Portret savremenika – Stanko Subotić > Duvanski mag iz Uba jasmina lazić i dokumentacioni centar "vreme" Jedan je od najbogatijih Srba u svetu. Njegova imovina je procenjena na 650 miliona dolara, vlasnik je nekoliko firmi sa šarolikim spektrom delovanja, ima švajcarsko državljanstvo, a na Ženevskom jezeru luksuzni apartman Stanko Subotić je rođen 9. septembra 1959. godine u selu Kalinovac, nadomak Uba. Otac Svetomir, stolar, i majka Radmila, domaćica, poreklom sa Divčibara, na koju, tvrde upoznati, Stanko izuzetno liči, naučili su svoje šestoro dece da se od malih nogu moraju pomučiti kako bi živeli udobno. Stanko, najmlađi Subotić, već je od četrnaeste godine povremeno radio pomoćne poslove u obližnjoj stolarskoj radionici, a novac koji su on i brat zarađivali brižljivo je dodavan porodičnom budžetu. Danas je na Stankovom platnom spisku, po njegovim rečima, više od trideset članova porodice, ali to ne znači da su ostali manje uspešni – jedan od braće Subotić živi u Parizu, a drugi u Ubu ima privatnu firmu čija je osnovna delatnost niskogradnja. Uprkos odrastanju u skromnim uslovima, Stanko i njegov stariji brat nisu ostali uskraćeni za letovanja. Raspust su, zahvaljujući zarađenom džeparcu, uglavnom provodili u Baošićima na Crnogorskom primorju, a kasnije i na Hvaru. Za sve to vreme, Stanko je srednju ekonomsku školu prolazio sa vrlodobrim uspehom i kretao se u "isključivo dobrom društvu". OD PEGLE DO IMPERIJE: Za razliku od mnogih uspešnih biznismena koji kao po pravilu niti pričaju o svom, niti o poreklu svog prvog miliona, razvojni put Stanka Subotića je dostupan u mnogim novinama, ali i na njegovom sajtu.
Welcome message from author
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Portret savremenika Stanko Suboti >
Duvanski mag iz Uba
jasmina lazi i dokumentacioni centar "vreme"Jedan je od najbogatijih Srba u svetu. Njegova imovina je procenjena na 650 miliona dolara, vlasnik je nekoliko firmi sa arolikim spektrom delovanja, ima vajcarsko dravljanstvo, a na enevskom jezeru luksuzni apartman
Stanko Suboti je roen 9. septembra 1959. godine u selu Kalinovac, nadomak Uba. Otac Svetomir, stolar, i majka Radmila, domaica, poreklom sa Divibara, na koju, tvrde upoznati, Stanko izuzetno lii, nauili su svoje estoro dece da se od malih nogu moraju pomuiti kako bi iveli udobno. Stanko, najmlai Suboti, ve je od etrnaeste godine povremeno radio pomone poslove u oblinjoj stolarskoj radionici, a novac koji su on i brat zaraivali briljivo je dodavan porodinom budetu. Danas je na Stankovom platnom spisku, po njegovim reima, vie od trideset lanova porodice, ali to ne znai da su ostali manje uspeni jedan od brae Suboti ivi u Parizu, a drugi u Ubu ima privatnu firmu ija je osnovna delatnost niskogradnja. Uprkos odrastanju u skromnim uslovima, Stanko i njegov stariji brat nisu ostali uskraeni za letovanja. Raspust su, zahvaljujui zaraenom deparcu, uglavnom provodili u Baoiima na Crnogorskom primorju, a kasnije i na Hvaru. Za sve to vreme, Stanko je srednju ekonomsku kolu prolazio sa vrlodobrim uspehom i kretao se u "iskljuivo dobrom drutvu".
OD PEGLE DO IMPERIJE: Za razliku od mnogih uspenih biznismena koji kao po pravilu niti priaju o svom, niti o poreklu svog prvog miliona, razvojni put Stanka Subotia je dostupan u mnogim novinama, ali i na njegovom sajtu.
U poslu mu se "nita nije otelo", a novinar Frederik Plokuin ga je definisao kao "oveka koji je programiran da stvori novac, kao to je budistiki monah stvoren za molitvu".
Jedna od pria koju, navodno, rado prepriava dobro je poznata anegdota o tome kako se obogatio Onazis. Grki magnat je, naime, kao siromaan estogodinjak od svog ujaka dobio na poklon veliku, sonu crvenu jabuku. Ali, umesto da je u slast pojede, maleni Onazis odluuje da ode na pijacu bogate etvrti Atine i da je proda. Tako zarauje svoju prvu drahmu. Onda za tu drahmu na pijaci u sirotinjskom kraju Atine kupuje tri jabuke i sve tri u cik zore sledeeg dana prodaje na bogatakoj pijaci. Do srede je Onazis imao zaraenih 27 drahmi, a onda mu je u etvrtak stigao telegram iz Amerike u kojem je pisalo da mu je umro roak koji je svu svoju imovinu upravo njemu ostavio u naslee. Meutim, za razliku od Onazisa koji je poeo od ujakove jabuke i mrtvog roaka, Stanko Suboti je, kako kae, poeo od nule i sve stekao sopstvenim radom.
Put poslovnog uspeha Stanka Subotia poinje u leto 1979. godine, kada kao dvadesetogodinjak odlazi u Francusku, kao gost tri godine starijeg kolskog druga kome su roditelji u Parizu ostavili malu radionicu za proizvodnju vrhunske konfekcije.
Da jednoga dana ena koja u toj radionici pegla nije izostala sa posla, ko zna da li bi Stanko Suboti ikada zaradio svoj prvi milion. Snalaljivi Ubljanin se latio pegle, shvatio da posao nije teak i ono to je najbitnije da se odlino plaa.
Dve godine kasnije osnovao je firmu "Anna Creation" i otvorio jednu, pa drugu radionicu, zatim jedan, pa lanac butika i konano sopstvenu maloprodaju i veleprodaju. Ve 1983. godine Stanko Suboti je na raunu u Beogradskoj banci imao prvi milon (franaka).
Sredinom osamdesetih poinje da ulae u srpsku privredu, nabavkom postrojenja za niskogradnju za koje je procenio da su deficitarna roba, a u Jugoslaviju se vraa 1989. u vreme Ante Markovia jer mu se inilo "da se u zemlji otvara poslovna perspektiva iz snova". Godinu dana je radio na relaciji BeogradPariz (svakoga dana po dvadeset sati), ali kako je u Jugoslaviji posao dobro krenuo, pozatvarao je sve u Francuskoj. U Beogradu osniva firmu "Mia" (ime dobila po njegovoj erki), kupuje dvanaest butika i otvara dva pogona, za laku (bluze, majice, koulje...) i teku (sakoi, kaputi...) konfekciju. Na prozivke da je poeo da radi kao kroja lanih farmerica kod Vanje Bokana, Suboti odgovara da je Bokan u stvari kod njega naruivao proizvodnju robe za svoje butike. Posao je cvetao sve do poetka rata, a onda, 1992. godine Cane menja kurs poslovanja gasi proizvodnju i prebacuje se na trgovinu.
Uvozi perjane jakne za Robne kue "Beograd", metrau i aluminijumski prah za proizvodnju graevinskih blokova, a izvozi teku konfekciju. Trgovina cigaretama nije bila osnovna delatnost sve dok mu, navodno, "Makedonija tabak" nije ostala duna, pa ga isplatila u cigaretama. Kao vlasniku dva fri-opa na graninom prelazu "eneral Jankovi" sa Makedonijom, od 1995. godine Subotiu posao sa cigaretama prosto cveta i 1996. postaje ekskluzivni distributer stranih proizvoaa kao to su "Philip Moris" i "British American Tobacco", a sledee distribuira cigarete industrije "Reynolds" marke "Monte Carlo".
NESTANAK KONKURENCIJE: Posao sa cigaretama je u poetku bio stacioniran u Srbiji, ali u prolee 1997, poto Vlada Kovaevi zvani Tref (drugi znaajan uvoznik/izvoznik cigareta u Srbiji, takoe optuen za verc) i Radovan Bada Stojii (nekadanji naelnik resora Javne bezbednosti) bivaju likvidirani, Suboti itav posao seli u Crnu Goru i time pada u nemilost Slobodana Miloevia. Zbog uestalih napada tadanjih politikih struktura na njega i na njegovu imovinu i sam naputa Srbiju 1997 godine. Kako je rekao u jednom intervjuu, od 1996. do 5. oktobra 2000. u Beogradu je bio izloen "tihom bojkotu": "Sve mi je bilo uskraeno, nisam mogao registrovati automobil na svoje ime i na ime svoje firme, ak nisam mogao dobiti izvod iz matine knjige roenih i potvrdu da nisam osuivan."
U Crnoj Gori se, meutim, brzo snalazi i uspostavlja politike i poslovne veze sa crnogorskim premijerom Milom ukanoviem i vladajuom partijom predsednika Svetozara Marovia Demokratskom partijom socijalista (DPS), kao i sa podgorikim biznismenom Dukom Banom, i Goranom ugiem, ukanovievim savetnikom za bezbednost. O prisnom prijateljstvu sa nekadanjim crnogorskim premijerom/predsednikom pisalo se i prialo nairoko od poslovnih kombinacija, do bahanalija u Subotievoj kui na Svetom Stefanu. Suboti je Milu ukanoviu poklanjao skupe satove (vredne i po nekoliko stotina hiljada franaka) na koje je ovaj (bio) posebno slab. Oslovljavao ga je iskljuivo sa "prijatelju", nikada po imenu. Svom prijatelju, tanije njegovoj vladi, Suboti je svojevremeno kupio dva aviona vredna oko 30 miliona dolara. Poklon je okarakterisao kao "beskamatni kredit" koji e mu vratiti crnogorska drava.
Poslovi u Srbiji (i irom sveta) ne jenjavaju. Pratei trina deavanja, 2002. godine ulae u najsavremenije maine za preradu mesnih proizvoda i postaje suvlasnik fabrike Famis d.o.o. u Srbiji. Vlasnik kapitala u toj firmi je i Biserka Milanovi, supruga Milana Milanovia Mrguda, uhapenog u akciji "Mrea". Sledee godine kupuje srpsko preduzee Duvan promet iz Kragujevca, koje je bilo vlasnik velike distributerske mree, to je ukljuivalo i tandove i kioske za prodaju tampanih medija kao i drugu robu iroke potronje i na taj nain formira kompaniju Futura plus. Te godine osniva i EMI Group (Emerging Marketing Investments APS), holding kompaniju sa seditem u Danskoj (Kopenhagen) i tim potezom povezuje poslovanje nekoliko uspenih kompanija u Evropi, koje pokrivaju distribuciju, trgovinu i nekretnine.
Nakon kupovine Duvana, Suboti 2004. poinje saradnju sa velikim nemakim medijskim holdingom Westdeutsche Allgemeine Zeitung (WAZ), koje je kupivi veinski deo akcija "Politike" donelo nova prodajna mesta. Spajanjem lanaca kioska Duvan, Politike prodaja, Borba i Duvan promet, u reiji i izvoenju Subotievih kompanija EMI Denmark i D Trade d.o.o. Beograd (biva "Mia") sa jedne, i nemakog medijskog giganta kompanije WAZ s druge strane Futura plus postaje najvea prodajna mrea u Srbiji.
Po oprobanom receptu, Suboti u Crnoj Gori osniva preduzee identine distribucijske eme po imenu Montenegro Futura, a sedite svog poslovanja zbog embarga 2005. prebacuje na Kipar.
U januaru ove godine Stanko Suboti konano postaje vlasnik vinarije "Luis Max", u koju je poeo da ulae jo 1989. godine, a od 2003. u njegovom posedu su i stotine hektara vinograda u Burgundiji (Francuska). Kao i u svemu ostalom ega se latio, Suboti je zablistao i u proizvodnji vina. Boce "Luis Maxa" krase ak i trpezu amerikog predsednika, a potranja ne jenjava.
VERA I FUDBAL: Osim plodnih vinograda, u posedu Subotieve grupacije je i zemljite na potezu od Beograda prema Aerodromu "Nikola Tesla" za koje se smatra da je od izuzetnog stratekog znaaja, zatim deo ostrva Sveti Nikola preko puta Budve (koji je u prolee ove godine, preko kompanije Futura plus kupio od beogradskog biznismena Nikole orevia za priblino 24 miliona evra) i zemljite na poluostrvu Sveti Stefan gde ima vilu "Montenegro", jedan od dva turistika objekta u Crnoj Gori koji nosi pet zvezdica, koji je u martu ove godine ovenan nagradom amerike Akademije ugostiteljskih nauka za vrhunski kvalitet usluga Five Stars Diamond.
Kua u Ulici streljanih rodoljuba u zaviaju, na Ubu, u kraju koji metani zovu epkovac, ne uznemirava raskoju, ali joj poseban mek daju bazen koji se nalazi usred ogromnog parka, ispred, i uma, iza imanja. Iako godinama ivi u enevi, Stanko najvie voli da sa suprugom Jagodom, svojom ljubavlju iz kolskih dana, takoe Ubljankom, i erkom Miom pohaa familijarna okupljanja u kui njegovih roditelja gde "uz domau kuhinju svoje majke, uvek dragocene savete svog oca, zajednike rotilje sa rodbinom i komijama, kao i pesmu i smeh () prikuplja energiju za nove poslovne poduhvate".
