Evropska Unija Satanisticka Tvorevina

Dr Vojislav [e{eq

EVROPSKA UNIJA SATANISTI^KA TVOREVINA

Srpska radikalna stranka Beograd 2006.

Dr Vojislav [e{eq EVROPSKA UNIJA SATANISTI^KA TVOREVINA Recenzenti Vjerica Radeta Zoran Krasi} Direktor izdava~kog sektora Ogwen Mihajlovi} Redakcija Ivana Borac, Qubinka Boòvi}, Qubica Davidovi}, Vesna Zobenica, Zorica Ili}, Vesna Mari}, Qiqana Mihajlovi}, Biqana Mi~i}, Severin Popovi}, Zlata Radovanovi}, Marina Risti}, Zlatija Sevi}, Brankica Terzi}, Dragica Tomi}, Milica [e{eq Izdava~ Srpska radikalna stranka Trg pobede 3, Zemun Za izdava~a Dr Vojislav [e{eq [tampa [tamparija DOO Dragi}, Zrewanin Za {tampariju Mom~ilo Dragi} Tira` 1000 primerakaCIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 061 . 1EU 341 . 217(4-672EU) 327 . 7/ . 8(497 . 11) 323(497 . 11) [E[EQ, Vojislav Evropska unija satanisti~ka tvorevina / Vojislav [e{eq. - Zemun : Srpska radikalna stranka, 2006 (Zrewanin : Dragi}). 1000 str. ; 21 cm. - (Sabrana dela Vojislava [e{eqa ; 76) Na nasl. str. naziv mesta izdavawa: Beograd. - Tira` 1.000. - Str. 3-4: Predgovor / Marina Ragu{. ISBN 86-7886-003-0 a) Evropska unija b) Srpsko pitawe Me|unarodna zajednica c) Srbija - Politi~ke prilike COBISS.SR-ID 132483596

Predgovor12. I deset rogova koje si video, to su deset careva, koji jo{ ne primi{e carstva, ali }e vlast, kao carevi, primiti sa zveri za jedan sat. 13. Ovi su jednomi{qenici, pa daju svoju silu i vlast zveri. 14. Ovi }e ratovati protiv Jagweta, i Jagwe }e ih pobediti, jer je ono gospodar nad gospodarima i car nad carevima, a s wim su pozvani i izabrani i verni. (Otkrovewe Jovanovo 17:12-14) U vremenu kada se moralnost svodi na korist i kada lepota misli i dela biva prognana ~ak i iz najskrovitijih delova duha, te{ko je razumeti podvig Vojislava [e{eqa, koji se odrekao slobode u ime odbrane prava na istinu. Te{ko je ~ak (a mnogima i nezamislivo) odgovoriti na pitawe: [ta je to toliko jako i toliko sveto da neko podnese takvu `rtvu, ostavi iza sebe sve lepote ovoga sveta, svoju porodicu, svoje prijateqe, svoje staze i da robija za ne{to toliko apstraktno kao {to je Istina?! Ukoliko niste bili u staroj srpskoj kolevci, u Hercegovini, a tragate za odgovorom na ve} napisano pitawe...po|ite {to pre. Tamo u hercegova~kom kr{u, kad zastanete da odmorite umorno telo od te{kog hoda i kad vam pred o~ima puknu staze nacrtane po qudskom nagonu a ugaène po muci, kao konci i gajtani koji su ispleli (po nekom davno zaboravqenom rusti~nom vezu) mreù u koju se hvata sve {to je ikada po{lo u potragu za tako silnom idejom o slobodi...tada sve postaje jasno. Tek tada shvatite da on svaki svoj korak odmerava ba{ prema tim stazama kojima je nekada davno krenuo. To su iste one vrleti kojima su na samom po~etku vremena merenog prema Hristu i mnogi sveci odlu~no krenuli. Tu negde, gde se mnoge od tih staza ukr{taju i slivaju u po~etak puta koji hrli ka civilizaciji, rodio se i jedan od najve}ih srpskih svetiteqa, sveti Vasilije Ostro{ki...tu negde je i mnogo pre svog vremena najpoznatiji disident novog svetskog poretka i jedan od najistaknutijih srpskih nacionalista razre{io svoje dileme u kr{evitoj surovosti. Sva lepota univerzuma satkana samo u jednoj ideji urezala je taj sudbinski put zato~nika sopstvene savesti! Sloboda nema konkurenciju-pravda je weno nali~je. Obe su potpisale kwigu ìvota ~oveka, kome se sudi zbog glasno izgovorene misli; kome sude jer ih je zajedno, sve udruène, prepoznao; kome se sudi jer je urlao o zlo~inu koji su skrojili srpskom narodu; kome se sudi jer je ~itavog svog ìvota bio samo Srbin koji se borio za jedinu otaybinu koju ima, maj~icu Srbiju!3

I evo, pred vama }e se re|ati stranice procesa u kojem }ete biti svedoci zlo~ina nad srpskim slobodarskim duhom, nad idejom toliko velikom koliko i sam univerzum; toliko starom koliko i sam Hrist a jeste Sloboda! Bi}ete porotnici u istorijskom su|ewu ~oveku koji nikada nije prodao se}awe na lo`nicu u kojoj je nastajala wegova otaybina, koji nije mogao da podnese da mu neko dalek i stran otme vekove suza i ropaca, izobiqa i nema{tine, radosti i kajawa, ponosa i stida, tamjana i smirne, Tvrdo{kih i De~anskih ikonostasa, ratni~ke slave i pokjani~kih suza, zvuka te{kih zvona koji sa planina zovu na nebesku liturgiju...staze...te staze koje su mukom utabale generacije ponosnih Srba koje je sam Gospod smestio u prostore i predao na (o)~uvawe. Da, bi}ete svedoci borbe i suo~avawa starog koliko i sama pri~a o stradawu Hrista. Na ovom Armagedonu, s jedne strane, nalaze se legije najmo}nijih zemaqa Evrope i sveta obu~enih u lepa i skupocena odela politi~ara, biznismena, eksperata, propovednika, promotera civilnog sektora, novinara, publicista...svih onih koji su slu{aju}i porive svoga trbuha prodali sve ono u {ta su mo`da nekada verovali, ili su ih bar tome u~ili wihovi preci. S druge strane, nalazi se istina (ona (ne)zvani~na o stradawu srpskog naroda, koju ovih dana i godina poku{avaju da ubiju u Hagu) kao saveznica ~oveku koji se zavetovao da je odbrani do kraja, makar to zna~ilo da i svoj ìvot za wu da! S te (iste) strane, polako ali sigurno sve je vidqivija ta litija svih srpskih `rtava, mu~enika i stradalnika...nemo posmatraju borbu ovoga ~oveka ~ije delo polako ali sigurno kadi svaku stopu svete srpske zemqe i budi Srbe iz lepqivog hipnoti~kog sna i uzdiè se van granica te male Srbije i malog Balkana i evo, okupqa sav slobodarski svet pod {ator koji je samo nebo prostrlo i zakrililo sabor onih koji su odlu~ili da se ropstva oslobode! Kako se odlu~no ovaj ~ovek bori, ~ini se da tu litiju on (odavno) ipak najjasnije vidi...~ini se da ovaj stanovnik Velike Srbije poodavno ìvi svoju viziju Srbije koju mi ovako mali, tek treba da zasluìmo! Pred vama se, porotnici, nalaze dokazi najstra{nijeg i najstravi~nijeg zlo~ina koji su zajedno osmislili, podràli i sproveli savremeni inkvizitori, arhitekte novog poretka sveta. Wihovo ime je Evropa, prezime Amerika, a samo wihovo srce otkucava u mra~nim sobama Vatikana. Nastala u mra~nim umovima svetskih vladara, ideja o genocidu nad Srbima, nastala je iz same potrebe da se ugasi posledwe svetlo u ovom tunelu. Jedino tako robovi }e vremenom zaboraviti da u stvari robuju sili ~ije se ime naopako izgovara i truje sve na {ta nai|e. Dakle, na samom kraju procesa koji pi{e ova kwiga, ipak }ete vi, kao pripadnici ove velike porote istorijskog procesa, odlu~ivati izme|u satanisti~ke prirode Evrope i Hristolike Srbije; u procesu dr [e{eq vs politi~ki sud novog svetskog poretka! Evo, kako je po~ela jo{ jedna u nizu hajki na jeretika... Marina Ragu{4

I ZAJEDNI^KI ZLOÎNA^KI PODUHVATArhitekte novog svetskog poretka osmislile su svet iz kojeg su prognali slobodu mi{qewa, izraàvawa, kretawa i uop{te, bilo kakve akcije. Svako ko se drznuo da glasno govori o svim podmuklostima leprozne i lepqive stigme savremenih osvaja~a poni{ten je iz populacione statistike. U redu prognanih na prvom mestu na{ao se srpski narod! ûvari isto~ne kapije, po ko zna koji put, na{li su se na putu porobqiva~a koji su krenuli ka velikoj Rusiji, a inkvizitori, krsta{i pro{log i po~etka ovoga veka, ipak su se sapleli na stanovnicima Velike Srbije! Srbima pravoslavne, katoli~ke i muslimanske veroispovesti i onima koji u Gospoda ne veruju, neko sasvim dalek i stran poremetio je vi{edecenijski miran i spokojan ìvot u bratskoj-hristolikoj qubavi, stavqaju}i ih u dobro poznatu istorijsku epizodu bratoubila~kih ratova. Ponovo smo platili zbog svoje naivnosti i zbog nesposobnosti da gledamo wihovim o~ima pogledom mr`we i prezira prema svemu i svakom ko ne pripada grupi odabranih, grupi Arijevaca! Da se radi o dobro pripremqenom scenariju (ali ne o tako savr{enoj reìji) svedo~e sada mnoge publikacije stranih i doma}ih autora iz raznih oblasti, koji su se odlu~ili da glasno govore i pi{u o nezapam}enom zlo~inu najmo}nijih dràva sveta predvo|enih SAD, Nema~kom i Vatikanom provedenim nad malim Hristolikim, evropskim narodom! Od sankcija koje su uvezle siroma{tvo (tipa) zemaqa tre}eg sveta, bolesti i glad, kriminal i korupciju desetinama miliona nedu`nih stanovnika dràve koja se nekada zvala Jugoslavija do bombardovawa i kona~ne okupacije NATO trupa srpski narod je posluìo za primer celokupnoj planeti kako prolaze oni koji se ne povinuju voqi mo}nih! Upakovani u akcije Bqesak, Oluja i Milosrdni an|eo juri{nici Novus ordo seclorum su potpisnici najve}eg i najgnusnijeg etni~kog ~i{}ewa srpskog naroda: 500 000 Srba je proterano iz Republike Srpske Krajine. Do avgusta 1995. godine verifikovano je oko 6 791 poginulih i nestalih sa teritorije Republike Hrvatske i Republike Srpske Krajine, a od toga broja 5805 je mu{karaca, 986 èna, 2429 civila, 4179 vojnika i 183 policajaca. Najvi{e ih je nestalo u toku 1991. i 1995. Prema delovima teritorije to izgleda ova5

ko: severna Dalmacija 1635, Banija 1210, Lika 1 152 i Zapadna Slavonija 1090. Za vreme dok je RSK bila pod za{titom UN (UNPA) poginulo je 4 277 qudi (podaci dokumentaciono-informacionog centra Veritas). U periodu 1992-1995. na teritoriji Srebrenice poginulo je 3287 Srba; u Sarajevu 2435, a 575 je nestalih (podaci bora~ke organizacije RS, Saveza logora{a RS i Udruèwa porodica `rtava rata); 250 000 Srba je proterano sa teritorije Kosova i Metohije, a oko 1500 ubijenih. Naàlost, sve su ovo tek preliminarni podaci o srpskim `rtvama koje tzv. me|unarodna zajednica zaobilazi u pomiwawu. Dakle, ovde }emo na konkretan na~in pokazati zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat SAD, Nema~ke, Velike Britanije, Vatikana i svih wihovih satelita u rasturawu biv{e Jugoslavije, etni~kom ~i{}ewu srpskog naroda, falsifikovawu istorijskih ~iwenica, fingirawu optu`nica srpskom vojnom i politi~kom rukovodstvu. Pokaza}emo da su demo(no)krate sa Zapada osmislile, podràle i provele najve}i savremni etni~ki zlo~in, koriste}i sva raspoloìva sredstva, od obave{tajnih i kontraobave{tajnih agencija, nevladinih organizacija, mas-medija i PR agencija, do kona~ne upotrebe oruàne sile u porobqavawu i okupaciji teritorija na kojima je srpski narod oduvek ìveo. Primeri koji }e se re|ati pred vama, kojima je do istine stalo su primeri isle|ivawa slobode govora i izraàvawa stava mene, opozicionog politi~ara koji od samog po~etka svog intelektualnog rada i politi~kog anga`mana, bio samo Srbin ~iste i definisane vizije budu}e zajednice srpskog naroda oslobo|enog od okupacije savremenih hegemona, zajednice u kojoj }e Srbi pravoslavne, katoli~ke, muslimanske veroispovesti, a i oni koji u Boga ne veruju, ìveti na ravnopravnim osnovama u bratskoj Hristolikoj qubavi zajednice kojoj, pre nastanka, sude pred politi~kim sudom u Hagu, poznatijoj kao Velika Srbija! Dakle, vrlo precizno oslobo|eno od bilo kakve suvi{ne emocije, ima}ete priliku da se sami uverite u metodologiju rada onih koji su se namerili da porobe ceo slobodarski svet, ne biraju}i pritom sredstva u ostvarivawu ciqa. S namerom vrlo jasnom, da se unapred izbije argument svih onih koji }e udruèni povikati on opet o zaveri, ovde }u se u najve}oj meri oslawati na argumente i dokaze stranih autora koji su li~no svedo~ili o zaveri protiv Srba. Svojevremeno, kada su poku{ali da provuku istinu o stradawu Srba u svet, bili su progla{avani srpskim agentima. Danas oni jesu deo sve brojnijeg slobodarskog sveta koji polako diè glavu i budi se iz hipnoti~kog sna i glasno govore (jer }utati o zlo~inu je isto {to i u~estvovati u wemu) o najstra{nijem zlo~inu koji se desio Srbima! Ve} sam tri godine u Hagu, strpqivo ~ekaju}i da im demontiram fingiranu optu`nicu i tako do kraja razgolitim pravu prirodu Tribunala i diskreditujem ono {to su namerili da nametnu kao okvir celom svetu i pravnoj nauci i praksi... Neko je to morao da uradi, mene je ìvot eto, stavio u tu po6

