Hemija 2007 SRB-nivo Stanmdardi

Агенција за стандарде и оцјењивање у образовању за Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску

ЕКСТЕРНО ОЦЈЕЊИВАЊЕ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА

У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

СТАНДАРДИ ПОСТИГНУЋА

ХЕМИЈА IX разред

Сарајево, 2007. година

Стандарди постигнућа

2

АГЕНЦИЈА ЗА СТАНДАРДЕ И ОЦЈЕЊИВАЊЕ У ОБРАЗОВАЊУ ЗА ФЕДЕРАЦИЈУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

ЕКСТЕРНО ОЦЈЕЊИВАЊЕ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ

СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА – ХЕМИЈА –

Аутори: Јасминка Нало, координатор за хемију Чланови радне групе за хемију: Проф. др Мунира Мазаловић Анка Крајина, савјетник/надзорник за хемију Милка Жужа, наставник хемије Фахира Хидовић, наставник хемије Стана Ротим, професор хемије Проф. др Живко Саничанин Аница Лончар, наставник хемије Душан Калинић, надзорник/савјетник за хемију Мр сц. Луција Петровић, шеф Одјељења за оцјењивање

ХЕМИЈА

3

Садржај ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА? 5 НАМЈЕНА СТАНДАРДА 6 ИЗРАДА СТАНДАРДА 7

1. ИЗРАДА ИСПИТНИХ ПРОГРАМА 8

2. ИЗРАДА ИСПИТНИХ ЗАДАТАКА 8

3. ПРОЦЕДУРЕ УСПОСТАВЉАЊА СТАНДАРДА 9

3.1. Постављање априорних стандарда 9

3.2. Упоређивање добијених података са очекивањима експерата 9

3.3. Ревидирање претходних процјена 10

СТРУКТУРА СТАНДАРДА 10

НИЗАК НИВО 11

СРЕДЊИ НИВО 11

ВИСОКИ НИВО 11

ПРОГРАМСКА ПОДРУЧЈА И ЦИЉЕВИ 12

1. Материје/супстанце, грађа, врсте и промјене 12

2. Хемијске реакције и израчунавања 12

3. Хемијски елементи и једињења 13

4. Угљеник и органска једињења 13

5. Угљоводоници 13

6. Органска једињења с кисеоником 13

7. Биолошки важна органска једињења 13

8. Екологија и еколошки проблеми 14

ОПИС СТАНДАРДА ПО ПОДРУЧЈИМА И НИВОИМА 15 Материје/супстанце, грађа, врсте и промјене 16 Хемијске реакције и израчунавања 17 Хемијски елементи и једињења 17 Угљеник и органска једињења 18


4

Угљоводоници 18 Органска једињења с кисеоником 19 Биолошки важна органска једињења 20 Екологија и еколошки проблеми 20

Примјери задатака по нивоима тежине и подручјима 21 НИЗАК ниво 21

МАТЕРИЈЕ/СУПСТАНЦЕ, ГРАЂА, ВРСТЕ И ПРОМЈЕНЕ 21 ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА 21 ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ И ЈЕДИЊЕЊА 22 УГЉЕНИК И ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА 22 УГЉОВОДОНИЦИ 23 ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА С КИСЕОНИКОМ 23 БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА 23 ЕКОЛОГИЈА И ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ 24

СРЕДЊИ ниво 24 МАТЕРИЈЕ/СУПСТАНЦЕ, ГРАЂА, ВРСТЕ И ПРОМЈЕНЕ 24 ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА 24 ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ И ЈЕДИЊЕЊА 25 УГЉЕНИК И ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА 25 УГЉОВОДОНИЦИ 25 ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА С КИСЕОНИКОМ 26 БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА 26 ЕКОЛОГИЈА И ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ 27

ВИСОКИ ниво 27 МАТЕРИЈЕ/СУПСТАНЦЕ, ГРАЂА, ВРСТЕ И ПРОМЈЕНЕ 27 ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА 28 ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ И ЈЕДИЊЕЊА 28 УГЉОВОДОНИЦИ 29 ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА С КИСЕОНИКОМ 29 БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА 29

ХЕМИЈА

5

ШТА ПРЕДСТАВЉАЈУ СТАНДАРДИ УЧЕНИЧКИХ ПОСТИГНУЋА? Реформа основног и средњег образовања у Босни и Херцеговини укључује, поред осталог, и стандардизацију ученичких постигнућа. Успостављање стандарда изводи се у оквиру пројекта Екстерно оцјењивање ученичких постигнућа у разредној и предметној настави основне школе. На реализацији овога пројекта већ пету годину ради Агенција за стандарде и оцјењивање у образовању за Федерацију Босне и Херцеговине и Републику Српску.

