Миладин РаспоповићПриповедна поетика Данила Николића
М И Л А Д И Н Р А С П О П О В И Ћ
ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКАДАНИЛА НИКОЛИЋА
Београд, 2013
Душици, сестри Милици, деди Богићу, баби Секици, стричевима Миливоју и Чедомиру, мајци Стојанки,
оцу Зарији
Предговор
Има ма ло ци ни зма суд би не у ста ту су Ко со ва и Мето хи је у срп ској умет нич кој про зи, без об зи ра на по зна те фраг мен те, од ко јих су не ки вр ло вред ни, су прот но ви соком ме сту у на род ној по е зи ји. Мој ути сак је да је раз лог за то у не из ни јан си ра ним на ме ра ма, од ко јих сам из двојио две. Пр ва је пле ме ни та, не сми ре не емо ци је: до брим на ме ра ма се мо же са мо по пло ча ти пут у па као, ре кли су му дри. Дру га је зло на мер на, с ја ком, али не га тив ном емо ци јом или енер ги јом, ма да она слу жи за по пло ча вање пу та у „рај“, ко ји во ди у пам флет, пар тиј ски пла кат у сти хо ви ма, у „ка ли о ни цу че ли ка“, у за ве шта ње Ни ко ла ја Остров ског. Исти на је да су је ди но успе шно о Ме то хи ји писа ла два при по ве да ча ко ји су са Ко со ва. Је дан је Гри го рије Бо жо вић, тра гич ни ју нак ко сов ске ми сли, не ка ми ову по зај ми цу опро сте два ве ли ка пи сца: Пе тар Пе тро вић Ње гош и Иво Ан дрић, а дру ги, ра но пре ми ну ли Ми лан П. Ша ра но вић, ко ме је Ме то хи ја са мо књи жев ни по че так.
Да ни ло Ни ко лић је пр ви пра ви при по ве дач и роман си јер из Ме то хи је. Те ма ти зу ју ћи сво ју до ма ју, Ни колић је не са мо та ко пре ва зи шао ства ра лач ку кри зу не го од ње на пра вио по е тич ку ме та фо ру. Сто га смо и ње го ве раз вој не фа зе име но ва ли пре ма том до ми нант ном то посу и хро но то пу Ни ко ли ће ве по е ти ке и књи жев не есте тике, али и па ром вред но сних атри бу та чи је је зна че ње очиглед но: син таг ма по вра так у Ме то хи ју – зна чи по вра так из по чет нич ког бес пу ћа у сфе ру умет но сти. Да ни је та ко, он би на ста вио она ко ка ко је ура дио сво јом до бром припо вет ком Мар се ни ћи. То ће ре ћи: по шао би пу тем Ива Андри ћа или Гри го ри ја Бо жо ви ћа, уз те мат ске и мо тив ске мо ди фи ка ци је, на рав но.
Осе ћам оба ве зу да евен ту ал ним чи та о ци ма ука жем да су не ка по гла вља књи ге већ би ла на стра ни ца ма из весних књи жев них ли сто ва и ча со пи са.
Пр во по гла вље књи ге Има нент на по е ти ка Ма
6 ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКА ДАНИЛА НИКОЛИЋА
лих по ру ка об ја вље на је, под на сло вом При по вед на по ети ка Да ни ла Ни ко ли ћа, у два бро ја Књи жев них но ви на: бр.1048/1049, 15. ја ну ар 2003; 1050, 15. ја ну ар – 31. ја ну ар 2003, уз не из бе жне из ме не.
По гла вље Екс пли цит на по е ти ка по сле По врат ка у Ме то хи ју об ја вље на је у књи зи По срод но сти, до ста скраће на. Ов де је це ло ви та.
Два по гла вља из има нент не по е ти ке об ја вље на су у Стре мље њи ма бр.2(IV, V, VI) 2004. под на сло вом Пут у ро ман Да ни ла Ни коли ћа, и бр.1 (I, IIX, III) 2006. под на сло вом Ин тер тек стуал не ре фе рен це у при по вет ка ма Да ни ла Ни ко ли ћа, ов де са мо: Ин тер тек сту ал не ре фе рен це. Део пр вог тек ста ве зан је за кла си фи ка ци ју до жи вео је знат не из ме не. То би се мо гло ре ћи и за ан тро по ло шки сег мент. Знат но је пре ра ђен и, сход но то ме, пре ком по нован.
Увод
Сва зна чај ни ја де ла, на ро чи то она ко ја су ство ри ли плод ни ји умет ни ци, не из бе жно су обе ле же на про тив речји ма. Мо жда и за то што су твор ци оп те ре ће ни нар ци змом, здра вим или бо ле сним, мо жда ма ло и са до ма зо хи змом, а да то га и ни су све сни. Ве ру јем да и ту ма чи књи жев них дела не мо гу да из бег ну удес оних ко је су ста ви ли под сво ју оп ти ку. Уз ма лу раз ли ку. Ми слим да је ства ра лац у не што при сни јем од но су с веч ном Ари јад ном не го ис тра жи вач, ко ји сто га мо ра да из лаз из ла ви рин та књи жев ног де ла тра жи без по мо ћи бо жан ске ин спи ра ци је и ми ло сти, још упор ни је, да би од го во рио на не ка фун да мен тал на пи тања есте ти ке, по е ти ке и се ман ти ке де ла у чи ју се па у ко ву мре жу уплео. Књи жев ни жи во то пис Да ни ла Ни ко ли ћа пру жа неке ни ти. Јед на од њих су два те мељ на пре о кре та. Пр ви је, те мат ски, естет ски и по е тич ки, и мо же се на зва ти при по ве дач ким пре о бра жа јем, јер је за вре ме 1973. до 1989. го ди не на пи сао че ти ри збир ке, да би по сле то га об ја вио чак шест ро ма на и са мо јед ну књи гу ста рих и но вих крат ких про за. За то ову фа зу раз во ја мо же мо назва ти ро ма неск ним пе ри о дом Да ни ла Ни ко ли ћа, да кле вре ме ном ко је је обе ле же но жан ров ским бо га ће њем. И ту смо сти гли до по чет не те ме жан ров ских ре лаци ја ко ја нас во ди у све сло је ве књи жев ног де ла да би се из не дри ла гло бал на по е ти ка Ни ко ли ће вог опу са, об нажио ства ра лач ки про цес и ње го ва свр ха и до шло до тзв. отво ре не по е ти ке за све књи жев не стру је на шег и претход ног вре ме на. Сто га смо и по че ли од има нент не по е ти ке пр ве књи ге да би до се гли умет нич ку вер ти ка лу, дру гим ре чима, да би син таг ма ти ком сти гли до па ра диг ма ти ке. Очиглед но је да су коб из ме ђу по е ти ка, и онај пр во бит ни, онај ко ји спа да у пр ви пре о крет, и онај из ме ђу екс пли цит не и има нент не по е ти ке у умет нич кој фа зи Ни ко ли ће ве ево
8 ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКА ДАНИЛА НИКОЛИЋА
лу ци је, зах те ва да се от кри ју пло до но сне по сле ди це, ствара лач ки учин ци ко ји ће ан ти ци по ва ти но ви лик пи сца. Мо ра ли смо обра ти ти па жњу на кла си фи ка ци ју при по ве да ка не би ли у њи ма про на шли раз ло ге Ни коли ће ве пр ве ме та мор фо зе, ви де ти да ли је пр ва књи га неста ла из ка сни јег Ни ко ли ће вог ства ра ња? Да ли је до шло до жан ров ских про ме на, и ка кве су и ко ли ке, ка ко је „орга ни зо ва но“ при по ве да ње, шта је и у че му ори ги нал ни до при нос Да ни ла Ни ко ли ћа на шој књи жев но сти дру ге по ло ви не XX ве ка, и ка сни је, ко је при по вет ке има ју ро манеск ни ка па ци тет, на го ве шта ва ју бу ду ћег ро ман си је ра. Исто та ко, усме рио сам па жњу и на ком по зи ци ју јер је уве ли ко очу ђе на, фраг мен та ри зо ва на, ис пу ње на неким пра вим и фик тив ним ци та ти ма, не ким исто та квим крат ким „жан ро ви ма“, услов но го во ре ћи: „јед но став ним об ли ци ма“ ко ји су на пра ви ли не ку вр сту „ле о пардкомпо зи ци је“, „ци тат на по гла вља“, „ци тат не фраг мен те“, разно вр сне ви до ве ру ко пи са и сло га на раз ли чи тим пи смима, све оно што се ди рект но ко си са кла сич ним за ко ни ма умет нич ке на ра ци је и на ра тив не де скрип ци је. Ту ма чу се, сход но гор њим на ла зи ма, на мет ну ло и пи та ње ин тер тек сту ал но сти ко ја ни је са мо спо ља шња него је и уну тра шња ка те го ри ја Ни ко ли ће ве по е ти ке, с вредним ефек ти ма.
