ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE PRIVREDNIH DRUTAVA
SEMINARSKI RAD - RAUNOVODSTVO
ANALIZA FINANSIJSKE SITUACIJE PRIVREDNIH DRUTAVA
Kovaevi ivkoSADRAJ:1. UVOD3
2. FINANSIJSKA SITUACIJA PRIVREDNIH DRUTAVA4
3. FINANSIJSKI DUE DILIGENCE PROVERA POSLOVNOG 6
FINANSIJSKOG KREDIBILITETA PRIVREDNIH DRUTAVA
4. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE11
4.1. Principi korporativnog upravljanja11
5. NAELO ZATITE POVERILACA14
5.1. Primarna zatita poverilaca zasnovana na principima sigurnosti i 15
likvidnosti
5.2. Vertikalna pravila finansiranja kao uslov sigurnosti15
5.3. Horizontalna pravila finansiranja kao uslov likvidnosti16
5.4. Kritika analiza pravila finansiranja zasnovanih na sigurnosti i 17
likvidnosti
6. ZAKLJUAK20
7. LITERATURA21
1. UVOD
Due diligence je engleska re koja se na naim prostorima koristi kao domaa re i za koju ne postoji adekvatan prevod. Due diligence predstavlja detaljno ispitivanje drutva koje je potencijalni predmet preuzimanja, koje kupac predvodi s ciljem stvaranja sigurnosne mree koja bi trebalo da minimizira rizik, odnosno umanji opasnost od eventualnih iznenadjenja koja bi se mogla pojaviti po okonanju transakcije. To je proces u kojem potencijalni investitor prikuplja informacije o ciljnoj kompaniji, njenom poslovanju i okruenju u kojem posluje.
Due diligence se podrazumeva u sledeim sluajevima;
Vlasniko restrukturisanje i emisija hartija od vrednosti;
Nove emisije deonica;
Zajednika ulaganja;
Sporazumi o poslovno-tehnikoj saradnji sa dobavljaima i/ili kupcima;
Zapoinjanje novih poslova koji se elaboriraju u posebnim dokumentima;
Osvajanje novih trita;
Traenje veih iznosa kredita kada potencijalni kreditor radi proveru zajmotraioca u obliku due diligence-a. Analiza finansijskih izvetaja je usmerena na kvantitativne finansijske informacije zbog ega se esto naziva i finansijskom analizom. Nastanak i razvoj analize finansijskih izvetaja opredeljuju tri aktivnosti, i to: finansijsko upravljanje, upravljako raunovodstvo i finansijsko raunovodstvo. Raunovodstvo je jezik poslovnog sporazumevanja, a analiza finansijskih izvetaja omoguava primenu tog jezika u svim poslovnim situacijama.
Na analizi finansijskih izvetaja dominantno se zasniva finansijski due diligence, koji tei ka pogledu u budunost i naglaavanju onih aspekata poslovanja koji su kritini za preivljavanje, a to su, pre svega sigurnost i uspenost poslovanja.
Nastanak i razvoj analize finansijskih izvetaja opredeljuju tri aktivnosti, i to:
Finansijsko upravljanje;
Upravljako raunovodstvo i
Finansijsko raunovodstvo. Na analizi finansijskih izvetaja dominantno se zasniva finansijski due diligence, koji tei ka pogledu u budunost i naglaavanju onih aspekata poslovanja koji su kritini za preivljavanje, a to su, pre svega sigurnost i uspenost poslovanja. Upravljaki vrh mnogih naih preduzea , iskustvo iz prakse na to indicira, finansijski due diligence, po standardima i zahtevima trine privrede, smatra nametnutom obavezom, a ne jedinstvenom prilikom, to ona zapravo i jeste, za pribavljanje informacija, neophodnih za primereno upravljanje i rukovodjenje savremenim trinim preduzeem. Za potrebe menadera finansijski due diligence mora da obuhvati analizu finansijskih rezultata, finansijskih uslova, finansijske strukture i promena u finansijskoj strukturi. 2. FINANSIJSKA SITUACIJA PRIVREDNIH DRUTAVAStupanjem na snagu Zakona o privrednim drutvima 30. novembra 2004. godine prestao je da vai zakon o preduzeima koji smo primenjivali od 1996. godine. Kao sistemski, Zakom o privrednim drutvima predstavlja jedan oblik korporacijskog ustava, koji prati trendove u reformi korporativnog zakonodavstva, aktuelne ne samo u tranzicionim ve i savremenim ekonomijama.
U rezoluciji o pridruivanju Evropskoj uniji, navodi se da e uskladjivanje propisa biti prioritet, pri emu se harmonizacija ne sme shvatiti kao potpuna unifikacija zakonskih reenja.
Zakon o privrednim drutvima ustanovljava nove pravne i ekonomske institute, oslanjajui se na odgovarajue evropske normative, ali i zadravajui reenja koja su u skladu sa naim privrednim ambijentom i naom tradicijom. Navedena injenica indicira na znaaj Zakona o privrednim drutvima koji ne odraava samo formalne promene, ve i promene sutinske prirode (sadri idejnu poruku, tj. neophodnost za udruivanje rada, znanja i kapitala, to je osnova svake uspele organizacije).
Novine u Zakonu o privrednim drutvima se ogledaju u implementaciji novih pravnih i ekonomskih instituta koji se odnose na: Ogranak pravnog lica;
Osnivaki akt;
Nitavnost upisa osnivanja u Registar;
Dejstvo upisa i objavljivanja;
Autonomnu procenu novanih uloga;
Delatnost;
Transparentnost poslovnih propisa;
Princip lojalnosti drutvu;
Reavanje sporova;
Tube.
Zakon o privrednim drutvima, za razliku od dosadanjeg Zakona o preduzeima, preciznije regulie i status fizikih lica koja u vidu zanimanja samostalno obavljaju zakonom dozvoljene delatnosti, regulie neogranienu odgovornost preduzetnika, odnosno omoguava da preduzetnik obavlja delatnost pod svojim imenom, imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom.
Zakon ima 457 lanova rasporedjenih u deset zakonskih delova, i to:
Osnovne odredbe;
Preduzetnik;
Pravni oblici privrednih drutava;
Organizacija privrednog drutva;
Reorganizacija privrednog drutva;
Sticanje i raspolaganje imovinom velike vrednosti;
Posebna prava nesaglasnih akcionara i lanova;
Kaznene odredbe;
Prelazne i zavrne odredbe.