Uprkos svemu, nalazi vreme i za hobi. Uiva u dogiranju i tenisu, ali prava pasija su mu stari nametaj i antikviteti. I dan-danas, kada mu obaveze dozvole, voli da sam, svojim rukama, u maloj radionici smetenoj uz njegovu porodinu kuu u enevi, "nalicka", kako on to kae, neki oronuli komad nametaja koji je u stanju da nakon vie sati strpljivog rada "pretvori u pravi umetniki dragulj na radost i ponos svojih ukuana".
Subotievu bajkovitu biografiju upotpunjava i podatak da je ktitor crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Ubu, koja moe da primi hiljadu vernika, o kojoj se pria da je jedan od najlepih sakralnih objekata u Srbiji izgraen posle Drugog svetskog rata. Iako darodavac nije eleo da u javnosti mae ciframa i svojim dobroinstvom, prema nekim raunicama kompletan zavretak radova na ubskoj bogomolji i ureenje sa podnim grejanjem i belim mermernim ploama uvezenim iz Italije, kota neto vie od pet miliona evra.
Dva detalja iz Canetovog detinjstva imaju uticaj na njegovu odluku da pomogne izgradnju crkve: jo kao sedmogodinjak je pevao u crkvenom horu, a bio je i mezimac mesnog svetenika koji mu je u amanet ostavio da jednoga dana, kada poraste, sagradi novu crkvu.
Suprotno ktitorskim obiajima, Suboti je izriito traio da se nigde ne oslikava njegov lik, niti lik bilo koga iz njegove porodice. Ali kako Subotii slave Sv. ora, Crkveni odbor je odluio da se revanira tako to e prva prostorija po ulasku u crkvu, u kojoj e se obavljati in ispovedanja, paraklis kao u carskim zadubinama, biti oslikana ivotopisom ovog sveca, u znak hvale darodavcu.
Od maja ove godine Stanko Suboti je postao i mecena FK Crvena zvezda, rame uz rame sa Markom Mikoviem (sinom Miroslava Mikovia) i Predragom Rankoviem Peconijem.
"Divan komija i divan ovek", to ree jedna njegova kominica iz Uba koja odgovorno tvrdi da Cane nikada u kui nije imao magacin cigareta: "Tvrdim da nije istina, jer ako bi neko tako neto mogao da zna i vidi, onda bih to mogla ja koja ivim odmah pored njega."
Kako se, meutim, dogodilo da jedan tako vredan, sposoban i poboan domain ovek dopadne Interpolove poternice?
PLETENJE MREE: Sve poinje 2001. godine, kada hrvatski "Nacional" objavljuje seriju tekstova o Subotievim ilegalnim aktivnostima, tvrdei da su u njih umeani mnogi akteri organizovanog kriminala, kao i vodei ljudi vladajueg reima u Crnoj Gori i Srbiji.
Do tada praktino nepoznat iroj javnosti, Stanko Suboti postaje "glavni mafijaki bos na Balkanu", njegove "ekipe smrti" su odgovorne za likvidaciju Radovana Stojiia Bade, Branislava Lainovia Dugog, Jusufa Bulia, Milana orevia Bombone i Milana Rajovia, a odnekud je "iskopano" i da je umean u verc oruja namenjenog palestinskim teroristima Ahmada Dibrila, koji napadaju na Izrael i njegove oruane snage.
Prema podacima do kojih je doao "Nacional", Caneta je tim povodom dugo vremena nadgledao i Mosad, nastojei da odgonetne koja je njegova uloga u vercu oruja koje je sa podruja Hrvatske otputovalo u Izrael. Isti list otkriva da je Suboti iz luksuznog hotela "Burj al Arab" u Dubaiju, gde je 2002. navodno vien i u drutvu srpskog premijera Zorana inia, zapoeo kontakte sa Sadamom Huseinom, nastojei da se ukljui u posao sa naftom koju je eleo da kupuje i plaa cigaretama.
"Duvanski mafijaki bos" nije promakao ni lideru radikala Vojislavu eelju. Osim za neizbrojana istupanja u javnosti, Suboti se pokazao i kao zahvalan materijal za knjigu, pa je tako "iz pera" predsednika SRS-a nastala knjiga Stanko Suboti Cane abac, kralj duvanske mafije.
Protiv eelja je podneo vie od deset krivinih prijava, od kojih nije okonana nijedna. Hrvatski "Nacional" je tuio ukupno 26 puta. Po tvrdnjama tog lista izgubio je svih 26 tubi, dok Subotiev advokat Vlado Pavievi tvrdi da je bar devet presuda doneto u korist njegovog klijenta.
U meuvremenu, policija sprovodi tajnu akciju "Mrea" u kojoj je Stanko Suboti oznaen kao jedan od glavnih vercera cigareta na Balkanu u periodu izmeu 1995. i 1999. godine.
Prema rezultatima istrage, Subotievo preduzee "Mia" je u tom periodu uvozilo cigarete bez evidentiranja, a zatim su se cigarete prodavale na crnom tritu koje je bilo pod potpunom zatitom vlasti (za ubacivanje cigareta u zemlju bili su zadueni pripadnici Savezne uprave carina i tadanje dravne bezbednosti).
Time je drava oteena za vie od 40 miliona evra, a osumnjieni su taj novac iz Srbije prebacivali preko Crne Gore i Makedonije na svoje raune na Kipru.
U ekskuluzivnom intervujuu u emisiji "Insajder" na TV B92 u maju prole godine, Suboti je tvrdio da je zahvaljujui srpskom ministru unutranjih poslova Duanu Mihajloviu imao informacije o rezultatima "Mree" i da ga je upravo Mihajlovi razuverio da je predmet bilo kakve istrage. Posle tog intervjua prozvani Duan Mihajlovi se "etao" po raznim emisijama sa "belom knjigom" pod mikom negirajui da je na bilo kakav nain opstruirao istragu. Krajem jula ove godine pokuao je da objasni da u stvari ne postoji samo jedna, ve dve "bele knjige", a u jednoj od njih (onoj koju je radila Dravna bezbednost) na 25. strani stoji i ime Stanka Subotia, sa sve nadimcima Cane abac i Cane Bubuljica.
Otkad je srpska policija 4. juna poela sa hapenjem osumnjienih za verc cigareta, Stanku Subotiu se gubi svaki trag. Krajem oktobra kolale su prie da uglavnom boravi u svojoj vili "Montenegro" na Svetom Stefanu i objektima u njenoj blizini, a po nekim izvorima, on odavno sedi u svojoj kui u vajcarskoj, odakle nema izruivanja.
Dokumenti: Apel javnosti uglednih pravnika
Da su postupci oko reizbora sudija samovolja suprotna svakoj ideji prava tvrdi dvadeset pet najuglednijih profesora prava
APEL STRUNE POLITIKOJ I OPTOJ JAVNOSTI Raomon
m.m.Sporovi oko reizbora sudija koji su poeli decembra 2009. se ne nastavljaju pravom agonijom. Ustavni sud je intervenisao dva puta, u maju 2010. naloio je Visokom savetu sudstva da svakom sudiji izda pojedinano reenje, a ne jedno identino reenje za 837 neizabranih sudija, a onda je Ustavni sud usvojio albu jednog neizabranog sudije, ponitio dve odluke Visokog saveta sudstva o njegovom sluaju i naloio Visokom savetu sudstva da ponovi postupak izbora. To bi mogao biti presedan na osnovu koga e se aliti ostali. U obrazloenju ustavnog suda ukazuje se na to da je dolo do krenje vanih sudskih naela: prava na pravian postupak (ravnopravnost, kontradiktornost, javnost).
Skuptina Srbije je 29. decembra 2010. je usvojila izmene zakona o sudijama kojima se taj problem pokuava reti novom improvizacijom, propisuje se da Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispita odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put biraju, radi utvrivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u strunost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije... Drutvo sudija najavljuje inicijativu za ocenu ustavnosti novousvojenih zakona.
Grupa eminentnih pravnih strunjaka, uglednih pravnih strunjaka, advokata, profesora prava, profesora ustavnog prava i teoretiara drave i prava razliite ideoloke i politike orijentacije je povodom tih izmena zakona uputila otvoreni apel politikoj i optoj javnosti.
Vrhovni kasacioni sud je 30. decembra 2010. godine izrazio ozbiljnu zabrinutost izmenama seta pravosudnih zakona, koje je Narodna skuptina donela bez prethodnog upoznavanja i izjanjavanja strune javnosti, budui da se njima uvodi retroaktivnost i naruava ustavno naelo stalnosti sudijske funkcije. Drutvo sudija Srbije se ponovo obratilo Ustavnom sudu 6. januara 2010. godine sa predlogom da meritorno odlui o ustavnosti prekida stalnosti sudijske funkcije, ili da nastavi sa odluivanjem po ustavnim albama i albama nereizabranih sudija po kojima je postupak ve zapoeo i da sam pokrene postupak za ocenu ustavnosti spornih odredaba novousvojenih pravosudnih zakona, na osnovu lana 168. Ustava Republike Srbije.
Pozdravljajui nastojanja vlasti da otklone neke od velikih propusta pri ostvarivanju reforme pravosua u Srbiji, pripadnici pravnike struke upozoravaju da ta nastojanja opet sadre pravno nedopustive manjkavosti u predlozima izmena i dopuna pravosudnih zakona o kojima Skuptina Srbije treba da se izjasni 29. decembra 2010:
Pojedinane izjave volja vie stotina lica koje sadre jedan pravni lek uloen Ustavnom sudu zakonodavac hoe svojom voljom da pretvori u drugi, do sada nepostojei pravni lek uloen najviem organu pravosudne uprave.
To je suprotno svakoj ideji prava. I elementarnoj pravnoj sigurnosti. I ideji podele vlasti. To je potiranje pravnovaljane volje pojedinaca retroaktivnom neustavnom kolektivnom voljom zakonodavca. To je svemo zakonodavca, tj. samovolja, suprotnost mogunosti konstituisanja Srbije kao moderne pravne drave vladavine prava. To je negiranje osnovnih individualnih prava izmeu ostalog, prava na efektivni pravni lek i osnovnih principa izmeu ostalih, zabrane retroaktivnosti koja ugroava pravnu sigurnost.
Takve izmene i dopune pravosudnih zakona donose se opet na brzinu, bez rasprave, po hitnom postupku, pred novogodinje i boine praznike (kao i 2008. i 2009) i protivustavno stupaju na snagu narednog dana po objavljivanju.
Onemoguava se pravo glasa nereizabranim sudijama (njih preko 800) i tuiocima (oko 200) o ijem statusu jo nije doneta pravnosnana odluka da uestvuju u izborima za Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca. Propisuju se nerazumno kratki rokovi za izbore lanova VSS i DVT i predlae nain izbora koji ne moe dati legitimitet iz temelja poljuljanom ugledu ovih tela.
A pravni put otklanjanja ovih i drugih ogromnih propusta u reformi pravosua u Srbiji postoji. I to pravni nain nesporan u pravnoj modernosti i civilizovanosti:
da Ustavni sud donese odluku o predlozima ovlaenih predlagaa iz decembra 2009. godine o ustavnosti Ustavnog zakona koji prekida stalnost sudijske funkcije,
da Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca rasporede sudije i tuioce prema novoj reformisanoj mrei sudova i tuilatava i
da nedostojni, nestruni i neosposobljeni pojedinci budu razreeni na osnovu obrazloene odluke o tome. U Beogradu, 29. 12. 2010.
1. Prof. dr Danilo Basta, PFUB
2. Prof. dr Ratko Markovi, PFUB
3. Prof. dr Momilo Gruba, PFUNS
4. Dr Slobodan Beljanski, advokat
5. Dr Vida ok, vii savetnik Instituta za uporedno pravo
6. Prof. dr Kosta avoki, PFUB
7. Prof. dr Marijana Pajvani, PFUNS
8. Prof. dr Lidija Basta, predsednik Udruenja za ustavno pravo Srbije
9. Prof. dr Vladimir Vodineli, PFUUB
10. Prof. dr Vesna Raki-Vodineli, PFUUB
11. Prof. dr Jovica Trkulja, PFUB
12. Prof. dr Zoran Ivoevi, PFUUB
13. Prof. dr Radmila Vasi, PFUB
14. Prof. dr Dragica Vujadinovi, PFUB
15. Prof. dr Jasminka Hasanbegovi, PFUB
16. Prof. dr Mirjana Stefanovski, PFUB
17. Prof. dr Ljiljana Radulovi, PFUB
18. Prof. dr Miodrag Jovanovi, PFUB
19. Prof. dr Neboja arki, PFUUB
20. Prof. dr Vladan Petrov, PFUB
21. Doc. dr Tanasije Marinkovi, PFUB
22. Doc. dr Marija Karaniki-Miri, PFUB
23. Dr ore Sibinovi, advokat
24. Dr Svetlana Mirov, PFUB
25. Prof. Dr Ivana Peji, PFU Ni (naknadno se pridruila apelu)
ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O SUDIJAMA
lan 1.
U Zakonu o sudijama (Slubeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 odluka US i 104/09), u lanu 57. stav 2. posle rei: sudstva" dodaju se rei: i protiv nje sudija moe izjaviti prigovor Visokom savetu sudstva u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke".
