Medjunarodno radno pravo skripta 1 deo

7/24/2019 Medjunarodno radno pravo skripta 1 deo

1/35

1. Osnivanje Medjunarodne organizacije rada

Nakon zavrsetka I svetskog rata bilo je jasno da se svetski mir ne moze ostvarivati samo napolitikom miru, nego je isto tako potrebno postii i socijalni mir. Socijalni mir se mogao postici

poboljsanjem i uredjenjem socijalnih problema, a pre svega poloaja radnika.

Deo III !ersajskog ugovora o miru posveen je osnivanju "#$%a i on predstavlja &stav "#$%a, tj. njen osnivaki akt. !ersajskim mirovnim ugovorom stvorene su dve organizacije'

(. Drustvo naroda i ). "#$.

#snovni zadatak Dru*tva naroda bio je da obezbedi ouvanje medjunarodnog mira i saradnjemedju dravama putem sistema kolektivne bezbednosti. Izmedju Dru*tva naroda i "#$%a supostojale znaajne veze'

(. +odudarnost lanstva % lanstvo u Dru*tvu naroda povlailo je za sobom i lanstvo u "#$%a.

Istupanje iz Dru*tva naroda nije automatski znailo i gubitak lanstva u "#$. "#$ je bilavezana za Dru*tvo naroda ali nije imala svojstvo pravnog lica.

). inansijska oblast - "#$ nije raspolagala svojim sopstvenim sredstvima ve je njenounkcionisanje inansirano iz budeta Dru*tva naroda. "#$ je imala kontrolu nad izradom iostvarivanjem budeta.

/. 0rea veza izme1u ove dve organizacije ostvarivala se u postupku kontrole primenekonvencija - istrani postupak koji je pokretan na osnovu tube drave lanice protiv drugedrave lanice zbog neizvr*enja ratiikovane konvencije. 2eneralni sekretar Dru*tva narodabirao je tri lana 3nketne komisije u ijoj nadlenosti je bilo ispitivanje spornog sluaja.

$ezultate anketne komisije ovaj organ je saop*tavao zainteresovanim dravama.

2. Ustav Medjunarodne organizacije rada

&stav "#$%a je izvor medjunarodnog radnog prava i on je ugovornog karaktera.

Sadrina &stava obuhvata dve grupe normi'

% prva grupa reguli*e ustrojstvo "#$, delatnost i obaveze drzava lanica

% druga grupa reguli*e ciljeve i zadatke "#$%a i principe na osnovu kojih se ostvaruju ti ciljevi izadaci.

Norme koje utvr1uju ciljeve i programska naela "#$%a ine +reambulu &stava, koja po svomkarakteru predstavlja jednu deklaraciju.

& I lanu &stava iznet je program "#$%a - zasniva se na principu po kome se op*ti mir moeuspostaviti samo na socijalnoj pravdi. #n polazi od toga da postoje uslovi rada koji za veliki broj


2/35

lica znae nepravdu, bedu i oskudicu svega *to je potrebno za ivot. #vakvi uslovi stvarajunezadovoljstvo *to moe da ugrozi svetski mir i bezbednost.

& cilju popravljanja tih uslova u +reambuli su utvr1eni ciljevi koji treba da se odnose na'

(. uredjivanje radnog vremena,

). obezbedjenje nadnice potrebne za ivot

/. za*titu radnika,

4. za*titu dece, omladine i ena

5. obezbedjenje penzija.

& &stavu je navedeno i devet naela za ostvarivanje ovih ciljeva. 0o su'

(. rad ne treba tretirati kao robu,). pravo na udruivanje treba da je dostupno radnicima i poslodavcima

/. plaanje nadnice radnicima koje su dovoljne za ivot,

4. usvajanje osmoasovnog radnog vremena

5. usvajanje nedeljnog odmora,

6. ukidanje decijeg rada

7. jednake nadnice za oba pola za rad jednake vrednosti,

8. pravicno postupanje prema svim radnicima

9. organizovanje inspekcijske slube.

Izvorni tekst &stava "#$%a utvr1en je (9(9.g., a nakon toga je vi*e puta menjan i dopunjavan.Najznaajnija revizija izvr*ena je (944.g., usvajanjem iladelijske deklaracije.

"#$%a je usvojila zakljuke kojima se obnavlja, precizira i pro*iruje preambula &stava. $evizijase sastoji u tome *to se preambula pored pozivanja na osvarivanje zadataka iz preambule, pozivai na ostvarivanje zadataka iz Deklaracije.

Deklaracija predvidja da "#$ treba da se temelji na sledeim principima'

(. da rad nije roba

). da siroma*tvo predstavlja opasnost za prosperitet svih

/. da borbu protiv siroma*tva treba voditi u okviru svake nacije

4. sloboda izrazavanja i udruivanja je neophodan uslov za stalni progres.


3/35

iladelijska deklaracija je istakla i nova naela - svako ljudsko bice nezavisno od rase, pola iliverovanja ima pravo da ostvaruje svoj materijalni i duhovni razvoj u slobodi i dostojanstvu i sajednakim mogunostima.

Na konerenciji u San rancisku (945.g., potpisana je +ovelja &N na osnovu koje su stvorene

&N kao op*ta svetska organizacija. Iste godine je izvr*ena revizija &stava "#$%a pri emu jeiladelijska deklaracija postala njen sastavni deo.

#vom deklaracijom "#$ je dobila veu autonomiju, stekla je svojstvo pravnog lica, presla je nainansiranje iz sopstvenog budeta i osamostaljena je u pogledu kancelarijske slube.

3. Pojam, univerzalnost i tripartitni sastav MOR-a

"#$ spada u specijalizovane agencije &N. +od specijalizovanim agencijama podrazumevaju se

organizacije ustanovljene medjunarodnim sporazumima odgovorne u okviru svojih statuta zadelatnost na privrednom, kulturnom, dru*tvenom, zdravstvenom i socijalnom planu.

"#$ se odredjuje kao autonomna ustanova u okviru #&N sa zadatkom da unapredjuje usloverada i radne odnose u svetu i da obezbedjuje medjunarodnu saradnju na tom planu. "#$ jeosnovana kao stalna organizacija koja treba da radi na ostvarivanju programa izraenog uiladelijskoj deklaraciji.

Stalnu organizaciju "#$ ine'

(. #p*ta konerencija "#$, ). 3dministrativni savet, /. "edjunarodni biro rada

:edna od karakteristika "#$ je i neprekidnost u njenom radu, postojala je i u toku II svetskograta i danas spada medju najstarije medj. organizacije.

