Evropska Unija

Semionarski rad iz međunarodne trgovine

EVROPSKA UNIJA

Studenti:Kitić MiljanaGrubišić VladoJović Nataša

SADRŽAJ• Definicija EU• Tri stuba EU Istorijat EU•Obeležja EU•Ciljevi EU•Načela EU•InstitucijeEU•Članice zemalja EU•Trgovina EU•Uslovi za članstvo•Srbija i EU•Prilog•Zaključak•Literatura

Definicija Evropske Unije

• Evropska unija nije država, ali nije ni međunarodna organizacija poput Ujedinjenih

nacija ili Saveta Evrope. To je zajednica uređenih (a ne bogatih) država posvećenih

demokratiji,

miru i dobrobiti građana.

Tri stuba Evropske unije su:

• Ekonomska politika,• Zajednička bezbednosna i spoljna politika,• Saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjih. Poslova

Istorijat EU

• Ideja evropskog ujedinjenja nije novijeg datuma I ne vezuje se samo za drugu polovinu 20-tog veka. Mnogo ranije postojali su razliciti razlozi za koncepcije o medjusobnom povezivanju zapadno evropskih zemalja. Ti razlozi su bili razlicite prirode.. Strateski, interesni, istorijski itd. Vec od 16 veka se javlja zamisao povezivanja odedjenih zemalja evrope. Zamisao o ujedinjenju evrope, doprineli su I mnogi cuveni mislioci. To se moze ogledati u radu Sarl Monteskje-a, Zan Zak Rusoa, Imanuel Kanta, Sen Simona Viktora Igoa I drugi.

• Evropska unija nastala je na temeljima tri evropske zajednice, koje su osnovane po okončanju Drugog svetskog rata. Evropski lideri bili su uvereni da je ekonomsko i političko ujedinjenje jedini način da se osigura trajni mir između njihovih zemalja.

• Francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman je 1950. godine predložio ujedinjenje industrija za proizvodnju uglja i čelika u zapadnoj Evropi. Godinu dana kasnije osnovana je Evropska zajednica za ugalj i čelik (EZUČ). Ova zajednica je imala šest zemalja osnivača: Belgija, Savezna Republika Nemačka, Luksemburg, Francuska, Italija i Holandija. Donošenja odluka o pitanjima industrija za proizvodnju uglja i čelika u ovim zemljama preneseno je u ruke nezavisnog, nadnacionalnog tela pod nazivom "Visoka vlast". Žan Mone je bio prvi predsednik ovog tela.

Ugovor o osnivanju Evropske zajednice za ugalj i čelik (Ugovor iz Pariza)

• Potpisan u Parizu 18. aprila 1951.Stupio na snagu 23. jula 1952.Ugovorom iz Pariza osniva se Evropska zajednica za ugalj i čelik kojoj pristupaju Francuska, Savezna republika Nemačka Nemačka, Italija, Belgija, Holandija i Luksemburg. Ideja zemalja potpisnica, inspirirana Šumanovim planom, bila je da se započne saradnja u proizvodnji uglja i čelika kako bi se u budućnosti postigla ekonomska unija među državama. Za razliku od osnivačkih ugovora Evropske ekonomske zajednice i Evropske zajednice za atomsku energiju koji su osnovani na neodređeno vreme, Ugovor o Evropskoj zajednici za uglja i čelik bio je potpisan na pedeset godina i važio je do 23. jula 2002. godine.

Ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajedniceUgovor o osnivanju Evropske zajednice za atomsku energiju (Rimski ugovori)

Usvojen u Rimu 25. marta 1957. Stupio na snagu 1. januar 1958. 1955. godine u Mesini je održana konferencija na kojoj su učestvovali ministri spoljnih poslova zemalja članica Evropske zajednice za ugalj i čelik koji su između ostalih pitanja na dnevnom redu raspravljali i o stvaranju Evropske ekonomske unije koja bi se mogla ostvariti stvaranjem jedinstvenog tržišta i uvođenjem četiri slobode (sloboda kretanja ljudi, rada, kapitala i robe). Pregovori su trajali do februara 1957. godine, a 25. marta iste godine u Rimu su potpisana dva ugovora - Ugovor Evropske ekonomske zajednice i Ugovor Evropske zajednice za atomsku energiju, poznatiji pod nazivom Rimski ugovori.