ziciju... Ina~e, pripremawe politi~kog procesa koji bi trebalo da presudi slobodi misli i govora, po~elo je devedesetih godina pro{log veka i evo kako je zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat po~eo... Strogo poverqivo U sredu, 5. februara prisustvovao sam raspravi o Jugoslaviji u ameri~kom kongresu... Gost kongresne komisije bio je holandski ambasador Dirk Jan van Houten, koji je do 1. januara bio {ef Evropske posmatra~ke misije u Jugoslaviji. U po~etku je poku{avao da ostavi utisak neutralnog posmatr~a, me|utim, kada je pao u vatru i prestao da se kontroli{e, pokazao se kao veliki srbomrzac... Osnovni ciq sada{we politike Evropske zajednice je uni{tavawe, odnosno, raspu{tawe komunisti~ke JNA. Drugi ciq je obarawe Vlade u Srbiji. Ovi ciqevi bi}e ostvareni postepenim pomerawem politi~kog, a ako je potrebno i vojnog, fronta ka Beogradu. Sve se odvija po fazama, od kojih je slovena~ka faza bila prva. Svaka faza podrazumeva izazivawe nereda na jednom delu jugoslovenske teritorije, pravqewe medijske kampawe, u kojoj se JNA prikazuje kao agresor i optuùje za masovna ubistva i kr{ewa qudskih prava. Posle zahteva za nezavisno{}u neke teritorije, JNA se pod pretwama povla~i, prisiqava da napusti tu teritorcju. U fazi povla~ewa JNA sa jedne teritorije, vr{e se pripreme za sukob na drugoj teritoriji. Naredna faza se uvek drì pod kontrolom, dok se ne obezbedi uspeh prethodne faze. Proces }e trajati sve dok se JNA ne sabije u uù Srbiju i tamo izgladni i prisili na raspu{tawe. Da ne bi do{lo do formirawa lokalnih srpskih armija, koje bi ovaj plan u~inile neostvarivim, Evropska zajednica je izdejstvovala da SAD u ovom momentu ne priznaju Sloveniju i Hrvatsku, po{to ovo nepriznavawe kod Srba i Vlade Srbije stvara utisak da su Sjediwene Ameri~ke Dràve neutralne. Politi~ki i ekonomski pritisci na Srbiju se ovim ne}e zavr{iti. Evropa se nada da }e mase izbeglica i oficira JNA biti toliko optere}ewe za Srbiju da }e u woj nastati ekonomski haos. Taj haos }e, verovatno, po mi{qewu Evrope, biti dovoqan da ugu{i sada{wi reìm... Pozdrav, Jovan B. \or|evi} (Wujork, 8. februar 1992. godine) Zvani~no: ovo se nikada nije desilo! Me|utim, ono {to je najdrasti~niji i najplasti~niji dokaz direktne ume{anosti ameri~ke administracije u krvavim doga|ajima na prostoru biv{e Jugoslavije, na{lo se u posedu Srpske radikalne stranke, a mi to prenosimo ovde jer nam je ciq da dokaèmo zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat Sjediwenih Ameri~kih Dràva, Nema~ke, Austrije, Velike Britanije, Vatikana i ostalih satelita, prvo u razbijawu Jugoslavije, a onda i u razbijawu i usitwavawu srpskog nacionalnog bi}a. Zvani~no: ovo se nikada nije desilo!7

Stotinu i sedmi kongres Sjediwenih Ameri~kih Dràva Odbor za me|unarodne odnose Zastupni~ki dom Washington, DC 20515 (202) 225-5021 9. svibwa, 2002. godine Uvaèni Colin L.Powell Glavni tajnik Ministarstvo vawskih poslova SAD 2201 C Street, N.W. Washington, D.C. 20520 Po{tovani gospodine glavni tajni~e, @elimo vam obratiti pozornost na nedavne doga|aje vezane uz Me|unarodni kazneni sud za podru~je biv{e Jugoslavije (MKSJ). Dana 28. veqa~e 2002. godine, Odbor za qudska prava odrào je saslu{awe na temu rada ad hok sudova Ujediwenih Naroda za biv{u Jugoslaviju i Ruandu. Va{ izaslanik za pitawa ratnih zlo~ina, Pjer Ri{ar Prosper, svjedo~io je pred Odborom, kako administracija u potpunosti podràva oba ad hok suda sa èqom da dovr{e posao do 2007. i 2008. godine. Sna`no podupiremo poku{aje administracije da pomogne ad hok sudovima u dovr{ewu wihova mandata do fiksnog datuma u ne tako dalekoj budu}nosti. U tu svrhu vas poti~emo na nastavak suradwe s na{im saveznicima i vladama u regiji u svrhu skorog uhi}ewa pojedinaca poput Ratka Mladi}a i Radovana Karayi}a, ~iji postupci moraju biti dovr{eni prije no {to MKSJ dovr{i svoj posao. Tijekom saslu{awa, predloèno je da glavna tuìteqica MKSJ, Karla del Ponte, smije istraìti ameri~ko civilno i vojno osobqe u vezi s radwama koje su poduzeli u slu`benom svojstvu tijekom 1995. godine u Republici Hrvatskoj. Prema navodima iz ~lanka tjednika Wusvik, iz kolovoza 2001. godine, kojeg je napisao Roj Gutman, Klintonova administracija pruàla je obavje{tajnu i drugu potporu Republici Hrvatskoj, u vezi s ofanzivom iz kolovoza 1995. godine, protiv savezni~kih snaga Slobodana Milo{evi}a pod imenom operacija Oluja. MKSJ je podigao optu`nicu protiv hrvatskog generala Ante Gotovine za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ovje~nosti. Ove optu`be temeqe se na izvje{tajima kako je propustio intervenirati u svrhu zaustavqawa snaga pod wegovim zapovjedni{tvom u namjernom progonu tisu}a srpskih civila iz wihovih ku}a tijekom ove operacije. Tijekom na{eg saslu{awa, dat je iskaz koji dovodi u pitawe ~iweni~nu osnovu ove optu`nice, te doista, veleposlanik SAD u Hrvatskoj tijekom ove operacije, Peter Galbrajt, navodi kako srpski civili nisu prisiqeni na bijeg. Usprkos tome, doznajemo kako postoji mogu}nost da MKSJ istraì du8

`nosnike SAD za potencijalnu zapovjednu odgovornost u svezi s operacijom Oluja. Gospodine glavni tajni~e, upoznati ste s velikom zabrinuto{}u Kongresa u vezi s Me|unarodnim kaznenim sudom kao i s opasno{}u da bi mogao istraìti i optuìti osobqe SAD. Istraga MKSJ, koja je u tijeku, vezana uz operaciju Oluja moè predstavqati sli~ne opasnosti. Sukladno tome, pozivamo administraciju na pa`qivo pra}ewe slu~aja Gotovine kao i svih istraga vezanih uz ovaj slu~aj, kako se ne bi istraìo niti optuìo bilo koji du`nosnik SAD od strane ovog suda UN zbog formulirawa ili provo|ewa politike Vlade SAD. S po{tovawem, Henry J. Hyde Christopher H. Smith Predsjednik Odbora, potpredsjednik Odbora (www.antegotovina.com) Ono {to bi trebalo da bude zvani~no op{teprihva}eno o doga|ajima koji su zauvek promenili odnose u delu sveta koji se nekada zvao Jugoslavija, upravo je istina koju bi trebalo da utvrdi politi~ki sud u Hagu. Pre svih, po~etak procesuirawa, srpskom narodu, takozvani nevladin sektor odnosno vlada stranih zemaqa, fabrikovao je materijal koji je posluìo kao gra|a optu`nicama vojnom i politi~kom rukovodstvu srpskih zemaqa, kao i svim istaknutim srpskim nacionalistima, to jest kao prilog prekrojene savremene srpske istorije...

Milo{evi} vs Jugoslavijaîni se da je tek sada do{lo vreme, ne samo kod nas ve} i u svetu, kada po~iwu ozbiqna promi{qawa o jugoslovenskim ratovima. U svetu su napisane brojne kwige, kao spontana reakcija na krvavi raspad zemqe, bez ozbiqnog ulaèwa u su{tinu koja je do raspada dovela. Malo koja kwiga je zavirila u su{tinu druge, ali i prve Jugoslavije, bez ~ega nema razumevawa ratova iz posledwe decenije. Problem je u tome {to se stalno promovi{e jedna istina, bilo da je ona partizanska, ~etni~ka, unitaristi~ka ili jugoslovenska. Me|utim, sve su to samo fragmenti istorijske istine koju ne}emo utvr|ivati mi savremenici. Na nama je da damo priloge za gra|u koju }e qudi sagledavati i prou~avati, ne na osnovu emocija, {to je za nas savremenike neizbe`no, ve} racionalno, {to istorijska distanca podrazumeva. âk i oni koji teè istini, suo~eni su sa optere}ewima razli~ite prirode. Me|utim, oni kojima istina nije primarni ciq u najteòj situaciji su: Zadovoqavaju}i samo sopstvenu interpretaciju, oni otvaraju novi jaz izme|u svojih uverewa i sveta. Svaki kompromis sa vlastitim uverewem samo ih udaqava od istine. Kwiga Milo{evi} vs Jugoslavija nastoji da osvetli ratove 1991-1999. kroz su|ewe Slobodanu Milo{evi}u u Hagu. Radi se o dokumentaciji koja se sastoji od ekspertskih izve{taja, svedo~anstva, Srba insajdera, pre svega,9

koji su u i sami u~estvovali u projektu, te presretnutih telefonskih razgovora glavnih protagonista rata. Svi dokumenti jasno ukazuju na povezanost JNA, policije i paravojski u sprovo|ewu plana ~iji je operativni izvr{ilac bio Slobodan Milo{evi}. Jugoslavija se raspala u neofa{izmu nastalom u raspadu komunizma. U tom raspadu glavnu re~ su, kada je u pitawu Srbija, imali generali JNA, Srpska akademija nauka i umetnosti, Srpska pravoslavna crkva, mediji i mnoge druge nacionalne institucije. Oni su pripremali rat celu deceniju unapred, od trenutka kada je, nakon Titove smrti, bilo jasno da je u toku borba za Titovo nasle|e. Humanisti~ka elita u Srbiji je, umesto zalagawa za demokratizaciju, insistirala na re{avawu srpskog nacionalnog pitawa, tvrde}i da je ono preduslov za razvoj demokratije. I sada je proces demokratizacije na po~etku, jer je o~igledno da odre|ene strukture jo{ nisu odustale od ovog projekta. Ustav iz 1974. je, reklo bi se, traumatska ta~ka srpske elite. Godine 1977. se pojavquje Plava kwiga koja je traìla promenu Ustava, za {ta nije bilo podr{ke u drugim republikama. Na tom poslu su se kasnije na{li dogmati iz partije, nacionalisti svih vrsta, na ~elu sa Dobricom ]osi}em. Nakon {to je izba~en iz CK Srbije, on postaje siva eminencija nacionalnog projekta, {to je u su{tini i dan-danas. Ve{tim meandrirawem izme|u vlasti i opozicije (po wegovom vlastitom iskazu, jezgro te beogradske i srbijanske opozicije bili su on, Quba Tadi}, Mihajlo Markovi} i Svetozar Stojanovi}) oni su opredelili Srbiju protiv Jugoslavije, a za pravqewe srpske dràve prema Moqevi}evom programu Homogene Srbije. Zato je Srbija tako lako odbila ponudu Lorda Karingtona na Ha{koj konferenciji 1991. godine, koja je bila optimalno re{ewe za sve jugoslovenske narode, posebno za Srbe, zbog ~iwenice da su ìveli u svim republikama biv{e Jugoslavije. Pripreme za obra|ivawe srpskog naroda u tom pravcu po~ele su osamdesetih godina, najpre kroz antijugoslovensku kampawu i udaqavawe srpskog naroda od suseda sa kojima je ìveo u jedinstvenoj dràvi gotovo celi XX vek. Paranoi~nim isticawem Srba kao tragi~nih `rtava istorije, pripadnici elite su ugu{ili demokratski ìvot i poni{tili pravu opoziciju. Tako se i dogodilo da je Milo{evi} izveo etni~ku homogenizaciju uz pristanak naroda. Srbija i danas ìvi u ksenofobiji sa istim vrednosnim kodom. Me|utim, Srbija jo{ uvek nije spremna da uspostavi hronologiju zlo~ina. Umesto toga, ona jo{ uvek organizuje oplakivawe svojih `rtava zlo~ina. Opirawe saradwi sa Hagom najboqe o~ituje stawe duha u woj. Danas, ~ini se, Srbi treba da se brane sami od sebe. Intencija ove kwige je da bude tek pledoaje za budu}a temeqna istraìvawa koja }e obuhvatiti ceo vek, s obzirom na mnoge falsifikate koji se danas tretiraju kao objektivna istorija Srbije. Ne radi se samo o sagledavawu nedavne pro{losti, ve} ~itavog dvestagodi{weg perioda moderne istorije Srbije. Tek tada }e biti mogu}e promi{qati budu}nost Srbije. I me|unarodna zajednica je suo~ena sa istim problemom. Weno pona{awe u jugoslovenskim ratovima u velikoj meri je bilo optere}eno beogradskom optikom. Osim toga, me|unarodna zajednica, koja je bila zate~ena brutalno{}u doga|aja, do10