Sama ideja o medjunarodnom regulisanju rada i socijalne za*tite je rezultat jednog univerzalnogshvatanja. 3ko je osnovni cilj "#$ sveop*ti i trajni mir zasnovan na socijalnoj pravdi onda onataj cilj moe i ostvariti samo ako okupi sve drave, tj. ako postane stvarno univerzalna.

+rema &stavu "#$ iz (946.g., lanice "#$%a e biti'

(. drave koje su bile lanice "#$%a (.novembra (945.

). svaka drava prvobitno lan &N

/. svaka drava koja je primljena u lanstvo &N

4. svaka drava ako to zatrai i ako 2eneralna konerencija rada donese odluku o njenomprijemu.

;lan "#$%a moe da istupi iz lanstva ako svoju nameru saop*ti 2eneralnom direktoru"edj.biroa rada. #vo saop*tenje proizvodi pravno dejstvo nakon dve godine od kada ga


4/35

gen.direktor primi, pod uslovom da do tog datuma drava lanica ispuni svoje inansijskeobaveze koje je imala u svojstvu lana.

Istupanje iz lanstva nema uticaja na obaveze koje za tog lana proizlaze iz konvencija koje je onratiikovao.

;lan "#$%a moe biti iskljuen ili suspendovan iz lanstva ako'

(. ako je iskljuen ili suspendovan iz &N

). ako svojim zakonodavtvom sprovodi politiku rasne diskriminacije.

"#$ je zasnovana na tripartitnom sastavu lanova delegacije. #vo naelo je primenjeno kako usastavu "#$%a, tako i u celokupnom nainu rada ove organizacije.

& sastavu #p*te konerencije i 3dministrativnog saveta nalaze se delegacije svake drave lanicesastavljene od predstavnika vlada, radnika i poslodavaca.

#vakva struktura je bila utvrdjena jo* &stavom iz (9(9.g., i temelji se na ue*u razliitihinteresnih grupa u dono*enju odluka koje se odnose na pitanja koja upravo njih neposrednointeresuju.

0ripartitnost je ponekad dovodila do te*koa u radu "#$%a koje su nastajale kako zbog razlikazasnovanih na rasi i ideologiji, tako i zbog razlika u oblasti socijalnog, ekonomskog i kulturnograzvoja.

4. Organi Medjunarodne organizacije rada

(. #p*ta konerencija rada predstavlja' najvi*i organ "#$, 2eneralnu skup*tinu "#$%a,!rhovnu instancu, !rhovni tribunal nadlean da se izjasni o socijalnoj politici, Svetski tribunal ukome se diskutuje o pitanjima rada, "edjunarodni parlament rada.

Sastavljen je od nacionalnih delegacija drava lanica. Svaka delegacija ima 4 lana od kojih su) delegati vlade, ( predstavnik radnika a ( je predstavnik poslodavaca.

!ladini delagati ue*em u radu


5/35

Delegacija ne istupa kao celina, ve je svaki lan slobodan da zauzme mi*ljenje i stav koji ponjegovom mi*ljenju odgovara dravnom ili proesionalnom interesu.

=a #p*tu konerenciju rada neki pisci kau da je potpuno suveren organ, a u prilog tome se istiinjena dva ovla*enja'

(. ovla*enje da odluuje o prijemu novih lanova

). ovla*enje da odredjuje budet organizacije.

). 3dministrativni savet - kolegijalni organ, u njegov sastav ulazi 48 lica, od kojih su )4predstavnici vlada, () predstavnika poslodavaca i () predstavnika radnika. #d )4 predstavnikavlada, (> imenuju vlade industrijski najrazvijenijih drava, a ostalih (4 lanice koje u tu svrhuodrede vladini delegati na konerenciji. ;lanove koji predstavljaju poslodavce i radnike birajudelegati poslodavaca odnosno delegati radnika na konerenciji.

3dministrativni savet ima svoju upravu koju ine predsednik i dva potpredsednika. :edno licepredstavlja vladu, a druga dva radnike i poslodavce. =asedanja saveta mogu biti redovna ilivanredna. !anredna se odravaju onda kada najmanje (6 lanova podnese pismeni zahtev.

Ima sledea ovla*enja'

(. da utvrdjuje dnevni red konerencije

). da odredjuje mesto njenog zasedanja

/. da saziva regionalne konerencije

4. da podstie saradnju sa drugim medj.organizacijama

5. da imenuje generalnog direktora "ej.biroa rada.

/. "edjunarodni biro rada - stalni sekretarijat "#$%a. $adi neprekidno i preko njega


6/35

/. izvr*avanje specijalnih anketa koje su konerencija ili 3dministrativni savet predloili

. !elatnost MOR-a

(. Normativna delatnost - sastoji se u dono*enju konvencija i preporuka. & poetku je imala zacilj da za*titi radnike od eksploatacije i od te*kih i nepravinih uslova rada. =atim prelazi naregulisanje i garantovanje osnovnih prava radnicima, npr. pravo na sindikalno organizovanje,za*tita od prinudnog rada i eksploatacije. +osveena je i obezbedjivanju ekonomskog i socijalnograzvoja i progresa tj. ona reguli*e odnose zapo*ljavanja, socijalnog osiguranja, radne iproesionalne odnose.

). Nauno%istraivaka delatnost - obuhvata prikupljanje i obradjivanje odredjenih inormacija.#bavlja se preko zasedanja odredjenih komisija na kojima se razmatraju i izuavaju odredjenapitanja. &staljena je praksa da se svako pitanje koje se namerava staviti na dnevni red zasedanja


7/35

mogu da podnesu' vlade drava lanica, nacionalna poslodavaka ili radnika organizacija, nekamedj.organizacija.

#d dnevnog reda zasedanja moe se odstupiti po*to vlada svake zemlje lanice ima pravo daospori uno*enje u dnevni red zasedanja odredjenih pitanja. !lada koja se protivi treba da iznese

razloge za svoj stav koji se podnose 2eneralnom direktoru. +itanje na koje je uinjen prigovorostae na dnevnom redu ako konerencija odlui veinom od )B/ glasova prisutnih delegata.

+itanje koje je uneto u dnevni red moe biti predmet dvostruke ili proste diskusije. Dvostrukadiskusija je uobiajen postupak, dok je prosta izuzetak i primenjuje se u sluajevima hitnosti,podrazumeva jednokratnu raspravu.