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi: Visoki savet sudstva moe odbaciti prigovor ako nije izjavljen u roku, usvojiti prigovor i izmeniti odluku o prestanku funkcije ili odbiti prigovor i potvrditi odluku o prestanku funkcije.".
Dosadanji stav 3. koji postaje stav 4. menja se i glasi: Odluka o prestanku sudijske funkcije postaje pravnosnana kada je potvrena u postupku po prigovoru ili istekom roka za izjavljivanje prigovora ako prigovor nije izjavljen.".
lan 2.
U lanu 64. stav 2. posle prve reenice dodaje se druga reenica koja glasi: Postupak za razreenje sudije moe pokrenuti i Visoki savet sudstva po slubenoj dunosti.".
lan 3.
U lanu 67. stav 1. posle rei: Protiv" dodaje se re: pravnosnane".
lan 4.
lan 68. menja se i glasi:
Pravnosnana odluka o prestanku funkcije iz lana 57. stav 4. ovog zakona i konana odluka Ustavnog suda iz lana 67. stav 3. ovog zakona, objavljuju se u Slubenom glasniku Republike Srbije"."
lan 5.
Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitae odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dunosti sudija iz lana 101. stav 1. Zakona o sudijama (Slubeni glasnik RS", br. 116/08, 58/09 odluka US i 104/09), u skladu sa kriterijumima i merilima za ocenu strunosti, osposobljenosti i dostojnosti, koje e doneti stalni sastav Visokog saveta sudstva.
Postupci po albama, odnosno po ustavnim albama koje su sudije iz stava 1. ovog lana podnele Ustavnom sudu, okonavaju se stupanjem na snagu ovog zakona i predmeti se ustupaju Visokom savetu sudstva.
albe, odnosno ustavne albe iz stava 2. ovog lana smatrae se prigovorom na odluku Visokog saveta sudstva.
Sudije iz stava 1. ovog lana koje nisu podnele albu, odnosno ustavnu albu Ustavnom sudu, mogu izjaviti prigovor na odluku iz stava 1. ovog lana u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona. O ovom prigovoru odluuje stalni sastav Visokog saveta sudstva.
U postupku po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog lana, sudija iz stava 1. ovog lana ima pravo da se upozna sa predmetom, prateom dokumentacijom i tokom postupka, kao i da usmeno pred stalnim sastavom Visokog saveta sudstva izloi svoje navode. Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva doneta po prigovoru mora biti obrazloena, u skladu sa lanom 17. stav 2. Zakona o Visokom savetu sudstva.
Protiv odluke stalnog sastava Visokog saveta sudstva donete po prigovoru iz st. 3. i 4. ovog lana, kojom se potvruje odluka prvog sastava Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske dunosti, sudija iz stava 1. ovog lana moe izjaviti albu Ustavnom sudu, u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.
lan 6.
Stalni sastav Visokog saveta sudstva preispitae odluke prvog sastava Visokog saveta sudstva o izboru na stalnu sudijsku funkciju, odnosno odluke o predlogu za izbor sudija koji se prvi put biraju, radi utvrivanja postojanja razloga koji ukazuju na sumnju u strunost, osposobljenost i dostojnost pojedinog sudije, odnosno postojanja razloga koji ukazuju na povredu postupka u donoenju odluke o izboru ili predlogu za izbor pojedinog sudije.
Odluka stalnog sastava Visokog saveta sudstva kojom se utvruje postojanje razloga iz stava 1. ovog lana, predstavlja poseban osnov za pokretanje postupka za razreenje.
Postupak za razreenje iz stava 2. ovog lana, stalni sastav Visokog saveta sudstva pokree po slubenoj dunosti.
Prvo vrednovanje rada sudija koje su prvi put izabrane na sudijsku funkciju izvrie stalni sastav Visokog saveta sudstva.
lan 7.
Kriterijume i merila iz lana 5. stav 1. ovog zakona, donee stalni sastav Visokog saveta sudstva u roku od 15 dana od dana izbora lanova stalnog sastava Visokog saveta sudstva iz reda sudija.
lan 8.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije".
Odgovor s nae planete
tatjana tagirovProces reizbora sudija i nain na koji je sproveden izaziva zabrinutost da cilj uspostavljanja srpskog pravosua koje bi zasluio poverenje na nacionalnom i meunarodnom nivou nee biti ostvaren, ocena je Konsultativnog vea evropskih sudija (CCJE)
Trakavica, sapunica zovite ju, dragi itaoci, kako hoete oko reizbora sudija i tuilaca se nastavlja i postaje sve zanimljivija to je blie dan kad e se Ustavni sud Srbije napokon izjasniti o prve dvije, od vie od 800 ustavnih albi nereizabranih sudija podnesenih tom sudu.
Visoki savjet sudstva (VSS) je, poto je porastao pritisak iz evropskih i domaih ekspertskih krugova (koji bi se lako zanemario da nije ovih dosadnih Evropljana!) da se nereizabranim sudijama ipak obrazloe odluke za njihovo odstranjivanje sa sudakih dunosti (ne i funkcija, kau neki: nije isto, funkcije su na snazi tek od 1. januara ove godine, dotad su bile dunosti!), zatraio od Ustavnog suda Srbije da zastane s postupkom odluivanja o albama, da bi mu dostavio svoje odgovore na albene navode. Taj je zahtjev upuen 30. aprila, dan nakon to je Ustavni sud odbio prethodni zahtjev VSS-a da rok za dostavu odgovora na sudijske tube produi na 45 dana. Novu odbijajuu odluku Ustavnog suda obrazloila je sudija Katarina Andri: po zakonu, taj sud moe zastati s odluivanjem da bi podnosiocu akta omoguio da u dodatnom vremenu otkloni neustavnost ili nezakonitost, to u zahtjevu VSS-a nije sluaj; osim toga, Ustavni sud ne smije kriti pravo podnosilaca albi na odluivanje u razumnom roku.
DISKUSIJA ZA IZUZEE: Na toj istoj sjednici Ustavnog suda 13. maja govorila je i sudija Olivera Vui, rekavi da "ne vidi nijedan razlog" da VSS od Ustavnog suda trai da koi odluivanje o albama sudija i da taj sud takvom zahtjevu ne bi trebao udovoljiti. Dopis VSS-a u kojem se trai zastajanje postupka rjeavanja albi neizabranih sudija ona je ocijenila po formi kao "poruku s druge planete", kao i da bi pristajanjem na takvu prepisku Ustavni sud pruio osnov za krenje ljudskih prava, koja su upravo u njegovoj nadlenosti.
Zahtjev VSS-a nema osnova, kae Olivera Vui, jer je to tijelo za donoenje odluke o (ne)izboru svakog sudije utroilo oko pet minuta, dok bi pisanje odgovora na albe po tom reciprocitetu zahtijevalo manje od deset radnih dana: "Vie vremena trai se za jedan formalni odgovor od onoga koje je potroeno za odluivanje o ljudskim sudbinama", rekla je sudija Vui i prema navodima nekih dnevnih novina dodala da po njenoj procjeni VSS ima jo 23 naina da promijenjenim jezikim izrazom od Ustavnog suda trai odlaganje.
Samo nekoliko dana nakon sjednice Ustavnog suda stie tom sudu (17. maja) dopis VSS-a i njegove predsjednice Nate Mesarovi koja, dostavljajui u prilogu izvod novinskog izvjetaja o sjednici Ustavnog suda odranoj etiri dana ranije, trai izuzee sudije Olivere Vui u postupku sudijskih albi. Prema njoj, naime, sudija Olivera Vui je usprkos Poslovniku svoga suda koji predvia zabranu javnog izjanjavanja o predmetu spora, na sjednici svoga suda "iznela niz netanih tvrdnji koje su se odnosile na VSS, a koje tvrdnje se tumae kao njeno prethodno izjanjenje i davanje miljenja u predmetima o pitanjima u kojima Ustavni sud treba da odluuje u narednom periodu".
Jasno je da je Nata Mesarovi, kao elna osoba cijelog ovog zameateljstva oko reizbora sudija, na braniku reforme u tom personalnom smislu; kao stranka u postupku pred Ustavnim sudom, i sama je sa jo tri lana VSS-a, sudija inae izdvojila miljenje o sudbini postupka pred Ustavnim sudom, jer su oito ostali lanovi, njih estoro, meu kojima su i ministarka pravde Sneana Malovi i advokat i poslanik Boko Risti, stali na stanovite da je ipak neophodno dostaviti obrazloenja nereizabranima i stvar rijeiti na Ustavnom sudu. To je njeno pravo, dakako, ali teko da se i sama nije ogrijeila o "zabranu javnog izjanjavanja" traei izuzee ustavne sudije Olivere Vui i objavljujui to sve na zvaninom sajtu VSS-a. Jer, sjednice Ustavnog suda Srbije su za razliku od sjednica VSS-a koje su se bavile reizborom sudija javne i novinari imaju mogunost sluati i potom profesionalno izvijestiti javnost o toku sjednice i sudijskoj raspravi kojoj su prisustvovali. Da bi bio mogu zakljuak da je sudija Olivera Vui, radei svoj posao, prekrila vlastiti Poslovnik i prethodno se izjasnila o buduim odlukama Ustavnog suda, taj bi sud morao raditi u maniru VSS-a: sve proglasiti slubenom tajnom i sebe staviti iznad sluenja javnom interesu i graanima.
I JO IZUZEA I OGRANIENJA: Slubeno neprovjerljive su informacije da se u samom Ustavnom sudu sada doista i raspravlja o izuzeu Olivere Vui, pa se spominje da bi se o tome morali izjasniti svi sudije Ustavnog suda. Odnosno, onoliko koliko ih ima, jer taj sud nikada do kraja nije konstituiran, i dalje im fali pun sastav sudija. Pritom, ne spominje se da bi se jo u nekim sluajevima moglo govoriti o izuzeima, i to puno utemeljenije nego o spomenutoj sudiji Vui. Na primjer, o zakonitosti postupka reizbora u odnosu na neizabrane sudije, koji su se alili Ustavnom sudu, trebali bi odluivati oni ija je "koa na istom bubnju", koji su i sami bili u tom postupku: sudija Milan Stani i Bratislav oki, obojica nakon to su imenovani za sudije drugih sudova prevedeni su u sudije Ustavnog suda. S obzirom na vlastita promaknua i postupak u kojem su i sami bili akteri, valjalo bi da se "izlue" iz odluivanja o sudbini dojueranjih sudija koji su bez obrazloenja proglaeni, svi o istom troku, nestrunima i nedostojnima.
Imamo jo jednog "aprilskog" ustavnog sudiju (kao i prethodna dvojica imenovan je ovog aprila), Milana Markovia, donedavnog javnog pravobranioca Srbije. Nema primjedbi na njegovu profesionalnu biografiju, ali u ovom sluaju dva su fakta koja su kao to je na mnoge sudbine utjecala injenica da su suprunici advokata morala biti uzeta u obzir: njegova roena sestra portparolka je vladajue i najvee parlamentarne stranke, koja je politiki estoko stala uz ovakvu personalnu reformu sudstva, a otac mu je optueni u onoj sramnoj kragujevakoj "aferi Indeks" kojoj se jo ne vidi ni poetak, a kamoli kraj i na kojoj e graani sasvim sigurno testirati najavljene genijalne domete reformiranog sudstva.
Sam Ustavni sud, na to se u svom (kolektivnom od etiri lana VSS-a) izdvojenom miljenju poziva i Nata Mesarovi, sebi je jo lani zabio klipove koji ga danas ograniavaju. Nije prihvatio, naime, inicijativu Drutva sudija Srbije da se preispita ustavnost odredbi Zakona o sudijama i prelaznih i zavrnih odredbi tog zakona (umnogome spornih i zbunjujuih, kako nam to Evropljani i Venecijanska komisija diskretno ili manje diskretno stavljaju do znanja). U spominjanom izdvojenom miljenju predsjednica VSS-a Nata Mesarovi napominje da je "bilo vremena i da je bilo celishodno" da Ustavni sud, ukoliko je smatrao da zakoni i odluke o izboru sudija nisu jasni, nisu u skladu s Ustavom i meunarodnim standardima, predloi VSS-u da se izbor odloi, "ali nejasno je zbog ega se to nije uinilo, jer VSS je samo sprovodio izborni proces na osnovu Ustava i zakona, potujui meunarodne standarde kako je to ustvrdio Ustavni sud u svojoj pomenutoj odluci". Da je Ustavni sud tada rekao da sudije u postupku "opteg izbora" zakljuuje predsjednica VSS-a u svom izdvojenom miljenju na osnovu lana 67. Zakona o sudijama (koji se primjenjuje od 1. januara 2010. godine), imaju pravo albe Ustavnom sudu, VSS bi "takvu odluku potovao, kao to i sada potuje i postupa po odluci Ustavnog suda".
Posljednje nije ba sasvim tono: do pred koji dan, prema rijeima predsjednice Ustavnog suda, tek je neto vie od 60 odgovora na sudijske albe stiglo sa adrese VSS-a. Potovanje Ustava i rokova vidi se i po tome da i danas, iako su rokovi davno istekli (31. marta ove godine) i dalje na elu svih sudova sjede predsjednici u v.d. stanju; uzgred, upravo je status predsjednika sudova proteklih, nereformiranih godina, bila jedna od veih rak-rana pravosua.
