Medjunarodno Poslovno Pravo (Skripta)

1

Doc. dr Selimovi Muharem

MEUNARODNO POSLOVNO PRAVOSkripta

2

Ova skripta slui za spremanje ispita Meunarodno poslovno pravo na PravnomFakultetu Internacionalnog Univerziteta u Brkom. Obuhvata osnove opteg i posebnogdijela pomenutog ispita.

3

SADRAJ

UVODNI DiOI)POJAM I PREDMET MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVAII)IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVAIzvori koji potiu iz meunarodnog javnog pravaIzvori koji potiu iz meunarodnog privatnog pravaIII)NAELA MEUNARODNOG POSLOVANJANaelo slobode poslovanja (trgovine)Naelo slobode saobraajaNaelo slobode transfera kapitalaNaelo minimalnog standarda ponaanjaNaelo univerzalne vanosti poslovnih aranmanaIV)PRINCIPI MEUNARODNOG POSLOVANJAPrincip najpovlaenije nacijePrincip nacionalnog tretmanaPrincip reciprocitetaPrincip preferencijalnog (povlaenog) tretmanaOPTI DiOI)DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVAII)ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJASistem UNIII)OPTI SPORAZUM O CARINI I TRGOVINI (GATT)Nastanak GATT-aOdrane runde pregovora pod okriljem GATT-aIV)SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJARezultati Urugvajske runde pregovoraOpti principi WTOV)MEUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)MMF danasVI)MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)VII)EVROPSKA UNIJAEvropski parlamentSavet EUEvropska komisijaEvropski sudNadlenost Evropskog sudaEvropska centralna banka (ECB)Evropska investiciona banka (EIB)Donoenje propisa u okviru EUVIII)SAVET EVROPEIX)SREDNJOEVROPSKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINI (CEFTA)X)ORGANIZACIJA ZA EKONOMSKU SARADNJU I RAZVOJ (OECD)XI)MEUNARODNA TRGOVINSKA KOMORA (ICC)XII)KONFERENCIJA UN O TRGOVINI I RAZVOJU (UNCTAD)XIII)KOMISIJA UJEDINJENIH NACIJA ZA MEUNARODNO TRGOVINSKO PRAVO(UNCITRAL)XIV)MEUNARODNI INSTITUT ZA UNIFIKACIJU PRIVATNOG PRAVA(UNIDROIT)Oblici unifikacije trgovinskog prava

4

XV)OSTALE ORGANIZACIJEXVa) SEVERNO-AMERIKI SPORAZUM O SLOBODNOJ TRGOVINSKOJ RAZMENI(NAFTA)XVb) ORGANIZACIJA ZEMALJA IZVOZNICA NAFTE (OPEC)XVc) MAGREBXVI)EKONOMSKE INTEGRACIJE U SVETU I CARINSKA UNIJAEkonomske integracijem carinske unijeOptimalna carinaEfekti carinske unijeXVII)SLOBODNE ZONEVrste slobodnih zonaXVIII)PRIVREDNE ORGANIZACIJE KAO SUBJEKTI MEUNARODNOGPOSLOVNOG PRAVAXIX)MULTINACIONALNA PREDUZEA- Propisi koji reguliu pitanje registracije i oblika privrednih subjekata na teritoriji BiHStrana ulaganjaOsnivanje preduzea u inostranstvuOtvaranje predstavnitava i poslovnih jedinica u inostranstvuOblici stranih ulaganjaStatus filijaleREAVANJE SPOROVA U MEUNARODNOM POSLOVNOM PRAVUI)REAVANJE MEUNARODNIH PRIVREDNIH SPOROVAUvodne napomeneOsnovni oblici reavanja meunarodnih privrednih sporova sud i arbitraaDejstva sudskog reavanja meunarodnih privrednih sporovaDejstva arbitranog reavanja meunarodnih privrednih sporovaMeunarodne arbitraeMeunarodni sud pravdeMeunarodni centar za reavanje investicionih sporovaVanija pitanja vezana za reavanje meunarodnih privrednih sporovaII)STALNI ARBITRANI SUDIIa) UVODNI DEOIstorija osnivanja Stalnog arbitranog sudaOpte karakteristike SudaRazvoj SudaSudsko i arbitrano reavanje sporova izmeu dravaIIb) STRUKTURA STALNOG ARBITRANOG SUDAIIc) NADLENOST STALNOG ARBITRANOG SUDAIId) POSTUPAK PRED STALNIM ARBITRANIM SUDOMPravila postupkaModel klauzuleArbitrana pravila UNCITRALIIe) DONOENJE ODLUKA OD STRANE STALNOG ARBITRANOG SUDAIIf) SPOROVI KOJI SU VOENI I KOJI SE VODE PRED STALNIM ARBITRANIMSUDOMSporovi koji su voeni pred SudomSporovi koji se sada vode pred SudomIIg) OSNOVNE KARAKTERISTIKE STALNOG ARBITRANOG SUDA

5

POSEBNI DiOI)NEKE OPTE KARAKTERISTIKE I PITANJA KOJA SE ODNOSE NA ZAKLJUENJEMEUNARODNIH PRIVREDNIH UGOVORAII)NEKE ZAJEDNIKE KARAKTERISTIKE UGOVORA U MEUNARODNOMPOSLOVNOM PRAVUIII)UGOVOR O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBEBitni elementi ugovora o meunarodnoj prodajiNebitni elementi ugovora o meunarodnoj prodaji robeDejstvo ugovora o meunarodnoj prodaji robePredmet ugovora o meunarodnoj prodaji robeCena robeZakljuenje ugovora o meunarodnoj prodaji robeObaveze prodavcaObaveze kupcaPosledice neispunjenja prodavevih obavezaDocnja kupca sa prijemom robePrelaz svojine i rizika kod ugovora o meunarodnoj prodaji robePosebni oblici ugovora o meunarodnoj prodaji robeIV)TRANSPORTNE KLAUZULEIncoterms pravila iz 1980. godineIncoterms pravila iz 1990. i 2000. godine, sa transportnim klauzulamaIncoterms pravila iz 2010. godineTransportne klauzule prema Optim uzansama za promet robomV)BEKA KONVENCIJA O MEUNARODNOJ PRODAJI ROBAStruktura Beke konvencijePodruje primene Beke konvencijeOpte odredbe Beke konvencijeOblik (forma) ugovoraIskljuenje primene Beke konvencijeVI)UGOVOR O MEUNARODNOM TRGOVINSKOM POSREDOVANJUPojamVrste posredovanjaZakljuenje ugovora o meunarodnom trgovinskom posredovanjuVII)UGOVOR O MEUNARODNOM TRGOVINSKOM ZASTUPANJU (AGENTURI)PojamVrste zastupanjaZastupanje inostranih firmi u domaoj zemljiZakljuivanje ugovora o meunarodnom trgovinskom zastupanjuObaveze i prava zastupnikaObaveze nalogodavcaVIII)KOMISIONI POSAO U MEUNARODNOM POSLOVANJUPojamZakljuenje ugovoraObaveze i prava komisionaraObaveze komitentaIX)UGOVOR O MEUNARODNOM USKLADITENJU ROBEPojamVrste skladitaZakljuenje ugovora o uskladitenjuObaveze skladitara i ostavodavca