"edj.biro rada preduzima istraivanja u vezi sa odredjenim pitanjima, prikuplja dokumentacionimaterijal. Na osnovu istraivanja pravi prethodni izve*taj u kome daje prikaz zakonodavstva iprakse raznih zemalja koji zajedno sa upitnikom koji se odnosi na izradu konvencija i preporukadostavlja dravama lanicama. Izve*taj sa upitnikom dostavlja se najmanje () meseci prepoetka zasedanja, a vlade svoje odgovore dostavljaju u roku od 4 meseca, odnosno 5 meseciCed.drave.

+o*to primi odgovore od strane vlada zemalja lanica, "edj.biro sastavlja novi izve*taj uz kojidaje i nacrt teksta za izradu konvencije ili preporuke. #vaj izve*taj slui kao osnova za diskusijuna zasedanju kon.

+osle zavr*etka prvog zasedanja, "edj.biro na osnovu rezultata prve diskusije priprema jedan ilivi*e tekstova konvencija ili preporuka i dostavlja ih vladama. !ladam se ostavlja rok od trimeseca da dostave svoje amandmane i primedbe.

Na drugom zasedanju konerencija e o predlogu odluivati u plenumu ili e ga poveriti

posebnoj komisiji koja e razmotriti predloeni tekst.&svojeni tekst konvencije ili preporuke dostavlja se redakcionom odboru da izvr*i konanuredakciju. +osle ove procedure pristupa se konanom glasanju. Da bi neka konvencija ilipreporuka bila usvojena potrebna je vecina od )B/ prisutnih delegata. 3ko konvencija ne dobijepotrebnu veinu ve dobije prostu veinu, konerencija moe da konvenciju uputi redakcionomodboru da bi joj dao oblik preporuke.

$. O%aveze dr&ava 'lanica prema usvojenim #onvencijama i preporu#ama

&svojene konvencije i preporuke se dostavljaju svim lanovima "#$%a. 3ko je u pitanjukonvencija ona se dostavlja na ratiikaciju, a ako je u pitanju preporuka ona se dostavlja narazmatranje da bi se primenila u ormi nacionalnog zakona ili u drugoj ormi.

Svaki lan je obavezan da u roku od godinu dana od zavr*etka zasedanja konerencije podnesekonvenciju odnosno preporuku nadlenoj vlasti, vlast koja je nadlena da donosi zakone opitanjima koja su predmet konvencije ili preporuke. 0o je zakonodavna vlast odn. parlament.


8/35

$atiikacija predstavlja diskreciono pravo svake drave i ono se ispoljava u sledem'

(. nadleni organ vlasti ovla*en je da odbije ratiikaciju

). nije obavezan da izvr*i ratiikaciju

/. ovla*en je da da saglasnost na uslovnu ratiikaciju4. ovla*en je da delimino ratiikuje konvenciju.

$atiikacija predstavlja jednostrani, ormalni pravni akt kojim se potvrdjuje ugovor i uspostavljapravni reim ormulisan ugovorom.

"ogua je i uslovna ratiikacija, to je ratiikacija pod odlonim uslovom. +rimena odredjenekonvencije koju je drava ratiikovala odlae se do momenta ratiikacije od strane nekih drugihdrava.

+rilikom ratiikacije se mogu postaviti i odredjene rezerve. 0o su ormalne jednostrane izjave

kojima se jedna drava ogradjuje od izvesnih odredaba ugovora, s tim da je taj deo ugovorauop*te ne vezuje ili da tim odredbama daje ogranicen doma*aj. +roizvode dejstvo ako ih drugeugovorne strane prihvate. "oraju biti precizno ormulisane i u pismenom obliku dostavljenesvim dravama ugovornicama.

;lan "#$ koji od nadlene vlasti dobije saglasnost za ratiikaciju duan je da o ratiikacijiobavesti 2eneralnog direktora "edj.biroa rada u razumnom roku.

;lan "#$ koji od nadlene vlasti ne dobije saglasnot za ratiikaciju duan je da dostavi izve*taju kome e ukazati na razloge zbog kojih konvencija nije ratiikovana ili preporuka prihvaena.

Da bi konvencija stupila na snagu potrebno je da drava lanica o ratiikaciji obavesti

2eneralnog direktora i da mu dostavi ormalne ratiikacije konvencije. #n e je registrovati iposlati 2eneralnom sekretaru &N radi registrovanja saglasno +ovelji &N.


9/35

se maniestuje volja drava koju izraavaju tripartitne delegacije o tome kako treba regulisatiodredjene odnose u cilju pobolj*anja uslova ivota i rada zaposlenih i lanova njihovih porodica.

& literaturi se govori o sledeim osobenostima konvencija rada'

(. medj.konvencije rada usvaja #p*ta konerencija u ijem sastavu se nalaze predstavnici vlada,

radnika i poslodavaca

). one su rezultat prethodne rasprave i glasanja na konerenciji rada

/. autentini tekst konvencije potpisuje predsednik i 2eneralni sekretar


10/35

&svojena preporuka predstavlja samo izjavu o tome da e drava voditi rauna o smernicama iuputstvima iz preporuke prilikom regulisanja odredjenih pitanja.

+reporuke mogu biti donete'

% kao samostalni akt kada neko pitanje nije regulisano konvencijom.

% paralelno sa konvencijom - predstavlja dopunu konvencije u slucaju kada je predmetkonvencije te*ko primenjiva materija

% umesto konvencije - kada predlog konvencije nije dobio potrebnu veinu glasova ali je dobioprostu veinu.


11/35

/. ispitivanje inormacija koje daje vlada.


12/35

+osebni postupci kontrole se primenjuju'

(. za izvesna podruja ili

). za odredjene sluajeve ili pitanja.:edna od najvanijih procedura je procedura za*tite sindikalnih sloboda. +ored ove postoje iprocedure posebne studije i posebne anktete.

& postupku za*tite sindikalnih sloboda uetvuju dva organa'

(.


13/35

11. Rezolucije i de#laracije MOR-a

$ezolucija predstavlja ormalni akt koji usvajaju uesnici odredjenih medjunarodnih skupova iliorgani medjunarodnih organizacija. Sadrinu rezolucije ine ocene, poruke, kao i zakljuci oodredjenim pitanjima politike, ekonomske, socijalne i kulturne prirode.

