Medjunarodno Privatno Pravo-Skripta-Pravni Fakultet PDF

7/24/2019 Medjunarodno Privatno Pravo-Skripta-Pravni Fakultet PDF

1/42

1

1. Pojam, predmet i naziv MPP

POJAMMeunarodno privatno pravo predstavlja granu unutranjeg prava. Njegova pravila nisumeunarodna, nego meunarodno obeleje imaju odnosi koje regulie jer se vezuju za viesuvereniteta. Pravilima me.priv.prava na direktan ili indirektan nain se reguliu ona pravnapitanja koja se postavljaju usled pojave elemenata inostranosti u privatnopravnim odnosima.Pod predmetom mpp-a (kao naune discipline) podrazumevaju se norme o odreivanjumerodavnog prava, norme o graanskoprocesnim odnosima sa elementom inostranosti ipravima stranaca da u Srbiji stupaju u privatnopravne odnose.O predmetu mpp-a u doktrini postoje dva stanovita:* da su to pre svega oni pravni odnosi koji su regulisani normama mpp* da su to norme koje reguliu odreene odnoseNAZIV''Meunarodno privatno pravo'' nije ba adekvatan termin, jer mpp nije meunarodno vezapravo grana unutranjeg prava konkretnih drava. Odnosi koje regulie nisu meunarodni, vesu to odnosi sa elementom inostranosti. U pravnoj doktrini bilo je upotrebe i drugih termina odkojih se nijedan nije ire prihvatio: koliziono pravo, pravo primene prava, polarizovano pravo,granino pravo, intersistemsko pravo, konfliktno pravo.

3. Nain (metod) regulisanja MPP

Postoje 2 naina regulisanja odnosa sa elementom inostranosti: direktan i indirektan.1. Instrumenti direktnog regulisanja su norme koje neposredno reavaju sam sporni odnos.Direktan nain regulisanja javlja se u dva vida:* direktno regulisanje meunarodnim propisima - kao to je to sluaj sa Konvencijom UN ougovorima u meunarodnoj prodaji robe (Be 1980.), pravne norme donete u okviru Evropskezajednice, a od posebnog znaaja je i osnivanje UNCITRAL-komisije UN za meunarodnotrgovako pravo iji je zadatak da koordinira postojee i pokree nove inicijative za stvaranjejedinstvenih, univerzalnih pravila trgovakog prava.* direktno regulisanje unutranjim propisima - neki odnosi i pitanja koja se javljaju usledelemenata inostranosti u privatnopravnim odnosima reguliu se direktno normama domaegprava. Ovo se, pre svega, odnosi na pitanja prava stranaca i meunarodnog postupka(procedure)2. Indirektan (posredan) nainregulisanja predstavlja ukazivanje na merodavno pravo, i vri seputem specifinih pravnih normi- kolizionih normi. Kolizione norme upuuju na merodavno pravopo kojem e se odreeno pitanje reiti. Primer: "za ugovore koji se odnose na nepokretnostiiskljuivo je merodavno pravo drave na ijoj se teritoriji nepokretnost nalazi". Ovaj metod je

ujedno i karakteristian za mpp.

4. Izvori MPP-a i njihova hijerarhija

Postoje razliiti izvori meunarodnog privatnog prava u pojedinim zemljama: u nekima suosnovni izvori zakonski propisi, u drugima sudski precedenti. Odreeni znaaj ima i sudskapraksa i u onim zemljama u kojima nije priznata kao formalni izvor prava. Dopunskim izvorimampp-a u pojedinim zemljama smatraju se i obiaji (meunarodni i unutranji). Takoe izvore

mpp-a predstavljaju i ratifikovani meunarodni ugovori, bilateralni i multilateralni.


2/42

2

Osnovni izvor mpp-a u svim zemljama (sa izuzetkom onih u kojima vai precedentno pravo) suzakoni, bilo u vidu posebnih zakona/zakonika, bilo u vidu raznih zakona. U zemljama commonlawsistema glavni izvor prava dugo je bila sudska praksa, koja i dalje ima veliku ulogu, s tim tood sredine XX veka dolazi do izraenije zakonske intervencije.Veliki znaaj za ujednaavanje kolizionih normi imaju i multilateralne konvencije koje se donoseu okviru Hake konferencije. Haka konferencija za meunarodno privatno pravo osnovana je1983. godine, i njena delatnost se sastoji u tome da priprema tekstove multilateralnih konvencija

radi obezbeivanja uniformnih pravila mpp-a. (do danas usvojeno 37 konvencija). Pored Hakekonferencije postoje i druge organizacije koje se bave unifikacijom pravila mpp-a: Meunarodnakomisija za graanska stanja, Meunarodna konferencija amerikih drava, Savet Evrope,Evropska unija... U okviru EU doneto je nekoliko znaajnih multilateralnih konvencija:- Briselska konvencija o sudskoj nadlenosti i priznanju i izvrenju odluka u graanskim itrgovakim stvarima, 1968.(donoenjem Amsterdamskog ugovora ,1997.god, nadlenost za unifikaciju mpp-apomerena je sa konvencijskog nivoa na Savet Evrope, tj. nastavak unifikacije vri se regulativama; tako da je Briselskakonvencija stupila na snagu kao Regulativa, tzv. Brisel I Regulativa 2002god)- Luganska konvencija o nadlenosti i priznanju i izvrenju odluka u graanskim i trgovakimstvarima, 1988.- Rimska konvencija o pravu koje se primenjuje na obligacione ugovore, 1980

U NAEM PRAVU:Osnovni izvor mpp-a je Zakon o reavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja uodreenim odnosima donet 1982. godina, a naziv promenjen 1996.godine u Zakon oreavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja(koristi se skraenica ZMPP- Zakoniko meun.priv.pravu). ZMPP pokriva pre svega oblast sukoba zakona (odreivanje merodavnogprava) i sukoba jurisdikcija, dok norme o privatnim pravima stranaca ne sadri (regulisanoposebnim zakonima). Takoe izvor meunarodnog privatnog prava je i Ustav, koji pitnja mpp-aregulie na posredan ili neposredan nain. Pored ZMPP-a, izvori meunarodnog privatnog pravasu i drugi zakoni, pa i neki podzakonski akti: Zakon o eku, Zakon o menici, ZOO, ZPP,ZIP...Pored ovih, znaajan izvor mpp-a su i multilateralne i bilateralne konvencije.

HIJERARHIJA IZVORA

Postojanje vie razliitih izvora u okviru istog pravnog poretka, kao i pojava meunarodnihugovora meu izvorima me.priv prava stvaraju problem njihove hijerarhije, tj. odreivanjaredosleda izvora prilikom primene prava.Kada je u pitanju sukob izmeu unutranjih izvora i meunarodnih ugovora, u naem pravu,prema odredbama samog Ustava, hijerarhija je sledea: nakon Ustava za primenu dolaze uobzirpotvreni meunarodni ugovori (koji ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom), a zatim domaizakoni (koji ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom, niti sa potvrenim me.ugovorima). Ukolikoisto pitanje reguliu dva meunarodna ugovora prevagu imaju dvostrani ugovori nad viestranim,poto se dvostrani ugovori u odnosu na viestrane pojavljuju kao specijalni zakoni. Ako su usukobu ugovori istog ranga primenjuje se pravilo lex posterior derogat legi priori. Pored ovihpravila doktirina predlae za odreivanje hijerarhije izmeu me.ugovora i princip efikasnosti,kao i princip najpovoljnijeg prava.Pitanje sukoba razliitih izvora me.priv. prava postavlja se i u situacijama unutar istog pravnogporetka, ukoliko vie razliitih izvora regulie isto pitanje. ZMMP ovaj problem reava tako toizriitom odredbom propisuje da odredbe ostalih zakona kojima se regulie materija mpp-a imajuprimat nad ZMPP (lan 3: odredbe ovog zakona ne primenjuju se na odnose iz lana 1. ovogzakona ako su regulisani drugim saveznim zakonima ili meunarodnim ugovorima). Ovakav stavse zasniva na optem pravilu lex specialis derogat legi generali.Eventualne praznine koje mogu da se pojave u toku primene ZMPP prevazilaze se tako toorgan koji primenjuje pravo treba da pronae reenje primenom: *odredaba i naela ZMPP,*naela pravnog poretka RS, *naela meunarodnog privatnog prava (ovo prema lanu 2.ZMPP-a). U teoriji meutim postoje dva shvatanja o redosledu primene ovih "izvora" pri traenjureenja za pravnu prazninu. Prema uem shvatanju, organ koji primenjuje pravo vezan je

redosledom koji je naveden u zakonu, te ih mora primenjivati supsidijarno. Prema iremshvatanju organ koji primenjuje pravo nije vezan je redosledom koji je naveden u zakonu, te ihmoe primenjivati alternativno, pa ak i kumulativno.


3/42

3

5. Kolizione norme

Koliziona norma je takva norma koja upuuje da se na jedan pravni odnos sa elementominostranosti primeni domae ili strano pravo, tj. utvruje koje e pravo biti merodavno. Dilemumerodavnog prava za odreeni pravni odnos kolizione norme reavaju na taj nain to meu

brojnim kontaktima koje pravni odnos ima sa pojedinim zemljama vre izbor jednog kaonajrelevantnijeg, odluujueg, i na taj nain upuuju postupajui organ na merodavno pravo .Kolizione norme imaju dva osnovna elementa: pravnu kategoriju i taku vezivanja.

1. PRAVNA KATEGORIJA predstavlja kategoriju graanskopravnih odnosa sa stranimelementom koju kol.norma regulie. Pravna kategorija u zavisnosti od zakonodavne tehnikemoe da bude postavljena ue ili ire. To moe biti jedan pravni institut (npr svojina, ugovor),jedan tip pravnog odnosa ili jedno pravno pitanje u vezi sa nekim institutom ili odnosom (nprforma ugovora, zastarelost, rok isporuke, mesto isporuke), a moe biti i cela grana prava(porodinopravni odnosi).

2 TAKE VEZIVANjA

KATEGORIJA

su oni pojmovi i injenice koji ukazuju na merodavno pravo, tj. odluujua

veza pravne kategorije sa odreenim pravom. Takom vezivanja se izdvaja jedan od moguihoblika vezivanja da bi postao opredeljujui. Tipine take vezivanja u uporednom pravu su:TAKA VEZIVANjA

za statusne i porodine odnoselex nationalis (zakon dravljanstva)

lex domicilii (zakon domicila)

za stvarnopravne odnose lex rei sitae (zakon mesta nalaenja stvari)za graanskopravne delikte lex loci delicti commissi (zakon mesta izvrenja delikta)u pogledu forme pravnih poslova locus regit actum(mesto vlada inom)

za ugovorne odnose

lex loci contractus (zakon mesta zakljuenja ugovora)

lex loci solutionis (zakon mesta izvrenja)

lex loci venditoris (zakon mesta prodavca)

princip najtenje povezanosti (princip najblie veze)lex voluntatis (autonomija volje)

u raznim situacijama lex fori (zakon suda, foruma)

Take vezivanja mogu se klasifikovati prema nekoliko kriterijuma.

prema tome kakva ovlaenja, odnosno uputstva daju organu koji primenjuje kolizionu normu,take vezivanja se dele na neposredno vezujue i okvirne.1. Neposredno vezujue

2.

su one take vezivanja kojima je sam zakonodavac izvriovrednovanje moguih oblika povezanosti jedne pravne kategorije sa raznim suverenitetima i

izabrao jednu vezu koja e neposredno da povezuje sa merodavnim pravom. Nazivaju se jo i"hard and fast rules" - vrste i brze, jer postupajuem forumu ne ostavljaju nikakvu mogunost zaprocenu toga da li je pravo na koje ukazuje kol.norma zaista u najblioj vezi sa odnosom koji jeizraen kroz pravnu kategoriju. To su sve gore (u tabeli) navedene take osim principa najtenjepovezanosti.