6

X)MEUNARODNI UGOVOR O OSIGURANJUXI)MEUNARODNI UGOVOR O LIZINGUXII)UGOVORI O MEUNARODNOM PREVOZUXIIa) UGOVOR O MEUNARODNOM PREVOZU ROBE U POMORSKOJ PLOVIDBIXIIb) UGOVOR O MEUNARODNOM KOMBINOVANOM PREVOZU ROBEXIIc) UGOVOR O MEUNARODNOM TRANSPORTU ROBE UNUTRANJIMPLOVNIM PUTEVIMAXIId) MEUNARODNI PREVOZ ELEZNICOMOpte napomeneIzvori prava o meunarodnom prevozu robe eleznicomObaveze elezniceObaveze i prava poiljaocaTovarni listOdgovornost elezniceXIIe) MEUNARODNI DRUMSKI PREVOZIzvori prava o meunarodnom drumskom prevozuTovarni list u drumskom prevozu robeObaveze i odgovornost prevoznikaXIIf) MEUNARODNI VAZDUNI PREVOZVazduhoplovni tovarni listOdgovornost prevoznikaXIII)UGOVOR O MEUNARODNOM OTPREMANJU (MEUNARODNA PEDICIJA)pediterske potvrdeXIV)MEUNARODNI KREDITNI POSLOVI I UGOVORI O MEUNARODNOMKREDITUXIVa) VRSTE UGOVORA O MEUNARODNOM KREDITUXV)MEUNARODNI AKREDITIVMeunarodni, robni, dokumentarni, uslovljeni akreditivXVI)KLIRINGObim kliringaKlirinki rauniKlirinka valutaManipulativni kreditXVII)MEUNARODNI UGOVOR O FAKTORINGUOpte napomeneUgovor o faktoringuObaveze i prava faktoraXVIII)MEUNARODNI UGOVOR O FRANIZINGUXIX)MEUNARODNI UGOVOR O FORFETINGUXX)MEUNARODNI UGOVOR O INENJERINGUOpte napomeneUgovor o inenjeringuObaveze inenjerske organizacijeObaveze investitoraOdgovornost inenjerske organizacijeXXI)MEUNARODNI UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJEVrste ugovora o transferu tehnologijeObaveze davaoca tehnologijeObaveza korisnika tehnologije

7

UVODNI DIO

I) POJAM I PREDMET MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Meunarodno poslovno pravo je skup pravnih pravila kojima se reguliu meunarodni

ekonomski odnosi. To je disciplina koja se povezuje sa privrednim pravom, meunarodnim javnim

pravom, meunarodnim privatnim pravom, i drugim granama prava. Za predmet prouavanja

obuhvata meunarodne pravne odnose, promet roba i usluga i s tim u vezi se zakljuuju meunarodni

ugovori. Meunarodna plaanja, sudstvo, privredne arbitrae su opteg karaktera i predmet izuavanja

jedne drave koje se javljaju u meunarodnim poslovnim odnosima.

To je mlada pravna disciplina koja afirmaciju dobija u zadnje vreme. Odreeni autori smatraju

da treba da ima status posebne pravne discipline, a postoje i oni koji smatraju da se ne moe raditi o

posebnoj grani prava. Razvojem meunarodnih ekonomskih odnosa meunarodnog poslovnog

optenja izmeu poslovnih (privrednih) subjekata iz razliitih drava i uveanog prometa robe i usluga

na meunarodnim relacijama nuno je egzistiranje posebne pravne discipline, kao to je Meunarodno

poslovno (privredno) pravo.

Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava su:

- meunarodni privredni odnosi, kako u sferi prometa roba tako i usluga i svi meunarodni

privredni ugovori koji se u vezi sa tim prometom zakljuuju izmeu privrednih subjekata iz

razliitih drava;

- meunarodna plaanja, meunarodno sudstvo i meunarodne privredne arbitrae;

- meunarodne privredne i ekonomske organizacije opteg i regionalnog karaktera;

- privredne organizacije jedne drave koje se kao subjekti javljaju u meunarodnim poslovnim

odnosima.

Predmet izuavanja Meunarodnog poslovnog prava bilo bi kogentno imperativno pravo drave,

koja je posebno znaajno kao ograniavajui faktor meunarodnih poslovnih optenja. U imperativno

pravo spadaju svi oni instituti koji se odnose na spoljnotrgovinsko, devizno i carinsko poslovanje i

reim ili uslovi izvoza i uvoza, uslovi za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa, privremeni uvoz i

izvoz, obavljanje poslovnih delatnosti u inostranstvu, strana ulaganja u meunarodnom poslovnom

pravu, carinska ogranienja, devizna ogranienja i dr.

Meunarodno poslovno pravo izuava i norme i pravila dispozitivnog karaktera. To su pravila

koja privredni subjekti svojom voljom ugovaraju i odnose se na regulisanje njihovih ugovornih

odnosa. Postoji autonomija volja ugovornih partnera, ali je ona u delu meunarodnog poslovnog prava

dobrim delom i ograniena. Ogranienja slobode ugovaranja i autonomija volje poslovnih subjekata u

dve ili vie razliitih drava, vrlo je esto predviena i diktirana od strane ekonomski jaih subjekata u

meunarodnom poslovanju.

8

Subjekti Meunarodnog poslovnog (privrednog) prava kao subjekti Meunarodnog poslovnog

(privrednog) prava, pojavljuju se meunarodna zajednica, drava, kao i drutva koja obavljaju

odreene privredne delatnosti. Meunarodna zajednica nije subjekt prava, pa samim tim i nije subjekt

meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Meutim, vrlo esto, meunarodna zajednica indirektno

postaje znaajan faktor meunarodnog poslovnog (privrednog) prava.

Ujedinjene Nacije (UN) mogu neke drave i da iskljue od meunarodnog poslovnog

(privrednog) optenja, uvoenjem raznih mera zabrana i ogranienja uvoza, izvoza, transporta roba,

vrenja usluga i sl., kao oblika sankcija za neko njihovo ponaanje koje meunarodna zajednica

sankcionie, kao nedolino i neodgovarajue.

Drava je subjekt meunarodnog prava, a time i meunarodnog poslovnog (privrednog) prava.

Ona stupa sa drugim dravama u mnoge ekonomske i poslovne odnose, zakljuuje u vezi s tim

ugovore, dravne sporazume, a vezi sa ekonomskom razmenom roba i usluga. Na bazi ovih ugovora,

preduzea i drutva konkretizuju nizom ugovora generalne ugovore, odnosno opte ugovore, izmeu

dve ili vie drava.

II) IZVORI MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

- Meunarodno javno pravo

- Meunarodno privatno pravo

- Domae zakonodavstvo

Meunarodno poslovno pravo crpi izvore iz meunarodnog ugovornog prava, koje zakljuuju

odreene drave, bilo bilateralne ili multilateralne. Domae zakonodavstvo se odnosi na niz zakona

kao sto su Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o

preduzeima, koncesijama, stranim ulaganjima itd. Zakon koji prati ovu materiju je i Zakon o

obligacionim odnosima.

Postoji vie vrsta izvora meunarodnog poslovnog prava, kao to su na primer izvori koji potiu

iz meunarodnog javnog prava (meunarodno izvori i meunarodno obiajno pravo) izvori koji potiu

od meunarodnog privatnog prava, izvori koji potiu iz autonomnog domaeg zakonodavstva, izvori

iz autonomnog meunarodnog trgovinskog prava kao to su tipski ugovori, obiaji i uzanse, opti

uslovi poslovanja, kodifikovana prava.

- Izvori koji potiu iz meunarodnog javnog prava

Meunarodni ugovori se odnose na meunarodne ekonomske i privredne odnose, a

predstavljaju znaajan izvor meunarodnog poslovnog (privrednog) prava. Radi se o dvostranim ili

9

viestranim ugovorima koji se u pravu nazivaju i konvencijama. Dvostrane konvencije se nazivaju

bilateralnim konvencijama i njih najee zakljuuju iz oblasti meunarodnog poslovno prava i

meunarodnih ekonomskih odnosa, odreena drava sa drugom dravom i reguliui meusobno

ekonomske i privredne odnose. Za meunarodno poslovno (privredno) pravo znaajni su multilateralni

ili viestrani sporazumi i konvencije koje zakljuuje vie drava meusobno, kao to je to bio Opti

sporazum o carinama i trgovini (GATT), tj. Sporazum o Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), kao

organizacija koja je formirana umesto GATT-a.

Konvencije predstavljaju snaan izvor meunarodnog poslovnog prava i obavezne su za zemlje

koje su pristupile i ratifikovale takve meusobne konvencije. Od trenutka ratifikacije ista konvencija

predstavlja ak i snaniji izvor prava u odnosu na domae zakonodavstvo i domae propise. U sluaju

sukoba (kolizije), ratifikovane konvencije i domaeg zakona, jau pravnu snagu ima pravna norma iz

meunarodne konvencije, nego pravna norma iz domaeg zakona.