Ortako privredno drutvo je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka i radi obavljanja odreene delatnosti pod zajednikim poslovnim imenom, koje za svoje obaveze odgovara celokupnom svojom imovinom. Ortaci su solidarno odgovorni za sve obaveze drutva celokupnom svojom imovinom, ako s poveriocem nije drugaije ugovoreno.
Novine koje se odnose na ortako privredno drutvo pored navedenih su sledee: pravilo samostalnog poslovodstva i zastupstva, nema organa, poslovno ime ne mora biti lino, nije propisan obavezan ulog, jedan osnivaki akt.
Komanditno privredno drutvo je privredno drutvo koje osnivaju dva ili vie fizikih i/ili pravnih lica u svojstvu ortaka, radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranieno za njegove obaveze (komplementar), a najmanje jedno lice odgovara ogranieno do visine svog ugovorenog uloga (komanditor).
Za svoje obaveze komanditno drutvo odgovara celokupnom svojom imovinom. Ulog komanditora u komanditno drutvo moe biti novani i nenovani, ukljuujui i izvreni rad i usluge u komanditnom drutvu. Komanditor u komanditno drutvo unosi ceo ugovoreni ulog pre sticanja svojstva komanditora.
Kod drutva sa ogranienom odgovornou novine se odnose na: limit broja lanova (50); jedan osnivaki akt za Registar; ulog moe biti i u vidu rada i usluga drutvu; trokovi osnivanja su deo uloga; osnovni kapital je 500 evra u dinarskoj protivvrednosti; upis u Registar jednom godinje usled poveanja i smanjenja kapitala; nema ogranienja za sopstvene udele(uslov solventnost); dividende se mogu deliti lanovima drutva u svako doba (uslov solventnost); jaanje ovlaenja skuptine; sudsko sazivanje skuptine; odluivanje bez sednice za drutvo do 10 lanova; pobijanje odluka skuptine i zatita treih lica; obavezne organe (direktor i upravni odbor); pravilo samostalnih istupanja lanova uprave;mogunost kumulativnog glasanja za izbor i razreenje skuptine; fleksibilnost razreenja; izbor internog revizora ili odbora revizora; dranje, uvanje i pristup aktima; sudsko iskljuenje lana drutva; prestanak drutva po tubi manjinskih akcionara; izmenu osnivakog akta veinom glasova.
Akcionarsko drutvo je privredno drutvo koje osniva jedno ili vie pravnih i/ili fizikih lica u svojstvu akcionara radi obavljanja odreene delatnosti, pod zajednikim poslovnim imenom, iji je osnovni kapital utvren i podeljen na akcije.
Kod akcionarskog drutva novine se odnose na: jedan osnivaki akt za Registar; trokovi osnivanja su deo uloga; osnivanje nejavnim putem (zatvoreno drutvo sa 100 akcionara) i javnim putem (otvoreno drutvo: kotirano i nekotirano); nepostojanje akcija na donosioca; akcije sa nominalnom vrednou i bez nominalne vrednosti; ogranienje prenosa akcija kod zatvorenog drutva; preciziranje razloga ogranienja prenosa akcija; emisionu vrednost koja je trina vrednost; pravo preeg upisa akcionara; osnovni kapital; dividende se mogu deliti akcionarima u svako doba(uslov solventnost); sticanje sopstvenih akcija (ako ima rezerve nema limita); uslovno poveanje kapitala-zamena zamenjivih obveznica; obavezno preciziranje dana dividende i dana plaanja; istovremeno smanjenje i poveanje kapitala; sudsko sazivanje skuptine; obavezno sazivanje skuptine; pobijanje odluka skuptine i zatita treih lica; nitavnost ugovora o glasanju; jedna obina akcija, jedan glas; organi drutva zatvoreno (direktor ili upravni odbor); otvoreno (obavezan upravni i izvrni odbor); kumulativno glasanje za izbor i razreenje lanova upravnog odbora; jednogodinji mandat lanova upravnog odbora i izvrnih direktora; fleksibilnost razreenja; kotirano drutvo-interni revizor, nadzorni odbor ili odbor revizora; nezavisne komisije otvorenih drutava za imenovanje lanova upravnog, izvrnog odbora i komisije za naknade i nagrade; strunog poverenika; sekretara drutva; mogunost osnivakog akta od strane upravnog odbora ili kvalifikovane veine skuptine; preciziranje sluajeva glasanja akcionara s povlaenim akcijama; dranje, uvanje, pristup aktima drutva; prestanak akcionarskog drutva po tubi manjinskih akcionara.
Zakon o privrednim drutvima pravi razliku izmedju dva tipa akcionarskog drutva; zatvorenog (akcije se izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju osoba) i otvorenog (ako su upis i uplata akcija javni u vreme osnivanja drutva).
Zatvoreno akcionarsko drutvo moe imati najvie 100 akcionara medjutim drutvo e prerasti u otvoreno ako se broj akcionara povea i odri iznad te granice u periodu od godinu dana.
Za osnivanje zatvorenog akcionarskog drutva minimalni novani ulog osnovnog kapitala je 10.000 evra, a kod otvorenog akcionarskog drutva 25.000 evra. Ovaj limit moe biti i povean za osnivanje finansijskih i osiguravajuih organizacija, ali iskljuivo na osnovu propisanog zakona.
Otvoreno akcionarsko drutvo je drutvo iji osnivai u vreme njegovog osnivanja upute javni poziv za upis i uplatu akcija, javnom ponudom i prospektom u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima i zakonom kojim se ureuje trite hartija od vrednosti. U skladu s ovim zakonom, ono moe biti kotirano i nekotirano. Otvoreno akcionarsko drutvo ne moe ograniiti prenos akcija treim licima.
Due diligence akcionarskih drutava je jednostavniji nego due diligence drutva sa ogranienom odgovornou, dok je u skupini akcionarskih drutava to lake uiniti za javna nego za privatna akcionarska drutva.