Екстерно (ваншколско) оцјењивање је други поглед на квалитет образовања. У нашим образовним системима нити на једном степену образовања нису успостављени стандарди ученичких постигнућа. Оцјена степена ученичких постигнућа у нашим школама се, углавном, доноси на основу општих утисака или на основу интерних (школских) оцјена на чију објективност и поузданост има доста приговора.

Реализација Пројекта започела је 2002. године пилот тестирањем ученичких постигнућа из два кључна наставна предмета (матерњи језик и математика) на нивоу IV разреда основне школе, након чега су дефинисани стандарди из наведених предмета за ниво разредне наставе.

У 2003. години Пројекат је настављен тестирањем узорка ученика VIII разреда на основу априорно постављених стандарда из матерњег језика и математике. Након емпиријске провјере априорних стандарда дефинисани су стандарди ученичких постигнућа из матерњег језика и математике за ниво деветог разреда основне школе.


6

У 2006. години Агенција је радила на постављању стандарда из природне групе предмета (хемија, биогија и физика) у завршном разреду основне школе. Емпиријска провјера априорно постављених стандарда извршена је на узорку од 1500 ученика VIII/IX разреда основне школе.

Овакво постављање стандарда оправдано је јер се базира, уз очекивања експерата, и на емпиријском провјеравању.

Стандарди ученичких постигнућа представљају опис нивоа квантитета и квалитета знања и способности које би ученици требали да постигну на завршетку одређеног степена образовања. Они се базирају на важећим наставним програмима и мишљењима експерата. Стандарди конкретизују и диференцирају ученичка постигнућа по нивоима.

Екстерним оцјењивањем обезбјеђује се велики број показатеља релевантних за оцјену стања у нашем основном образовању. Првенствено, добија се преглед знања и способности у појединим испитним подручјима, разврстаних у три нивоа тежине. НАМЈЕНА СТАНДАРДА Основни циљ постављања стандарда ученичких постигнућа је омогућавање квалитетног интерпретирања добијених емпиријских података о ученичким постигнућима. Њихова конкретна намјена је сљедећа: – дефинисати очекиване резултате из појединих

наставних предмета на одговарајућем нивоу образовања за цијелу Босну и Херцеговину;

ХЕМИЈА

7

– дати оцјену нивоа ученичких постигнућа, тј. до којег степена су стандарди остварени;

– допринијети објективнијем вредновању резултата рада у нашој наставној пракси;

– омогућити упоређивање са стандардима других земаља Европе и свијета.

Стандарди ученичких постигнућа, поред осталог, служиће креаторима образовне политике за вредновање наставног рада као и увођење промјена у организацији и методима рада у школи. Увођење цикличног мјерења омогућиће упоређивање постигнућа из истог предмета у одређеном временском периоду те довођење уочених промјена у везу с промјенама у образовној политици. Примјена стандарда у наставној пракси ће, свакако, допринијети унапређењу васпитно-образовног процеса у школама Босне и Херцеговине. У ту сврху Агенција за стандарде и оцјењивање припремила је ове брошуре о стандардима ученичких постигнућа из природне групе предмета које ће доставити свим школама како би могле наћи конкретну примјену у наставној пракси. ИЗРАДА СТАНДАРДА Стандарди, постављени у оквиру Екстерног оцјењивања, комбинација су експертских (априорних) стандарда и емпиријских (статистичких) показатеља. Априорни стандарди су процјена о потребном и пожељном нивоу ученичких постигнућа. То су очекивања експерата. Емпиријски подаци показатељи су реалног стања у нашој наставној пракси. Ови подаци добијени су тестирањем узорка ученика из 56 школа с подручја цијеле Босне и Херцеговине. Успостављање стандарда одвијало се у неколико фаза.


8

1. ИЗРАДА ИСПИТНИХ ПРОГРАМА Постављању априорних стандарда претходила је израда испитног програма. Радна група експерата коју чине наставници хемије, надзорници из педагошких завода, односно Завода за школство – Мостар и професори са универзитета, уз координацију сарадника из Агенције, урадила је испитни програм. Испитни програм рађен је на основу важећих наставних програма и представља попис подручја и општих циљева који у оквиру тих подручја треба да се остваре. Из пописа искључени су они садржаји који се из техничких разлога не могу тестом провјеравати. Испитни програм више је оријентисан на провјеру функционалног знања него на провјеру фактографског знања.