Okvirne take vezivanja su one take kod kojih je vrednovanje povezanosti bitnim delompreputeno sudiji/forumu. Zakonodavac samo postavlja odreene okvire i smernice, ali neutvruje direktno relevantnu vezu. Takva je taka vezivanja princip najtenje povezanosti, kaoi tzv. klauzule izuzetka. Klauzulom izuzetka koriguje se dejstvo pojedinane fiksne takevezivanja. Primer: pravo odreeno na osnovu ovog Zakona nee se primenjivati ukoliko je, s obzirom na sve okolnosti, oiglednoda spor ima vrlo slabu vezu sa tim pravom, i da se nalazi u mnogo tenjem odnosu sa nekim drugim pravom. Klauzuleizuzetka mogu da budu postavljene kao generalne kl.izuzetka (sluaj sa navedenim primerom

gore) i kao posebne klauzule izuzetka. Posebne klauzule izuzetka mogu da budu otvoreneposebne kl.izuz. (ovlaenje suda je podjednako iroko kao i kod generalne klauzule izuzetka) i


4/42

4

zatvorene pos.kl.izuz.(njome se sudiji nalae ne samo kada ve i tano u kom smeru daodstupi).

podela na proste i kompleksne take vezivanja1. Proste takevezivanja su one koje vode do jednog merodavnog prava, sledei bilo striktnabilo okvirna uputstva.2. Kompleksne

podela na stalne i promenljive

su one take vezivanja koje, unutar iste kolizione norme, vode do vie

merodavnih prava. Kompleksna taka moe da bude postavljena alternativno, kumulativno isupsidijarno.Primeri:- za materijalne uslove zakljuenja braka merodavno je pravo dravljanstva buduih suprunika i lex fori - to znai daako su verenici razliitog dravljanstva a zakljuuju brak u treoj zemlji potrebno jeda su kumulativno ispunjeni uslovisva tri prava- u pogledu forme ugovora merodavno je bilo pravo mesta zakljuenja ugovora, bilo pravo koje je merodavno zasadraj ugovora - alternativna kompleksna taka vezivanja- za poslovnu sposobnost merodavno je pravo dravljanstva, a u sluaju da lice nama dravljanstvo, pravo njegovogdomicila - supsidijarna kompleksna taka vezivanja

injenice na kojima se temelje take vezivanja i koje su priznate kao relevantna veza sa

merodavnim pravom mogu biti stalne i promenljiva, pa se otuda i take vezivanja mogu podelitina stalne i promenljive1. Stalnesu one take vezivanja koje su vremenski i prostorno fiksirane. To su pre svega onetake vezivanja ija je injenina podloga jedan dogaaj. Npr: zakljuenje ugovora, izvrenjedelikta. U stalne take po svojoj prirodi spada i lex rei sitaeali samo ako je re o mestu nalaenjanepokretnosti.2. Promenljive (varijabilne)

1. podela kolizionih normi na:

su one take vezivanja koje nisu u konkretnom sluaju fiksirane nivremenski ni prostorno; koje se zasnivaju na injenicama koje se mogu menjati, pa pri tomemogu da ukau na razna merodavna prava. To je sluaj sa lex rei sitae kada su u pitanjupokretne stvari (posmatrana stvar moe da menja svoje mesto nalaenja, a ako su ta razliitamesta u razliitim dravama, nastaje tzv "mobilni sukob zakona"). U karakteristine varijabilnetake vezivanja spadaju i dravljanstvo, domicil, sedite pravnog lica.

VRSTE KOLIZIONIH NORMI

VIESTRANE su one kol.norme koje zbog svoje apstraktnosti ukazuju na pravo bilo kojedrave u konkretnom sluaju. Primer: za stvarna prava na nekretninama primenie se zakonmesta nalaenja stvari.JEDNOSTRANE

2. prema tome da li je kol.norma podobna i dovoljna da ukae na merodavno pravo ili ne,kolizione norme se mogu podeliti na samostalne i nesamostalne.

su one kolizione norme koje u svakom sluaju dovode do primene jednogprava, i to domaeg prava.Primer: za stvarna prava na nekretninama koje se nalaze u Srbijiprimenie se pravo Srbije.

SAMOSTALNE su kol.norme koje ukazuju na merodavno pravo. Njihovom primenom nakonkretne okolnosti sluaja norma dovodi do konkretnog merodavnog prava.Primer: u pogledustvarnopravnih odnosa na pokretnim stvarima merodavno je pravo mesta nalaenja stvari.NESAMOSTALNEsu one kol.norme ija formulacija nije dovoljna da se pomou njih odredimerodavno pravo. One dopunjuju samostalne norme tako to sadre objanjenje, uputstvakojima se utvruje konkretno merodavno pravo. Nesamostalne kol.norme se odnose na optideo mpp-a i izraavaju stav zakonodavca o optim institutima (o uzvraanju i upuivanju, oizigravanju zakona, o kvalifikaciji...). Primer: ne primenjuje se pravo strane drave koje bi bilo merodavnopo odredbama ovog ili drugog saveznog zakona, ako bi njegovo primenjivanje imalo za cilj izbegavanjeprimenjivanja prava SRJ.


5/42

5

Pravna priroda kolizionih normiPitanje pravne prirode kol.normi svodi se na dilemu da li su ove norme imperativne ilidispozitivne. Pitanje je dakle, da li je sud obavezan da primenjuje kol.norme ex officioim se upravnom odnosu javlja relevantan strani element, te da li je obavezan da po slubenoj dunostiprimenjuje pravo na koje ukazuje kol.norma, bez obzira da li je to domae ili strano pravo, i bezobzira na to da li meu strankama uopte postoji spor oko merodavnog prava.

Ako su kol.norme imperativne prirode, onda ih treba primeniti u svakom sluaju, ak i onda kadato nijedna stranka ne trai.Ako su kol.norme dispozitivne prirode onda ponaanje stranaka i njihovi predlozi ili odsustvo istihmogu da utiu na to da li e sud uopte da primeni svoje kolizione norme u sporu sa elementominostranosti. Tako u zemljama common low-a kol.norme nisu imperativne prirode, i engleskisudovi pozivanje na kol.norme u potpunosti preputaju strankama. U Francuskoj i SAD vai istopravilo, s tim to sudovi mogu ali i ne moraju da primene kolizione norme i bez inicijativestranaka.U najveem broju kontinentalnih pravnih sistema kol.norme su postavljene imperativno (panija,Austrija, Nemaka, Turska, Holandija)Norme naeg ZMPP-a, kao i kolizione norme koje su sadrane u drugim izvorima su imperativneprirode, to znai da su sudovi duni da primenjuju kol.norme po slubenoj dunosti, a duni suda primene i strano pravo ako taka vezivanja ukazuje u tom pravcu.

6. Saznanje i primena stranog prava

Po pitanju saznanja i dokazivanja prava jedne strane zemlje u cilju negove primene od strane

domaeg suda, u uporednom zakonodavstvu i praksi izdvajaju se dva sistema.Prvi sistem zastupljen je u angloamerikim pravima. U ovim sistemima se strano pravo tretirakao injenica, kao faktika okolnostkoju same stranke u postupku treba da dokazuju kao i svakudrugu injenicu. Pred engleskim sudovima vai pretpostavka da je sadrina stranog pravajednaka sadrini domaeg prava; ova pretpostavka je oboriva i teret dokazivanja lei na strancikoja tvrdi suprotno (strano pravo se saznaje i dokazuje putem svedoka-vetaka). Ako strankakoja se poziva na odreenu normu stranog prava ne uspe da dokae sadrinu te norme ostajena snazi pretpostavka da je strano pravo jednako domaem i engleski sud e primenitisopstveno materijalno pravo.Drugi sistem jeste sistem po kome se strano pravo smatra kao pravo. Sud je po slubenojdunosti duan da sazna strano pravo, pri emu se moe obratiti i strankama, drugim dravnimorganima ili naunim institucijama. Vai u Austriji, Italiji, Nemakoj, Brazilu, Finskoj...Od velikog znaaja na saznanje i primenu stranog prava su i bilateralne konvencije o pravnojpomoi (kojima se predvia meusobno obavetavanje o pravnim propisima), kao i multilateralnekonvencije:

- Evropska konvencija o informisanju o stranom pravu- Interamerika konvencija o dokazivanju stranog prava i obavetavanju o stranom pravu

U sluaju da strano pravo bude nesaznatljivo, najvei broj zemalja predvia kao alternativnusoluciju primenu lex fori; a negde se predvia i "primena srodnog prava" umesti nesaznatljivog(norma bive metropole umesto pravila nove drave, bive kolonije).U NAEM PRAVUstrano pravo se tretira kao pravo i sudovi ga saznaju i primenjuju ex officio.Nadleni organ moe da zatrai obavetenje o stanju stranog prava od Ministarstva pravde, atakoe i stranke mogu u postupku podneti sudu javnu ispravu o sadrini stranog prava. Zakonsko reenje da se strano pravo tretira kao pravo ima za posledicu to da su zbog pogreneprimene merodavnog stranog prava dozvoljeni svi redovni i vanredni pravni lekovi.


6/42

6

7. Kvalifikacija

Kvalifikacija predstavlja supsumiranje (podvoenje)injenica pod pravne pojmove.Na planu mpp-a kvalifikacija stvara problem onda kada treba odrediti smisao ili sadrinu nekogpojma, supsumirati injenice pod pravni pijam, a merodavno pravo jo nije poznato. (javlja se

samo kod normi koje indirektno reguliu odnose sa inostranim elementom). Problem kvalifikacijese odnosi zapravo na pitanje kako da se izabere sadrina pojma korienog u kol.normi izmeuvie sadrina koje tom pojmu daju razna prava za koja se dati odnos vezuje (problem sukobakvalifikacija), a izmeu kojih e ba koliziona norma odrediti merodavno pravo.Sukob kvalifikacija javlja se u dva osnovna vida:

1. KVALIFIKACIJA PRAVNE KATEGORIJE

2.

podrazumeva odreivanje pravog smislapravne kategorije koriene u kolizionoj normi. Problem se ogleda u tome koju od dve ilivie kolizionih normi izabrati i primeniti, a ija primena dolazi u obzir zavisno od toga kakoemo kvalifikovati njihove kategorije (kako odreene injenice kvalifikovati? u kojukastegoriju?). Postoji nekoliko naroito osetljih graninih kategorija koje su est izvorproblema kvalifikacije pravnih kategorija: oblast naslednog i obligacionog prava, oblastporodinog i imovinskog prava, razgranienje kategorija forme od sadrine pravnih

poslova, oblast materijalnog i proceduralnog prava. Poseban problem postoji kada jednopravo neku ustanovu uopte ne poznaje, kako je onda podvesti pod neku kategoriju (kodnas je to sluaj sa ustanovom Trust-a, koju nae pravo ne poznaje)KVALIFIKACIJA TAKE VEZIVANjA

Ako se oba elementa kol.norme kvalifikuju, onda se prvo pristupa kvalifikaciji pravne kategorijepa tek onda take vezivanja.

U teoriji i praksi postoji nekoliko reenja problema kvalifikacije:

- od razliitih moguih poimanja taki vezivanjakoja nude razliita prava zavisi kako e biti uputstvo koje daje taka vezivanja. Postojinekoliko taaka vezivanja koje esto daju povoda sukobu kvalifikacija: mesto zakljuenjaugovora, mesto izvrenja delikta, i domicil.

kvalifikaciju treba vriti po LEX FORI tj. prema pravu drave gde se sudi i od ijihkolizionih normi se polazi prilikom reavanja spora. Ovo reenje je danas vladajue. U prilogovog reenja istie se da je za sud najlake da tumai odreene pojmove po domaempravu, te da se smanjuje mogunost greaka u tumaenju. Sa druge strane ovom reenju seprigovara da takva kvalifikacija prua mogunost neopravdanog proirenja domena primenedomaeg prava, da vodi zloupotrebama, i da ne prua reenje u sluaju da treba kvlaifikovatiustanovu koju domae pravo ne poznaje.

kvalifikaciju treba vriti po LEX CAUSAE, tj. prema pravu koje je merodavno za odnos kojise raspravlja. Glavna zamerka ovom reenju je to da ono dovodi do logikog circulusvitiosusa-zaaranog kruga (pravo za raspravljanje datog odnosa jo nije poznato u momentukada se pristupa pravnoj kvalifikaciji, ono se tek trai i jedna od prvih prepreka do otkrivanja

merodavnog prava je ba kvalifikacija). Ovo reenje nije imalo podrku i primenu u praksi, alizato tumaenje lex causae ima iroku primenu kod tzv. drugostepene kvalifikacije(dvostepena/stepenasta kvalif

kvalifikaciju treba vriti pomou autonomnih pojmova- prema ovom reenju kvalifikacijane treba da se vri sa osloncem na jedno nacionalno pravo, ve treba da se slu iautonomnim pojmovima nezavisnim od nacionalnih prava. Ti autonomni pojmovi bi se stvaralimeunarodnim sporazumima ili bi ih sud pronalazio putem komparativne analize.