Javna akcionarska drutva su obavezna da svoje finansijske izvetaje dostavljaju Komisiji za hartije od vrednosti i/ili berzi; da obavljaju skraenu verziju finansijskog izvetaja sa izvodom iz miljenja nezavisnog eksternog revizora o finansijskom izvetaju i da objave sve dogadjaje od posebnog uticaja na njihovu poslovnu finansijsku poziciju. Due diligence se u privatnim kompanijama mora uraditi sa posebnom panjom, zato to akcionarska drutva koja ne kotiraju na berzi nisu u obavezi objavljivanja svojih finansijskih izvetaja, kao to ih ne moraju dostavljati Komisiji za hartije od vrednosti i berzi, a isto tako, nisu u obavezi pribavljanja miljenja nezavisnog eksternog revizora o svojim finansijskim izvetajima. 3. FINANSIJSKI DUE DILIGENCE PROVERA POSLOVNOG FINANSIJSKOG KREDIBILITETA PRIVREDNIH
DRUTAVAFinansijskim due diligence-om se u vidu zajednikog imenitelja iskazuju svi faktori poslovanja privrednog drutva.
Zdravlje privrednog drutva iskazuje se osnovnim finansijskim izvetajima koji slue kao osnovna podloga za istraivanje i analizu finansijske situacije, kao i postavljanje dijagnoze zdravlja kompanije.
Polazei od injenice da nedostaci kompanija mogu biti prikriveni i da ih je teko identifikovati vano je znati itati i analizirati finansijske izvetaje. Garanciju verodostojnosti i pouzdanosti informacija koje se nalaze u finansijskim izvetajima , investitorima i poveriocima bi trebala predstavljati realnost da se finansijski izvetaji moraju raditi u skladu sa strogim Medjunarodnim standardima finansijskog izvetavanja i revizije, ukljuujui i medjunarodne raunovodstvene standarde.
S obzirom na negativna iskustva iz nedavne prolosti, sa izvesnom dozom panje i opreznosti bi se moralo prosudjivati o pouzdanosti finansijskih izvetaja. I pored strogih standarda koji se odnose na njihovo pripremanje, podloni su adaptacijama.
Kao posebne vrste i tipovi due diligence-a se navode: Finansijski;
Trini (komercijalni); Pravni.
Najea veza izmedju ova tri tipa je izmedju finansijskog i trinog due diligence-a.
Finansijskim due diligence-om je obuhvaen preteni deo trinog due diligence-a, a slinost je takodje, da oba odgovaraju na vei broj istih pitanja iako su to oigledno dva razliita podruja due diligence-a. Ono po emu se ova dva tipa razlikuju jeste injenica da za finansijski due diligence koristimo finansijske izvetaje ciljne kompanije, dok za trini pribavljamo uglavnom informacije izvan ciljne kompanije.
Pravni due diligence sadri regulativni okvir predhodna dva aspekta. U njemu se postepeno tretiraju imovinski odnosi i vlasnika struktura kapitala ciljne kompanije, eventualna intelektualna prava, ugovori sa posebnim partnerima, prava zaposlenih.
Osnovni finansijski izvetaji (bilans stanja, bilans uspeha, raun kapitala i raunovodstvene politike) indiciraju krvnu sliku privrednog drutva koja moe biti zadovoljavajua ili ukazivati na neko arite koje upuuje na potrebu dodatnih analiza poslovanja privrednog drutva.Najvea pretnja kvalitetom due diligence-a su finansijske prevare i obmane koje se, definiu kao namerno nerealno prikazivanje osnovnih elemenata finansijskih izvetaja privrednih drutava. Kreu se od bezazlenih, umerenih promena raunovodstvenih procena do opasnih preterivanja u iskazivanju lane dobiti. U postupku finansijskog due diligence-a posebnu stranu treba obratiti na sledee dve osnovne strategije manipulisanja raunovodstvom i to: strategija hipertrofirane dobiti u tekuem periodu s ciljem da se uini dopadljiva investitorima i kreditorima i strategija iskazivanja nieg iznosa dobiti u tekuem periodu, s ciljem da se tekua dobit odlae za naredni period i finansijski rezultati tekueg perioda prezentiraju loijim od realnih.
Strategija hipertrofirane dobiti je usmerena ka investitorima kojima bi akcije analiziranog privrednog drutva mogle biti interesantne, kao i eventualnim poveriocima. Posebno zainteresovani za korienje ove strategije su i menaderi kompanije, naroito u sluajevima u kojima im menaderski ugovori predvidjaju nagrade za ostvareni rezultat poslovanja. Kljunu ulogu u praktikovanju finansijskih prevara u kompanijama imaju raunovodje i revizori, a mogu ih obavljati pod pritiskom menadmenta, ili iz linih pobuda u vlastitom aranmanu.
Strukturu prvog osnovnog oblika manipulisanja raunovodstvom ine:Proknjien prihod, a usluga jonije izvrena;
Proknjien prihod, a kupac jo nije potvrdio prijem robe;
Prihod proknjien, mada kupac nema obavezu plaanja;
Kompenziranje neke vrednosti sa kupcem i knjienje kompenzacije kao prihoda.
Knjienje lanog prihoda je drugi oblik manipulisanja raunovodstvom, a ine ga: Gotovina primljena iz kredita proknjiena kao prihod;
Prinos na investiciju, proknjien kao prihod;
Rabat dobavljau vezan za budue kupovine, proknjien kao prihod.
Trei osnovni oblik manipulisanja raunovodstvom sastoji se iz: Poveanja profita prodajom podcenjene imovine;
Ukljuivanje prinosa ili zarade od investicije kao dela prihoda;
Prikazivanje prinosa ili zarade od investicije smanjenjem sopstvenih trokova;
Stvaranje prinosa reaniranjem pozicija u bilansu stanja.
etvrti oblik manipulisanja raunovodstvom je prikazivanje tekuih trokova u narednim ili u predhodnom poslovnom periodu sa sledeom strukturom:
Razgranienje normalnih operativnih trokova;
Promena raunovodstvenih politika i iskazivanje tekuih trokova u prethodnom poslovnom periodu;
Sporo amortizovanje trokova;
Izbegavanje da se smanji vrednost ili da se otpie oteena imovina ili imovina van upotrebe.
Peti oblik manipulisanja raunovodstvom predstavlja izbegavanje da se proknjie obaveze ili njihovo adekvatno smanjenje, a ine ga:Proputanje da se proknjie trokovi i obaveze koje se moraju izmiriti;
Smanjenje obaveza promenom raunovodstvenih predpostavki;
Prikazivanje sumnjivih rezervi kao prinosa;
Kreiranje lanih rabata.
