište, ali ne možemo da se nosimo sa raznim spekulacijama na tržištu. Umesto da naša deca piju mleko, koriste proizvode iz zdravog sirovog mleka iz naše domaće proizvodnje, mi imamo situaciju da se koristi koncetrovano mleko iz uvoza”, navodi se u apelu.

Završen DIS-ov Fejsbuk kviz

Svi prijatelji DIS-ove facebook stranice su, od kraja januara do početka marta, imali priliku da uzmu učešća u interesantnom kvizu. Pod nazivom „DIS vaučer kviz - Ko pre njemu dve” i uz slogan „Budi brz, budi tačan, osvoji nagradu” naši fanovi su se tokom šest nedelja zabavljali i nadmetali odgovarajući na postavljena pitanja.Kviz je bio koncipiran tako da nije bilo dovoljno samo znati odgovore na postavljena pitanja, već je u obzir uzimana i brzina kojom su odgovori pruženi. Svi naši facebook prijatelji mogli su da se takmiče jednostavnim ulaskom na našu stranicu i kliktanjem na za tu priliku posebno dizajniranu aplikaciju. Cilj igre bio je davanje najvećeg broja tačnih odgovora u predviđenom vremenskom roku. Pobednici šestonedeljnog takmičenja po ciklusima su Danijela Stevović, Katarina Smit, Mirjana Novaković, Vladan Knezica, Danka Marjanović i Milan Novaković. Oni su osvojili vaučere za kupovinu u DIS-u u vrednosti od po 2.000 dinara. Kompanija DIS i ovim putem čestita pobednicima, a svim svojim facebook prijateljima želi puno uspeha u narednim akcijama ovog tipa.

Za crkvu u Krnjevu 300.000 dinaraCrkva Svetog Save u Krnjevu će tokom ovog proleća dobiti potpuno novu ogradu. Kompanija DIS je u tu svrhu izdvojila i donirala sredstva u ukupnom iznosu od 300.000 dinara. Radovi su počeli u drugoj polovini aprila i, ukoliko vremenski uslovi budu odgovarajući, trebalo bi da budu završeni do početka leta.U razgovoru za DIS Glasnik starešina krnjevačkog hrama otac Miloš Stokić rekao je: „Kompanija DIS je, kao i mnogo puta do sada, velikodušno uzela učešća u aktivnostima vezanim za poboljšanje uslova u kojima naš hram obavlja svoje dužnosti. Ovo su radovi predviđeni za ovu godinu, do sada nismo imali ogradu tako da nam ovo predstavlja lepo unapređenje. Koristim ovu priliku da se zahvalim DIS-u u svoje ime, kao i u ime svih parohijana.”Kompanija DIS će, u skladu sa svojim opredeljenjem ka društveno angažovanom poslovanju, nastaviti sa aktivnim učešćem u poboljšanju svih aspekata života ljudi u Krnjevu i okolini.

Koridor 10 gotov do kraja 2016.Ceo putni Koridor 10 kroz Srbiju biće završen do kraja naredne godine, poručio je državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Miodrag Poledica na otvaranju konferencije „Transport i logistika Jugoistočne Evrope i Dunavskog regiona - TIl 2015”.„za nepune dve godine treba da imamo kompletan autoput na Koridoru 10 i tako ćemo postati deo jedinstvene mreže EU”, istakao je Poledica.On je precizirao da se trenutno izvode radovi na oko 150 kilometara autoputa na Koridoru 10, prema makedonskoj i bugarskoj granici, s obzirom na to da tim deonicama još nije izgrađen autoput punog profila.Evropski putni koridori moraju da imaju najmanje po tri trake odnosno ukupno šest traka.Poledica je podsetio da je pre oko dve godine otvoren most preko Dunava Vidin - Kalafat na Koridoru 4, koji je spojio Bugarsku i Rumuniju.„Prve godine imali su na mostu pola miliona vozila. Oko 250.000 teških kamiona godišnje prolazi tim mostom, a mostarina je 37 evra”, naveo je Poledica.

15VESTI • DIS • SRBIJA

VIP kuvari biraju DOBRO proizvode

MarketingPiše:

Biljana Radulović

Bili smo na snimanju popularnog šou programa „12 veličanstvenih”, čiji je generalni sponzor kompanija DIS. Seka, Marina, Zorana, Ognjen, Saša i ostali su se dobro zabavljali s varjačama u rukama

Kulinarski TV šou „12 veličanstvenih” koji se emituje na televiziji Pink, a čiji je glavni sponzor kompanija DIS uveliko je osvojio srca publike. Veliku zaslugu u tome imaju upravo takmičari, domaće muzičke i TV zvezde koje su svojom duhovitošću i takmičarskim duhom „začinile" čitav projekat.

Među onima koji su ukrstili varjače su pevači Seka Aleksić, Marina Perazić, zorana Pavić, Maja Berović, Jadranka Barjaktarović, Slađana lekić iz Alegro benda, bivša Modelsica, Ivana Stamenković Sindi, ali i „jače polovine” Milić Vukašinović, Darko filipović, Aleksandar Cvetković iz Tropiko benda, voditelj Ognjen Amidžić i kreator Saša Vidić. Svi oni imaju neizmernu podršku glumca Marinka Madžgalja koji se ovog puta našao u ulozi voditelja.

Kako bismo videli kako sve to izgleda iza kulisa i da li je kada se ugase kamere podjednako dobra atmosfera kao i na ekranu, zavirili smo na jedno od snimanja ružičastog studija u Šimanovcima. Veliki broj kamera, producenata, organizatora, reditelja i montažera okupljeno je oko stejdža

na kojem takmičari, svaki u svom delu kuhinje, vredno spremaju hranu.

Na pokretnoj traci, sa koje pod neprovidnim naočarima uzimaju namirnice od kojih će spremiti svoje jelo, nalaze se proizvodi robne marke DOBRO kompanije DIS oko kojih se takmičari bore. Još na ulasku u studio bilo nam je jasno da glavnu reč vodi i najglasniji učesnik, a to je svakako roker Milić. Njemu je tog dana bio rođendan, pa su ga takmičari dočekali uz slavljeničku pesmu.

- Neću da pasem ovu travu, dajte mi neko meso - vikao je pevač dok mu je voditelj pomagao savetima da napravi vegetarijansko jelo.

Iako se u jednom danu snimaju po dve emisije, to nije sprečilo Seku i Maju da kuvaju u visokim potpeticama. U jednoj ovako uobičajenoj životnoj ulozi sve ove zvezde izgledaju potpuno spontano i opušteno. Ognjen je svoje jelo nazvao „Marinkova bara" po voditelju sa kojim je inače prijatelj i kolega iz grupe „flamingosi”.

U pauzama snimanja, takmičari su smešteni u apartmanima kompleksa Pinkovog studija u kojem jedino Seka i Maja imaju zasebne sobe, dok su ostali podeljeni u grupe. Kada smo pokucali na vrata sa brojem 15 bilo je jasno da veselu ekipu unutra čine Milić, Sindi, Marina i zorana.

- Veliki sam mesožder i nikada nisam jeo kuvana jela poput graška, gulaša i paprikaša dok me supruga nije naterala, zato sam i dobio stomak. Takmičari su se urotili protiv mene i zato će se moja jela od sada zvati „duševna patnja ala Milić" - kaze Vukašinović, dok nazdravlja sa zoranom Pavić, koja priznaje da ne zna da kuva.

- Kada od žirija dobijem nešto više od keca ja se iznenadim. Meni i jaja zagore, ali sam zato ovde za poširano dobila osmicu - šali se pevačica na svoj račun i dodaje da su joj proizvodi koje dobijaju iz DIS-a dovoljni da ne bude gladna i da ih iskombinuje tako da napravi dobar obrok.

- zato moram da pošaljem jedan veliki kiss za DIS – kaže zorana.

Marina Perazić ne voli da gubi, zbog čega se stalno svađa sa žirijem koji joj daje niske ocene.

- Evo danas nisu hteli ni da probaju moja jaja punjena senfom jer kažu da im izgledaju bolesno. Temperamentna sam pa su zato i moja jela pikantnija ali to se žiriju uglavnom ne dopada i onda se iznerviram - ističe Marina. za razliku od nje, Sindi priznaje da se dobro zabavlja i otkriva kako, pored toliko hrane, uspeva da ima tako vitku figuru.

- Vrlo često zaboravim da jedem i ako me neko ne ponudi prođe ceo dan da ni zalogaj ne stavim u usta. Omiljene su mi azijska, meksička i italijanska kuhinja. Tokom ovog šou programa puno toga sam naučila, naročito kako da kombinujem namirnice koje izaberem sa DIS trake.

Jadranku Barjaktarović sreli smo kako trči hodnicima dok menja garderobu za sledeću emisiju.

- Ovaj šou volim najviše zbog toga što se super družimo. Naučila sam puno toga, pa možda od mene i bude domaćica.

za razliku od nje Maja Berović je zadovoljna svojim plasmanom jer je u tom momentu bila na drugom mestu, odmah iza Seke po bodovima. Očigledno da joj visoke potpetice koje nosi pomažu da dobije i visoke ocene.

- žena može dobro da izgleda i da kuva, nema opravdanja za to da je neko zapušten samo zato što je za šporetom. Neka pobedi onaj kome je to bitno i kome je životni cilj da bude kuvar. Meni nije – iskrena je Maja.

Buka, smeh i graja dopiru i iza zatvorenih vrata apartmana u kojem se odmaraju Vidić, Sale iz Tropiko benda, Darko i jedina dama među njima Slađa. I dok Sale žonglira sa dinjom i kupusom, priznaje da koristi svaki trenutak da se igra.

- Kuvam samo pred kamerama, dok je moja lepša polovina tu ulogu preuzela u kući. Ja učestvujem samo kada treba da se ode u veliku kupovinu.

za to vreme kreator Saša Vidić brzinski skida majicu i oblači drugu, dok pokušava šešir da uskladi sa bojama garderobe na sebi.

- Ovaj šou bi bio gledaniji kada bi kamere snimale šta se dešava u apartmanima između emisija. Mi smo sjajna ekipa, a ovi iz drugog apartamana su zapravo u drugoj sezoni emitovanja samo im to još niko nije rekao - kroz smeh se Vidić šali na račun suprotnog tabora, koji je u prostorijama do njihove.

- Uglavnom se hranim po restoranima, a kada nemam pare onda trpim gladan - u duhovitom maniru dodaje Saša.

Sličnu filozofiju ima i njegov cimer Darko:

- Počeo sam da kuvam i zato sam „ugasio", jer kada je žena videla da umem da spremam traži da je menjam u kuhinji. Ali sve je pod kontrolom, uspevam da se izvučem.

Jedina devojka među njima je Slađa, koja tvrdi da put do muškog srca ide preko stomaka, ali se cimeri šale sa njom, pa na razne načine pobijaju njenu teoriju.

- Oni su neozbiljni, ali uspevam da izađem na kraj sa njima tokom pauze. Sreća pa je kratka – rekla nam je Slađa.

Organizatori su ubrzo ušli u sve apartmane, šminkeri su im popravili izgled i na znak producenta počelo je još jedno snimanje. Reflektori su se uključili, a time i osmeh učesnika.

Koncept šou programa „12 veličanstvenih” je osmislio vlasnik

Pinka Željko Mitrović i planirano je da ima 15 epizoda

Madžgalj: Znam i ja da kuvam

Voditelj ovog šou programa je glumac Marinko Madžgalj, a njegova uloga je da pomiri različite karaktere učesnika, među kojima su i neki njegovi prijatelji.

- Pristao sam da budem deo ovog programa jer je zabavno gledati javne ličnosti u nekim sasvim običnim ulogama.

Da sam jedan od takmičara mislim da bih se snašao korektno. E sad, pošto je žiri strog ne znam kako bih prošao bodovno, ali u principu znam i volim da kuvam kada mi vreme dozvoli. Drago mi je jer je takmičarski duh prisutan sve vreme i svi takmičari su vatreni u želji da budu najbolji, pa se stalno žale kako je nepravda prema njima najveća. Te njihove žustre rasprave i van kamera zapravo čine šou gledanim.

17

Nova lojalti akcija DIS-a i Metalca, pod nazivom „Platićeš manje, kupićeš tiganje“, počela je 06.03.2015. i trajaće do 07.06.2015. Potrošači u tom periodu imaju priliku da nabave tiganje iz PANThEON linije nelepljivog posuđa po čak 50% nižoj ceni. Poseban kuriozitet predstavlja činjenica da je ova linija kupcima ekskluzivno dostupna samo u DIS marketima. O detaljima ove zanimljive akcije razgovarali smo sa Nadicom Vujić Mitrović, direktorkom marketinga u kompaniji Metalac.

- Predstavite nam detaljnije liniju PANTHEON tiganja

PANThEON je pre svega „non-stick“ linija sa svim osobinama koje krase ovu vrstu posuđa: hrana se lako i brzo priprema sa malo ili nimalo masnoće, ne prijanja za posudu, nema zagorevanja, jednostavno se održava. Iz proizvodnog ugla, to je aluminijumsko posuđe sa specijalnim efektom, izrađeno najnovijom tehnologijom nanošenja nelepljivog premaza u više slojeva što mu daje pojačanu otpornost na habanje. Pantheon se može koristiti na svim izvorima toplote osim indukcije. Osim toga, nelepljivo posuđe sa efektom kamena, odnosno granita, kao što su PANThEON tiganji u DIS-u, je apsolutni hit u svetu. U to smo se ponovo uverili i na februarskom sajmu u frankfurtu, na kome nastupamo u kontinuitetu više od 30 godina.

- Da li ovi proizvodi pripadaju izvoznom programu?

Sve što kompanija Metalac Posuđa proizvodi pripada i izvoznom programu. To je i logično imajući na umu da najveće i najstarije Metalčevo preduzeće izvozi 70% svoje proizvodnje u oko 25 zemalja sveta. Najviše u zemlje Evropske unije i Rusiju, ali i u SAD, Japan, Australiju. To naravno znači i da svi standardi kvaliteta važe podjednako za sve proizvode.

- Koje od ponuđenih karakteristika PANTHEON tiganja posebno odgovaraju ljudima koji vode računa o zdravoj ishrani?

Jedno od pravila zdrave ishrane je da ne maltretirate namirnice - da im „ne uzmete dušu“ što bi rekle naše domaćice. Kvalitetno posuđe sa nelepljivim premazima, kao što je PANThEON, omogućava upravo da pripremite obrok na brz i zabavan način, a da dozvolite namirnicama da sačuvaju svoje hranljive sastojke. Uzmite recimo duboki PANThEON tiganj: na umerenoj temperaturi, uz trunčicu maslinovog ili suncokretovog ulja, propržite (protresite kao na reklami) mešano povrće 5-10 minuta. Dodajte malo začina ili sosa i slobodno ga direktno prebacite u tanjir. Imaćete zdrav, privlačan i ukusan zalogaj. Naravno, možete dodati malo šampinjona ili seckanog belog mesa – takođe za par minuta pripremljenog u dubokom tiganju. Pa odozgo malo susama.

- Kakav je bio dosadašnji odziv kupaca na lojalti programe?

Marketinška i komercijalna ekipa sa obe strane – dakle i DIS i Metalac su u jednom apsolutno saglasni: NAMA OVO IDE IzVRSNO. Mislim da su dva razloga presudna. I jedni i drugi imamo veliko poverenje i naklonost potrošača i, drugo, naša saradnja je iznad

proseka, efikasna i plodotvorna. DIS-ov tim uvek zna šta hoće i nema dileme da dobro procenjuje želje,

mogućnosti i potrebe svojih potrošača. Metalac posuđe ima široku ponudu i spremnost da uradi nešto specijalno za DIS. Tako je i sada, tiganje sa efektom kamena u bež i sivoj boji uradili smo samo za DIS. Pa i emajlirano posuđe Mila u ljubičastoj, zelenoj i žutoj boji je imao samo DIS.

- Vaš kratak osvrt na dosadašnju saradnju sa DIS-om

To je partnerstvo koje sa obe strane ima visoke poslovne zahteve, ali ga još više izdvaja visokoprofesionalna realizacija lojalti programa

uz sjajno upravljanje svakim delom procesa. Kad u poslu imate međusobno poverenje – a uz to

ste operativni i dobro upravljate projektom, to mora biti uspešno bez obzira na sve probleme na

tržištu. zato nam je posebno zadovoljstvo da saradjujemo sa DIS-ovom ekipom.