2. ИЗРАДА ИСПИТНИХ ЗАДАТАКА На основу овог програма израђени су испитни задаци за свако испитно подручје. При изради испитних задатака требало је водити рачуна о сљедећем:

– користити релативно мали број типова задатака,

– бирати задатке оријентисане на способности,

– бирати задатке које је могуће објективно оцијенити.

Такође, сви задаци треба да буду и технички уредни.

ХЕМИЈА

9

3. ПРОЦЕДУРЕ УСПОСТАВЉАЊА СТАНДАРДА

Израда стандарда одвијала се у три фазе: 1. Постављање априорних (експертских) стандарда 2. Упоређивање добијених података са очекивањима

експерата 3. Ревидирање претходних процјена на основу

емпиријских података

3.1. Постављање априорних стандарда Априорне стандарде поставила је радна група експерата за хемију, уз координацију сарадника из Агенције. Претходно је извршена селекција испитних задатака и њихово класификовање у три нивоа тежине. На основу њих урађени су тестови с којим се ишло у тестирање, 26. и 27. априла 2006. године. Тестирање је обављено на узорку од 1500 ученика VIII/IX разреда из 56 школа с подручја цијеле Босне и Херцеговине.

3.2. Упоређивање добијених података

са очекивањима експерата Након извршеног тестирања и добијања емпиријских показатеља ученичких постигнућа слиједила је статистичка обрада. Пошто је прва анализа показала да, са становишта количине информација које дају испитни задаци о ученичким способностима, има добрих и лоших испитних питања, приступило се избору најбољих питања. Резултати калибрације из OPLM анализе показали су који


10

се испитни задаци уклапају у модел, а који знатно одступају од њега. На основу тога извршена је селекција испитних задатака.

3.3. Ревидирање претходних процјена Избор добрих испитних задатака вршио се кроз више OPLM анализа. Коначна анализа резултата обухватила је анализу испитних задатака који су се послије свих OPLM анализа показали као добри.

Добијени резултати послужили су за корекцију априорно постављених стандарда тако да су комбиновањем априорних стандарда и добијених разултата дефинисани стандарди из хемије у завршном разреду основне школе.

СТРУКТУРА СТАНДАРДА Постављена су два стандарда: довољан стандард, који одређује минимум који ученици треба да достигну да би прешли у сљедећи разред и високи стандард, који идентификује ученике који показују посебне вјештине у тестираном подручју. Ученици који су постигли резултате испод довољног стандарда сматрају се ученицима лоших способности. Они који су постигли резултате изнад довољног стандарда а испод високог стандарда сматра се да имају просјечне или средње способности. Ученици који су остварили резултате изнад високог стандарда сматра се да имају високе способности.

Испитни задаци су разврстани у три нивоа тежине.

ХЕМИЈА

11

Свако подручје има дефинисана три нивоа тежине и дат је детаљан очекивани опис знања, вјештина и способности које ученик постиже на одговарајућем нивоу. Ради бољег разумијевања, за сваки ниво и за свако подручје, изабран је по један задатак који илуструје нивое знања и способности које ученик постиже.

Утврђена су три нивоа: низак, средњи и високи.

НИЗАК НИВО Низак ниво представља најнижи ниво ученичких постигнућа. То је ниво који је начелно довољан да се, уз извјесне тешкоће, настави даље школовање. Овај ниво треба да остваре сви ученици, односно најмање 90% ученика

СРЕДЊИ НИВО

Средњи ниво показује ниво постигнућа који омогућава ученицима да без тешкоћа успјешно наставе школовање. Овај ниво треба да оствари око 75% ученика.

ВИСОКИ НИВО Високи ниво може постићи само мали број ученика, око 10%. Ученици који постижу овај ниво могу врло успјешно да наставе даље школовање.