Cilj njihova osnivanja bio je stvaranje jedinstvenog tržišta i približavanje ekonomskih politika država članica kako bi se postigao jedinstven razvoj ekonomija, kontinuirani ekonomski razvoj i povećao standard života stanovnicima država članica.

Jedinstven evropski akt• Potpisan 17 – 28. februara 1986.

Stupio na snagu 1. jula 1987.Ugovorom je inicirana evropska monetarna i politička unija i razvoj slobodnog unutrašnjeg tržišta, regulisana spoljnopolitička saradnja država članica, proširena isključiva nadležnost Evropske ekonomske zajednice na oblasti, kao što su zaštita životne sredine, istraživačka, tehnološka i regionalna politika i izvršene značajne institucionalne promene - veći uticaj u odlučivanju Evropskog parlamenta i uvođenje kvalifikovane većine kao preovlađujuće u načinu odlučivanja Saveta ministara.

Ugovor o Evropskoj uniji (Ugovor iz Mastrihta)

• Potpisan 7. februara 1992.Stupio na snagu 1. novembra 1993.Najveća novina ovog ugovora odnosi se na "trostubačnu" strukturu koja podsjeća na grčki hram. Radi se o tri stuba Europske unije: nadnacionalni (prvi stub), zajednička spoljna i bezbednosna politika (drugi stub) i saradnja u oblasti pravosuđa i unutrašnjim poslovima (treći stub).

•Ciljevi, definisani u članu 2. Ugovora o Evropskoj uniji su:- promovisanje uravnoteženog ekonomskog i socijalnog razvoja stvaranjem unutrašnjeg prostora bez granica;- poboljšavanje politike ekonomske i socijalne kohezije;- kreiranje ekonomske i monetarne unije;- afirmisanje na međunarodnoj sceni evropskog identiteta na području bezbednosti i odbrane;- poboljšavanje zaštite interesa i prava građana država članica stvaranjem evropskog državljanstva;- razvijanje saradnje na području pravosuđa i unutrašnjih poslova, posebno u pitanjima krivičnog prava.

Ugovor iz Amsterdama

• Potpisan 2. oktobra 1997.Stupio je na snagu 1. maja 1999.Nakon Jedinstvenog evropskog akta i Ugovora iz Mastrichta ovo je treći ugovor kojim su napravljene značajne promene u Osnivačkim ugovorima. Jedna od bitnijih novina uvedena Ugovorom iz Amsterdama na području politika zajednice je preuzimanje obaveze zajednice za povećanje stope zaposlenosti. Osnivački ugovor Evropske zajednice dopunjen je za novo poglavlje o problematici zapošljavanja, u kojem je iako se kaže da je odgovornost na području zapošljavanja na državama članicama, zadan cilj povećanja saradnje na evropskom nivou. Druge se promene odnose na politiku u oblasti životne sredine, javno zdravstvo, socijalnu politiku i zaštitu potrošača. Najvažnija novina Ugovora iz Amsterdama je promena na području saradnje pravosuđa i unutrašnjih poslova. Neke od oblasti politika koji su se prema Ugovoru iz Mastrihta nalazile u trećem stubu prebačeni su u prvi stub - što znači da su oblasti koje su prethodno bile u domenu međudržavne

saradnje (izdavanje viza, davanje azila, zajedničke akcije na području imigracija, saradnja u oblasti granica, zakonodavna saradnja na civilnom području i sva pitanja koja se odnose na slobodno kretanje osoba) nadnacionalizovane

UGOVOR IZ NICE• Potpisan u Nici 26. februara 2001.