$ezolucija sadri politiku odluku. Njen uticaj proizlazi iz znaaja problema koji se u njojrazmatraju, ubedljivosti zauzetih stavova i iznetih ocena i zakljuaka. $ezolucije su akti koji su

prisutni i u praksi "#$%a. & literaturi se razlikuju dve grupe rezolucija'(. rezolucije koje sadre ocenu stanja re*avanja nekih politikih, socijalnih, ekonomskih itehniko%organizacionih problema koji se tiu uslova rada i ivota radnika.

). rezolucije koje sadre poziv, elje ili preporuke za izgradnju normativnog poretka i one suupuene svim lanovima organizacije.

$ezolucije i dopune rezolucija stavljaju se na glasanje ako budu predloene na raspravi prilikomzasedanja #p*te konerencije rada. +itanja iz rezolucije koja nisu ukljuena u dnevni red togzasedanja se pretresaju na tom zasedanju


14/35

4. svaki rad ili usluga koji se zahtevaju u sluajevima vi*e sile tj. rata, poplave, nesrece, pozara...

#bavezni ili prinudni rad moe se upotrebljavati za vreme prelaznog perioda jedino u javnesvrhe i kao izvanredna mera.

Nadlena vlast moe naloiti prinudni rad samo ako se prethodno u vezi'

(. daje rad ili usluga koji se trae od neposrednog interesa za zajednicu

). da je rad ili usluga hitno potrebna

/. da je bilo nemogue da se nabavi dobrovoljna radna snaga.

+rinudni rad se ne moe narediti u korist pojedinca, dru*tva ili privatnih pravnih lica. Samosposobni i odrasli mu*karci mogu biti podvrgnuti prinudnom radu, a u pogledu godina oni nesmeju imati manje od (8 niti vi*e od 45.g. !reme za koje se lice moe podvrgnuti prinudnomradu je ogranieno. =a svakih () meseci prinudni rad ne sme trajati due od 6> dana. $adni danlica koja su podvrgnuta prinudnom radu je iste duine kao i onih koji slobodno rade a pored toga

ona imaju i pravo na nedeljni odmor.

+rinudni ili obavezni rad moe biti plaen. #d plaanja se izuzima prinudni rad koji se zahtevakao porez ili koji je naloen za radove u javnom interesu. & slucaju nescrenog slucaja postojinaknada.

+osebni uslovi rada se utvrdjuju u oblastima'

(. izvodjenja gradjevinskih radova

). prenosa lica i robe

/. za primenu prinudnog rada u obradjivanju zemlji*ta


15/35

13. +a%rana dis#riminacije

Diskriminacija je odnos koji se zasniva na ukidanju ili ograniavanju principa ravnopravnosti ijednakosti u sticanju, kori*enju i uivanju prava i sloboda oveka odnosno gra1anina.

Naelo nediskriminacije u sticanju i ostvarivanju prava utemeljeno je u svim medjunarodnimaktima o ljudskim pravima. +osebno treba navesti akte kao *to su' +ovelja &N, #p*ta deklaracijao pravima oveka, "edj.pakt o gra1anskim i politikim pravima i medj.pakt o ekonomskim,socijalnim i kulturnim pravima.

#p*ta konerencija "#$%a je usvojila dva akta' o jednakostinagradjivanja mu*ke i enske radne snage za rad jednake vrednosti.

"#$ je u svom radu nastojala da elimini*e'

(. diskriminaciju pojednih kategorija radnika Cena, stranaca, radnika migranata

). da sprei odredjene vrste diskriminacije u odnosu na sve radnike na odredjenim podrujima

/. da sprovede op*ti princip zabrane diskriminacije na polju radnih odnosa.

+rema


16/35

#p*ta


17/35

1. Pravo na slo%odu sindi#alnog udru&ivanja i organizovanja

Sloboda sindikalnog organizovanja je deo prava na slobodu udruivanja uop*te. &druenja sudobrovoljne organizacije gradjana koje oni osnivaju radi ostvarivanja njihovih zajednickihciljeva i interesa.

+oslodavci i radnici ostvaruju pravo na sindikalno organizovanje tako *to'

(. organizuju organizacije po svom izboru ili pristupaju ovim organizacijama

). bez prethodnog odobrenja i

/. bez ikakvih izuzetaka Cpravo na sindikalno organizovanje se prostire na sve radnike bezikakvih razlika u pogledu boje, rase, pola, nacionalnosti....

:edini izuzetak koji moe primeniti svaka strana odnosi se na pripadnike vojske i policije za kojeje predvidjeno da e nacionalnim zakonom biti propisano u kojoj meri e se konvencijaprimenjivati u odnosu na ova lica.

Ailj sindikalnog organizovanja je za*tita i unapredjenje proesionalnih i ekonomskih interesa svihlanova sindikalne organizacije. Sloboda sindikalnog organizovanja podrazumeva i slobodusindikalnog delovanja. Delovanje sindikata mora biti slobodno ali u skladu sa pravnim poretkomdrave i usmereno na ostvarenje socijalnih i ekonomskih prava i interesa zaposlenih.


18/35

(. da se javne vlasti moraju uzdrati od svake intervencije koja bi imala za cilja ogranienjesindikalnih prava ili ometanje zakonskog izvr*enja

). da sindikalne organizacije radnika i poslodavaca ne mogu biti raspu*tene ili njihova delatnostobustavljena administrativnim putem.

Sloboda sindikalnog organizovanja i delovanja podrazumeva i autonomiju sindikalnihorganizacija. #na je obezbedjena garantovanjem prava na'

(. dono*enje statuta i administrativnih akata

). slobodan izbor svojih predstavnika

/. organizovanje svojeg upravljanja i delovanja.

:edna od pravnih garancija sindikalne slobode jeste i davanje prava sindikalnim organizacijamada dobiju svojstvo pravnog lica.


19/35

& izvesnim vitalnim slubama ogranienje prava na *trajk ima za cilj da se u toku *trajka po*tujeminimum slube, tj. minimum procesa rada. 0aj minimum mora biti striktno odredjen, tj. moraobuhvatiti minimum operacija da se ne bi izloili opasnosti ivot, zdravlje ili imovina ljudi.

+iketing predstavlja okupljanje radnika za vreme trajanja *trajka ispred ulaza u poslovne

prostorije u cilju odvraanja zaposlenih od rada za poslodavca. +o pravilu nije zabranjen osimkada *trajk izgubi miran karakter.