I POETAK SPORAN: Ima jo jedan drastian primjer, o kojem bi se ako bi bilo po pravdi i zakonima Ustavni sud morao izjasniti kao o prethodnom pitanju, prije nego to se uope udubi u sudijske albe. Rije je o konstituiranju samog VSS-a kao tijela koje e odluivati o sudbinama aktualnih i buduih sudija, odranog na sjednici 6. aprila 2009. godine u biblioteci tadanjeg Vrhovnog suda Srbije. Iz zapisnika proizlazi da konstituirajua sjednica nije propisno (zakonito) sazvana, pa i sama Nata Mesarovi konstatira da je "u ovom sluaju proputeno" da ona kao (v.d.) predsjednica Vrhovnog suda Srbije sazove sjednicu, s obzirom na to da je "predsedavajua o sednici obavetena nakon to su ostali lanovi Saveta obaveteni o danu odravanja sednice, odnosno neposredno pre odravanja sednice. Takoe, postavila je pitanje sa kojim dnevnim redom se odrava dananja sednica, kao i da li je lanovima Saveta dnevni red dostavljen." U zapisniku te konstituirajue sjednice VSS-a a da zaista bude konstituirajua glasalo je est od osam prisutnih stoji i da je ministarka Sneana Malovi "istakla da je Ministarstvo pravde smatralo da treba da se ispotuje zakonom propisan rok o odravanju Konstitutivne sednice, zbog ega je sluba obavestila lanove o odravanju sednice, kao i da se u svoje ime i u ime Ministarstva izvinjava zbog ovog propusta" (nepismenost proizlazi iz originalnog teksta zapisnika, iji faksimil u cjelini objavljujemo na sajtu www.vreme.com).
Ako zanemarimo taj poetni konstitutivni slalom, injenica je da je VSS falian od poetka: nema nikoga iz reda profesora pravnih fakulteta, a i predstavnik advokature je upitan zbog naina izbora (Upravni odbor Komore, ne i Skuptina, kako je propisano). Iz svega su proizale tek deklaratorne odluke VSS-a one koje "samo konstatuju prestanak sudijske dunosti neizabranim sudijama po sili zakona" i koje ne trae bilo kakvo objanjenje bogu, neizabranim sudijama i javnosti umjesto konstitutivnih, koje bi valjalo valjano obrazloiti.
Taj stav, meutim, nije stav tek "izdvojenog miljenja" Nate Mesarovi i jo troje lanova VSS-a (sudija Mladena Nikolia, Nadice Jovanovi i Biljane Tokovi), to je bio stav i Ustavnog suda u julu prole godine kad nije prihvatio spominjanu inicijativu za ocjenu ustavnosti spornih pravila Drutva sudija Srbije.
Sad nam ostaje da ekamo nove evropske delegacije i njihove ocjene, o kojima ovisi na san o Evropi. Ostaje i da ekamo odluke Ustavnog suda i da vidimo na koju e se stranu, u svojim vlastitim lutanjima, prikloniti: zakonu i Ustavu, ili antievropskim politikim pogodbama za unutranju upotrebu.
Jo evropskih deklaracija
Konzultativno vee evropskih sudija (CCJE), donijelo je Deklaraciju o primjeni Zakona o sudijama u Srbiji koji predvia prestanak funkcije sudija izabranih ili postavljenih po prethodnom Ustavu, poevi od 31. decembra 2009. godine, naglaavajui da su razrjeenje i reizbor sudija u Srbiji bili ispitivani u nekoliko navrata i paljivo razmatrani u nekoliko dokumenata na meunarodnoj razini, a naroito u Deklaraciji CCJE od 24. novembra 2008. godine, u kojoj je CCJE izrazilo zabrinutost da tadanji prijedlozi zakona mogu ugroziti nezavisnost sudstva. U novoj Deklaraciji stoji ovo:
"1. Proces reizbora svih sudija u dravi uopte nije nesporan, ak i u kontekstu reforme na ustavnom nivou i reforme samog pravosua;
2. Razreenje srpskih sudija ugrozilo je princip nepremostivosti i stalnosti sudija, a primena gorenavedenog Zakona povredila je meunarodne standarde i ignorisala preporuke Venecijanske komisije u pogledu primene kriterijuma predlaganih u Miljenju Venecijanske komisije br. 528/2009.
3. Razreenje pojedinanog sudije zbog nestrunosti ili drugog opravdanog razloga moglo je da bude uinjeno kao disciplinska sankcija uz potovanje svih procesnih garancija iz Evropske konvencije o ljudskim pravima (videti Preporuku br. R (12) 94, Principi VI (2) i (3));
4. Centralni cilj Nacionalne strategije za reformu pravosua, usvojene od strane Narodne skuptine Republike Srbije 25. maja 2006. godine, bio je da "povrati poverenje javnosti u pravosudni sistem Republike Srbije" (Odeljak I C Strategije). Proces reizbora i nain na koji je sproveden izaziva zabrinutost da cilj uspostavljanja srpskog pravosua koje bi zasluio poverenje na nacionalnom i meunarodnom nivou nee biti ostvaren.
5. U svakom sluaju, radi umanjenja ovih efekata, nereizabranim sudijama: a) treba dostaviti pisano obavetenje o konkretnim razlozima zbog kojih im je prestala sudijska funkcija;
b) treba garantovati efektivni pravni lek pred nezavisnim telom, sastavljenim od sudija imenovanih prema kriterijumima i u postupku dogovorenom od relevantnih aktera; odgovarajue procesne garancije iz Evropske konvencije o ljudskim pravima bi trebalo da budu primenjene, a meunarodna tela, poput Venecijanske komisije i CCJE, kao i meunarodna i nacionalna udruenja sudija bi trebalo da budu pridruena ovoj nezavisnoj instanci u svojstvu posmatraa;
v) tokom revizije odluka o razreenju, smenjenim sudijama treba omoguiti dovoljna sredstava za podmirenje ivotnih trokova;
6. Konsultativno vee evropskih sudija je i dalje spremno da pomogne srpskim vlastima davanjem miljenja, ukoliko to bude zatraeno. Vee e pratiti dalja dogaanja sa zanimanjem i traiti od svog srpskog lana da podnese izvetaj na sledeoj plenarnoj sednici."
Dokumenti: Advokati brane sudije
r.s.v.Kritikuju izbor sudija i tuilaca, kao meanje Ministarstva pravde u sudske procese
Advokati tvrde da su odluke o izboru sudija i tuilaca donete na nelegalan i nelegitiman nain, da je iz toga javnost bila iskljuena kao da je re o dravnoj tajni i protestuju zbog pozivanja na odgovornost sudija zbog njihovog miljenja izraenog u sudskim odlukama i zbog meanja Ministarstva pravde u sudske procese u toku.
To je reeno na tribini povodom sprovedene reforme pravosua odranoj 24. aprila u organizaciji Advokatske komore Beograda, na kojoj je uestvovalo preko dve stotine pedeset advokata iz Beograda i cele Srbije. Njihovi stavovi su izraeno u sledeim zakljucima dostavljenim medijima 28. aprila:
I Advokati Beograda ocenjuju da su odluke o izboru sudija i tuilaca donete na nelegalan i nelegitiman nain jer Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca nisu konstituisani u skladu sa Ustavnim zakonom za sprovoenja Ustava Republike Srbije ( odredba lana 6. stav 5. ) i Zakonom o Visokom savetu sudstva ( odredba lana 54. stav 1.) i Zakonom o Dravnom veu tuilaca ( odredba lana 53. stav 2. ). U radu oba organa bila je iskljuena javnost, tako da je i izbor sudija i tuilaca izvren kao da se radi o dravnoj tajni, to je u suprotnosti sa naelima demokratinosti i javnosti. Advokati Beograda pozivaju da se na zakonom predvieni nain izvre izbor izbornih lanova VSS i DVT, odnosno predstavnika advokature i profesora Pravnih fakulteta.
II Kako iz neprava ne moe nastati pravo, sprovedena reforma pravosua nije dala pozitivne rezultate kako u personalnom tako i u organizacionom pogledu jer ne samo da nije dovela do efikasnijeg rada sudova ve je ionako loe stanje u pravosuu pogorala i dovela gotovo do nemogunosti rada sudova.
III Advokati Beograda obavetavaju javnost i upozoravaju vlast da je ovakvim stanjem u pravosuu drastino smanjena mogunost ostvarenja prava na pravdu graana Srbije i njihovih zastupnika.
IV Advokati Beograda izraavaju ozbiljnu zabrinutost zbog permanentnog meanja izvrne vlasti u sudsku vlast to je u poslednje vreme kulminiralo izjavama najviih predstavnika Ministarstva pravde vezanim za krivine postupke koji su u toku. Advokati Beograda izraavaju protest zbog pozivanja na odgovornost sudija zbog njihovog miljenja izraenog u sudskim odlukama jer to predstavlja najgrublje krenje Ustava i zakona.
V Advokati Beograda otro protestuju zbog nezapamenog meanja vlasti u rad organa Advokatske komore Srbije i elje vlasti da ona oktroie Zakon o advokaturi, mimo volje srpskih advokata.
VI Advokati Beograd trae od organa AK Srbije i AK Beograda da hitno i bez odlaganja o svemu, napred iznetom, obaveste sve relevantne meunarodne i domae institucije.
VII Advokati Beograda obavetavaju sve bive i sadanje advokate koji se nalaze na dravnim funkcijama o izuzetno tekom poloaju srpske advokature i pozivaju ih da u skladu sa svojim zakonskim ovlaenjima daju svoj doprinos u prevazilaenju postojeeg stanja.
VIII Advokati Beograda upozoravaju sve advokate u Srbiji na izuzetno teak poloaj advokature i pozivaju ih da uzmu aktivno uee u odbrani advokature, ouvanju njenog dostojanstva i integriteta.
Radikalski nedostatak dokaza
tatjana tagirovNisu svi koji kritikuju personalna reenja reizbora sudija mafija i ne pie mafija koju je reizbor navodno omeo u poslovima advokati, konzultanti, kontroverzni biznismeni, tajkuni itd. (Nata Mesarovi) ustavne albe neizabranim sudijama i tuiocima. Nisu mafija i ovi likovi iz Evropske unije koji poneto prigovaraju oko tajnosti i netransparentnosti. Zasad bar, ni Vladimir Cvijan nije bio mafija; pobogu, ovek je radio u Predsednitvu i bio deo tima od poverenja predsednika Borisa Tadia
On je, kako se sam predstavio, Vladimir Cvijan, bivi (v.d.) generalni sekretar predsjednika Republike i njegov savjetnik, bivi sekretar predsjednikovog Pravnog saveta i bivi konzultant za pravna pitanja u Kabinetu predsjednika Borisa Tadia, trenutno bez posla i koristi pravo na est mjeseci plaenog odsustva na koje ima pravo svaki funkcionar kad mu prestane funkcija.
Uzburkao je javnost svojim tvrdnjama da je ostavku u Predsjednitvu Srbije dao zbog nezakonite reforme pravosua, a potom i napadom na predsjednicu Visokog savjeta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Natu Mesarovi i ministarku pravde Sneanu Malovi. Njegovi novi stranaki drugovi, srpski naprednjaci predvoeni Aleksandrom Vuiem, objavili su, nakon to je Nata Mesarovi javno pitala: "Ko je taj Cvijan?" to se protumailo njenom tvrdnjom da ga ona ne poznaje dio snimka njihovog razgovora, tajno snimljenoga 10. marta u zgradi donedavnog Vrhovnog suda Srbije u Resavskoj ulici 42 u Beogradu. Sastanku su prisustvovali spomenutih dvoje sugovornika i jedna savjetnica Nate Mesarovi; Cvijan tvrdi da snimak nije njegovog ureaja djelo, prozivaju se slube, napredni radikal Vui preuzima svu odgovornost za sve, a Cvijan kae: "Stvarno bih voleo da vidim tog korumpiranog sudiju, tog korumpiranog tuioca koga e Nata Mesarovi, Sneana Malovi i ostatak nae pravosudne mafije da odrede da sude protiv mene u ovakvoj situaciji" (TV B92).
BIA nije uticala na izbor sudija?
r.s.v.Zatitnik graana Saa Jankovia izjavio je da nema razloga da ne veruje direktoru BIA i predsednici Visokog saveta sudstva da ta agencija svojim podacima nije uticala na to to pojedine sudije nisu ponovo izabrane, ali i da e predmet njegovog ponovnog razmatranja biti sve eventualne suprotne injenice i dokazi.
"Rukovodstvo agencije na elu sa direktorom izjavilo je da nikakvim merama ili davanjima podataka o linosti BIA nije uestvovala u postupku izboru sudija, a slinu informaciju dobio sam od predsednice Visokog saveta sudstva gde kae da ni taj organ nije niti traio niti dobio od BIA takve informacije", rekao je Jankovi za RTS posle prve kontrolne posete Bezbednosno-informativnoj agenciji.
Jankovi tvrdi da je razjanjeno da BIA ima izvesna ovlaenja po jednoj uredbi Vlade o bezbednosti i zatiti, ali da ta uredba nije osnov za proveru kandidata za sudijske funkcije niti uee BIA u izboru bilo kog funkcionera pa ni sudije. On smatra da ukoliko se eli da BIA bude angaovana u procesu provere kandidata za bilo koju funkciju, to se prethodno mora urediti zakonom.