Prikazivanje buduih trokova u tekuem poslovnom periodu sedmi je osnovni oblik manipulacije raunovodstvom, a ine ga:Naduvavanje iznosa posebnih trokova;Neodgovarajue prikazivanje trokova istraivanja u vezi sa struktuiranjem privrednog drutva;
Neodgovarajue prikazivanje diskrecionih trokova u tekuem poslovnom periodu. U postupku due diligence-a, posebnu panju treba obratiti na sledee mogunosti za manipulisanje raunovodstvom: Sloeni poslovni aranmani se ine nedovoljno razumljivim i imaju nedovoljnu praktinu vrednost;
Velike transakcije se obavljaju u poslednji as sa znaajnim uticajem na periodine i godinje finansijsko izvetavanje o prihodima;
Promena revizora zbog neslaganja sa menadmentom i angaovanje revizora koji e imati pozitivno miljenje o finansijskim izvetajima;
Preoptimistike prognoze menadmenta o perspektivi kompanije;
Finansijski rezultati koji se prikazuju dobri i mnogo bolji od konkurencije, a da su malo verovatni;
Insistiranje finansijskog menadera da prisustvuje svim sastancima Odbora za reviziju sa internom kontrolom ili eksternim revizorom;
Dosledna podudarnost planiranih i ostvarenih finansijskih rezultata;
Ogranienja u direktnoj komunikaciji izmedju interne kontrole i Odbora za reviziju;
Insajderska trgovina akcijama kompanije.
Da bi se spreile ili svele na minimum raunovodstvene manipulacije, kompanije posebno javne, moraju formirati odelenje interne kontrole i odbore za reviziju.
Pre samog postupka due diligence-a neophodno je proceniti stepen razvijenosti i snagu uticaja interne kontrole u upravljanju kompanijom. U svim kompanijama interna kontrola je veoma vana i zakonski regulisana, a i due diligence e se lake i bre obaviti u onim kompanijama u kojima interne kontrole adekvatnije obavljaju svoju funkciju. Interna kontrola prati politiku i procedure poslovnih aktivnosti kompanije i nastoji prepoznati osnovne rizike kojima je ona izloena, te obezbediti da se za akcionare i druge zainteresovane pripremaju fer i korektni finansijski izvetaji.
Da bi finansijski izvetaji bili sastavljeni u skladu sa Medjunarodnim raunovodstvenim standardima, kao i Medjunarodnim standardima finansijskog izvetavanja, odgovoran je i Odbor za reviziju, sa zadatkom da vri nadzor pripreme i dostavljanja finansijskih izvetaja regulatoru trita kapitala, kao i nadzor nad segmentom upravljanja rizicima poslovne kompanije.
Polazei od injenice da je odgovornost raunovodja i revizora u registrovanju poslovnih transakcija i finansijskom izvetavanju najvea, od njih se oekuje da disciplinuju menadment kompanije i pokau drugim strukama da se raunovodstvenim radnjama ne mogu prikazivati rezultati poslovanja u skladu sa eljama ve realnim podacima. Bilans stanja pokazuje imovinsku snagu kompanije, tj. ta ona poseduje (imovina, sredstva), s jedne strane, kao i to kako se i ime kompanija finansira (izvori sredstava) s druge strane. Ovaj finansijski izvetaj se iskazuje na odredjeni dan. Strukturu imovine kompanije ine:
Tekua (gotovina, hartije od vrednosti, potraivanja i zalihe) i
Stalna imovina (zemljite, gradjevinski objekti, oprema i sl.).Strukturu imovine kompanije ine:
Tekua (gotovina, hartije od vrednosti, potraivanja i zalihe) i
Stalna imovina (zemljite, gradjevinski objekti, oprema i sl.).
Deo imovine u kompaniji moe se nalaziti i u formi intelektualnih prava, dugoronih investicija u drugim kompanijama, odgodjenih trokova i sl. Dugovi i trajni (sopstveni) izvori (kapital) kompanije osnovni su izvori sredstava za finansiranje. Bilans uspeha indicira kako je kompanija napredovala i potroila novac.
Tri su kljune komponente bilansa uspeha: Prihodi od prodaje i/ili pruanja usluga;
Trokovi (operativni trokovi i kamate);
Dobit.
Sliku izvora finansijskih sredstava i njihovog korienja prua gotovinski tok (cash flow), koji predstavlja pregled priliva i odliva gotovine kompanije.
Tri su osnovna tipa gotovinskih tokova:
Operativni (poslovne aktivnosti kompanije);
Investicioni (ulaganja u realna dobra i hartije od vrednosti);
Finansijski (finansijske transakcije kompanije). Na pitanje ta kompanija ima i kako time upravlja odgovor se dobija iz kombinacije veliina iz bilansa stanja i bilansa uspeha.
Interesantni su sledei indikatori:
Obrt imovine;
Pokazatelj efikasnosti upotrebe duga;
Povrat na imovinu;
Povrat na kapital.
Posebna panja u analizi finansijske situacije poklanja se trinim indikatorima i to sledeim:
Zarada po deonici;
Trina kapitalizacija prema prihodima kompanije;
Koeficijent odnosa cena i dobiti.4. KORPORATIVNO UPRAVLJANJE
Pojam korporativnog upravljanja javlja se poetkom osamdesetih godina prolog veka u SAD-u kao reakcija na akvizicije od strane drugih kompanija. Poetkom devedesetih o korporativnom upravljanju se govori kao o pravilima igre za odnose izmedju akcionara i menadmenta, a prvu celovitu definiciju OECD usvaja 1992. godine, prema kojoj korporativno upravljanje predstavlja sistem upravljanja i kontrole akcionarskih drutava kojim se, u prvom redu, utvrdjuju i rasporedjuju prava i odgovornosti izmedju razliitih lanova akcionarskog drutva.
Raunovodstvena profesija ima vanu ulogu u ispunjavanju ciljeva korporativnog upravljanja zbog ega je posebno bitno utvrditi poziciju raunovodstvene profesije u Principima korporativnog upravljanja OECD-a.