.) Tako, prema teoriji stepenaste kvalifikacije uvek se pri izborui tumaenju kolizionih normi polazi od prava drave suda (lex fori je prva stepenica) dok sena drugoj stepenici ukoliko se ima primeniti strano pravo ono tumai po pojmovima i smislukoje sadri (lex causae- druga stepenica).

U NAEM PRAVU(teoriji i praksi) preovladava shvatanje da se kvalifikacija treba vriti lege fori.

ZMPP jedino predvia da se u drugom stepenu kvalifikacija vri lex causae.


7/42

7

8. Prethodno pitanje

Pod prethodnim pitanjem podrazumeva se pitanje o postojanju ili nepostojanju jednogsubjektivnog prava ili pravnog odnosa ije reenje logiki prethodi reenju glavnog pitanja.Na planu mpp-a, problem prethodnog pitanja se javlja kao dilema kako odrediti merodavno pravoza prethodno pitanje: da li polazei od sopstvenih kol.normi (lex fori) kao to je to sud uinio za

glavno pitanje, ili polazei od normi zemlje ije je materijalno pravo merodavno za glavno pitanje(od k.n lex causae).Sa aspekta mpp-a prethodno pitanje se postavlja ako su ispunjena 3 uslova:1) za glavno pitanje, a na osnovu domae kol.norme, merodavno je strano materijalno pravo2) prethodno pitanje mora u svom injeninom stanju da sadri strani elemenat

ono mora biti samostalna celina, podobna da se pojavi i kao glavno pitanjeza to pitanje mora postojati specijalna koliziona norma

3) neophodno je da materijalnopravni rezultat do kojeg dovodi povezivanje sa osloncem na lexfori bude razliit od materijalnopravnog rezultata do kojeg se dolazi ako se kao takavezivanja koristi lex causae.

U uporednoj pravnoj praksi najvei broj odluka u kojima se pojavilo prethodno pitanje je iz porodinog prava; najee

se kao prethodno pitanje javlja brak, za koji se vezuju mnoga prava koja se u sporu javljaju kao glavno pitanje:izdravanje, nasleivanje...U teoriji postoji vie stanovita o reavanju problema merodavnog prava za prethodno pitanje.Jedan broj autora se zalae za tzv. zavisno povezivanje - merodavno materijalno pravo zaprethodno pitanje odreuje se primenom kol.norme prava koje se ima primeniti na glavno pitanje;povezivanje lex causae. Osnovni argumenat u prilog ovakvog reavanja problema prethodnogpitanja je u tome to se na taj nain postie meunarodna harmonizacija reenja.Veina autora se meutim zalae za nezavisno povezivanje - merodavno pravo za prethodnopitanje odreuje se isto onako kako se odreivalo merod.pravo za glavno pitanje, polazei odkolizionih normi lex fori. (time se daje prednost internoj harmonizaciji)Tree stanovite se zalae za to da ne treba unapred odreivati naelno reenje, ve u svakomkonkretnom sluaju vagati interese i opredeljivati se za odreeno povezivanje.

Stav autora udbenika(V,B,K,P) : u sluajevima u kojima odluka o prethodnom pitanju ulazi u dispozitivsudske odluke i time je obuhvaena pravnom snagom prethodno pitanje se povezuje lex causae.

9. Renvoi

Renvoi (ita se ranvua) predstavlja uzvraanje i upuivanje na dalje pravo. To je misaonaoperacija koja se vri od strane sudije polazne drave prilikom odreivanja merodavnog prava.

Ranvua se javlja u 2 vida: uzvraanje, tj. upuivanje na domai zakon - postoji onda kada domaa kol.norma upuujedomai sud da primeni strano pravo, a strano pravo u svojoj kol.normi predvia primenudomaeg zakona (zakona polazne zemlje) SrbijaItalija, a ItalijaSrbija upuivanje na zakon tree zemlje (preupuivanje) - postoji onda kada domaa kol.normaupuuje na primenu stranog prava, a kol. norma stranog prava predvia primenu prava neketree zemlje SrbijaItalija, a ItalijaBelgijaDa bi u jednom konkretnom sluaju dolo do primene ranvua potrebno je da su ispunjene 3pretpostavke:1.da je u polaznoj zemlji prihvaena koncepcija po kojoj kolizione norme upuuju na jedno pravou celini, ukljuujui tu i kol.norme tog prava, a ne samo na meterijalne norme tog prava (da jeprihvaeno tzv. koliziono upuivanje)2.drugi uslov je da u konkretnom sluaju kol.norme drave suda i kol.norme prava na koje jeupueno budu razliite, tj. da imaju razliite take vezivanja.


8/42

8

3.potrebno je i da postoji odreeni injenini sklop, takav raspored injenica koji omoguava dase razliita merila prihvaena u dve ili vie kol.normi u datom sluaju vezuju za razliite drave.(Nemac ostavilac /dravljanstvo/ umre u Francuskoj /domicil/ )Posebno pitanje kod ranvua jeste: gde treba stati sa upuivanjem? Postoje dva reenja uuporednom pravu:ranvua u jednom koraku(delimini, single,kontinentalni ranvua) - podrazumeva da se uvekini samo jedan korak u lancu uzvraanja ili preupuivanja na dalje pravo. Drava foruma smatra

da je druga drava ta koja ima monopol na odluku merodavnog prava, a izbor koji ini ta drugadrava je konaan. foreign court teory (teorija stranog suda, dupli, totalni ranvua) - razvijena pre svega uengleskom pravu, polazi se od postavke da prilikom upuivanja domai sud treba da se postavi upoloaj stranog suda, i mesto prekida lanca zavisi od stanovita koje prema ranvua zauzimampp zemlje na koju je uputila domaa koliziona norma. 1

Zemlje koje ne prihvataju ranvua su Peru, Grka, Brazil, Egipat, Sirija.Rimska konvencija o merodavnom pravu za ugovorne obaveze 1980. izriito iskljuuje primenurenvoi.U NAEM PRAVU do donoenja ZMPP uzvraanje i upuivanje bilo je predvieno samoZakonom o menici, i to samo u pogledu menine sposobnosti (i dalje vai), i u Zakonu onasleivanju 1955. (ne vaivie). ZMPP predvia ranvua. Prema odredbama ovog zakona, kadakol.norma ZMPP-a upuuje na strano pravo ona upuuje na celokupno pravo strane drave. Akopravila strane drave o odreivanju merodavnog prava uzvraaju na pravo SRJ primenie sepravo SRJ, ne uzimajui uobzir pravila o odreivanju merodavnog prava (ovo je uzvraanje).

1objanjenje--- foren-kort teorija ide ovako

ako naa kol.norma uputi na neko strano pravo mi gledamo i njegove kol.norme ali gledamo i kakav stav o ranvua ima ta zemljaako Srbija uputi na Francusku, upuuje na njeno celokupno pravo, znai i kol.norme, pa gledamo na koje pravo ona upuuje i u komobimu, da li Francuska prihvata koliziono upuivanje ili ne prihvata ranvua1. da Francuska prihvata ranvua to znai da i ona dalje upuuje koliziono, pa i u pravu na koje ona uputi opet gledamo kol.norme igde one upuuju, a lanac tog upuivanja zavisi od toga kako je Francuska regulisala ranvua, koliko je koraka ona predvidela d a semoe iiSrbija kol. norma Francuske kol.norma Nemake ... krajnja taka lanca zavisi od toga koliko koraka u upuivanju predviaprvoupueno pravo2.da Francuska ne prihvata ranvua onda mi ne gledamo kol.norme prava na koje ona uputi ve samo materijalne norme, daklekonano merodavno pravo bi bilo pravo na koje Franc. uputi jer ona ne upuuje koliziono ve materijalnoSrbija kol.norma Francuske materijalna norma Nemaka

Pro et contraza ranvua u teorijiU prilog ranvua stoje praktini razlozi: putem uzvraanja dolazi do primene domaegmaterijalnog prava koje sud bolje poznaje, tj. oivljava se "egoistiki princip"-to stay at home,kojim se podie kvalitet suenja. Dovodi do proirivanja domena primene domaeg prava(ovo bibila svrha ranvua).Argumenti protiv: dovodi esto do zaaranog kruga, tekoe se ogledaju u primeni stranog

kolizionog prava to oteava poloaj domaeg suda, u sluajevima kada zakonodavacdozvoljava autonomiju volje stranaka ranvua predstavlja oitu protivrenost toj autonomiji...

Primena ranvua u naem pravu, objanjenje:ako naa kol.norma kae da je za neki odnos merodavno npr. francusko pravo, onda se gleda celokupno francuskopravo ukljuujui tu i njegove kol.norme1.ako francuska kol.norma uzvrati na nae pravo, tu se staje (uzvraanje) SrbijaFrancuskaSrbija2. ako francuska kol.norma uputi na neko tree pravo, i to tree, ili neko dalje pravo uzvrati na nae, onda se tu staje(uvek se staje kada se doe do naeg prava) SrbijaFrancuskaNemakaSrbija3.meutim ZMPP ne daje reenje na pitanje gde treba stati sa preupuivanjem ako strana kol.norma ne uzvrati nanae pravo SrbijaFrancuskaNemaka...postoji stav u teoriji (Stojanovi) da u tom sluaju treba gledati kakav stav prema ranvua zauzimaju prava onih dravana koje upuuju nae kol.norme, tj. da zapravo treba primeniti foreign court teory


9/42

9

10. Javni poredak

Prihvatanjem principa da e domai sudovi primeniti one materijalne norme na koje ukaedomaa koliziona norma ujedno je stvoren i veliki rizik da doe do toga da domai sudovi i drugiorgani primene i norme koje su duboko protivne osnovnim naelima na kojimase temelji domae

pravo. Isti problem se javlja i prilikom priznavanja stranih sudskih odluka. S toga je umeunarodno privatno pravo uveden pojam javnog poretka kao instrumenat putem kojeg seodstupa od kolizionih normi. Pod javnim poretkom se podrazumevaju one vrednosti domaegporetka koje se ne mogu rtvovati i od kojih se ne moe odstupiti zarad meunarodne saradnje,ak ni kada pravila mpp-a prihvataju kompetentnost stranog prava.Javni poredak Srbije ine ona pravila pravnog i drutvenog poretka od kojih se ne moe odstupitii koje domai organi moraju potovati ak i kada domae norme meunarodnog privatnog pravaprihvataju kompetentnost stranog prava i suda.Pri utvrivanju sadraja i granica javnog poretka mogua su dva pristupa:

putem jedne opte klauzule, odnosno apstraktne definicije; kao to je to: "osnovni principipravnog poretka", "principi drutvenog i dravnog ureenja", "sutinski principi"...

putem enumeracije normi koje obuhvata javni poredak, ili nabrajanjem domena u kojima

imperativne norme predstavljaju automatski deo javnog poretkaNajee se ostaje pri formulaciji da se nee priznati strani zakon, odnosno strana odluka, akosu "protivni javnom poretku", ili "ako su oito protivni javnom poretku". Takve formulacije suprihvaene iu Hakim konvencijama.Bez obzira na to kako je definisan, javni poredak se ne moe izjednaiti sa imperativnimnormama, i predstavlja uu kategoriju. On obuhvata samo one norme koje tite najosnovnijevrednosti pravnog poretka, a ne sve imperativne norme.Prilikom korienja ustanove javnog poretka znaajna je i "unutranja veza" , odnosno intezitetveze izmeu konkretnog pravnog odnosa i domaeg poretka.Da li e se u jednom konkretnomsluaju primeniti reenje domaeg prava i otkloniti strana norma ne zavisi samo od stepenasuprotnosti izmeu strane norme i domaeg poretka, ve i od toga u kojoj meri je domaa dravau datom sluaju zainteresovana, i u kojoj meri je domai poredak tangiran. Ovime se, zapravo,

vri relativizacija javnog poretka. Javni poredak se ralativizira i u tom pravcu da je potrebnosagledati celokupnu situaciju, tj. kontekst u kojem se strana norma ili odluka javljaju preddomaim organima. Strana norma se ne otklanja automatski ako je bitno razliita, ve samo akonjena primena dovodi do takvog meritornog rezultata koji je nespojiv sa osnovnim principima nakojima se temelji domai poredak.Posledice primene ustanove javnog poretka se ogledaju u tome da: ako je strano pravoinkompatibilno sa domaim javnim poretkom tada se odstupa od kolizione norme foruma iotklanja se primena stranog prava, a sluaj se reava na bazi pravila i principa lex fori.Argumenti u prilog: ustanova javnog poretka ima progresivnu ulogu (sluajevi suprotstavljanja javnog poretka ropstvu,diskriminaciji prema rasi, nacionalnosti, polu...)Argumenti protiv: glavni nedostatak ustanove javnog poretka ogleda se u tome to se ni u zakonodavstvima ni u teorijinisu oformili jasni pokazatelji ni pretpostavke za primenu te ustanove.