Meunarodno obiajno pravo u meunarodnom prometu roba i usluga pojavljuju se obiaji,

posebno oni koji se primenjuju dugi niz godina. Ovakvi obiaji za dugom primenom esto se

kodifikuju ili prenose u druge izvore prava, na primer, meunarodne konvencije opte uslove

poslovanja. Mogu se pojavljivati obiaji i uzanse za poslovanje na odreenom tritu ili u odreenoj

oblasti, delatnosti, kao na primer, prometni obiaji.

Prometni obiaji se esto u meunarodnim trgovinskim odnosima javljaju kao nekodifikovani i

nastaju stihijno u svakodnevnoj trgovinskoj praksi. Obiaji su posebno znaajni kada se radi o

distancionim prodajama, isporukama robe, dostavljanja robe, tehnikim reenjima u transportnim

sredstvima pri prevozu robe u meunarodnom transportu. Poslovni obiaji imaju znatno iru primenu

od prometnih obiaja, na primer, poslovni obiaji u vezi sa projektovanjem i izgradnjom objekata i dr.

Poslovni obiaji su optiji i odnose se na odreene grane i privredne oblasti, a prometni obiaji

na jedno preduzee. Poslovni obiaji predstavljaju odreeni opteprihvaen nain poslovanja pri

obavljanju robnog prometa i vrenju usluga sa inostranstvom.

Kodifikovana pravila nastala su dugom upotrebom i primenom odreenih postupaka i pravila

u meunarodnom poslovnim optenjima. Kada se ti obiaji dugim nizom upotrebe prihvate od veine

poslovnih subjekata, posebno od ekonomski jaih dolazi do njihove kodifikacije od strane

meunarodnih privrednih organizacija.

Meunarodna trgovinska komora u Parizu je izvrila kodifikaciju u meunarodnim trgovakim

poslovima meunarodne prodaje sa transportnim klauzulama i preuzimanja rizika, u vezi sa prevozom

i oteenjem robe u toku tog prevoza na jednu od ugovornih strana (prodavca i kupca), poznata kao

INCOTERMS.

Opti pravni principi u meunarodnom pravu predstavljaju znaajne izvore meunarodnog

poslovnog prava kojima se omoguava u mnogim dravama zatita odreenih prava i interesa. Princip

10

uzajamnosti (reciprociteta) omoguava jednoobrazno postupanje u odnosu na svakog pravnog subjekta

u dve razliite drave, posebno kod primene bilateralnih konvencija. Reciprocitet predstavlja znaajan

princip meunarodnog poslovnog prava. Po principu reciprociteta, omoguava se konkretnom

subjektu da ostvari neko pravo u odreenoj dravi, ali isto tako, da i subjekt iz te drave (koja je takvo

pravo dala) ima pravo da u toj dravi (iji subjekt ostvario neko pravo), realizuje takvo ili slino

pravo. Princip koordinacije tj. snaga u meunarodnom poslovnom pravu se pre svega moe odnosi na

subjekte meunarodnog poslovnog prava, gde isti treba da pri zakljuenju i realizaciji meunarodnog

poslovnih poslova, putem koordinacije svojih volje ugovaraju meunarodne privredne poslove. Ta

koordinacija volja esto se potiskuje u drugi plan od strane ekonomski jaih subjekata koji nameu

svoju volju, diktiraju uslove pri zakljuenju ugovora i dr.

- Izvori koji potiu iz meunarodnog privatnog prava

Meunarodno privatno pravo regulie odnose pravnih i fizikih lica, kao graanskopravne

odnose sa elementom inostranosti, ali i odnose koji se odnose na meunarodno poslovno pravo (npr.

dravna pripadnost preduzea i dr.).

Izvori domaeg prava

Domae pravo, kao i domae zakonodavstvo, stvara odreene opte akte kojima se reguliu

odreeni ekonomski odnosi sa inostranstvom. Tu se pre svega radi o zakonima, kojima se regulie

spoljnotrgovinsko poslovanje. To su kogentni propisi, imperativne prirode, koji ine ekonomski javni

poredak jedne drave. Domai privredni subjekti ne mogu u svom poslovanju sa inostranstvom

zanemariti pri zakljuivanju i realizaciji poslovnih odnosa iz oblasti prometa robe i usluga, pozitivne

zakonske propise svoje zemlje. Inostrani privredni subjekti, pored svojih autonomnih propisa, moraju

imati u vidu domae zakonodavstvo nae zemlje, kada su im poslovni partneri nai privredni subjekti.

U naem pozitivnom pravu moe se istai vie zakona, koji su od posebnog znaaja za meunarodno

poslovanje naih privrednih subjekata ali i stranih privrednih subjekata: Zakon o spoljnotrgovinskom

preduzeu, Zakon o deviznom poslovanju, Zakon o preduzeima, Zakon o stranim ulaganjima,

Carinski zakon i dr. Za ugovore u meunarodnom poslovnom pravu, posebno je u naem pravu

znaajan Zakon o obligacionim odnosima. Ovaj zakon je osnovni izvor prava za ugovore u poslovnom

pravu.

Izvori prava koji reguliu meunarodne poslovne operacije

U ove izvore prava mogu se istai oni izvori koji reguliu meunarodni robni promet i usluga.

Radi se o graanskim i trgovakim zakonicima ili drugim odgovarajuim izvorima prava koje donosi

odreena drava, nacionalnim propisima javnog prava i sl.

11

Autonomno meunarodno trgovinsko pravo

Pravila autonomnog meunarodnog trgovinskog prava dovode do pravne sigurnosti subjekata

koje ista primenjuju u meunarodnim poslovnim odnosima i kao takve predstavljaju vrlo znaajan

izvor meunarodnog poslovnog prava.

Drugi izvori meunarodnog poslovnog prava

Ovde spadaju tipski ugovori za razne poslove robnog prometa. Kao izvori meunarodnog

poslovnog prava, mogu da poslue i opti uslovi poslovanja (pediterskih, skladinih i drugih

organizacija), koji su doneti od strane nacionalnih granskih udruenja. Takoe, znaajan izvor su i

poslovni i proizvodni standardi.

Arbitrana praksa i praksa nacionalnih sudova

Predstavljaju znaajan izvor meunarodnog poslovnog prava. Arbitrana praksa usklauje

odreeni nesklad koji postoji izmeu pravila nacionalnih zakonodavstava.

III)NAELA MEUNARODNOG POSLOVANJA

- Naelo slobode poslovanja (trgovine)

Apsolutno shvatanje naela slobode trgovine bi znailo pravo na razmenu dobara unutar jedne

drave i izmeu drava bez ikakvih ogranienja. Meutim, sloboda trgovine kao apsolutne slobode

teko da je ostvarena bilo kad i bilo gde. Upravo na taj nain je i Meunarodni sud pravde formulisao

naelo slobode trgovine bez ogranienja u principu.

Sloboda trgovine, u svojoj sutini, a sa stanovita meunarodnog privrednog prava, znai

slobodu uvoza i slobodu izvoza roba i usluga. Meutim, u realnosti, kao to je navedeno, potpunog

ostvarenja naela slobode trgovine nema, ili nije ostvareno, niti u takvom znaenju i moe da bude

ostvareno.

Prvo ogranienje apsolutne slobode trgovine je ogranienje u pogledu roba kojima se moe

trgovati, odnosno za koje vai sloboda trgovine. U svim, ili gotovo svim dravama sveta postoje robe

koje je zabranjeno stavljati u promet i u zemlji i u inostranstvu: na primer, trgovina opojnim drogama.

Sa druge strane, trgovina nekim robama se stavlja pod kontrolu drave, pre svega zbog toga to se radi

o opasnim stvarima: na primer, trgovina orujem i eksplozivnim sredstvima.