Da podsetimo, za 2.453 sudijska mesta prijavilo se 5.050 kandidata. Visoki savet sudstva je izabrao 1.531 sudiju i 876 kandidata za sudije koje je kasnije birala Skuptina Srbije. Izbor je izazvao veliko uzbuenje u sudijskoj javnosti jer veliki broj sudija nije reizrabran, na primer iz Krivinog odeljenja Vrhovnog suda ak polovina uopte nije reizabrana, a samo troje je izabrano u Vrhovni kasacioni sud. Drutvo sudija ija predsednica nije reizabrana trailo je da se eliminasanim sudijama dostavi reenje o tome zato nisu reizabrane. Poetkom februara sudije su mogle da vide svoje dosije u Visokom Savetu pravosua.
Objavljeno u Nacionalu br. 604, 2007-06-12
Autor: Ivo Pukani Isprintaj Poveaj slova Smanji slova Podijeli na FBKOMENTAR TJEDNA
Stanko Suboti i Nacional
Ivo PukaniU novinama sam od svoje 17. godine. Poeo sam u Velikogorikom listu gdje smo Jura Hrvai i ja pekli zanat kod Josipa Frkovia. Nakon toga doli su Vjesnik, Studio, Start, Globus.... pa sve do 1995. godine, kada smo osnovali Nacional. Dakle, dulje od 28 godina radim u novinama. Proao sam sve, od fotografa koga su maltretirali i sadistikim postupcima pokuali unititi frustrirani urednici, praenja estrade, preko organiziranja izbora ljepote, praenja rock scene, crne kronike, do otkrivanja prvih tajkuna poetkom 90-ih, velikih afera, pijunskih podmetanja, meunarodnih incidenata... Danas sam najnagraivaniji novinar Hrvatske po izboru HND-a, koji me je nedavno zbog neplaanja lanarine izbacio iz svojih redova, i pomalo sam umoran od svega. Umoran i iscijeen poslije nebrojenih bitaka, koje sam, zajedno sa svojim vrijednim i lojalnim kolegama iz redakcije, dobio, pitam se je li sve to vrijedilo truda. U takvoj svakodnevnoj brzini ostario sam u sekundi, obitelji nisam posvetio dovoljno panje, moja mala curica postala je djevojka, na normalnom godinjem odmoru nisam bio petnaest godina, izgubio sam vid a sve slabije i ujem, od stresa su mi lea i vrat kameni i bolni pa sam prvi put u ivotu izgubio i teniski me od svog frenda Sremca. O drugim stvarima bolje da i ne govorim, nisu ba za pohvalu. Sve u svemu tipina novinarska pria s jednom razlikom od uobiajnog kliea. Nisam se propio i mrzim i dalje alkohol.
K ad ovjek sve to sagleda, postavlja si pitanje - to mu sve to treba, jer osim tih nekoliko priznanja HND-a, je li meni i ljudima koji su u Nacionalu od poetka netko rekao hvala? Nije nitko, ve naprotiv, pljuvali su nas i vrijeali na svakom koraku, pisali protiv nas pamflete, proglaavali nas zatitnicima mafije, CIA-inim agentima, ucjenjivaima, laljivcima, manipulatorima, medijskim teroristima, cenzorima, luacima, antidravnim neprijateljima... Kovali su protiv nas urote, pokuali nas unititi preko poreza i sudskih tubi, organizirali ubojstva i pljake, pokuavali ucjene, zastraivanja, udare iznutra, udare izvana, nudili velik novac pokuavajui nas podmititi i korumpirati. Nita im nije uspjelo, preivjeli smo, i danas je Nacional jai i sloniji nego ikada. Sve ovo piem zbog onoga to se dogodilo u Srbiji i Crnoj Gori, a gdje je Nacional odigrao glavnu ulogu. Kada smo 2001. objavili prvi put ime Stanka Subotia Caneta i povezali ga s politikom vrhukom Srbije i Crne Gore, odnosno s Milom ukanoviem i Zoranom iniem, nije bilo medija koji nas nije napao ili nas ismijavao. U Srbiji i Crnoj Gori su nas napadali i optuivali da radimo za TDR i drugi krak mafije, a u Hrvatskoj su to kolege novinari preuivali ili ismijavali. Nisu shvatili da je rije o najveoj mafijakoj organizaciji koja je svoje pipke duboko uvukla i u Hrvatsku a svi njeni glavni akteri imali su hrvatske putovnice. Republika Hrvatska je zahvaljujui upravo tom njihovu vercu po slobodnoj procjeni izgubila najmanje 800 milijuna dolara. U srpskim medijima nitko nije nikada uo za Stanka Subotia, a da bi i ini, koji je u to vrijeme bio srpska politika ikona, mogao sudjelovati u zatiti mafije, smatralo se svetogrem. Prijetilo nam se ubojstvom, ja sam tri puta imao policijsku zatitu, dva puta su u zadnji tren sprijeeni atentati na mene, nueno mi je nekoliko milijuna dolara samo da ne objavim vie niti jedan tekst.
Nakon to nas nisu uspjeli slomiti, posluili su se pritiskom suda. Suboti je preko odvjetnika Budaka digao vie od trideset tubi protiv Nacionala. Moete li zamisliti koliko je to odlazaka na sud i koliko je to samo gubljenje vremena? Nismo popustili. Zbog naeg pisanja ukanovi je na kraju morao odstupiti, korumpirana inieva ekipa morala je otii, poela je funkcionirati pravna drava na naim istonim granicama, to pridonosi i naoj sigurnosti. Istina je da je zbog toga Crna Gora morala odgoditi referendum o nezavisnosti, no to je i bolje, jer je bar ula s mnogo manje balasta u svoju dravnost. Danas, nakon to je vei dio Subotieve grupe uhien, nakon to je za njim raspisana Interpolova potjernica, postavlja se pitanje - to smo mi imali od svega. Puno, jako puno. Informirali smo svoje itatelje istinito o onome to se dogaalo, a nitko se o tome nije usudio ili nije znao pisati. Razbili smo zahvaljujui Nacionalu karcinom koji je prelazio i na Hrvatsku i pomogli smo demokratizaciji cijele regije, kako bismo mi i naa djeca mogli to sigurnije ivjeti. Zar nam treba vea nagrada od toga?
Veliko Nacionalovo otkrie
Kad je Nacional 2001. razotkrio Subotia kao efa balkanske duhanske mafije, naao se na udaru medija u Hrvatskoj i inozemstvu; Ivi Pukaniu se prijetilo smru, dva puta je u posljednji tren izbjegao ubojstvo, a nudili su mu se i milijuni dolara da prestane s pisanjem o Subotiu. est godina kasnije, potvrdilo se da je Nacional cijelo vrijeme bio u pravu
Kako je pao Stanko Suboti
Stanko Suboti (49), protiv koga je Specijalno tuilatvo otvorilo istragu za verc cigareta, uvar je brojnih tajni iz novije srpske istorije
ZATITA Suboti je Zorana inia preko zajednikih prijatelja pokuavao da uvue u zonu svog uticaja, to je inia kotalo
ZATITA Preko ljudi iz njihove okoline Suboti je poslednjih meseci bezuspeno pokuavao da se priblii Kotunici i Tadiu
Pria za koju postoje svedoci poinje 21. februara 2001. godine. Zoran ini, kome je to drugi mesec na dunosti premijera srpske demokratske vlade, putovao je u Moskvu na sastanak s Vladimirom Putinom. Put je trebalo da bude organizovan veoma brzo, tako da je ini, kao to je esto ranije inio, organizaciju poverio svom bliskom prijatelju koji je bio specijalista da uskoi u slinim situacijama. Nekoliko sati kasnije tog dana, dok je leteo prema Moskvi, udobno smeten u seditu mone cesne cittation X, ini je svom prijatelju na seditu pored svog rekao da nije znao da srpsko vazduhoplovstvo raspolae tako dobrim avionima. Prijatelj mu je objasnio da to nije avion iz srpskih hangara, ve da pripada biznismenu Stanku Subotiu, poznatijem kao Cane, koji im je velikoduno, bez novane nadoknade, pozajmio letelicu.Kada je to uo, ini je, tvrdi oevidac tog dogaaja, bio veoma besan zbog usluge. U tom trenutku, on veoma dobro zna ko je Stanko Suboti. Sam Suboti e nekoliko godina kasnije priznati da je u tom trenutku inia poznavao ve 11 godina.- S njim (iniem) sam se upoznao 1990, kada sam se vratio iz Francuske. Trgovao je mainama iz Nemake, koje su se koristile za proizvodnju konfekcije i koje sam tada od njega kupio. Drugi put smo se sreli 1995. godine i postali prijatelji - rekao je Suboti.AFERA NACIONALADa je u tom trenutku letei prema Moskvi ini znao koliko e ga taj let Subotievim avionom kotati, moda bi naredio da se avion okrene. Bilo bi mu mnogo jednostavnije da Putinu objasni zato se vratio s puta nego to je morao celoj naciji da godinu i po dana objanjava kako je leteo avionom oveka koji se ve tada ozbiljno sumnjiio za nelegalnu trgovinu cigaretama.Ve u maju te godine srpski premijer bio je u ii snane kampanje u Hrvatskoj. Tamonji nedeljnik Nacional objavilo je seriju tekstova o Subotiu kao efu balkanskog duvanskog podzemlja, umeanom u itav niz ubistava. Junaci serije tekstova bili su i ini i tadanji crnogorski premijer Milo ukanovi, koji su opisani kao Subotievi zatitnici i saradnici.Kako je bilo oigledno da se radi o tek delimino preraenoj i prilagoenoj obavetajnoj beleci, u kojoj je stajalo da je Suboti veoma blizak srpskom premijeru, bilo je jasno da je poela ozbiljna kampanja protiv inia. Kasnije se ispostavilo da je bila re o nekoj vrsti zavere protiv inia i Subotia, u kojoj su uestvovali hrvatski konkurenti duvanskog bosa, ali i Viljem Montgomeri, tadanji ameriki ambasador u Beogradu, za iji ukus ini nikad nije bio dovoljno proameriki orijetnisan.U trenutku kada je iniev politiki razlaz sa Vojislavom Kotunicom uzimao maha, afera koja se otvarala nikako mu nije trebala. Pa ipak, iako moda toga nije ni bio svestan, ini je Subotiu bio mnogo blii nego to je to tada mogao da prizna.OVEK IZ BATNaime, u prolee 2001. godine srpska vlada uveliko pregovara s duvanskom multinacionalkom Briti-amerikan tobako (BAT) o podizanju fabrike visokokvalitetnih cigareta u Kragujevcu. Bilo je planirano da fabrika zaposli 400 radnika. BAT je od srpske vlade zahtevao da kompanija dve godine ima monopol na srpskom tritu. Da se to ostvarilo, bio bi to kraj regionalnih razvojnih planova hrvatske Tvornice duhana Rovinj (TDR), koja tada na srpskom tritu, to legalnom to crnom, uestvuje s celom petinom. TDR je tada na hrvatskom tritu ve uspela da nadigra moniju BAT, koja je ranije kupila fabriku duvana u Zadru.Iz Rovinja pokuavaju da reaguju brzo. Prvi ovek TDR Ante Vlahovi namerava da preduhitri BAT i ulazi u pregovore s tadanjim lokalnim vlastima u Novom Sadu, gde nameravaju da podignu fabriku svojih proizvoda. Oni koje seanje slui zapamtili su da je najgrlatiji lobista hrvatskih duvanskih interesa u Srbiji u to vreme bio Nenad anak, tada predsednik vojvoanskog parlamenta.Ali inieva vlada i BAT se ne slau s tim, zbog ega u maju 2001. otpoinje srpsko-hrvatski duvanski rat, u kome je ini bio najvea rtva.Pominjanje Subotia u Nacionalu teko kompromituje inia, tako da njegova vlada pokuava da demantuje veze s tim duvanskim dilerom. Ali ne moe da demantuje da Suboti u tom trenutku pregovara s BAT u ime vlade. arko Kora, tadanji ef vladine komisije za duvan, tvrdi da je ime i sliku Subotia tada prvi put video u novinama. Ali, istovremeno, tadanji potpredsednik BAT za jugoistonu Evropu Aleksandar Loti potvruje da je pregovore s BAT u ime vlade vodila firma D trejd. Re je bila o firmi Stanka Subotia, registrovanoj u njegovom rodnom Ubu. Niko tada nije sumnjao da je inia i Subotia povezao njihov zajedniki prijatelj, isti onaj koji je imao glavnu ulogu u organizaciji inievog puta u Moskvu.POETAK MREE Iako TDR ne uspeva da otvori fabriku u Novom Sadu, kampanja iz Hrvatske je drmala inia, koji tada odustaje i od posla s BAT. Krajem avgusta te godine na jednom od sastanaka DOS on je ve dovoljno svestan gubitka, tako da od ministra policije Duana Mihajlovia zahteva da proveri Subotieve poslove.