Stupio na snagu 1. februara 2003.Glavni je cilj ovog ugovora bio je pronaći novo institucionalno uređenje kako bi Evropska unija spremno dočekala proširenje na deset novih članica, a to se ponajviše odnosi na:- novu raspodelu broja predstavnika država članica u institucijama i organima Unije (Evropski parlament, Evropska komisija, Ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona);- povećanje nadležnosti Predsednika Komisije. Ugovor mu dodeljuje odgovornost rukovođenja Komisijom, omogućuje mu da donosi odluke o unutrašnjoj strukturi, o nominovanju potpredsednika i da odluči o mogućim ostavkama pojedinog člana Komisije;- uvedena je procedura prethodnog obaveštenja koja se primenjuje u slučaju da su utvrđena kršenja osnovnih prava u nekoj državi članici. U tom slučaju Savet konsultuje državu članicu i samo nakon što joj je preneo određenu preporuku, može, ako je potrebno, doneti i druge odluke;kako bi se olakšala procedura donošenja akata, Ugovor predviđa da se odluke u Savetu donose kvalifikovanom većinom, a ne jednoglasno. 

Ugovor o funkcionisanju Evropske unije (Ugovor iz Lisabona)

• Potpisan 13. decembra 2007.Stupio na snagu 1. decembra 2009.Službeni naziv Ugovora je "Ugovor o izmenama i dopunama Ugovora o stvaranju Evropske unije (Ugovor iz Mastrihta) i Ugovora o stvaranju Evropske ekonomske zajednice (Rimski ugovor)". Najbitnije izmene koje Ugovor donosi su dve nove funkcije unutar institucionalnog sistema EU i to – Predsednik Evropskog saveta i Visoki predstavnik Unije u oblasti spoljne politike i politike bezbednosti u cilju jačanja pozicije Evropske unije na međunarodnoj sceni. Evropska centralna banka postaje jedna od osnovnih institucija Evropske unije, Evropski parlament u procesu donošenja odluka dobija još jaču ulogu jer procedura saoslučivanja ostaje osnovni zakodnodavni postupak, dok Povelja o osnovnim pravima postaje integralni deo Ugovora. Ugovor je prvobitno odbijen na referendumu u Irskoj, dok su u dopunskim protokolima Velika Britanija, Poljska i Češka izuzete od primene nekih odredbi Ugovora koji se odnose na Povelju o osnovnim pravima.

OBELEŽJA EUEvropska unija ima neka obelezja prave drzave: Zastava, valuta, institucije, dan drzavnosti 9Maj, himnu.

Površina 4.324.782 km2

Stanovništvo 497.198.740

€uro je zvanična, jedinstvena, nadnacionalna valuta ekonomske i monetarne Evropske unije

CILJEVI EVROPSKE UIJE

• Osnovni ciljevi EU su: podržavanje privrednog i društvenog razvoja; potvrđivanje vlastitog identiteta na međunarodnoj sceni vođenjem zajedničke spoljne i bezbednosne politike (i postepeno stvaranje zajedničke odbrambene politike, koja može dovesti do zajedničke odbrane); zaštita prava i interesa državljana država članica uvođenjem državljanstva EU; čuvanje i dalji razvoj Unije kao prostora slobode, bezbednosti i pravde, na kome je slobodno kretanje lica obezbeđeno uz paralelno usvajanje odgovarajućih mera iz oblasti kontrole spoljnih granica, azila, imigracije i borbe protiv organizovanog kriminala i očuvanje tekovina Zajednice.

NACELA NA KOJIMA SE ZASNIVA EVROPSKA UNIJA

• Unija se zasniva na nacelima slobode , demokratije, postovanja, ljudskih prava I osnovnih sloboda I na vladavini prava, nacelima koja su zajednicka svim drzavama clanica(clan 1.6 tacka 1 ugovora o Evropskoj uniji.

Cetiri velike slobode u eu:• Sloboda kretanja roba• Sloboda pruzanja usluga• Slobodu cirkulacije kapitala• Slobodu kretanja ljudi

NAJVAZNIJE INSTITUCIJE EU

1. Savet evropske unije koju cine sve drzave clanice

2. Evropski parlament, koji cine gradjani I

3. Evropska komisija kao politicki nezavisno telo , koje zastupa kolektivne evropske interese, I ima nadnacionalni karakter

4. Evropski sud pravde

• Ovaj institucionalni triangl« donosi zakone i politiku (direktive, propise i odluke) koje se primenjuju u EU. Komisija je ta koja predlaže nove zakone EU a Parlament i Savet ih usvajaju.