1$. Rad sa s#raenim radnim vremenom

$adnik sa skraenim radnim vremenom je zaposleno lice koje u poredjenju sa radnikom koji radipuno radno vreme ima manji broj redovnih radnih sati.

+od uporednim radnikom, tj. radnikom koji radi puno radno vreme podrazumeva se radnik koji'

(. radi pod istovetnim radnim uslovima

). radi na istim ili slinim poslovima i

/. koji je zaposlen u istom preduzeu.

$adnici koji su zaposleni sa punim radnim vremenom, a rade krae zbog ekonomskih, tehnikihili strukturalnih razloga ne smatraju se radnicima koji rade sa skraenim radnim vremenom.

$adnici koji rade sa skraenim radnim vremnom treba da imaju istu vrstu za*tite kao i uporedniradnici. 0u za*titu treba obezbediti u oblasti'

(. materinske za*tite). zakljuenja radnog odnosa

/. plaenog godi*njeg odmora i

4. bolovanja.

"oraju biti preduzete mere da se radniku sa skraenim radnim vremenom obezbedi garantovanlini dohodak obraunat proporcionalno po satu.

$adnici sa skraenim radnim vremnom iji je broj radnih sati ili zarada ispod praga mogu biti odstrane drave izuzeti iz socijalnog osiguranja osim u vezi sa'

(. naknadom za povredu na radu i

). sa merama porodiljske za*tite.

+redvidjena je i mogunost prelaska sa punog na skraeno radno vreme i obrnuto. +relazak trebadozvoliti u sluajevima kao *to su'

(. trudnoa


20/35

). potreba da se podie malo dete

/. bolest lana najue porodice.

1(. Rad #od #ue

=a pojam radnika kod kue znaajno je'

(. da on rad obavlja u njegovoj kui ili prostorijama koje on izabere a koje nisu prostorijeposlodavca

). da rad obavlja za novanu naknadu

/. da on svojim radom stvara odredjene proizvode ili prua usluge i

4. da on nema autonomiju da bi mogao biti smatran nezavisnim radnikom.

@ica koja imaju status zaposlenih ne mogu se smatrati radnikom kod kue samo iz tog razloga*to svoj posao e*e obavljaju u svojoj kui nego na uobiajenom radnom mestu.

Nacionalna politika o radu kod kue treba da promovi*e jednakost postupanja prema radnicimakod kue i ostalim zaposlenima. :ednakost postupanja treba promovisati u vezi sa'

(. pravom radnika koji rade kod kue da osnuju ili se pridrue organizacijama po sopstvenomizboru i da uestvuje u njihovom radu

). za*titi od diskriminacije prilikom zapo*ljavanja

/. za*titom bezbednosti i zdravlja

4. linim primanjima itd.

& pogledu uzrasta potrebnog za zapo*ljavanje na radu kod kue treba primeniti iste propise kojivae i za uobiajeni rad.

:ednakost postupanja prema radnicima kod kue podrazumeva i jednakost u oblasti zarada.+otrebno je utvrditi minimalni iznos zarada, a to se ini


21/35

Svaka drava lanica je obavezna da organizuje nacionalnu slubu za zapo*ljavanje koja eposredovati u zapo*ljavanju. #na se osniva kao javna i besplatna sluba.

#snovni zadatak ove slube sastoji se u stvaranju najbolje mogue organizacije za posredovanjeu radu. $adi ostvarivanja ovog zadatka sluba e saradjivati sa drugim zainteresovanim javnim i

privatnim ustanovama.Nacionalna sluba za zapo*ljavanje treba da se sastoji od sistema biroa za posredovanje. Sistembiroa treba da obuhvati mreu lokalnih i regionalnih biroa. ?iroi treba da budu tako locirani dabudu pogodni za saradnju i poslodavcima i radnicima.

Sluba za zapo*ljavanje treba da bude tako organizovana da obezbedi eikasno zapo*ljavanje,treba da pomogne licima u pronalaenju odgovarajueg zaposlenja, a poslodavcima uregrutovanju radnika koji odgovaraju potrebama preduzea.

=naajnu pretpostavku za posredovanje u zapo*ljavanju i za unkcionisanje tri*ta predstavljavodjenje evidencije o licima koja trae zaposlenje. #va lica se upisuju u evidenciju i pri tom se

oznaava njihova kvaliikacija, iskustvo i naklonost i vr*i kontrola njihove izike i psihikespremnosti ako je potrebno.

Sluba prima obave*tenja od poslodavaca o slobodnim radnim mestima. Na osnovu ove potrebeposlodavaca sluba upuuje na slobodna radna mesta lica koja poseduju potrebne strune i radnesposobnosti.

Sluba preduzima i odredjene mere kako bi se olak*ala mobilnost radnika u cilju zapo*ljavanja."obilnost radnika moe biti struna i geograska. Struna mobilnost se ostvaruje u ciljuuskladjivanja ponude radne snage sa mogunostima zaposlenja u raznim proesijama.2eograska mobilnost ima za cilj da se pomogne preme*tanje radnika u oblasti u kojima postoji

mogunost za zapo*ljavanje. Sluba treba da prati i unkcionisanje sistema posredovanja. 3 toini tako *to prikuplja i analizira sva obave*tenja u pogledu posredovanja u zapo*ljavanju. #nae to initi u celoj zemlji u raznim industrijama, proesijama ili krajevima.

2*. +a0tita radni#a migranata

+od radnikom se podrazumeva samo ono iziko lice koje po osnovu ugovora o radu saposlodavcem u ime i za raun poslodavca izvr*ava odredjeni rad.

0ermin migrant se koristi za oznaavanje lica koja se sele tj. koja menjaju mesto stanovanjaodnosno boravka.

;inioci koji uslovljavaju pokretljivost stanovni*tva mogu se podeliti na ekonomske,vanekonomske i subjektivne. & ekonomske inioce spadaju' mogunost zaposlenja, mogunostobrazovanja, radni i ivotni uslovi, visina zarade... & vanekonomske inioce spadaju poplave,su*e, zemljotresi, epidemije... Subjektivni inioci se odnose na individualno nezadovoljstvomigranata situacijom u kojoj se nalaze.


22/35

+rema duini trajanja migracije se dele na privremene i trajne. +rivremene podrazumevajuzaposlenje radnika migranata u odredjenoj dravi na due ili krae vreme. 0rajne migracijepodrazumevaju doivotno ostajanje radnika migranata u dravi zaposlenja.