ИМА НЕНТ НА ПО Е ТИ КА МА ЛИХ ПО РУ КА
Да ни ло Ни ко лић је на по чет ку свог ства ра лач ког пу та на пра вио је дан па ра докс, це зу ру ду гу ше сна ест годи на, од пр ве збир ке Ма ле по ру ке, 1957, до По врат ка у Ме то хи ју, 1973! Да ли Ни ко лић има два по чет ка, или дискон ти ну и тет, ко ји би, пре и из над све га, мо рао да зна чи да се све сно од ре као све га ра ди Ме то хи је, и као ствар носног фак та и као по е тич ке ме та фо ре? Да ли то, опет, зна чи да ис тра жи вач тре ба да поч не по тра гу за Ни ко ли ће вим вред но сти ма и вас по ста ви ње гов ства ра лач ки умет нички ства ра лач ки лук без пр вог по чет ка? Ови упит ни ци, на јед ном те о риј ском и књи жев но и сто риј ском ни воу, мо гли би да зна че од ба ци ва ње естет скозна чењ ских ко но та ција и про зне есте ти ке и по е ти ке овог књи жев ног пр вен ца, као и ње го ве, углав ном, ма ни хеј ске фи ло зо фи је жи во та. Не га тив но са мо о дре ђе ње пре ма бит ним жан ров ским доми нан та ма сво је мла до сти ра ди по врат ка на Ита ку, зави чај ну Ме то хи ју, ду хов ни ети мон ко ји не мо ра, сем под ути ца јем псе у до ур ба них пред ра су да, да зна чи ре гре си ју, од сту па ње од умет но сти? Јер и у гли бу се о ског со ка ка и у пр љав шти ни град ског ас фал та жи ви чо век, ко ли ко онај ко ји не гу је ду шу, то ли ко и онај за ко га је ду ша ап стракт на име ни ца. Уоста лом, зар не ко, мно го на во ђен у ве ку ко ји је, ту ско ро, од гр цао сво ју пра вед ну аго ни ју, ни је ре као да је свет јед но гло бал но се ло! А се ло је ипак се ло, па и кад је гло бал но! Ма кар што се пси хо ло ги је и ети ке, ан тро по логи је, ти че.
По тра га за соп стве ним мо де лом
Ар гу ме на та за и про тив раз ло га ко ји би мла дог Нико ли ћа на гна ли да за бо ра ви пр ву књи гу има на пре тек и не мо гу се ола ко од ба ци ти.
У пра ву би, ве ро ват но, би ли и они ко ји би у тој ду гој књи жев ној ми ро ви ни ви де ли по сле ди цу јед ног раз вре ме
10 ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКА ДАНИЛА НИКОЛИЋА
ња, до ба ан ти у мет но сти, у раз вр га ва њу и ра зи ђи ва њу естет ских на че ла и оних је зга ра веч них вред но сти и пре Пла то на и пре Ари сто те ла. Јер шта је би ло ко ји мла ди Фауст мо гао да тра жи у про зи у ко јој је есте ти ку и по е ти ку за ме ни ла со ци јал на мо ти ва ци ја и со ци јал на кла у зу ла, не и ма ги на тив но и до ку мен та ри стич ко, нај че шће на нивоу по пу лар не и ди дак тич ке пу бли сти ке. И ту не ма шта да се обра зла же. Ис тра жи вач са мо тре ба да на ве де насло ве као не сум њи ви иден ти тет умет нич ког де ла, па да ствар бу де ја сна.
А да ли би био при ви ле го ван онај ис тра жи вач који би мо ти ве Ни ко ли ће вог не у о би ча је ног по ступ ка „писца лу та ли це“ обра зло жио не у са гла ше но шћу зна че ња наслов не син таг ме и зах те ва них те ма и жан ро ва, овог пу та по вла шће них, и ма ни фест но и им пли цит но, умет нич ком са мо све шћу ко јој је ста ло до књи жев ног иден ти те та, до из два ја ња из тра же ног и на мет ну тог мо де ла? Пи та ње које тра жи од го вор у по е ти ци и се ман ти ци Ма лих по ру ка.
Има нент ни од го вор!Основ но по ла зи ште у тра га њу за пра вим од го нет ка
ма је сте есте тич ко, књи жев но те о риј ско и по е тич ко. Најпри клад ни ји при ступ сва ка ко је јед на од кон вен ци о налних кла си фи ка ци ја јер би дру ги вид по де ле при по ве да ка био по ма ло „ок тро и сан“. На дам се да ће ње ни ре зул та ти ус пе ти да нам пру же ма кар не ке, не баш не ре ле вант не, уви де од зна ча ја за да ље фа зе књи жев не ево лу ци је Да нила Ни ко ли ћа, на круп но пи та ње да ли је реч о дис кон тину и те ту, или, пак, упр кос све му, кон ти ну и те ту, ма кар у не ким те ма ма и жан ро ви ма.