Ekonomija

Piše: V. Toković

Platićeš manje, kupićeš tiganje

Nastavak uspešne saradnjeIvan Šuleić, direktor marketinga DIS-a, predstavio nam je detalje mehanizma akcije, uz kratku rekapitulaciju rezultata dosadašnje saradnje sa Metalcem.

Kakav je mehanizam ove akcije?

Mehanizam akcije je jednostavan i već poznat našim kupcima. Svi kupci koji žele, za svakih 500 dinara potrošenih u DIS marketu dobijaju 1 kupon. Svaki od ponuđenih tiganja koji su na akciji kupci mogu nabaviti po 50% nižoj ceni sa sakupljenih 10 kupona.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim akcijama ovog tipa, u smislu odziva potrošača?

Rezultati prve dve akcije su bili više nego zadovoljavajući, čak je i druga akcija na kojoj su bili malo ekskluzivniji i skuplji proizvodi

ostvarila za nijansu bolji rezultat. Možda je kupcima trebalo vremena da shvate da dobijaju stvarni popust od 50%, pa je zbog toga druga akcija ostvarila malo bolji rezultat, a iz tog razloga očekujemo da i ova treća akcija bude najmanje ista po rezultatu kao i predhodne dve.

Da li će DIS u periodu trajanja akcije potrošačima ponuditi posebne pogodnosti za nabavku artikala iz asortimana mesa i svežeg povrća (budući da su ovi tiganji idealni za pripremu ovih namirnica)?

Svakako, čak je i Nestle sa svojim novim proizvodom „Papirusom“ koji je namenjen spremanju mesa u tiganjima posebno pozicionirao svoje proizvode pored polica sa Pantheon tiganjima i obezbedio povlašćene cene.

Koliko je za DIS značajna saradnja sa Metalcem?

Saradnja je značajna po više osnova, a naročito na unapređivanju kategorije posuđa u našim maloprodajnim objektima.

19

Menadžment

Lična inicijativa ključna za biznis Piše:

M. Radanović

Bez lične inicijative i spremnosti da se rizikuje u biznisu, Srbija ne može da se promeni i da napreduje, izjavio je predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM) Milan Petrović i ocenio da će ove godine dobar deo ljudi iz javnog sektora ostati bez posla i njima treba pomoći

Kompanije koje žele da opstanu na domaćem tržištu moraju da insistiraju na odgovornosti u radu zaposlenih, na ispunjenju biznis planova i da podstiču ličnu inicijativu za koju bi bili nagrađeni, rečeno je na prolećnom Vivaldi forumu na Mokroj Gori.

Na panelu o „Korporativnoj inicijativi” čule su se ocene da je srpska privreda u ozbiljnoj krizi i potrebna joj je sva pomoć, a jedno od rešenja je podsticanje lične inicijative i vraćanje naših stručnjaka iz inostranstva u domovinu, koje možemo privući jedino ako ih adekvatno platimo.

Direktor „Šnajder elektrika” Dragoljub Damljanović ocenio je da će na tržištu opstati one korporacije koje budu insistirale na odgovornosti zaposlenih, u smislu da moraju da imaju inicijativu u radu, da obavljaju poslove što efikasnije i uspešnije.

Kada je radio u javnom sektoru, Damljanović je rekao da je zapazio da tamo ne postoji sistem nagrade i stimulacije za zalaganje, kao i kazna za one koji ne rade dobro, što je u privatnom sektoru nezamislivo. Damljanović je primetio da generacija „novih klinaca” više ne želi „da žive, da bi radili, već da rade da bi živeli” i imaju drugačije prioritete od starijih generacija, i korporacije u svetu se već tome prilagođavaju.

Predsednik Srpske asocijacije menadžera Milan Petrović, rekao je da „cela Srbija spava ili se pretvara da spava”, aludirajući na nedostatak inicijative u našoj zemlji da se stvari pokrenu s mrtve tačke, da nam bude bolje.

Petrović je rekao da generacije u Srbiji čekaju da nam bude bolje, umesto da ličnom inicijativom doprinese da se to desi i dodao da, iako mnoge kompanije uglavnom dele istu viziju i strast ka ispunjenju ciljeva, malo njih to i čini u stvarnosti.

Strah u upravljanju

U korporacijskom upravljanju preovladava strah od neimanja i strah od nepripadanja, rekao je Petrović i dodao da su ti strahovi inspiracija i pokretač delovanja u privatnim kompanijama.

Generalni direktor hotela „Kraun plaza” u Beogradu živorad Vasić rekao je da je oduvek želeo da se vrati u Srbiju, posle decenije rada u inostranstvu i preneo svoj utisak da u Srbiji neispunjenje biznis planova često prolazi bez posledica, dok je u SAD i drugim zapadnim zemljama to nezamislivo.

Vasić je ocenio da današnja generacija menadžera želi da radi stvari „što brže i to želi odmah” i dodao da u Srbiji posluje malo kompanija koje posluju po uzoru na velike korporacije na zapadu.

Privreda u Srbiji mora da se oživi i tu može pomoći vraćanje mladih stručnjaka i menadžera iz inostranstva u svoju zemlju, ali njih morate adekvatno da platite, jer je iluzija da će oni raditi za 400 do 500 evra mesečno, kazao je Vasić.

Osnovni princip koji se mora postovati u radu neke korporacije je odgovornost, ali je to sve manje prisutno u Srbiji, smatra Vasić.

Bez lične inicijative i spremnosti da se rizikuje u biznisu, Srbija ne može da se promeni i da napreduje, izjavio je predsednik Srpske asocijacije menadžera (SAM) Milan Petrović i ocenio da će ove godine dobar deo ljudi iz javnog sektora ostati bez posla i njima treba pomoći.

Iznoseći stav da „cela Srbija spava ili se pretvara da spava”, Petrović je rekao da mi imamo kulturološki problem jer stalno čekamo da neko drugi uradi nešto za nas, odbijamo svaku ličnu inicijativu i pokretanje preduzetničkih akcija.

On je kazao da možemo da diskutujemo zašto je to tako, pogotovo što postoji puno negativnih iskustava ljudi koji su krenuli u privatni biznis, ali nisu imali podršku zajednice i države, tako da „nije lako biti preduzetnik u zemlji Srbiji”.

„Šta treba da se uradi? Treba da se napravi jedan ozbiljan plan za preduzetništvo, da se ljudi podstaknu i edukuju kako mogu da pokrenu svoje male biznise”, objasnio je Petrović.

zamoljen za ocenu poslovnog okruženja u Srbiji, Petrović je rekao da na tom planu nije urađeno mnogo, jer je implementacija poslovne ideje u Srbiji loša. „Nema dobre ili loše ideje, ima samo dobre ili loše implementacije, a kod nas je implementacija loša”, predočio je Petrović.

Predsednik SAM-a je ukazao da mnogi ljudi čekaju, jer se plaše da preuzmu rizik i mnogo im je komotnije da sede u državnim firmama, u javnom sektoru, da redovno primaju platu i da ih niko previše ne pita koliko smo radili.

Poslovno okruženje u Srbiji značajno se promenilo na bolje u protekle tri do četiri godine, usvajanjem seta novih zakona, izjavio je danas Tanjugu direktor Šnajder elektrika Dragoljub Damljanović i ocenio da je sada glavni problem kako smanjiti troškove državnog aparata koji opterećuje poslovanje privrede.

„Velika je šteta što to nije učinjeno ranije, pre 10, 12 godina, jer bi to dovelo do mnogo većeg priliva kapitala i novih investicija”, ocenio je Damljanović.

Generalno, za firme je najvažnije da poslovno okruženje bude stabilno i relativno predvidljivo, mada ni u jednoj zemlji ne postoje potpuno predvidljivi uslovi poslovanja i 100 odsto stabilno okruženje za privređivanje, naglasio je Damljanović.

Otići ili ostati

Mnogo mladih ljudi u Srbiji je nezaposleno, ne vidi nikakvu perspektivu u svojoj zemlji i to je najčešći razlog zašto odlažu ili žele da odu, kao i neostvariva težnja za uspehom u svojoj domovini, rečeno je danas na forumu.

Televizijski i filmski reditelj Stanko Crnobrnja rekao je da, u načelu, ljudi menjaju svoje mesto življenja u potrazi za uspehom i to se dešava i sa Srbijom i Beogradom, i dodao da u našoj zemlji ima puno mladih koji vladaju stranim jezicima i znanjem rada na kompjuteru, što im omogućava da razmišljaju o odlasku u inostranstvo.

Na panelu „Ostati, otići, vratiti se”, Crnobrnja je rekao da su mladi ljudi po vokaciji neustrašivi, ali su u Srbiji u strahu od sopstvenog društva, tako da se deo njih pod pritiskom „neostvarene želje da imaju tri obroka dnevno i krov nad glavom”, odlučuju da odu u inostranstvo, a drugi deo stalno razmišlja o tome.

Prisutna je i „nova transfuzija” u Beogradu, gde puno mladih odavde odlazi na zapad, a dosta stranaca, mahom iz islamskog sveta, dolazi da živi u Beogradu i po tome srpska prestonica ponovo dobija kosmopolitski karakter, kazao je Crnobrnja.

Generacije u Srbiji čekaju da nam bude bolje, umesto da ličnom inicijativom doprinese da se to

desi i dodao da, iako mnoge kompanije uglavnom dele istu

viziju i strast ka ispunjenju ciljeva, malo njih to i čini u stvarnosti

21

Nije sporno da je hemijska industrija, kao privredna grana kod nas i u svetu, pokretač razvoja ekonomije jedne zemlje. Nekada su i Srbiju krasile velike i veoma uspešne fabrike iz ove oblasti koje su dobro radile.

Nažalost, dugogodišnje sankcije i kriza praktično su ugasili ovu granu srpske privrede. Ipak, nakon 2000. godine polako je i hemijska industrija krenula da se oporavlja, u zemlju su počeli da dolaze strani investitori, postali smo otvoreno

tržište i pomakli se sa mrtve tačke.

Danas veliki broj ljudi koji vodi kompanije iz

ove oblasti uvereno je da će hemijska industrija u Srbiji, uz podršku države i banaka, ponovo biti jedan od

najjačih aduta u

napretku naše zemlje. Kao pokazatelj tog trenda osvrću se na otvaranje, krajem 2014. godine, nove topionice bakra i moderne fabrike sumporne kiseline u RTB-u Bor. Kako naglašavaju, to je velika šansa za ponovni razvoj hemijske industrije koja svima pruža opravdani optimizam.

Zavisnost od uvoza

Prema podacima Udruženja za hemijsku, farmaceutsku, gumarsku i industriju nemetala Privredne komore Srbije (PKS) u našoj zemlji oko 2.500 firmi posluje u oblasti hemijske industrije i zapošljava 45.000 ljudi. Ova grana industrije danas učestvuje sa oko 7,9 odsto u ukupnom BDP naše zemlje. Kako navode u PKS, karakteristika poslovanja

u ovoj oblasti je, nažalost, nestabilnost.

Hemijska industrija generator razvoja

Tržište

U Srbiji oko 2.500 firmi posluje u oblasti hemijske proizvodnje i zapošljava 45.000 ljudi. Ova grana industrije danas učestvuje sa oko 7,9 odsto u ukupnom BDP naše zemlje

Piše: S. Vidović

1. Bosna i Hercegovina 224,6 2. Nemačka 220,4 3. Ruska Federacija 167, 9 4. Crna Gora 148,1 5. Italija 136,7 6. Rumunija 116,2 7. Francuska 115,2 8. Makedonija 106,4 9. Mađarska 92,410. Poljska 87,9

Gde najviše izvozimo hemijske proizvode (2014.)

*Iznosi u milionima dolara

- Kako zbog spoljnih uticaja sa tržišta i opšte nelikvidnosti, tako i zbog stalnih unutrašnjih problema sa visokim dugovima i visokim troškovima poslovanja. Ceo ovaj sektor je vrlo uvozno zavisan i u tom smislu kriza je uticala na rezultate poslovanja firmi –navodi Petar Stanković iz PKS.

Prema njegovim rečima, još je veći negativan uticaj loših i nezavršenih privatizacija i dugotrajnih restrukturiranja preduzeća.

- Odsustvo sistemske zaštite domaće proizvodnje i usklađivanje zakonodavstva sa EU, koje država svojom infrastrukturom ne može da prati, dovode naša preduzeća u inferioran položaj u odnosu na stranu konkurenciju. U nekim oblastima domaći proizvođači gube tržište pred nastupom stranih firmi. S druge strane, neki segmenti tržišta su prešli u strano vlasništvo i beleže solidne rezultate – objašnjava Stanković.

Da rezultati ove grane industrije u 2014. nisu zadovoljavajući pokazuje to što je proizvodnja u oblasti hemikalija i hemijskih proizvoda u tom periodu zabeležila pad od 2,9 odsto u poređenju sa istim periodom 2013. godine.

- Proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata beleži ove godine rast od 0,3 odsto u odnosu na isti period 2014. godine. Proizvodnja proizvoda od gume i plastike u posmatranom periodu je manja za 0,2 odsto, dok je proizvodnja proizvoda od nemetalnih minerala veća za 3,1 odsto –navode u PKS.

hemijski, farmaceutski proizvodi i proizvodi od kaučuka i nemetalnih minerala ostvarili su u 2014. godini izvoz u vrednosti od 2,22 milijarde dolara, što je za 1,8 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine. Tako u ukupnom izvozu Srbije učestvuju sa 15 odsto, a u izvozu prerađivačke industrije sa 16,6 odsto.

- Uvoz istih proizvoda, sa vrednošću od 4,19 milijardi dolara u istom periodu, karakteriše pad od 5,8 odsto prema prethodnoj godini. Ovaj uvoz učestvuje sa 20,3 odsto u ukupnom srpskom uvozu. Najveći izvoz, ali i uvoz, uočava se u oblasti proizvodnje plastičnih masa i proizvoda od plastičnih masa –kažu u Privrednoj komori.

Perspektive

Ekonomista Miroslav zdravković objašnjava da je hemijska industrija veoma složena oblast koja se sastoji od tri delatnosti: proizvodnje koksa i derivata nafte, koja iznosi pet odsto iznad nivoa iz 2008. godine, proizvodnje hemikalija i hemijskih proizvoda, veće za 15 odsto i proizvodnje proizvoda od gume i plastike koja je porasla za 13 odsto od 2008. godine.

- Kada se radi o proizvodnji lekova, boja i lakova, đubriva, organskih i neorganskih hemijskih oblika, plastične mase u primarnim i ostalim oblicima i kozmetike, bez energetskog dela, imala je u prošloj godini izvoz od 896 miliona evra, a uvoz od 2.260 miliona evra. Najviše su se uvozili medicinski i farmaceutski proizvodi, u vrednosti od 537 miliona evra – naglašava zdravković.

On ističe ogromnu zavisnost hemijske industrije od države, ali i drugih faktora.

- NIS zavisi od cena energenata koje proizvodi i nabavlja, od nivoa akciza, platežne moći potrošača i konkurentskih firmi, i prema svim tim i drugim faktorima formira poslovanje, opstanak i rast. farmaceutska industrija zavisi od regulisanih cena lekova, konkurencije iz uvoza, jeftinijeg uvoza gotovih lekova umesto domaće proizvodnje. Isto to važi i za kozmetiku –smatra zdravković.

Kako naglašava, perspektive ove grane idustrije su dobre i bolje nego kod većine industrijskih grana, ali zbog toga što u Srbiji još nisu počeli da se primenjuju EU standardi u radu fabrika iz ove oblasti. To znači mnogo manja ulaganja u zaštitu životne sredine, a samim tim veću zaradu.

U Privrednoj komori Srbije zaključuju da perspektive srpske hemijske industrije zavise od restrukturiranja najvećih hemijskih firmi, pre svega, hIP Petrohemije, MSK i Azotare, ali i od pronalaženja rešenja za kontinuiranu nabavku gasa i primarnog benzina po povoljnijim cenama.

Farmaceutska industrija zavisi od regulisanih cena lekova,

konkurencije iz uvoza, jeftinijeg uvoza gotovih lekova umesto

domaće proizvodnje. Isto to važi i za kozmetiku

Na listi najvećih izvoznikaMeđu deset najvećih srpskih izvoznih firmi danas se nalaze čak četiri iz oblasti hemijske, farmaceutske, gumarske industrije i industrije nemetala. To su: TIGAR TYRES, PETROhEMIJA, hEMOfARM i TARKETT, ali i firme čiji izvoz delom čine i proizvodi iz ove oblasti, fIAT AUTOMOBIlI SRBIJA, NIS i RTB Bor.