kraja je podràvala opstanak Jugoslavije na koju je gledala kao na zemqu sa posebnom ulogom u tranziciji, od komunizma ka kapitalizmu. Otuda i mnoga oklevawa kada je u pitawu re{avawe jugoslovenskog slu~aja. Me|unarodna zajednica je tokom posledwe decenije postala aktivan ~inilac jugoslovenskih ratova, od mirovnih misija, humanitarnih intervencija, zakqu~ivawa mirovnih ugovora, do wihove implementacije. Zna~i, ona je stvorila novi okvir za sve novonastale zemqe: od asocijacije sa EU, ~lanstva u Savetu Evrope i Partnerstvu za mir, do saradwe sa Ha{kim tribunalom. To su odrednice za budu}nost regiona. Me|utim, popuwavawe svega toga odgovaraju}om sadrìnom u velikoj meri zavisi od nas samih, jer nije mogu}e da se sve uradi spoqa. Me|unarodna zajednica, pre svega EU i SAD, i sama je tokom posledwih godina lutala, oklevala, donosila pogre{ne odluke, ali se ipak ~vrsto dràla nekih temeqnih principa. Oni, davno utemeqeni, u jugoslovenskom slu~aju bili su na proveri, i na{a je sre}a {to je Zapad na wima istrajao. Re{ewa koja nam se nude vra}aju nas tamo gde smo bili na Ustav iz 1974, {to dokazuje da je taj Ustav, kada je u pitawu federalni koncept Jugoslavije, dao okvir koji je izdrào probu vremena. Sada se, naravno, vi{e ne moè govoriti o dràvnom okviru Jugoslavije, ali re{ewa koja je me|unarodna zajednica nametnula na tragu su istih i ona vuku svoj koren iz promi{qawa koja su dovela do tog ustava, jer su ona bila istorijski utemeqena. Ha{ki tribunal }e napraviti uvid u zlo~ine i onemogu}iti wihovu mitologizaciju. Me|utim, na nama je da sa~inimo pravi uvid u razloge za bestijalni rat u posledwoj deceniji pro{log veka. Razlozi su sigurno kompleksni, ali ipak ostaje ~iwenica da je JNA odigrala kqu~nu ulogu u odre|ivawu karaktera ovog rata. (Sowa Biserko) Izve{tavawe o srpskom genocidu postalo je visokoprofitabilna industrija koja je proizvela Pulicerove nagrade i bestselere vredne milion dolara. Medijske karijere i sudbine, bile su kreirane kampawom antisrpske mr`we i histerije koja nije dozvoqavala niti jedan odgovor srpske strane...(Prof. Raju G. C. Thomas, autor i izdava~ desetine kwiga kao i posledwe: Neotkrivena Jugoslavija: Suverenitet, samoopredeqewe, intervencija, Lexington Books, 2003. (Media Cleansing: Dirty reporting, Journalism and tragedy in Yugoslavia, Peter Brock, GM Book, LA, California) Ovo je, dakle, uvod u po~etak kreirawa okvira fingiranih optu`nica koje bi trebalo da opravdaju najve}i zlo~in u savremenoj istoriji koji su, zajedno udruèni proveli, i podràli lideri evropskih i svetskih najmo}nijih zemaqa. Zvani~no: ovo se nikada nije desilo! Ko je zapravo, Renad de la Bros, koji je na zahtev Tuìla{tva priredio izve{taj o propagandnom ratu, moè se zakqu~iti, iz wegovog svedo~ewa u procesu protiv Slobodana Milo{evi}a, odrànog od 18. do 26. maja 2003. godine.11

Ovo je, tako|e, jo{ jedan u nizu priloga koji }e na kraju dokazati zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat protiv srpskog naroda od strane SAD, Velike Britanije, Nema~ke, Vatikana i svih wihovih satelita... Tuìla{tvo: Vi ste ovde da svedo~ite o propagandi. Dostavili ste nam vrlo detaqnu biografiju koja je dostupna sudijama kao dokazni predmet u ovom postupku, a bi}e dostupna i drugima jer je podnesena kao javni dokument. U woj se navodi relevantni deo va{eg radnog iskustva. Da li se bavite znanstveno-istraìva~kim radom, odnosno da li istraùjete ulogu {tampe u politi~kim tranzicijama i krizama jo{ od 1991. godine? Svedok Renad de la Bros: Da, ja se zanimam za ulogu medija uop{te i za wihovo mesto u politi~kim promenama koje su se dogodile u isto~noj Evropi i u Africi krajem 1980. i po~etkom 1990. godine. To je, ina~e, i tema moje doktorske disertacije. Tuìla{tvo: Tokom va{eg istraìva~kog rada, vi ste se bavili ne samo tradicionalnim temama kao {to su armija, nacisti~ka Nema~ka, ve} ste vr{ili istraìvawa na ~itavom nizu konkretnih lokacija. Svedok Renad de la Bros: Da. Ja sam od 1994. godine bio zaduèn za takvu jednu vrstu posla. Objavio sam ~itavu seriju ~lanaka koji se bave ulogom medija u slawu poruka mr`we, nacisti~kih poruka i tome sli~no. Ja sam u tom smislu izu~avao slu~ajeve Ruande i Burundije u Africi, ali isto tako i u Evropi. Bavio sam se slu~ajem Rumunije i biv{e Jugoslavije, kao i nekim slu~ajevima na Bliskom istoku, kao {to su Palestina, Egipat, a ~ak i u slu~ajevima kavkaskih zemaqa. Tuìla{tvo: Da li je va{ rad prihva}en od strane UNESKO i u nekim drugim studijama o pitawima zapadne Afrike, kao i od strane Evropske unije i wihovim studijama o sli~nim temama? Svedok Renad de la Bros: Ja sam imao priliku izraditi nekoliko studija za UNESKO i Evropsku komisiju, posledwu studiju za Evropsku komisiju uradio sam u septembru 2002, a re~ je bila o subsaharskoj Africi i problemu komunikacije u tom delu kontinenta. Tuìla{tvo: Da li ste ikad tako pripremili jedan izve{taj za novinare, reportere bez granica? Svedok Renad de la Bros: Da, ja sam radio za wih jednu emisiju o Africi, o Gvineji Bisao 1994. godine. Isto tako, u~estvovao sam u realizaciji jednog izve{taja za jedno francusko ministarstvo o razvoju medija u Africi. Za francusko Ministarstvo odbrane. Tuìla{tvo: U vreme kada smo mi od vas traìli da nam pripremite izve{taj o propagandi tokom jednog duèg vremenskog perioda, u biv{oj Jugoslaviji, i da li ste imali na raspolagawu neki materijal koji se odnosio na biv{u Jugoslaviju, a koji je rezultat va{ih ranijih istraìvawa. Svedok Renad de la Bros: Da, ja sam po~eo raditi na slu~aju biv{e Jugoslavije negde 1994. godine. Ja sam ba{ direktno tada radio na tom slu~aju, ali sam i vodio jedan niz takvih radova. Isto tako, u tom smislu objavio sam jedan ~lanak u jednoj kolektivnoj studiji, a jedan od ...general @on Kot 1997. godine.12

Radio sam, tako|e, na propagandi. To sam objavio u jednom ~lanku kasnije u vezi sa Kosovom, ratom na Kosovu. Tako|e me je zanimala i propaganda putem medija na afri~kom kontinentu. Tuìla{tvo: Kada je od vas zatraèno da sastavite taj izve{taj, da li je Tuìla{tvo dostavilo i dodatne materijale, kao {to su novine, video snimci i druga vrsta dokumenata i materijala, koji su sadràni u dokaznim predmetima u ovom predmetu, konkretno, pod tabulatorom 2. Svedok Renad de la Bros: Osim svoje vlastite arhive, dobio sam nekoliko dokumenata na raspolagawu, dokumenata iz prve ruke, bilo da je re~ o novinskim ~lancima ili ise~cima TV emisija. Tuìla{tvo: Re~ je o dokumentima pod tabulatorom 3, ne 2. Zahvaqujem se na{oj referentici za predmet, gospo|i Dikli}. Pre nego {to se pozabavimo samim va{im izve{tajem, recite mi, ovaj izve{taj je podnesen javno, kao deo ovog predmeta, negde u februaru ove godine. Da li je bilo ikakav negativnih komentara od qudi koji su imali pristup tom dokumentu i koji su ga pro~itali? Svedok Renad de la Bros: Jesam ~uo za jedan ~lanak u jednoj berlinskoj novini. Mislim da je bio dosta pozitivan. Me|utim, tako|e je bio jedan ~lanak na internetu. Osim toga, bilo je komentara nekih qudi iz Rojtersovog ureda u Beogradu, odnosno qudi koji su bili zaduèni za Rojters u Beogradu 1991. godine. Oni su to sporili. Re~ je zapravo o jednoj osobi. On je napisao jedan takav ~lanak objavqen u Politici, ~lanak koji se navodi u izve{taju. Ja sada nemam datum i nemam taj ~lanak. Re~ je o onom navodnom masakru 41 bebe od strane usta{a u Vukovaru u novembru 1991. godine. ...Ja sam poku{ao, i nadam se da sam uspeo, da pokaèm strukturu raznih mehanizama propagande, da pokaèm kako oni funkcioni{u. Ja nisam stru~wak za doga|aje koji su se odvijali u biv{oj Jugoslaviji i da li je wihova verzija ispravna ili ne, nije na meni da kvalifikujem i odlu~ujem. Ono {to mene zanima, kao nekoga ko prou~ava propagandu, jeste na~in na koji se prezentiraju i tuma~e ta~ne ili neta~ne ~iwenice. Slobodan Milo{evi}: Evo, taj papir koji drìte u ruci kao primer propagande, odnosno iskrivqenog predstavqawa istine, a {ta }emo ako je to, ako je to kojim slu~ajem stvarno istina. Za{to bi se to onda smatralo ne~im {to je neprimereno izve{tavawe javnosti. Ja ~ak mislim, na primer, da je vrlo blago re~eno da su samo teroristi. Tu je propu{teno da se kaè da je re~ o narko-mafiji i o mnogim drugim oblicima najgoreg kriminala koji je bio u okviru te tzv. U^K. Svedok Renad de la Bros: U redu, mislim da treba da se vratimo na zna~ewe ovoga svega i na obaveznu lektiru ... koja je nametnuta novinarima, tj. na~in na koji se tretirala informacija i slobodu koja je data novinarima. Oni nisu imali nikakvu slobodu u intepretirawu informacija. Vra}amo se kontekstu vremena kada su nezavisni mediji ve}inom bili ili totalno zabraweni ili su zbog ove obaveze, bili jako ograni~eni u svom13

tretirawu informacija. Ono {to sam ja naglasio, to je na~in na koji je srpska javnost saznala za ono {to se de{ava na Kosovu. To je bio jednostrani pristup, jednosmerna ulica. I zbog toga ovde vidimo primer jedne propagandne tehnike. Ja ne prosu|ujem da li je ne{to istina ili nije istina. Da li je U^K bila teroristi~ka organizacija ili ne. Slobodan Milo{evi}: Kako ste doneli sud o tome da mediji nisu imali nikakvu slobodu, da novinari nisu imali nikakvu slobodu. Otkud vam ta ideja. Da li vi to znate. Samo mi kaìte, tvrdite to i da idemo daqe. Do}i }emo na ta pitawa. Svedok Renad de la Bros: Ja sam ovde pruìo jedan spisak raznih mera koje su kori{}ene da se ograni~e novinari, ili da se oni u}utkaju, tako {to je ograni~ena wihova sloboda govora. To sam podelio na nekoliko kategorija u dokumentu koji vam je podnet i to je upravo ono {to mi je posluìlo kao osnova za ove tvrdwe. Slobodan Milo{evi}: Dakle, vi tvrdite da novinari nisu imali nikakvu slobodu. Vrlo dobro. Za{to smatrate, na primer, da su izve{tavawa o raznim zverstvima propaganda, ako je istina da su se ta zverstva dogodila. Da li smatrate da je {tampa trebalo da ih pre}uti? A ako ih ne pre}uti da je to propaganda. Govorim o nizu primera koji su ovde prikazani. Svedok Renad de la Bros: Moète li biti precizniji. Slobodan Milo{evi}: Pa, na primer, imali ste evo jedan od najsveìjih primera video-trake gde se pokazuju oni izva|eni zubi, gde se govori o zverstvima, o masakrirawu qudi i tako daqe. A {ta }emo, gospodine De la Bros, ako je to zaista istina? Da li je, po va{em mi{qewu, vama, kao stru~waku za medije, tu istinu trebalo mediji da pre}ute, ako se radi o zverstvima izvr{enim nad Srbima? Svedok Renad de la Bros: Primer na koji se vi pozivate, mislim da se radi o insertu gde su prikazani oni zubi koji su navodno zubi nekog Srbina, koji su mu izva|eni od strane hrvatskih boraca i mislim da se pozivate tako|e na onaj intervju sa starcem u uniformi. Da li je to, to o ~emu govorite? Slobodan Milo{evi}: Da, to je to o ~emu govorim. Dakle, moje je pitawe za{to izve{taje o doga|ajima, o stvarnim zverstvima, smatrate propagandom. Da li je po vama, kao stru~waku za medije, to trebalo pre}utati da se ne bi uznemiravala javnost? Svedok Renad de la Bros: Problem sa tim primerom koji vi citirate je, kao {to sam naglasio, na~in na koji se informacija servira. To nije pouzdana, ~vrsta informacija zbog toga {to se ne radi o nekom svedoku koji je sve to li~no video i nema nikakvog dokaza koji se pruà da potkrepi tvrdwu iz izve{taja da se to desilo ili ne. Da li shvatate u ~emu je razlika? Predsedavaju}i sudija Ri~ard Mej: Ovde on vama postavqa pitawa, ne vi wemu. Me|utim objasnili ste to {ta ste hteli. Slobodan Milo{evi}: Shvatam u ~emu je razlika, jer je i ovo va{e svedo~ewe u funkciji demonizacije Srba koja je vr{ena ~itavu jednu deceniju. Shvatam ja u ~emu je razlika. Da postavim jo{ nekoliko pitawa.14