У ра ља ма про пи са ног жан ра
Нај ви ше ко ле ба ња има у жан ру рат них при по ве дака, мо жда и за то што је то, не ка ми бу де опро штен ма ло сло бод ни ји пре вод сти ли сти ке јед ног и са да и увек да леког вре ме на у се ман ти ку на шег до ба, „др жав нопар тиј ски жа нр“. Од пет при по ве да ка, чи сто рат на, у пра вом уметнич ком сми слу те ре чи, је ди но је Јед на упор на успо ме на, док је Др ве ће ра сте ка не бу соц ре а ли стич ка, с по ку ша јем
ИМА НЕНТ НА ПО Е ТИ КА МА ЛИХ ПО РУ КА 11
ис ко ра ча ва ња из нор ме, Жи то го ри би под јед на ко, пре ма рас по ре ду на ра тив них це ли на и мо ти ва, њи хо вој ста тици и ди на ми ци, мо гла да се упи ше и у рат не и у љу бав не при по вет ке.
У рат ном жан ру, на те мат ској и струк ту рал ној равни не ких при по ве да ка, Ни ко лић је остао на ни воу со ци јали стич ког ре а ли зма. Та ко је у при по ве ци Жи то го ри постао жр тва инер ци је ко ја му ни је до зво ли ла да до сег не ма кар не ку вр ли ну при по вет ке ХХ ве ка, сто га што ни је смо гао сна ге да пре ва зи ђе нео ро ман ти зам, ка ко је он био схва ћен по сле Дру гог свет ског ра та, као осно ва соц ре али зма. Тен зи ју при че чи ни од нос оп штег (ре во лу ци ја) и по је ди нач ног, ин ди ви ду ал ног (љу бав). Мла дић је у свом по бед нич ком по врат ку из пар ти за ни је за бо ра вио на обећа ње сво јој дра га ни да ће по вра так об зна ни ти ва тром, ве ро ват но ана лог ном са ва тром у ср цу, па је, у же љи да спре чи оку па тор ску же тву на шег жи та, за па лио ле ти ну, што је пре ва ри ло де вој ку да ис тр чи ис пред ку ће и по ги не од оку па тор ске пуц ња ве. Ни за нос по бед ни ка не мо же да оправ да по сту пак мла ди ћа, због че га је про блем зло чи на остао ви ше у гра ни ца ма кри ми на ли стич ке чи ње ни це него пси хо ло шког мо ти ва.
Нај ма ње два раз ло га угро жа ва ју умет нич ко би ће при по вет ке. Ни ко лић је пре ви део да му је ста но ви ште са ко јег при ла зи гра ђи ре а ли стич ко а ис по љио је не по штова ње при мар ног на че ла ре а ли стич ке на ра ци је – мо ти ваци ју, што је иза зва ло струк ту рал ну не рав но те жу јер је оно што не из бе жно при па да фо ну по ти сло но си о ца тен зи је, при мар ну дра мат ску функ ци ју је обез вре дио, па је оп ште из над по је ди нач ног, ре во лу ци ја из над љу ба ви, иако су та два еле мен та раз ли чи тог по ре кла, и по што ва о ци уметнич ке струк ту ре и умет нич ке ком по зи ци је мо ра ју о томе во ди ти ра чу на. Дру ги раз лог, сва ка ко је об лик у ко јем је са оп ште на дра ма дво је мла дих. При по вет ка је со ли локвиј, по го дан за оправ да ње гре ха, ка ја ње, чи ја би по следи ца би ла ка тар за: уби ство во ље не вр ше не при ја те љи а не, ре ци мо, не ки пар ти зан ски Оте ло. Та ко, уме сто пси холо шкоетич ке ана ли зе све сти по сред ног уби це (прав ни ци би ме до пу ни ли или ис пра ви ли), ко ју зах те ва со ли ло квиј,
12 ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКА ДАНИЛА НИКОЛИЋА
чи та о цу, па чак и „јад ној дра гој“, по ну ђе на је фа бу ла, којој, на рав но, у со ли ло кви ју не мо же би ти ме сто, јер не ма функ ци ју. Та ко је из вр ше на ин вер зи ја и у ком по но ва њу и у об ли ци ма при по ве да ња. Из ве сно је, на жа лост, да су не ки не књи жев ни и не у мет нич ки им пе ра ти ви ути ца ли на не а де кват ну струк ту ру и ме ха нич ку по ру ку, ство ри ли хи брид.
Дру га при по вет ка овог жан ра ура ђе на је са ви ше ам би ци ја, али умет нич ки учи нак ни је ни на до мак до брог умет нич ког де ла. Реч је о при по ве ци Др ве ће ра сте ка небу. Мла ди по лу ин те лек ту а лац, по сле јед не бур не „пар тизан ске но ћи“, са зна је да су му Нем ци уби ли во ље ну сестри цу, а исто вре ме но до би ја за да так да иде у бор бу, што се по ду да ра с ње го вом же љом да се осве ти. И, као у не кој дра ми, су срет с мо гу ћим уби цом пра ви је тре ну так за одма зду. Да ни ло Ни ко лић има осе ћа ње за пра ви драм ски тре ну так, за тен зи ју ко ја тра жи ре ше ње. Али са мо то!
Гле да ли смо се… Ко је икад мо гао по ми сли ти да ће два вој ни ка из две не при ја тељ ске вој ске би ти јед ног аветињ ског бе лог и ле де ног да на у пе ћи ни не ке пла ни не ко јој ни име не зна ју; он из не ког гра да хи ља да ма ки ломе та ра уда ље ног одав це, ја, опет, та ко да ле ко од све га што ме је пра ти ло у жи во ту до та да.
Ни ко лић про та го ни сту ста вља у те жак про цеп изме ђу љу ба ви пре ма мр твој се стри и мр жње пре ма не ком Хан су, пред ди ле му да ли уби ти и ка зни ти пред став ни ка уби це, ис по што ва ти „за ко ник ре во лу ци је“, или опро стити. На оно пр во опо ми ње га и се љак по зна ник. Ипак, јунак при че, про ла зе ћи кроз ка тар зу, опре де љу је се, на крају, за опро штај, и та ко по бе ђу је ин ди ви дуа. Пи сац је ко ристио и ин фан тил не сно ве да нам при бли жи ко шма ре ко ји раз ди ру ду шу ра ње ног бор ца. По бе ђу је оно што у чо ве ку ни је ра ње но. Уби ство те шко ра ње ног не при ја те ља, не моћног би ћа ко је се бо ри за оп ста нак, не би иза зва ло по зи тивну чи та о че ву ре цеп ци ју и пер цеп ци ју, иза зва ло би обр нут учи нак. Да би из ра зио пре о бра жај свог про та го ни сте, Нико лић се слу жи сим бо ли ма у по ен ти, ма да не на пад но:
Ста дох. Го ре, под гре бе ном из над нас, др ве ће је ра сло ка не бу.