Blistava prošlost hemijske industrijeNekada je Srbija proizvodila oko 1,1 milion tona sumporne kiseline. Od toga samo Bor 500.000 tona, Prahovo oko 300.000 tona, zorka iz Šapca 200.000 tona i zorka iz Subotice oko 100.000 tona. Najveći deo, oko 80 odsto, sumporne kiseline u svetu i u Srbiji koristi se za proizvodnju veštačkih đubriva. Naša zemlja bila je i veliki izvoznik mineralnih đubriva. Tako se čak 50 odsto đubriva izvozilo.

Gume spoljne pneumatske za putnička vozila 257,4Ostali lekovi, za prodaju na malo 169,4Pokrivači podova i tapete 90,5Kutije, sanduci, gajbe i sl. od plastičnih masa 79,9Polietilen specifične gustine < 094 78,7Preparati za ručno pranje rublja i posuđa 75,9Polietilen specifične gustine > 094 62,7Creva veštačka od očvrsnutih belančevina 53,4Propen 48,8Gume spoljne, za autobuse i kamione 47,8

Proizvodi hemijske industrije sanajvećim izvozom u 2014.

*Iznosi u milionima dolara

23

Narodna banka Srbije (NBS) uspela je da reši inflaciju kao hroničan problem koji je Srbija dugo imala, kaže u intervjuu za DIS Glasnik član Saveta guvernera NBS Ivan Nikolić. Prema njegovim rečima, čak ni poskupljenje struje za 15 posto, koje se uskoro očekuje, neće imati značajnijeg efekta na rast cena u našoj zemlji.

Svakako je zaključak da smo inflaciju, kao hroničan problem, izgleda pobedili. Ona je u februaru bila 0,8 posto, a u januaru samo 0,1 posto. To je daleko ispod cilja NBS koja je projektovala za ovu godinu inflaciju od četiri, plus ili minus 1,5 posto. To znači minimum 2,5 posto, a imamo daleko ispod cilja – objašnjava Nikolić.

Koji su razlozi tako niske inflacije?

Postoji opravdanje za to. Pre svega treba reći da je ovakav cilj NBS postavljen u neko drugo vreme. S druge strane, sada imamo više faktora koji su na to uticali. To su: dobra poljoprivredna godina, pad cene primarnih proizvoda, pre svega energenata. A još jedan razlog, koji je i vezan za ovo poslednje tiče se geopolitičkih faktora. Naime, zbog zatvorenog tržišta Rusije za proizvode iz EU, u Srbiji se prodaje roba iz uvoza po znatno nižim, tzv. damping cenama.

Kakve efekte imamo zbog inflacije koja je ispod jedan posto?

Moram da napomenem da je taj uspeh NBS postignut i zbog mera fiskalne konsolidacije, odnosno ušteda u budžetu po osnovu smanjenja plata i penzija, ali i mera monetarne politike koja je vođena konzervativno i oprezno. Sada zbog niske inflacije imamo konstantno smanjenje referentne kamatne stope NBS, koja će najverovatnije još padati. zanimljivo je da imamo minimalnu inflaciju uprkos tome što je u jednom periodu ove godine dinar značajno slabio. To se do sada nije dešavalo. Upravo je to glavna podrška našoj cenovnoj politici, ali i mera koja destimuliše uvoz.

Zar na tako nisku inflaciju nije dosta uticala slaba kupovna moć građana?

Statistika „ne vidi” drastičniji pad prometa. Kada se posmatra makroekonomski okvir, jasno je da ima tri godine kako tražnja beleži pad. A u okviru toga, najviše izdaci za ličnu potrošnju domaćinstva. To govori da imamo pad kupovne moći stanovništva. Ipak, zaključak je da se zbog slabljenja dinara i poskupljenja uvozne robe koje je time izazvano, takve robe pre svega i odričemo. A to treba da bude podstrek za domaću proizvodnju, da iskoristi priliku i plasira na tržište jeftinije proizvode.

Pobedili smo inflacijuPiše: S. Vidović

Intervju

U februaru je inflacija bila 0,8 posto, a u januaru samo 0,1 posto, što je daleko ispod cilja NBS koja je projektovala za ovu godinu inflaciju od četiri posto, uz odstupanje 1,5 posto gore ili dole

Ivan Nikolić, član Saveta guvernera Narodne banke Srbije

Kada se očekuje da inflacija dostigne zacrtani nivo NBS od oko četiri posto?

Korekcija cene struje od 15 posto poguraće inflaciju za oko 0,7 posto. Drugi faktori koji mogu uticati da priđemo donjoj granici od 2,5 posto do kraja 2015. su poljoprivredna godina. Ukoliko godina bude lošija nego 2014. skočiće cene hrane.

Da li bismo bolje prošli da fiksiramo kurs dinara za evro? Ili da uvedemo EU valutu?

Upravo smo zbog toga, što imamo „plivajući” kurs, uspeli da izbalansiramo platno-bilansni saldo. U suprotnom bismo bankrotirali. Da smo imali fiksni kurs, zbog drastične spoljnotrgovinske neravnoteže, morali bismo da potrošimo dosta deviznih rezervi NBS, pa bismo skoro bankrotirali kao država.

Zar NBS nije u 2014. godini potrošila značajnu sumu, oko 1,7 milijardi evra, da „odbrani” dinar?

Rezerve koje je NBS prodala prošle godine na deviznom tržištu jesu trošak, ali svaka ekonomska politika ima svoju cenu. za režim kursa koji primenjuje NBS ne postoji alternativa. Cena jeste velika, ali bismo platili i više da imamo drugačiji režim.

Kako mere NBS utiču na konkurentnost srpske privrede?

Srpski izvoz brže raste. Deficit tekućeg platnog bilansa je prepolovljen u poslednje dve godine. Izvoz robe i usluga povećan je za 2,6 milijardi evra, a uvoz robe i usluga za samo 800 miliona evra. Tako je spoljnotrgovinski saldo popravljen. Udeo izvoza robe i usluga u BDP je 43 posto. To je skromno u odnosu na češku ili Poljsku, ali se popravio. U 2009. godini bio je samo 27 posto.

Koje grane privrede najviše vuku izvoz?

To je prvo izvoz automobila, zatim prehrambenih proizvoda, pre svega kukuruza, čitav agroindustrijski kompleks, ali i oblasti farmaceutske i hemijske industrije, uglavnom proizvodnja gume i plastike.

Građani zaduženi kod banaka ili lizing kuća od kraja marta će imati veća prava, a najveći broj njih ubuduće će plaćati i niže mesečne rate.

Naime, tada stupaju na snagu izmene i dopune zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koje će im to omogućiti.

Narodna banka Srbije koja je predlagač ovih izmena, imala je pre svega cilj da donese rešenja koja će biti dodatno korisna za građane, rekla je pomoćnik direktora Centra za zaštitu i edukaciju korisnika finansijskih usluga u NBS, Una lasković.

U tom smislu, kako je navela, značajna je odredba kojom se propisuje obaveza banke da prilikom obračuna mesečne rate za kredit odobren pre 5. decembra 2011. godine primenjuje isti tip kursa po kojem je i odobrila kredit.

Prema njenim rečima, ako je ugovorom između korisnika i banke definisano da će se rate otplaćivati po prodajnom kursu, a kredit je odobren po kupovnom, od danas će banka biti u obavezi da to promeni i da sve rate koje dospevaju obračunava po kupovnom kursu, jer je po tom tipu kursa i odobrila kredit. U slučaju da je kredit odobren po srednjem kursu, po tom kursu će se obračunavati i rate za otplatu.

Na ovaj način, dodaje ona, građani će moći da uštede, jer će im mesečna rata biti niža, a koliko će manje novca morati da izdvoje po tom osnovu, zavisi od tipa kursa koji je banka ugovorila (za odobrenje, odnosno otplatu) i od ukupnog iznosa kredita. Prema njenim rečima, izmenama je propisana i obaveza banke da pismeno ukaže korisniku na rizike koje preuzima ako se zaduži u stranoj valuti.

„želeli smo da banka informiše korisnike o svim rizicima koje preuzimaju u slučaju kredita sa valutnom klauzulom. Sigurna sam da im je to i do sada bivalo saopšteno, ali drugačije klijent shvata kada mu se nešto kaže usmeno i kada mu se da u pisanom obliku da može da pročita kasnije i još jednom analizira. Onda možda donese drugačiju odluku”, rekla je lasković.

Ona je dodala da je namera centralne banke da zakone uskladi sa najboljom evropskom praksom, te je NBS dobila i novu nadležnost u smislu zaštite kolektivnih interesa, ali je takođe kroz propise nastojala da nivo informisanja korisnika podigne na još viši nivo.

„Postoje odredbe koje obavezuju banke da korisnika informišu u svojim prostorijama ili na portalima o promenljivim elementima kamate. To je namenjeno onima koji nisu u mogućnosti da se informišu elektronski”.

lasković je navela i da je novim izmenama, pored građana koji su ranije bili definisani kao korisnici finansijskih usluga, delovanje zakona prošireno i na preduzetnike i poljoprivrednike.

„Poljoprivrednici i preduzetnici će od 27. marta imati sva prava koja je građanima omogućavao zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. To znači da će u predugovornoj fazi imati pravo na informacije koje imaju i građani, pravo na nacrt ugovora, informacije kako bi doneli odluku da li da zaključe ugovor ili ne.”, navodi ona.

NBS:Veća zaštita klijenatabanaka Piše: M. Garić

Kurs ove godine stabilan Da li očekujete da dinar slabi ili jača u 2015. godini?Ne očekujem destabilizaciju kursa ove godine. Tome u prilog ide aranžman koji je Vlada Srbije sklopila sa MMf-om. Takođe i odluka Evropske centralne banke da „upumpa” novac u sistem EU. To će imati efekte i kod nas. Naime, banke koje posluju u Srbiji razdužile su se oko 800 miliona evra 2014. godine. Potez Evropske banke mogao bi da oslabi ovakav trend jer maticama u EU neće biti potrebno da iz svojih ćerki firmi uzimaju toliko novca.

25

Internet je u Srbiji već odavno ušao među obične ljude, i skoro da nema kuće bez kompjutera. Svi smo na Internetu, ali kada je u pitanju korišćenje njega u svrhe marketinga i povećanja prodaje, tu i dalje leži ogroman neiskorišćeni potencijal. Osnovni problem je nedostatak informacija – svi su čuli da je to dobro i korisno, ali je teško doći do detaljnijih i kompletnih

informacija. S obzirom na to da mi je Internet marketing profesija i da isto to predajem na fakultetu za medije i komunikacije, želeo bih ukratko da vam prenesem na koji način možete unaprediti poslovanje i prodaju vaše firme uz pomoć Internet marketinga.

Na netu postoji bezbroj sajtova i načina za reklamiranje. I u tome i jeste problem. za ljude koji se ne bave ovim poslom, jako je teško da razaznaju šta je tu efikasno a šta nije, a svi nešto nude.

Ukoliko imate bilo kakvu radnju, prodavnicu, objekat za pružanje usluga, verovatno su vas do sada obilazili i zvali telefonom razni prodavci iz Internet portala i oglasnika. Svi obećavaju isto: oni će vam napraviti stranicu sa slikama i opisom vaše firme, a onda, pošto je njihov sajt navodno najposećeniji u univerzumu, sve te stotine hiljada ljudi će svaki dan dolaziti kao vaši kupci.

Koliko je ovo zaista efikasno? U opštem slučaju, može da doprinese, ali morate biti oprezni. Pojavljivanje na ovim portalima dovešće vam neke ljude koji su tražili određene termine na Guglu. Na primer, neko je tražio „kozmetički salon Kragujevac“ pa je nabasao na njihov portal, na kojem ste vi jedna od firmi. Ali, većina ovih portala nemaju toliku moć i posetu kao što tvrde. To uvek možete da proverite. Otvorite Gugl i probajte da pronađete neke firme ili vrstu usluga. Ukoliko se oni ne pojavljuju nigde na prvoj ili drugoj strani Gugla, znači da nemate koristi od toga. U tom slučaju, njihovu ponudu treba da prihvatite samo ukoliko je besplatna. Ako se jednog dana taj portal probije i počne da donosi posete, onda ima smisla da ih nagradite.

Ono što je neuporedivo efikasnije, jeste da imate svoj sajt koji će biti u vrhu pretrage za stvari koje nudite. Ukoliko još uvek nemate svoj sajt – napravite ga. za manje od sto evra, danas je moguće imati jako lep sajt koji izgleda kao da je koštao dve hiljade evra. Kako? Tako što je poslednjih godina praksa postala da kupite gotov, „ispeglan“ dizajn sajta i onda ga popunjavate vašim slikama i tekstovima. Ovi takozvani web sajt „templejti“ su isto ono što su montažne kuće u građevinarstvu – brzo se podignu, lepo se vide i na mobilnim telefonima, lako se dodaju tekstovi i slike, i neverovatno su jeftini. Ukoliko imate web sajt koji vam je pre 5-10 godina neko radio „od nule“, sada je vreme da ga zamenite i uzmete jedan od ovih templejta jer su neuporedivo bolji u svakom pogledu. Na Internetu postoji na stotine prodavnica ovih templejta. Cene su od 5 do 50 evra. Potrebno je samo da odaberete neki koji vam se sviđa i da nađete osobu koja će vam ga instalirati.

Kada imate lep i moderan sajt, to će mnogim ljudima biti presudno da vas odaberu. ljudi traže određene termine na Guglu, zatim otvore prvih 10 do 20 rezultata, i onda donesu odluku gde će da kupe to što ih zanima. Ako je vaš sajt na osmom mestu, ali je lepši od sajta na prvom mestu, to će mnogima biti dovoljno.

Šta je zapravo „lep sajt“? To nije samo dizajn i lepe boje. Bitan je i sam tekst. Potrudite se da vam tekstovi na sajtu budu zanimljivi, duhoviti, ali da opet to ostane u granicama ozbiljnosti i da postoji neki nivo. Druga bitna stvar su fotografije. Na većini tih gotovih sajtova već postoje neke fotografije koje su previše izveštačene. Na njima su manekeni i manekenke u nekim kancelarijama na Menhetnu. Umesto toga – pozovite nekoga ko se profesionalno bavi fotografijom. Dogovorite se sa vašim zaposlenima, i jednog dana se svi lepo doterajte, ošišajte, obucite, a zatim napravite fotografije na kojima se bavite svojim poslom, na kojima se nešto dešava. ljudi vole da vide realne slike, da ste to vi, a ne manekeni, da vide balkanska lica sa balkanskim nosevima i očima, a ne plavušane sa sveže isfeniranim kosama koji izgledaju kao da su malopre došli sa partije kriketa.

Jednom kada imate dobar i moderan sajt, potrebno je samo da na njega dovodite što više ljudi koji traže to što nudite. za to postoji više načina. Jedan sam već naveo – preko portala koji skupljaju sve firme na jednom mestu. Drugi način, za koji ste možda već čuli je takozvana „optimizacija“ za Gugl. To je niz akcija koje se preduzimaju kako bi se naš sajt rangirao što bolje za određene termine na Guglu. Ova optimizacija je bila popularna oko 2010. godine, i davala je jako dobre rezultate. Međutim, od tada je Gugl počeo da menja sistem po kojem rangira sajtove, i ova optimizacija je sve više uzaludan posao, a može biti čak i kontraproduktivna – Gugl ima pravo da vas kazni ako ste pokušali da ga izmanipulišete. Kazna je potpuno ukidanje vašeg sajta iz pretrage na neodređeno vreme.

Daleko efikasniji metod je plaćanje Guglu da nas postavi u vrh pretrage. Ako potražite bilo koji popularniji termin, videćete niz plaćenih rezultata koji dolaze pre ostalih. To je sistem koji se zove AdWords. Ovo nije teško naučiti. Na mom blogu www.istokpavlovic.com imate jedan osnovni vodič. U svakom slučaju, preporučujem vam da se ovim bavi neko ko je iz firme i ko stvarno hoće da se udubi. Nakon nekoliko meseci aktivnosti i proučavanja ovog sistema, možete uspostaviti konstantni izvor zarade preko ovih reklama. Na primer, svakog meseca trošite 200 evra na Gugl reklame, a firma zarađuje dve hiljade.