Wujork tajms pi{e: 10 hiqada ku}a u Hrvatskoj je dignuto u vazduh dinamitom i zakqu~uje Hrvatska, van onih prostora koji su bili za{ti}ena zona UN, danas je etni~ki potpuno ~ista. 10 hiqada ku}a dignutih dinamitom. I to, naravno, spada u propagandu, verovatno srpsku propagandu koja ima uticaj na Wujork tajms, a stvar je obratna. Da li shvatate da ste stvari potpuno postavili na glavu? Svedok Renad de la Bros: Ne, apsolutno ne. Vra}am se na ciq ovog izve{taja, a to je pokazati kakvi su mehanizmi operirali u ovom smislu. Ja sam u potpunosti svestan ~iwenice da nisam savr{eno upoznat sa istorijatom i hronologijom tog sukoba, ja samo dajem odre|eni broj primera u svom izve{taju u kojima se navode ~iwenice u odnosu na koje ne mogu biti siguran jesu li se dogodile ili ne. Ono {to je mene konkretno zanimalo, i {to je bila svrha mog rada, jeste da ukaèm na koji na~in su se te ~iwenice tretirale. Dakle, nije bilo na meni, niti je na meni da se o~itujem o eventualnoj istinitosti, odnosno neistinitosti tih ~iwenica. S druge strane, u potpunosti je mogu}e da ~lanak koji ste spomenuli, koji ja nisam ~itao, isto tako, prenosi neke poruke propagandnog tipa. I to je mogu}e. Me|utim, to nije bio ciq mog rada. Nije bilo na meni da potvrdim da li su se neki doga|aji uistinu dogodili ili ne. Slobodan Milo{evi}: Ali vi o wima zauzimate stav, gospodine De la Bros. Podrazumevaju}i da se radi o goloj propagandi i da se doga|aji nisu dogodili. Pa ja vam kaèm, dakle, navodim vam jedan primer gde jedan list koji nimalo nije bio naklowen Srbiji pi{e da se to dogodilo. I {ta }emo ako se to dogodilo, gospodine De la Bros? Je li to onda u funkciji {irewa mr`we ili izve{tavawa o doga|ajima i reagovawima na doga|aje koji su se dogodili? Ili, verovatno, {tampa ne treba da reaguje na doga|aje koji su se dogodili? Svedok Renad de la Bros: Moèmo li neki konkretni primer pogledati? Na {to mislite, na koji primer? Sada ste pomenuli ne{to u smislu primera. Slobodan Milo{evi}: Rekao sam vam primer o kome pi{e Wujork tajms, ne pi{e o primeru, nego o 10 hiqada ku}a dignutih u vazduh dinamitom u Hrvatskoj, od ~ega je ogromna ve}ina srpskih ku}a i o etni~kom ~i{}ewu Hrvatske od Srba, konstatacijom da je Hrvatska naj~istija etni~ki zemqa u ovom trenutku u Evropi. Kao posledica tih zlo~ina. Dakle, da li vi to svrstavate u srpsku propagandu, diktiranu, od strane vlade u Beogradu? I mene kao predsednika Republike? To {to na primer pi{e Wujork tajms? Svedok Renad de la Bros: Hteo bih da mi se omogu}i vreme da pro~itam ~lanak iz Wujork tajmsa. ...Ja sam radio na izvorima koji su se meni ~inili objektivnim izvorima, koji su, po mom mi{qewu, raznovrsni. To je, naravno, moje li~no mi{qewe. Radio sam na osnovu velikog broja izve{taja, i to vrlo raznovrsnih organizacija ~ija je svrha i glavni ciq rada za{tita qudskih prava.15

Radio sam na slu`benim izve{tajima Ujediwenih naroda. Prema tome, mislim da sam imao pristupa raznovrsnim i objektivnim izvorima. Slobodan Milo{evi}: Ali, o~igledno, niste napravili nikakvu analizu sadràja srpskih i jugoslovenskih medija, ve} i sami sad potvr|ujete da ste selektivno koristili jedan broj kwiga koji se uklapaju u ovu va{u poruybinu za ra~un one suprotne strane, kao {to ste napisali na naslovnoj strani svoga rada na zahtev Tuìla{tva, kako ste sami rekli. Je li tako ili ne? Amikus kuri Branislav Tapu{kovi}: Ja }u se, gospodine De la Bros, truditi da vam predo~im samo odre|ena pitawa. Da li ste vi, s obzirom da ste ìveli, odnosno radili na prostoru biv{e Jugoslavije, toliko vremena, da li ste znali jednu zaista notornu ~iwenicu u to vreme, da Albanci na Kosovu nisu izlazili na izbore gotovo ~itavu deceniju, sasvim sigurno, 1990. i 1992. godine. Da li ste znali tu nespornu ~iwenicu da Albanci nisu izlazili na izbore? Svedok Renad de la Bros: Ne. Amikus kuri Branislav Tapu{kovi}: Niste znali tako ne{to, a proveli ste toliko vremena. Da li moète da uporedite propagandu u kojoj ste govorili u va{em izve{taju sa propagandom koja je upotrebqena da se na izbore uop{te ne izlazi i fakat Albanci nisu izlazili na izbore gotovo 10 godina. Ali, za mene je va`na 1990. i 1992. godina. Da li ste ~uli za propagandu koja je dovela do toga da Albanci ne u~estuju u parlamentarnom ìvotu Srbije? Svedok Renad de la Bros: Da preciziram, ja sam po~eo raditi 1994. godine. Radio sam komparativno kada je re~ o radovima koji se odnose na propagandu dakle, ja sam u svemu tome radio 1994. i 1995. godine. Zatim sam 1996. objavio jo{ jedan ~lanak i nikada nisam nigde rekao da sam proveo ~itav niz godina u biv{oj Jugoslaviji. Amikus kuri Branislav Tapu{kovi}: Gospodine De la Bros, ja moram da objasnim za{to vas ovo pitam. Vi ste zakqu~ili u svom paragrafu 111, nemogu}nost demokratske smene vlasti. Dali ste jedan zakqu~ak. Ja bih vas vratio samo na 1992. godinu. Vi ste spomiwali Milana Pani}a, koji je 1992. godine bio kandidat, protivkandidat Slobodana Milo{evi}a i Slobodan Milo{evi} je malo vi{e glasova, po mom se}awu, dobio od Milana Pani}a. Slobodan Milo{evi}: Samo milion. Amikus kuri Branislav Tapu{kovi}: Milion glasova razlike. Da li je vama poznato da je demokratska opozicija u Srbiji, 1992. godine, bila ve} solidna, da je ve} imala dobar odziv u me|unarodnoj javnosti za ono {to je ona radila. Da li vam je to poznato. Svedok Renad de la Bros: Vi ste spomenuli dva kruga izbora, odnosno izbore 1990. i 1992. godine. Da se vratimo na na{ relevantni paragraf 111. Ja sam govorio o izborima 1990, odnosno kampawi, tokom koje opozicija nije imala ravnopravni pristup medijima dràve. Napomiwem da je dràva najzna~ajniji, u medijskom smislu, izvor informacija za veliku ve}inu srpskog naroda i tu nije postojala ravnopravnost. Ja spomiwem studiju ... Srbija u to vreme.16

Renad de la Bros: Politi~ka propaganda i projekt Svi Srbi u jednoj dràvi: posledice instrumentalizacije medija za ultranacionalisti~ke svrhe 1)1. Iz brojnih izve{taja, studija, ~lanaka i svedo~anstava proizlazi da je zajedni~ka crta nacionalnih politi~kih programa u biv{oj Jugoslaviji, prisutnih od kraja osamdesetih godina pa do prvih godina tre}eg milenijuma, to {to su ih podràvali i omogu}ili mediji koji su postali najverniji slu`benici nacionalisti~kih stranaka na vlasti u pojedinim republikama.2) 2. Tadeu{ Mazovijecki, specijalni izve{ta~ koga je imenovala Komisija za qudska prava Ujediwenih nacija, rano je upozorio na negativni uticaj odre|enih sredstava javnog informisawa na jugoslovensko javno mwewe. U svom Specijalnom izve{taju o medijima iz decembra 1994. on obja{wava naro~ito slede}e: Od po~etka sukoba, informacije koje su objavqivali mediji u biv{oj Jugoslaviji u su{tini su se sastojale u nacionalisti~kom diskursu i sveprisutnim napadima i uvredama uperenim protiv drugih naroda. Ne iznena|uje, dodaje on, {to je taj fenomen direktno doveo do uàsnih zverstava na boji{tima, kao i na celoj teritoriji.3) 3. Nove vlasti nastale nakon sloma biv{e Jugoslavije zaista su se posluìle medijima, kao oru`jem koje moè da doprinese ostvarewu wihovih kratkoro~nih i dugoro~nih politi~kih ciqeva. Da bi to ostvarila, svaka vlast je u svojoj republici nastojala da zavlada medijima na svojoj teritoriji, a naro~ito televizijom, pretvaraju}i ih u instrumente reìmske propagande sa zadatkom da se stanovni{tvo pridobije za svoje politi~ke zamisli i akcije. 4. Nacionalisti~ka politi~ka propaganda, ~iji su nosioci bili sredstva informisawa, pripremila je i kondicionirala javno mwewe za rat, idu}i na taj na~in na ruku najgorim nasiqima po~iwenim u okviru nacionalnih politi~kih programa. Nekolicina retkih profesionalaca iz sredstava javnog informisawa upravo su oni bili o~evici u sredi{tu zbivawa prvi su se nad tim zabrinuli. Jedan od wih bio je na primer Nenad Peji}, direktor programa Televizije Sarajevo do aprila 1992, po ~ijem mi{qewu, bez sredstava javnog informisawa, naro~ito bez televizije, ne moè se zamisliti rat u biv{oj Jugoslaviji.4) U Srbiji, Slobodan Milo{evi} je svesno koristio i kontrolisao medije za nametawe lajtmotiva nacionalisti~ke propagande, kako bi u o~ima gra|ana opravdao stvarawe dràve, unutar ~ijih bi granica ìveli svi Srbi, ali i oja~ao sopstvenu vlast. Da bi propaganda {irena putem {tampe i audiovizuelnih medija dosegla punu efikasnost, Milo{evi} se li~no pobrinuo za kontrolu nad sredstvima javnog informisawa, ograni~io slobodu re~i postoje}im nezavisnim medijima onemogu}avaju}i ih na sve na~ine da informi{u gra|ane i budno pazio na to da se novinari drè zvani~ne linije i prihvataju ideje i program vlasti, ukratko, da po{tuju nametnutu disciplinu. Svedo~anstvo jednog od wegovih najbliìh saradnika, Borisava Jovi}a,17

najboqe rasvetqava na koji se na~in Milo{evi} posluìo medijima, kako bi u~vrstio svoj nacionalisti~ki politi~ki program. Godinama je, pi{e Borisav Jovi}, najve}u pa`wu posve}ivao sredstvima informisawa, naro~ito televiziji. Li~no je odabirao glavne urednike novina i informativnih programa, a pogotovo direktore radija i televizije. Mo`da nigde kao u ovoj oblasti nije na direktnoj vezi drào sve urednike koji su hranili javnost vestima, komentarima i uop{te informacijama. Bio je duboko ube|en da gra|ani svoje gledawe na politi~ku situaciju formiraju na osnovu onoga {to se wima servira, a ne prema wihovom stvarnom materijalnom i politi~kom poloàju. Ono {to nije objavqeno, nije se ni dogodilo to je bila Milo{evi}eva deviza.5) Milo{evi} je koristio razne vrste sredstava i pritisaka da bi vr{io ~vrstu kontrolu6) nad sredstvima informisawa i qudima iz te bran{e. Me|u metodima kojima se Milo{evi}ev reìm najvi{e sluìo mogu da se navedu naro~ito slede}i: postavqawe novinara za koje se smatralo da su previ{e nezavisni na niè poloàje u javnim medijima i, uporedo s tim, unapre|ivawe onih koji su revnosno sluìli vlasti. Ako ne bi naprosto dobili otkaz, najuporniji nezavisni novinari bili bi izloèni javnoj osudi; uvo|ewe velikih poreza i nov~anih kazni, povla~ewe dozvola za emitovawe, odbijawe dozvola za kori{}ewe ja~ih oda{iqa~a, obustavqawe snabdevawa opremom neophodnom za rad novina i radio-stanica, organizovawe batina{kih akcija radi ograni~avawa, a ponekad i onesposobqavawa nezavisnih medija da srpskoj javnosti pruè alternativne informacije; napadi na nezavisne novinare, od kojih su neki hap{eni, osu|ivani, zlostavqani i optuìvani za izdaju zbog svojih napisa; kori{}ewe uticaja na ekonomski sektor i na pravosu|e od strane politi~kih vlasti za vr{ewe pritiska na nezavisne medije i novinare. Ovde pomenute mere bile su kori{}ene kroz ceo period dok su na vlasti bili Milo{evi} i wegov reìm, a u svrhu regulisawa {irewa javne re~i i obezbe|ivawa kontrole nad sadrìnom poruka koje prenose mediji. Za primer koji ilustruje tu ~iwenicu moè se navesti posebno agresivna kampawa protiv nezavisne {tampe, vo|ena od 1998. godine, pre intervencije me|unarodne zajednice na Kosovu i u Srbiji, koja se sastojala u u}utkivawu svakog kriti~kog glasa, u zabrani nezavisnih medija,7) ili, pak, u usvajawu novog zakona o informisawu u oktobru 1998. koji je profesionalcima i sredstvima informisawa zapretio najstroìm ekonomskim represalijama8) u slu~aju suprotstavqawa reìmu.9) 5. Me|utim, koliko su mediji pripremali rat koji je izbio sa progla{ewem nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 25. juna 1991, toliko su ga televizijske i radio-stanice, kao i novine, jednako svesno i odràvale, stavqaju}i se u slu`bu rata, pokre}u}i intenzivnu medijsku bitku koja se sastojala u {irewu mr`we, tendencioznih i la`nih informacija. U vezi s tim, kao primere moèmo da pomenemo la`ne informacije koje su prenosila srpska sredstva informisawa, a o navodnim pokoqima (srpskih) beba, odnosno dece od strane Hrvata ili muslimana.18