ИМА НЕНТ НА ПО Е ТИ КА МА ЛИХ ПО РУ КА 13
Ка тар за! По бе дио је жи вот, онај ко ји стре ми не бу као сло же ној ме та фо ри, по бе дио је „ху ма ни зам“ ко му ни зма?!
Не функ ци о нал на екс по зи ци ја, не ус кла ђе на са психо ло шким на бо јем при че, ду ге и не сра змер не де о ни це, ин фан тил ни сно ви, бо ра вак код се ља ка по зна ни ка, не убе дљи ве мо ти ва ци је – све то чи ни да ова при ча ни је до сегла на ме ре мла дог пи сца. .
И, нај зад, нај вред ни ја и нај при јем чи ви ја при повет ка рат не те ма ти ке ко ја и на сло вом ве зу је Ни ко ли ћа за Ан дри ћев дис курс, не сум њи во је и не на ме тљи во Јед на упор на успо ме на. Још кад ис под тек ста ви ди мо и го ди ну 1950. у Је ре ми ће вој при штин ској ан то ло ги ји, он да ово дело, уз естет ску при влач ност, за вре ђу је по себ ну књи жев ноисто риј ску па жњу.
Је дан кру пан, пре ло ман до га ђај ко ји је код нас у лите ра ту ри већ 1944. про из ве ден у вред но сни атри бут – рат, Ни ко лић је сме стио у пред слој књи жев не струк ту ре сва ког истин ског еп ског де ла – у фон, дру ги план, је ди но ње го во ле гал но пре би ва ли ште у сва ком књи жев ном де лу. Јед ностав на и „пит ка“, при ча је сте кла дра ма тич ност и драм ску се ман ти ку ре а ли за ци јом опа сног књи жев ног по ступ ка, та да по жељ ног и по мод ног, ко ји не да ро ви те ла ко уво ди у там ни ви ла јет ма ни хеј ске плит ке фи ло зо фи је а да ро ви те иза зи ва да про на ђу струк ту рал ни мо дел за сно ван на неиз бе жној хи је рар хи ји (гра ди тељ ских) ком по не на та. Реч је о кон тра сту ко ји је еп ској ком по зи ци ји по зај мио гипкост и ка мер ност јер је објек тив ну ди мен зи ју ра та свео на лич ни до жи вљај, на глад, али глад ни је те ма при по ветке; пре ве де на на јед ну ви ше зна чењ ску ра ван, те ма ни је ег зи стен ци ја не го есен ци ја – да се по слу жи мо Сар тром, ко ји је та да био у мо ди – а овај аутор по сти гао је то по моћу јед ног – го лу ба. На бал кон ку ћи це у ко јој жи ви пе то ро глад них љу ди у оку пи ра ном гра ду, ина том слу ча ја сле тео је го луб чи јом су ле по том ома ђи ја на че ти ри чла на уже по ро ди це а уку сом мла дог ме са пе ти, до шљак, глад ни ца и при ми ти вац:
За и ста је тај го луб био ди ван: имао је пер је бо је тамног не ба, нео пи си вих пре ли ва и ни јан си – од мо дро љуби ча стих до злат носме ђих, што је за ви си ло од прав ца
14 ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКА ДАНИЛА НИКОЛИЋА
све тло сти. Бе ли пр стен од сит ног пер ја око вра та да вао му је не ку ис тан ча ну до сто јан стве ност и, исто вре ме но, не ку жен ску љуп кост.
Ова ко до па дљив и иза зо ван „објек тив ни ко ре ла тив“, са ста вљен исто вре ме но од кон крет них чул них пер цеп ција и јед ног син те тич ког за кључ ка узроч ник је јед не по де ле у функ ци ји рас пле та и по ру ке – пре гру пи са ва ња ли ко ва у јед ну пра ву ти по ло ги ју, ван вре ме ног деј ства: по што ва лаца ле по те и по што ва ла ца на го на. Рат је по бе да оних других, вла да ви на би о ло ги је. Сто га је пад шер пе с ро гља стог др ве та на под пу цањ у дух, ду шу:
Та да је го ре не што пу кло.
То ни је, за пра во, био на ро чи то јак звук јер је са мо ста ра шер па уда ри ла о да шча ни под бал ко на, али је то, чи ни ми се, био нај стра шни ји пу цањ у мом жи во ту.
Рат ни је јед но знач на по ја ва, де о ба бра ће, три јумф Ка и на над Аве љем, не го и пу цањ у дух и ду шу чо ве ко ву. Де ка но ни за ци јом ра та Ни ко лић је овом при по вет ком напу стио та да шњу по е ти ку ра та ко ја ни је ви де ла да је он, не са мо по де ла по иде о ло ги ји, не го и по ду ху.
Од ме ло дра ме до нео ро ман ти ке
И у жан ру љу бав не при по вет ке по сто ји јед на, амби ва лент ност на сло ва, у ко ју је пи сац мно го ин ве сти рао – Уме сто цве ћа. У екс по зи ци ји оквир не при че, с при метним слу хом за ат мос фе ру и де таљ, Ни ко лић нас упо зна је с два на ра то ра, од ко јих пр ви има по вла сти це ауто ра, ако ни је и аутор ко ји све зна и све уме, а уз гред, чи ни ми се, да би при чи би ло угод ни је без ње га, и с јед ним про блема тич ним на ра то ром ко ји је пре нео сво ју суд би ну на изми шље ну лич ност. Да ствар до би је и по ма ло не схва тљи ви вид, ту је и је дан лик с ко јим се чи та лац и сре ће и ра ста је на кра ју, бив ши муж на ра то ро ве „јад не дра ге“, ко ји из игра ва не ку вр сту Ко чи ће вог под стре ка ча, али овог пу та не „иза ка це“, не го са, ве ро ват но, др ве не клу пе не ка да шње дру ге кла се пут нич ког во за.
Ста тус дру гог на ра то ра, оног ко ји др жи у ру ка ма све ме ха ни зме (на мер но ка жем, ме ха ни зме) при че, та ко ђе
ИМА НЕНТ НА ПО Е ТИ КА МА ЛИХ ПО РУ КА 15
ни је до вољ но ди фе рен ци ран у од но су на на ра то ра ко ји при ча пра ву, уну тра шњу при чу, јер се оно што је на по четку при че ре че но: „Тре ба се се ти ти по но во све га и то сре дити у се би“ – по на вља, у ам пли фи ко ва ној за вр шни ци:
А је дан глас у ме ни већ мо ли: не што за оне ко ји су ве чито са ми, ко ји тра га ју не што за Чар ну, да ле ку и не зна ну. Уме сто цве ћа.“
То ро бо ва ње дра ма тич но сти по сва ку це ну, уз сен тимен та ли стич ки тон, да ло је при чи и не што што она ни је сме ла да са др жи. Очи глед но је да је аутор, од но сно на ратор ко ји га за ме њу је, имао озбиљ не про бле ме с пер спекти вом, с про сто ром, с про пор ци јом, ко ја је увек и сву да у умет нич ком де лу знак функ ци о нал но сти. Ула зак у унутра шњу при чу, по ред ова кве по чет не сли ке, не за слу жу је ви ше од дветри ре пли ке јер сце на са же ном с ко фе ри ма ни је аде кват но про ту ма че на, на тег ну та је, као по вод да пра ви (и ле гал ни) на ра тор езо пов ски ис при ча свој лични удес, ве ро ват но и за то да при кри је јед ну по ма ло родо скрв ну ве зу, о де вој ци ко ја је смр ћу ис ка ја ла свој грех пре ма љу бав ни ку што је у пар ти зан ском ра то ва њу из губио здра вље, и љу бав. Бо јим се да је у смр ти ове де вој ке, уз мо гу ћу са ми лост, што не би ва ља ло, и идеј на и иде о ло шка мо ти ва ци ја. Де лу је по ма ло па те тич но и ре то рич ки јед на пе снич ка сли ка о том мла ди ћу ко ји се по на ша као сен тимен та ли стич ки пе сник.