Drugi bitan kanal Internet marketinga je fejsbuk. Verovatno ste primetili niz sponzorisanih reklama koje vam se tamo pojavljuju. logika fejsbuk marketinga se dosta razlikuje od Gugla. Na Guglu su ljudi koji su tražili baš to što mi nudimo. Na fejsbuku, ljudi ne traže stvari, već razgledaju šta je ko postavio. Ali, fejsbuk ima neverovatno precizne podatke o svima nama, i tajna je u tome da postavimo reklamu isključivo ljudima koji bi mogli da budu naši kupci. Na primer, ukoliko se bavimo prodajom hrane za pse i nalazimo se u Jagodini, podesićemo reklamu tako da se pojavljuje isključivo ljudima iz Jagodine i okoline koji su „lajkovali“ neke od popularnih vrsta pasa: zlatne retrivere, nemačke ovčare itd. Ako prodajemo kuhinjske aparate, podesićemo prikazivanje reklame domaćicama od 25 do 45 godina koje su „lajkovale“ teme u vezi sa kulinarstvom: lepi Brka, 24 Kitchen, Internet recepte i slično. I ovo nije teško naučiti, a sve detaljnije informacije opet možete naći kod mene na sajtu.

Ovo su bile neke od osnovnih smernica za unapređenje vašeg posla uz pomoć Internet marketinga. Nadam se da sam vas dovoljno zainteresovao i da ćete preduzeti neke konkretne korake nakon ovog teksta.

Iz stručnog ugla

Kako da vam procveta posao uz pomoć Internet marketinga

Istok Pavlović

27

Menadžment

Govor - ključ uspehaPriredio:

Velibor Toković

Američki režiser i producent Stenli Kjubrik jednom prilikom je izjavio: „Kad o problemu možeš da održiš brilijantan govor stiče se utisak kao da je rešen“. Ova izreka na pravi način ističe moć govorništva

„Postoje dva trenutka u životu kada ste potpuno sami – neposredno pred smrt i neposredno pred govor“ B. Trejsi

Verovatno smo svi imali prilike da prisustvujemo raznim govorima. često nam se dešava, to mogu da potvrdim iz ličnog iskustva, da se na mnogim skupovima trudimo iz petnih žila da ispratimo govornika, ali nam jednostavno to ne ide, jer svojim nastupom prosto nije u situaciji da nas animira i privuče našu pažnju. I tako, bez obzira na njegovu kompetenciju, mi ubrzo izgubimo volju da ga pratimo i misli nam konstantno lutaju. Dakle, osoba sa pomenutim nastupom ne poseduje moć da izvrši uticaj na ljude oko sebe, bez obzira na to što iza njega stoji ogromno znanje, iskustvo, titule ili društveni status.

Sa druge strane, svi smo bili u situaciji da prisustvujemo nekom skupu kada govornik bukvalno pleni i sa lakoćom se izražava, te nam se čini da su i neke uskostručne i komplikovane, a nama nepoznate stvari, mnogo jednostavnije i daleko zanimljivije u odnosu na našu početnu percepciju. Takvi govornici su u stanju da nam bez ikakvih problema održe pažnju i nekoliko sati u kontinuitetu, a da se mi odmah nakon toga pitamo kako je brzo proletelo vreme. I naravno da posle takvih govora odlazimo sa puno utisaka i novih informacija, što će reći da takvi ljudi imaju daleko veću moć uticaja na okolinu u odnosu na one koji nisu dobri govornici.

U stvari, možemo reći da nam odlične govorničke veštine pomažu da ostvarimo snažniji uticaj i ostavimo utisak da smo inteligentni i talentovani mnogo više nego oni čije oratorske sposobnosti nisu na zavidnom nivou. Jer kada posedujemo govorničke veštine ljudi oko nas će često komentarisati: „Ala on vlada materijom, izuzetno je stručan“.

Stenli Kjubrik, američki režiser i producent, jednom prilikom je izjavio: „Kad o problemu možeš da održiš brilijantan govor stiče se utisak kao da je rešen“. Ova izreka na pravi način ističe moć govorništva.

Ako se vratimo u prošlost, primetićemo da nas istorija uči da su svi veliki lideri mnogo godina unazad koristili svoj glas i oratorske sposobnosti da bi motivisali, inspirisali i uticali

na druge ljude. Efektno održan govor je uvek imao daleko veći uticaj od pisane reči ili bilo kog drugog oblika komunikacije.

Glas govornika

Kada pričamo o veštini govorništva, treba napomenuti da jedan od glavnih izvora uticaja jeste glas govornika. Smatra se da je dominantna karakteristika vrhunskih govornika to što oni znaju kako da natempiraju intonaciju svog glasa. To im pomaže da kontrolišu publiku tako što ga, po potrebi, dovode do stanja uzbuđenosti ili smirivanja.

A zašto je to tako? Iz jednostavnog razloga – na ljude mnogo više utiče sam zvuk, nego značenje reči; zvuk na pravi način otkriva ono što govornik oseća i kakvu poruku zaista želi da pošalje.

Od tri čula koja igraju najveću ulogu u procesu komunikacije (čulo vida, sluha i dodira), čulo sluha i dodira imaju nešto što čulo vida nema. Recimo, prilikom posmatranja auditorijuma, mi ne ostvarujemo fizičku vezu, ali prilikom govora vibracije našeg glasa kao zvučni talasi prolaze kroz tela publike i na taj način stvaraju efekat kao recimo „dodir iznutra“.

Kada već pišemo o značaju glasa, evo još jednog veoma zanimljivog podatka. Naučnici su primetili da prvo čulo koje čovek razvija (i to još u majčinom stomaku) jeste upravo čulo sluha, a da je to

ujedno i poslednje čulo koje se gubi prilikom umiranja. zapravo utvrđeno je da osoba koja umire uglavnom prvo izgubi čulo vida, dodira, mirisa i ukusa, pa tek na kraju čulo sluha.

Da se vratimo na to kako utičemo glasom. Iskustva pokazuju da je dublji glas uglavnom prijemčljiviji za publiku i ima veću mogućnost da govor deluje mnogo uverljivije. Ako imamo piskaviji glas potrebno je da govorimo sporijim tempom, a ako nam je glas izrazito dubok treba da malo ubrzamo tempo, kako ne bismo upali u zamku da govor bude monoton.

Još jedna zanimljivost jeste da svi mi svoj glas čujemo nešto dublje nego što on zaista jeste i zato se gotovo uvek čudimo kada čujemo neki audio snimak svog glasa. A zašto je to tako?

Odgovor leži u tzv. „akustičnim zakonitostima“ koje ukazuju na to da mi sebe čujemo kroz vazduh, ali takođe i „iznutra“. Budući da nam biološki sklop omogućava da naše kosti prenose niske frekvencije, a da pritom naša glava deluje kao rezonator, to daje za posledicu da svoj glas čujemo dublje od svih ostalih, koji frekvenciju primaju isključivo putem vazduha.

Kako protiv treme

čuveni Mark Tven je jednom prilikom izjavio vrlo zanimljivu misao, a tiče se treme: „Mozak je zaista prekrasna stvar – počinje da radi istog trenutka kad se rodite i ne staje sve do trenutka kada treba da govorite u javnosti”. I stvarno je tako. Svi oni koji su imali prilike da govore pred većim brojem ljudi su sigurno osetili kako na početku govora trema ume da drma više nego struja i da nam se u tim trenucima čini kao da nam se mozak blokirao.

Neka istraživanja pokazuju da je, za većinu ljudi, strah od javnog nastupa u vrhu lestvice svih strahova. A zašto je to tako? Jedan od razloga je što, u stvari, svakim izlaskom pred veći auditorijum mi na neki način stavljamo svoj imidž i reputaciju na „kocku”. Međutim, kod veštih govornika ona traje najviše prva tri minuta, a zatim se organizam polako vraća u normalu i govornik može nesmetano da održi kreativno izlaganje. Ovo pravilo ne važi za loše govornike, jer njih trema vrlo često prati do kraja govora.

Jedan od najvažnijih faktora za kontrolu treme je što bolja i temeljnija priprema. Treba dobro obratiti pažnju na neke smernice za ovladavanje tremom.

- Naučite napamet početak govora, nekoliko prvih rečenica.

- Obavezno isprobajte govor više od deset puta pre samog događaja.

- Držite govor pred ogledalom da steknete predstavu o tome kako izgledate.

- Tokom vežbanja poželjno je da obezbedite da vas čuje neko vama blizak i da vam da povratni komentar o tome

kako to njemu izgleda, s tim da je važno da insistirate na iskrenom komentaru.

- Pred sam početak govora poželjno je da par minuta dišete duboko.

- Ako ste u mogućnosti izbegavajte preveliko rastojanje između vas i auditorijuma jer to može da izazove još veći strah.

- Izolujte u okviru publike osobu koja vam je dopadljiva, a koja vidno pokazuje da ima pozitivan stav prema vašem govoru i fokusirajte pažnju na nju.

Ono što mnoge govore čini dosadnim i nezanimljivim za publiku jeste utisak da govornik ne govori ono što misli ili čini to tako hladno da se čini da čita tuđe misli. Iz ovog razloga je važno da govorite stvari u koje verujete i da vaš govor ne dolazi samo iz glave nego i iz srca. To nam ukazuje da govor mora biti prožet emocijama da bi izvršio željeni efekat, to jest uticaj na publiku.

Još jedna zanimljiva karakteristika dobrih govornika je da više koriste glagole, a ne imenice. Glagoli pokazuju našu spremnost na aktivnost. Tempo govora je takođe izuzetno važan. Istraživanja pokazuju da je najoptimalniji tempo kada izgovaramo od 100 do 120 reči u minutu. Tu svakako treba uključiti pauze, koje su izuzetno moćna stvar u govoru, jer sagovorniku daju mogućnost da razmisli, kontroliše svoje izlaganje, a auditorijumu mogućnost da bolje „svari” informacije koje dobija.

Kada pričamo o veštini govorništva, treba napomenuti

da jedan od glavnih izvora uticaja jeste glas govornika. Smatra se da je dominantna karakteristika

vrhunskih govornika to što oni znaju kako da natempiraju

intonaciju svog glasa

29

Preduzetništvo nije za one sa slabim srcem. Vođenje biznisa može predstavljati izazov i potrebni su naporan rad i upornost kako bi se postigao visok nivo uspeha. Bilo da ste već u nekom poslu ili planirate da pokrenete svoj biznis, isplati se poslušati savete onih koji su već bili na vašem mestu.

Preduzetnici koji su postali milioneri vrlo rado dele savete svima koji kreću u sličnu avanturu. Evo šta kažu.

Rajan Bler je direktor i suosnivač ViSalusa. On je bivši pripadnik bande, a postao je preduzetnik multimilioner.

Čak i kada imate šta da izgubite, ponašajte se kao da to nije slučaj

Pre nisam imao šta da izgubim, ali sada kada to više nije slučaj, perspektiva mi se u potpunosti promenila. čak i nakon što ste uspeli da izbijete na vrh i dalje treba da se ponašate kao da nemate šta da izgubite. Pazite se čoveka koji ima mnogo toga da izgubi, a ne ponaša se tako. Bez obzira na to koliko je neka osoba bogata ili koliku firmu ima – ljudi koji preduzimaju nešto i rizikuju bez straha od neuspeha na kraju se probiju na tržištu.

Neli Akalp je direktorka CorpNeta, strastvena preduzetnica, advokatica malog biznisa i majka četvoro dece. Ona je formirala više od 100.000 preduzeća širom SAD-a, strastveno pomažući vlasnicima malih preduzeća da pokrenu, vode i zaštite svoje male biznise na pravi način.

Radite da bi ste postali značajni

Ako želite uspeh, on vam ne može biti cilj. Ključ je u tome da ne brinete o uspehu, već da se koncentrišete na to da postanete bitni, a uspeh će doći uz to. Ako se bavite poslom koji volite i koji vas ispunjava, ostalo će doći samo. Iskreno, verujem da je razlog što sam tako finansijski uspešna taj što moj cilj nikada, čak ni na minut, nije bio novac.

Trej Smit je osnivač „Kayabit” igara sa preko 11.000.000 preuzimanja, GameAcademy.com i l-Sistem Recordsa. Stvorio je tri različita preduzeća u poslednjih šest godina u ukupnom iznosu od preko 18.000.000 dolara samo od prodaje svojih proizvoda i usluga. Trej je nedavno završio sa pisanjem knjige o obrnutom inženjerskom bogatstvu.

Traži i naći ćeš

Postoji na hiljade dokaza, čak i direktnih nacrta kako da zaradite novac ako znate gde da tražite. Pronađite uspešnu kompaniju koja stvara proizvode ili usluge za koje ste zainteresovani i pokušajte da shvatite KAKO to rade. Koristim proces koji se zove obrnuti inženjering kako bih izolovao dva važna faktora: Njihov promet i monetizaciju. Kako navode ljude da primete njihove proizvode? Kako su ih zatim pretvorili u kupce? Ako možete da odgovorite na ova dva pitanja sa sistemskim pristupom, odmah možete početi sa izgradnjom biznisa.

Brajan Šarples je osnovao „homeAvai” sa Karlom Šepardom u februaru 2005. godine. Od tada, on je podigao skoro 405 miliona dolara u privatnom finansiranju, uspešno završio

Menadžment

Traži i naći ćeš Priredio: Miloš Garić

Postoji na hiljade dokaza, čak i direktnih nacrta kako da zaradite novac ako znate gde da tražite. Pronađite uspešnu kompaniju koja stvara proizvode ili usluge za koje ste zainteresovani i pokušajte da shvatite KAKO to rade

IPO 2011. godine i stvorio 17 sajtova, kreirajući na taj način vodeće svetsko onlajn tržište za smeštaj za odmor.

Voliš ono što radiš

1) Odaberite nešto što je u skladu sa vašim sopstvenim interesima i strastima, onda to nikada ne izgleda kao posao.

2) Nemojte se bojati neuspeha.

3) Od ključnog je značaja posvetiti vreme nalaženju pravih ljudi za posao. Ako ste disciplinovani u pronalaženju najboljih i najpametnijih ljudi koji su pritom i timski igrači, onda će upravljanje biti lako.

4) Ne postoji zamena za direktan kontakt sa korisnicima. Bilo da su srećni ili uznemireni zbog nečega, osećaj je sjajan kada se povežete sa ljudima koji koriste vaše proizvode, jer odmah možete uvideti kako da ga unapredite.

Amber Šaub je osnivač i izvršni direktor RuffleButts.com. Kompanija se nalazi na 166. mestu „2012 Inc. 500“ liste i nadmašila je cifru od 10 miliona dolara za ukupnu prodaju te godine.

Ne dozvolite da vas zastraše

1) Radite više od svih ostalih – možda nisam formalno najobrazovanija, najbolje finansijski obezbeđena ili najpametnija osoba, ali daću sve od sebe što se tiče ambicije i odlučnosti. zvuči kao kliše, ali uvek ću se sećati ovog citata: „Uvek pređi i tu dodatnu milju, tamo je gužva mnogo manja.”

2) Svaki stručnjak je u jednom trenutku bio početnik – ne dozvolite im da vas zastraše i da vas nateraju da odustanete od svog sna. Učite što više možete, što brže možete.

3) Etika je važna – ne zanima me što govore „to je samo posao”. Budite ambiciozni, ali ostanite verni svojim uverenjima i principima. Sve vam se kad-tad vrati.

Braća Čad i Troj Makvini su od sebe stvorili milionere kada su osnovali sopstvenu investicionu i razvojnu kompaniju za nekretnine – „Makvini” 1991. kupovinom 440 hektara zemljišta u Koloradu. Od osnivanja „Makvinija”, čad i Troj su preuzeli više od pet miliona kvadratnih metara razvojnih projekata širom Kolorada i izvan njega, učestvujući i u ponovnom razvoju istorijske „Union” stanice u Denveru, sa ciljem da je ponovo otvore, 100 godina nakon prvog otvaranja 1914.

Usredsredite se na kvalitet i učinak

1) Angažujte izuzetne ljude, učinite da se osećaju cenjeno i da mogu da rade kao tim.

2) Radite kako biste stvorili sinergiju (energiju i balans).

3) Praktikujte Kaizen (japanska reč za „mala poboljšanja” i „bolje”) svakodnevno se fokusirajući na mala svakodnevna poboljšanja sa verom da će vremenom ishod postati veoma značajan.

4) fokusirajte se na proširenje i postavite ciljeve koji su hrabri, strastveni, merljivi, napisani i pozitivni.

5) Brinite manje o rastu i više o kvalitetu i izvršenju posla. Kada se brinete o svojim klijentima i usput prevazilazite njihova očekivanja, rast i nove prilike dolaze uz to.

6) Ne zaboravite da uspeh često dolazi onima koji se suoče sa neizbežnim.