PROMENA NORMI KOJE IMAJU KARAKTER JAVNOG PORETKA- vladajue je miljenje darelevantan moe biti samo javni poredak koji vai u momentu kada se donosi odluka o tome da lie se primeniti strano pravo ili priznati strana odluka.

U NAEM PRAVU: ZMPP predviaNe primenjuje se pravo strane drave ako bi njegovo dejstvo bilo suprotno Ustavom SRJutvrenim osnovama drutvenog ureenja.Strana sudska odluka se nee priznati ako je u suprotnosti sa Ustavom SRJ utvrenimosnovama drutvenog ureenja.


10/42

10

11. Norme neposredne primene

Norme neposredne primene su norme ija je primena nezavisna od kolizione tehnike; normekoje se primenjuju u odnosima sa elementima inostranosti ali mimo kolizionih normi.Norme neposredne primene su prinudna materijalna pravila koja na eksplicitan ili implicitan nain

odreuju oblast svoje sopstvene obavezne primene, odnosno nameu sopstvenu merodavnostbez posredovanja kolizionih normi. U ovom pogledu postoji slinostnormi neposredne primene inormi javnog poretka; tj i jedne i druge e se primeniti bez obzira na to ta kae koliziona norma.Razlika izmeu NNP i JP se sastoji u tome to do intervencije javnog poretka dolazi nakon to jeutvreno merodavno pravo odreene strane drave, dok se norme nep.primene primenjuju mimotj. bez prethodne konsultacije kolizionih normi.U krug normi neposredne primene uglavnom spadaju norme antimonopolskog zakonodavstva,propisi o uvozi i izvozu, devizni propisi ...Prilikom primene NNP treba razlikovati tri situacije:1. NNP je deo pravnog sistema drave foruma

2.

(lex fori) - u ovom sluaju sud postupa ponalogu svog zakonodavca i primenjuje NNP bez obzira na to koje pravo je merodavno pokolizionoj normi

NNP je deo prava koje je u datom sluaju merodavno

3.

(lex causae) - u ovom sluajusasvim je logino da se NNP primeni jer je deo pravnog sistema ija je merodavnostutvrenaNNP pripada nekom treem pravu

Rimska konvencija, lan 7 : "Kod primene prava odreene drave na temelju ove Konvencije,moe doi do primene prinudnih propisa neke druge drave sa ijim pravom injenino stanjestoji u blioj vezi, ako se, i u kojoj meri se prema pravu drave iji su to prinudni propisi, ovimogu primeniti, bez obzira na pravo merodavno za ugovor. Pri odluivanju da li e se omoguiti

dejstvo ovim prinudnim propisima, uzima se u obzir njihova priroda, i svrha, kao i posledicenjihove primene ili neprimene."

U NAEM PRAVU NEMA POZITIVNOPRAVNIH NORMI KOJIMA SE REGULIE NNP.

12. Izigravanje zakona (fraus legis)

U meunarodnom privatnom pravu deavaju se sluajevi da izvesna lica tee da izbegnuprimenu normi koje bi se inae imale redovno primeniti na njihov graanskopravni odnos sastranim elementom. Izbegavanje primene redovno nadlenih normi na osnovu izvesnih radnjipojedinaca naziva se izigravanje zakona - fraus legis. Osnovni elemenat kroz koji se ostvarujefraus legis je promena injenice koja predstavlja taku vezivanja kolizione norme. Npr: straneugovornice same odlue gde e sklopiti odreeni ugovor ili gde e biti mesto izvrenja, pokretnestvari se mogu premetati, ljudi mogu menjati svoje boravite, prebivalite, dravljanstvo.Subjekti pravnog odnosa menjaju injenice koje predstavljaju take vezivanja obino radi toga dapostignu primenu prava koje je u pogledu njih povoljnije umesto prava koje je manje povoljno, tj.radi izbegavanja primene imperativnih normi. (tako su dravljani Italije, panije menjali domicil,

dravljanstvo itd. da bi izbegli primenu domaih normi kojima se zabranjuje razvod)Osnovni elementi izigravanja zakona su:

(nije ni lex fori ni lex causae, ali je u jasnoj vezi saspornim odnosom) - ovaj sluaj je sporan i stvara nedoumice. U teoriji ima prevagu stav dase NNP tree drave mogu primeniti, ili bar uzeti u obzir. O ovom pitanju bilo je reenja unekim Hakim konvencijama, u Rimskoj konvenciji o merodavnom pravu za ugovorneobaveze.


11/42

11

* vetako stvaranje take vezivanja - promena injenica koje predstavljaju taku vezivanja, priemu ta promena treba da usledi na nain koji je sam po sebi dozvoljen, legalna izmena* namera da se izbegne primena redovno nadlenih normi, fraudulozna namera.Izigravanje zakona u meunarodnom privatnom pravu javlja se u dva osnovna tipa:1. prvi podrazumeva da se pred domaim organom namee primena stranog umesto domaegprava, skreui normalan pravac dejstva domae kolizione norme putem vetaki stvorene takevezivanja.

2. drugi tip oznaava fraudulozno izbegavanje srpskih (domaih) imperativnih propisa predstranim organom.Sankcionisanje fraus legis sastoji se u tome da se ne uzima u obzir fraudulozno stvorena takavezivanja, ve se primenjuje ono pravo koje bi bilo merodavno da nije dolo do manipulisanja satakom vezivanja, a to je domae pravo. Pri tome, po vladajuem miljenju, ne dira se u samunovonastalu injenicu (npr. ne niti se novosteeno strano dravljanstvo) samo se odbijaprimena stranog prava iju merodavnost nastoji da uspostavi fraudulozno taka vezivanja. Uanglosaksonskom i nemakom pravu fraus legisnije sankcionisan.

NAE PRAVO - ZMPP, lan 5 : "Ne primenjuje se pravo strane drave koje bi bilo merodavno poodredbama ovog ili drugog saveznog zakona, ako bi njegovo primenjivanje imalo za ciljizbegavanje primenjivanja prava SRJ."

Sankcionisanje izigravanja zakona je opta ustanova naeg meunar.priv. prava. Izigravanjezakona se spreava samo ako je putem vetaki stvorene take vezivanja izbegnuta primenadomaeg materijalnog prava pred domaim organom; i tada se primenjuje domae pravodomae pravo koje bi i bilo merodavno da nije dolo do manipulisanja takom vezivanja. Sankcionisanje fraus legis protee se i na odnose sa stranim elementom koji nisu regulisani uZMPP, ve u drugom zakonu.

13. Vremenski faktor u MPP

Domaaj pravnih normi ima svoje prostorne, vremenske, a ponekad i personalne granice. Takose i unutar meunarodnog privatnog prava, grane koja po svojoj sutini regulie teritorijalnegranice pravnih normi, javlja takoe i problem sukoba zakona u vremenu.1. Intertemporalni sukob zakona na terenu mpp-a postoji onda kada se menjaju kolizionenorme.Problem je u sutini isti kao i sa problemom vremenskog vaenja ostalih normi, samo tose javlja u specifinoj oblasti. Reenja se trae u optim pravilima o vremenskom vaenjupravnih normi (opta pravila o tranziciji lex fori), ili u posebnim prelaznim odredbama koje semogu doneti pri promeni kolizionih normi. Uporednopravno posmatrano, zakonodavci seuglavnom odluuju za to da se domae koliz.norme ne primenjuju na odnose nastale prenjihovog stupanja na snagu zabrana retroaktivnosti.Tako na ZMPP u svojim tranzitornim odredbama predvia sledee, lan 107: "odredbe ovogzakona nee se primenjivati na odnose koji su nastali pre stupanja na snagu ovog zakona".2. Intertemporalni sukob zakona na terenu mpp-a postoji onda kada se menjaju normemerodavnog pravana koje ukazuju kolizione norme. U tom sluaju problem se reava pravilimao vremenskom sukobu zakona lex causae, tj. prema pravilima onog prava koje je merodavno.3.Intertemporalni sukob zakona na terenu mpp-a postoji i onda kada se menjaju odredbe kojepredstavljaju javni poredak.

4. Intertemporalni sukob zakona postoji i onda

U ovom sluaju uvek se primenjuju pravila novog javnog poretka,bez obzira to su time povreena opta pravila o neretroaktivnosti.

kada doe do promena suvreneiteta. (sluajJugoslavije) Promenom suvereniteta nad teritorijom jedne drave , ili nad delom njene teritorije,

dolazi do promene (sukcesije) zakona koji su posledica pojave nove/novih zakonodavne vlasti, ane posledica promene zakona od strane jedne te iste vlasti. Razlika izmeu ovogintertemporalnog sukoba zakona i prethodnih vidova jeste u tome to je u zakonu dolo do


12/42

12

promene suvereniteta koja izazvalo promenu karaktera zakona, te se stari zakoni s aspektanove vlasti nekih novih suvereniteta tretiraju kao strani zakoni. Ako kol.norma uputi na pravoneke od novih drava (npr Slovenije) kao merodavno, tada se postavlja pitanje da li seprimenjuje njeno novo pravo ili staro (ex-jugoslovensko) koje je sada za novu dravu stranopravo. Postoje dva stava u teoriji povodom ovog pitanja. Prema jednom stanovitu, uvek seprimenjuje pravo drave prethodnice, dok ona postoji, ak i ako je sluaj vezan za deo njeneteritorije koji je sada van domaaja njenog suvereniteta. Prema drugom, veinskom, stanovitu:

kada sud na bazi svoje kol.norme doe do prava zemlje koja je pretrpela politiko -teritorijalnepromene, treba primeniti kao merodavno materijalno pravo koje je pozitivno pravo na teritorijikoja je s odnosom u najblioj vezi.

14 Mobilni sukob zakona - conflit mobile

Mobilni sukob zakona predstavlja svojevrsnu kombinaciju vremenkih i prostornih sukoba zakona,do koje dolazi kada se protekom vremena menjaju injenice na kojima se zasniva takavezivanja, i to na taj nain to se vezuju za vie pravnih poredaka. U conflit mobilene radi se oodnosu starog i novog prava, ve se menja jedna koliziono relevantna injenica koja se pri tomevezuje za vie prava (dva ili vie paralelno vaeih prava u raznim dravama).Jedno od klasinih poprita mobilnih sukoba zakona su brano-imovinski odnosi. U veini zemalja take vezivanja zate odnose je zajedniki lex nationalis ( u nekima lex domicilli) branih drugova, to stvara mobilni sukob zakonaukoliko brani drugovi menjaju dravljanstvo, odnosno domicil.Mobilni sukob zakona ima slinosti sa ustanovom fraus legis. Osnovna slinost se sastoji u tometo i u jednom i u drugom sluaju problem nastaje promenom injenice koju taka vezivanjasmatra relevantnom, i njihovo vezivanje za drugo pravo. Razlika je u tome to da bi takva

promena predstavljala izigravanje zakona potrebno je da su ispunjeni i jo neki uslovi:fraudulozna namera i da cilj izigravanja bude izbegavanje domaih imperativnih materijalnihnormi. Takoe razlika izmeu fraus legis i mob.sukoba zakona ogleda se i u posebnimposledicama: ako su prisutni svi elementi izigravanja zakona dolazi do sankcionisanja te pojave(ne primenjuje se pravo na koje taka vezivanja ukazuje preko novostvorenih injenica), dokreenje kod conflit mobile ne mora da bude u ignorisanju novostvorenih injenica. Razlika seogleda i u tome to kod fraus legis, za razliku od conflit mobile, ne postoji stvarna dilema o tomekoje bi pravo trebalo primeniti meu onima na koje sukcesivno ukazuje taka vezivanja usledpromene relevantnih injenica. Pri fraus legis koliziona norma vodi do primene prava ija jemerodavnost vetaki stvorena, te je s toga u zabrani fraus legis re o korekciji kol.normi, dok jekod mobilnog sukoba zakona re o specifinom tumaenju kol.normi.Od conflit mobiletreba razlikovati i situaciju u kojoj se ne menjaju injenice, ali se menjaju neke

norme lex forii time taka vezivanja dobija novu sadrinu. Re je o promeni prava i problem setada reava po pravilima o vremenskom vaenju pravnih normi. (do takve situacije dolazi npr usluaju kada se menjajuzakonski uslovi o sticanju ili gubljenju dravljanstva ili domicila)Postoje dva osnovna pristupa reavanju problema mobilnog sukoba zakona.1. Po jednom stanovitu, trai se jedinstvena i opta solucija za ovaj problem koja bi bilaprimenljiva u svim konkretnim sluajevima: najpoznatija je solucija izvedena iz teorije steenihprava, a postoji i reenje koje polazi od izjednaavanja mob.sukoba zakona sa pitanjemvremenskog vaenja pravnih normi.2. Po drugom stanovitu nema jedinstvenog reenja ve ga treba traiti od sluaja do sluaja .Ovaj prilaz je najefikasniji kada sam zakonodavac vremenski precizira pojedine take vezivanakoje esto daju povoda mobilnom sukobu zakona. Ovaj metod esto koristi ZMPP (npr: zanasleivanje je merodavno pravo drave iji je dravljanin bio ostavilac u vreme svoje smrti).