Ни кад је ви ше ни је ви део, а тра жи је. Освр ће се, уз дрх ти пред сва ком де вој ком у цр ној ха љи ни.
За вр шни ца основ не при че, у од су ству на ра то ра, ко га је при по ве дач све сно оста вио да лу та за сво јим че жња ма, та ко ђе је про бле ма тич на јер пр ви пут никпод стре кач, и онај дру ги, ре ци мо, аутор ски на ра тор, си ла зе на ис тој стани ци у ма лом гра ду у ко јем се ско ро сви по зна ју. Очи гледно, Ни ко ли ћев мо ти ва циј ски си стем је за ка зао, но шен неким нео бја шњи вим „по ет ским“ си ла ма, ни је при клад но функ ци о ни сао. Сто га је при мар на фа бу ла на пад но по тисну ла дру ге под тек сте, по ста ла ап со лут ни, и за ста ре ли го спо дар умет нич ке струк ту ре. Ако не по ве де мо ра чу на о му же вље вој при чи да је Чар на ско ро на мер но оти шла не у ким бор ци ма и то пла ти ла гла вом, да би су ге ри сао макар лир ску ми сао о веч но сти пр ве љу ба ви, он да не ће мо
16 ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКА ДАНИЛА НИКОЛИЋА
схва ти ти део рас пле та где се муж гро хо том сме је друк чи је не го као, нај бла же ре че но, пи шче ву не па жњу:
„Чуј те, он ни ка да не ће на ћи ону ко ју тра жи. Он вам је но ћас сво ју при чу ис при чао…“
„Ви то зна те?“
„Чар на ни је жи ва. Ја сам био њен муж, го спо ди не… ха… ха… ха.“
Оста ло је не мо ти ви са но скри ва ње пра вог ауто ра иза из ми шље ног име на, за тим усло вље ност „аутор ског на рато ра“ ко ји се на оквир ним иви ца ма по и сто ве тио и са нара то ро вом ре че ни цом из увод не де о ни це:
… кад сам про шао по ред пр вих ку пеа дру ге кла се с надом да ћу на не ком се ди шту крај про зо ра угле да ти једну де вој ку, са му, као из гу бље ну пти цу.
Про блем овог на ра то ра по ја чан је и чи ње ни цом да му је пи сац дао и епи лог, чи ме је на пра вио и фор мал но оквир при че, од но сно, до де лио му функ ци ју твор ца.
Ов де се ви ше ра ди о Ни ко ли ће вој же љи да на прави јед ну до па дљи ву при чу не го да ство ри јед но соц ре али стич ко де ло. Лу та ње мла дог ауто ра по ла ви рин ти ма и соп стве них же ља, и лек ти ре ко ја му ни је мо гла би ти путо каз!
У од но су на прет ход ну сен ти мен тал ну при чу, припо вет ка От кад си са ма зна ча јан је на пре дак, ма да је схема о из у зет ном би ћу у ве ли кој гре шни ци по зна та и пре вре ме на ка да је Ни ко лић пи сао сво је де ло. Оквир је поја чао тен ден ци ју, по ја чао нео ро ман ти чар ски оре ол необич не а пре зре не слу чај не љу бав ни це, па би за ову при чу вре де ла ми сао из при по вет ке Уме сто цве ћа да је та при ча за све не срећ не љу бав ни це:
… да се тре ба кла ња ти са мо пра вој љу ба ви, чи стој истини и не за слу же ној пат њи.
У зна ку сте ре о ти па со ци јал не ли те ра ту ре
При по вет ка не чи тљи вог на сло ва За њих дво је при ча мо жда је ме та фо ра за сва ис ку ше ња кроз ко ја је мла ди пи сац мо рао да про ђе. Она ро бу је оп ште по зна том сте ре
ИМА НЕНТ НА ПО Е ТИ КА МА ЛИХ ПО РУ КА 17
о ти пу пред рат не со ци јал не ли те ра ту ре на ни воу мо ти ваци је и ка рак те ри за ци је. Јед ног од два бив ша љу бав ни ка, у ста ри јим го ди на ма, не де ли кат ни на ра тор, вра ћа се у „дав но до ба“, с пру стов ском ин то на ци јом и еле гич но шћу:
… вра тио сам се у јед но дав но до ба. Ми слио сам о нашем за јед нич ком де тињ ству.
… Зна те, кад по мом ста ром оби ча ју лу там кроз су мрак, оче ку јем да ћу из не на да сре сти не ко га од оних ко ји су и би ли дра ги. И ето… ве че рас сам срео вас. Али не више ону дав ну Та њу, не. Не мој те се љу ти ти. Ја бих хтео да са мог се бе об ма нем да је пре да мном она дав на де војчи ца, јер без ма лих об ма на и крат ких за но са не мо гу да жи вим.
У сре ди шту ево ка ци је је њи хов да ро ви ти и ле пи друг, из си ро ма шне обу ћар ске по ро ди це, ко ји ће им пе рати вом си ро ма шти не, по ста ти фри зер, у ко га је би ла за љубље на ле па ве тро пир ка Та ња:
Ви сте ме че сто, кад смо се вра ћа ли из шко ле, ву кли за ру кав да би смо га ви де ли. При ме тио сам да сте све чешће про ла зи ли ули цом у ко јој је он ра дио.
Ка ко се Апо лон пре тво рио у снис хо дљи вог гр бав ка? О то ме при по ве да уну тра шња при ча, на ра тор са чи јим се жи вот ним ис ку ством ко си ње гов књи жев ни ста тус. Не дослед ност за ди ре чак у син так су.