Majk Berns je nacionalni govornik, vlasnik „Berns konsaltinga”, llCa i njegova dela su objavljivana više od 250 puta. Njegova firma pruža konsultantske usluge preduzećima kako bi postala još uspešnija.

Budite misaoni lider

Na osnovu mog ličnog iskustva, isplati se biti misaoni lider u svojoj industriji. U današnjem svetu, lako je objaviti svoje

podatke (uključujući i video snimke), ali su tradicionalni mediji i dalje veoma bitni. Predstavite se na pozitivan način i pomozite drugima sa onim u čemu ste stručni. Strateškim stvaranjem partnerskih veza ujedno stvarate i dobre prilike. U svakom slučaju, isplati se voleti ono što radite. Naporan rad i posvećenost može odvojiti uspešne priče od onih koji nisu svim srcem u poslu kojim se bave. Kao što je Konfučije rekao: „Nađite nešto što volite da radite i onda nećete morati da radite do kraja života.”

Radite više od svih ostalih – možda nisam formalno najobrazovanija, najbolje finansijski obezbeđena ili najpametnija osoba, ali daću sve od sebe što se tiče ambicije i

odlučnosti. Zvuči kao kliše, ali uvek ću se sećati ovog citata: „Uvek

pređi i tu dodatnu milju, tamo je gužva mnogo manja.”

31

Dok mnoge stvari na našem telu pokušavamo da poboljšamo, na mozak mislimo najmanje. Mozak nam je dat takav kakav je – većinom razmišljamo. Inteligenciju ne možemo izgubiti, kao što je odjednom ne možemo ni stvoriti, ali nam IQ isto može lagano porasti ili se smanjiti ukoliko ne vodimo računa o „treniranju mozga“.

Nismo čak ni svesni da postoje svakodnevne stvari koje radimo, a da ni ne znamo koliko negativno utiču na sposobnost našeg mozga.

Naš mozak je poput računara – ima određeni kapacitet memorije, kao i sposobnost procesuiranja određenih stvari u isto vreme, tvrdi Eldar Shafir koji je svoje istraživanje objavio 2013. godine u poznatom naučnom časopisu „Sajns”. Jedna od stvari koje najčešće brinu svakoga jesu finansije, kao i problemi koje se vezuju za njih.

Briga o finansijama može dovesti do toga da razmišljate sporije i donosite neracionalne odluke smanjujući istovremeno mogućnost fokusiranja. Kako pomoći sebi? S obzirom da je u današnje vreme gotovo nemoguće ne razmišljati o finansijama, moraćete da smanjite broj stvari koje vas zanimaju i koje vam opterećuju mozak. Koncentrišite se na manji broj stvari i mozak će vam raditi većom brzinom.

Samoća

Samoća povećava za 64 odsto šansu da ćete negde u budućnosti razviti demenciju. Potvrdilo je to istraživanje sprovedeno na „Oksfordu”, baš kao i to da ljudi s velikim brojem prijatelja i razvijenim društvenim životom razvijaju veći broj centara u mozgu što im odlično dođe u trenucima kada treba donositi važne odluke. Ujedno, ljudi s boljim društvenim životom imaju bolju opštu kulturu i sposobni su da raspravljaju o širem krugu tema, baš zbog toga što su češće među ljudima, te na taj način dobijaju priliku da govore o „svemu i svačemu“, pa puno više i nauče.

Korišćenje tehnike

Studija Univerziteta u londonu iz 2011. je potvrdila da su taksisti koji su za navigaciju koristili iskustvo, imali memoriju i u proseku veći IQ, od onih koji su koristili isključivo GPS. U ovom istraživanju se lako možemo pronaći i svi mi koji se sećamo vremena pre pametnih telefona kada smo pamtili i po više desetina telefonskih brojeva, dok danas jedva da možemo zapamtiti i vlastiti.

I mozak, kao i svaki mišić i organ, morate da trenirate, a stalnim korišćenjem napredne tehnologije pamćenje jednostavno ostaje zapostavljeno. Naučnici tvrde da bilo koji izazov koji postavite vašem mozgu povećava njegov kapacitet i sposobnost.

Nespavanje

Koliko je vas ostajalo (ili još uvek ostaje) budno što duže kako bi učili? Nova istraživanja pokazuju da time u stvari smanjujete sposobnost učenja, odnosno da stvar radite – pogrešno. Nemačko istraživanje je utvrdilo da su studenti koji su nakon učenja odspavali 40-tak minuta imali 85 odsto bolje rezultate od onih koji su dremanje preskočili. I dok je očigledno da dremanje nakon učenja pomaže, pitanje je koliko bi trebalo da traje idealno dremanje. Dok Nemci tvrde 40-tak minuta, neka istraživanja poput onog s Berklija predlažu čak 90-tak minuta, a australijski istraživači su zabeležili značajni napredak već nakon nekoliko minuta sna.

Upražnjavanje istih hobija

Mozak na vežbe reaguje isto kao i telo – u početku se zabeleži veliki napredak, da bi se nakon nekog vremena napredak naglo usporio pa čak i prestao. „Majnd Risrč Netvork” istraživanje je pokazalo da su muškarci koji su tek počeli da igraju tetris zabeležili nagli porast glukoze koju mozak koristi kao energiju kao i dosta veći protok neurona. Ali nakon nekog vremena, nivo se smanjio kao i broj neurona iako su subjekti zadržali istu sposobnost igranja tetrisa. zaključak cele priče je da obavezno nađete neki hobi, ali da ga je preporučljivo menjati nakon nekog vremena jer ćete na taj način da vežbate i mozak.

Nauka i biznis

Briga o novcu usporava rad mozga

Priredio: M. Radanović

Studija Univerziteta u Londonu iz 2011. je potvrdila da su taksisti koji su za navigaciju koristili iskustvo, imali memoriju i u proseku veći IQ, od onih koji su koristili isključivo GPS

Marketing

Kupovina uz božji nagovor

Priredio: Miloš Garić

Naučnici su istraživali kako verska ubeđenja i religioznost utiču na naše odluke da nešto kupimo i došli su do veoma zanimljivih rezultata

Nekoliko dana opatice su, jedna po jedna, ulazile u laboratoriju, i smeštale se što je udobnije moguće na sto za magnetnu rezonancu. Petnaest žena starosti između 23 i 64 godine koje su učestvovale u ovoj studiji 2006. godine, bile su opatice iz manastira karmelićanskog reda, stroge rimokatoličke sekte koja vuče korene još iz Srednjeg veka.

Cilj ove „studije časnih sestara”, izvršene pod nadzorom doktora Marija Boregara i Vinsenta Paketa, dvojice neurologa sa Univerziteta Montreal u Kanadi, nije bilo propagiranje religije niti dokazivanje ili opovrgavanje postojanja Boga. Cilj studije bio je da uz primenu neurosnimanja saznamo nešto više o tome kako mozak doživljava verska osećanja ili ubeđenja. Boregar i Paket su nastojali da otkriju odgovor na složeno pitanje: Кoji delovi mozga „zasvetle” prilikom ličnih, duhovnih iskustava kao što je molitva, ili pak kad doživljavamo bliskost s Bogom?

Naučnici su započeli ispitivanje time što su od 15 monahinja zatražili da osveže najdublje religiozno iskustvo koje su doživele kao članice karmelićanskog reda. Kao što se moglo i očekivati, skener je otkrio da se prilikom oživljavanja tih iskustava kod opatica pojavila pojačana aktivnost u kaudet nukleusu, maloj centralnoj oblasti mozga koja stvara osećanje radosti, spokojstva, samosvesti, pa čak i ljubavi. Još jedna oblast koja se aktivirala naziva se insula, a naučnici smatraju da se ona odnosi na osećanja povezana sa božanskim.

Božanska tačka ne postoji, ali...

Potom su istraživači zamolili opatice da obnove neko duboko emocionalno iskustvo koje su doživele s drugim ljudima. zanimljivo je da je aktivnost zabeležena na tim snimcima bila znatno drugačija.

Ukratko, Boregar i Paket su zaključili da, premda u ljudskom mozgu ne postoji jedinstvena „božanska tačka”, nijedna izdvojena oblast koja se aktivira kada se posvetimo religioznim ili duhovnim razmišljanjima, ipak – barem kod ljudi s jakim religioznim ubeđenjima – postoje obrasci aktivnosti prilikom razmišljanja o religiji, različiti od obrazaca razmišljanja o drugim ljudskim bićima. Sledeći segment naše studije pokazaće da, kada je reč o veri i religiji, veći broj integrisanih i međusobno povezanih oblasti mozga deluje zajednički i simultano.

Ova studija me je delimično nadahnula za naredni eksperiment sa skeniranjem mozga. Međutim, moja teorija o brendovima i duhovnosti nije se pojavila tek tako. Pogledajte sledeću priču.

Jednog ranog zimskog popodneva 2007. godine grupica ljudi okupila se u luci Port Njuark u Nju Džersiju, uzbuđeno iščekujući dolazak jednog kontejnera. Većina posmatrača bila je formalno obučena, sa belim rukavicama, u dugačkim crnim kaputima i sa šeširima širokog oboda. Usred grupe stajao je rabin, dok se naokolo muvalo nekoliko fotografa. Konačno se tovarni prostor broda otvorio, a iz tame se pojavio strogo obučen čovek noseći srebrni poslužavnik s paketićima blata.

Međutim, to nije bilo obično blato. Bilo je to sveto blato, doneto na naše obale posredstvom bruklinske kompanije „holi lend ert”, prve u svetu koja izvozi zemlju direktno iz Izraela u Sjedinjene Američke Države. zašto bi ljudi želeli izraelsku zemlju, pitate se, možda. Pa, pokazalo se da je šaka praha Svete zemlje idealna da posvete obred sahrane. Može se takođe koristiti za blagosiljanje biljaka i drveća, kuća i zgrada. Među okupljenima našao se i osnivač i predsednik „holi lend erta”, Stiven fridman, koji se obratio posmatračima u luci. Mnoge religije smatraju izraelsku zemlju svetinjom, objasnio je; njegova kompanija sada uvozi tu božansku zemlju za sve one koji žele delić Svete zemlje u svome životu. zapravo, zemlja je imala i zvaničan pečat odobrenja rabina Velvela Brevda, direktora saveta oblasti Geula u Jerusalimu. „Ovo je vrhunac dugogodišnjeg napornog rada”, izjavio je fridman. „Nije bilo lako ne samo zadovoljiti uvozne propise, već i obezbediti da naš proizvod dobije odobrenje priznatih jevrejskih verskih vođa. Međutim, trud nije bio uzaludan“, zaključio je fridman.

Stiven fridman nipošto nije bio prvi čovek koji se zainteresovao za sveto blato. Krajem proteklog veka irski doseljenik po imenu Alan Dženkins proveo je devet godina obezbeđujući odobrenje američke vlade da uvozi zemlju iz Irske. Kako je došao na tu ideju? Kada su Irci došli u Ameriku sa sobom su doneli svoje crkve, škole i muziku – jedino što su morali da ostave za sobom bila je njihova zemlja. zato je, udruživši se s jednim naučnikom iz oblasti poljoprivrede, uporno podnosio peticije američkoj carini i službi za ispitivanje zdravlja životinja i biljaka da bi dobio dozvolu da legalno uvozi irsku zemlju, i napokon je uspeo u tome.

Sveto blato i voda

Do današnjeg dana Alan Dženkins je u Sjedinjene Američke Države dopremio irsku zemlju u vrednosti od preko tri miliona dolara – i prodavao je u plastičnim od vrećicama po 350 grama, sa naznakom „zvanična irska zemlja“. za irske doseljenike, prah njihove domovine ima gotovo religiozni značaj jer kao i brojni Jevreji, mnogi Irci žele da budu sahranjeni u svojoj rodnoj grudi. Osamdesetsedmogodišnji advokat sa Menhetna, rodom iz Golveja, nedavno je kupio irsku zemlju u vrednosti od sto hiljada dolara da njome napuni svoj američki grob.

Jedan drugi Irac iz Korka potrošio je 140.000 dolara na nekoliko tona zemlje koja će činiti temelj njegove kuće u Novoj Engleskoj. Pogrebna preduzeća i cvećari naručivali su tone ove zemlje. čak su i trgovci naveliko iz Kine otkrili da je prodaja zemlje unosan posao, jer su se kineske mušterije zanele pričama o irskoj sreći.

Ako kompanije mogu da zarađuju na svetom blatu, zašto ne i na svetoj vodi? Prema tvrdnjama Njuzvika, svaka boca „Svete vode za piće“ koju proizvodi kalifornijska kompanija „Vejn enterprajzis” u skladištu dobija blagoslov anglikanskog ili rimokatoličkog sveštenika. Poput raspeća ili krunice, boca svete vode svakodnevno nas podseća da treba da budemo plemeniti prema drugima”, kaže Brajan German, izvršni direktor „Vejna”. Ne želeći da zaostane za drugima, jedna kompanija sa floride upravo je izbacila na tržište proizvod „duhovna voda”. U suštini, to je prečišćena voda iz vodovoda, ukrašena sa desetak različitih hrišćanskih etiketa. Na boci Bogorodice je, na primer, odštampano „zdravo Marija“ na engleskom i španskom. Kako kaže osnivač kompanije Eliko Tajeb, duhovna voda pomaže ljudima da „ostanu usredsređeni, da veruju u sebe i u Boga”.

Osećanje pripadnosti ima dubok uticaj na naše ponašanje. Setite se naizgled nepovezanih grupa

kao što su publika na finalu prvenstva u bejzbolu ili na

koncertu Rolingstonsa. Ti događaji okupljaju grupe ljudi u istoj misiji,

svejedno da li je to osvajanje trofeja ili zajedničko uživanje u

muzičkoj poslastici

35

Ako su kupci spremni da plate velike i male svote novca za nešto poput zemlje i vode što, po njihovom uverenju, ima verski ili duhovni značaj, onda su duhovnost i brendiranje neraskidivo povezani. Rešio sam da to i dokažem. Pre nego što sam bio u prilici da potražim u čemu je njihova međusobna veza, morao sam da otkrijem kakve su tačno odlike religije. zato sam pripremajući se za ono što će, kako se pokazalo, postati jedno od mojih najprovokativnijih istraživanja, intervjuisao 14 znamenitih vođa različitih religija širom sveta – katolike, protestante, budiste i islamiste – da otkrijem obeležja i osobine zajedničke svim tim verama. Ustanovio sam da uprkos razlikama gotovo sve vodeće religije u svojim temeljima imaju deset uobičajenih stubova: osećanje pripadnosti, jasnu viziju, moć nad neprijateljima, čulnu privlačnost, pripovedanje, raskoš, jevanđelizam, simbole, misterije i obrede.

Baš kao što sam pretpostavio, ti stubovi imaju mnogo zajedničkog sa našim najvoljenijim brendovima i proizvodima. Da vidimo kako.

Jeste li se ikada poverljivo nasmešili nekom na pokretnoj traci u teretani kada ste videli da ima iste patike kao vi? hoću da kažem, bez obzira na to da li volite „Najk”, „Neutrogenu”, „Absolut” ili „harli-Dejvidson”, najverovatnije imate osećanje pripadnosti među drugim korisnicima istog Brenda – to je kao članstvo u nekom ne sasvim ekskluzivnom klubu.

Strategija „mi protiv njih”

Osećanje pripadnosti ima dubok uticaj na naše ponašanje. Setite se naizgled nepovezanih grupa kao što su publika na finalu prvenstva u bejzbolu ili na koncertu Rolingstonsa. Ti događaji okupljaju grupe ljudi u istoj misiji, svejedno da li je to osvajanje trofeja ili zajedničko uživanje u muzičkoj poslastici. zapravo, profesor sa Vitijer koledža Džozef Prajs, koji proučava paralele između sveta sporta i religije, uporedio je prvenstvo u bejzbolu s verskim hodočašćem. „hodočašće je više od pukog putovanja na određeno mesto”, kaže on. „Ono podrazumeva unutrašnje ispitivanje, traganje za transcedentalnim ciljem, prevazilaženje prepreka i fizičko ili duhovno isceljenje”.

Takođe, većina religija ima jasnu viziju. Pod tim podrazumevam da je njihova misija nedvosmislena, bilo da podrazumeva postizanje određenog plemenitog stanja ili duhovnog cilja. Naravno, većina kompanija takođe ima nedvosmislenu misiju. Vizija „Epla” nastala je oko 1985, kada je Stiv Džobs rekao: „čovek je tvorac promena u ovom svetu. Kao takav treba da bude iznad sistema i struktura umesto da im bude podređen”. Dvadeset godina i nekoliko miliona ajpoda kasnije, kompanija i dalje sledi istu viziju, i bez sumnje će nastaviti i narednih 20 godina.