• Pored toga, EU ima nekoliko drugih organizacija koje igraju značajnu ulogu:• Služba za pritužbe građana (The European Ombudsmen) 

štiti građane i organizacije od loše administracije• Finansijska tela

– Evropska centralna banka (The European Central Bank) ECBodgovorna za evropsku monetarnu politiku

– Evropska investiciona banka - (The European Investment bank) EIBfinansira investicione projekte EU

• Savetodavna tela– Evropski ekonomsko-socijalni komitet

ima 222 člana, koji deluju podeljeni na sektore (socijalna politika, poljoprivreda, tehnološki razvoj, promet, unutrašnje tržište)

– Komitet Regionaima 222 člana koje imenuje Savet ministara, a predstavlja regionalne i lokalne vlasti u procesu odlučivanja u EU.

• Međuinstitucionalna tela– Kancelarija EU za zvanične publikacije Evropske unije,

štampanje i distribuciju informacija o EU i njenim aktivnostima

– Kancelarija EU za selekciju osoblja, regrutuje osoblje za rad u EU institucijama i drugim telima.

• Decentralizovane agencije Postoji 15 specijalizovanih agencija (Community Agencies) osnovanih da se bave specifičnim tehničkim, naučnim ili menadžerskim poslovima u okviru EU.– Evropski institut za bezbednosne studije, baziran u

Francuskoj i EU Satelit Centar, baziran u Španiji, bave se specifičnim zadacima koji se odnose na politiku bezbednosti.

– EUROPOL i EUROJUST – koji pomažu u koordinaciji policije i sudstva u vezi sa kriminalnim aktivnostima.

• Coreperi

Radna tela EU:

• Predsedništvo EU• Evropska agencija za rekonstrukciju• Trojka EU• Radna grupa za Zapadni Balkan• Komitet stalnih predstavnika

CLANICE ZEMALJA EVROPSKE UNIJE

1951

Founding

Members

Belgium

France

Germany

Italy

Luxembourg

Netherlands

1973

Denmark

Ireland

United

Kingdom

1981

Greece

1986

Portugal

Spain

November 1989

Fall of the

Berlin Wall

sets the

stage for

unifying

Europe and

EU enlargement

1995

Austria

Finland

Sweden

2004

Cyprus

Czech Republic

Estonia

Hungary

Latvia

Lithuania

Malta

Poland

Slovakia

Slovenia

2007

Bulgaria

Romania

Candidate Countries

Croatia

Former Yugoslav Republic

of Macedonia

Turkey

Potential

Candidate Countries

Bosnia & Herzegovina

Montenegro

Serbia including Kosovo

under UN Security

Council Resolution 1244

Albania

TRGOVINA U EU

• Prаvо nа slоbоdnо krеtаnjе rоbе јеdаn је оd istrumеnаtа еkоnоmskе intеgrаciје еvrоpskih privrеdа, оdnоsnо krеirаnjа unutrаšnjеg tržištа kао prоstоrа bеz unutrаšnjih grаnicа u kојеm је zаgаrаntоvаnа slоbоdа krеtаnjа rоbе i uslugа i fаktоrа prоizvоdnjе (rаdnе snаgе, kаpitаlа i pоslоvnе аktivnоsti/prеduzеćа). Оnо sе оstvаruје nа prоstоru „unutrаšnjеg tržištа“. Тај prоstоr čini tеritоriјu Еvrоpskе еkоnоmskе zоnе kојi uklјučuје držаvе ЕU i Nоrvеšku, Islаnd i Linhеnštајn.

• Тrgоvinа prеdstаvlја јеdаn оd nајznаčајniјih еlеmеnаtа еkоnоmiје ЕU. Rаzmеrе trgоvinе kоје ЕU оstvаruје u tоku јеdnе gоdinе sа оstаtkоm svеtа su zаistа pоzаmаšnе. ЕU је nајvеći i nајznаčајniјi „trgоvаc“ nа plаnеti u оvоm trеnutku.