Јед но став но, не кон тро ли са ни кон траст као по ступак учи нио је сво је, ра зо рио је умет нич ке мо гућ но сти теме и до зво лио кла сној мо ти ва ци ји да се раз мах не сна гом ту ђин ског, не у мет нич ког по ступ ка. Друг ви ше ни је био Стан ко не го фри зер. Ње гов по ку шај да де вој ку под се ти на де тињ ство за вр шио се крај ње по ни жа ва ју ће, уз не избе жно пер си ра ње, као ви да со ци јал нокла сне дис тан це:
„Мо лим вас, ра ди те ка ко вам се ка же: За то сте, уосталом, и пла ће ни“, ре че Та ња гла сно, те се при сут не да ме ма ло окре ну ше…
„Та тја на“!, по ку шах пре кор но.
За не сен, мој друг је и да ље ра дио, го во ре ћи ти хо:
„Ви се, из гле да, не се ћа те ни чег из ва шег де тињ ства…“
Та тја на, је су да ри ла обр ве не за до вољ на и уста ла. По што
18 ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКА ДАНИЛА НИКОЛИЋА
му је да ла бак шиш, ухва ти ла ме под ру ку и, са очи гледном те жњом да он чу је, ре че:„Про ме ни ћу са лон. Овај гр бав ко гња ви.“
Ни сам се окре нуо, али сам ви део ка ко је кло нуо под тим удар цем…
Упо ре до с овим дво стру ким по ни же њем дру га, те че и онај дру ги про цес – гра ђе ње ње ног ли ка. И ту је пи сац по све тио па жњу кла сној мо ти ва ци ји по је ди но шћу ка ква је чак и ци га ре та:
И ну ди ми ци га ре ту ко ја је би ла не ким про зрач ним нити ма из ве зе на, као да је па у чи ном ср ме иша ра на.
Исто та ко је не до вољ но мо ти ви сан и њен вер бал ни при ми ти ви зам, као и Стан ко ва ви о ли на ко ја се те но ћи чу ла из ње го ве со бе. Чо ве ка чи ји је по нос сло мљен? Уз то, ри гид ност про та го нист ки ње за о кру же на је за вр шном репли ком у уна ка же ној ду ши при пад ни це јед не кла се:
„Па ипак“, ка же по сле, већ уми ре на, „вре ме је из бри сало све. Чак и да сам би ла друк чи ја… Хај де мо!“
О дру гим вр ста ма пи шче ве не ди сци пли не, мо жда не би би ло функ ци о нал но го во ри ти, јер се прав ци Ни коли ће ве ево лу ци је мо гу и без то га са гле да ти.
По ку шај за сни ва ња пси хо ло шке при по вет ке
Да ни ло Ни ко лић по ку шао је да осво ји и пси хо ло шки жа нр, за ла зе ћи у екс пре сив ност на ра тив них вре ме на, у њи хо ву кон ку рен ци ју, са жи ма ње њи хо во, не кад ко ри стећи и чул ну пер цеп ци ју да из ди фе рен ци ра вре ме на, уобли чи ре тро спек ти ву, ко ри шће ње за гра де за мо но ло ге, итд.
При по вет ка Љу бо мо ра об ра ђу је са ди зам и са до мазо хи зам јед ног ста ри јег ба ца ча но же ва у цир ку су, чи је ком плек се под сти че же на ко ја би му, по го ди на ма, мо гла би ти ћер ка. Тим пси хо ло шким про бле мом Ни ко лић се бави ко ри сте ћи вре мен ске пер спек ти ве, њи хо во про жи мање. Исти на, љу бо мо ра се от кри ва јед ним све вре мен ским пре зен том ко ји је у на ра тив ном пер фек ту, да би био по јачан:
Сва ког да на гле да он кроз ма ли про зор ша то ра, ви ди сто ти не му шких очи ју ра зних бо ја и све тло сти; сва ког
ИМА НЕНТ НА ПО Е ТИ КА МА ЛИХ ПО РУ КА 19
да на про жди ру ње но те ло пред њим, док гле да, док чека да на сту пи са сво јом парт нер ком.
Уто ли ко ви ше уви ђа „пла мен по жу де“ ко ји оба ви ја и од но си ње но по лу на го те ло, уто ли ко до ла зи до из ра жа ја оно што би се мо гло на зва ти под све сна за ме на ци ља, ко ју пи сац са мо су ге ри ше:
За то он овој, ту ђој же ни, ко ја са да по сле тре ће, њи хо ве тач ке, са јед ном бо ром ви ше на че лу, за то он њој са насла дом за би ја но же ве око те ла…
По вра так у на ра тив ни пре зент, у ста ну, има још један мо тив – бу кет жу тих ру жа ко је су јој по сла ли други, с функ ци јом ка та ли за то ра, али, по за ко ну кон тра ста, кли макс љу бо мо ре сми ру је се у брач ној иди ли, па је тај на ра тив ни пре зент по слу жио као мо ти ва ци ја не ви ности мла де, 17го ди шње же не. Дру ги део при че, раз ре шење уну тра шње дра ме љу бо мор ног чо ве ка, за ни мљив ј и по то ме што пи сац, ко ји је све зна ју ћи, не све сно пре ла зи у до жи вље ни го вор, 3. ли це пре ла зи, јед но став но, у 1. лице, да гра ди ра на гри же ност ду ше, ко ро зи ју све сти, и та ко убр за рас плет:
Ста јао је, мра мо ран, не ко ли ко тре ну та ка, ми сле ћи или не ми сле ћи на свој стан, ко ла слич на ва го ну, и на жену, мла ду же ну у ње му. Ми сао огор че ње про ђе као црна нит ис под мо зга: она их на мер но рас па љу је, ужи ва у то ме, кур ва! Шта ће би ти кад ми се иње го ди на на ста ни на сле по оч ни ца ма?
Ре ше ња дра ме љу бо мор ног му жа про вид но је; ти ме је бе сми сле ност та кве па то ло ги је ак цен то ва на.
Узе нож. Бле сну оштри ца.
Ту ђа же на, уз др ве ну пло чу при сло ње на, у цр ном трикоу, ла ко крик ну: др шка је ви ри ла из ле ве стра не гру ди.
Ка ме та про зи
Већ у по чет ној тач ки ево лу ци о ног лу ка мо же се уочи ти те жња Да ни ла Ни ко ли ћа да се и на ту ђем тек сту као пред ло шку или као ин спи ра тив ном под сти ца ју ствара је дан мо дел ме та про зе.
20 ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКА ДАНИЛА НИКОЛИЋА
При по вет ка Страх као да је ис пи са на на пер га менту на ко јем је прет ход но – ре ци мо да при па да пи са ној књи жев но сти – жи ве ла и деј ство ва ла на род на при по ветка Сви је ту се не мо же уго ди ти. При ча је под ре ђе на ауторо вој ми сли, чи је по ре кло зна мо, да су дру ги кри ви за удес по је дин ца, страх и бри га до ла зе од ко лек ти ва, ма се.
Свет у ко јем жи ви про та го ни ста при по вет ке је сте свет веч них су ко ба јед ног обе ле же ног по је дин ца.