Raunovodje su deo menadmenta koji definie i realizuje raunovodstvene politike; priznavanje merenja i obelodanjivanja finansijskih izvetaja kompanije; oni obavljaju eksternu reviziju s ciljem zatite interesa akcionara; realizuju sistem internih kontrola i internu reviziju kompanije; uestvuju u definisanju ciljeva kompanije prilikom izrade biznis planova.
Svetska banka definie korporativno upravljanje kao unapredjenje korporativnog potenja, transparentnosti i odgovornosti.
Korporativno upravljanje se definie u uem smislu kao odnos kompanija prema sopstvenim akcionarima, i u irem smislu kao odnos kompanije prema drutvu u celini.
Korporativno upravljanje je prema nekim definicijama nain na koji bi menadment i revizori trebali izvravati svoju odgovornost prema akcionarima. Ciljevi korporativnog upravljanja su: Zatita investitora;
Stabilizacija i razvoj finansijskih trita kapitala;
Stabilan razvoj ekonomije i drutva u celini.
PRINCIPI KORPORATIVNOG UPRAVLJANJAU poveanju razvoja finansijskih trita kao i nacionalnih ekonomija u celini posebno vanu ulogu ima prihvatanje Principa korporativnog upravljanja OECD-a koji polaze od razliitih koncepata razvoja korporativne strukture.
U zavisnosti od razvoja akcionarstva i korporativnog prava, u pojedinim zemljama, vei uticaj u upravljanju kompanijama imali su akcionari, dok u drugim zemljama menadmentu pripada vei uticaj. OECD je 1994. godine, polazei od razliitosti prakse razvoja korporativne strukture i upravljanja pojedinim zemljama, definisao i razvio, a 1999. godine objavio Principe korporativnog upravljanja.
U svetskim monetarnim, finansijskim institucijama i raunovodstvenim asocijacijama oni su prihvaeni do kraja 2002. godine.
Osnovna svrha Principa korporativnog upravljanja OECD-a jeste: Razvijanje i poboljanje legalnog, institucionalnog i regulatornog okvira korporativnog upravljanja;Pruanje vodia, uputstva i saveta za razvoj finansijskih trita;
Korporacija svih uesnika u razvoju korporativnog upravljanja.
Osnovni ciljevi Principa korporativnog upravljanja su:
Poboljanje ekonomske efikasnosti i rasta poslovnih subjekata u drutvu u celini; U jaanju poverenja i razvoju finansijskih trita. OECD je definisao est Principa korporativnog upravljanja i to:
Obezbediti osnov za efikasan okvir korporativnog upravljanja;
Prava akcionara i bitne vlasnike funkcije;
Fer tretman akcionara;
Uloga poverilaca u korporativnom upravljanju;
Obelodanjivanje i transparentnost;
Odgovornost menadmenta.
Prvi princip Korporativno upravljanje treba da promovie i razvija transparentnost i efikasno finansijsko trite, da primenjuje zakonske propise i jasno definie odgovornosti izmedju razliitih nadzornih i regulatornih tela.
Razgraniena prava i odgovornosti izmedju razliitih autoriteta u sudskoj praksi moraju biti jasno definisana, ime se doprinosi javnom interesu.
Drugi princip je usmeren na prava akcionara i vlasnike funkcije i glasi okvir korporativnog upravljanja treba da zatiti i olaka prava akcionara. U razliitosti od regulative i pravnih sistema razliitih drava, prava akcionara u pojedinim elementima mogu se razlikovati zbog ega ih je bitno uskladiti sa minimumom koji je OECD definisao.
Minimum kojim je OECD definisao prava akcionara su:
Zatita registrovanog vlasnitva;
Prenos i prodaja akcija;
Na blagovremenoj i zakonskoj osnovi primanja relevantnih i znaajnih informacija o akcionarskom drutvu;
Uestvovanje i glasanje na skuptini akcionara;
Biranje i smenjivanje lanova uprave;
Uestvovanje u profitu akcionarskog drutva.
Trei princip- korporativnog upravljanja se odnosi na jednakost i nepristrasnost u tretmanu akcionara. Okvir korporativnog upravljanja mora obezbediti fer tretman svih akcionara ukljuujui manjinske i inostrane akcionare. Svi oni moraju biti u prilici da dobiju uinkovitu naknadu za eventualnu povredu njihovih prava. Sve smetnje prekograninih glasanja treba otkloniti, odnosno procesi i postupci na skuptini akcionara treba da obezbede isti tretman svih akcionara.
etvrti princip - princip uloge poverilaca u korporativnom upravljanju glasi- okvir korporativnog upravljanja mora da prizna prava poveriocima definisana zakonom ili medjusobnim ugovorima; mora jaati aktivnu saradnju izmedju akcionarskih drutava i poverilaca u stvaranju dobara, radnih mesta kao i podravati finansijski znaaj kompanije.
Tamo gde su prava poverilaca zatiena zakonom, u sluaju da dodje do zloupotrebe njihovih prava oni moraju imati priliku za dobijanje adekvatne naknade.
U sluaju da poverioci uestvuju u procesu korporativnog upravljanja, mora im biti obezbedjen pristup relevantnim i istinitim informacijama na blagovremenoj i zakonskoj osnovi.
Peti princip Zemlje lanice OECD-a , s ciljem realizovanja svih Principa moraju stvoriti uslove za primenu principa koji se odnosi na obelodanjivanje i transparentnost, a glasi, korporativno upravljanje mora obezbediti da je izvreno blagovremeno i ispravno obelodanjivanje svih znaajnih pitanja koja se odnose na akcionarsko drutvo ukljuujui finansijsku situaciju, uspeh, vlasnitvo i upravljanje kompanijom.
Objavljivanje mora ukljuivati informacije o:
Finansijskoj situaciji i poslovnom uspehu kompanije;
Ciljevima kompanije;
Veinskom vlasnitvu akcija i glasakim pravima;
Politici plata uprave i kljunog menadmenta;
Informacijama o lanovima uprave ukljuujui njihovu kvalifikaciju, proces selekcije;
Proceni rizika;
Upravljakoj strukturi i politici;
Sadraju bilo kojeg pravilnika ili politike korporativnog upravljanja .
Informacije se moraju pripremiti i objavljivati u skladu sa najkvalitetnijim raunovodstvenim standardima.