Takoe, postoje i ozbiljna ogranienja u pogledu nekih usluga, koje su zabranjene ili ograniene

u nekim dravama sveta: npr, prostitucija, pornografske usluge, trgovina robljem i sl.

12

Zbog svega toga, naelo slobode trgovine bi trebalo razumeti kao naelo organizovane slobode

trgovine, koje je optekorisno za razvoj meunarodnih ekonomskih odnosa i koje ne podriva ni

nacionalne pravne sisteme, ni moralne vrednosti. Navedeni sluajevi ogranienja naela slobode

trgovine ni na koji nain ne ugroavaju to naelo; naprotiv, omoguavaju da ono slui razvoju

meunarodnih ekonomskih odnosa.

Tako shvaeno naelo slobode trgovine moe biti ugroeno nekim pojedinanim postupcima

drava koji se primenjuju samo prema nekim dravama i ne odnose se na sve drave. Jedna od takvih

mera koja negira naelo slobode trgovine je primena monopola u trgovini. To je pojava u kojoj jedna,

ili vie drava, daju monopol na trgovinu jednoj dravi, ili jednoj grupi drava. Na taj nain, dravi, ili

drugom privrednom subjektu, kome se daje takav, monopolski poloaj obezbeuje se povlaeni

poloaj na tritu, dok se to pravo odrie svim treim dravama ili subjektima.

Drugi primer takvog ponaanja, koje ugroava naelo slobode trgovine, je obezbeivanje

odreenih preferencijala jednoj dravi, ili privrednom subjektu na teritoriji jedne drave ili grupe

drava. Preferencijalni poloaj ne znai potpuni monopol, ali obezbeuje neke olakice na tritu koje

ne vae za sve jednako: na primer, sloboda ugovaranja poslova direktnom pogodbom umesto javnim

konkursom (tenderom). Razume se da su sva ta ponaanja nepoeljna sa stanovita naela slobode

trgovine. Sa stanovita tog naela poeljno ponaanje je izjednaavanje poloaja svih subjekata koji se

javljaju na tritu, bez bilo kakve pozitivne ili negativne diskriminacije.

- Naelo slobode saobraaja

Obavljanje Meunarodnog poslovanja podrazumeva mogunost slobodne komunikacije izmeu

privrednih subjekata razliitih drava. Ta komunikacija moe biti povodom uspostavljanja poslovnog

odnosa (pregovori, zakljuivanje ugovora i sl.), ali je ona mnogo ee u funkciji relizacije preuzetih

obaveza i sastoji se u transportu i isporuci robe sa teritorije jedne na teritoriju druge drave. Svako

ogranienje ili ometanje ostvarivanja naela slobode saobraaja za svoju neposrednu posledicu ima

dovoenje u pitanje ili onemoguavanje ostvarenja naela slobode trgovine. Ovo stoga to su po

prirodi stvari sve meunarodne poslovne operacije distancionog karaktera, iji se ekonomski efekti

poslovnih aranmana ostvaruju prevozom roba ili pruanjem usluga sa teritorija jedne drave na

teritoriju druge drave, pri emu se esto vri prelazak i preko teritorija treih drava (tranzit). Prema

vrstama transportnih komunikacija naelo slobode saobraaja moe se ralaniti na: a)

naelo slobode plovidbe; b) naelo slobode kopnenog prevoza; c) naelo slobode vazdune plovidbe.

- Naelo slobode transfera kapitala

Normalno funkcionisanje meunarodnih ekonomskih odnosa, pored nesmetanog protoka roba i

usluga sa inostranim elementon, za svoju pretpostavku ima i slobodu plaanja za tako isporuenu robu,

13

odnosno izvrene usluge. Stoga sloboda transfera novca u znaajnoj meri odreuje domaaj primene

naela slobode trgovine. Naime, bilo kakva ogranienja u pogledu mogunosti plaanja

prekograninog prometa robe, odnosno vrenja usluga direktno utiu na uslove u kojima se

realizuje sloboda trgovine. U tom smislu, ova dva naela su uzajamno uslovljena. Kao posebno

obeleje ovog naela treba istai da se ono, pored primarnog znaaja u smislu plaanja za izvrene

obaveze za isporuenu robu i pruene usluge, u sve veoj meri, pojavljuje se i kao pravilo slobodnog

plasmana kapitala u inostranstvo i to, kako u smislu njegovog investicionog ulaganja, tako i

poslovanja na meunarodnim inansijskim tritima.

- Naelo minimalnog standarda ponaanja

Naelo minimalnog standarda ponaanja predstavlja skup pravila o zatiti stranih subjekata

meunarodnog poslovanja, koje savremene drave moraju da obezbede i garantuju stranim

privrednim subjektima, koji obavljaju dozvoljene privredne aktivnosti na njihovoj teritoriji.U odnosu

na ostala naela Meunarodnog poslovanja, naelo minimalnog standarda ponaanja je

vieg ranga. Ono se primenjuje uvek ak i u sluajevima, kada su ostala naela Meunarodnog

poslovanja suspendovana ili ograniena iz razloga dejstva doputenih izuzetaka u njihovoj

primeni. Stoga, ovo naelo predstavlja i onaj segment poslovne sigurnosti sa kojim privredni subjekti

uvek mogu da raunaju prilikom preduzimanja poslovnih aktivnosti na teritoriji druge

drave. U tom smislu, ni jedna drava savremenog sveta ne moe da izbegne davanje odreenih

prava stranim subjektima, u minimalno utvrenom obimu, ukoliko uopte eli da ostvari

meunarodnurazmenu dobara i usluga sa drugim dravama. Preciznije odreenje sadrine naela

minimalnog standarda ponaanja je teko dati. Ovo naelo predstavlja pravni i poslovni standard

ponaanja, koji sa promenjenim okolnostima poprima razliitu sadrinu. Ono je u principu odreeno

dostignutim civilizacijskim nivoom poslovnih komunikacija izmeu subjekata meunarodnog

poslovanja i u funkciji je obezbeenja i garantovanja onog minimuma pravne i poslovne sigurnosti

koju drave ne mogu da dovedu u pitanje. Stoga e i domaaj primene naela minimalnog

standarda ponaanja zavisiti od vremena i uslova njegove primene, odnosno od vrste poslovnih odnosa

u koje stupaju subjekti meunarodnog poslovanja.

- Naelo univerzalne vanosti poslovnih aranmana

Naelo univerzalne vanosti poslovnih aranmana znai da su ugovori, koje su subjekti

meunarodnog poslovanja zakljuili, a koji su validni shodnom primenom propisa i pravila po kojima

su zakljueni, vae na teritoriji svih drava savremenog sveta, te da ne mogu biti osporeni od strane

jedne od tih drava. Ovo naelo u sebi sadri primenu i dva osnovna pravila poslovnog prava. Prvo, to

je naelo autonomije volje ugovornih strana, shodno kome subjekti poslovnog odnosa

14

samostalno donose odluku o stupanju u odreeni poslovni odnos, odreuju prirodu tog odnosa,

utvruju svoja uzajamna prava i obaveze, kao i duinu trajanja poslovnog odnosa. Iako je naelo

autonomije volje, pod pritiskom zahteva modernog poslovnog prometa, u mnogim svojim

aspektima ogranieno, ipak ono i dalje proizvodi dejstva i ini osnovu naela univerzalne

vanosti poslovnih aranmana. Drugo naelo proizilazi iz pravila pacta sunt servanda,

shodno kome ugovor poslovnih partnera predstavlja zakon za njih, te su te odredbe pravno

obavezujue za ugovorne strane i moraju se izvravati u dobroj meri. S tim u vezi je i primena pravila

zabrane protivrenog ponaanja u primeni ugovornih odredbi. Naelo univerzalne vanosti

poslovnih aranmana pored pravne, obezbeuje i poslovnu sigurnost, kako subjekata

meunarodnog poslovanja, izmeu kojih je zakljuen konkretan poslovni aranman, tako i ostalih

poslovnih i drugih subjekata koji, na osnovu tako zakljuenih aranmana, stiu odreena prava i

obaveze.