- To je bila tema - priao je kasnije Mihajlovi - i na sednici predsednitva DOS 28. avgusta 2001. godine, na kojoj je ini zahtevao da se istrai Subotievo poslovanje i da se na to stavi taka. Suboti je svuda uivao status velikog privrednika, a ovde ga je deo javnosti tretirao kao mafijaa, pogotovu posle pisanja zagrebakog Nacionala.Tako je zapravo poela operacija Mrea, koja je imala voleban, gotovo estogodinji put da bi poetkom juna kulminirala serijom hapenja Subotievih saradnika, kao i saradnika Marka Miloevia, drugog najjaeg efa lanca vercovanih cigareta. Zato je istraga voena toliko dugo i teko? Zato to bi, slae se veina sagovornika Standarda na temu akcije Mrea, zahtev za sprovoenje istrage protiv Subotia i jo 14 osumnjienih, koji je podnelo Specijalno tuilatvo za organizovani kriminal, mogao da otvori jednu od najdubljih kriminalnih pria u modernoj srpskoj istoriji. I vie od toga: odmotavanje prie o velikom lancu srpskog duvanskog verca moglo bi da doprinese senzacionalnim saznanjima o najdubljoj sprezi politike i kriminala u Srbiji, i to ne samo u vremenu vladavine Slobodana Miloevia, nego i posle njegovog pada.POECI VERCA Miloeviev reim nije izmislio duvanski verc. Titovoj Jugoslaviji polazilo je za rukom da svoj poloaj iskoristi i u vercerskom plasiranju nelegalnih cigareta sa Zapada. Bio je to vrsto kontrolisan dravni posao, koji je sluio za popunjavanje rupa u budetu i u kontrolisanoj dravnoj privredi. Zato su na elu veine dravnih duvanskih preduzea, koja su se u argonu nazivala ilegalni hranioci budeta ili privredni vatrogasci, bili funkcioneri tajne policije. Njihov monopol bio je nesporan, a njihovo poslovanje obavijeno velom tajne. ak je postojala specijalna komisija u Savezu komunista Jugoslavije, koja je pratila te aktivnosti, i u to vreme malo ljudi je privatno zaradilo pare bavei se vercem.Jedna od takvih firmi, koja je poetkom 90-ih obezbedila prelazak sa starog socijalistikog na novi tranzicijski nain poslovanja bila je skopska Makedonija tabak. Od kraja 60-ih na mestu zamenika direkora te firme od dravnog interesa nalazio se bard balkanskog duvanskog verca Dano uturkov (preminuo pre nekoliko godina), koji se na toj funkciji zadrao 30 godina. S vezama u svetskom duvanskom biznisu, uturkov se smatra uiteljem svih kasnijih balkanskih duvanskih vercera, za koje se tvrdi da su u vreme svoje najvee moi, krajem 90-ih, drali ak treinu crnog duvanskog trita Evrope.Pogodnosti takvog poslovanja na vreme je shvatila i srpska tajna policija, koja duvanski verc kao jedan od najunosnijih izvora prihoda prihvata posle uvoenja sankcija 1992. godine. U tom trenutku, tvrdi se, posao obezbeuje Jovica Stanii, dok cigarete u prvom redu preko Grke i Makedonije stiu s Kipra i rasparavaju se na nekoliko krakova preko june Srbije, uz pomo policije i carine, na ijem elu je tada bio Mihalj Kertes, jedan od najodanijih saradnika Slobodana Miloevia. Jedan krak odvajao se preko Sandaka do Crne Gore, odakle je roba prebacivana brzim amcima u Italiju, gde je prihvatao poznati mafijaki bos Franesko Prudentino, a iju organizaciju je poetkom 2001. razbila italijanska policija. Drugi krak, takoe kroz Srbiju, iao je prema Bosni. Taj deo posla vodi Mirko Vuurovi, dravljanin vajcarske, nastanjen u enevi. Doskoranji potpredsednik FK Partizan, Vuurovi vai za oveka bliskog Radovanu Karadiu, dok ga neki opisuju i kao dugogodinjeg saradnika srpske tajne policije. Iz tog kraka cigarete preko Srbije i Maarske stiu ak do Slovake, eke, Nemake i dalje.BOKANU to vreme u posao ulazi Vladimir Bokan, iza koga u to vreme stoje srpske obavetajne strukture. Za taj posao ga preporuuje i jaka porodina zaleina, budui da je bio oenjen erkom generala Nee Bokovia, efa obavetajne slube Vojske Jugoslavije s poetka ratova, a kasnije savetnika za bezbednost Mila ukanovia. Krajem zime 1994. godine Podgorica i Beograd preuzimaju glavnu ulogu u balkanskom vercu, u kome je najeksponiranija linost Bokan, koji se nastanjuje u Atini. Otvaraju mu se veze u grkoj armiji, koja ima vano uee u kontroli duvanskog verca. Na taj nain Bokan duvan prevozi avionom s Kipra do Podgorice, posle ega faktiki dobija ulogu balkanskog duvanskog bosa snabdevajui trita Albanije, Kosova, Srbije i Bosne.Do septembra te godine Bokan je obezbedio ak 154 sletanja transportnih aviona tipa iljuin76 u Podgoricu, gde je u svakom od transporta moglo da stane oko tri hiljade kartona (po 50 boksova) zapadnih cigareta. Zarada po jednom avionu iznosila je 250.000 dolara, tvrde upueni. Najvei deo tih cigareta zavravao je preko Crne Gore u Italiji, gde su prevoene gliserima.NOVI BOSAli ve sledee godine, 2005. dolazi do smene na elu i Balkan dobija novog duvanskog bosa. Bio je to Stanko Suboti Cane, trgovac, rodom iz varoice Ub. Suboti u posao ulazi 1994. preko Staniia i Radovana Stojiia Bade, pomonika srpskog ministra policije. Razlog smene bio je Bokanovo neispunjavanje obaveza prema srpskom DB i crnogorskom vrhu, u meri u kojoj su to oni eleli.Subotiev nain rada unekoliko se razlikovao od Bokanovog. Srpska policija danas govori o tri naina na koje je Suboti organizovao verc cigareta. Prvi se odvijao tako to su leperi dolazili iz Makedonije u Srbiju. Potom su se fiktivno prikazivali njihovi izlasci iz zemlje preko graninog prelaza Bogojevo, gde ih je, navodno, preuzimao nepostojei kupac. U Bogojevu su leperi s neocarinjenim cigaretama nakratko izlazili iz Srbije, a onda se vraali uz policijsku pratnju i istovarali cigarete u skladita u Futogu, Novom Sadu i Rumenci. Skladita u Rumi obezbeivali su ljudi uhapenog Milana Milanovia Mrguda, osnivaa jedinice korpioni, dok su pokuaje kontrole tog skladita dva puta spreili uhapeni tadanji naelnik novosadske policije Miodrag Zavii i prvi debeovac u tom gradu Milovan Popivoda.Drugi nain odvijao se tako to je Suboti u inostranstvu legalno kupovao cigarete, koje su u konvojima iz Maarske stizali na prelaz Kelebija, a iz Makedonije preko Preeva. Kertes je, kada bi leperi dolazili, na prelaze slao ekipu za vanredne mere kontrole, koji su od obinih carinika preuzimali kontrolu i leperi bi satima prolazili uz pratnju vozila s policijskim tablicama.Trei nain bilo je falsifikovanje i preuveliavanje faktura legalno uvezenih cigareta iz Makedonije.RASKID SA JOVICOMOstalo je nepoznato gde je puklo izmeu Jovice Staniia i Subotia. Prema jednoj teoriji, do toga je dolo poto je aprila 1997. godine ubijen Radovan Stojii Bada. Stojii je bio jedan od organizatora verca cigareta i jedan od kreatora teorije da je krijumarenje cigareta dravni posao. Neki su tvrdili da je Stojii, koji je bio veoma odan Staniiu, eleo vie novca nego to mu pripada, zbog ega je ubijen. Kao jedan od moguih krivaca tada se pominjao Suboti, koji je kasnije, pored ostalih, bio i dva puta sasluavan u policiji zbog Badinog ubistva.Prema drugoj teoriji, Staniiu je smetalo to u posao s cigaretama preko Subotia u to vreme ulazi BAT, a preko nje i britanska obavetajna sluba MI6. Ta obavetajna sluba, specijalizovana za rad u inostranstvu, nekoliko puta pre toga pokuala je da izvri atentat na Slobodana Miloevia, za koga se zna da je od 1992. godine na meti Britanaca. O tome je u svojoj knjizi pisao odbegli britanski agent Riard Tomilinson, koji je otkrio da je u leto 1992. godine MI6 spremala atentat na Miloevia, tokom njegovog boravka na pregovorima u enevi. Bio je (dokument) na dve strane i za njega je bila privrena uta kartica. To je znailo da se radi o validnom dokumentu, a ne o predlogu ili nacrtu, pisao je Tomilinson.PUCANJE MREE Posle zimskog protesta u Beogradu 1996/1997. godine Miloevieva vlast shvata da ne kontrolie u potpunosti posao s cigaretama, u koji su se ozbiljno umeali Britanci. Istovremeno, dolazi do njegovog raskida s Milom ukanoviem u Crnoj Gori, kao i do razlaza sa Staniiem, koga 1997. smenjuje jer se sumnjii da je previe blizak amerikim agenturama. Suboti pre toga bei iz Srbije i, uz ve sjajne britanske veze, postaje jo blii ukanoviu.Tada u posao s cigaretama, uz operativnu pomo Bokana koji je traio nain da se vrati u igru, ozbiljno ulazi Miloeviev sin Marko. Pre toga, Miloevi ve neko vreme u manjem obimu radi s cigaretama a u taj posao uvodi ga njegov sportski partner Vlada Kovaevi Tref. uturkov tada Trefu i Miloeviu omoguava da na srpskoj strani makedonsko-jugoslovenske granice otvori profitabilan lanac fri-opova. Na cigaretama imaju dnevnu zaradu od 50 hiljada nemakih maraka. Naime, uturkov krajem maja 1996. godine zatvara konkurentske fri-opove na makedonskom delu granice, dok ef jugoslovenske Carine Mihalj Kertes iz posla grubo izbacuje Duana Zabunovia, vlasnika MPS, koji je drao granine fri-opove.Ljudi Miloevia mlaeg poetkom 1996. prvi otvaraju direktan duvanski kanal prema Hrvatskoj, kada u Srbiji poinju da se prodaju cigarete ronhil iz Tvornice duhana Rovinj. Slian kanal, ali preko Crne Gore iz Hrvatske otvara Suboti, koji ne dozvoljava da bude istisnut sa srpskog trita. Jedan od istaknutijih uesnika u vercu cigareta iz tog vremena tvrdi da je marlboro iskljuivo vercovao Marko Miloevi.- U Markovo vreme 40 odsto trita snabdevali su beogradski verceri pod njegovim patronatom, 50 odsto Suboti, rekao je isti izvor.KONKURENCIJATo znai da mlai Miloevi, uprkos pomoi drave, nikada nije uspeo da sasvim istisne Subotia iz posla. A to opet znai da je u poslednjim godinama Miloevieve vladavine polovina crnog duvanskog trita u slubi njegovog opstanka na vlasti, dok je druga polovina, koju kontroliu Suboti, ukanovi i zapadne agenture, u slubi njegovog ruenja. Prevedeno na srpske prilike, duvanski verc tada finansira i vlast i deo opozicije u Srbiji.Suboti u to vreme ivi izmeu Crne Gore, eneve i Hrvatske, ije dravljanstvo mu dodeljuju hrvatski ekstremni desniari, u to vreme na vlasti u Zagrebu. Posle Miloevievog pada, gotovo trijumfalno se vraa u Srbiju, gde uiva zatitu pojedinaca iz inieve vlade, koji ga instaliraju ak kao zvaninog pregovaraa BAT u poslovima s vladom. Suboti ozbiljno uestvuje i u privatizaciji. S nemakim novinskim koncernom WAC formira zajedniku distributersku kompaniju Futura plus, koja dri najvei lanac kioska u Srbiji. U taj posao Suboti ulazi preko svojih prijatelja iz inievog okruenja, a posao dogovara direktno s Bodom Hombahom, nekadanjim nemakim politiarem, koji je bio motor nemake kupovine Politike. Zanimljivo je da se sada kompromitovani Hombah na vest o istrazi protiv Subotia pravdao partnerima u WAC da je srpskog biznismena pre sklapanja posla nemaka obavetajna sluba proverila i da nije nala nita sporno.INSAJDERPosle inievog ubistva akcija Mrea se nastavlja i Suboti osea da je u opasnosti. Tada deluje na dva polja. Najpre pokuava da opere biografiju preko B92 i emisije Insajder, gde se sva odgovornost za duvanski verc nastoji da se prebaci na Marka Miloevia. Usput pokuava da kompromituje biveg ministra policije Duana Mihajlovia, za ijeg mandata je Mrea i poela. Istovremeno, Suboti pokuava da smiri ranije sukobe u Srbiji, gde eli da se pojavi kao moan i nesporan biznismen. Zato preko bliskih ljudi dvojice najuticajnijih politiara, Borisa Tadia i Vojislava Kotunice nastoji da im se priblii.Ali u tome nema uspeha: Kotunica nikada nije bio slab na Subotia, dok je Tadi uspeo da u meuvremenu oisti partiju od ljudi koji su duvanskom bosu bili bliski.RADOVANOVI Pa ipak, kljuni momenat za pokretanje istrage desio se pre dve godine, kada je doao novi specijalni tuilac Slobodan Radovanovi. Njegov prethodnik Jovan Priji bio je suvie blizak onom delu dosovske vlasti koji je saraivao sa Subotiem i titio ga, tako da se od Prijia nije mogla oekivati ozbiljnija akcija protiv duvanske mafije. Dolazak Radovanovia umesto Prijia Kotuniini protivnici pokuali su da objasne namerom srpskog premijera da opstruie suenje ubicama Zorana inia. Kotuniin manevar bio je veoma vet: Prijia je ostavio kao prvog oveka tuilatva za iniev sluaj, dok je Radovanovi u senci radio hrabro i vredno. Njegov plen bila je najpre steajna mafija, iji vrh je, takoe, bio blizak delu vlasti DOS, da bi zavrio sa duvanskom mafijom i Subotiem.