Da bi se upravi i deoniarima obezbedile nepristrasne ocene o tome da li finansijski izvetaji istinito i fer predstavljaju finansijsku situaciju i uspeh kompanije u svim vanim pitanjima, neophodno je obezbediti da godinju reviziju obavljaju nezavisni, sposobni i kvalifikovani revizori.
esti princip - korporativnog upravljanja OECD-a glasi: okvir korporativnog upravljanja treba da obezbedi strateki vodi kompaniji, efiksan nadzor menadmenta od strane uprave, kao i odgovornost uprave kompanije njenim akcionarima.
Ovaj princip je razradjen u nekoliko elemenata i to:
lanovi uprave moraju delovari na osnovu potpune informisanosti, u najboljem interesu kompanije akcionara;
Uprava sve akcionare mora tretirati poteno, posebno u sluajevima gde odluke uprave mogu razliito uticati na grupe akcionara;
S ciljem obezbedjenja interesa deoniara uprava mora primeniti visoke etike standarde.
Uprava mora da ispuni i neke kljune funkcije koje ukljuuju: Revidiranje i vodjenje korporativne strategije;
Politiku procene rizika;
Glavni plan aktivnosti;
Godinji proraun poslovnog plana;
Postavljanje ciljeva;
Nadzor izvrenja;
Nadzor glavnih kapitalnih izdataka (investicije);
Realizaciju preuzimanja i prodaje.
Uprava ima funkciju da obezbedi integritet raunovodstva i sistema finansijskog izvetavanja kompanije, ukljuujui i nezavisnu reviziju kao i sistem internih kontrola, a naroito sistem upravljanja rizicima, finansijsku i operativnu kontrolu i uskladjenost sa zakonskim propisima i relevantnim standardima.
lanove uprave je potrebno obavezati na odgovornost, a da bi uprava mogla odgovoriti svim ovim zadacima, mora joj se obezbediti pristup tanim, relevantnim i blagovremenim informacijama. 5. NAELO ZATITE POVERILACA Utvrdjivanje i postavljanje pravila finansiranja inspirisano je zahtevom principa zatite poverioca ija se osnovna intencija sastoji u utvrdjivanju imovinskog bilansa koji otkriva realnu garantnu supstancu, koja e poveriocima omoguiti nadzor sigurnosti i odranja kapitala, pri emu kao garantna supstanca za poverioca slui sopstveni kapital (osnovni kapital, rezerva i nerasporedjeni dobitak).
S ciljem postavljanja normi finansiranja u skladu s principima sigurnosti i likvidnosti, pravila su usredsredjena na fiksiranje odredjenih relacija izmedju pojedinih elemenata bilansa stanja, kako unutar strukture pasive (vertikalna pravila), tako i unutar povezanosti aktive i pasive (horizontalna pravila).
S aspekta poverioca zahtevi sigurnosti i likvidnosti su odluujui za pokuaj da se preduzeima nametne, u formi pravila, obaveza finansiranja sopstvenim kapitalom.
Savremena nauna shvatanja potenciraju potrebu prilagodjavanja naina finansiranja individualnim prilikama privrednih drutava u skladu sa principima sigurnosti, likvidnosti i rentabilnosti.
Naelu likvidnosti, kome pogoduju obilne novane rezerve, i naelu sigurnosti, koje postavlja ogranienja naruavanju odnosa sopstvenog i tudjeg kapitala, protivuree zahtevi prema kojima princip maksimiranja rentabilnosti pretpostavlja minimalnu novanu rezervu i privlaenje tudjeg kapitala sve dok on doprinosi poveanju rentabilnosti.
Ugroavanje likvidnosti, bez obzira ime je motivisano, konkurie zahtevu rentabilnosti. Isto tako, niska rentabilnost u velikom broju sluajeva oznaava najveu smetnju reavanju problema likvidnosti.
Racionalno upravljanje finansijama privrednog drutva pretpostavlja optimalno uskladjivanje navedenih zahteva i ostalih naela finansijske politike, uskladjivanje iji je ideal maksimalna sigurnost i likvidnost, a da pri tome nita ne stoji na putu maksimalno mogue rentabilnosti.
Ispitivanje i ocena finansijske situacije podrazumeva kompleksnu analizu i dinamiki aspekt saznanja o stanju, kretanju i perspektivi razvoja u budunosti. Pored uvida u bilans stanja, za potpuniju sliku o finansijskoj situaciji potreban je uvid i u bilans uspeha, kao i podaci o novanim tokovima s ciljem sagledavanja zaradjivake sposobnosti i razvoja finansijske snage privrednog drutva. 5.1. PRIMARNA ZATITA POVERILACA ZASNOVANA
NA PRINCIPIMA SIGURNOSTI I LIKVIDNOSTI
Vladajue naelo klasinog shvatanja finansijskog poloaja privrednog drutva je princip zatite poverioca od rizika gubitka sredstava.
Korisnicima kredita potovanje principa sigurnosti omoguava izbegavanje prevelikog zaduivanja, fleksibilnost u finansiranju, osigurava stabilnost u poslovanju i nezavisnost u razvoju.
Polazei od zajednike karakteristike svih pravila finansiranja , da su izraz finansijske politike , mogue in je sistematizovati u sledee dve grupe:
Vertikalna pravila finansiranja (tangiraju samo pasivu bilansa stanja, odnosno sastav kapitala prema poreklu i ronosti);
Horizontalna pravila finansiranja (tangiraju odnose izmedju pojedinih delova izmedju aktive i pasive, tj. odnose izmedju pojedinih delova imovine i kapitala).
5.2. VERTIKALNA PRAVILA FINANSIRANJA KAO USLOV SIGURNOSTI
Vertikalna pravila finansiranja nastoje da postave normu za strukturu izvora finansiranja, nezavisno od strukture sredstava u aktivi bilansa stanja.
Najvea panja se poklanja pravilima koja tangiraju odnose izmedju sopstvenog i pozajmljenog kapitala, dok je broj pravila finansiranja koja tangiraju ostale odnose izmedju pojedinih vrsta kapitala daleko manji.
Za plasmane svojih sredstava poverioci su sigurnost traili iskljuivo u visini sopstvenog kapitala zajmotraioca.
Sa stanovita poverioca, vee uee sopstvenog kapitala u strukturi pasive bilansa stanja, uslovljava sposobnost kreditiranog privrednog drutva da prebrodi eventualne tekoe u poslovanju bez ugroavanja interesa poverioca.