IV) PRINCIPI MEUNARODNOG POSLOVANJA

- Princip najpovlaenije nacije

Princip najpovlaenije nacije podrazumeva unoenje u ugovor o meunarodnom

poslovanju odredbe, shodno kojoj e ugovorne strane uzajamno priznati, u ugovorom odreenoj

oblasti prava, povlastice i olakice koje su od bilo koje ugovorne strane date ili e biti date bilo kojoj

treoj strani. Klauzula najpovlaenije nacije, po pravilu, daje se prilikom regulisanja

odnosa izmeu drava, kao subjekata meunarodnog poslovanja, ali i efektivnih nosioca

suverene vlasti na njihovoj teritoriji. Osnovni cilj ugovaranja, odnosno odobravanja ovog principa

je nastojanje da se sprei privredna diskriminacija i ima za tenju uspostavljanje jednakih

uslova privreivanja u irim, pa ak i u globalnim okvirima. Princip najpovlaenije nacije proizilazi

iz bilateralnih ugovora i predstavlja vid slobodno manifestovanih dobrih privrednih, ali i

politikih odnosa koji postoje izmeu tih drava. Meutim, ovaj princip moe biti

predmet regulisanja i u multilateralnim sporazumima, kada drave, lanice odreene

meunarodne organizacije, utvrde primenu ovog principa kao osnove njihovih uzajamnih

odnosa (npr. GATT i Svetska trgovinska organizacija), s ciljem eleminisanja bilo kakvih oblika

diskriminacije do kojih moe doi u poslovanju privrednih subjekata tih drava. Ovaj princip ima

sledea karakterna obeleja:

a ) Ugovaranje statusa najpovlaenije nacije odnosi se samo na iskljuivanje mogunosti

davanja povlaenog poloaja nekoj treoj zemlji. Meutim, to ne znai da pod dejstvo ovog principa

spadaju povlastice i druge pogodnosti koje jedna drava odobrava svojim graanima, kao ni

povlastice i druge pogodnosti koje se daju izmeu drava koje sainjavaju saveznu dravu

(federaciju ili konfederaciju);

15

b) Poloaj najpovlaenije nacije ne iskljuuje mogunost uzajamnog uspostavljanja

posebnih pogodnosti izmeu drava ugovornica, koje nisu odobrene treim dravama. Ovo, naravno,

ukoliko sa tom treom dravom nije takoe ugovorena klauzula najpovlaenije nacije, ve su te

pogodnosti date po nekom drugom osnovu;

c) Prava i povlastice, koje proizilaze iz principa najpovlaenije nacije, po svojoj sadrini

utvruju se poreenjem sa takvim pravima i povlasticama koje su date ili e biti date treim dravama,

a po svom dejstvu stupaju na snagu danom ugovoranja ovog principa, odnosno danom njegovog

odobravanja, ako su odobrene posle ugovaranja principa najpovlaenije nacije;

d) Odobravanjem statusa najpovlaenije nacije ne vri se navoenje domaaja

primene ovog principa. Obim prava i pogodnosti, koje iz njega proizilaze, u prvom redu zavisi od

ve datih povlastica, kao i pogodnosti koje e ubudue biti date treim dravama. Stoga je ovaj

princip izuzetno fleksibilan i omoguava odravanje istog nivoa dobrih poslovnih odnosa izmeu

privrednih subjekata drava ugovornica, bez potrebe njegovog stalnog redefinisanja.

Domaaj primene principa najpovlaenije nacije, kao to je navedeno, moe u

znatnoj meri biti ogranieno autonomijom volje ugovornih strana, u smislu njegovog

blieg prilagoavanja posebnim uslovima u kojima e se realizovati. Meutim, nezavisno od ovog

osnova modifikacije primene principa najpovlaenije nacije, u odreenim sluajevima, primena ovog

principa je ograniena, odnosno sasvim iskljuena. U tim sluajevima nije mogue ugovarati primenu

ovog principa. To su sledei sluajevi: a) pogranini ili malogranini promet; b) postojanje carinske

unije; i c)suprotnost domaem, odnosno meunarodnom javnom poretku.

- Princip nacionalnog tretmana

Po ovom principu, drava stranim privrednim subjektima koji posluju u njoj obezbeuje isti

poloaj koji obezbeuje i domaim privrednim subjektima. Primena principa nacionalnog tretmana

moe se predvideti ugovorom izmeu dve drave, ali je mogue da ga drava primenjuje i jednostrano,

bez ugovorne obaveze.

Posledice koje ovaj princip ima za strane uesnike u privrednom ivotu mogu da budu razliite.

U nekim pitanjima, unutranji propisi su irelevantni za strane uesnike privrednih odnosa, jer se na

njih ne primenjuju. Meutim, u nekim oblastima, princip nacionalnog tretmana ima poseban znaaj.

Na primer, od znaaja je za strane privredne subjekte da imaju pristup domaim sudovima, da imaju

jednak poloaj u finansijskim institucijama i pred dravnim organima i sl. U tom pogledu, princip

nacionalnog tretmana moe da obezbedi stranim privrednim subjektima i vie prava nego to bi to

mogao najpovlaeniji tretman. Ponekad je razlika u ekonomskim sistemima drava prepreka primeni

principa nacionalnog tretmana. U tim sluajevima, taj tretman se posebno ureuje meunarodnim

ugovorima.

16

- Princip reciprociteta

Princip reciprociteta, odnosno uzajamnosti predstavlja jedan od osnovnih principa

meunarodnih odnosa i u sebi sadri pretpostavku istih prava i pravnog statusa subjekata koji stupaju

u taj odnos. Ovaj princip za svoju sadrinu ima identino postupanje od stane subjekata

meunarodnog poslovanja (po pravilu drava ugovonica) u njihovim meusobnim privrednim

odnosima. Shodno tom principu reim poslovanja, kao i sve pogododnosti, prava i

olakice koje je jedna drava dala drugoj, za poslovanje njenih, privrednih subjekata na

teritoriji drave koja je ove pogodnosti dobila, primenjuju se i na privredne subjekte te drave kada

obavljaju poslovne aktivnosti na teritoriji drave koja je ove pogodnosti dala. Primena

principa reciprociteta (uzajamnosti) moe biti ugovorena ili jednostrano utvrena. U ovom drugom

sluaju, da bi se primenio princip reciprociteta, zahteva se postojanje takve odluke i od strane drave

iji privredni subjekti ele da posluju na teritoriji drave koja je utvrdila ovaj princip, odnosno da se

princip uzajamnosti primenjuje de facto u praksi poslovanja privrednih subjekata (faktikireciprocitet).

- Princip preferencijalnog (povlaenog) tretmana

Preferencijalni (povlaeni) princip u Meunarodnom poslovanju predstavlja uvoenje

razliitog tretmana subjekata meunarodnog poslovanja, zavisno od njihove nacionalne pripadnosti.

Na osnovu ovog principa obezbeuje se povlaeni poloaj privrednih subjekata iz odreene drave,

prilikom poslovanja na teritoriji drave koja ga je odobrila. Preferencijalni princip se ogleda u nizu

pogodnosti, povlaenog tretmana, snienja stopa carinske tarife, oslobaanja od plaanja carine,

manjeg poreskog i uopte fiskalnog optereenja, povoljnijeg reima spoljnotrgovinske razmene dobara

i usluga i dr., kojima se omoguavaju povoljniji uslovi poslovanja privrednim subjektima iz odreene

drave u odnosu na ostale strane subjekte privreivanja. Primena preferencijalnog (povlaenog)

principa predstavlja direktno naruavanje naela slobode trgovine, te iz tih razloga, kao izuzetak od

pravila, primena ovog principa mora biti izriito odreena. Njegova primena moe biti na osnovu

jednostrane odluke jedne drave, kojom se privrednim subjektima druge drave daje povlaeni

poloaj, ali moe da proistekne i iz bilateralnih, odnosno multilateralnih

sporazuma.Naroito je est primer unoenja klauzule o direktnoj ili podrazumevajuoj primeni ovog

principa u sporazumima koji se zakljuuju u okvirima meunarodnih organizacija regionalnog

karaktera. U ne tako retkim sluajevima primena principa preferencijalnog (povlaenog)

tretmana je osnovni razlog zbog koga se odreena drava odluuje da pristupi konkretnoj

meunarodnoj organizaciji regionalnog karaktera.