И у овој умет нич кој струк ту ри на ра тор у пр вом лицу при зи ва све до ка ко ји је бо љи по зна ва лац жи ти ја прота го ни сте. Из дво јен из све та ко ји има не га тив ну оце ну о ње му, он је по стао жр тва стра ха да ће та кав пе јо ра тив сте ћи и син. По сле на ра тив ног пер фек та у функ ци ји моти ва ци је ег зи стен ци јал не бри ге и стра ха а у на ра тив ном пре зен ту, основ ном вре ме ну рад ње, тај страх има по кретач ку уло гу. До ла зак си на и сна хе у го сте по сто је ћи страх по ве ћа ва но вим – да му де те не по не се но во по грд но име као Пе тар удо ви ца, или не ко име у ве зи са по слом ко ји бу де оба вљао не во де ћи ра чу на о буд ном оку па ко сног, сео ског ко лек ти ва.
Ота да Пе тар ни шта ни је ра дио, у то ку не де ље. По след ња два да на пред од ла зак про вео је у хла ду ста рог бре ста пред ку ћом, чи та ју ћи ста ре но ви не и рас ку пу са не санов ни ке сво је по кој не ба бе…
Ни ко лић има раз ви је но чу ло за драм ско и дра матич но, осе ћа трен кад ће си ту а ци ју чо ве ка ко ји је ми слио да је не при мет но ус пео да пре ва ри и над му дри сре ди ну пре тво ри ти у шок, кад ће при вид ни рас плет вра ти ти у ста ње пред за плет, јед но став но кад је вре ме за по ен ту:
Ме ђу тим…
Кад су њих тро је већ из ма кли се лу из ви да, јед на же на по ђе по во ду и од ку ће до ку ће као уз гред по че да са општа ва:
„Оти шао је Пе тар Ла до леж, син Ду ба ков…“
Се ман ти ка по ен те ни је уте шна и оп ти ми стич ка: нема хар мо ни је и рав но те же у од но си ма по је ди на ца и колек ти ва. Зна че ње је још ци нич ни је кад се узме у об зир да је ис ко ри шће на и нај ба нал ни ја ре че ни ца ду ха ру га ју ћег,
ИМА НЕНТ НА ПО Е ТИ КА МА ЛИХ ПО РУ КА 21
ко ја је без о па сна, ви ше го во ри о они ма чи је ста но ви ште но си. Та ко се, и ов де, Ни ко лић ис кљу чио из апо ло ги је ду ха ко лек ти ви те та, спре ман за сво је, су бјек тив но, пра во време, ко је ће по твр ди ти на слов збир ке из 1973. го ди не: Повра так у Ме то хи ју.
Ис ко рак из со ци ја ли стич ког ре а ли зма
Ни ко ли ћу је то пос жи во та као по зо ри шне пред ставе до бро до шао и да би – из вла да ју ћег ка но на и озва ниче ног оп ти ми зма – ис ко ра чио и на го ве стио јед ну дру гачи ју есте ти ку и по е ти ку. Се ман тич ки ак цен ти при по ветке Ње му се жи ви по твр ђу ју ову на ме ру на нео би чан, чак би за ран на чин. Спо на с ме то хиј ским при по ве да штвом пре кр ши ла је основ ни струк ту рал ни за кон ре а ли стич ког при по ве да ња – мо ти ва ци ју, и, с тим у ве зи, прин цип реал но сти и ре а ли стич ке убе дљи во сти, на го ве сти ла фу зи ју жан ро ва и по зо ри ште ап сур да. Ни ко лић ни је свом про та го ни сти до де лио име јер је, у овом кон тек сту, без и ме ност да ле ко ре чи ти ја и у служби је нео бич не по ру ке де ла: а на кра ју ба ла де – под смех, ци ни зам ба нал но сти и ни шта во сти. Ка ко је ту увек прису тан стих Си ме Пан ду ро ви ћа: „Са мо не ово, са мо не банал ност!“ На из глед не кон вен ци о нал но, а са ста но ви шта сми сла на шег тра ја ња сва ко днев но и ви ђе но. Очи ма на ра то расве до ка пра ти мо сме ну сли ка и сце на у ва го ну пут нич ког во за, у чи јем је сре ди шту је дан оста ре ли глу мац, ко ји, пре тво рив ши че ти ри ку пеа у сценски про стор, по ку ша ва да ус по ста ви сво је из гу бље но време, да за у ста ви, или ба рем убла жи не у мит ни ход вре ме на, да се од бра ни од смр ти. У сво јој гро зни ча вој тр ци и же љи да се ис ка же, да за до во љи не у кро ти ву су је ту и ам би ци ју, ста рац ће на пра ви ти гре шку ко ја ни је слу чај на у тек стури при по вет ке, јер има сво ју ме та фо рич ку ду би ну, ег зистен ци јал ну, на ту ра ли стич ку озна ку: ма лој про сто ри ји, на кра ју или по чет ку ва го на, од у зео је пр во бит ну на мену пре тво рив ши је у при вре ме ну по зо ри шну гар де ро бу. И она ће, на кра ју, да по мог не да се ре ши јед на струк ту рал
22 ПРИПОВЕДНА ПОЕТИКА ДАНИЛА НИКОЛИЋА
на за го нет ка ко ја го ли ца на ра то расве до ка, оп те ре ће ног и те о ри јом за ве ре, да от кри је су шти ну не ми ра и кре та ња и по на ша ња пут ни ка ко ји стал но ме ња ку пее и од ла зи у по ме ну ту про сто ри ју. И ево нас са да пред ди ле мом: је ли ту реч о во дви љу и при зем ној ко ми ци? За хва љу ју ћи вриску же не чи ју је ин ти му глу мац не све сно по вре дио, до бија мо ег зи стен ци јал ни упит ник од ко јег нам се ку пе усне: муч ни на. По ли ца јац – све док при во ди умет ни ка у по ли циј ски уред. Ра ди ли се ту о су ко бу са за ко ном? А ко ји то за кон мо же да пре кр ши не мир ни и нер во зни чи ки ца у пут ничком во зу с др ве ним клу па ма сем за ко на ни шта ви ла? По но во је Да ни ло Ни ко лић пре вео је дан про стор у дру го зна чењ ско по ље, по ја чао се ман ти ку то по са, интен зи ви рао ње го ву струк ту рал ну функ ци ју. По ли циј ска ста ни ца по ста ла је по зо ри шна би на. Уме сто од го во ра на зва нич но по ста вље но пи та ње, из гу бље ни чо век глуми не ког Че хо вље вог или Шек спи ро вог ро го њу, до те ме ре на ту ра ли стич ки убе дљи во да по ли ца јац, не мо гав ши да раз гра ни чи ре ал ност и илу зи ју, ва ди ре вол вер на стар чево из гу бље но вре ме, или на глум че ву под све сну же љу да си зи фов ски спре чи не ми нов ност. Да ли је чо век чо ве ку нај ве ћа тај на у вре ме кад се тај не ни су при зна ва ле?