13/42

13

15. Nejedinstveni pravni poredak u MPP

U dananjem svetu odreeni broj drava nema jedinstveno pravo na celoj svojoj teritoriji.Nejedinstveni pravni poredak se javlja u dravama sa sloenim pravnim poretkom (bilo da suone federativne ili unitarne) i dovodi do unutranjeg sukoba zakona.

Unutranji sukob zakona u dravama sa sloenim (nejedinstvenim) pravnim poretkom moe dase javi u dva vida:* kao unutranji sukob zakona teritorijalnog karaktera - kod sloenih, federativnih drava(interfederalni sukob zakona) usled toga to sopstvenu legislativu imaju i druge teritorijalnejedinice, a ne samo drava; a takoe sukob zakona je karakteristian i za meusobne odnosemetropole i kolonije, za teritorije pod protektoratom, za pripojene teritorije itd.* kao unutranji sukob zakona personalnog karaktera - javlja se u onim dravama u kojima seprimenjuju razliiti zakoni na odgovarajue zajednice ljudi (verske ili etnike zajednice, zapripadnike pojedinih grupa ljudi odreenih po poreklu, poloaju). Interpersonalni sukob zakonakarakteristian je za neke drave Afrike i Azije (Irael, Indija...)Ukoliko u jednoj zemlji sa sloenim (nejedinstvenim) pravnim poretkom ne postoje norme ounutranjem sukobu zakona to za sud strane zemlje stvara problem odreivanja merodavnog

privatnog prava.U teoriji, zakonodavstvu i praksi postoje dva osnovna reenja problema odreivanja merodavnogprava unutar nejedinstvenog pravnog poretka:1. JEDNOSTEPENOST - problem se reava merodavnim pravilima meunarodnog privatnogprava2. DVOSTEPENOST - konaan izbor se preputa unutranjim kolizionim normama drave sasloenim pravnim sistemomU uporednom nacionalnom zakonodavstvu izraena je vea naklonost ka dvostepenosti, tj. kapreputanju konanog reenja unutranjim kolizionim normama sloene drave. Tipine suodredbe koje konaan izbor odreivanja merodavnog prava za odnose sa elementominostranosti preputaju normama dotine drave, s tim to se predvia primena principanajtenje povezanosti ukoliko drava sa nejedinstvenim pravnim poretkom nema odgovarajui

mehanizam za unutranji sukob zakona.Sa druge strane Rimska konvencija o merodavnom pravu za ugovorne obaveze iz 1980. kao ikonvencije koje se zakljuuju u okvirima Hake konferencije propisuju jednostepenost. Reenjejednostepenosti je neadekvatno jedino ako je re o lex nationalis, jer ova taka vezivanja nijepodobna da bude lokalizovana na uem podrujuve se neposredno vezuje za dravu (izuzevako postoji posebno dravljanstvo federalnih jedinica); dok ostale take vezivanja- lex locicontractus, lex loci solutionis, lex rei sitae, lex fori itd.- imaju kao injeninu osnovu povezanostsa jednim mestom, te je putem njih mogue vezivanje za jednu dravu ali isto tako mogue jevezivanje i za uu teritorijalnu jedinicu.

U NAEM PRAVU :ZMPP sadri eksplicitnu normu kojom reava problem odreivanja merodavnog prava unutarnejedinstvenog pravnog poretka:"Ako je merodavno pravo drave iji pravni poredak nije jedinstven, a pravila ovog zakona neupuuju na odreeno pravno podruje u toj dravi, merodavno pravo se odreuje po pravilimatog pravnog poretka"" Ako se merodavno pravo drave iji pravni poredak nije jedinstven ne moe utvrditi popravilima te drave, merodavno je pravo podruja u toj dravi sa kojim postoji najblia veza"


14/42

14

16. Reciprocitet i retorzija

Uzajamnost/reciprocitet je odnos izmeu dve drave po kome svaka od njih garantuje i dajeodreeni pravni tretman dravljanima druge drave ili priznaje prava koja su nastala poddejstvom zakona te druge drave, ukoliko i ova tako postupa sa njenim dravljanima i sa pravima

nastalim pod dejstvom njenih zakona. Uslov reciprociteta znai uslovljavanje primene stranogprava, priznanja strane sudske odluke, ili nekog prava stranaca, istim postupanjem date stranedrave prema naim graanima, naem pravu i naim odlukama.Retorzija predstavlja pravniinstitut pomou kojeg jedna drava nareuje svojim organima da ne postupe po normama opravima stranaca i sukobu jurisdikcija koje je ona propisala, nego da postupe na identian ilislian nain kako postupa strana drava prema domaim dravljanima ili domaim sudskimodlukama ili zamolnicama domaih sudova (ovo domaa to se misli na onu zemlju koja predvia retorziju).Retorzija se dakle pojavljuje kao protivmera onda kada strana drava ne postupa sa domaimdravljanima na jednak nain kao sa svojim sopstvenim ili ih gore tretira nego strance dravljanedrugih drava, ili tako postupa prema domaim sudskim odlukama.ZMPP ne poznaje uslov reciprociteta i retorzije u oblasti odreivanja merodavnog prava.U domenu sukoba jurisdikcija reciprocitet i retorzija se javljaju pre svega u vezi sa priznanjem i

izvrenjem stranih odluka, a pored toga negde je poznata i retorzna nadlenost.U uporednom pravu se po pravilu ne uslovljavaju sva prava stranaca reciprocitetom, ve samoodreena prava.

Vrste reciprociteta :

1. prema nainu nastanka DIPLOMATSKI reciprocitet nastaje neposrednim sporazumijevanjem drava na

bilateralnom ili multilateralnom planu. Prava koja se na taj nain ine dostupnim mogu bitiposebno nabrojena ili garantovana optim klauzulama. Postoje 4 tipa takvih klauzula:

klauzula nacionalnog tretmana - na bazi koje se uzajamno izjednaava poloaj

dravljana drava sa kojima se zakljuuje ugovor sa domaim dravljanimaklauzula materijalne uzajamnosti - u kojoj se strancu pruaju ona prava koja nadravljanin ima u njegovoj zemljiklauzula neposredne uzajamnosti - u kojoj se taksativno navode prava koja semeusobno garantujuklauzula najpovlaenije nacije - u kojoj se dravljanima drave saugovornicegarantuje tretman koji je dat ili e biti dat dravljanima neke tree drave koja imastatus i naziva se najpovlaenija drava

ZAKONSKI reciprocitet nastaje kada se u nekoj dravi dostupnost odreenih pravastrancima garantuje u domaem zakonu, a takoe u stranoj dravi dostupnost odreenihprava licima koja su u toj dravi stranci garantuje u njenom zakonu (paralelnim zakonima)

FAKTIKI reciprocitet postoji kada sticanje odreenih prava od strane stranaca nije

garantovano ni meunarodnim sporazumom ni paralelnim zakonima ali se faktikiobezbjeuje u praksi.

2. prema pravnoj sadrini FORMALNI reciprocitet postoji kada su kod nas stranci izjednaeni sa domaim

dravljanima a istovremeno nai dravljani u posmatranoj stranoj dravi izjednaeni sadravljanima te drave. Formalni reciprocitet se bazira na principu obostranog nacionalnogtretmana.

MATERIJALNI reciprocitet znai pruiti strancu ona prava koja na dravljanin ima unjegovoj zemlji.

U naem pravu reciprocitet nije opti uslov za uivanje svih prava stranaca, iz ega sledi da gatreba dokazivati samo ukoliko se on izriito, zakonskom odredbom zahteva. Teret dokazivanjapostojanja reciprociteta zavisi od zakonske formulacije, ali u nekim sluajevima sud mora ex


15/42

15

officio da dokazuje njegovo postojanje. Ako postupajui organ ne moe nikako (ni po naeluoficioznosti ni na osnovu dokaza stranaka) saznati neto o postojanju reciprociteta ima sesmatrati da reciprocitet postoji; i takvim ponaanjem organa ove zemlje ini se tzv. prvi korakkauspostavljanju reciprociteta u praksi.

Posebno pitanje jeste reciprocitet i retorzija u odnosu na drave sa sloenim pravnim sistemom:u teoriji je zauzet stav da je reciprocitet nedeljiv, i da se radi o odnosu izmeu drava a ne

odnosu drava-federalna jedinica.(kod nas: prilikom priznanja i izvrenja stranih sudskih odluka trai se materijalni reciprocitet; a u pogledu pravasranaca da stupaju u privatnopravne odnose i da budu nosioci privatnih prava trai se formalni reciprocitet)

17. Italijanska kola statutaPod teorijom statuta podrazumevaju se teorije pripadnika kole statuta o reavanju problema sukobastatuta izmeu gradova ili provincija jednogsuvereniteta. Ova teorija je ponikla u Italiji XII i XV veka i daljese razvijala kroz radove pripadnika francuske kole statuta, holandsko-flamanske i nemake teorijestatuta.Italijanska kola statuta ponikla je u gradovima severne Italije u XII veku, usled drutvenih i ekonomskihuslova toga vremena. Najznaajniji predstavnici ove kole statuta su Bartolus (1314-1357), Sinus (1270-1296), Akurzije (1182-1260).U tom periodu u gradovima severne Italije razvijaju se robno-novani odnosi (nasuprot naturalnoj privrediu ostatku Evrope) i trgovina kako pomorskim putem tako i suvozemnim. Uz privredni razvoj dolazi i dokulturnog razvoja, pre svega knjievnosti, filozofije, slikarstva, a i prava. Ugovorom u Konstanci 1183.godine priznata je samostalnost odreenim italijanskim gradovima (Boljonja, Firenca, Padova, Piza,

Milano, Modena, Verona), ime su oni stekli i pravo samostalnog donoenja optih pravnih akata (nisupredstavljali posebne drave, ali su njihova ovlaenja sasvim bliska prerogativama drave). Poto jemeu gradovim trgovina veoma intezivna, brojni su i kontakti i veze meu ljudima, i veoma uestano sejavljaju i pravni problemi koji se vezuju za vie gradova. U ovakvim drutvenim i ekonomskim uslovima zapravnike je postalo oigledno da feudalni pravni obiaji koji su odgovarali naturalnoj privredi ne mogu bitikorieni za razvitak robno-novanih odnosa ni unutar samih gradova a jo manje izmeu razliitihgradova. Prema tome, trebalo je iznai pravna reenja i pravila koja nee koiti promet roba unutargradova kao ni izmeu gradova. Do tih reenja italijanski pravnici su dolazili tumaenjem pojedinihtekstova Justinijanovog kodeksa. Prilikom istraivnja pravnih pravila za regulisanje graanskopravnihodnosa izmeu gradova profesori prava u Bolonji i Firenci (koji su se nazivali glosatorima ipostglosatorima) imali su zadatak da ree osnovni problem: na osnovu kojih kriterijuma odrediti primenustatuta domaeg ili stranog grada.Najistaknutiji od statuista na reavanju ovog pitanja bio je Bartolus. Odvelikog je znaaja njegova podela statuta na realne i personalne. Efekat ove podele bio je u tome to bi se

realni statuti primenjivali na svakoga na teritoriji gde su doneti, ali bi ostali bez efekta van te teritorije; dokbi se personalni statuti primenjivali samo na ona lica koja su podanici suvereniteta koji je doneo statut, i toi onda kada se lica nalaze van granica svog grada. (priroda statuta grada je sluila kao kriterijum primenestatuta). Problem je, meutim, bio u tome kako da se odredi koji je statut realan a koji personalan, i naovo pitanje Bartolus nije dao jedinstveno pravilo (jedno od neobinijih reenja je da se to pitanje tumaiprema rasporedu rei u reenici). Za Bartolusovo ime vezuje se i pravilo da se za delikte primenjuje pravomesta izvrenja delikta (i danas vladajue pravilo); kao i niz drugih pravila koje je ili sam stvorio ili vepostojea definisao i sistematizovao. Bartolus je takoe uveo i podelu statuta na one koji su nepovoljni za linost ( statuta odiosa) i naone koji su povoljni za linost (statuta favorabila). Znaaj ove podele je u tome to se smatralo da se statuta odiosane mogu primeniti van teritorije nakojoj su doneta. --- ovo nisam sigurna da sam dobro interpretirala, zapravo mislim da sam omanula i da Bartolus nije uveo podelu ve da ju je samoanalizirao, nemam pojma

U literaturi postoji miljenje da se Bartolus i drugi statuisti nisu zapravo rukovodili tenjom da postaveprincipe za teritorijalno razgranienje vaenja statuta, ve da su teili da u datom sluaju nau pravednijereenje, a podelu statuta tek naknadno konstruisali kako bi opravdali eljeni rezultat.