Joievi ljudi u RimuIako su, kako saznaje Standard, sve ozbiljne radnje u specijalnom tuilatvu bile zavrene jo krajem prole godine, Radovanovi je ekao formiranje nove vlade, jer nije tajna da bi ovako iroka akcija Specijalnog tuilatva bez jake politike podrke bila ravna samoubistvu. Kada je pre dvadesetak dana ministar policije Dragan Joi poslao petoricu svojih ljudi u Rim, koji takoe vodi istragu o balkanskom duvanskom vercu i dri u svojim rukama Andriju Drakovia koji o tome mnogo zna, i kada su se Kotunica i Tadi saglasili da bi trebalo za neko vreme odloiti planiranu posetu efa diplomatije Vuka Jeremia Crnoj Gori - bilo je jasno da najuticajniji srpski politiari imaju konsenzus o duvanskoj mafiji. Koliko e im taj konsenzus koristiti, uverie se veoma brzo jer su mnogi saglasni da srpska drava u ozbiljniji sukob od ovoga nije ula jo od vremena kad je Miloevi objavio rat NATO paktu.
ukanoviu kupio avionSuboti, za koga tvrde da je svoje prijatelje umeo da obraduje skupocenim runim satovima, nije alio novca kako bi impresionirao svoje balkanske politiare. O njegovim avionskim uslugama srpskoj vladi zna se gotovo sve. Meutim, isti avion kakav je pozajmljivan srpskoj vladi, njihovim kolegama u Podgorici je kupio. Pokajnik Sreko Kestner tvrdi da se to dogodilo 1999. godine:-ukanoviu je avion kupljen jer je imao brojna putovanja u inostranstvo, pa je stalno koristio na avion. Zbog toga na avion, kojim smo novac zaraen vercom cigareta prebacivali na Kipar, vie nismo mogli da koristimo. Suboti je tada odluio da ukanoviu kupimo avion.
Pomo Miloevievim protivnicimaSreko Kestner, Crnogorac iz Podgorice, dugogodinji glavni partner Stanka Subotia, jedini je insajder koji je do sada ozbiljno govorio o balkanskom duvanskom vercu 90-ih godina. Kestner tvrdi da je jo 1996. godine deo novca od duvanskog verca otiao na pomaganje Miloevievih protivnika.-Suboti je 1996 - tvrdi Kestner - zatraio da mu hitno dostavim 500 hiljada nemakih maraka u krupnim novanicama. Taj novac predao je iniu kako bi ovaj izveo svoje pristalice na demonstracije protiv Miloevia.
verceri planirali ubistva policajaca
Umeani u verc duvana, prema operativnim saznanjima srpske policije, spremali su 2004. godine likvidaciju tima koji je istraivao poslove u vezi s krijumarenjem cigareta na Balkanu
REZULTATI U decembru 2003. godine policija je imala dovoljno materijalnih dokaza da se mnogi akteri Mree uhapse i predaju tuilatvu
VAKUUM Zbog politikog vakuuma u vlasti i tuilatvu, ali i nemogunosti da se deo ljudi uhapsi i procesuira, hapenje februara 2004. je odloeno
Policijska akcija Mrea zapoeta je, zvanino, 1. juna 2003. godine. Pre toga, od 2001. godine policija je najpre proveravala firme koje su imale dravnu dozvolu za uvoz cigareta tokom ekonomskih sankcija 90-ih. Tako je na sednici predsednitva DOS 28. avgusta 2001. godine tadanji premijer Zoran ini zahtevao da se istrai i poslovanje Stanka Subotia Caneta. To je traio posle novinskih lanaka, kada je bio optuivan da koristi privatni avion tada ve sumnjivog Subotia, a ije korienje mu je omoguio Vladimir Beba Popovi, tadanji ef Biroa Vlade Srbije za komunikaciju s medijima. Posle sednice DOS tadanji ministar Duan Mihajlovi daje zadatak Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala da preispita finansijske transakcije ne samo Stanka Subotia, ve i Bojane Bajruevi, vlasnice firme Tref rentakar. U to vreme na mestu naelnika Odeljenja za privredni kriminal bio je Mladen Spasi.TAJNA MISIJAPosle nekoliko dana iz odeljenja za privredni kriminal obavetavaju MUP i ministra Mihajlovia da nema nieg spornog u poslovanju firmi pomenutih osoba. Tako je stavljena taka na provere poslova Stanka Subotia i Bojane Bajruevi. Meutim, ubistvom premijera i pokretanjem akcije Sablja, ministar Mihajlovi 1. juna 2003. godine svojim reenjem nalae da se formira poseban tim ljudi pri Upravi policije koji e pokrenuti akciju provere finansijskog poslovanja i verca cigareta pod nazivom Mrea. S obzirom na to da Mihajlovi nije bio zadovoljan izvetajem odeljenja za privredni kriminal od pre dve godine da nema nieg spornog u poslovanju Caneta i Bojane Bajruevi, u policiji odluuju da se akcija vodi u tajnosti, odnosno da niko van tima i ministra nema mogunost da sazna ime e se grupa baviti. Ve u decembru 2003. godine, za manje od godinu dana, tim je imao dovoljno materijalnih dokaza da se mnogi akteri Mree uhapse. Ono to nije poznato javnosti jeste da je tim otkrio osam grupa koje su se bavile vercom cigareta na razliite naine i iz razliitih zemalja. U februaru 2004. godine je predat konaan policijski izvetaj tuilatvu, ali zbog politikog vakuuma u vlasti i tuilatvu, nemogunosti da se deo ljudi uhapsi i procesuira hapenje je odloeno. Tada poinju i politiki pritisci da se izvetaj odbaci, a lanovi tima kompromituju.UKIDANJEZvanino, 10. maja 2004. godine policijski tim se rasputa dolaskom Dragana Joia na mesto ministra policije. S obzirom na to da se novi ministar nije jo upoznao s aktivnostima tima, koristei neobavetenost novog ministra pojedinci u policiji vre pritisak da se grupa raspusti i da na njihovo mesto se postavljaju samo dva oveka koja nisu mogla sama da nastave istragu. Tada se ve znaju imena lanova tima, ali i izvetaj dospeva irem krugu ljudi u policiji i UBPOK. Imena je dobio i Stanko Suboti Cane i drugi lanovi grupa, koje su, prema operativnim saznanjima policije, planirali likvidaciju tima koji je istraivao poslove sa vercom cigareta. Rasputanjem tima, ministar Joi je nesvesno spasao lanove tim. Kako nije postojala realna mogunost da se nastavi s radom na daljoj proveri lanova kriminalne grupe Mrea, i da policijski tim nije imao podrku za nastavak istrage, na kraju se odustalo od njihove likvidacije.ISTRAGADve godine kasnije, februara 2006. godine, MUP ponovo dostavlja izvetaj specijalnom tuilatvu, da bi se tek juna 2007. krenulo u akciju hapenja i imenovanja lanova kriminalnih grupa u aferi verca cigareta. Samo nekoliko dana po dostavljanju policijskog izvetaja specijalnom tuilatvu Televizija B92 objavljuje izvode u emisiji Insajder, i tom prilikom se preutkuje injenica da je predmet prosleen tuilatvu. Iznose se kritike na raun policije i ministra Joia da ne rade nita i da tite duvanske bosove. Podudarnost ili ne, tek kada je istraga postala ozbiljnija, Stanko Suboti Cane, koji je pre toga nekoliko puta odbijao poziv za uee u emisiji Insajder, ovoga puta se sam javlja i poziva ekipu u Francusku kako bi obavili intervju s njim. Ekipa Insajdera sve ini da Stanku Subotiu skine predznak kralja duvanske mafije, to se dalo videti i po pitanjima novinarke Brankice Stankovi i odgovorima koje je Suboti davao.
FIA traila pare s Kipra, a prikrivala verc duvanaInteresantno je da su sve tri pomenute duvanske kompanije koje se bave proizvodnjom cigareta oduvek bile zainteresovane za malo srpsko trite. Da bi, navodno, otkrile ko se bavi ilegalnim prometom duvana, one angauju privatne detektivske agencije vrlo sumnjivog porekla i sposobnosti da to uine. Tako je Japan tobako poetkom 2001. godine angaovao privatnu detektivsku agenciju FIA (Forensic Investigave Associates) iz Londona, koja se nije proslavila ni u otkrivanju gde je sakriven novac Slobodana Miloevia, za ta ju je angaovala Narodna banka Jugoslavije.Londonska agencija FIA u pokuaju da zatiti svog poslodavca JTI i prikrije tragove verca cigareta imala je zadatak da za ovu rabotu optuuje druge ljude, izmeu ostalog i pokojnog premijera Zorana inia, angaujui jednu PR agenciju koja e da plaa novinare da to ine. Glavni ovek FIA u Srbiji bio je Vukain Volf Mini. FIA je vaila za najbolju u svom poslu - pruala je istrane i obavetajne usluga dravama, vladama, kompanijama ili pojedincima. Tako je dola u Srbiji da novim vlastima pomogne u potrazi za parama koje je Miloevi prebacivao na ino-bankarske raune. Tek kasnije, kad se potraga za Miloevievim parama sramotno zavrila, otkriveno je da je detektivska agencija FIA zapravo jedna od mnogobrojnih koje su se pojavile sredinom 70-ih godina, okupljajui bive slubenike tajnih policija, penzionisane ili otputene policajce, finansijske i druge strunjake, a iji je posao u Srbiji bio da se prikrije verc cigareta.
Prebacivanje lopticeDa bi se donekle skrenula panju s glavnih aktera Mree, ovih dana prebacuje se teite prie na ministra Duana Mihajlovia, koga pojedini mediji po direktivi optuuju da je, upravo on, pokazao izvetaj o vercu cigareta Stanku Subotiu poetkom 2004. godine, kada je, navodno, otputovao za vajcarsku i od Subotia traio odreenu sumu novca. Takoe, veina medija sutinu prie prebacuje sa Subotia na porodicu Miloevi - Mirjanu Markovi, Marka Miloevia i njima bliske ljude, Bojanu Bajruevi i dr. - sve kako bi se skrenula panja sa Stanka Subotia.
Igra falsifikataVodee kompanije u proizvodnji i borbi za deo trinog kola jesu Japan tobako, Filip Moris, BAT, te Remtsma. Na ove kompanije vlade Zapadne Evrope vre izuzetnu presiju kako bi se otkrilo ta proizvode, preko kojih svetskih menadera distribuiraju cigarete i kakva je njihova uloga u falsifikovanju svetskih marki cigareta, pa i sopstvenih. Meutim, po miljenju biveg policajca Boidara Spasia za Glas javnosti, ove multinacionalne kompanije smislile su dobru, dvojnu igru falsifikata.-Kada se na tritu pojave lane marke cigareta, panja drava, njihovih policijskih i carinskih slubi usmerena je prvo na unitavanje, a kasnije na otkrivanje identiteta onih koji zapravo falsifikuju cigarete. Multinacionalne kompanije su dvojnim igrama i same ule u programe vlada, a navodnim ciljem da otkriju mesta proizvodnje, menadere, vercerske kanale, kao i kupce koji su ukljueni u celokupan biznis. Na taj nain multinacionalne kompanije prikrivaju da falsifikuju svoje sopstvene cigarete i da, zapravo, kupci i proizvoai falsifikata dele profit s multinacionalnom kompanijom, pre svega glavnim bosovima i vodeim ljudima menadmenta tih kompanija.
Slobodna Bosna Slobodna Bosna Intervju Vladimira Popovia (I deo)
Najopasniji ovek u Srbiji je Miroslav Mikovi, vlasnik "Delte", Miloeviev biznismen koji plaa i Tadia i Nikolia i Kotunicu.
Vladimir Beba Popovi, prvi ovjek biveg Biroa za komunikacije u vladi Zorana inia, zaduenog za otkrivanje afera Miloevievog reima, u javnosti je poznat kao ovjek koji sa nevjerovatnom ustrinom raskrinkava afere, tajkunske lobije i mafijake organizacije. Njegovi istupi obino izazivaju potrese u politikim krugovima i medijima. Zbog toga je veoma esto na njihovoj meti. Popovi rijetko daje intervju, do sada ih je dao svega desetak, meutim za na list otvoreno govori o kljunim likovima politike, tajkunske i medijske scene Srbije - Tadiu, Kotinici, Dodiku, Mikoviu, Fazliu, Lazareviu, Hamoviu i njihovim "prljavim" poslovima. Poslednjih desetak godina Popovi je vlasnik firme za konsalting i lobing sa kancelarijama u Beu i Londonu. U Beograd rijetko dolazi, uglavnom zbog etrdesetak tubi koje je podnio protiv svojih "neprijatelja". Razgovor sa Popoviem vodili smo odmah nakon objavljivanja izbornih rezulata za predsjednika Srbije.