Uspešne religije takođe nastoje da iskažu nadmoć nad svojim neprijateljima. Verski sukobi postoje od pradavnih vremena i dovoljna je samo kratak osvrt na vesti da se uverimo kako je suprotstavljanje „drugima” snažan faktor ujedinjenja. Prepoznatljivi neprijatelj pruža nam priliku ne samo da artikulišemo i iskažemo svoju veru, već i da se ujedinimo sa svojim istomišljenicima.

Ovaj način razmišljanja „mi protiv njih” prisutan je i širom potrošačkog sveta. „Koka-kola” protiv „Pepsija”, „Viza” protiv „Master” kartice, „Epl” protiv „Majkrosofta”. zapravo, koja reklama ili oglas ne naglašavaju razloge zbog kojih je dati proizvod bolji od svojih takmaca? „Mi protiv njih” strategija privlači ljubitelje, izaziva kontroverze, podstiče odanost i navodi nas da razmišljamo i raspravljamo se – i naravno, kupujemo.

(iz knjige „Kupologija” Martina lindstroma)

Alan Dženkins je u Sjedinjene Američke Države dopremio irsku

zemlju u vrednosti od preko tri miliona dolara i prodavao je u plastičnim vrećicama od po 350 grama, sa

naznakom „Zvanična irska zemlja“

Analiza

Piše: B. Mitrović

Nespremnost banaka da pozajmljuju novac preduzećima i oklevanje kompanija da zatraže nove zajmove, među ključnim su razlozima za ekonomsku stagnaciju u evrozoni i kada bi ta prepreka bila uklonjena, privredni oporavak bi se zahuktao, smatraju analitičari

Kreditiranje privrede u EU dobar znak

Obim zajmova odobrenih privatnom sektoru u evrozoni uskoro će biti povećan, što je pokazatelj ekonomskog oporavka, smatraju stručnjaci.

Predsednik Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi pohvalio je kompanije zbog povećanja interesovanja za kredite, nakon što je ECB komercijalnim bankama ponudila jeftine zajmove radi kreditiranja privrede, prenosi Rojters.

„Realan obim kreditiranja zapravo nije proširen, radi se tek o većem broju zajmova za ista preduzeća”, navodi Kamilo Pereira, predsednik najvećeg španskog centra za baštovanstvo „fronda”, koji sarađuje sa većim brojem banaka.

Obim zajmova odobrenih privatnim kompanijama i domaćinstvima u evrozoni je u februaru pao 0,1 odsto u odnosu na isti mesec lane, nakon januarskog pada od 0,2 odsto, navodi ECB.

Dugotrajna i duboka finansijska kriza u 19-članoj evropskoj monetarnoj uniji umanjila je kreditiranje i time ukočila ekonomsku aktivnost. Nespremnost banaka da pozajmljuju novac preduzećima i oklevanje kompanija da zatraže nove zajmove, među ključnim su razlozima za ekonomsku stagnaciju u evrozoni i kada bi ta prepreka bila uklonjena, privredni oporavak bi se zahuktao, smatraju analitičari.

ECB „baca” novac na problem, nudi bankama stotine milijardi evra jeftinih zajmova i drži kamatne stope na rekordnim minimumima, da bi banke povećale kreditiranje kompanija, navodi „Rojters”.

Odobravanje novih zajmova, međutim, podrazumeva odvajanje većeg kapitala za pokrivanje rizika od nenaplativih kredita, što je problem za neke banke u evrozoni, kojima su evropski bankarski regulatori već pooštrili propise koji se tiču obaveznog nivoa kapitala i kvaliteta kapitala.

za razliku od SAD, koje su brzo ugasile problematične banke i dokapitalizovale one zdrave nakon finansijske krize, Evropa, gde su brojne manje banke povezane političkim vezama, nije uspela da odreaguje na pravi način.

Međunarodni monetarni fond procenjuje da gotovo tri četvrtine od 3.600 banaka u evrozoni treba da prođe kroz restrukturu da bi bile u stanju da odgovore na tražnju kredita kada se privreda monetarne unije u potpunosti oporavi.

U Italiji, loši zajmovi su i dalje u porastu, što dodatno otežava novo kreditiranje. U Španiji, čiji je bankarski sektor rekonstruisan nakon pucanja balona na tržištu nekretnina, „Bankija” nudi zajmove malim preduzećima, zbog čega je u septembru prošle godine od ECB pozajmila 2,7 milijardi evra. Banka navodi da je do sada firmama pozajmila polovinu tih sredstava, od čega su četiri od pet kredita otišla u ruke novih zajmotražilaca.

Nedavni rast tražnje jeftinih kredita koje je ponudila ECB podstakao je očekivanja da će troškovi zaduživanja kompanija pasti, što će pak, dodatno podstaći njihovu tražnju kredita. Prosečni troškovi zaduživanja korporacija su u januaru iznosili 2,41 odsto, što je najniži nivo od 2003. godine, otkad ECB vodi evidenciju.

Očekivanja su da će privredni rast u evrozoni jačati, pod uslovom da se smire finansijska kriza u Grčkoj i konflikt u Ukrajini. Ipak, povratak na visoke jednocifrene nivoe rasta kreditiranja koji su postojali pre globalne finansijske krize neće se desiti uskoro, zaključuje agencija.

37

U Kini najviše zarađuju maserke

Prema najnovijim podacima, prosečna mesečna plata kineskih radnica u velikim gradovima dostigla je iznos od 4.276 juana, odnosno oko 635 evra neto, javlja „Čajna Radio Internešnal”.Najviše plate zabeležene su u Šenženu u iznosu od 5.033 juana, za kojim sledi Šangaj sa 5.000 i Peking sa 4.881 juana. Gledajući profesije, na vrhu popisa nalaze se maserke sa prosečnom platom od 6.214 juana, što je i jedini posao koji premašuje iznos od 6.000 na popisu 20 najplaćenijih poslova „plavih kragni“ za žene.Maserke u Pekingu mogu zaraditi čak do 7.321 juana, a za njima slede babice s mesečnom platom do 7.149 juana.Bez obzira na visinu plate, žene u Kini još uvek se suočavaju sa diskriminacijom na polnoj osnovi koje utiču na mogućnost unapređenja. Uprkos tome, zbog sve većih životnih troškova za porodice, koje muževi ne mogu samostalno da pokriju, sve više porodičnih žena se odlučuje da potraži posao.

Angela Merkelželi jaku Grčku Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je, posle sastanka sa grčkim premijerom Ciprasom, da Berlin želi jaku Grčku, dok je Cipras obećao sveobuhvatne reforme u svojoj zemlji.Cipras je obećao „sveobuhvatne strukturne reforme“ i dodao da je potrebno da se stvori jedan novi „politički miks“, kako bi se kriza prevazišla. Prema njegovim rečima, problemi nisu samo grčki, već evropski.„Mi želimo da Grčka bude jaka i da se nezaposlenost smanji, naročito među mladima", izjavila je Merkelova i dodala da Nemačka nije ta koja će odlučivati da li je grčki reformski program dobar ili nije.Kancelarka je navela da je važno da se zna koje reforme će Grčka sprovoditi i da ekonomski faktori odgovaraju i ukazala na potrebu jedne funkcionalne uprave u Grčkoj.Merkelova je posebno istakla da je poverenje u radu važno, dok je Cipras naglasio da je nužno da se nađe put kompromisa i dijaloga. I Cipras i Merkelova su naglasili dobre odnose između dve zemlje.Cipras je rekao da program za rešenje dužničke krize u Grčkoj, koja traje pet godina, nije bio uspešan i da je došlo do socijalnih problema i povećanja zaduženosti.Takođe, ukazao je da je potrebno bolje razumevanje i naglasio probleme svoje zemlje. „zajednički cilj je da se strukturne reforme sprovedu“, rekao je Cipras.U vezi sa grčkim potraživanjem ratne odštete od Nemaca, pričinjene za vreme Drugog svetskog rata, Cipras je rekao da se tu pre svega ne radi o materijalnom, već o moralnom pitanju.

IKEA preuzima trgovačke centre u nordijskim zemljama

IKEA Grupa, u čijem je vlasništvu većina trgovina nameštajem i trgovačkih centara IKEA, postigla je dogovor o kupovini preostalog udela u kompaniji u čijem su vlasništvu trgovački centri u nordijskim zemljama.Akvizicija 51-procentnog udela u kompaniji koja je vlasnik trgovačkih centara u Švedskoj i finskoj, od porodice-osnivača IKEA, što znači da su sada svi trgovački centri formirani oko IKEA trgovina nameštaja u 100-procentnom vlasništvu jedne kompanije.Portparolka IKEA Grupe nije želela da otkrije vrednost transakcije za 13 trgovačkih centara koji čine taj preostali udeo, ali je kazala da se njihova zajednička tržišna vrednost procenjuje na oko milijardu evra.Nakon zaključenja transakcije, IKEA Grupa biće vlasnik ukupno 58 trgovačkih centara na 13 tržišta. Složena korporativna struktura sastoji se u tome da IKEA, najveći svetski proizvođač nameštaja, poseduje čitave trgovačke centre oko svojih robnih kuća.Takav se koncept, od otvaranja prvog takvog trgovačkog centra 2001. godine, postojano širio na osnovu računice IKEA da će njihove robne kuće sa jeftinim nameštajem biti dovoljno snažan mamac za kupce.

VESTI • DIS • SVET

Američki rastnajduži u istorijiPoznata kreditna agencija „Mudis” smatra da će trenutna ekspanzija američke privrede biti jedna od najdužih u istoriji, jer se radna mesta i dalje otvaraju, plate počinju da rastu, a opšta finansijska slika se popravlja.Prema ovomesečnom izveštaju „Mudisa”, domaćinstva su drastično smanjila zaduženost, koja je pala za 10 odsto od vrhunca za vreme finansijske krize.Kompanije uspešno izdaju obveznice, a krediti u poslovnom sektoru rastu po dvocifrenim stopama. Takođe, poboljšala se profitabilnost kompanija i njihova sposobnost za vraćanje dugova.Prema analitičarima „Mudisa”, sve to je znak da je ekonomski rast na vrlo čvrstim temeljima. Nedavni „stres test“ koji je sprovela američka centralna banka „fed”, pokazuje i jačanje bankarskog sektora, koji jača kapital i izbegava rizične plasmane.

Rusija postaje„imuna” na sankcijeRuska ekonomija beleži blagi oporavak od pada koji je doživela usled sankcija Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije. Ruska ekonomija beleži blagi oporavak od pada koji je doživela usled sankcija. Kako tvrdi televizija „Raša Tudej”, fluktuacija rublje je smanjena, što je uticalo na povratak investitora na tržište.Investitori širom sveta navodno su optimistični kada je reč o ruskim korporacijama, pošto se ekonomska situacija u Rusiji popravlja, piše analitičar „Blumberga” Metju Vinkler.Vinkler navodi da je 50 ruskih akcija u „MICEX” (Moskovska berza vrednosnih papira) skočilo za 11,9 odsto ove godine, što je bolje od bilo kog severnoameričkog tržišta. To, po njemu, predstavlja jasan znak da se vraća poverenje u rusko tržište.Ruske kompanije su profitabilnije ako se gleda njihova Ebitda margina (zarade pre poreza, deviznog kursa i amortizacije), u odnosu na ostatak MSCI tržišnog indeksa.„Raša Tudej” prenosi da 78 odsto kompanija koje su u okviru „MICEX”, ostvaruju veći profit u odnosu na konkurenciju širom sveta.

Potpuna liberalizacija tržišta mleka u EU

U Evropskoj uniji od 1. aprila ukinute su proizvodne kvote mleka, tako da će sve zemlje moći da proizvode koliko žele mleka, saopšteno je u Briselu.Evropska unija će prvi put za poslednjih 30 godina u potpunosti da liberalizuje tržište mleka, iako su se od 2009. do 2013. godine kvote mleka povećale za jedan odsto kako bi se zadovoljila rastuća potražnja.Irska je navela da planira da poveća proizvodnju mleka za 50 odsto do 2020. godine, iako je mali proizvođač u odnosu na Nemačku i francusku, vodeće zemlje u tom poljoprivrednoj oblasti. Nemačka je najavila povećanje od jedan do tri odsto na godišnjem nivou do 2020. godine. Ta zemlja je u poslednjih 30 godina prelazila dozvoljenu proizvodnu kvotu mleka i platila skoro dve milijarde evra kazni zbog tog prekršaja.francuska, kao drugi proizvođač mleka u EU, još oseća ekonomske posledice krize iz 2009. godine, zbog čega je morala da smanji cenu mleka za oko 30 odsto.

Za 15 godinasvet će biti žedan Planeta će se 2030. godine suočiti za padom zaliha vode za čak 40 procenata, navodi se u izveštaju Ujedinjenih nacija o stanju vode u svetu.Razlozi za ovako sumorno predviđanje jesu sve veća urbanizacija, rast populacije i povećana potražnja za proizvodnjom hrane i pića, kao i neprestani napredak industrije. U izveštaju se navodi da planeti predstoji „surovo nadmetanje za zalihe vode“, a analitičar Ričard Konor, autor izveštaja, predviđa da se „svet suočava sa kolapsom društveno-ekonomskog sistema“.

Do 2050. godine, dve trećine svetske populacije živeće u gradovima, a očekuje se da taj procenat ljudi iziskuje potražnju za vodom od čak 55 procenata, u čemu će prednjačiti razvijene zemlje sveta.Svet će u 2050. takođe proizvoditi 60 procenata hrane više nego danas, a potražnja za energijom biće uvećana za čak 70 procenata. Moramo racionalno da postupamo sa vodom. Ukoliko svi racionalno trošimo vodu, to znači da će je biti više za one kojima je najpotrebnija, zaključio je Konor.

VESTI • DIS • SVET

Rus hoće da gradi najduži autoput na svetu

Autoput od Londona do Njujorka mogao bi postati stvarnost ukoliko direktor Železnica Rusije bude radio po svom.Naime, kako piše „Siberian Tajms”, Vladimir Jakunin, direktor Ruskih železnica predložio je plan izgradnje autoputa kroz Sibir, koji bi povezao istočne delove njegove zemlje sa Aljaskom, a koji bi prelazio i more koje povezuje Aziju i Severnu Ameriku.Prema projektu Trans-Euroasian Belt Developmenta, autoput bi bio konstruisan uz postojeći sibirsku železnicu zajedno sa novom železničkom infrastrukturom, ali i stanicama za ulje i gas.„Ovo je međunarodni, međucivilizacijski projekat. Ovaj projekat bi svetu trebalo da da novu dimenziju budućnosti i mora da počiva na rukovođenju tehnologijama, a ne na njihovom hvatanju”, kazao je Jakunin.Put bi, prema ovom predlogu, prolazio kroz celu Rusiju, te se uvezivao sa postojećim saobraćajnim sistemima u zapadnoj Evropi i Aziji. Udaljenost između ruskih istočnih i zapadnih granica je 10.000 kilometara. U projektu još uvek nije definisano kako bi se prelazilo preko mora, a najkraća udaljenost kopna između Rusije i Aljaske iznosi blizu 88 kilometara.

39

Ekonomija

Šta se krije u glavama milenijumske generacije? Priredio: V. Toković

Termin „milenijumska“ generacija odnosi se na ljude rođene nakon 1980. godine, pa sve do početka novog milenijuma. Poznati još kao „Generacija Y“ i „The Millenials“, oni su tokom celog svog života bili u dodiru sa kompjuterima i ostalim dostignućima digitalne tehnološke revolucije (termin je skovan u zemljama zapada i odnosi se uglavnom na tamošnju populaciju, ostatak planete nije tom brzinom dolazio pod uticaj magične tastature). Nedavno sprovedeno istraživanje je za cilj imalo da utvrdi način na koji pripadnici ove generacije koriste sve dostupne tehnološke inovacije, kao i njihov odnos prema brendovima i finansijskom planiranju. Rezultati bi trebalo da pomognu svima koji svoje proizvode i usluge nameravaju da usmere prema „milenijalsima“ kao ciljnoj grupi.