16/42

16

18. Savigny (Savinji)

Fridrih Karl fon Savinji je jedan utemeljivaa istorijskopravne kole i jednan od najveih nemakih pravnikaijasu dela imala veliki uticaj na pravnu teoriju i praksu; a u kojima se izmeu ostalog bavio i pitanjemmeunarodnog privatnog prava.Savinji, kao i Vehter, polazi od postavke da je meunarodno privatno pravo grana unutranjeg prava te dase primenjuje ono pravo koje domae norme odreuju. Za situacije kada u pravu zemlje suda nema normi

kojima bi se odredilo merodavno pravo Savinji predlae da treba istraiti i formulisati univerzalne principe,tj. da se reavaju na osnovu nadnacionalnih pravila (u ovome se njegovo stanovite razlikuje odVehterovog---koji je predlagao da i u takvim situacijama treba ostati u granicama nacionalnih pravila).Istraujui pravila koja bi sluila meunarodnom optenju Savinji je doao do nekoliko ideja koje su idanas od velikog znaaja. Tako on istieda u traenju reenja treba poi od pravnih odnosa koji se vezujuza vie pravnih sistema, a ne od zakona za koje se vezuje taj pravni odnos. Odgovor na pitanje koje pravotreba primeniti ne treba traiti u analizi prirode zakona ija bi primena dola u obzir, tj. ne treba ocenjivatida li je jedan statut/zakon realan, personalan ili meovit, ve u cenatr analize treba staviti pravne odnose iispitati njihovo teite (sa kojim mestom/dravom imaju najsnanije veze). Tako je Savinji smatrao da jesedite stvarnopravnih odnosa uvek tamo gde se nalazi stvar, kako nepokretna tako i pokretna - ovopravilo je danas gotovo univerzalno prihvaeno. iroko je prihvaena i Savinjijeva ideja o jedinstvenojzaostavtini, tj. o tome da na raspravljanje jedinstvene zaostavtine treba primeniti jedno isto pravo, i topersonalno pravo ostavioca.

19. Anglo-amerike koncepcije u MPP i amerikarevolucija u oblasti sukoba zakona

Doktrina meunarodnog privatnog prava u Engleskoj se javlja tek od kraja XVIII veka (razvijenija doktrinaod XIX veka), i razvija pod uticajem holandsko-flamanske kole. Bilo je, meutim sudskih odluka u kojimase problem teritorijalnog sukoba zakona postavlja i ranije. Ve u nekim odlukama s poetka XVII vekajavlja se dilema da li e se primeniti englesko ili kotsko pravo. Veliki uticaj na englesko pravo i kolizionu

problematiku imala je odluka u sporu Robinson v. Bland1760.godine, u kojem se postavilo pitanje da li ese na zahtev za ispunjenje obaveze primeniti pravo Engleske pred ijim sudom se pitanje postavlja ilipravo zemlje u kojoj je obaveza nastala (moe li se jedna obaveza koja je pravovaljana u zemlji gde jenastala priznati u Engleskoj-- gde pravo smatra takvu obavezu nemoralnom i ne priznaje joj pravnadejstva ?).U amerikom pravu se neto ranije javlja razvijena teorija meunarodnog privatnog prava nego uengleskom pravu, i to pre svega zaslugom Dozefa Storija, sudije Vrhovnog suda SAD. Storije isticao dapitanje kakvu e snagu imati zakoni jedne drave udrugoj zavisi iskljuivo od zakona i domaih propisadruge drave, tj. od sopstvene sudske prakse i politike; takoe istie da pravila mpp-a treba da se razvijajuna principima reciprociteta.Jedna od najkarakteristinijih ideja anglo-amerike teorije mpp-a je ideja steenih prava, koja takoe imaoslonca u holandsko-flamanskoj koli. Najistaknutiji predstavnici ove teorije su engleski pravnik Dajsi iameriki pravnik Bil (profesor na Hravardu, redaktor prvog amerikog Ristejtmenta,1934). Sutina

koncepcije steenih prava jeste u tome da: treba priznati prava koja su valjano teena po pravu nekestrane drave, tj. treba primeniti pravo strane drave pod kojom je kreirano neko subjektivno prava.Koncepcija steenih prava bila je vladajua u periodu druge po lovine XIX i prvim decenijama XX vekakada dolazi do tzv. amerike revolucije u oblasti sukoba zakona.Savremeno englesko i ameriko meunarodno privatno pravo razvijaju se upravo na kritici, na antitezamakoncepta steenih prava. Kroz ta osporavanja ove koncepcije raaju se originalne ideje u oblasti mpp-a, tese u tom smislu i govori o amerikoj revoluciji u oblasti sukoba zakona. Meu brojnim imenima koja sejavljaju sa novim idejama najistaknutiji su David Kejvers (profesor na Harvardu), Brainerd Kari, Artur fonMeren.David Kejvers u svojim publikacijama kritikuje tradicionalni metod izbora merodavnog prava (teorijusteenih prava), i istie da se tom metodologijom bira pravosue a ne izbor izmeu konkretnih pravilapojedinih zakonodavstava koja pretenduju da budu primenjena i koja vode do odreenih reenja. Kejverse zalagao za primenu analize konkretnih pravila u sukobu, tj. analize sadrine normi pre izbora

merodavnog prava. On i njegove pristalice istiu da je preimustvo takve analize u tome to se tim putemmoe pokazati da je re o lanom sukobu zakona, da su pravila identina te da pitanje izbora nemapraktinog znaaja,a ako pravila i nisu identina i ne vode do istog rezultata ono onda esto obe drave


17/42

17

nemaju interes da se primeni njihovo pravo. Za sluaj da sukob nije laan, tj. da tangirane drave imajustvaran interes za primenu svoga prava, Kejvers predlae naela preferencije u kojima se kombinujuteritorijalne veze sa tipovima materijalnopravnih reenja te se na taj nain dolazi do kolizionih opredeljenja.Brainerd Kari takoe odbacuje tradicionalna uenja, i umesto izbora jednog neutralnog teritorijalnogkontakta kao take vezivanja, predlae da se merodavno pravo trai kroz analizu dravnih interesa izakonodavne politike. Takva analiza bi trebalo da pokae da li stvarno postoji zainteresovanost tangiranihdrava za primenu njihovih prava, ili je zainteresovana samo jedna drava (to bi znailo da je sukoblaan). Ako bi se pokazalo da je zaista vie drava zainteresovano, Kari predlae da se opet primeni

analiza u kojoj bi se "umereno i uzdrano" tumaili dravni interesi i zakonodavna politika; a ako bi i tadruga analiza pokazala da je zainteresovano vie drava tada dolazi do primene prava foruma.Meu brojnim novim idejama jeste i ideja funkcionalne analizeArtura fon Merena. Prema ovoj ideji, prvotreba identifikovati zainteresovana pravosua, a zatim stvoriti pretpostavke za izbor kroz sloenu analizukoja vodi rauna o stepenu zainteresovanosti pojedinih pravosua, zakonodavnim politikama, svrsi pravilai drugim elementima.Amerika revolucija u domenu sukoba zakona iako je izazvala veoma iroko interesovanje i stekla kakobrojne pristalice tako i protivnike u celom svetu relativno malo je uticala na zakonodavstva i praksu vanSAD.

20. Pravo merodavno za pravnu i poslovnu sposobnostPravna sposobnostpredstavlja svojstvo jednog lica na osnovu kojeg ono moe biti nosilac prava iobaveza. U savremenim zakonodavstvima pravna sposobnost graana je opta, tj. imaju je svi bezrazlika, i za svakoga je istog obima u toku celog ivota. Meutim, u uporednom zakonodavstvupostoje izvesne razlike u pogledu nastanka i okonanja pravne sposobnosti. U najveem brojuzemalja pravna sposobnost nastaje roenjem ali se ponegde zahtevaju i dodatn i uslovi. Takopojedina zakonodavstva (nemako i vajcarsko) zahtevaju samo da je dete roeno ivo, dok se udrugima (Francuska) zahteva i sposobnost za ivot, a trea (panija) zahtevaju i 24 asa ivota da bidete steklo pravnu sposobnost. Takoe razlikepostoje i u pogledu nasciturusa, tj. uslova pod kojimazaeto a jo neroeno dete moe imati neka prava. Razlike u uporednom zakonodavstvu postoje ipo pitanju momenta prestanka pravne sposobnosti (razliito definisanje momenta nastupanja smrti,

pitanje proglaenja nestalog lica za umrlo, i komorijenata).Poslovna sposobnost predstavlja sposobnost jednog lica da svojim izjavama volje proizvodigraanskopravna dejstva, tj. da stie, menja, prenosi ili gasi prava i obaveze. U pogledu poslovnesposobnosti razlike u uporednom pravu su mnogo vee ime i problemi sukoba zakona postaju tei ibrojniji. Neujednaenost postoji po pitanju delimine sposobnosti, naroito u pogledu starijihmaloletnika i obima njihove poslovne sposobnosti. Velika neujednaenost i dalje postoji u uporednomzakonodavstvu po pitanju uzrasta za sticanje potpune poslovne sposobnosti, koja se kree od 18godina u veini evropskih zemalja, pa do 19, 20 ili ak 21godinu u drugim dravama. Povod zasukobe zakona daje i emancipacija (koja nije svuda prihvaena), kao i uslovi za ograniavanje ilienje poslovne sposobnosti (npr common law ne poznaje rasipnitvo kao razlog za lienjeposl.spos). Zbog svega toga od velikog je znaaja odreivanje merodavnog prava u pogledu pravne iposlovne sposobnosti.

U uporednom pravu, u pogledu odreivanja merodavnog prava za sposobnost fizikih lica javljaju setri osnovna koliziona reenja:- primena prava dravljanstva (lex nationalis),- primena prava domicila (lex domicilii), i- primena prava mesta nastanka obaveze

KOLIZIONE NORME ZA PRAVNU I POSLOVNU SPOSOBNOST FIZIKIH LICA U NAEM PRAVU

Kao osnovnu taku vezivanja u pogledu pravne i poslovne sposobnosti nae pravo prihvata lexnationalis.

Kada je u pitanju pravna sposobnost dravljanstvo je jedina taka vezivanja, to znai da sepravna sposobnost testira samo po pravu dravljanstva lica o ijoj sposobnosti je re.

Kada je u pitanju poslovna sposobnost taka vezivanjaje dravljanstvo, dopunjena sa lexloci actus. To znai da se poslovna sposobnost jednog lica ceni po normama zemlje iji je on


18/42

18

dravljanin, a ako po tim pravilima to lice ne bi bilo posl.sposobno, smatrae se ipak da jesteposl.sposobno ako bi to bilo po pravu zemlje gde je nastala sporna obaveza. Lice e se smatratiposlovno nesposobno samo ako bi bilo nesposobno po normama oba ta prava. Ako su u pitanjuapatridi umesto lex nationalisprimenie se lex domicilii, u odsutvu ovog pravo boravita, a akonema ni to onda lex fori.Lex loci actus kao dopunsko reenje dolazi u obzir samo kada je re o utvrivanju neijeposlovne sposobnosti u ugovornim odnosima, a ne i u porodinim i naslednim odnosima.