Dana 20. novembra 1991, potkraj opsade Vukovara od strane savezne armije i srpskih trupa, u trenutku kad su u Beogradu zare|ale antiratne demonstracije, objavqena je informacija dopisnika Rojtersa, Vjekoslava Radovi}a, o pokoqu 41-og deteta srpskog porekla, starosti od pet do sedam godina, u jednoj osnovnoj {koli u Borovu Nasequ.10) Televizija Beograd }e sate programa posvetiti toj nepotvr|enoj informaciji: prvi put objavqena u jednoj reportaì sa rati{ta, ona }e kao udarna vest biti daqe preno{ena u ve~erwim dnevnicima11) i televizijskim emisijama. U jednoj specijalnoj informativnoj emisiji, posve}enoj doga|ajima u Vukovaru i Zapadnoj Slavoniji, gost je fotograf slobodwak Goran Miki}, koji je prvi preneo tu informaciju. Tokom razgovora s wim12) emitovane su fotografije izmasakriranih odraslih qudi, ali nijedan fotos pokoqa dece. Narednog dana, 21. novembra, objavqen je demanti od strane federalne armije, da bi za wim usledio i demanti Rojtersa,13) upravo u trenutku kada u etar ide nastavak informativne emisije posve}ene tom pokoqu tako da je voditeq primoran da se opravda i izvini.14) Premda je agencija Rojters brzo demantovala tu vest, a wen slu`benik od koga je informacija potekla bio otpu{ten, da bi zatim navodno dobio posao Tanjugovog dopisnika iz Wujorka, wu su u me|uvremenu na{iroko prenela sredstva informisawa pod kontrolom beogradskog reìma.15) Niko od novinara iz wih nije se tada zapitao o vrednosti informacije koja poti~e iz sela, koje je ve} vi{e meseci pod opsadom, iz kojega su deca evakuisana i koje se nalazi u ratnoj zoni u kojoj ve} odavno ne radi nijedna osnovna {kola. Vrlo jaka medijatizacija smrti 41og deteta koje su poklali krvoèdni Hrvati pokaza}e se vrlo korisnom za u~vr{}ivawe slike o zlo~ina~kom i genocidnom hrvatskom narodu, kao i za prigu{ivawe glasova protivnika rata i privla~ewe novih dobrovoqaca na front.16) Jo{ jedna la` smi{qena za pothrawivawe mr`we prema neprijatequ koju su pronosili srpski mediji, bila je da muslimani u Sarajevu pod opsadom, izgladnele ìvotiwe u gradskom zoolo{kom vrtu hrane srpskom decom. Tu la`nu informaciju koju je objavila TV Pale, odnosno glasnogovornik reìma Radovana Karayi}a na woj, voditeq Risto \ogo,17) a tako|e i pres-agencija SRNA, bez ikakve provere }e da preuzmu Tanjug i mediji pod kontrolom Milo{evi}evog reìma. TV Beograd, u svom dnevniku u 19:30 ~asova, koji gleda vi{e miliona gledalaca, tako objavquje informaciju koju je radio-vezom iz Sarajeva dojavila wegova reporterka koja se nalazi na licu mesta: Muslimanski ekstremisti smislili su najstravi~niji na~in na svetu da mu~e qude. Pro{le no}i, bacali su srpsku decu lavovima u gradskom zoolo{kom vrtu. Tako javqa srpska patrola.18) Odre|eni politi~ari i politi~ki akteri, uz sau~esni{tvo profesionalaca iz sistema informisawa, smi{qeno su, dakle, medije skrenuli sa wihove prvenstvene vokacije informisawa i zabave da bi ih pretvorili u puka propagandna sredstva posve}ena wihovim ciqevima. 6. Neosporno je da je na svim stranama u organizaciji pravih stru~waka za propagandu bilo manipulisawa i instrumentalizacije ose}awa i ani19

moziteta naroda u sastavu federacije, sa ciqem da se stigmatizuju razli~itosti identiteta i onemogu}i bilo kakav budu}i zajedni~ki ìvot u okviru jugoslovenskog prostora. Dobar primer za to je sistematsko ocrwivawe bosanskih muslimana u srpskim sredstvima informisawa u Bosni i Hercegovini, koje su daqe preuzimala sredstva informisawa u Srbiji. Risto \ogo, voditeqska zvezda TV Pale, bio je dakle propovednik srpske superiornosti i muslimanske degenerisanosti, pri ~emu su wegovi stalni napadi imali za ciq najgrubqe vre|awe muslimana kao nacionalne zajednice i, s druge strane, navo|ewe svih delova srpske javnosti da posumwa u pripadnost muslimana qudskom rodu. Novinarka Katarina Suba{i} tako prenosi slede}e: Jedan od najnotornijih primera \ogovog televizijskog rada bio je izbor slika majmuna, kojima je propra}en tonski snimak govora (bosanskog predsednika) Alije Izetbegovi}a.19) ...Ulogom koju su igrali zapadni novinari u izvitoperivawu istine povodom onoga {ta se zaista desilo tokom raspada Jugoslavije... isti~e se uàsna snaga medija koji su uticali na dono{ewe pogre{nih politi~kih odluka, koje su uticale na sam tok istorije. Tako|e se pokazuje uska povezanost medija i vlada. Obe su sposobne za fabrikovawe laì i obe su nesposobne da priznaju gre{ke... (Yejms Bize, nekada{wi kanadski ambasador u Jugoslaviji 1990-1992) Zvani~no, ovo se nikada nije desilo!

Propaganda kao sredstvo: istorijat i definicije7. Posezawe za propagandom od strane protagonista sukoba u Jugoslaviji nije samo po sebi novina: ovom prilikom samo su ponovno kori{}ene odre|ene tehnike i recepti isprobani u nekim drugim kontekstima, a naro~ito u nacisti~koj Nema~koj tridesetih godina, gde su tehnike manipulisawa masa putem propagande i dezinformisawa20) pripremile i kondicionirale nema~ko javno mwewe za Drugi svetski rat i genocid koji ga je pratio. 8. Su{tinu propagande te{ko je objasniti samo u jednoj, nu`no previ{e jednostranoj definiciji. Zbog toga }emo fenomen propagande radije opisati polaze}i od vi{e postoje}ih definicija, od kojih svaka naglasak stavqa na odre|eni aspekt ili karakteristiku. 9. Izraz propaganda izvorno je imao religijsko zna~ewe konkretno, nalazimo ga u kontekstu congregatio de propaganda fide (Kongregacija za {irewe vere) koju je crkva osnovala u okviru kontrareformacije i svoje je dana{we (svetovno) zna~ewe stekao tek na kraju 18. veka, sa Francuskom revolucijom. Naime, u to doba, u kontekstu Evrope izrazito nesklone novom republikanskom poretku, ideologija }e se udruìti sa oru`jem da bi povela rat u modernom smislu, a propaganda }e postati pomo}no sredstvo strategije. 21) Radilo se ne samo o tome da se me|u stanovni{tvom i vojskama {ire revolucionar20

ne ideje ({to }e se sprovoditi putem raznih udruèwa za propagandu) i da se stvara i ja~a nacionalna republikanska kohezija, nego i da se na strani protivnika izazove strah i pometwa. Istorijski gledano, politi~ka propaganda je fakti~ki usko povezana sa ratom i sasvim se izvesno moè smatrati nastavkom rata druga~ijim sredstvima. 10. Op{te uzev, o propagandi govorimo onda kada se radi o delovawu na javno mnewe kako bi se ono navelo da usvoji odre|ene politi~ke i dru{tvene ideje, da podràva odre|enu politiku, vlast ili predstavnika.22) Sluè}i se specifi~nim tehnikama, propaganda ima za ciq da izvr{i uticaj na osnovni stav pojedinca: u tom smislu, ona je poku{aj uticawa na mi{qewe i pona{awe zajednice sa ciqem da pojedinci usvoje odre|eno mi{qewe i pona{awe.23) 11. Tehnike koje omogu}uju takav uticaj znatno su napredovale uporedo sa u me|uvremenu ostvarenim nau~nim progresom. U dvadesetom veku se dogodio kvantitativni i kvalitativni skok u tom pogledu: fotografija, kinematografija, visokotira`na {tampa, a naro~ito radio i, kasnije, televizija, zamenili su tradicionalne nosioce propagande kao {to su muzika, govorni{tvo, poezija, pa ~ak i skulptura. Novi mediji, odnosno materijalna sredstva politi~ke propagande, danas se obra}aju i dopiru do daleko ve}eg broja pojedinaca ~emu pomaè fenomen urbanizacije sa novim tehnikama (trenutno preno{ewe zvuka i, posebno, slike), favorizuju}i vi{e emociju nego dokazivawe i teè}i pre sugerisawu nego obja{wavawu. Takav razvoj, koji je doìvela i reklama, a od koje propaganda preuzima tehnike, navodi nas i na tre}u, obuhvatniju definiciju koja kaè da je propaganda jezik namewen masi (koji) se sluì re~ima ili drugim simbolima preno{enim putem radija, {tampe, filma.24) Ciq onoga ko {iri propagandu jeste da uti~e na stav masa o temama koje se propagiraju, koje su predmet mnewa.25)

Dozvoqena i nedozvoqena propaganda12. Svaki politi~ar i svaka vlast prirodno nastoji da dade utemeqewe svom legitimitetu, da svoje ideje prenese na druge i da dobije podr{ku {to ve}eg broja pojedinaca: posezawe za politi~kom propagandom kao sredstvom da se to postigne je, dakle, sveprisutna pojava, i to bez obzira na vrstu posmatranog politi~kog reìma. Propaganda postaje zaista {tetna i za svaku osudu onda kada se koristi na totalitarni na~in i za promovisawe politi~kih ciqeva protivure~nih pravima ~oveka i suprotnih me|unarodnom pravu.26) Efikasnost dokazana kroz istoriju. 13. Istorijska iskustva ilustruju efikasnost politi~ke propagande i ogromne {tete koje ona moè da izazove. Staqinova propaganda, naro~ito ona pod palicom Andreja @danova, proèla je sve sfere dru{tva (politiku, nauku, kinematografiju, sport, slikarstvo, kwièvnost, muziku i dr.), najavquju}i dolazak novog ~oveka, bi}a koje je tek trebalo da se izgradi i kojem je na `rtvu prinesen svaki oblik opozicije metodom politi~kih ~istki, deportacija celih grupa stanovni{tva i ubistava oponenata na druge na~ine. Opsesivno usredsre|enoj na kult Vo|e (Staqina) i na ponavqawe dog21

mi i parola, Staqinovoj propagandi koja se moè povezati sa maoisti~kom propagandom svojstvena je cenzura, centralizovano upravqawe instrumentima difuzije (sredstvima javnog informisawa), instrumentalizacija vesti ili masovne priredbe koje ne trpe nikakvu drugu formu kriti~kog izraza.27) 14. Me|utim, nacisti~ki reìm je taj koji je pod uticajem uglavnom Hitlera i Gebelsa, doneo najve}e inovacije u kori{}ewu propagande kao samostalnog oru`ja28) za mobilizaciju nema~kih masa oko parola kao {to su osvajawe ìvotnog prostora i odbrana nema~kog naroda (smatranog arijevskim, tj. ~istim i superiornim delom bele rase) {to je sve bila uvertira za uspostavqawe hiqadugodi{weg arijevskog carstva... Za razliku od propagande komunisti~kog tipa, koja mobilizaciju obi~no utemequje na konkretnim ciqevima, nacisti~ka propaganda nije definisala precizne ciqeve nego je pre teìla da izazove emocionalni {ok, uveliko igraju}i na kartu iracionalnosti mase. Ona je nastojala da u masi probudi uspavanu mr`wu i te`wu za mo}i. Karakteristi~na crta te propagande jeste to da se mawe i{lo za idejom, a vi{e za tim da se u masi izazove psiholo{ki {ok, i to kori{}ewem tehnika i postupaka koji kombinovano deluju na psihu, fiziologiju i nesvesno mase. 15. Videli smo da su Staqinova i nacisti~ka propaganda bile u celosti usmerene na postizawe totalitarnih ciqeva, na dolazak novog ~oveka odnosno hiqadugodi{weg arijevskog carstva. Do~im, totalitarna dimenzija i specifi~an ciq propagande koju je pokrenuo reìm Slobodana Milo{evi}a po~ev od 1987. godine ukqu~uju te`wu da se srpski narod objedini unutar samo jedne dràve29) dakle, implicitno, da se nesrbi proteraju sa svih teritorija na kojima ìve Srbi, a koji ima da se pripoje istorijskoj Srbiji. Pa`qivo prou~avawe sadràja preno{enih putem medija u Srbiji u to vreme pokazuje da je neophodnost da se isteraju nesrbi u medijima stalno ponavqana tema30) i da tu poruku pronose politi~ari, intelektualci, vojna lica, novinari, itd. Sva {tampa sistematski i jednoglasno prenosi zapaqive izjave u kojima se isti~u opasnosti31) koje prete Srbima i u kojima se, eksplicitno ili implicitno, nesrbima preti represalijama.32)