Ono što se pomalo neočekivano pojavilo kao rezultat jeste činjenica da je ova populacija daleko obazrivija u planiranju svojih finansijskih rashoda nego što bi se to na prvi pogled dalo zaključiti. Ipak su oni bili svedoci pucanja balona na američkom tržištu nekretnina, i svih ostalih nedaća koje su se zatim poput poređanih domina survale jedna za drugom na leđa prosečnog zaposlenog. Svetska ekonomska kriza je preživele opteretila određenom vrstom iskustva koje bi se možda moglo uporediti sa onim iz perioda Velike depresije, pre Drugog svetskog rata. Postoje čak i paralele u načinu razmišljanja „Boomer“ generacije koja je iskusila krah berze 1929. i današnjih pouka izvučenih iz krize. Ipak nasuprot svemu navedenom „milenijalsi“ su skloni trošenju novca na lifestyle proizvode i na zabavu više od prethodnih generacija. Jedino je način interakcije i povezivanja sa izabranim brendovima drugačiji.

Ne smemo da zaboravimo da su u pitanju ljudska bića odrasla u digitalnom svetu, među njima većina nije još ni zaplovila tinejdžerskim vodama u doba eksplozije interneta.

Studija koja se bavila digitalnim preferencama generacije Y pokazala je da, iako su oni voljni da budu uvučeni u „mrežu“ svog omiljenog brenda i da ostvare blizak odnos zasnovan na lojalnosti, odgovornost za takav ishod leži baš na

samom brendu. Štaviše, stvaranje smislenog sadržaja sposobnog da izazove reakciju i interakciju

sa potrošačem postalo je imperativ za opstanak brenda. Brzina kojom

brend mora da odgovori na želje svojih poštovalaca sada se meri

minutima. Navešćemo samo primer kompanija koje nisu na

vreme prilagodile svoje web stranice zahtevima novih

uređaja (pametni telefoni su tokom 2014. po prvi put ostvarili prevlast u količini poseta internetu ostvarenih preko njih, u odnosu na klasičan pristup sa desktop-a). Responsivni sajtovi su za kratko vreme od interesantnog noviteta prerasli u obaveznu stavku. Bez obzira koliko vam je kupac lojalan, on

neće čekati duže od par sekundi da bi video

sadržaj vaše web stranice. Ukoliko se otvaranje oduži

pažnja će mu biti privučena nečim dostupnijim.

Još jedna od značajnih stavki proisteklih iz istraživanja odnosi se na

svest ove grupe potrošača o moći sopstvenog novca. četrdeset i tri odsto ispitanika potvrdilo je da su potpisivali peticije usmerene ka brendovima u cilju uticanja na njihova sponzorstva i srodne aktivnosti, čiji smer se nije poklapao sa očekivanjima fanova. Pripadnici ovih generacija su na vreme spoznali sve potencijale kojima raspolažu kao potrošači, radnici i buduće vođe.

„Milenijalsi“ su skloni trošenju novca na lifestyle proizvode i na zabavu više od prethodnih generacija. Jedino je način interakcije i povezivanja sa izabranim brendovima drugačiji

Desktopkompjuter

2.5 Televizor

4.1

iPhone

2.6Laptop

4.2

Prosečno vreme korišćenjatokom dana

Etrurci su naseljavali predeo Apeninskog poluostrva između reka Tibar i Arno još pre uspostavljanja Rimskog carstva. Njihova kultura je ostavila dubok uticaj na razvoj rimske umetnosti, religije, tehnologije i jezika. Ovaj narod je u svojim redovima imao vrsne zanatlije čiji su proizvodi bili traženi u zemljama Mediterana. Dobro organizovanom trgovinskom razmenom su dolazili do slonovače, zlata i dragog kamenja. Shodno svom umetničko-zanatskom potencijalu, etrurski majstori su se uskoro veoma izveštili u izradi nakita. zlatarska tradicija je i u današnje vreme izuzetno očuvana u firenci.

Gaj Julije Cezar je na vrhuncu vladarske moći rešio da svojim vernim ratnicima omogući da u starosti uživaju u mukotrpno stečenim zaslugama. Izbor za lokaciju izgradnje naselja namenjenog ostarelim legionarima pao je na mesto današnje firence. Ustalasani toskanski brežuljci prekriveni vinogradima i maslinjacima, presečeni talasima pitomog Arna, sa slikovitim šumarcima čempresa nehajno razbacanim po okolišu, predstavljali su idiličnu sliku za ratničke oči naviknute na sasvim drugačije prizore. Već skoro punih 2.000 godina ovaj grad se razvija i raste, pružajući čovečanstvu neverovatne

darove oličene u dostignućima svojih najtalentovanijih stanovnika. A lista baš tu poniklih velikana ljudske istorije je zaista impresivna. Najupečatljiviji deo istorije grada

usko je vezan za period razvoja renesanse. Istoričari umetnosti su jednodušni u oceni da je Đoto bio taj koji je pokrenuo zamajac razvoja renesansnog duha. Njegova dela su vidljiva u firenci na skoro svakom koraku. Spisak se nastavlja imenima Mazača, Botičelija, Rafaela, Ticijana, leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Makijavelija, Benvenuta čelinija, Đovanija Bokača, Ameriga Vespučija...

Dante Aligijeri je zbog političkih nesuglasica bio primoran da napusti firencu i da ostatak

života provede u Raveni. Prazna grobnica u crkvi Santa Croce svedoči o želji stanovnika firence da im se Dante makar i posthumno vrati, te da se priključi ostalim velikanima koji su tu sahranjeni. Međutim, Ravena već vekovima odbija svaki razgovor na tu temu. Crkva Santa Croce je poznata i po nečemu što je nazvano „Stendalov sindrom”, jer je čuveni pisac bio prvi koji je iskusio ostajanje bez svesti po ulasku u njene odaje. Italijani objašnjavaju da se turisti u stvari onesvešćuju od lepote.

DIS karavan

Mercato Centrale, duša Firence Priredio: Velibor Toković

fElI

X63

Kada smo već kod turista, oni bukvalno opsedaju firencu u sve većem broju iz godine u godinu. Navala je tolika da su Italijani odustali od svog omiljenog dvokratnog radnog vremena ne bi li zadovoljili sve potrebe posetilaca. Jer u firencu se ne dolazi samo zbog kulturnog nasleđa, već i zbog šopinga, iako grad nije na glasu kao oaza jeftinoće. Oni koji žele da prođu jeftinije moraće da ulože malo napora i da posete neki od okolnih outlet-a, smeštenih na otprilike pola sata do sat vremena vožnje izvan grada. U mestu Montevarchi nalaze se Prada, Miu Miu, Jil Sander i helmut lang, u mestu Incisa in Val d'Arno su Dolce & Gabbana, fendi i Cellini, dok se u okolini grada leccio nalazi The Mall u kome su smešteni Alexander McQueen, Emanuel Ungaro, Ermenegildo zegna, fendi, Giorgio Armani, la Perla, Pucci, Salvatore ferragamo, Valentino i drugi.

Glavne šoping ulice u firenci raspoređene su na potezu od Katedrale i Piazza della Repubblica prema mostu Ponte Vecchio. To su ulice Via Roma, Via Calimala i Via Por Santa Maria. Tu ćete pronaći prodavnice modnih dizajnera kao što su Gucci, Miu Miu, hugo Boss ili liu Jo, kao i nešto pristupačnije marke poput Conte of florence, zara, h&M, Massimo Dutti, Miss Sixty, Puma itd. U okolnim ulicama i trgovima, kao što su Piazza della Signoria, Via dei Calzaiuoli i Via dei lamberti, nalaze se Chanel, Diesel i Nautica. Prolećni meseci pravo su vreme da posetite prestonicu Toskane - nećete morati da čekate u redovima ispred muzeja, a zahvaljujući prijatnoj temperaturi moći ćete da ručate pod otvorenim nebom. Nije zanemarljiva ni činjenica da su cene u ovo doba godine povoljnije. Gde god da uđete ne oklevajte da pitate za „sconto“ - popust. Cenkanje je veština koja u firenci ima dugu tradiciju, kao i svaki drugi vid trgovanja.

Moćne i bogate srednjovekovne trgovačke i bankarske porodice bile su zaslužne za procvat umetnosti podjednako koliko i talentovani umetnici toga doba. familije Strozzi, Rucellai i Pitti su ulagale svoj imetak u izgradnju prelepih palata. Po bogatstvu i moći ubedljivo se istakla porodica Mediči, koja je vladala gradom puna tri veka. Sa istančanim osećajem za lepotu, Medičijevi su na sebe preuzeli ulogu najvećih i najmoćnijih mecena, direktno utičući na buđenje renesansne umetnosti. za vreme njihove vladavine je most Ponte Vechhio postao stecište zlatara, što je ostao i do današnjih dana. Prethodni vlasnici lokala, pretežno mesari i sitni trgovci istisnuti su na druge lokacije. Osim što je Ponte Vechhio jedini most u firenci koji je preživeo američke oslobodioce i njihovo bombardovanje tokom II svetskog rata, za njega je vezan još jedan kuriozitet. Smatra se da je baš na njemu nastao pojam bankrotstva. Vojska je trgovcima koji više nisu mogli da izmiruju svoje obaveze oduzimala preostalu robu, i lomila tezgu na kojoj su je prodavali. Italijanski naziv za tezgu (klupu) je „banco“, a „banco rotto“ je označavalo trulu slomljenu tezgu, ili zatvorenu radnju.

Dušu firence, kao uostalom i svih ostalih gradova koji je imaju, je najlakše spoznati na gradskim pijacama. Direktno iz kapele Medičijevih izlazite na prostranu pijacu San lorenzo koja nudi najrazličitije vrste robe, tekstila, kože, galanterije, suvenira. Ushićenje Mikelanđelovim skulpturama ubrzo biva potisnuto bogatstvom ponude na tezgama. Tezge sa svežim voćem i povrćem zaklanjaju ulaze u centralnu gradsku tržnicu Mercato Centrale. Otvorena u drugoj polovini XIX veka, u doba kada je firenca bila glavni grad Italije, ova pijaca u svom prizemlju nudi sve što Toskanu čini toliko posebnim mestom na gastronomskoj mapi univerzuma. Brojne mesarske radnje, od kojih su neke već generacijama u vlasništvu istih porodica, nude bukvalno sve što ima veze sa lokalnim receptima.

43

Svinjski papci, kokošije iznutrice, mlečno bele trake svežih škembića, divlja zečetina, divlje svinje, kobasice... Samo nabrajanje dostupnih sastojaka i navođenje recepata koji su zasnovani na tim sastojcima, potrajalo bi par dana. Odmah pored mesara smeštene su prodavnice sireva. Ukoliko je ljubiteljima umetnosti potreban čitav život da bi videli sve lepote firence, onda ljubiteljima sira ni milenijum ne bi bio dovoljan za boravak u ovom gurmanskom raju. Apsolutno isti opis važi za tezge sa maslinama, hlebom i pecivima, pastama. Vina Toskane takođe zahtevaju omanji komad večnosti za sebe. Dovoljno je reći Kjanti. Plemenitost sorte grožđa Sanđoveze utkana je u svaki gutljaj crvenog blaga Toskane. Severni ćošak pijace Mercato centrale zauzimaju prodavci ribe i morskih plodova. Bučni trgovci se dovikuju međusobno se zadirkujući. Samo na trenutak zatvorite oči i zamislite da se nalazite na srednjevekovnom firentinskom trgu. živo i razigrano pulsira mešavina uzvika, boja i mirisa. čak i da ste dobro ručali neposredno pre dolaska ovamo nećete moći da odolite ukusnim zalogajima. To je još jedna od karakteristika pijaca u firenci. Većina radnji ima i ponudu stvari koje možete jesti na licu mesta. Mnogi lokalci to redovno čine, što je samo jedan od komadića slagalice, koja složena daje ukus neponovljivosti šarmu firence. Omiljeno mesto za ukusne zalogaje zove se Nerbone, nalazi se na južnom ćošku pijace, i čuveno je po specijalitetu Panino con bollito, sendviču sa kuvanom govedinom. hleb uranjaju u supu i zatim prelivaju sa salsa verde i salsa piccante (drugi navedeni dodatak zaobiđite ako ne podnosite ljuto).

Nedavno je završeno renoviranje gornjeg sprata u Mercato Centrale. Na 3.000 m² prostora smešteno je mnoštvo radnji sa sirom, sladoledom, čokoladnim specijalitetima, pastama i suhomesnatim proizvodima, restoran, picerija, škola kuvanja, mini-pivara, Chianti Classico Shop, knjižara... Sa 500 sedećih mesta ovaj deo pijace u svakom trenutku pruža udobnost potrebnu turistima izmorenim od celodnevnog uzbuđenja. firenca između svih ostalih bogatstava posetiocima nudi i više od 130 različitih vrsta pice. Mercato Centrale je odlično mesto za upoznavanje sa delom te ponude. za one koji su rešili da uživaju u lepotama prirode spremljeni sendviči čekaju da budu preuzeti. Italijani umeju da uživaju u malim životnim radostima, takođe umeju i da dobro unovče vašu želju da sve to sami isprobate.

Klasična situacija za italijanski mentalitet desila se nakon renoviranja. Mnogi trgovci čije su radnje tokom radova bile premeštene ispred zgrade su nakon završetka renoviranja odbili da se vrate na sprat. Ipak je protok ljudi, a samim tim i promet, ispred zgrade veći nego na spratu.

Nemoguće je na ovako malom prostoru čak i navesti sve što bi trebalo videti i probati u firenci. Galerija Ufici, katedrala Santa Maria del fiore, Piazza della Signoria firenze, sva jela za čije se očuvanje zalaže Slow food pokret, muzej Barđelo, sladoled i opet sladoled, cappuccino i espresso… Mercato Centrale nam nesebično pruža najbolje što Toskana može da ponudi. Iskoristimo to, odvojimo vreme za posetu firenci sa punom pažnjom koju ovaj grad zaslužuje.

Dobar vetar u leđa

Zabava

Autor:Velibor Toković

Pre nekih 7.000 godina nepoznati autor je u luksoru ukrasio pogrebnu urnu crtežom broda sa razvijenim četvrtastim jedrom. Ovo je najstariji poznati zapis o kroćenju snage vetra ljudskim rukama. Od tog doba jedrenjaci su suvereno vladali svetskim vodama sve do polovine XIX veka. Parne mašine su svojim čađavim dimnjacima zamenile belinu jedara, a brektanje motora nadjačalo je hučanje vetra i šum talasa. čovečanstvo je krenulo u pravcu sagorevanja fosilnih goriva okrećući leđa nepouzdanim bogovima vetrova. Tek u današnje doba jedrenje doživljava renesansu.

No da krenemo od početka. Egipćani su koristili Nil za transport robe, brodovi su uz jedra imali i pomoć veslača, a bivali su vučeni i ljudskom snagom sa obale. Nekoliko hiljada godina kasnije, u XIX veku, burlaci sa Volge su se nadljudskim naporima probijali kroz stepsko blato držeći jedan kraj konopca u rukama. Drugi kraj bio je prikačen za veliku, do vrha natovarenu, baržu. Ovo je verovatno jedan od najtežih poslova koje je čovek ikada obavljao u svojoj istoriji. Vratimo se pripitomljavanju vetrova.

Oko 3.000. godine p.n.e, hrabri stanovnici obala uzburkanih voda, danas poznatijih kao Južno kinesko more, otiskivali su se u nepoznato na kanuima sa primitivno izrađenim jedrom. Iz dana u dan naučnici

otkrivaju fascinantne detalje iz perioda naseljavanja Polinezije. Posade kanua bile su mešovite i imale su broj muških i ženskih članova pažljivo određen. Natovareni zalihama hrane i pijaće vode ovi smeli ljudi kretali su na putovanje bez povratka. Cilj je bio osvajanje novih teritorija, a kompjuterskim simulacijama je ustanovljeno da je pomenuti broj članova posade, kao i odnos između broja muških i ženskih članova ekspedicije, bio idealan za zasnivanje nove ljudske zajednice. Veća posada iziskivala bi više zaliha ili bi bili onemogućeni da stignu do željene tačke. Manji broj bi pak doveo do neminovnog gašenja nove zajednice već u trećoj generaciji. Kada na ovo dodamo da su od navigacionih instrumenata posedovali isključivo zvezdano nebo nad glavama, ne možemo da im se ne divimo. Mnogi naši savremenici ne uspevaju da stignu do željene lokacije čak ni uz pomoć GPS-a.

feničani i stari Grci su oko 1.000. godine p. n. e. razvili dva osnovna tipa brodova sa jedrima: teretni brod sa prostranim trupom i velikim pravougaonim jedrom, i galiju, koja je imala jarbol sa pravougaonim jedrom srednje veličine, dok bi je veslači pokretali snagom svojih mišića za vreme bonace ili pomorske bitke. Već oko 600. godine p.n.e. feničani su uspeli da oplove

Afriku, ako je verovati herodotu. Slede grčke ekspedicije do Indije, par stotina godina kasnije. Svaka nova teritorija predstavljala

je i novo tržište za sopstvene proizvode, kao i izvor atraktivne robe za

plasman domaćim kupcima.