12

ПРОГРАМСКА ПОДРУЧЈА И ЦИЉЕВИ

– ХЕМИЈА –

Радна група и координатор за ХЕМИЈУ дефинисали су сљедећа подручја и циљеве за осми/девети разред: 1. Материје/супстанце, грађа, врсте и промјене Ученик треба да:

– зна дефинисати и разликовати материје (супстанце) и ствари (тијела)

– разликује и препознаје физикалне (физичке) и хемијске промјене

– разликује чисте материје и смјесе, као и поступке раздвајања чистих материја из смјесе

– зна грађу атома – зна хемијске симболе важнијих елемената и

њихово значење – повезује грађу атома према положају у ПСЕ – разликује атом, молекул, јон – рјешава задатке, саставља формуле на основу

валенције; броја и врсте атома – разликује емпиријске, структурне, рационалне

(полуструктурне) формуле

2. Хемијске реакције и израчунавања Ученик треба да:

– представља хемијске реакције хемијским једначинама

– израчунава на основу хемијских формула хемијске једначине

ХЕМИЈА

13

3. Хемијски елементи и једињења Ученик треба да:

– разликује особине метала и неметала на основи положаја у ПСЕ

– разликује и идентификује оксиде, киселине, базе и соли

4. Угљеник и органска једињења Ученик треба да:

– зна грађу C атома и идентифицира основна својства угљеника према мјесту атома у ПСЕ

5. Угљоводоници Ученик треба да:

– разликује засићене, незасићене и ароматске угљоводонике

– разликује супституцију, адицију и полимеризацију – зна природне изворе угљоводоника и њихову

примјену у свакодневном животу

6. Органска једињења с кисеоником Ученик треба да:

– препозна органска једињења с кисеоником према функционалним групама

– зна добијање и употребу важнијих алкохола и важнијих органских киселина

7. Биолошки важна органска једињења Ученик треба да:

– зна шта су угљени хидрати, како настају, како се дијеле и њихов значај у свакодневном животу

– зна шта су масти, да разликује хидролизу и хидрогенизацију


14

– познаје основну грађу и функцију бјеланчевина/протеина

8. Екологија и еколошки проблеми Ученик треба да:

– идентификује загађиваче и изворе загађења воде, ваздуха и земљишта (тла)

– зна разврстати отпад, господарити отпадом и стално развијати свијест о очувању животне средине

Коришћена су два основна типа задатака: отворени тип и затворени тип – вишечлани избор. Задаци отвореног типа су каткад захтијевали одговор са образложењем.

ХЕМИЈА

15

ОПИС СТАНДАРДА ПО ПОДРУЧЈИМА И НИВОИМА

На нивоу завршног разреда основне школе за хемију граница за довољан стандард има вриједност 525 а граница за високи стандард вриједност 696 на бодовној скали. На Слици 1. приказана је дистрибуција употријебљених испитних задатака, по тежини и нивоима способности ученика са означеним границама стандарда (испрекидане линије). Слика 1. Дистрибуција испитних задатака по тежини за хемију

Примјећује се да је велики број испитних задатака сконцентрисан у другом дијелу ниског нивоа способности (способност 400-500). На граници довољног стандарда није уочен континуитет у концентрацији задатака. Највећи број испитних задатака је сконцентрисан у области средњег нивоа способности (способност 550-700) и нешто мање у дијелу области високог нивоа способности, непосредно уз границу високог стандарда (способност 700-750). У другом дијелу високог нивоа способности

0 2 4 6 8

10

12

50 100 150 200 250 300 350 400 450 500 550 600 650 700 750 800 850 900 950 1000 1050 1100

способности

Учестало

ст појав

љив

ања зада

така


16

мања је учесталост испитних задатака, а они који су присутни распршени су по различитим вриједностима способности. Такође, у првом дијелу ниског нивоа способности готово да и нема испитних задатака. Можемо закључити да је из хемије најпрецизније мјерење у области средњег нивоа способности ученика у интервалу способности 550 -700. Материје/супстанце, грађа, врсте и промјене

НИЗАК ниво Већина ученика на ниском нивоу способности:

идентификује материју (супстанцу) препознаје грађу атома (неутрална честица)

СРЕДЊИ ниво Ученици показују средњи ниво способности ако:

успјешно препознају материје/супстанце међу понуђеним материјама/супстанцама и тијелима

разврставају једињења према датом моделу уз препознавање грађе молекула

ВИСОКИ ниво Ученици су постигли високи ниво ако су задовољили мјерила за средњи ниво и ако:

разликују физичке и хемијске промјене уочавају физичко својство жељеза разликују и дефинишу настајање позитивног и негативног јона

ХЕМИЈА

17

Хемијске реакције и израчунавања


идентификује дате хемијске реакције дефинише хемијску реакцију као хемијску промјену


схватају да се хемијске реакције представљају хемијским једначинама и показују разумијевање за правила писања хемијских једначина

уочавају међу датим процесима онај који је анализа

ВИСОКИ ниво Ученици су постигли високи ниво способности ако:

допуњавају дате хемијске једначине примјењујући правила писања хемијских једначина

Хемијски елементи и једињења


идентификује оксид неметала и метала


разликују особине метала и неметала те препознају симболе одговарајућих елемената у ПСЕ


18

разумију ПСЕ, распоред елемената према особинама

ВИСОКИ ниво Ученици су постигли високи ниво ако су задовољили мјерила за средњи ниво и ако:

разумију електролитичку дисоцијацију и на датим примјерима успјешно представљају разлагање материје на јоне

састављају формуле једињења на основу понуђених јона

Угљеник и органска једињења


идентификује угљеник као основни састојак органских материја


закључе на основу датих једињења која је материја органско једињење

Угљоводоници


дефинише незасићене угљоводонике према броју веза у њиховој структури

препознаје реакције незасићених једињења

ХЕМИЈА

19


знају представника ароматских угљоводоника (бензен) и његову структурну формулу

разумију да је мјерило квалитета бензина октански број


разликују алкене и алкине, њихове особине и процесе којим они настају, тј. хемијске једначине које представљају те процесе

изведу једначину реакције сагоријевања метана Органска једињења с кисеоником НИЗАК ниво Већина ученика на ниском нивоу способности:

препознаје/идентификује употребу важнијих алкохола


изаберу тачан одговор који се односи на препознавање органских једињења с кисеоником према датој функционалној групи

препознају да су дата органска једињења алкохоли и показују разумијевање да алкохоли садрже хидроксилну групу


закључе за понуђене моделе о којим се органским једињењима с кисеоником ради


20

Биолошки важна органска једињења


зна употребу угљених хидрата у свакодневном животу

зна шта су масти и њихов састав


знају да су угљени хидрати органска једињења грађена из угљеника C, водоника H и кисеоника О и однос броја атома H и О

разумију подјелу угљених хидрата познају састав бјеланчевина/протеина


закључују да се течна уља хидрогенизацијом претварају у чврста увођењем водоника у уља

Екологија и еколошки проблеми НИЗАК ниво Већина ученика на ниском нивоу способности:

идентификује главне загађиваче ваздуха и изворе загађења земљишта (тла)

зна да се отпад може поново користити, као нпр. рециклажа


схватају значај очувања животне средине и штетног дјеловања отпада

ХЕМИЈА

21

Примјери задатака по нивоима тежине и подручјима

НИЗАК ниво

МАТЕРИЈЕ/СУПСТАНЦЕ, ГРАЂА, ВРСТЕ И ПРОМЈЕНЕ


Примјер: Која ријеч представља материју (супстанцу): а) плоча б) стакло в) чаша г) оловка

Тачно: б)

ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА

– представља хемијске реакције хемијским једначинама

Примјер: Сваку хемијску промјену, у којој се поједина материја веже с кисеоником називамо реакцијом: а) редукције б) оксидације в) хидролизе г) неутрализације

Тачно: б)


22

ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ И ЈЕДИЊЕЊА – разликује и идентификује оксиде,

киселине, базе и соли Примјер: Оксид неметала је: а) NO б) Fe2O3 в) Na2O г) MgO

Тачно: а)

УГЉЕНИК И ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА – зна грађу C атома и идентификује

основна својства угљеника према мјесту атома у ПСЕ

Примјер: У двије здјелице су запаљене материје.

пијесак шећер пијесак ?

а) б) 1) У којој здјелици је органско једињење? 2) Шта остаје као продукт горења органског једињења?

Тачно: 1. здјелица са шећером 2. угљеник C

ХЕМИЈА

23

УГЉОВОДОНИЦИ – разликује засићене, незасићене и

ароматске угљоводонике Примјер: Незасићени угљоводоник C2H4 у својој структури има: а) једну троструку б) двије троструке везе в) једну двоструку везу г) двије двоструке везе

Тачно: в)

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА С КИСЕОНИКОМ – зна добијање и употребу важнијих алкохола

и важнијих органских киселина Примјер: Алкохол који улази у састав свих алкохолних пића је: а) метанол б) етанол в) глицерол г) пропанол

Тачно: б)

БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА – зна шта су масти, разликује хидролизу и хидрогенизацију

Примјер: По хемијском саставу масти су: а) естери б) бјеланчевине в) угљени хидрати г) угљоводоници

Тачно: а)


24

ЕКОЛОГИЈА И ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ

– идентификује загађиваче и изворе загађења воде, ваздуха и земљишта

Примјер: Главни загађивачи зрака су: а) SO2, CO2 и NO2 б) H2O, SO3 в) Mg, H2, N2 г) Fe, SO, N2O5

Тачно: а) СРЕДЊИ ниво



Примјер: Набројане су материје и тијела: ваздух, сто, брашно, столица, епрувета, злато. Издвоји материје (супстанце).