=a*tita radnika migranata tj. garantovanje njihove socijalne sigurnosti na teritoriji drugih drava

zapoelo je zakljuivanjem ugovora izmedju pojedinih drava i to na taj nain *to su u ugovore oradu uno*ene odredbe o socijalnom osiguranju.

+rema


23/35

Svaki zaposleni voza ima pravo da koristi pauzu. +ravo na pauzu voza koristi posle 5 satineprekidnog rada. #va granica se moe izuzetno prekoraiti najvi*e do jedan sat.

=aposleni voza ima pravo na dnevni odmor koji mora trajati najmanje (> sati neprekidno u toku)4 asa. & toku trajanja dnevnog odmora voza nije duan da ostane u vozilu ili njegovoj blizini.

+od uslovom da je preduzeo potrebne mere za obezbedjenje sigurnosti vozila i njegovog tereta.Nadleni organ u svakoj dravi lanici moe kao privremeni izuzetak da odobri' produenjetrajanja vonje, produenje trajanja neprekidnog rada kao i smanjenje dnevnog odmora. #vajizuzetak je mogu samo ako je to neophodno da se izvr*e neophodni poslovi'

(. u sluaju kvara, nezgode ili prekida u saobraaju

). u sluaju vi*e sile

/. u sluaju hitne i izuzetne potrebe da se osigura rad javnih slubi.

22. +a0tita plata

=a*tita plata regulisana je konvencijom br.95. #va konvencija se primenjuje na sva lica kojimase plata isplauje ili ima da se isplati. Nadlena vlast drave lanice moe da izuzme od primeneodre1ene odredbe konvencije na odredjene kategorije zaposlenih lica, koja rade u okolnostima iuslovima zaposlenja koji su takvi da im primena ove konvencije ne bi odgovarala.


24/35

samo u radne dane. & sluaju likvidacije ili steaja radnici zaposleni u preduzeu imaju statuspoverioca sa prvenstvom potraivanja.

Sve drave lanice su preuzele obavezu da ustanove sistem minimalnih nadnica Njihova svrha sesatoji u tome da se radnicima prui potrebna za*tita u pogledu minimalno dozvoljenog nivoa

nadnica.+ri utvrdjivanju nivoa nadnica potrebno je uzeti u obzir odredjena merila' potrebe radnika injihovih porodica, tro*kovi ivota i promene u njima, op*ti nivo zarada u dravi, davanja izsocijalnog osiguranja i ivotni standard drugih scijalnih grupa.

&tvrdjivanje nadnice moe biti izvr*eno zakonom, odlukom nadlenog organa, odlukomkomisije ili saveta za plate i odlukom suda za radne sporove.

!isinu minimalne plate potrebno je uskladjivati u redovnim intervalima ili kad god se smatra daje to potrebno.

23. +a0tita na radu

#rganizovanje i sprovodjenje za*tite na radu je oblast dru*tvenih odnosa koja je od samogpoetka bila predmet regulisanja "#$%a.

#bezbedjenje za*tite radnika od op*tih i proesionalnih bolesti i nesrea na radu je jedan odustavnih ciljeva "#$%a ijem ostvarivanju ona tei. & tom cilju #p*ta konerencija rada jeusvojila etiri preporuke i to'

(. preporuku o preventivnoj za*titi od uglja). preporuku o za*titi ena i dece od trovanja olovom

/. preporuka o osnivanju javne slube za higijenu

4. preporuka o zabrani upotrebe belog osora.

#snovni cilj usvajanja ovih preporuka proizlazi iz potrebe da se doprinese obezbedjenjupovoljnih uslova za rad na onim mestima gde je opasnost po zdravlje radnika bila najvea.

#p*ta konerencija rada je usvojila i dve konvencije i to


25/35

Norme koje reguli*u ova tri podruja se mogu podeliti na op*te i posebne za*titne norme. #p*teza*titne norme odnose se na za*titu svih radnika u radnom odnosu. +osebne za*titne normeodnose se na za*titu s obzirom na vrstu delatnosti, s obzirom na rad koji se vr*i i s obzirom napojedine kategorije lica.

#p*ta za*tita na radu obuhvata za*titne norme koje se odnose na sve privredne delatnosti i na sveradnike zaposlene u tim delatnostima. & cilju op*te za*tite svaka lanica treba da ormuli*e isprovodi jedinstvenu nacionalnu politiku o za*titi na radu, zdravstvenoj za*titi i radnoj sredini.Ailj ove politike treba da bude spreavanje nesrea na radu, proesionalnih oboljenja i ostalihpovreda na radu koje su povezane sa radom ili sa de*avanjima u toku rada.

2lavne aktivnosti koje utiu na sigurnost i zdravlje na radu a o kojima ova politika mora da vodirauna su'

(. projektovanje, testiranje, kori*enje i odravanje materijalnih elemenata rada Cradnog mesta,alat, ma*ine, opreme

). odnosi izmedju materijalnih elemenata rada i lica koja obavljaju rad i prilagodjavanje ma*ina iopreme sposobnostima radnika i

/. osposobljavanje i obuka zaposlenih radi postizanja odgovarajueg nivoa za*tite na radu.

Svaka drava lanica treba da posebnim zakonom predvidi mere za sprovodjenje nacionalnepolitike. 0reba preduzeti mere za usmeravanje poslodavaca i radnika da bi im se pomoglo uispunjavanju zakonskih obaveza.


26/35

4. pobolj*anje uslova zaposlenja.

+ropisivanje godina ivota kao uslova za rad ima trostruku unkciju'

% za*titne prirode i njome se spreava da deca pre nego *to dostignu odredjeni uzrast stupaju narad koji bi mogao *tetno da deluje na njihov razvoj

% propisivanje minimalnih godina ivota u odredjenim oblastima - tu se trai vi*a starosnagranica od op*te u cilju za*tite radnika i sigurnosti rada u odredjenim oblastima

% drava propisivanjem ovog uslova obezbedjuje kvantum dru*tveno potrebne koliine rada.

Starosnu granicu za prijem u radni odnos predstavlja uzrast od (5 god. Izuzetak je zaposlenje zarad na predstavi u pozoristu. "inimalne godine ivota za rad na podzemnim radovima i urudnicima iznosi (6 god.

=naajnu unkciju u obezbedjivanju zdravlja i sigurnosti rada u rudnicima treba da imajuprogrami osposobljavanja. #vi programi odnose se na mlade ljude i to kako one koji su zaposleni

tako i na one koji treba da se zaposle na podzemnim radovima i rudnicima. +rogram treba daukae na'

(. opasnost po zdravlje radnika koji rade u rudnicima

). na higijenu i prvu pomo

/. na mere predostronosti koje treba preduzeti da bi se za*titilo zdravlje i obezbedila sigurnostna radu.