17

OPTI DEO

I) DRAVA KAO SUBJEKT MEUNARODNOG POSLOVNOG PRAVA

Obzirom na injenicu da su regulisani meunarodni odnosi nastali u relacijama

koje su uspostavljeni izmeu drava, to je i prirodno da su drave prvi i osnovni subjekti

meunarodnog poslovanja. Kada se govori o dravama, kao osnovnim subjektima meunarodnog

poslovanja, potrebno je posebno istai njihovu osobinu priznanja ex iure proprio (po sopstvenom

pravu) statusa subjekta meunarodnog poslovanja, to konkretno znai da one same imaju mo

sopstvenog ustanovljenja kao subjekta meunarodnog poslovanja, kao i da poseduju

kreativnu sposobnost stvaranja ostalih subjekata meunarodnog poslovanja. Drave su subjekti

sa najveom merom meunarodno pravne i shodno tome poslovne sposobnosti. Njihovom voljom

je stvoren meunarodno pravni poredak, kao okvir meunarodnog poslovanja, te svi ostali

subjekti uzimaju uee u tom poslovanju srazmerno meri koja odgovara ulozi i funkcijama drave,

kao osnovnog subjekta meunarodnih odnosa. U ostvarivanju uloge, koju ima kao subjekt

meunarodnog poslovanja, mogu se razlikovati sledee funkcije koje drava ostvaruje u

odnosima meunarodnogposlovanja:

a) Drava u meunarodnim poslovnim odnosima uestvuje u svojstvu nosioca

suverenih ovlaenja i u tom svojstvu obezbeuje stvaranje unutranjih i meunarodnih pravnih okvira

za nastanak meunarodnih poslovnih odnosa, u koje e stupati drugi subjekti meunarodnog

poslovanja (regulatorna funkcija). Ostvarivanje ove funkcija obezbeuje donoenjem internih propisa,

kojima se ureuju pitanja od znaaja za uspostavljanje i realizaciju meunarodne poslovne saradnje

domaih privrednih subjekata sa stranim pravnim i fizikim licima. Ovi propisi, po svojoj prirodi,

spadaju u domen javnog poretka odreene drave, te su po tom osnovu obavezni za sve druge subjekte

meunarodnog poslovanja, kada posluju na teritoriji odreene drave. Pored toga drava, preko svojih

organa vlasti, uestvuje u zakljuivanju bilateralnih, odnosno multilateralnih sporazuma sa drugim

dravama kojima se ureuje niz pitanja od znaaja za nesmetano i uspeno ostvarivanje meunarodne

poslovne saradnje;

b) U smislu zatite nacionalnih interesa, drava je ovlaena na preduzimanje niza mera

kojima titi svoje unutranje trite, obezbeuje uravnoteen razvoj privrednih grana svoje

privrede, odrava ravnoteu platno bilansne pozicije sa inostranstvom, potencira promociju i razvoj

komparativnih prednosti svoje privrede i vri druge poslove, kojima se kontroliu uslovi ostvarivanja

meunarodnog poslovanja i spreavaju mogui tetni efekti tog poslovanja na domau privredu

(kontrolno nadzorna funkcija). U domenu uspostavljanja poslovnih odnosa sa inostranim elementom i

izvrenja prava i obaveza po tom osnovu, drava je ovlaena da uvodi mere i ogranienja iz domena

odobravanja izvoznih i uvoznih dozvola, davanja saglasnosti o raznim oblicima meunarodnih

18

poslovnih odnosa, donoenje odluka o zabrani uvoza ili izvoza odreenih proizvoda, odobravanje

plaanja u odreenoj valuti, diskrecione primene odreenih ovlaenja koja postoje na osnovu

carinskih propisa i donoenje drugih mera, koje spadaju u domen ekonomske politike te drave;

c ) Najzad, drava i sama stupa u razne poslovne odnose i to kako sa drugim dravama, tako i sa

ostalim subjektima meunarodnog poslovanja. U tom svojstvudrava se pojavljuje kao subjekt

meunarodnog poslovanja preuzimajui i izvravajui odreena prava i obaveze, koje stricto sensu

spadaju u materiju meunarodnog poslovanja (poslovna funkcija). Ostvarujui ovu funkciju, radi

zadovoljenja svojih posebnih potreba, drava se preko svojih organa pojavljuje kao subjekt

meunarodnog poslovanja povodom zakljuivanja i realizacije brojnih poslovnih aranmana. Bitno je

da ovom prilikom drava neposredno uspostavlja poslovne odnose sa drugim subjektima

meunarodnog poslovanja, te da za izvrenje tako uspostavljenih odnosa neposredno

odgovara svojom imovinom. Brojne su mogunosti pojave drave kao neposrednog uesnika u

meunarodnim poslovnim odnosima, u svojstvu subjekta meunarodnog poslovanja i one

zavise od drutveno ekonomskih odnosa koji postoje u toj dravi, kao i od stepena

razvoja njene privrede.

II) ORGANIZACIJA UJEDINJENIH NACIJA

Organizacija ujedinjenih nacija (OUN) ili krae Ujedinjene nacije (UN) je meunarodna

organizacija koja se deklarie kao globalno udruenje vlada koje sarauju na polju meunarodnog

prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti. Osnovana je 1945. godine

od strane 51 drave, ukinuvi Drutvo (Ligu) naroda.

Od 2011. godine, 193 zemlje su lanice Ujedinjenih nacija, ukljuujui sve meunarodno

priznate nacije, osim Vatikana (koji je odbio lanstvo, i ima status posmatraa), Kukovih ostrva,

Palestine (koja ima status de facto drave, ali jo nije pravno priznata), Nijuea (ijom spoljnom

politikom rukovodi vlada Novog Zelanda).. Palestina i Vatikan imaju parlamentarne posmatrake

misije pri UN.

Iz svog sedita u Njujorku, zemlje lanice UN i njene specijalizovane agencije upravljaju i

odluuju o administrativnim pitanjima na redovnim sastancima koji se odravaju svake godine.

Organizacija je podeljena na administrativna tela, kao to su Generalna skuptina Ujedinjenih nacija,

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, Ekonomski i socijalni savet Ujedinjenih nacija, Starateljski

savet Organizacije ujedinjenih nacija, Sekretarijat Ujedinjenih nacija i Meunarodni sud pravde, kao i

tela koja se bave upravljanjem svim ostalim agencijama UN, kao to je npr., UNICEF.

Ujedinjene nacije su osnovane kao naslednica Drutva naroda, za koje su mnogi smatrali da su

neefikasne u ulogama meunarodnih upravnih tela. Drutvo naroda je osnovano kao odgovor na Prvi

svetski rat, na pretpostavkama da bi jedna takva organizacija mogla spreiti takve ratove, ali ipak nije

19

uspelo da sprei izbijanje Drugog svetskog rata. Najvea prednost koje Ujedinjene nacije imaju nad

Drutvom naroda je sposobnost da odravaju i isporue oruane snage svojih lanica kao mirotvorce.

Termin Ujedinjene nacije skovao je predsednik SAD Frenklin Delano Ruzvelt tokom Drugog

svetskog rata, kojim je oznaio Saveznike. Prvi put je formalno korien 1. januara, 1942. u

Deklaraciji Ujedinjenih nacija, koja je angaovala Saveznike na principima Atlantske povelje i

obavezala ih da ne sklapaju pojedinano mir sa Silama osovine.