Znatan broj autora, za potrebe analize finansijske situacije i ocenu kreditne sposobnosti koristi pravilo jednakosti sopstvenog i tudjeg kapitala, koje je poznato pod nazivom zlatno pravilo izravnjavanja rizika. Uee sopstvenih izvora treba da bude to vee, a uee od 50% se oznaava kao donja granica, koja ne bi smela da bude prekoraena, ako se ne eli ugroziti likvidnost.
Pored reavanja osnovnog odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala, formulisana su i neka pravila za odnose izmedju pojedinih vrsta kapitala, u okviru istog kvaliteta vlasnitva.
U razmatranjima odnosa izmedju dugoronog i kratkoronog kapitala istaknuto je da je ovaj odnos uslovljen imovinom preduzea i njenom strukturom, koja se razlikuje od preduzea do preduzea.
Vrednost tretiranih vertikalnih pravila finansiranja devalvirana je injenicom da su ona orijentisana na parcijalno posmatranje problematike finansijske strukture. Formulisanje politike privrednog drutva koja se tie njegove finansijske strukture ne moe se zasnivati na parcijalnim ciljevima finansijske politike, ve na integralnom obuhvatanju svih relevantnih momenata.
Posmatranjem i ocenom sigurnosti samo na osnovu odnosa izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala ne moe se nita saznati o razvoju imovinske situacije u budunosti jer ovakva ocena sigurnosti ima statiki karakter.
U skladu sa savremenim gleditima, statiki koncept sigurnosti je potrebno napustiti, a umesto toga sigurnost traiti u rentabilnosti, odnosno zaradjivakoj sposobnosti traioca kredita.
Prilikom ispitivanja kreditne sposobnosti traioca kredita, svako privredno drutvo je potrebno individualno tretirati.
5.3. HORIZONTALNA PRAVILA FINANSIRANJA KAO USLOV LIKVIDNOSTIHorizontalna pravila finansiranja bave se postavljanjem normi za odnose koji postoje izmedju pojedinih segmenata, odnosno delova imovine i kapitala s ciljem obezbedjenja likvidnosti.
Smisao svih tih pravila, zasnovanih na relacijama izmedju imovine i kapitala je u sagledavanju odgovora na pitanje da li je i u kojoj meri, u jednom trenutku, vreme vezivanja sredstava, koje proizilazi iz trukture imovine, uskladjeno s ronou kapitala u datoj strukturi finansiranja. U horizontalna pravila finansiranja ubraja se i pravilo finansiranja 1:1 koje postavlja zahtev za postojanjem jednakosti izmedju likvidne imovine prvog stepena (novane vrednosti i kratkorona potraivanja) i obaveza prvog stepena (kratkorone obaveze).
Pravilo finansiranja za obezbedjenje likvidnosti zahteva i pokrie rashoda, kao i usaglaanost rokova potreba za sredstvima i izvora finansiranja tih potreba.
Neelastinost pravila delimino koriguje pravilo finansiranja 2:1 koje slui za utvrdjivanje likvidnosti drugog stepena opte likvidnosti. Odnosno pravilo postavlja zahtev da odnos obrtne imovine prema kratkoronim obavezama bude najmanje 2:1.
Zahtev za vraanjem sredstava u iznosu i roku predstavlja kardinalno pravilo medjusobnog komuniciranja poslovnih partnera.
Ispunjavanje ovog zahteva, tj. vraanje zajma u iznosu i roku pretpostavlja odravanje ne samo statike likvidnosti, tj. sposobnosti plaanja dunika u momentu zaduenja, ve i dinamike likvidnosti, kao dugoron sposobnosti plaanja u nizu vremenskih taaka projeciranih sve do kraja poslovnog ivota privrednog drutva.
Princip zlatnog pravila finansiranja se sastoji u zahtevu da kredit koji neka banka moe dati, a da pri tome ne dodje u opasnost ispunjenja svojih obaveza, mora odgovarati kreditu koji banka uiva po iznosu i kvalitetu rokova.
Moto zlatnog pravila finansiranja je da se primljeni tudji kapital ne sme koristiti dugoronije nego to je dobijen.
Uslov za ouvanje likvidnosti preduzea je postojanje paraleliteta rokova izmedju izvora finansijskih sredstava i potreba finansiranih tim sredstvima. U osnovi zlatnog pravila finansiranja nalazi se parcijalni nain posmatranja koji polazi od pretpostavke da finansiranje pojedinih delova imovine zahteva dugoroni kapital koji odgovara vremenu angaovanja pojedinih delova imovine.
Sutina zlatnih bilansnih pravila finansiranja izraena je zahtevom da dugorono vezana imovina treba da bude finansirana dugoronim kapitalom, a kratkorono vezana imovina kratkoronim kapitalom.
Zlatno bilansno pravilo u uem smislu predstavlja zahtev da se postrojenjska imovina (osnovna sredstva) finansira sa dugoronim kapitalom, a obrtna imovina kratkoronim kapitalom.
Zlatno bilansno pravilo u irem smislu zahteva da se pored osnovnih i trajna obrtna sredstva finansiraju iz dugoronih izvora. Kratkoroni izvori finansiranja se mogu koristiti samo za finansiranje vanrednih potreba za obrtnim sredstvima.
Trajna, odnosno stalna, obrtna sredstva predstavljaju onaj iznos obrtnih sredstava koji preduzee mora da ima da bi obezbedilo barem minimalni nivo poslovanja. To se odnosi na novana sredstva, zalihe i kupce.
Novanih sredstava mora biti dovoljno kako bi se moglo odgovarati ustanovljenim obavezama, kao i tekuim obavezama. Zalihe sirovina i materijala moraju biti onolike da bi se moglo otpoeti sa proizvodnjom , a zalihe gotovih proizvoda onolike koliko je neophodno za izlazak na trite. Kupci, ulaganja u ovaj oblik obrtnih sredstava moraju da iznose barem onoliko za koliko obim realizacije premauje iznos prodaje za gotovo, i iznos naplaenih potraivanja od kupaca. 5.4. KRITIKA ANALIZA PRAVILA FINANSIRANJA
ZASNOVANIH NA SIGURNOSTI I LIKVIDNOSTIVertikalna pravila finansiranja u ijoj osnovi se nalazi princip sigurnosti, nastoje da fiksiraju relacije izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala, gde sopstveni kapital ima ulogu garanta, tj. poveriocu prua najvei stepen sigurnosti.