Propaganda i Svi Srbi u jednoj dràvi16. Ova politika, koja je za ciq imala stvarawe dràve u kojoj }e ìveti svi Srbi, bila je pra}ena nacionalnim politi~kim programima opravdavanim u srpskom javnom mwewu ve{tom propagandom. Treba da se naglasi da su mediji mogli da budu jedno od glavnih sredstava te propagande zato {to je wihovo stavqawe u slu`bu politi~ke vlasti olak{ao specifi~ni kontekst. Naime, u preduze}ima za javno informisawe koja su bila u vlasni{tvu dru{tvenih organizacija, zaposleni novinari su smatrani politi~kim radnicima33) ~iji je zadatak da brane ideje Partije, dok se svaka kritika strogo ka`wavala. Sa slomom Federacije, nezavisno{}u republika i izbijawem rata, profesionalci su se pretvorili u nacionalpatriote.34) Izdajnici nacije u pak, sistematski odstrawivani.35)22

17. Situaciju u kojoj su mediji bili pod Komunisti~kom partijom koja je kontrolisala sve kanale difuzije vesti, u kojoj je kontrapropagandi preostajala samo ilegala zamenila je situacija u kojoj su mediji, u kontekstu politi~ke tranzicije, pre{li pod kontrolu novih nacionalisti~kih vlasti u republikama.36) U Srbiji }e, u korist Slobodana Milo{evi}a medijski prostor kontrolisati wegova politi~ka grupacija.37) Iako nije raskinula sa komunisti~kom ideologijom, ta }e grupacija u periodu 1986 1987. doìveti nacionalisti~ki zaokret, sa kojim }e mediji biti usko povezani. Pod kontrolom Milo{evi}a i wegove partije, upravo }e mediji dobiti zadatak da zaseju otrov mr`we i straha me|u Srbe, koje propaganda prikazuje kao neposredno i u samom svom bi}u ugroène prisustvom drugih mawinskih nacionalnosti.38) Kako bi to ostvario, Milo{evi}ev reìm }e pribe}i klasi~nim tehnikama i principima propagande, proverenima na drugim mestima i u drugim vremenima.

Osnovni principi svake propagande18. Istorija politi~ke propagande beleì izvestan broj osnovnih tehnika, koje }emo u kombinovanom obliku na}i i u {tampi, na radiju, televiziji, vizuelnom materijalu, kinematografiji i predstavama u biv{oj Jugoslaviji.

Simplifikacija19. Prvi, osnovni princip jeste simplifikacija. To zna~i da je, kako bi javnost zasigurno upamtila ono {to propagandista èli da ona upamti, efikasnije objaviti jednu kratku i saètu poruku koja rezimira ili po potrebi karikira odre|eni program, politiku ili ideju. Takva poruka shodno principu reklame prenosi se raznim kratkim i upe~atqivim formulacijama, krilaticama kakvim su se sluìli i vojskovo|e da bi mobilisali vojsku oko svojih nare|ewa je saèta formulacija ciqa koji treba posti}i i imaju vrednost zajedni~kog zadatka svih ~lanova neke stranke, grupe ili zajednice...; slogana koji je pak sli~niji ratnom pokli~u i ima mnogo ostra{}eniji sadràj (vi{e ra~una na mr`wu, egzaltaciju i sl.); ili simbola (slika, crte`, melodija...) koji za datu dru{tvenu grupu (zajednicu, nacionalnost, narod) ima magijsku ili misti~nu evokativnu vrednost. U osnovi, potrebno je da se prona|u kratke i lako razumqive formule kojima moè da se sa`me odre|eni politi~ki program ili doktrina i koje }e masa lako mo}i da upamti. 20. Ovo pravilo simplifikacije vaì tim vi{e kada protivnik ili neprijateq treba da se stigmatizuje tako {to }e mu se dati {to peòrativniji atributi.39) Na primer, odrediv{i kao ciq da se u o~ima svog naroda ili svoje zajednice satanizuju neprijateqski borci, nastoja}e se da se ocrni i obezvredi celokupna dru{tvena zajednica neprijateqa. U tom smislu, propaganda ne voli nijanse, uvek je sklonija krupnim potezima da bi bila upe~atqivija.23

21. êsto se do krajnosti saèto, u vidu parole, izri~u neda}e sa kojima se vlast suo~ava i krivica koja se nastoji pripisati brojnim protivnicima. Tada se poseè za teorijom zavere, metodom vrlo pogodnim da se svi neprijateqi, bez obzira na boju, strpaju u isti yak40) na sliku i priliku Hitlerove propagande koja je insistirala na navodnoj zaveri demokrata, plutokrata i boq{evika protiv Evrope...

Projicirawe sopstvenih nedostataka na druge22. Drugi, vrlo ~esto primewivani princip po~iva na projekciji vlastitih nedostataka na neprijateqe, ili na pripisivawu neprijatequ èqe da u~ini ono {to se sami spremamo ~initi. U tom registru klasi~an je primer videti kako se neki od najratobornijih reìma kunu da ne èle rat i da je za rat zapravo kriva suprotna strana. Ta obmawiva~ka logika zavr{ava tako {to se pred sopstvenim javnim mwewem napad prikazuje kao jedina mogu}a odbrana i kao ne{to {to nam je nametnuto, pa preostaje samo izbor izme|u ìvota i smrti... Dobar primer za to je kampawa pridobijawa javnog mwewa posredstvom medija, kako bi se opravdao rat protiv Hrvata. U svom specijalnom broju, iz meseca jula 1990, revija Duga se tog zadatka prihvata na sebi svojstven na~in. Iz pera Mihajla Markovi}a, marksisti~kog ideologa i filozofa i bliskog saradnika srpskog predsednika,41) moè da se pro~ita slede}e: Tragedija Srba u Hrvatskoj se nije zavr{ila ona traje do dana dana{weg i mogla bi biti jo{ ve}a u bliskoj budu}nosti.42) U istom broju, doktor Jovan Ra{kovi}, vo|a Srpske demokratske stranke u Krajini, pi{e u istom duhu: Poloàj srpskog naroda u Hrvatskoj je gori od poloàja bilo koje, makar i najmawe, nacionalne mawine u Jugoslaviji. Svi imaju pravo na jezik, kulturu, svoje mas-medije itd. A jedino to pravo nemamo mi Srbi u Hrvatskoj. Ukinuti jednom narodu pravo na materwi jezik, na narodno pismo, jedna je vrsta zlo~ina.43)

Instrumentalizacija vesti u sopstvenu korist23. Tre}i princip jeste okretawe vesti u sopstvenu korist kako bi se usmeravalo mi{qewe qudi, naro~ito zahvaquju}i ~vrstoj kontroli nad medijskim prostorom. I ovde se radi o uveli~avawu va`nosti ili zna~ewa onoga o ~emu se izve{tava na primer stavqawem naslova ili komentara koji igraju na kartu odu{evqavawa ili mr`we ili izvrtawem smisla te ~iwenice (naro~ito kori{}ewem citata istrgnutih iz konteksta), ili tako {to }e se pre}utati44) ono {to protivre~i zvani~noj verziji stvari...45)

Uporno ponavqawe poruke24. Daqa karakteristika svake politi~ke propagande jeste sistematsko ponavqawe jedne ili vi{e glavnih tema i stalno vra}awe na wih, na na~in da se time ostavi neizbrisiv trag u glavama qudi.46) Kako se masa ne bi zamorila, forma poruke (smisla) ipak vaqa mewati i prilago|avati karakteri24

stikama svakog tipa publike svaki put kad je to potrebno. Da bi bilo koja vrsta propagande bila efikasna, neophodni su dakle preciznost i kontinuitet, instrumentalizacija koja propagandu hrani stalno novim informacijama, dokazima, otkri}ima, {okantnim formulacijama, {to joj daje zamah kad se pojavi neki doga|aj smatran markantnim.

Oslawawe na mitove i istoriju25. Da bi bila potpuno efikasna, propaganda mora da se, uz ostalo, oslawa i polazi od ve} postoje}e podloge ili tla: ona naj~e{}e poseè za mitologijom ili koristi svesna i nesvesna ose}awa (omraze, istorijske predrasude) prisutne u psihi naroda sli~no nacisti~koj propagandi koja je sa poznatim uspehom koristila taj prosede kako bi zao{trila antagonizme izme|u Hrvata i Srba... Propaganda uvek podilazi predube|ewima, predrasudama i apriornim stavovima i tim je efikasnija {to u~vr{}uje mase u wihovim uverewima i ube|uje ih u ispravnost wihovih mi{qewa.47)

Izgradwa nacionalnog konsenzusa26. Jedna od funkcija ili karakteristika propagande je i nastojawe da se me|u stanovni{tvom razvije ose}awe jednodu{nosti, sra~unato na to da se individualna mi{qewa konformi{u sa javno proklamovanim mwewem. Op{tu saglasnost propaganda nastoji da postigne upravo pomo}u medija ili manifestacija i parada druge vrste. U funkciji ostvarivawa tog konformizma mi{qewa, ~esto }emo videti kako se za primer pokazuju intelektualci, sportisti ili estradne zvezde: zbog ugleda koji oni uìvaju, wihovo pristajawe uz to {to se predstavqa kao op{te mwewe (ili zajedni~ka stvar), moè da proizvede efekt povo|ewa ili zaraze.48) Isto tako, pomo}u medija i masovnih priredbi, propaganda moè da u pojedincu pobudi strah ili egzaltaciju. Deklarisani ciq ovde je naravno osvajawe terena, u~estalo demonstrirawe snage, pokazivawe nadmo}i nad protivnikom. Takva logika prirodno navodi na raskrinkavawe kao izdajnika onih koji tu propagandu, odnosno zajedni~ku stvar, dovode u sumwu ili joj se suprotstavqaju. Pod Milo{evi}evim reìmom, mediji su tako stekli funkciju denuncijacije49) i ostrakizma onih koji su se u ovom ili onom momentu usudili da javno stave u pitawe okolni ultranacionalizam ili ustanu protiv wega. Zbog toga }e nezavisni mediji, jedina sredstva informisawa otvorena za opoziciju, postati glavnom metom optu`bi za izdaju, naro~ito u vreme izborne kampawe. Novinar-komentator Stefan Gruba~, jedan od najistaknutijih glasnogovornika nacionalisti~ke propagande na Televiziji Beograd, 5. decembra 1992. izjavio je, na primer, slede}e: Takozvani nezavisni novinari sara|uju sa inostranim snagama i neprestano izdaju svoju otaybinu. Mediji u kojima ti qudi rade, danas su na strani onih koji èle gra|anski rat u Srbiji i koji èle rat na Kosovu... Odmah zatim, stru~wak za religiju, dr Milan Jevti}, izjavquje: Ako postoji neko koga treba kriviti za rat u Bosni, to su ta25

kozvane nezavisne novine Borba i Vreme iz Beograda. Propovedaju}i mir oni su zapravo Srbe onemogu}ili da se pripreme za borbu sa muslimanima kako treba. Tako da su oni odgovorni za tako mnogo poginulih Srba.50) Analogni postupci koristi}e se i protiv drugih komponenata civilnog dru{tva i politi~ke opozicije, koji su se suprotstavqali ratu u Bosni. Tako je 3. aprila 1993. Stefan Gruba~, u svom komentaru jedne mirne demonstracije koju je toga dana organizovao Gra|anski antiratni pokret, na RTS-u demonstrante denuncirao kao antisrpske: Beogradski intelektualci i takozvani antiratni aktivisti pod za{titom su Izetbegovi}a. Oni u srcu ne nose bosanske Srbe, nego muslimane i novac agencija iz inostranstva. êsto etiketirani kao izdajice Srbije i {pijuni pla}enici CIA-e, pripadnici opozicije bi}e redovna meta napada Televizije Beograd, kao na primer 26. septembra 1992, kada jedan komentator o wima izjavquje slede}e: Oni su samo takozvana opozicija, oni èle da prodaju na{u bra}u Srbe u Hrvatskoj i Bosni, oni ho}e vlast samo da bi na{im neprijateqima pomogli da uni{te Srbiju i Srbe.