Ideja o Ujedinjenim nacijama je razraena u deklaracijama potpisanih na Saveznikim

konferencijama u Moskvi, Kairu i Teheranu tokom 1943. Godine. Od avgusta do oktobra 1944.

godine, predstavnici Francuske, Republike Kine, Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih Drava, i

Sovjetskog Saveza sastali su se kako bi razradili planove na imanju Damberton Ouks u Vaingtonu. Ti

i kasniji razgovori proizveli su predloge koji opisuju smisao postojanja organizacije, njenog lanstva i

organa, kao i sporazume za odravanje meunarodnog mira i sigurnosti i meunarodne socijalne i

ekonomske saradnje.

Dana 25. aprila 1945.godine, poela je prva konferencija Ujedinjenih nacija o meunarodnim

organizacijama u San Francisku. Pedeset nacija koje su imale svoje predstavnike na konferenciji

potpisalo je Povelju Ujedinjenih nacija dva meseca kasnije, 26. juna. Poljska nije imala predstavnike

na konferenciji, ali joj je sauvano mesto meu originalnim potpisima, koji je dodala kasnije.

Ujedinjene nacije su nastale 24. oktobra 1945. godine, poto su Povelju ratifikovale pet stalnih lanica

Saveta bezbednosti Republika Kina, Francuska, Sovjetski Savez, Ujedinjeno Kraljevstvo, i

Sjedinjene Drave i veina ostalih 46 potpisnica.

S poetka, organizacija je bila poznata pod nazivom Organizacija ujedinjenih nacija, ili OUN.

Meutim, od 1950-ih, spominju se i kao Ujedinjene nacije, ili skraeno UN.

Sistem Ujedinjenih nacija se finansira na dva naina: oporezivanjem i dobrovoljnim prilozima

zemalja lanica. Regularni dvogodinji budet UN i njenih agencija finansira se oporezivanjem. Na

Generalnom zasedanju odreuje se budet i odluuje porez za svaku lanicu. Ovo je uglavnom

zasnovano na relativnoj sposobnosti svake zemlje da plati porez, mereno prihodima po glavi

stanovnika, zajedno sa drugim faktorima.

Ustanovljen je princip da UN ne treba da budu previe zavisne ni od jedne lanice za

finansiranje njenih projekata. Stoga, postoji maksimalni iznos, tj. najvea suma kojom bilo koja

lanica moe biti oporezovana. U decembru 2000.godine, na zasedanju je izmenjen nivo poreza kako

bi bolje odraavao trenutnu situaciju u svetu. Kao deo ovih izmena, regularan budetski maksimum je

smanjen sa 25% na 22%. Sjedinjene Amerike Drave su jedina lanica koja ispunjava taj maksimum,

ali i dalje duguje organizaciji na stotine miliona dolara. Do 1. januara 2008, 10 najveih finansijskih

doprinosilaca mirovnim operacijama Ujedinjenih nacija su: Sjedinjene Drave, Japan, Nemaka,

Ujedinjeno Kraljevstvo, Francuska, Italija, Kina, Kanada, panija i Juna Koreja.

Posebni programi UN koji nisu ukljueni u regularan budet (kao to su UNICEF, UNDP,

UNHCR, i Svetski program hrane) se finansiraju dobrovoljnim prilozima vlada zemalja lanica. Jedan

20

deo ovoga je u obliku poljoprivrednih dobara kao donacija unesreenim podrujima, ali vei deo

predstavljaju novane donacije.

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija se nalazi na elu Sekretarijata, jednog od glavnih organa

Ujedinjenih nacija, i deluje kao de facto predsednik i lider Ujedinjenih nacija.

- Sistem UN

Sistem Organizacije ujedinjenih nacija predstavlja itavu mreu meunarodnih organizacija (za

razliku od Organizacije ujedinjenih nacija koje su samo jedna od mnogih organizacija u sistemu),

sporazuma i konvencija stvorenih od strane Organizacije ujedinjenih nacija.

Sistem je zasnovan na pet osnovnih organizacija (ranije est, Starateljski savet Organizacije

ujedinjenih nacija je prestao sa radom 1994.godine):

1) Generalna skuptina Organizacije ujedinjenih nacija,

2) Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija,

3) Ekonomski i socijalni savet Organizacije ujedinjenih nacija,

4) Sekretarijat Organizacije ujedinjenih nacija, i

5) Meunarodni sud pravde.

Generalna skuptina Organizacije ujedinjenih nacija (GS OUN) je jedna od pet glavnih organa

Organizacije ujedinjenih nacija. ine je sve zemlje lanice Organizacije ujedinjenih nacija i sastaju se

na redovnim godinjim zasedanjima koje saziva predsednik izabran od veine predstavnika.

Kao jedino telo OUN u kome sve zemlje lanice imaju predstavnike, Skuptina slui kao forum

lanicama na kojima raspravljaju o pitanjima meunarodnog prava i donose odluke o daljem

funkcionisanju organizacije.

Redovno godinje zasedanje Generalne skuptine obino poinje treeg utorka u septembru i

zavrava se sredinom decembra, sa izborom predsednika Generalne skuptine na poetku svakog

zasedanja. Opte zasedanje poinje kada kada se sve lanice pojave na zasedanju u roku od 6 dana.

Tradicionalno, generalni sekretar se prvi obraa skuptini, a zatim i predsednik skuptine i brazilski

predstavnik. Prvo zasedanje je odrano 10. januara 1946.godine u Sredinjoj dvorani Vensminsterske

palate u Londonu kojoj je prisustvovala 51 zemlja.

Za izglasavanje na Generalnoj skuptini o vanim pitanjima rasprave o miru i bezbednosti;

reizbor lanova organa; pristupanje, suspenzija, i iskljuenje lanica; budetska pitanja potrebna je

dvotreinska veina prisutnih lanica na zasedanju. Ostala pitanja se izglasavaju prostom veinom.

Svaka lanica ima po jedan glas. Osim izglasavanja novog budeta, izmeu ostalog i nivo poreza za

lanice, skuptinske rezolucije nisu obavezujue za lanice. Skuptina daje preporuke po bilo kom

pitanju koje se tie OUN, osim po pitanjima mira i bezbednosti koje su u nadlenosti Saveta

21

bezbednosti. Sistem jedna zemlja, jedan glas teoretski omoguava zemljama koje ine 8% svetske

populacije da izglasaju rezoluciju sa dvotreinskom veinom.

Tokom osamdesetih godina 20.veka, Skuptina je postala mesto dijaloga na relaciji Sever-Jug

rasprave po pitanjima odnosa izmeu industrijskih zemalja i zemalja u razvoju. Ova pitanja su

postala znaajna zbog ubrzanog rasta i promene sastava lanstva OUN. Tokom 1945.godine,

Ujedinjene nacije su imale 51 lana. Sada ima 193, od kojih vie od dve treine ine zemlje u razvoju.

Zbog njihove brojnosti, zemlje u razvoju su esto u mogunosti da odreuju teme dnevnog reda

zasedanja (preko koordnisanih grupa kao to je G77), karakter rasprava, i konane odluke. Za mnoge

zemlje u razvoju, UN predstavlja izvor njihovog diplomatskog uticaja i mesto za izgradnju

meunarodnih odnosa.

Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija (SB OUN) je najvanije telo Organizacije

ujedinjenih nacija, zadueno za odravanje mira i bezbednosti u svetu. Dok ostali organi Organizacije

ujedinjenih nacija samo daju preporuke lanicama OUN, Savet bezbednosti ima ovlaenja da donosi

odluke koje lanice moraju da potuju, kako stoji u Povelji Organizacije ujedinjenih nacija. Odluke

Saveta se nazivaju rezolucijama. Predsedavanje Savetu bezbednosti se rotira i traje jedan mesec.

Ekonomsko-socijalni savet Ujedinjenih nacija je organ koji se bavi ekonomskim i socijalnim

razvojem zemalja lanica, kao i promocijom socijalnih usluga i politike. Glavni ciljevi su globalno

poveanje standarda stanovnitva, puna zaposlenost, socijalno zdravlje, ljudska prava i slobode i

kulturni i obrazovni razvoj.