Već oko 600. godine p.n.e. Feničani su uspeli da oplove Afriku, ako je verovati Herodotu. Slede grčke ekspedicije do Indije, par stotina godina kasnije. Svaka nova teritorija predstavljala je i novo tržište za sopstvene proizvode, kao i izvor atraktivne robe za plasman domaćim kupcima

za antičku Grčku vezan je i homerov spev o jednom od najčuvenijih moreplovaca, Odiseju. homer je uverljivo opisao svetska čuda sa neverovatnom pouzdanošću. Ubeđeni smo da je imao pristup internetu, koji je kao što znamo odličan izvor uvek proverenih informacija. U doba kada se verovalo da je zemlja ravna ploča, trebalo je imati hrabrosti za daleka putovanja. Jer, budimo realni, niko nije sa sigurnošću znao dokle seže ta ploča, što će reći da ste mogli da se sunovratite već iza prvog talasa i da padnete jednoj od tri kornjače na leđa.

Rimska imperija se već oko stote godine p.n.e. susrela sa problemom piraterije u vodama Mediterana. Trgovina između Istoka i Rima je cvetala, a kritski i kilikijski gusari su se pojavljivali neočekivano kao da su izranjali iz mora. Trupe Marka Antonija Starijeg su pokušale da reše problem, ali rezultat je bio polovičan. Pirati se još uvek dobro drže na raznim svetskim morima. Rim je sve vreme svog postojanja bio daleko moćniji na suvom delu planete. Njihova vlast nad današnjom Engleskom nije uspela da se izbori sa došljacima sa Severnog mora. Dugački i vitki vikinški brodovi donosili su sa sobom ljude spremne na borbu do smrti. Opremljeni jednim jarbolom i pravougaonim jedrom, vikinški brodovi su u periodu od 6. do 8. veka bili toliko konstrukciono usavršeni da su dostizali brzinu od 20 čvorova.

Vikinzima se pripisuje i prva plovidba do američkog kontinenta. Budući da nisu naišli na blaga vredna tolikog puta, odustali su od autorskih prava na otkriće novog sveta. Do kraja Srednjeg veka razvijeni su i brodovi sa dva i tri jarbola. Verzija koja je nastala u Španiji i Portugalu pod imenom Karavela, poslužila je moreplovcima poput Kristifora Kolumba, Vaska da Game i ferdinanda Magelana da krenu na svoja istraživačka putovanja. Kolumbo je tražio kraći put za Indiju. Sudeći po količini kineske robe koja svakodnevno biva uvezena u SAD, verovatno je pronašao najkraći put za Kinu. zlatno doba jedrenjaka kulminira trkama trgovačkih klipera tokom XIX veka. Većina gordih lepotana koji su okeane pobeđivali u rekordnim vremenskim intervalima svoj život je završila neslavno, neki čak i kao drva za potpalu. Novo doba nije imalo milosti prema uzvišenoj eleganciji korišćenja obnovljivih izvora energije. Jedan od poslednjih preživelih klipera ukotvljen je u londonu. Cutty Sark sa svoja tri jarbola svedoči o vremenu kada je budućnost izgledala daleko vedrije nego danas. čudna vremena, čudni vetrovi.

Izgubivši na privrednom značaju jedrenje prelazi u domen zabave. Tek je razvoj vind-surfa, kajtinga i sličnih sportova učinio uživanje u kroćenju vetra dostupnim širokim narodnim masama. Iako je jedrenje uvedeno u krug olimpijskih sportova još 1900. na drugoj Olimpijadi, ono je decenijama imalo prizvuk elitizma. Jedna od najpoznatijih svetskih regata, Kup Amerika, održava se od 1851. U nadmetanju timova važnu ulogu igraju sponzori. Belina jedra je idealna sredina za isticanje kompanijskog logotipa, pa ne čudi što mnogi svetski giganti učestvuju u kampanjama za ovo takmičenje. Nasuprot ovoj reviji ekstremno skupih nautičkih elemenata (od brendirane garderobe i aksesoara, do brodskih trupova izrađenih po pravilima svemirske tehnologije) stoji tršćanska Barkolana. Trst je u svom zalivu prošle godine uspeo da okupi blizu 1.900 jedrilica raznih veličina. Organizatori ovu manifestaciju ponosno nazivaju „regatom za sve”.

Ukoliko vas neko pozove na jedrenje prihvatite poziv bez oklevanja. Obavezni elementi opreme su krema sa zaštitnim faktorom, patike sa belim đonom (da ne ostavite trag kada se okliznete na palubi), šuškavac i rezervna suva garderoba. Uz to ne pomišljajte da se protivite skiperovim komandama. Jedrenje je timski sport, a skiper je vođa tima. Ili možda baš volite da ribate palubu?

47

Šest najboljih mesta zaronjenje

Priredio: Velibor Toković

Zabava

Iskusni ronioci kažu da je svako mesto sa vodom dubljom od jednog metra dobro za zaron. Ipak neke vode svojim sadržajem pružaju neponovljiva iskustva. zato boce na leđa i pravac u dubine. Uostalom nemoguće je da se milioni riba varaju. Sledi spisak nekih od najatraktivnijih svetskih destinacija za ronioce.

Roktejl Bej, Kvazulu Natal, Južnoafrička republika

Temperatura vode u Maputaland morskom rezervatu možda ne spada u prijatnija iskustva koja ćete doživeti, ali mnoštvo riba i šansa da sretnete neke od većih morskih životinja to kompenzuju. Grbavi kitovi, delfini, kit ajkule, tigar ajkule, ribe klovnovi i manta raže su samo neke od vrsta koje su redovni posetioci ovih voda. Ukoliko se ovamo uputite u periodu između novembra i februara moći ćete da posmatrate gnježđenje velikih kornjača na Manzngwenya plažama.

Rangiroa, Polinezija

Nešto više od 300 km deli ostrva Tuamotu arhipelaga od Tahitija. Rangiroa u prevodu znači „dugačko nebo“, inače u pitanju je drugi po veličini atol na svetu. Dva prolaza, Tiputa i Avatoru, dozvoljavaju ulaz talasima Pacifika u lagunu dva puta dnevno, tokom plime. Neverovatan osećaj pruža plimski talas koji vas unosi u lagunu zajedno sa ajkulama čekićarama, ražama, delfinima i sivim grebenskim ajkulama. Kao kontrast dešavanjima ispod površine mora, plaže Rangiroe su jedno od najopuštenijih mesta na svetu.

Sulavezi, Indonezija

Grupice ostrvaca raspoređenih oko vrha Sulavezija predstavljaju lokaciju sa najbogatijim morskim biodiverzitetom na planeti. zdravi i očuvani koralni grebeni vrve pulsirajućim raznobojnim životnim oblicima. Koliko god da se zanesete posmatrajući minijaturna savršenstva prirode, nemojte da zaboravite da iz plavih dubina svakog trenutka mogu da naiđu i neki krupniji podjednako savršeni primerci. Pogotovo oni čije savršenstvo se ogleda u predatorskoj specijalizaciji. Bunaken morski park je svetski lider u održivom turizmu, što garantuje da ćete sve lepote podvodnog sveta Sulavezija moći da posmatrate i u godinama koje tek dolaze.

Bizmarkovo more, Papua Nova Gvineja

Ukoliko ste ljubitelji korala, sunđera, morskih puževa i svih ostalih uvrnutih, ali ipak prelepih, morskih stvorenja koje puze, gamižu i šunjaju se duž grebena, onda ste na pravom mestu. Trougao koji čine filipini, Indonezija i Papua Nova Gvineja predstavlja dom najvećem broju različitih morskog vrsta na zemlji. Noćno ronjenje predstavlja pravi izazov, pogotovo kada znate da su pred vama ambisi Bizmarkovog mora. Pored krupnih stvari uživaćete u pogledu na jastoge i sunđer-krabe, patuljaste škorpion ribe i morske konjice. Walindi Plantation Resort, na Kimbe Bay lokaciji, je mesto na kome su morski biolozi prebrojali više od 800 različitih morskih vrsta.

Sipadan ostrvo, Borneo

Sićušna tačkica u Južnom kineskom moru u svojim vodama kao da krije magnet za jata barakuda. Pored njih prisutan je i veliki broj ajkula. Naravno da su grabljivice tu zbog obilja ostalog sitnijeg jestivog morskog sveta. Ovo je možda jedno od najboljih mesta na svetu za druženje sa velikim morskim kornjačama. Već naviknuti na prisustvo ljudi ovi nežni džinovi će rado plivati sa vama. Na obližnjim grebenima Mabuk i Kapalai uz malo sreće možete sresti retku mandarin ribu.

Bikini atol, Maršalska ostrva

Na pola puta između Australije i honolulua nalaze se Maršalska ostrva. Bikini atol je svetsku slavu stekao pedesetih godina prošlog veka zahvaljujući atomskim probama koje su tu izvršene. Ostrvca u okolini su zbog radijacije i danas nepogodna za život. Ipak morski svet se oporavio i buja, između ostalog baš zahvaljujući ljudskom odsustvu. Dobijanje dozvole za ronjenje je pomalo komplikovano, ali srećnici koji uspeju da je nabave imaju prilike da uživaju u raju za ljubitelje brodskih olupina. Uz nekoliko potopljenih američkih razarača, jednu japansku podmornicu i mnoštvo manjih brodova, ovde je svoj mir našao i nosač aviona Saratoga.

49

Recepti

Prolećnikotleti

Zečetina saslaninom

Priprema:

Jagnjeće kotlete posoliti, pobiberiti i premazati sa svih strana maslinovim uljem. U vatrostalnu činiju sipati malo vode, dodati grančice svežeg ruzmarina i kotlete ravnomerno rasporediti po dnu. Poklopiti i staviti u nezagrejanu rernu, uključiti da se postepeno zagreva do 200°C. Od trenutka kada se rerna zagreje peći pola sata. Mlade krompiriće očistiti i staviti u posoljenu ključalu vodu da se malo prokuvaju (ne treba da budu skroz kuvani). Krompiriće ocediti i dodati u posudu sa jagnjećim kotletima. Preko svega dodati kolutiće iseckane šargarepe. Peći sve zajedno otklopljeno još sat vremena. Na tanjire slagati prvo povrće, zatim kotlete preko. Preliti sa malo soka od pečenja i služiti sa svežim peršunom i paradajzom.

Priprema:

zečje butkice izvaditi iz zamrzivača 4-5 sati pre pripreme jela (zamrzavanje čini da meso divljači postane mekše). Kada se meso odledi prokuvati ga u slanoj vodi dok ne proključa. Baciti prvu vodu i ponoviti postupak. Meso ocediti, utrljati začine, oštrim nožem napraviti male džepove pravilno raspoređene po butkicama. U svaki od tako napravljenih otvora ubaciti komadiće slanine i seckanog belog luka. Meso staviti u vatrostalnu posudu, a slaninu i luk sitno iseckati i staviti pored mesa. Preko svake butkice staviti po jedan do dva komada tanko sečene slanine. Povrće iseći na komade i staviti pored mesa. Sve posuti biberom. Naliti sa malo vode i belog vina, i peći u rerni na 220°C sat i po do dva.

800 g jagnjećih kotleta

400 g mladih krompirića

2 šargarepe

3 grančice ruzmarina

svež peršunov list

maslinovo ulje

so, biber

4 zečje butkice

4 šargarepe

8 čenova belog luka

400 g mesnate dimljene slanine

300 g krompira

2 paprike babure

1 dl belog vina

so, biber, bosiljak

Sastojci:

Sastojci:

Priprema:

Šparglama odseći zadebljale i tvrde krajeve i vrhove. Krajeve baciti, a vrhove blanširati par minuta, izvaditi i staviti u posudu sa ledenom vodom, da zadrže lepu zelenu boju. Sredinu iseći na komade. Na puteru propržiti iseckan luk, oko 5 minuta, da omekša, pa dodati brašno. Mešati par minuta, naliti supom i dodati šparglu. začiniti solju, biberom i timijanom. Kad provri smanjiti temperaturu i kuvati na tišoj vatri, pokriveno, oko 30 minuta. Kad je špargla mekana, ispasirati, dodati mleko i zagrejati nekoliko minuta. Po ukusu dodati još soli i bibera. Umešati blanširane vrhove i služiti sa malo pavlake.

Krem supa od špargli

Salata sarukolom

Kompot od dunja

Priprema:

Dunje oljuštiti i iseći na kockice. Staviti u dublju posudu, preliti vodom, posuti cimetom, dodati karanfilić po želji i pustiti da proključa. Kada proključa smanjiti vatru, dodati med, izmešati i kuvati još pet minuta. Služiti ohlađeno, uz domaće medenjake.

Priprema:

Povrće oprati, isitniti nožem. hleb iseći na kockice i prepeći u rerni zagrejanoj na 180°C. luk iseći na rebarca, posoliti, dodati ostalo povrće. Preliti uljem i sokom isceđenog limuna. Dobro izmešati. Kockice prepečenog hleba istrljati belim lukom i rasporediti po salati.

500 g špargli2 kašike putera1 glavica crnog lukaso, biber, timijan

1 kašika DOBRO brašna1 šolja mleka3 šolje bistre pileće supe

80 g rukole1 glavica crvenog luka200 g čeri paradajza2 krastavca100 g maslina bez koštica

2 kriške hleba1 čen belog luka1 limunsuncokretovo ulje DOBROso, biber

Sastojci:

Sastojci:

3 dunje1 l vode

2 kašike medacimet, karanfilić

Sastojci:

51

Sudoku

Skandinavka

БЕЗ БРАШНА, ОД ЦЕЛИХ ПРОКЛИЈАЛИХ ЗРНА ПШЕНИЦЕ

Gde je AIA tu je zabava

БЕЗ БРАШНА, ОД ЦЕЛИХ ПРОКЛИЈАЛИХ ЗРНА ПШЕНИЦЕ

Bela ukrštenica

Ilustrovana osmosmerka

Kako joj je to uspelo? Odličan ukus, tajni recept, beskompromisan kvalitet i izuzetno strogi standardi proizvodnje. Samo tako je Poli mogla ostati pileća ko-basica broj 1 u Evropi. Iako su njen ukus probali da ko-

piraju u najvećim laboratori-jama, dobijeni su samo loši falsifi kati. Poli nisu uspeli da prekopiraju u Sloveniji. Nisu uspeli ni u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, pa ni u Srbiji. Nigde im neće uspeti zato što je Poli jedinstvena. Zato što samo jedna kobasi-ca može biti broj 1. Poli je to već više od 35 godina.

među pilećim kobasicama u Evropi!

Proizvedena je od visoko-kvalitetnog pilećeg mesa sa visokom vrednošću belan-čevina i niskom vrednošću zasićenih masti i soli. Tako će i ostati.

Per

utni

na P

tuj –

Top

iko

a.d

., P

etefi

brig

ade

2, 2

4300

Bač

ka T

opol

a, R

epub

lika

Srb

ija, Č

lani

ca G

rup

e P

erut

nina

Ptu

j

www.poli.rs

zaludi

Ludi za Poli

Kako joj je to uspelo? Odličan ukus, tajni recept, beskompromisan kvalitet i izuzetno strogi standardi proizvodnje. Samo tako je Poli mogla ostati pileća ko-basica broj 1 u Evropi. Iako su njen ukus probali da ko-

piraju u najvećim laboratori-jama, dobijeni su samo loši falsifi kati. Poli nisu uspeli da prekopiraju u Sloveniji. Nisu uspeli ni u Hrvatskoj, ni u Bosni i Hercegovini, pa ni u Srbiji. Nigde im neće uspeti zato što je Poli jedinstvena. Zato što samo jedna kobasi-ca može biti broj 1. Poli je to već više od 35 godina.

među pilećim kobasicama u Evropi!

Proizvedena je od visoko-kvalitetnog pilećeg mesa sa visokom vrednošću belan-čevina i niskom vrednošću zasićenih masti i soli. Tako će i ostati.

Per

utni

na P

tuj –

Top

iko

a.d

., P

etefi

brig

ade

2, 2

4300

Bač

ka T

opol

a, R

epub

lika

Srb

ija, Č

lani

ca G

rup

e P

erut

nina

Ptu

j

www.poli.rs

zaludi

Ludi za Poli