Sales

Evropska UnijaOstatak Sveta

Uslovi za clanstvo u EU

• Osnivacki akti unije su izriciti da je osnovni uslov da bi drzava postala clanica je da se nalazi na evropskom kontinentu. Nove uslove utvrdice sefovi drzava ili vlada drzava EU na samitu koji je odrzan u Kopenhagenu 1993 odredjujuci da ce pridruzene drzave postati clanice EU cim budu u stanju da prihvate obaveze iz clanstva u odnosu na ekonomske, pravne i politicke uslove. Ovi uslovi su: stabilnost institucija koje garantuju demokratiju, vladavina prava, ljudska i manjinska prava, uspostavljanje trzisne ekonomije, prihvatanjekomunitarnog privrednog prava- Bela knjiga.

SRBIJA I EU

Razlozi zbog kojih bi Srbija trebala da udje u EU

1. Vladavina prava i zaštita prava pojedinaca. Decenijama unazad Evropljani su vrlo pedantno i uporno izgradjivali set svojih zakona ali i vršili harmonizaciju svojih propisa na nivou svih članica. I ti zakoni su najviši domet civilizacijske i pravne razvijenosti. Ti zakoni stvarno štite malog čoveka i njegovo pravo, mnogo više nego u balkanskim društvima gde caruje nepotizam, lobiji i monopoli, gde je pojedinac ugrožen od vlastodržaca i partokratija na vlasti.

2. Transfer znanja i integrisanost u tehnički i naučni milje Evrope.  Mi sami nemamo resurse a ni novac da razvijemo hi tech opremu i koncepte. Nemamo ni novac da uposlimo i platimo rad mladih stručnjaka a ni tržište koje će to da podrži i potpomogne. Zato su naši mladi talenti mahom izgubljeni u matičnoj zemlji i osim retkih izuzetaka gube svoju vrednost. Tamo gde je siromaštvo, tu nema finih derivata ni nauke, ni kulture a ni umetnosti.

3. slobodno tržište roba i usluga, kako za pojedince tako i za firme.  Jedinstveno i objedinjeno tržište olakšava i transfer proizvodnje i pogona u našu zemlju jer firme iz drugih zemalja ne moraju da se pitaju na kakve standarde poslovanja treba da se adaptiraju, već dolaze na jedinstveno tržište. Do sada su ulaganja u Srbiju bila samo na nivou osnovnih životnih resursa i osvajanja izvora sirovina, dok sekundarna i tercijarna industrija uopšte se nije ni približila Srbiji. 

4.  kulturna integracija sa evropskim narodima i učešće u kulturi sveta. 

5.  pitanje državne i nacionalne bezbednosti. Činjenica je da mi protivljenjem da budemo deo objedinjenog Evropskog prostora postajemo smetnja Evropskim tranzitima i tokovima, pre svega Koridor 10 i Dunav. 

6. razvoj državne infrastrukture Pod tim podrazumevam čitav sistem državne birokratije i lokalne administracije, koja je na zapadu vrlo efikasno rešena i na zadovoljstvo malog čoveka. To je kod nas jako veliki problem koji mi sami nikada nećemo rešiti iz lenjosti, neznanja i bahatosti. Zato bolje da preuzmemo gotova rešenja „na silu“ po sili zakona ulaska u EU nego da sami pokušavamo nešto da uradimo.

7. opšti nacionalni potencijal i napredak kao zemlje

Razlozi zbog kojih srbija nebi trebala da udje u EU

1. Super (Sjedinjena) Evropska Država će biti imperija. 2.Birokratija i centralizacija upravljanja iz Brisela

3. Merkantilizam i trgovačka logika moralnog relativizma- Platon i Aristotel, ideja i novac. Evropska unija je tvorevina trgovaca, bazirana na konzumerizmu i društvenoj stratifikaciji na plebs i aristokratiju bogatih. Osnovna ideja nastanka EU je nastala pre svega od evropske aristokratije i plemenitih duhovnih težnji ka ujedinjenju Evropskog kontinenta i naroda Evrope kako bi beskrajni evropski ratovi prestali i Evropa postala centar mira, blagostanje i kulture. Prve rodonačelnike evropske ideje i neke od današnjih lidera inspirisao je Platon i njegovo delo „Država“ da se pristupi stvaranju idealne države. Tako je zaista izgledalo na početku a onda su se trgovci u vidu velikih korporacija i banaka, te američki Stejt department dočepali vodjenja Evropske unije i snagom golog novca i američkog pragmatičnog trgovačkog mentaliteta („Sve se može kupiti za dovoljno novca“)