Osnovne crte srpsko-jugoslovenske propagande27. Da bi ti razni osnovni principi mogli da u potpunosti funkcioni{u, a {to je preduslov uspe{ne propagande, nu`no je onemogu}iti i spre~iti izraàvawe alternativnih informacija ili ideja ili posti}i barem to da one ostanu u uskom krugu, da ne prekora~e prag masovnih medija. Poput drugih, reìm Slobodana Milo{evi}a je na to prionuo, obezbe|uju}i totalnu kontrolu nad medijima u vlasni{tvu dràve ili dru{tvenih ustanova, ograni~avaju}i slobodu nezavisne {tampe i svim sredstvima je spre~avaju}i da informi{e gra|ane, vr{e}i stalan pritisak na novinare, sa ciqem da po{tuju odre|ene granice koje ne smeju da se pre|u, kao i da pristanu na podràvawe programa i ideja vlasti, da se pokore disciplini. Milo{evi} je, naime, vrlo rano uvideo od kolikog je za wega interesa kontrola i kori{}ewe Partije i medija za osvajawe i o~uvawe vlasti. On }e to ostvarivati zamewuju}i strana~ke kadrove vlastitim snagama i li~no }e bdeti nad tim da na ~elo javnih medija budu postavqeni wegovi najverniji51) saveznici iz Partije: rukovodioci programa radija i televizije, kao, uostalom, i direktor novinske Grupe Politika, uvek su, naime, ~lanovi Centralnog komiteta Partije. Milo{evi} }e se u septembru 1987. godine osloniti na reviju Duga52) a naro~ito na dnevnike Politika i Politika ekspres na ~elu kojih su bili @ivorad Minovi}, odnosno Slobodan Jovanovi},53) bliski politi~ki saveznici Milo{evi}a. Na funkcije glavnog i odgovornog urednika 1986. postavio ih je Savez komunista Srbije, sa ciqem da unutar Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije,54) elimini{u svaku opoziciju svojim nacionalisti~kim stavovima u pogledu Kosova. Osma sednica Saveza komunista Srbije, koja je ubrzo nakon toga obeleìla definitivnu pobedu Milo{evi}a nad protivnicima, za wega je bila prilika da sastavi spisak novinara koji treba da se otpuste zato {to ga tada nisu podràli. Ivan Stojanovi}, ge26

neralni direktor Grupe Politika, tada je smewen i na wegovo mesto je u novembru postavqen @ivorad Minovi}. A @ivorad Minovi} tada zavodi red u publikacijama te novinske ku}e promewena je redakcija Sveta, ukinuta su izdawa za mlade kao NON, Mladost i Student... Istu sudbinu doìvqava i Mirko \eki}, glavni i odgovorni urednik NIN-a (izdawa Grupe Politika), reorganizaciju ~ije redakcije je Milo{evi} prièqkivao nekoliko meseci ranije,55) a isto se dogodilo i sa Mihajlom Eri}em, glavnim urednikom informativnog programa Televizije Beograd (RTB)... Autonomne pokrajine ne{to kasnije, tako|e bivaju pogo|ene tim ~istkama, koje se sprovode u medijima. U Vojvodini, posle jogurt-revolucije bivaju smeweni vode}i novinari Radio Televizije Novi Sad, i dnevnog lista Dnevnik. Na Kosovu vlada Srbije zavodi ~vrstu kontrolu nad medijima u leto 1990: 5. jula smewen je glavni urednik Radio Televizije Pri{tina, a odstraweno je nekih 1300 qudi. Dnevnik Rilindja, jedine novine na albanskom jeziku, biva zatvoren, ~ime je otkaz dobilo 200 novinara. Zatvoreno je i {est lokalnih stanica na albanskom jeziku. Preuzimawe kontrole nad audiovizuelnim medijima od strane Milo{evi}evog reìma preduzeto 1986 1987, dovr{eno je u leto 1991. godine. Neposredno nakon mar{a opozicije, organizovanog u Beogradu 9. marta 1991. u znak protesta upravo protiv kontrole Milo{evi}eve partije nad Televizijom, Milo{evi} daje na usvajawe novi zakon kojim se objediwuju radio i televizija na celoj teritoriji Republike: centri Novi Sad, Pri{tina i Beograd tada postaju delovi samo jedne mreè koja se lak{e kontroli{e. Novi zakon o radiju i televiziji Srbije imovinu RTS-a prenosi na dràvu koja tako postaje wen vlasnik, a fakti~ki je to Milo{evi}eva partija... Celo rukovodstvo radija i televizije je smeweno i donesene su odluke o novim imenovawima.56)

Mediji kao glavno oru|e propagande28. Mediji su bili kori{}eni kao ratno oru`je, ~as za ostvarewe politi~kih ciqeva npr. za lansirawe i odbranu lajtmotiva Svi Srbi u jednoj dràvi ~as za ostvarewe strate{kih ciqeva kakvi su osvajawe teritorija silom,57) praksa etni~kog ~i{}ewa ili razarawe ciqeva predstavqenih simboli~kim i prioritetnim... Kako bi se ti ciqevi ostvarili, Milo{evi}ev }e reìm, dakle, u~initi sve da bi obezbedio kontrolu nad televizijom, radijom i {tampom: nakon preuzimawa glavnih sredstava difuzije informacija, usledi}e metod koji kombinuje propagandu, delimi~ne (i pristrasne) informacije, la`ne vesti, manipulisawe, neinformisawe o odre|enim ~iwenicama, itd. Ceo taj arsenal bi}e mobilisan u funkciji opravdawa stvarawa jedinstvene dràve svih Srba58) i, shodno tome, davawa legitimiteta nacionalnom politi~kom programu prikazanom kao borba za slobodu, mera za za{titu rodne grude srpskog naroda te, naposletku, ja~awa vlasti i pozicija Milo{evi}evog reìma. Milo{evi} je tako i sam ponekad izricao vrlo nedvosmislene pretwe onima koji bi se usprotivili srpskom jedinstvu. Dana 16. marta 1991, obra}aju}i se predsednicima op{tina Srbije, on je na primer izjavio: Mi moramo27

obezbediti da imamo jedinstvo u Srbiji ako èlimo da kao republika koja je najve}a, koja je najbrojnija, diktiramo daqi tok doga|aja. To su pitawa granica, prema tome, su{tinska, dràvna pitawa. A granice, kao {to znate, uvek diktiraju jaki, nikad ne diktiraju slabi. Prema tome, osnovno je da moramo biti jaki. Da bismo bili jaki, moramo biti jedinstveni na ovim na{im nacionalnim interesima. (...) Ja sam naredio jo{ ju~e mobilizaciju rezervnog sastava milicije. Daqe, angaòvawe i formirawe novih snaga milicije, a vlada je dobila zadatak da pripremi odgovaraju}e formacije koje }e nas u~initi u svakom slu~aju bezbednim, odnosno u~initi sposobnim da branimo interese na{e republike, a bogami i interese srpskog naroda van Srbije...Ja sam bio na vezi sa na{ima iz Knina, iz Bosne, ogromni su pritisci. (...) nadam se da ne}e biti toliko ludi da se sa nama tuku. Jer, ako ne umemo da radimo i privre|ujemo, bar }emo znati dobro da se tu~emo.59) Op{te uzev, mediji }e se koristiti za to da bi se nesrbi odvratili60) od ostanka na teritorijama smatranim istorijski srpskim pa da se one o~iste62) i pod cenu primene sile.61)

Pravilo: zavaditi jugoslovenske zajednice29. Stalnom upotrebom odre|enih kqu~nih re~i nastojala se me|u srpskim gra|anima pobuditi odbrambena reakcija i podr{ka projektu dràve za sve Srbe koji je pokrenula vlast. Moèmo navesti, na primer, izraze kao usta{ke fa{iste i koqa~i upotrebqavane za stigmatizovawe Hrvata, ili islamske usta{e i yihad-ratnici kojima su peòrativno nazivani bosanski muslimani...63) Sistematsko posezawe za takvim kqu~nim re~ima, za terminologijom koju je medijima nametnuo Milo{evi}ev reìm, bez sumwe je izazvalo i odràvalo reakcije mr`we prema nesrpskim zajednicama.

Kori{}ewe medija kao oru`ja u pravom smislu30. Kako }emo poku{ati pokazati ne{to kasnije, instrumentalizacija medija za nacionalisti~ke svrhe bila je smi{qena kao ravnopravni element vojne kampawe, u smislu da se zaista moè govoriti o ratnim medijima. Fabrikuju}i laì, izmi{qaju}i razlike i preuveli~avaju}i suprotnosti izme|u nacionalnih zajednica, televizija, radio i {tampa upustili su se u opasnu igru. Sistematska upotreba la`nih informacija, polu-informacija, odsustvo medijskog pokrivawa odre|enih doga|aja omogu}ilo je da se me|u nacionalne zajednice udahnu i uliju mr`wa i strah. Mediji su pripremili psiholo{ki teren za narastawe me|unacionalne mr`we, pretvoriv{i se u oru`je kada je izbio rat. 31. To moè da se ilustruje sa nekoliko primera na koje }emo se detaqnije vratiti kasnije. S jedne strane, mistifikovane su istorijske ~iwenice kako bi mogle da posluè nacionalisti~kim ciqevima i kako bi se postiglo da srpski narod oseti i ispoqi èqu za osvetom prema onima koji su mu prikazani kao neprijateqi Hrvatima i muslimanima koji bivaju satanizovani. U kontekstu patriotske euforije, mediji pod kontrolom reìma su,28

s druge strane, naveliko {irili la` da su za sve neda}e koje su sna{le Srbiju odgovorni politi~ka opozicija i nezavisni mediji. Najzad, pod pritiskom politi~kih vlasti, mediji su morali poku{ati da srpske gra|ane ubede da su oni `rtve me|unarodne zavere, koja ima za ciq da elimini{e Srbiju i izbri{e je sa lica zemqe... Konstruisawe takvih stereotipa punih mr`we od strane medija, a posebno od strane dràvne televizije,64) neosporno je poloìlo emocionalne temeqe za vo|ewe ratne propagande.

II. Mediji u slu`bi rata32. Sukob u biv{oj Jugoslaviji ilustruje ~iwenicu da rat danas vi{e ne moè bez krilatice, bez slogana pa, dakle, ni bez propagande i komunikacije. Naro~ito u Srbiji, instrumentalizacija medija u slu`bi nacionalisti~kih ciqeva i interesa rezultat je zrelo promi{qenog plana koji je i sam integralni deo strategije osvajawa i afirmisawa identiteta. 33. Izraz medijski rat ovde dobija svoj celokupni smisao jer, kao u svakoj ratnoj situaciji, posredi je kontekst su~eqavawa i sukoba povezanog s politi~kim ciqevima i svrhama koji ne podrazumevaju samo strate{ke ciqeve (osvajawe teritorija, zauzimawe ili uni{tavawe odabranih ciqeva, etni~ko ~i{}ewe...) i odgovaraju}a sredstva (kontrola medija), nego zahtevaju i metod, taktiku da se dopre do protivnika (propaganda, dezinformisawe, manipulisawe, la`, itd.). 34. [to se ti~e vremenskog aspekta tog medijskog rata, vaqa razlikovati tri tipa primewenih delovawa.65) Pre svega, to je dugoro~no edukativno delovawe, kondicionirawe mi{qewa i modelirawe mentaliteta re~ju, kontaminacija {to u grubim crtama odgovara fazi razvitka srpskog nacionalizma od po~etka osamdesetih godina do juna 1991. godine.66) Tu fazu obeleàva nastojawe da se iskoristi i manipuli{e istorija kako bi se srpsko javno mnewe mobilisalo protiv novih opasnosti. Ti motivi prenose se kroz celu srpsku intelektualnu i umetni~ku scenu bilo da posmatramo pozori{te, kwièvnost, slikarstvo i sl. Zatim, 1986 87. godine kre}e sredworo~no delovawe u formi kampawa na javno mwewe sa svrhom da se propagiraju izvesne teme ili izvesne ideje, a u duhu jasno definisanih ciqeva. Rubrika Odjeci i reagovawa67) u dnevniku Politika u tom je smislu odigrala su{tinsku ulogu daju}i srpskom nacionalizmu nau~no ruho: visok nivo saradnika (akademici, doktori, univerzitetski nastavnici, predstavnici vlasti itd.) pridali su mu odre|eni autoritet, odnosno legitimitet, u o~ima srpskog javnog mwewa.68) I naposletku, direktnije povezano sa po~etkom neprijateqstava, tu je takti~ko delovawe u konkretnoj situaciji, neodvojivo od prethodnih tipova delovawa, kao {to je {irewe glasina i laì...

Manipulisawe istorijom u korist nacionalisti~kih interesa35. Klima nepoverewa, a zatim mr`we prema drugome, koja se hranila vekovnim strahovima i igrala na kartu krajweg nacionalizma, postepeno je od29

kraja osamdesetih godina po~ela da se ispoqava u svim republikama. Koliko god nas ~udila prijem~ivost javnih mwewa na simplisti~ke i ksenofobne poruke koje su lansirali mediji, ona zapravo moè da se objasni postojawem izuzetno povoqnog tla. Naime, uticaj medijskih poruka mogao bi da se uporedi sa dejstvom halucinogenih droga na javno mwewe jo{ obeleèno ratnim razdorima iz ~etrdesetih godina, dramati~nim doga|ajima za koje je poznato da su bili potpuno potisnuti i zata{kani naporom federalne vlasti i voqom jednog ~oveka, Tita, iz straha da bi svako podse}awe, svaka aluzija na te doga|aje, moglo da probudi najgore demone i dovede do raspada federacije. 36. Upravo odràvawe ovog tabua tokom decenija i nepreduzimawe spasonosnog kolektivnog egzorcizma po okon~awu rata pomo}u jednog pravog dru{tvenog istorijskog projekta analize ~iwenica i odgovornosti za wih olak{alo je manipulisawe istorijom69) od strane nacionalisti~kih politi~kih stranaka koje su nakon slobodnih izbora iz 1990. godine osvojile ili zadràle vlast u biv{im federalnim republikama. 37. Sama struktura federalnog sistema javnog informisawa uspostavqena za vreme Tita kojoj je bila svojstvena jaka decentralizacija sa ciqem da bi se svakoj kulturi zagarantovao prostor za izraàvawe, zahvaquju}i kojoj je svaka republika razvijala sopstvene medijske komplekse70) i{la je na ruku nacionalisti~kim strankama u preuzimawu kontrole nad medijima koje su ve} smatrale svojima...