Тачно: материје: ваздух, брашно, злато

ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА

– израчунава на основу хемијских формула хемијске једначине

Примјер: Колико има атома кисеоника у пет молекула P2O5? а) 5 б) 10 в) 15 г) 25

Тачно: г)

ХЕМИЈА

25

ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ

И ЈЕДИЊЕЊА – разликује особине метала и неметала

на основу положаја у ПСЕ Примјер: Наведи име и симбол: а) метала у текућем стању б) неметала у текућем стању

Тачно: а) жива, Hg б) бром, Br

УГЉЕНИК И ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА – зна грађу С атома и идентификује

основна својства угљеника према мјесту атома у ПСЕ

Примјер: Допуни сљедећу тврдњу: Масени број атома угљеника је 12, а атомски број је 6. У језгру атома налази се _____ протона и _____ неутрона, а у омотачу _____ електрона.

Тачно: 6 протона, 6 неутрона, 6 електрона

УГЉОВОДОНИЦИ – зна природне изворе угљоводоника и њихову

примјену у свакодневном животу Примјер: Чиме је одређен квалитет бензина?

Тачно: октанским бројем


26

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА С КИСЕОНИКОМ – препознаје органска једињења с кисеоником

према функционалним групама Примјер:

О

Функционална група – C – ОH је саставни дио грађе: а) алкохола б) органских киселина в) аминокиселина г) шећера

Тачно: б)

БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА – познаје основну грађу и функцију

бјеланчевина/протеина Примјер: У састав бјеланчевина/протеина поред C, H и О обавезно улази и: а) сумпор б) азот в) хлор г) жељезо

Тачно: б)

ХЕМИЈА

27

ЕКОЛОГИЈА И ЕКОЛОШКИ ПРОБЛЕМИ – зна разврстати отпад, господарити

отпадом и стално развијати свијест о очувању животне средине

Примјер: У циљу заштите животне средине еколошки исправно паковање животних намирница је у: а) пластичним врећицама б) папирним врећицама в) металним кутијама г) металним фолијама

Тачно: б)

ВИСОКИ ниво


– разликује и препознаје физикалне (физичке) и хемијске промјене

Примјер: Које је физичко својство жељеза: а) рђање б) отапа се у води в) има метални сјај г) слатког је окуса

Тачно: в)


28

ХЕМИЈСКЕ РЕАКЦИЈЕ И ИЗРАЧУНАВАЊА – представља хемијске реакције

хемијским једначинама Примјер: На линијама испод, сљедеће хемијске једначине запиши правилно: a) Mg + HNO3 Mg(NO3)2 + H2 б) CaO + HCl CaCl2 + H2O

Tačno: a) Mg + 2HNO3 Mg(NO3)2 + H2 б) CaO + 2HCl CaCl2 + H2O

ХЕМИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ И ЈЕДИЊЕЊА – разликује особине метала и неметала

на основу положаја у ПСЕ Примјер: Допуни сљедеће тврдње: а) Елементи са најизраженијим металним својствима налазе се

у ______________________________ групи периодног система елемената.

б) Елементи са најизраженијим неметалним својствима налазе се у __________________________________ групи периодног система елемената.

Тачно: а) првој б) седмој (седамнаестој)

ХЕМИЈА

29

УГЉОВОДОНИЦИ – разликује супституцију, адицију

и полимеризацију Примјер: Напиши хемијску реакцију настајања монохлорметана: Овај процес назива се ____________________________ .

Тачно: Реакција: CH4 + Cl2 CH3 – Cl + HCl Процес: супституција

ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА С КИСЕОНИКОМ – препозна органска једињења с кисеоником

према функционалним групама Примјер: Испод модела напиши одговарајући назив споја

Тачно: 1. вода; 2. алкохол, метанол

БИОЛОШКИ ВАЖНА ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА – зна шта су угљени хидрати, како настају,

како се дијеле и њихов значај у свакодневном животу

Примјер: Доврши реченицу: Скроб је један од важнијих представника ___________________, а доказује се помоћу _________________ .

Тачно: полисахарида, јода


30

Hemija 2007 SRB-nivo Stanmdardi

Documents