Kod privrednog drutva koje posluje samo sa sopstvenim kapitalom moe u toku poslovanja doi do poremeaja u krunom toku sredstava, to e za posledicu imati smanjenje priliva novanih sredstava, a istovremeno novane obaveze nastavljaju priticati normalnim intenzitetom.
Ukoliko takvo privredno drutvo posluje jo i nerentabilno, ostvareni su svi uslovi za pojavu nelikvidnosti i pored povoljnosti to je privredno drutvo poslovalo skoro iskljuivo sopstvenim kapitalom.
Privredno drutvo, s minimalnim ueem sopstvenih sredstava moe zahvaljujui visokoj rentabilnosti koja olakava uskladjivanje poveanja novanih obaveza i likvidnih sredstava imati zadovoljavajuu ocenu finansijskog poloaja.
Zahtev za obezbedjenjem sigurnosti je u dananjim uslovima poslovanja potrebno postaviti mnogo elastinije, odnosno odbaciti shvatanje po kome funkciju garantne supstance i kriterijuma kreditne sposobnosti vri jedino sopstveni kapital.
Funkciju kriterijuma primarne sigurnosti preuzeo je zahtev za rentabilnou , dok je ocena imovinskih prilika uzimanjem u obzir visinu garantne supstance zadrala poziciju sekundarne sigurnosti .
Osnovna intencija principa likvidnosti koji lei u osnovi horizontalnih pravila finansiranja je obezbedjenje sposobnosti plaanja privrednog drutva. Respektovanje normi koje horizontalna pravila finansiranja propisuju obezbedjuje likvidnost, a nepotovanje ugroava.
Preduzee moe bez ugroavanja likvidnosti pojedine segmente svoje imovine finansirati iz izvora finansiranja iji je rok otplate krai od vremena njihovog vezivanja, uz uslov da iz realizacije ostvaruje vei priliv sredstava od sume uloenih sredstava.
Na taj nain, ostvareni viak likvidnih sredstava moe se koristiti za vraanje dela pozajmljenih sredstava, tako da, iako je dolo do odstupanja od zlatnog pravila finansiranja, likvidnost preduzea nee biti naruena.
Zlatno pravilo finansiranja bi obezbedjivalo likvidnost privrednog drutva u sluaju jednokratne potrebe za finansijskim sredstvima.
Zlatno pravilo finansiranja e obezbedjivati likvidnost samo u sluaju ako su pored zahteva za uskladjenou zadovoljena jo dva uslova: da se iz tekuih prihoda vraa najmanje uloeni iznos finansijskih sredstava i da se po izvrenom vraanju dospelih obaveza mogu pribaviti nova finansijska sredstva.
Pod likvidnou se podrazumeva sposobnost izmirenja eksternih obaveza i sposobnost obezbedjenja nesmetanog odvijanja poslovnog procesa.
Tako shvaenu likvidnost moemo posmatrati s dugoronog i kratkoronog aspekta.
Dugorona likvidnost se moe definisati kao sposobnost privrednog drutva da izvri obaveze koje e dospeti u nekoj daljoj budunosti.
S gledita kratkorone likvidnosti relevantni su tokovi novanih sredstava. Poto se radi o obavezama koje dospevaju za plaanje u bliskoj budunosti, sposobnost privrednog drutva da podmiri te obaveze zavisie od odgovarajueg salda novanih sredstava, odnosno od brzine kojom e se ostali oblici sredstava pretvarati u gotovinu kojom e moi da izmire dospele obaveze. Pod likvidnou se podrazumeva sposobnost izmirenja eksternih obaveza i sposobnost obezbedjenja nesmetanog odvijanja poslovnog procesa.
Tako shvaenu likvidnost moemo posmatrati s dugoronog i kratkoronog aspekta.
Dugorona likvidnost se moe definisati kao sposobnost privrednog drutva da izvri obaveze koje e dospeti u nekoj daljoj budunosti.
S gledita kratkorone likvidnosti relevantni su tokovi novanih sredstava. Poto se radi o obavezama koje dospevaju za plaanje u bliskoj budunosti, sposobnost privrednog drutva da podmiri te obaveze zavisie od odgovarajueg salda novanih sredstava, odnosno od brzine kojom e se ostali oblici sredstava pretvarati u gotovinu kojom e moi da izmire dospele obaveze. 6. ZAKLJUAK
Kao pojam i profesionalna aktivnost due diligence e se sve ee susretati i u naoj praksi, to je i razumljivo zbog toga to tranzicija drutveno ekonomskog sistema, posebno u segmentu privatizacije dravne imovine, podrazumeva primenu due diligence.
Dobiti odgovor na pitanje svrsishodnosti i opravdanosti preuzimanja nameravanog poslovnog poduhvata, kljuni je cilj due diligence-a. Pouzdanost oekivanog odgovora e biti direktna posledica i verodostojnost izvora informacija na kojima se zasniva zakljuak due diligence-a.
Bitnih razlika u samom obavljanju due diligence-a nema i bez obzira na karakter imovine kompanija.
Navedenu imovinu kao i obaveze, potrebno je to je mogue realnije proceniti , uz napomenu da je procena i intelektualne imovine delotvorniji i zahtevniji zadatak od procene realne imovine.
Na analizi finansijskih izvetaja dominantno se zasniva finansijski due diligence, koji tei ka pogledu u budunost i naglaavanju onih aspekata poslovanja koji su kritini za preivljavanje, a to su sigurnost i uspenost poslovanja.
Za potrebe menadera, finansijski due diligence mora da obuhvati analizu finansijskih rezultata, finansijskih uslova, finansijske strukture i promena u finansijskoj strukturi. Za informacije koje potiu iz analize dobijene finansijskim due diligence-om su zainteresovani i svi drugi uesnici u poslovnim transakcijama, a najee investitori (vlasnici), menaderi, analitiari i drugi. 7. LITERATURA
1. Prof.dr Slobodan Vidakovi, Finansijski due diligence privrednih drutava, Novi Sad, 2007.
2. Zakon o privrednim drutvima, 2004.
PAGE 21