+oslodavac je duan da mlado lice obavesti'

(. o opasnostima od nesrenog sluaja

). o za*titnim merama i opremi

/. o propisima o bezbednosti i metodima prve pomoi.

#va lica treba da imaju i pravo na nedeljni odmor u trajanju od /6 asova neprekidno u tokuperioda od sedam dana. #vaj odmor treba da se produava sa ciljem da se dostigne bar 48 sati.@ica mladja od (8 god. koja rade na podzemnim radovima treba da imaju plaeni godi*nji odmorkoji ne moe biti krai od )4 radna dana u toku godine.

2. +a0tita &ena na radu

Eene na radu i u vezi sa radom uivaju posebnu za*titu s obzirom na njihove psihoizikeosobine i s obzirom na trudnou i unkciju materinstva.

+osebna za*tita za ene na radu odnosi se na obavljanje te*kih i napornih poslova, podzemnihradova i na noni i prekovremeni rad.


27/35

Nijedno lice enskog pola bez obzira na godine starosti ne moe biti zaposleno na podzemnimradovima u rudnicima. +od rudnikom se podrazumeva svako preduzee za vadjenje materijalakoji se nalazi pod zemljom. #va zabrana se odnosi na sledea lica'

(. lica koja zauzimaju rukovodee poloaje

). lica zaposlena u zdravstvenim i socijalnim slubama

/. lica koja u toku *kolovanja treba da provedu odredjen period u rudniku radi sticanjapraktinog iskustva.

#p*ti je princip da ena ne moe biti zaposlena ni u jednom industrijskom preduzeu u toku noiu periodu od (> asova uvee do 7 asova ujutru.

#dredbe o zabrani nonog rada nee se primenjivati'

(. u sluaju vi*e sile, kad u preduzeu nastane prekid rada koji se ne moe predvideti i koji nemaperiodini karakter

). u sluaju kada se rad obavlja na materijalima koji su podloni brzom kvarenju ako je potrebnoda se ovi materijali spasu od neizbene propasti.

=abrana moe da bude ukinuta odlukom vlade nakon konsultacije sa organizacijama radnika iposlodavaca. !lada moe doneti takvu odluku ako nacionalni interes to bude zahtevao zbognaroito ozbiljnih okolnosti. &kidanje zabrane traje dok traju okolnosti koje su je izazvale.

"ogue je i skraenje nonog perioda na (> asova u industrijskim preduzeima koja obavljajusezonske poslove s tim da ono moe trajati najvi*e 6> dana u godini.

2". +a0tita invalida

$egulisana je


28/35

Struno osposobljavanje invalida ima za cilja da omogui zainteresovanim licima da vr*eekonomsku aktivnost u kojoj e moi da koriste svoja struna znanja ili sposobnosti. Da bi seosvarili ovi ciljevi osposobljavanje treba da bude'

(. koordinirano sa izabranim zaposlenjem koje se po mi*ljenju lekara vr*i na poslovima gde

invalidnost najmanje utie na izvr*enje rada). dato ono zaposlenje koje odgovara invalidu i koje je slino njegovom ranijem zaposlenju

/. nastavljeno sve dok invalid ne bude sposoban da radi u uslovima jednakim sa zdravimradnicima.

#dabrano zaposlenje u procesu osposobljavanja i preosposobljavanja je jedno od sredstava kojeomoguuje sticanje odgovarajueg zaposlenja i njegovog ouvanja. =adovoljavajue zaposlenjeinvalida trebalo bi da bude obezbedjeno primenom odredjenih mera, kao *to su'

(. regrutovanje lica koja trae zaposlenje

). vodjenje evidencije o njihovim kvaliikacijama i sklonostima

/. razgovor u cilju zaposlenja

4. podsticanje poslodavaca da obaveste nadlene vlasti o upranjenim mestima.

2$. Radni'#i predstavnici

+oloaj i za*tita radnikih predstavnika u preduzeima regulisan je


29/35

/. specijalni postupak albe koji stoji na raspolaganju radnikim predstavnicima koji smatraju daim je radni odnos neopravdano prekinut.

$adnikim predstvnicima treba pruiti olak*ice kako bi im se omoguilo da obavljaju svojeunkcije. #ni mogu biti oslobodjeni od rada, s tim da to oslobodjenje bude bez gubitka plate ili

socijalnih davanja. #dsustvovanje sa rada treba dozvoliti kada je potrebno pohadjati sindikalnesastanke, teajeve i kongrese. :ednu od olak*ica predstavlja i dozvola za pristup svim radnimmestima u preduzeu radi obavljanja predstavnike unkcije. Isto tako radnikim predstavnicimatreba omoguiti pristup upravi preduzea.

$adnikim predstavnicima treba da bude omogueno sticanje sindikalnih obeleja u prostorijamapreduzea na mestu dogovorenom sa upravom. "ogu im biti pruene i materijalne olak*ice.

2(. /ole#tivni ugovori

su svaki pismeni sporazum kojima se reguli*u uslovi rada i zaposlenja, a koji mogu da zakljuujuposlodavac, grupe poslodavaca ili reprezentativna organizacija poslodavaca s jedne strane irepr.organizacija radnika ili u njihovom odsustvu predstavnici radnika s druge strane.

+ravno dejstvo kolektivnog ugovora se sastoji u tome da on vai za sve zaposlene u preduzeunezavisno da li su oni lanovi organizacije koja je zakljuila ugovor i da li su dali svojusaglasnost. #vo je op*te pravilo koje vai ako stranke nisu ugovorile *ta drugo.


30/35


31/35

odredjenom roku smatrae se da se odrekao prava na albu. & postupku po albi nadleni organodluuje da li je prestanak radnog odnosa bio opravdan. 0eret dokazivanja opravdanosti razlogaza otkaz lei na poslodavcu.

$adnik kome se daje pravo na otkaz ima pravo na otkazni rok ili na naknadu umesto njega. Nee

imati ovo pravo ako je kriv za ozbiljno kr*enje radne discipline zbog kojeg se od poslodavca nemoe traiti da ga zadri za vreme otkaznog roka.

$adnik iji je radni odnos prestao ima pravo na otpremninu i druga slina davanja, kao *to sudavanja iz osiguranja za sluaj nezaposlenosti.