4. Infrastruktura i ekonomija bogatih regiona. 5. Troškovi života i skuplji život za prosečnog gradjanina

Ostali razlozi zbog kojih Srbija ne bi trebalo da udje u EU

1. Priznavanje nezavisnosti Kosova

2. Priznavanje nezavisnosti Vojvodine?

3. Haski tribunal

4. Pridruzivanju NATO-u (Bombardovanje 1999)

5. GMO hrana

6. Pravo na sexualnu slobodu (crkve za sklapanje istoimenih brakova)

7. Globalizacija

Prilog :Misljenje gradjana Srbije o ulasku u EU

• Vreme i mesto:Sprovedeno na teritoriji Republike Srbije između

• Metod: intervju• Pol:muško (48%); žensko (52%)• Starost: 18-29 (19%); 30-39 (20%);

40-49 (14%); 50-59 (18%); 60 i više (29%).

• Obrazovanje:završena osnovna škola ili manje (17%); škola za radnička zanimanja (9%); srednja škola (47%); viša škola ili fakultet (22%); učenik ili student (5%)

• Zanimanje: poljoprivrednik (2%); domaćica (9%); NK ili PK radnik (6%); KV ili VK radnik (17%); tehničar (11%); učenik, student (7%); službenik (7%); stručnjak (12%); nezaposlen (10%); penzioner (17%); preduzetnik (2%)

• Nacionalnost: srpska (86%); mađarska (5%); bošnjačka/muslimanska (2%); ostali (5%); odbija da se izjasni (2%)

Nezavisnost Kosova i Metohije trenutno za Vas predstavlja...

Kad je reč o nezavisnosti Kosova, vlasti Republike Srbije

Da li bi Srbija trebalo da postane članica EU?

• 47% ISPITANIKA SE NE SLAZE SA ULASKOM U EU• 35%ISPITANIKA SE SLAZE SA ULASKOM U EU• 18% NE ZNA

Da li bi Srbija trebalo da postane članica NATO?

ZAKLJUCAK • Proširenja Evropske unije je imalo izuzetno pozitivan značaj, kako za

Uniju, tako i za zemlje članice. Evropska unija je po svakom proširenju beležila privredni rast i jačanje uticaja u Evropi i svetu. Zemlje članice su ostvarile napredak i u samom procesu priključenja zahvaljujući pomoći zemalja Unije. Po prijemu u nju, one su doživele pravi procvat.

• Srbija, kao zemlja sa evropskog kontinenta, sama po sebi spada u drzave evrope. Kako clanstvo sa sobom nosi dosta lagodnosti ali I rizika trebalo bi se dobro prodiskutovati o clanstvu u Uniji. Iskustvo drugih zemalja koje su se priključile je pozitivno, ali I druge zemlje su jedinstvene same po sebi.Smatramo da članstvo u Evropskoj uniji može doneti mnogo koristi, počev od ekonomske, pa sve do političke. Ali I dosta mana,ukoliko se pregovori I uslovi detaljno ne preispitaju.

LITERATURA

1. Kovac O. i Popovic T. (1995) “Prilagodjavanje privrede uslovima poslovanja na trzistu EU”, Institut Ekonomskih nauka, Beograd

2. Lopandic D. i Janjevic M. (1995),(1994) “ Ugovor o EU”, Medjunarodna politika, Beograd

3. Vajdenfeld V, Vesels V, 2005,

4.  Evropa od A do Š, priručnik za evropskuintegraciju

5.  Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu,mikroekonomija, makroekonomija, Makarije, Beograd;

6. Đurić Z., 2007., Menadžment malih i srednjih preduzeća, Beogradska poslovna škola -

7. Viša škola strukovnih studija,Beograd

8. http://www.becei.org

9. http://www.emins.org

10. http://www.europa.org.yu

11. http://www.mfin.sr.gov.yu

12. http://www.poslovnimagazin.biz

13. http://www.sr.wikipedia.org

14. http://www.vreme.com

15. www.eu.com

HVALA NA PAZNJI!