Gospodine Popoviu , dok je Zoran inic bio iv,Vaa markentinka agencija Spectra radila je gotovo sve kampanje Demokratske stranke, i imate dosta iskustva sa izborima u Srbiji, pa recite itaocima "Slobodne Bosne", ko je bio Va favorit na ovim izborima i kako ocenjujete ove izbore?
U prvom krugu imao sam svog kandidata, edomira Jovanovia, kome je oko etvrt miliona graana Srbije dalo svoj glas. U drugom krugu nisam mogao da glasam ni za jednog kandidata, pa na izbore nisam ni izaao. Nikoli nije zasluio da u bilo kojoj zemlji, pa ni u Srbiji, bude kandidat za predsednika, a jedini argument da bi se glasalo za Tadia, bio je da ne pobedi Nikoli. Za mene to nije bilo dovoljno. Tadi je pobedio i sigurno je to bolje nego da je pobedio Tomislav Nikoli, pre svega za region, za BiH, Hrvatsku, Crnu Goru. Meutim, ja lino nemam utisak da e ivot u Srbiji sada biti neto bolji, zbog toga to je Tadi jedan od retkih politiara koji nema politiku, kao to je danas nema ni Zoranova Demokratska stranka, koju Tadi evo ve 5 godina unitava. Oni sav svoj politiki potencijal dobijaju iz institucije predsednika do koje je i na prolim izborima doao, opet zbog straha gradjana da ne pobedi Nikoli. Ne znam koliko su Tadi i savetnici svesni injenice da od 2,3 miliona graana koliko je za njega glasalo, sigurno veina o njemu misli sve najgore i glas mu je dala samo da ne bi pobedio Nikoli. Tadiev tab je tokom izbora nametnuo temu o referendumu, gde je glavno pitanje bilo, da li u 2008. godini elite da se vratiti u devedesete ili da idete u Evropu. Ministri poput Rasima Ljajia ili Mlaana Dinkia direktno su poruivali graanima da ako pobedi Toma, nee biti benzina, bie devalvacije, propae akcije. Graani su se izjasnili na tom referendumu da to ne ele. Ali to je oigledno bila samo pria za kampanju jer je Tadi odmah po pobedi prestao da daje izjave stranim agencijama, "takmiei" se na taj nain sa Kotunicom u patriotizmu, jer to oni tako vrednuju. Sad se ta referendumska i evropska pria prikriva i zamenjuje tezom o pobedi lidera petoktobarskih promena, a ako emo iskreno, 5. oktobra 2000. godine Tadi nije ni bio na ulici, krio se, pod izgovorom da ga navodno juri Vojska, i to Vojska na ijem je elu bio Branko Krga, Tadiev intimus i operativna veza, isti onaj koga je Tadi kasnije titio i drao u vrhu do god je mogao. On je bio i na elu vojske 12.marta 2003. kada je Zoran indji ubijen i to uz podrku pojedinaca iz vojne slube bezbednosti.
Kako e prema Vaem miljenju izgledati politika Borisa Tadia u narednih pet godina za vrijeme njegovog mandata?
Ne verujem znaajno razliita od ove dosadanje, iako je sada u naletu samopouzdanja i napadu hrabrosti. Ali kako nas uskoro eka strano puno iskuenja, mislim da e Tadi nastaviti po starom. Skoro je izvesno da e 17. februara Albanci sa Kosova proglasiti nezavisnost i da e Kosovo biti priznato od strane SAD i najznaajnihih zemalja Evropske unije. Nakon toga dolazi period kada e se pokazati da li e se ostvariti ono to je Tadi u noi pobede poruio graanima. A rekao je da su graani izabrali evropski put i da e ih on tamo i voditi. To podrazumeva da nema floskula i Kosovo i Evropa. Videemo da li e biti dosledan, u ta ja ne verujem, ili e se ponaati na nain kako se ponaao izmedju dva izborna kruga, kada je otiao u Rusiju i tamo zajedno sa Kotunicom uradio in veleizdaje, prodavi energetski monopol drave u bescenje pritom ne pitavi velikoga Putina i poasnog gradjanina silnih gradova u Srbiji, zato skriva Mirjanu Markovic i sina joj Marka, ali je zato, im se vratio, njegov tab pokrenuo kampanju oko tog skandala sa davanjem azila osobama optuenim ovde za najtea krivina dela, verujui da to pomae Tadiu tokom izborne utnje.
Kakve e reakcije oekujete u Srbiji nakon proglaenja nezavisnosti Kosova?
Nemogue je to predviati. Da je pobedio Nikoli situacija bi bila mnogo jasnija. To bi bilo lupanje u ratne doboe i sviranje u ratne trube, busanje u grudi - ivot damo Kosovo ne damo i ve sve vieno.Verovatno demonstracije po ulicama, zvidanje i gaanje ambasada, ko zna ta.
Ovako moda proe i mirnije, mada i pored toga to je Nikoli izgubio, mi i dalje imamo pola Srbije koja je glasala za one koji nose majice sa eeljevim likom ili bedeve, svejedno. Ta polovina Srbije je naterana da veruje da su Mladi i Karadi heroji, za taj deo Srbije brat Radovana Karadia, Luka, je mudar i estit, iako je pijan zgazio i ubio enu i naravno od krivice osloboen jer i u pravosuu svi, od gospodje kero, predsednice Vrhovnog suda, do optinskih sudija, znaju da se takvim gromadama ne sme suditi. Ipak najvei problem nisu ti nesrenici koji su glasali za Nikolia i koji veruju da e nam u izolaciji biti bolje. Najvei problem lei u injenici da taj deo Srbije, koji je izgubio u nedelju, uiva apsolutnu podrku najvanijih institucija drave, pre svega predsednika Vlade Vojislava Kotunice i njegovog kabineta, znaajnog dela Vojske, Srpske akademije nauka, Srpske pravoslavne crkve itd. Oni su ti koji tu grupu graana, koje se ovde naziva pogrenim imenom - gubitnicima tranzicije - zloupotrebljavaju i njima manipuliu, koriste za destablizacije i izazivanje raznih vrsta nemira jer je to jedino stanje u kojem ta grupa moe da vlada Srbijom i to i ine poslednjih dvadesetak godina stvaranjem kriza, jer podrke na izborima oni nemaju.
Vi ste Miroslava Mikovia, vlasnika Delte nazvali formalnim vlasnikom Srbije. Zbog ega i ta on prema Vaim saznanjima sve posjeduje?
Politiki ivot u Srbi ne kreiraju samo politike stranke, odnosno graani koji na izborima biraju svoje predstavnike i odluuju u kom pravcu ele da im drava ide dalje. U Srbiji o tome odluuju i ljudi koji sa politikom veze nemaju i koje nije birao ni kuni savet ni za kakvu funkciju, to su pre svega ratni profiteri koji su bogastvo stekli na krvi i pepelu koje je Miloevi za sobom ostavljao. Titan meu tim vlasnicima krvavog novca je Miroslav Mikovi, osoba koja je alfa i omega i politikog, drutvenog, medijskog, privrednog ivota Srbije. Iako se od javnosti krije, a sebe naziva kimom srpske privrede, danas je svaki gradjanin Srbije svedok da je on postao gospodar svega u Srbiji, pa ak i gospodar sloboda ili ivota njegovih protivnika. Finansira skoro sve u Srbiji i na ovim izborima imao je nekoliko kandidata, a u drugom krugu - obojicu . Mada mu je favorit bio Nikoli i tu se otvorio najvie. Zato je i nepravedno optuivati samo Dinkia i G17, ili DSS i DS, ministre poput Bubala ili elia, Milosavljevia i ilasa za nedozvoljene odnose sa ovim Miloevievim oligarhom, kad je on i najvei finansijer Srpske radikalne stranke i samog Nikolia i to godinama unazad. Zato imate apsolutno utanje poslanika radikla u parlamentu, na sve zloupotrebe kompanije Delta i oigledna krenja zakona i to upravo od strane onih koji svoju politiku grade na borbi protiv svih zloupotreba i kriminala. Zato su ti veliki borci za istinu, bre - bolje odbili zahtev LDP-a, koji je podralo preko 30.000 gradjana Srbije, da se u parlamentu raspravlja o monopolu koji taj ovek ima i zbog ega ionako siromani graani Srbije, moraju da plaaju hranu 30% skuplje.
Pretpostavljam da mu je zbog poslovanja opcija Borisa Tadia ipak bila blia?
Nisam siguran. On ionako sprema da se poslovno prebaci u London i na tamonju berzu, da milijarde koje je opljakao od graana Srbije, a uva na Kipru, prebaci u Britaniju, da zbog tolike koliine novaca dobije zatitu tamonje administracije i poput arapskih eika, ivi u normalnoj dravi, Evropskoj uniji, a Srbija e za njega predstavljati pesak, dogod u njemu bude bilo nafte. A toga ima uvek vie ako su krize vee, zato je za ljude poput njega vano da bude to nestabilnije i to dalje od pravila i zakona koji vae u svetu.
On se hvali da je taj novac zaradjen za 20 godina koliko Delta posluje.
Tano je da je Deltu osnovao poetkom devedesetih, po naputanju mesta potpredsednika Miloevieve vlade i ba u vreme Miloevievog preseljenja na Dedinje, a Mikovievog useljenja u Miloeviev stan. Tano je da su u vreme dok se drava raspadala i graani siromaili on i njegova kompanija stvarali milione ali ipak najvei kapital i mo stekao je u poslednjih 5-6 godina. Ovu vrstu kolonijalnog statusa, koji Srbija ima prema njemu stekao je od dana Zoranovog ubistva ili tanije, dolaskom Kotunice na mesto premijera. U vreme Miloevia preko njegove firme iao je dravni verc akciznih roba, u njegovoj se banci drao novac iz budeta, kroz fondove i poslovne raune dravnih preduzea.
Uz pomo tako steenog novca, doekao je Miloeviev nestanak, odmah pretrao novim vlastima i uvrstio je svoju imperiju. Ovako bahata i razuzdana otimaina srpske imovine, poinje od 2004. godine. Sada je Mikovi apsolutni vlasnik Srbije kao i svih medija u njoj. Skoro svi mediji u Srbiji su pod njegovom kontrolom, bilo direktno preko Madamme Milke ili posredno preko uticaja i finansija i svi objavljuju samo ono to njemu odgovara.
Neete valjda rei da je medijska situacija gora nego u vrijeme Slobodana Miloevia?
To je u Srbiji opte poznata linjenica. Mediji pod Kotunicom i "Deltom" su gori nego mediji u Iranu, a ne pod Miloeviem! Zato u Srbiji niko ne zna ta se desilo sa ministrom policije, niko nije smeo da objavi da je direktorka "Delte" i jedan od osnivaa Ivana Veselinovi, pre godinu dana napustila "Deltu" i uzela svoj deo kompanije. Iako su svi u Srbiji znali da je tandem Miko & Milka dao pare i nalog da se pokrene nekoliko jednokratnih, dnevnih tabloida pred izbore, niko nije o tome smeo da pie. ak i kad je svakome itaocu bilo jasno da tabloidi poput "Sutra", paljanskog novinara eljka Cvijanovia imaju jednokratan rok, a blaenje politikih protivnika kao jedini cilj, opet niko nije smeo re da kae. Danas kad je ta Cvijina i Mikova medijska "batina" prestala da izlazi (danom zavretka izbora), opet novinarska udruenja i javnost ute.
Vratimo se na Mikoviev odlazak iz zemlje i iznoenje kapitala. Zbog ega on to ini?
Prvo, sav kapital kojim on raspolae nije u Srbiji, ve je na Kipru. Dovoljno je Miko pametan i patriotski" nastrojen da ne plaa porez tamo gde otima, tako da e deo kapitala samo prei iz jedne zemlje u drugu van Srbije. Sva imovina koju Miko poseduje je vlasnitvo of shore kompanija i advokatskih kancelarija koje je taj gigant lopovluka i korupcije pootvarao irom sveta. Kako u Srbiji vie nema onu vrstu mira" koju je godinama uivao, plaajui da ga dre van ie javnosti, poeo je da trai monije zatitinike. Uz pomo engleskog ambasadora i obavetajaca zapadnih bezbednosnih slubi, kao i uz pomo skupih advokata, tu je zatitu pronaao u Britaniji, na slian nain kako je pronaao i Berezovski ili desetine milijardera irom sveta. Ve je puno investirao u Londonu, od kupovine jedne od najskuplje plaenih nekretnina, do poslovnih prostora, otvaranja bankarskih rauna i ulaganja u hed fondove. Pored toga poeo je sa ulaganjima i u SAD, kupovinom hotela i restorana na Floridi, ulaganjem u nekretnine na zapadnoj obali i ko zna ime jo. Oigledan je pokuaj da svoj prljav novac ponovo opere" ali ovaj put tako da se vie nikada ne otvori pitanje porekla tog novca. Strah da e u Srbiji jednog dana na vlast doi neka normalna i potena grupa ljudi, koje Miko i Milka nee moi da kupe i podmite, je oigledno dovoljno jak razlog da ove korake preduzme.
Da li je Mikovi samo formalni vlasnik kapitala koji se mjeri u milijardama eura i da li iza tog novca stoji neko drugi?
Mislim da je danas on jedini vlasnik toga. Ostale je ili pobedio ili isplatio ili prevario, neki su umrli prirodnom smru, neke je uhapsio, stavio na poternice, ucenio....
Meutim, siguran sam d
Related Documents