$adni odnos moe radniku prestati iz razloga koji su vezani za radne zahteve preduzea,ustanove ili slube. +od ovaj osnov mogu se svrstati razlozi ekonomske, tehnike, strukturalne ilisline prirode.

+oslodavac koji namerava da raskine radni odnos sa radnicima iz ovih razloga mora dablagovremeno prui odgovarajue inormacije zainteresovanim radnikim predstavnicima.Inormacije treba da sadre' razloge za nameravani raskid radnog odnosa, broj i kategorijeradnika koji e biti otpu*teni i rok u kome namerava da izvr*i raskid radnog odnosa.

Izbor radnika iji radni odnos prestaje se vr*i na osnovu unapred utvrdjenih merila. +oslodavac iorganizacija su duni da preduzmu odgovarajue mere kako bi se smanjio planirani broj otkaza.:edna od mera je i skraenje radnog vremena. =a radnike iji je radni odnos prestao iz ovihrazloga predvidjeno je da oni imaju primat pri ponovnom zapo*ljavanju. 0aj primat se moeograniiti na odredjeni vremenski period.

3*. nspe#cija rada

!ersajskim ugovorom predvidjeno je da svaka drava lanica treba da organizuje jednuinspekcijsku slubu da bi osigurala primenu zakona i uredbi o za*titi radnika. Nije dovoljnosamo predviditi norme vec je potrebno osigurati I njihovu primenu.

+ostoje dva mehanizma kontrole primene konvencija i preporuka'

(. prvi se vr*i u okviru "#$%a i odnosi se na sve konvencije i preporuke koje ona usvaja

). drugi je onaj koji vr*e organi drave lanice.

"#$ je usvojila preporuku o inspekciji rada. #na sadri op*te principe o organizaciji iunkcionisanju slube inspekcije rada. Njenim odredbama se odredjuje' objekt kontrole,ovla*enja i unkcije inspekcije rada i metodi nadzora i kontrole.

"#$ je ne*to kasnije usvojila i


32/35

& unkcije inspekcije rada spadaju sledei zadaci'

(. da osigurava primenu zakonskih odredaba koje se odnose na uslove rada i za*titu radnika uvr*enju njihovih zanimanja Codredbe o radnom vremenu, platama, sigurnosti, zaposlenju dece iomladine

). da pruaju obave*tenja, inormacije i tehnike savete poslodavcima i radnicima onajeikasnijim odredbama

/. da signalizuje nadlenoj vlasti slabosti i zloupotrebe koje nisu posebno pokrivene postojeimzakonskim propisima.

+ored ovih, inspektorima rada mogu biti poverene i neke druge unkcije u domenu ekonomije,pro.odnosa, za*tite radnikih predstavnika. +ri odredjivanju unkcija prihvaen je metoda op*tegpristupa unkcijama koji daje ovla*enja inspektorima rada da se brinu o primeni svih propisa izoblasti radnog i socijalnog zakonodavstva.

Inspekcija rada treba da bude stavljena pod nadzor jedne centralne vlasti.

Sluba inspekcije rada treba da ostvaruje eektivnu saradnju sa drugim slubama kao i saposlodavcima i radnicima i njihovim organizacijama.

+redvidjeno je stvaranje odbora za za*titu ili slinih organa koji bi bili osnovani u okvirupreduzea i u njihov sastav bi ulazili predstavnici poslodavaca i radnika.

Inspektori rada treba da imaju status javnog slubenika, a to znai da im je povereno vr*enjejedne od javnih unkcija. Njihov status treba da obezbedjuje dva principa' princip stabilnostizaposlenja i princip nezavisnosti. 0akodje treba da cuva tajne koje je saznao u vrsenju unkcije.


33/35

31. ocijalna sigurnost /onvencija %r.1*2

Aelokupna delatnost "#$%a usmerena je na obezbedjenje socijalne sigurnosti zaposlenih ilanova njihove porodice. Najveci broj normi se odnosio na socijalno osiguranje. $esavalo se opitanju kako obezbediti radnika I porodicu od socijalnih rizika tokom njegovog rada I nakonprestanka radnog odnosa.

"#$ obezbedjuje socijalnu sigurnost zaposlenih. Norma "#$%a mogu se podeliti u dve grupe'

(. prvu grupu ine norme kojima se pravno institucionalizuje modus obezbedjenja socijalnesigurnosti garantovanjem prava na rad

). drugu grupu ine norme kojima se reguli*e obezbedjenje socijalne sigurnosti licima koja, bezsvoje krivice nisu u mogunosti da na osnovu rada ili kapitala obezbede socijalnu sigurnost zbognastupanja socijalnih rizika.

Socijalna sigurnost se moe obezbediti po dva osnova'

(. po osnovu unkcionisanja ekonomskog sistema tj. kapitala i rada

). po osnovu unkcionisanja institucija ekonomskog sistema tj. dravnih ondova javnih slubi.

Sve do kraja I veka za za*titu radnika od bede kori*ena su tri metoda' *tednja, individualnaodgovornost poslodavca i razliiti oblici privatnog osiguranja.


34/35

#va konvencija se ubraja u jednu od najvaznijih i najobimnijih konvencija koje je "#$ usvojilau svojoj sveukupnoj normativnoj delatnosti.

Normama koje sadrzi ova konvencija obezbedjuju se'

(. zdravstvena zastita

). naknada za slucaj bolesti

/. davanja za slucaj nezaposlenosti

4. davanja za sluaj starosti

5. davanja za slucaj nesrece na poslu i proesionalnih oboljenja

6. porodicne potpore Cpomoi

7. davanja za slucaj materinstva

8. davanja za slucaj invalidnosti9. davanja clanovima porodice za slucaj smrti hranioca porodice

(>. osiguranje za sluaj nezaposlenosti

32.+astita radni#a migranata u socijalnom osiguranju

=astitom stranih radnika u socijalnom osiguranju treba da se postignu dva cilja'

(da se obezbedi jednak tretman stranih radnika sa domacim drzavljanima

)da se stranim radnicima garantuje ocuvanje stecenih prava

"#$ je usvojila vise konvencija kojima se predvidja jednak tretman stranih radnika sa domacimdrzavljanima,neke od njih su'

%


35/35

+roblemom ocuvanja prava iz socijalnog osiguranja radnika migranata se posebno bavi'

%

Medjunarodno radno pravo skripta 1 deo

Documents