Kada je re o odreivanju merodavnog prava u pogledu lienja ili ogranienja poslovnesposobnosti jedina taka vezivanja za odreivanje merodavnog prava je lex nationalis.

Kada se radi o proglaenju nestalog lica za umrlo taka vezivanja za odreivanje merod.prava jelex nationalis u vreme nestanka tog lica.

21. Dravljanstvo kao pravna ustanova i taka vezivanja

Dravljanstvo predstavlja javnopravni odnos izmeu drave i lica, u kojem lice-dravljanin stie

najiri status, tj. dostupna su mu sva prava koja dati pravni sistem obezbeuje za svoje graane.Postoje dva osnovna metoda sticanja dravljanstva: ius sanguinisi ius soli.Po metodu ius sanguinisdravljanstvo se stie preko dravljanstva roditelja, tj. deca nasleujudravljanski status roditelja.Po ius solidravljanstvo se stie po teritoriji roenja.Dravljanstvo se stie u momentu roenja i to je osnovni nain sticanja dravljanstva, ali postojei dopunski naini (sticanje dravljanstva tokom ivota pojedinca)Zakon o dravljanstvu Republike Srbije iz 2004.godine predvia kao OSNOVNE NAINEsticanja dravljanstva: sticanje dravljanstva po poreklu i sticanje dravljanstva roenjem nateritoriji RS.1. sticanje dravljanstva po poreklu (ius sanguinis) je primarni metod; po sili zakona detestie srpsko dravljanstvo poreklom:

- ako su mu oba roditelja dravljani RS, bez obzira na mesto roenja- ako je jedan roditelj dravljanin RS, a dete je roeno u Srbiji, bez obzira na dravljanstvodrugog roditelja- ako je jedan roditelj dravljanin Srbije, a drugi nepoznat ili apatrid, bez obzira na mesto roenja - dravljanstvo RS poreklom stie dete roeno u inostranstvu, iji je jedan od roditelja u trenutkunjegovog roenja dravljanin RS a drugi je strani dravljanin, ako ga roditelj koji je dravljaninRS prijavi do navrene 18. godine ivota kod nadlenog diplomatskog ili konzularnogpredstavnitva Srbije kao dravljanina Republike Srbije i ako podnese zahtev za upis deteta umatinu knjigu dravljana (ako je dete starije od 14 godina potrebna je i njegova saglasnost).Ako roditelj propusti da na ovaj nain da pribavi detetu srpsko dravljanstvo, dete ima naknadnirok od 5 godina da to samo uradi (sve do navrene 23god).Ovo se sve odnosi i na potpuno usvojenje.

U svim sluajevima sticanja dravljanstva Srbije poreklom, sticalac dravljanstva se smatradravljaninom RS od roenja.2. sticanje dravljanstva roenjem na teritorijiRS (ius soli)- ovo je supsidijarni metod iji jecilj spreavanje pojave apatridije. Dete roeno ili naeno na teritoriji Republike Srbije, a obaroditelja su mu nepoznata ili nepoznatog dravljanstva ili bez dravljanstva, stie dravljanstvoRepublike Srbije roenjem. Detetu koje je na ovaj nain steklo dravljanstvo RS, ono prestaje nazahtev roditelja ako se do navrene 18. godine utvrdi da su mu oba roditelja strani dravljani(ako je dete starije od 14 godina potrebna je i njegova saglasnost). Dravljanstvo u tom sluajuprestaje danom dostavljanja reenja.

DOPUNSKI NAINI sticanja dravljanstva Srbije su prijem (naturalizacija) i sticanje na bazi

meunarodnog ugovora.1. Prijem (naturalizacija) po ZOD imatri oblika:


19/42

19

Obina naturalizacija- omoguava stricanje dravljanstva RS svim strancima koji to eleuz uslove da: podnesu odgovarajui zahtev, da su punoletni i poslovno sposobni, da sudo podnoenja zahteva imali najmanje 3 godine neprekidno prijavljeno boravite u Srbiji,da imaju dozvolu za stalno nastanjenje, i da se odreknu svog prethodnog dravljanstva(od ovog poslednjeg uslova odustaje se samo izuzetno-kada odricanje nije mogue ili nijerazumno ga oekivati). Za brane drugove naih dravljana predviena je olakananaturalizacija: potrebno je da imaju odobreni stalni boravak, a odricanje od prethodnog

dravljanstva i prethodni dui boravak na naoj teritoriji nisu nepohodni. Naturalizacija u specijalnim okolnostima - zs neke grupe lica prijem u srpsko

dravljanstvo je poeljno i to toliko da se ne zahteva odricanje ili otpust stranogdravljanstva, te se tada dozvoljva i bipatridija i polipatridija. Te grupe su iseljenici i"pripadnici srpskog ili nekog drugog naroda ili etnike zajednice sa teritorije RS, koji imajuprebivalite na teritoriji RS"(etniki kriterijum). Uslovi za sticanje dravljanstva za ovekategorije lica: da su punoletni, poslovno sposobni, i da izjave da Srbiju smatraju svojomzemljom.

Izuzetna naturalizacija - predviena za strance iji bi prijem u nae dravljanstvopredstavljao interes za Republiku Srbiju (interesi mogu biti ekonomski, kulturni, nauni,sportski...). Jedini uslov je da lice bude punoletno i poslovno sposobno, a nije potrebna niizjava da Srbiju smatra svojom dravom. O prijemu u nae dravljanstvo odluuje Vladana predlog nadlenog ministarstva.

ZOD sadri i tranzitorne odredbe kojima se reguliu pitanja: ko je danas dravljanin Srbije, ita se dogaa sa licima koja su imala dravljanstvo SFRJ i dravljanstvo neke druge biverepublike. Tako se dravljaninom Republike Srbije smatra jugoslovenski dravljanin koji je nadan proglaenja Ustavne povelje SCG (4. februara 2003.god) imao i dravljanstvo RepublikeSrbije kao i lice koje je posle tog datuma a do dana poetka primene ZOD steklodravljanstvo Republike Srbije. Lica koja su imala dravljanstvo SFRJ, a sada imajudravljanstvo neke druge lanice SFRJ, mogu u periodu od tri godine nakon stupanja ZODna snagu stei srpsko dravljanstvo; pod uslovom da imaju prijavljeno prebivalite nateritoriji Republike Srbije u trajanju od najmanje devet godina, kao i da podnesuodgovarajuu izjavu i zahtev.

2. Sticanje dravljanstva po meunarodnim ugovorima - ovim nainom sticanjadravljanstva nastoje se spreiti problemi nastali raspadom drava, promenama granica, ilise pokuava kanalisati problematika dvojnog dravljanstva

U naem pravu dravljanstvo je taka vezivanja pri odreivanju merodavnog pravaza statusna , porodina i nasledna pitanja.U vezi sa korienjem dravljanstva kao take vezivanja posebnetekoe predstavljaju apatridi(lica bez dravljanstva) i bipatridi (lica sa vie dravljanstava). Do pojave apatrida i bipatridadolazi zbog toga to pojedine zemlje poznaju razliite osnovne naine sticanja dravljanstva.Ako je re o bipatridima a jedno oddravljanstava tog lica je domae, domai organi e ga popravilu tretirati kao domaeg dravljana. Ako je dravljanin vie stranih drava, potrebno jeutvrditi tzv. efektivno dravljanstvo (ono kojim se dotino lice u stvarnosti slui). Ako je re o

apatridima dravljanstvo kao taka vezivanja se mora zameniti nekom supsidijarnom takomvezivanja: obino je to prebivalite(domicil), a u njegovom odsustvu onda boravite.Prema ZMPP:Bipatridi se smatraju naim dravljanima ako im je jedno od dravljanstava nae. Ako lice imavie dravljanstava smatrae se da je dravljanin one drave u kojoj ima prebivalite, a ako ganema ni u jednoj od tih drava onda e se smatrati dravljaninom one drave (ija dravljanstvaima) sa kojom je u najblioj vezi.Ako neka odredba ZMPP upuuje na lex nationalisa re je o licu koje nema dravljanstvo, lexnationalis se automatski zamenjuje sa lex domicilii. Ako lice u pitanju nema prebivalite dolazidruga supsidijarna taka vezivanja- zakon mesta boravita, a ako lice nema ni boravite u tomsluaju se primenjuje lex fori.


20/42

20

22. Domicil kao pravna ustanova i taka vezivanja

Prebivalite (domicil) predstavlja mesto u kome se graanin nastanio sa namerom da u njemustalno ivi. Domicil ima dva osnovna elementa: faktiki i voljni. Faktiki elemenat se ogleda uprisustvu lica na jednom mestu (boravak), dok se voljni elemenat ogleda u nameri lica da trajno

ostane na tom mestu (animus semper vivendi). Ima autora (kao to je Jezdi) koji dodaju i treielemenat- poslovnu sposobnost; smatra se da lica koja nemaju poslovnu sposobnost imaju tzv.zakonski domicil u mestu prebivalita svojih roditelja.U naoj teoriji postoji nesaglasnost o tome kada domicil prestaje, tj da li prestaje kada se izgubijedan od njegovih elemenata ili pak ako nestanu oba.Posebno pitanje u vezi sa domicilom predstavljaju nai dravljani koji due vreme borave i radeu inostranstvu; koji su tamo uspostavili faktiki elemenat domicila ali istovremeno, u jednombroju sluajeva, nemaju nameru da trajno ostanu u inostranstvu, ve da se vrate u zemlju. Naapravna politika ila je ka njihovom vezivanju za domovinu preko fikcije da su oni stekli uinostranstvu samo boravite, a da su zadrali svoj (ex)jugoslovenski domicil.Dok je za domae dravljane prirodno da u najveem broju sluajeva imaju prebivalite u draviiji su dravljani i za registraciju prebivalita se ne predvia previe formalnosti, stranaci da bi

stekli domicil izvan drave ije dravljanstvo imaju moraju da ispune dodatne uslove. Te uslove propisuje drava na ijoj teritoriji stranac eli da ivi. Kod nas je ovo pitanje ureeno Zakonom okretanju i boravku stranaca iz 1980.godine. Po odredbama tog zakona, stranac kome jeodobreno stalno nastanjenje u Srbiji ima prebivalite u mestu u kome je nastanjen sa nameromda u njemu ivi. Davanje odobrenja za stalno nastanjenje je u nadlenosti Ministarstvaunutranjih poslova RS, ali ono nije formulisano kao obaveza ve kao mogunost. Tako sestalno nastanjenje moeodobriti strancu:1) kome je neko od lanova ue porodice (brani drug, dete, roditelj) dravljanin RS ili stranackome je odobreno stalno nastanjenje u RS2) koji je zakljuio brak sa dravljaninom RS3) koji je jugoslovenskog porekla4) koji je u RS uloio sredstva radi obavljanja privrednih i drutvenih delatnosti

Zakon predvia da se stalno nastanjenje moe izuzetno odobriti i drugim strancima. Stranci kojipodnose zahtev za odobrenje stalnog nastanjenja moraju podneti i dokaze o tome da imajuobezbeena sredstva za izdravanje. Nadleni organ o zahtevu odluuje reenjem na koje jedozvoljeno pravo albe vladi RS.U kolizionim normama ZMPP Srbije domicil se koristi kao supsidijarna takavezivanja. Ukoliko se po primarnoj taki vezivanja ne moe utvrditi merodavnopravo za dati odnos sa elementom inostranosti pribegava se domicilu kao takivezivanja; i to kada su radi o pitanjima: porodinog (naroito branog) prava,ugovorni odnosi (kada se merod.pravo odreuje po nosiocu karakteristineprestacije), pri odreivanju merod.prava za formu testamenta.