Odgovornost intelektualaca38. U Srbiji je nacionalno pitawe otvoreno postavqeno sredinom osamdesetih godina, u kontekstu ekonomske stagnacije i dru{tvene krize. Po~etkom 1986. godine, pod uticajem srpskog kwièvnika i akademika Dobrice ]osi}a, Udruèwe kwièvnika Srbije pretvorilo se u glasnogovornika traèwa afirmacije srpskog identiteta, niù}i apele i manifestacije za potpisivawe peticije koja je razobli~avala genocid, kojeg je `rtva, kako se govorilo, bilo srpsko stanovni{tvo na Kosovu. 39. No fitiq }e planuti i srpsko nacionalno pitawe }e biti javno postavqeno tek nekoliko meseci kasnije, kada je objavqivawem u Ve~erwim novostima,71) u javnost procurilo nekoliko izvoda iz Memoranduma o aktuelnim dru{tvenim pitawima u na{oj zemqi Srpske akademije nauka i umetnosti. U tom tekstu, u ~ijem je pisawu u~estvovalo {esnaest ~lanova Akademije, uveliko inspirisanom od strane Dobrice ]osi}a,72) ponovo su kroz analizu krize socijalisti~kog federalnog sistema bile izloène sve nacionalisti~ke teze koje }e hraniti me|unacionalnu mr`wu i izazvati rat. Memorandum je, dakle, razobli~avao diskriminaciju politi~ku, dru{tvenu, ekonomsku73) i kulturnu od strane drugih republika u okviru federacije ~ija je `rtva srpski narod.74) Antisrpska koalicija je zahvaquju}i Ustavu iz 1974. Srbiju i Srbe navodno stavila u inferiorni poloàj: polaze}i od specifi~nih interesa srpskog naroda, {esnaest akademika pozvalo je dakle na vra}awe izgubqenih teritorija i obnavqawe srpske kontrole nad autonomnim pokrajinama Kosovo i Vojvodina. U tom apelu na jedinstvo, upu}enom30

Srbima rasutim po celoj Federaciji koji su ne samo na Kosovu, nego i u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, `rtve kulturnog genocida, istrebqewa ili prisilne asimilacije zahtevalo se da Srbi dobiju sopstvenu dràvu i da wome upravqaju, pa i po cenu posezawa za silom, i stave u pitawe granice sa ostalim republikama u federaciji.75) 40. Slobodan Milo{evi} je uspeo da postigne da se Centralni komitet Saveza komunista Srbije ne izjasni o tom eksplozivnom tekstu nije bilo nikakvih smena ni uklawawa qudi. On sam ne}e se izjasniti odmah, niti }e li~no osuditi Memorandum. Postoje indicije76) na osnovu kojih moè da se pretpostavi da sve to nije procurilo u Ve~erwe novosti bez znawa Milo{evi}a i wegovog kruga: ~iwenica da se ugledna Srpska akademija bavi odnosima me|u partnerima u federaciji i postavqa pitawe o poloàju Srbije u sklopu Jugoslavije posluì}e kao legitimacija izlasku antijugoslovenskog nacionalisti~kog programa u javnost i na politi~ku scenu. Arhitekt Bogdan Bogdanovi}, koji je 1981. istupio iz Srpske akademije, tako na primer potvr|uje da je, prema wegovom mi{qewu, objavqivawe tog dokumenta izraz sau~esni{tva odre|enih politi~kih krugova i beogradskih intelektualaca, te da Memorandum predstavqa ohrabrewe i nau~no pokri}e srpskom nacionalizmu: Takav dokument nije mogao da se pojavi bez saradwe akademika nacionalnih vo|a i pojedinih ~lanova partije. Svakako ne Stamboli}eve (...) U Beogradu je do~ekan kao znak za po~etak trke: na{i intelektualci kaù nam da krenemo. U {ta? U Veliku Srbiju, razume se. U ratove za ostvarewe na{ih velikih ideala na{e tradicije, itd. 77) Milo{evi} }e kasnije taj program preuzeti za svoj ra~un i iskoristi}e ga za osvajawe vlasti, da bi po~eo da ga zaista sprovodi, uz direktnu saradwu nekih ~lanova Akademije,78) nakon {to je bio izabran za predsednika Srbije. A u osvajawu vlasti kao i u instrumentalizaciji srpske istorije i mitologije, ispostavi}e se da su mu mediji najdragocenija pomo}na sredstva.

Milo{evi}evo oslawawe na medije u svrhu osvajawa vlasti41. U odlu~noj bici protiv reformatorskog krila Komunisti~ke partije Srbije u septembru 1987. u kojoj je pobedu odneo S. Milo{evi} (prvo uperenoj protiv Dragi{e Pavlovi}a, predsednika beogradskih komunista, a zatim protiv Ivana Stamboli}a, srpskog predsednika) glavni mediji u Srbiji zaista }e odigrati kqu~nu ulogu. A Du{an Mitevi}, drugi ~ovek Televizije Beograd i Milo{evi}ev intimus,79) i @ivorad Minovi}, glavni urednik Politike,80) kao i Slobodan Jovanovi}, direktor Politike ekspres, podrà}e Milo{evi}a u sukobu sa wegovim protivnicima unutar partije, optuènim za antititoizam i antijugoslovenstvo... Ostvarena u ogor~enoj bici na jednoj sednici Centralnog komiteta partije, pobeda Milo{evi}a nad reformatorskim krilom partije omogu}i}e izvo|ewe pu~a u medijima u organizaciji Du{ana Mitevi}a koji je usledio ubrzo zatim:81) osma sednica Partije bila je prilika za prvi direktan televizijski prenos doga|aja te vrste milionima srpskih tv-gledalaca koji }e31

biti svedoci preuzimawa kontrole nad Komunisti~kom partijom Srbije od strane Slobodana Milo{evi}a.82) Borisav Jovi}, verni Milo{evi}ev saveznik i biv{i predsednik jugoslovenske federacije potvrdio je kasnije da je medijatizacija te osme sednice bio vaàn ~in davawa legitimiteta Milo{evi}evom preuzimawu kontrole nad partijom.83) 42. Reìja te predstave podse}a na jednu drugu, onu od 24. aprila 1987, na kojoj }e Milo{evi}, poslat na Kosovo da bi se sastao sa srpskom mawinom koja se àlila na iìvqavawa albanskih autonomnih vlasti, izgraditi legendu o sebi kao braniocu kosovskih Srba, a na osnovu unapred smi{qenog incidenta i govora.84) Naime, incident koji je navodno do detaqa izreìran u saradwi sa lokalnom policijom, koji }e za wega biti prilika da izgovori ono Niko ne sme da vas bije upu}eno srpskoj mawini, snimala je Televizija Srbije, koja se na licu mesta zatekla zaslugom Du{ana Mitevi}a.85) Emitovane i stalno iznova reprizirane na televiziji, op{irno komentarisane na stupcima {tampe, te slike su ovekove~ile lik Milo{evi}a kao spasiteqa i ujediniteqa srpskog naroda i u~vrstile wegovu mo} unutar partije.

Ugroènost srpskog identiteta43. Nakon te prve manifestacije dosluha izme|u Milo{evi}a i srpskih medija, ujediwenih na nacionalisti~kim ciqevima, usledi}e od leta 1987. pa do 1990. godine intenzivna medijska kampawa sa ciqem podizawa Srba protiv albanske ve}ine na Kosovu, okrivqene za sve neda}e. 44. Prikazivawe srpskog identiteta kao ugroènog od suseda, a na prvom mestu od Albanaca, naveliko }e iskori{}avati dnevni list Politika, koji }e postati jedan od glavnih instrumenata manipulacije i dezinformisawa pod kontrolom reìma.86) Prenose}i najgore glasine bez provere i prikazuju}i ih kao provereno istinite, taj dnevnik je slikao apokalipti~nu situaciju koja nije imala ni{ta zajedni~ko sa stvarno{}u Kosova, ali koja je kalila srpski revan{izam i istovremeno podsticala na mr`wu i nasiqe. Takvo delovawe preuzelo je tehniku, ve} kori{}enu u nacisti~koj propagandi, kako bi se unapred opravdala agresija na êhoslova~ku i Poqsku u ime odbrane nema~kih mawina: informacije i izve{taji tih qudi, u kojima su isticana nasiqa koje su te mawine trpele, bili su verno reprodukovani u nema~koj {tampi, {to im je pridavalo autenti~nost87)... 45. Od 1987. godine, Milo{evi} }e se u vlasti oslawati na medije, kojima se direktno i cini~no sluìo za nametawe svojih opsesivnih tema. Belgijski novinar Jean Paul Collette tako tvrdi da je prema ve}em broju svedo~anstava on sam davao inspiraciju za propagandne poruke na televiziji kroz koje je {irio svoju nacionalisti~ku histeriju.88) To Milo{evi}evo istinsko preuzimawe u svoje ruke medija i wihovog sadràja tako|e je potvrdio Borisav Jovi}, jedan od wegovih najbliìh saradnika, na primer bele{kom od 2. avgusta 1990. u svojem dnevniku koji je vodio kao potpredsednik, a posle predsednik Socijalisti~ke Federativne Republike Jugoslavije: Napisao sam seriju od tri ~lanka Istina o Anti Markovi}u i poslao Slobodanu. On je to dao da se objavi u Politici. Objavi}e se 5, 6. i 7. u nastavcima pod ne32

~ijim pseudonimom. Moramo ga razobli~iti, jer je narod u velikoj zabludi ko je on i {ta je on. Mnogi u wemu vide nekog spasioca, ali on je obi~an prevarant i neprijateq srpskog naroda.89)

Srpska mistika u slu`bi vlasti46. Kori{}ewe istorije i oìvqavawe drevnih srpskih mitova u nacionalisti~ke svrhe stvori}e tada kontekst za organizovawe kulturno- politi~kih manifestacija sa ciqem mobilizacije srpskih masa. Nacisti~ka propaganda je pokazala da mitovi imaju snaàn kohezivni efekat na mase: upravo je mitovima, dakle pozivawem na sile nesvesnoga, na strah i stravu, na instinkt za mo}i, ili na izgubqeno zajedni{tvo, propaganda koju je organizovao Gebels uspela da osvoji Nemce i stopi ih u kompaktnu masu. Srpski }e reìm upotrebiti sli~an recept: da bi se zakalilo jedinstvo naroda, zvani~na propaganda je crpela na izvorima srpske mistike, mistike o narodu `rtvi i mu~eniku prema kojem se istorija ma}ehinski ponela, te mistike Velike Srbije nedeqive od pravoslavqa.90) 47. Dakle, 1987. godine su se najve}i nacionalisti me|u intelektualcima smewivali na televiziji sa hvalospevima pro{losti srpske nacije, dok su se novine punile feqtonima sa istorijskim temama91) u kojima se veli~ala sredwovekovna Velika Srbija, i tekstovima u kojima su nizane nepravde i napadi upereni protiv Srba,92) od bitke na Kosovu poqu 1389. godine u kojoj je pobedom Turaka okon~ana samostalnost Srbije pa do genocida, koji je nad srpskim stanovni{tvom 1941. po~inila Nezavisna Dràva Hrvatska,93) priznata od Hitlera i Musolinija, na ~ijem ~elu je bio Ante Paveli}, vo|a nacionalisti~kog usta{kog pokreta, odgovoran za atentat na kraqa Aleksandra 1934. godine... Na primer, 9. februara 1990. Politika je objavila pismo koje je potpisao Vojislav K. Stojanovi}, predsednik Udruèwa univerzitetskih nastavnika i nau~nih radnika Srbije, u kojem on o~igledno preteruje u pogledu broja srpskih `rtava u Drugom svetskom ratu, odnosno brojki koje opisuju navodnu demografsku eksploziju albanskog stanovni{tva na Kosovu: Srpski narod nikad nije bio osvaja~ki narod i nikad nije teìo ugwetavawu drugih naroda. Ali drugi narodi su nekom zlom sudbinom nastojali da pot~ine i ugwetavaju wega (...) u zlo~inu genocida koji su po~inili hrvatski ultranacionalisti, srpski narod je izgubio vi{e od dva miliona nevinih `rtava postradalih samo zato {to su bili Srbi (...) Albanci su delali na nemoralan i nehuman na~in: razradili su ne~uvenu kampawu za plodnost svojih jadnih i sirotih èna, te je upravo tako kod wih do{lo do jo{ nevi|ene demografske eksplozije, najve}e na svetu. Oni su tako svoj broj na Kosovu i Metohiji pove}ali pedeset puta za samo ~etrdeset godina.

Medijatizacija politi~kih liturgija48. U celoj zemqi }e se organizovati sve brojnije umetni~ke, verske i ritualne ceremonije u svrhu komemorisawa srpskih `rtava kroz istoriju. Milo{evi}, koji je poznavao psiholo{ki efekt takvih priredbi na masu i33

koji je smatrao va`nim da im i li~no prisustvuje, svesrdno je brinuo da one budu uvr{tene me|u udarne teme u medijima.94) Tako su, na primer, u aprilu 1990, dve urednice iz informativnog programa Radio Televizije Novi Sad (Vojvodina) dobile otkaz, jer nisu kao udarnu temu objavile vest o proslavi jednog srpskog praznika kojoj je prisustvovao Slobodan Milo{evi}95)... 49. Sa simboli~kog aspekta, najuspelija politi~ka liturgija neosporno je bila od reìma organizovana p

Evropska Unija Satanisticka Tvorevina

Documents