За тим из ро ни из за но са, осмех ну се као кри вац ко ји зна да ће му би ти опро ште но и по ђе на тра шке, ла ко се клања ју ћи, ма ло оза рен. Па обич ним, умор ним гла сом рече:
„Ве ру је те ли сад?… Уми рем, а те шко ми је да то признам…“
По сред но, смрт је из гу би ла хе рој ски оре ол, по ста ла узрок све сних, под све сних не у ро тич них же ља, афе ка та и де ви ја ци ја. Очи глед но је да се ов де ра ди о Ни ко ли ћевој ства ра лач кој же љи да по тра жи са вре ме ни ји при ступ чо ве ко вој лич но сти и ње го вом ка рак те ру, а са мим тим и струк ту ри књи жев ног де ла, да про ме ни или на пу сти дота да шњу есте ти ку и по е ти ку, од ба ци озва ни че ну по ла риза ци ју књи жев них ли ко ва, пре по ру че не и та бу и ра не теме, да да до зна ња да по сто ји и спо ља шње и уну тра шње,
ИМА НЕНТ НА ПО Е ТИ КА МА ЛИХ ПО РУ КА 23
су бјек тив но би ће, и да су та би ћа рав но прав ни ста нов ници књи жев ног де ла, ова дру га ви ше не го пр ва. Ка ко дру га чи је об ја сни ти ми шље ње глум ца да је страст ја ча од по но са, да страст не при зна је по нос, не го пси хо а на ли тич ким ме ха ни зми ма, ду бин ском пси хо ло гијом? На рав но, све је ово у на слу ти, и са мо је на го ве штај про ме не у дру гом, ме то хиј ском пе ри о ду Ни ко ли ће вог ства ра ла штва. Те на слу те су се опло ди ле, до не ле је дан ду бљи дискурс, зре ли ји, урав но те же ни ји кон цепт чо ве ко ве лич ности, је дан ро ма неск ни ка па ци тет и екс тен зи тет ли ко ва ко ји ла ко про би ја ју „ора хо ву љу ску“(Че хов) крат ке при повет ке и про стор и вре ме ла ко пре тва ра ју у хро но топ. То ви ше ни је ди мен зи о ни ра ни лик, не го чо век у ши ро ком зна че њу ре чи, са мно го ал тер на ти ва и пра ва на сло бо ду. Ни ко лић је та ко од ба цио про пи се и кре нуо у ши ро ко простран ство све та и жи во та, пре чи цом, пре ко за ви чај не Мето хи је. Без об зи ра на рат ни жа нр и на по сле ди це лек ти ре пред рат не со ци јал не књи жев но сти и по сле рат ног со ци јали стич ког ре а ли зма, као и на пло до но сну це зу ру по сле пр ве књи ге, очи глед но, ме то хиј ско при по ве да ње ни је без по ре кла, ко ре на; оно ни је па ло из ве дра не ба не го и из Ма лих по ру ка.
Би бли о гра фи ја
При по вет ке:Ма ле по ру ке, Омла ди на, Бе о град, 1956.По вра так у Ме то хи ју, Сло во љуб ве, Бе о град, 1956.Спи сак гре ша ка, Сло во љуб ве, Бе о град, 1976.Спи сак за слу га, СКЗ, Бе о град, 1981.Про ве тра ва ње вла да ра, СКЗ, Бе о град, 1984.Ула зак у свет, Књи жев на за јед ни ца „Бо ра Стан ко вић“, Вра ње,
1997.Ула зак у свет (про ши ре но из да ње), Но лит – Гра фо про мет, Бе о
град – Ру ма, 2000.
Ро ма ни:Вла сни ци бив ше сре ће, На род на књи га, Бе о град, 1989.Кра љи ца за ба ве, Но лит, Бе о град, 1995.Фај ронт у Гр ге те гу, Но лит, Бе о град, 1996.Фо то ке ра ми ка го спо ди на Це ба ло ви ћа, Фи лип Ви шњић, Бе о
град, 2000.Је се ња сви ла, На род на књи га, Бе о град, 2001.Ме ли хат из Гло га, На род на књи га, Бе о град, 2005.Из бо риПо вра так у Ме то хи ју, СКЗ – Је дин ство, Бе о град – При шти на,
1991.Про ве тра ва ње вла да ра, Но ва про све та, Ниш, 1997.Хро ни ка ме то хиј ске ва ро ши Пећ у де сет сли ка, Па но ра ма,
При шти на – Бе о град, 2006.Ула зак у свет, На род на књи га, Бе о град, 2006.Ан то ло ги јаПо след ње при че на пи са не ру ком, Књи жев на омла ди на Ср би је,
Бе о град, 1995.Ме мо ар ска про заВе ли ка пра зна ре ка, На род на књи га, Бе о град, 2006.Цр та за са би ра ње, На род на књи га – По ли ти ка, Бе о град, 2006.Прах за по зла ту, На род на књи га, Бе о град, 2006.
Бе ле шке о пи сцу
Ми ла дин Рас по по вић је ро ђен 1933. го ди не. У Косов ској Ми тро ви ци је за вр шио основ ну шко лу и гим на зију, у ко јој ће, по сле за вр шет ка ју го сло вен ске и оп ште књижев но сти у Бе о гра ду, би ти и про фе сор.
Об ја вио је књи гу сту ди ја, есе ја и кри ти ка под на словом По срод но сти у из да вач ком пред у зе ћу „Па но ра ма“, При шти на – Бе о град, 2005. го ди не.
Члан је Удру же ња књи жев ни ка Ср би је.
Са др жај
Пред го вор 5
Увод 7
Има нент на по е ти ка Ма лих по ру ка 9
Екс пли цит на по е ти ка по сле Ма лих по ру ка 25
Има нент на по е ти ка од По врат ка у Ме то хи ју 1973. 51
Ин тер тек сту ал не ре фе рен це 181
И на кра ју – по глед ка по чет ку 197
Би бли о гра фи ја 203
Бе ле шке о пи сцу 204
Би бли о те ка Зна ко ви
Ми ла дин Рас по по вићПри по вед на по е ти ка Да ни ла Ни ко ли ћа
Из да вачНК Ја сенДе чан ска 12/II, Бе о градТел. 011 32 86 339, 064 12 42 [email protected] sen.com
За из да ва чаВо јо Ста ни шић
Kорект ураНК Ја сен
Ди зајн ко ри цаМир ко То љић
При пре ма за штам пуДра ган Џа ко вић
Штам паДо нат граф Бе о град
Ти раж500© НК Ја сен ДОО© Ми ла дин Рас по по вић
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
821.163.41.09-3 Николић Д.
РАСПОПОВИЋ, Миладин, 1933- Приповедна поетика Данила Николића / Миладин Распоповић. - Београд : Јасен, 2013 (Београд : Донат граф). - 201 стр. ; 24 cm Тираж 500. - Белешка о писцу: стр. [204]. - Библиографија: стр. [203].
ISBN 978-86-6293-011-8
a) Николић, Данило (1926-) - Поетика
COBISS.SR-ID 198004748