21/42

21

23. Uobiajeno (redovno) boravite i boravite

Boravite predstavlja mesto u kome jedno lice due (konstantno) boravi. Za razliku od domicilakod kojeg mora postojati i namera da lice trajno ostane u odreenom mestu, kod boravita ovajelemenat ne postoji; ali zato postoji navika, regularnost, pravilnost boravka- tzv. animusresidendi. Razlika postoji i po pitanju treeg elementa poslovne sposobnosti, jer budui da je

boravak injenini koncept nije potrebna poslovna sposobnost za njegovo sticanje te ga moguimati i maloletnici.Boravite se kao taka vezivanja javlja u statusnim odnosima, po pravilu kaosupsidijarna taka vezivanja.Boravite stranaca u Srbiji regulisano je Zakonom o kretanju i boravku stranaca iz 1980.godine.Pod boravitem stranca se u smislu tog zakona podrazumeva mesto u kome on privremenoboravi. Privremeni boravak moe da bude razliite duine:* do isteka roka vaenja poslovne vize za strance kojima je ista izdata* do 3 meseca za vreme vaenja vize za s trance koji dou u Srbiju sa stranom putnom ispravom* do 7 dana za strance koji prelaze preko teritorije Srbije* strancima koji podnesu zahtev za odobrenje privremenog boravka odobrenje se moe dati sarokom vaenja do jedne godine. Privremeni boravak se strancu moe produavati ako za to

postoje opravdani razlozi, i to svaki put na dodatnih godinu dana.

24. Sposobnost pravnih lica

Pripadnost pravnih lica oznaava pravnu vezu izmeu jedne drave i jednog pravnog lica naosnovu koje ono postaje titular odreenih prava i potpada pod jurisdikciju odnosne drave. Po

svojoj pripadnosti jedno pravno lice moe da bude smatrano domaim ili stranim pravnim licem .Zavisno od toga da li je u pitanju domae ili strano pravno lice, pravnom licu se priznaju ova iliona prava i odreuju razliiteobaveze. Drave to ine na osnovu sopstvene procedure i svojihkriterijuma, pa tako postoje: sistem slobodnog udruivanja, sistem koncesije i normativni sistem.Teorijski bi svaka drava mogla dati svojstvo pravnog lica svakom obliku udruivanja, ali nijednato ne ini ukoliko udruivanje nema znaajnijih veza sa dotinom dravom. Danas postoje dvaglavna oblika povezivanja drave sa udruenjima:1) sistem inkorporacije (osnivanja) - ukoliko je organizacija osnovana po domaim propisima onacrpi subjektivitet iz domaeg prava2) sistem stvarnog sedita - subjektivitet se izvlai iz domaeg prava samo ako organizacija ima istvarno sedite na domaoj teritoriji.Odreivanje pripadnitva, meutim izaziva znaajne probleme kod multinacionalnih kompanija

koje mogu da budu organizovane na razliite naine, sastavljene od delova sa razliitim pravnimstatusom u pojedinim dravama bilo da su posebno inkorporisane ili ne. Teorija i praksa su zaovaj problem nudile razna merila: od toga da se pripadnost pravnog lica utvruje premadravljanstvu lanova glavnog odbora,ili dravljanstvu lica koje efektivno kontroliu pravno lice(vailo u Engleskoj, Francuskoj i SAD za vreme I i II sv.rata) pa do toga da merilo buderegistracija pravnog lica, ili stvarno sedite (sedite glavnog organa uprave), ili centar privredneaktivnosti/eksploatacije.

NAE PRAVO prihvata dravljanstvo (pripadnitvo) pravnih lica kao taku vezivanja zaodreivanje merodavnog prava u pogledu sposobnosti pravnih lica. Prema ZMPP merilo zaodreivanje pripadnost pravnog lica jeste: pravo po kojem je pravno lice osnovano i stvarnosedite pravnog lica. Pripadnost pravnog lica se odreuje po pravu drave po kome je onoosnovano. Ako pravno lice ima stvarno sedite u drugoj dravi a ne u onoj u kojoj je osnovano, ipo pravu te druge drave ima njenu pripadnost, onda se smatra se pravnim licem te drave.


22/42

22

25. Pravo merodavno za materijalne uslove zakljuenjabraka i formu braka

Zbog znaaja braka i izuzetnog drutvenog i javnog interesa koji se vezuju za brak, dravapropisuje materijalne i formalne uslove za nastanak punovanog braka, u cilju da se eliminiu onibrakovi koji ne odgovaraju nazorima konkretne zajednice. U brakovima sa elementominostranosti nominovne razlike u nacionalnim pravima, razliite koncepcije braka, razliitodravljanstvo ili domicili verenika daju povoda sukobima zakona.U pogledu materijalnih uslova za zakljuenje braka uporedno mpp poznaje dva osnovna pristupapri postavljanju kolizionih normi. Prvi pristup odreuje kao merodavno pravo zemlje u kojoj sebrak zakljuuje, a drugi personalno pravo buduih suprunika. Drugi pristup je prihvaen znatnoire i vie odgovara naelu da se potuje pravo drava da vode brigu o linim i porodinimodnosima ljudi koji imaju pripadnost te drave. Meutim u vezi sa personalnim pravom buduihsuprunika javlja se dilema o odreivanju merila zapripadnosti nekoj dravi, tj. da li primat trebadati dravljanstvu ili domicilu. Zatim se postavlja pitanje kako posmatrati situaciju kada su budui

suprunici razliitog dravljanstva ili domicila, a njihova prava postavljaju razliite uslove zapunovanost braka. Tu se postavlja pitanje da li personalna prava treba primeniti kumulativno iliza svakog partenra ceniti uslove po pravu drave njegove pripadnosti.

U NAEM PRAVU, prema odredbi ZMPP: pred domaim matiarem moi e da se zakljui braksa elementom inostranost samo ako je udovoljeno uslovima prava onih drava iji su dravljanibudui brani partneri, kao i osnovnim uslovima domaeg prava (tj. predviena je kumulativnaprimena lex nationalisbuduih branih partnera i primena lex fori).Postavljanjem pravila o kumulativnom ispunjenju uslova prava onih drava iji su dravljanibudui brani partneri nastoji se izbegavanje epajuih brakova, tj. brakova koji ne bi bili valjaniu sredini jednog od branih drugova. Postavlja se pitanje kakva ta kumulacija treba da bude. Uteoriji se razlikuju obina i distributivna. Obina kumulacija podrazumeva da i verenik i verenica

treba da ispunjavaju uslove propisane u oba merodavna prava. Distributivna kumulacijapodrazumeva da svaki od buduih branih partnera treba da ispuni samo one uslove koji supropisani u pravu merodavnom za njega. Koncept distributivne pravde ima vie pristalica u teorijii praksi.ZMPP formulie princip distributivne kumulacije: u pogledu uslova za zakljuenje brakamerodavno je za svako lice pravo drave iji je ono dravljanin u vreme sklapanja braka. Ovopravilo je dopunjeno time da se nee moi zakljuiti brak pred naim organom ukoliko postojeposebno navedene smetnje po pravu Srbije, ak i ako su ispunjeni uslovi prema lex nationalisverenika. To su smetnje koje se odnose na: * postojanje ranijeg braka, *srodstva, *nesposobnosti za rasuivanje.I mnoga druga prava predviaju u pogledu materijalnih uslova za zakljuenje braka merodavnostlex foriili dela lex fori,pored personalnog prava verenika. Ovakve norma se esto tumae kao

formulacija javnog poretka u uem smislu.

Pitanje forme braka zbog razliitih reenja u uporednom zakonodavstvu takoe dovodi dosukoba zakona (negde je predviena crkvena a negde graanska forma). Prisutan je i problemkvalifikacije forme braka, jer se odreena pitanja u nekim pravima kvalifikuju kao problemi formebraka a u drugima kao materijalni uslovi za zakljuenje braka.U brakovima sa elementom inostranosti forma daje povoda za razlikovanje dve situacije:1. prva se tie zakljuivanja braka pred domaim organom na domaoj teritoriji (elemenatinostranosti se javlja u subjektu)2. druga situacija se odnosi na priznanje brakova koji su zakljueni u inostranstvu (elemenatinostranosti se javlja u u pravima i obavezama).Osnovno koliziono reenje u pogledu forme braka sa elementom inostranosti je mestozakljuenja braka - lex loci celebrationis (pravo mesta sveanost). U tom smislu nadleni organpri zakljuivanju brakova postupa po pravu svoje drave i na isti nain bez obzira na to da li se


23/42

23

pred njim nalaze verenici koji su domai ili strani dravljani. Zakon mesta zakljuenja braka je uveini zakonodavstava imperativnog karaktera, ali neka zakonodavstva poznaju i lex nationaliskao alternativno reenje za sluaj da strani dravljani zakljuuju brak na domaoj teritoriji.ZMPP postavlja pravilo lex loci celebrationis: za formu braka merodavno je pravo mesta gde sebrak zakljuuje:merodavno pravo za priznavanje brakovaMerodavno pravo za priznavanje brakova zakljuenih u inostranstvu odreuje se na osnovumaksime "brak punovaan u mestu zakljuenja, punovaan je svuda". Drave koje pravo mesta

zakljuenja braka propisuju kao osnovno i jedino pravo za odreivanje merodavnog prava zaformu braka, primenjuju ovo reenje i u sluajevima priznanja inostranih brakova. Meutim nekedrave imaju i dopunska, alternativna pravila u pogledu priznanja inostranih brakova.Alternativno pravilo se ustanovljava u korist dravljanstva (ili domicila) branih partnera:omoguava se priznanje inostranog braka ukoliko je on punovaan u pogledu forme bilo popravu mesta zakljuenja, bilo po pravu dravljanstva jednog ili oba suprunika.

26. Diplomatsko-konzularni brakovi

Diplomatsko-konzularni brakovi u mpp-u smatraju se domaim brakovima poto se zakljuujupred ovlaenim organom domae drave i na eksteritorijalnom delu domae drave.Budui brani partneri mogu da zakljue brak u inostranstvu po domaoj formi i po domaem

pravu pred diplomatskim ili konzularnom predstavnitvom svoje drave ako su ispunjeniodreeni uslovi. Prva grupa uslova se tiu ovlaenja predstavnitva za zakljuivanje brakova, adruga grupa uslova samih lica koja ele da zakljue brak:1)da bi diplomatsko ili konzularno predstavnitvo moglo uopte pristupiti obavljanju zakljuivanjabrakova ono mora imati ovlaenje nadlenog organa za inostrane poslove. Ako takvoovlaenje postoji, a ispunjeni su i uslovi koji se tiu svojstava verenika, takav brak bi biopunovaan i u Srbiji.2)da bi brakovi koji se zakljuuju pred diplomatsko-konzularnim predstavnitvima bili punovanii u zemlji prijema potrebno je da se ta drava ne protivi tome da strana predstavnitva na njenojteritoriji obavljaju aktivnost koja ne spada u redovnu nadlenost tih organa. Pristanak stranedrave se izraava eksplicitno, putem meunarodnog ugovora, najee bilateralnog.3)poseban uslov, prema ZMPP, koji se tie svojstva subjekata je taj da i verenik i verenica trebada budu dravljani Republike Srbije. Iskljuena je mogunost da pred predstavnitvom Srbijebrak zakljue lice koje je dravljanin Srbije i lice koje je dravljanin zemlje prijema ( dravljaninSrbije i dravljanka Norveke ne mogu u naoj ambasadi Norvekoj da zakljue brak, ali tomogu dravljanin Srbije I dravljanka Francuske, kao i dravljanin i dravljanka Srbije)4) pozitivno pravo Srbije daje mogunost da lica koja imaju dravljanstvo Srbije mogu preddomaim predstavnitvom zakljuiti brak sa licima koja imaju strano dravljanstvo neke drugedrave, a ne drave prijema, ukoliko je to pitanje regulisano meunarodnim ugovorom.


24/42

24

29. Dejstva braka

Zakljuenjem braka za suprunike nastaju prava i obaveze koje su vezane za njihovu linost ,kao i prava i obaveze imovinskog karaktera, tj. nastupaju odreena dejstva braka.U pogledudejstava braka postoje znaajne razlike u uporednom zakonodavstvu to daje povoda sukobu

zakona. (razlike postoje ve u samom odreivanju pojma linih i imovinskih obaveza; razliitikoncepti brano-imovinskog reima: ugovorni reim i zakonski reim u svojim razliitimvarijantama).Koliziono regulisanje dejstava braka suoava se sa nekoliko teorijskih dilema. Tako se postavljapitanje da li treba primeniti iste ili razliite kolizione norme za linopravna i imovinskopravnadejstva braka, i da li isto koliziono reenje odgovara kako za dejstva braka u toku njegovogtrajanja tako i nakon prestanka braka. U okviru zakonskih imovinskih dejstava braka javlja sedilema o tome da li merodavno pravo treba da bude jedinstveno bez obzira na vrstu imovine, ilinepokretnu imovinu treba izdvojiti u posebnu kategoriju

Medjunarodno Privatno Pravo-Skripta-Pravni Fakultet PDF

Documents