Ekonomski i socijalni savet pomae Generalnoj skuptini u promovisanju meunarodne

ekonomske i socijalne saradnje i razvoja. Ekonomski i socijalni savet ima 54 lana, koje bira

Generalna skuptina na mandat od tri godine. Iako su sve lanice Ujedinjenih nacija podobne pri

izboru, lanice koje ine zemlje Prvog sveta su bile favorisane u proteklim godinama. Predsednik se

bira na period od godinu dana meu malim ili srednjim silama predstavljenim u Ekonomskom i

socijalnom savetu. Svaki lan Ekonomskog i socijalnog saveta ima jedan glas, a odluke donosi veina

prisutnih lanica. Ekonomski i socijalni savet se sastaje jednom godinje u julu na etvoronedeljnom

zasedanju. Od 1998. godine, odrava se drugi sastanak svakog aprila sa ministrima finansija vodeih

komisija Svetske banke i Meunarodnog monetarnog fonda (MMF). Nezavisno posmatrano od

specijalizovanih tela kojima koordinira, Ekonomski i socijalni savet funkcionie kao i ostali organi UN

tj. pripuklja informacije, savetuje zemlje lanice, i daje preporuke. Pored toga, Ekonomski i socijalni

savet usmerava i koordinira rad pomonih tela UN, gde je i najaktivniji.

Meunarodni sud pravde je glavni sudski organ Ujedinjenih nacija. Sedite suda je u Palati

mira u Hagu, Holandija. Osnovan je 1945. godine prema odredbama Povelje Ujedinjenih nacija, a

poeo je sa radom 1946., kao naslednik Stalnog suda za meunarodno pravo. Statut Meunarodnog

22

suda pravde, slian statutu njegovog prethodnika, je glavni konstitutivni dokument koji ustanovljava i

regulie rad Suda. Meunarodni sud pravde ne treba meati sa Meunarodnim krivinim sudom, koji

takoe potencijalno ima globalnu nadlenost. Engleski i francuski su dva zvanina jezika suda.

Rad Suda karakterie irok opseg sudskih aktivnosti. Glavna funkcija je reavanje pravnih

parnica koje podnose drave i davanje pravnih saveta meunarodnim organima i agencijama. Broj

parnica pred Meunarodnim sudom pravde je bio relativno mali, ali od 1980.- ih je oito jaala volja

da se koristi Sud, naroito meu zemljama u razvoju, iako su se Sjedinjene Drave povukle od

prisilnog sudstva 1986.godine, to znai da priznaju nadlenost suda od sluaja do sluaja.

Meunarodni sud pravde ini petnaest stalnih sudija koje bira Generalna skuptina i Savet

bezbednosti UN sa spiska lica koja nominuju nacionalne grupe u okviru Stalnog arbitranog suda.

Izborni proces je ureen u lanovima 4-12 Statuta Meunarodnog suda pravde. Sudije slue mandat od

devet godina i mogu biti ponovo izabrani. Izbori se odravaju svake tree godine, uz penzionisanje

treine sudija svaki put, kako bi se osigurao kuntinuitet u okviru suda.

Ako sudija umre za vreme mandata, praksa je da se izabere sudija iste nacionalnosti koji bi

zavrio mandat. Ne mogu biti izabrana dvojica sudija iste nacionalnosti. Prema lanu 9 Statuta

Meunarodnog suda pravde, lanstvo Suda treba da predstavlja glavne oblike civilizacije i najvie

pravne sisteme sveta. U sutini, ovo predstavlja opte pravo, civilno pravo i socijalistiko pravo. Od

1960- ih svaka od pet stalnih lanica Saveta bezbednosti (Francuska, Kina, Rusija, Velika Britanija, i

Sjedinjene Drave) su uvek imale sudiju u Meunarodnim sudu pravde. Izuzetak je Kina (republika

Kina do 1971., Narodna Republika Kina od 1971., pa nadalje), koja nije imala svog sudiju u Sudu od

1967. do 1985., zato to nije predloila kandidata. Pravilo o geopolitikom sastavu radnog stola postoji

uprkos injenici da ne postoji odredba o tome u Statutu Meunarodnog suda pravde.

lan 2 Statuta Suda, odreuje da sve sudije treba da budu izabrane bez obzira na njihovu

nacionalnost meu licima visokog moralnog karaktera, koji su ili kvalifikovani za najviu sudsku

dunost u svojim zemljama ili poznati kao pravnici sa odgovarajuim poznavanjem meunarodnog

prava. Nezavisnost suda je opisana u lanovima 16-18 Statuta Suda. Sudija Meunarodnog suda

pravde ne moe da bude ni na jednom drugom poloaju, niti da radi kao savetnik. Sudija moe biti

razreen dunosti jedino tajnim glasanjem ostalih lanova Suda. Uprkos ovim pravilima, nezavisnost

sudija Meunarodnog suda pravde je esto dovoena u pitanje. Na primer, tokom procesa Nikaragva

protiv Sjedinjenih Drava, Sjedinjene Drave su izdale zvanino saoptenje kojim je reeno da ne

mogu da izdaju osetljive materijale pred Sudom zbog prisustva sudija iz drava Istonog bloka.

Sudije mogu izdati zajedniku presudu ili dati zasebna miljenja. Odluke i savetodavna

miljenja donose se veinom, a u sluaju podjednake podele miljenja, odluka predsednika je

odluujua. Sudije mogu dati i zasebna miljenja u suprotnosti sa ostalima.

23

III)OPTI SPORAZUM O CARINI I TRGOVINI (GATT)

- Nastanak GATT-a

U periodu posle Drugog svetskog rata uoena je potreba za stvaranjem novog meunarodnog

ekonomskog okvira. Njega bi inili: Meunarodni monetarni fond, Meunarodna banka za obnovu i

razvoj i meunarodna organizacija koja bi delovala u oblasti trgovine. Bilo je predvieno da to bude

Meunarodna trgovinska organizacija (ITO), kao trea meunarodna ekonomska organizacija koja bi

regulisala meunarodnu trgovinu, za razliku od prve dve koje su prvenstveno finansijskog karaktera.

U arhitekturi posleratne izgradnje, moemo rei da je GATT bio poslednja impresivna struktura

meunarodne ekonomske saradnje. Nakon tekih ratnih godina trebalo je dati podstrek razvoju

trgovine, to se na najbolji nain moglo uraditi ostvarenjem liberalizacije trgovine i zaustavljanjem

protekcionistikih mera, koje su ostale na snazi jo od 30-ih godine prolog veka. Zato je u Havani

sazvana Konferencija o trgovini i zaposlenosti pod okriljem Ekonomsko socijalnog saveta UN

(ECOSOC). Razgovori na tu temu su rezultirali u Havanskoj povelji iz 1948. godine, kojom je trebalo

stvoriti osnove jedne takve meunarodne organizacije, kao i privremenu komisiju iji bi zadatak bio

sazivanje prve konferencije ove organizacije. Ipak, ova Organizacija nikada nije osnovana kako je tada

osmiljena, usled odbijanja ratifikacije od strane amerikog Kongresa.

Radi izrade nacrta povelje budue meunarodne trgovinske organizacije, februara 1946. godine,

u Ujedinjenim nacijama usvojena je rezolucija o osnivanju Pripremnog komiteta za Konferenciju

Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti. Na drugom zasedanju Pripremnog komiteta, aprila 1947.

godine, u enevi, voeni su bilateralni pregovori o carinskim koncesijama. Pregovori su zavreni

uspehom, a rezultat je konkretizovan u okviru Opteg sporazuma o carinama i trgovini (General

Agreement on Tariffs and Trade - GATT). GATT je stupio na snagu 1. januara 1948. godine i bilo je

predvieno da predstavlja samo privremeno, prelazno reenje za regulisanje meunarodne trgovine na

multilateralnom nivou, sve do stupanja na snagu pravila Meunarodne trgovinske organizacije. U

prvoj rundi pregovora, dakle u procesu formiranja GATT-a, ostvareno je 45.000 carinskih koncesija,

koje su obuhvatale 10 milijardi dolara, odnosno vrednost od oko jedne petine tadanje svetske

trgovine. Zamiljen kao privremeni trgovinski sporazum, GATT u samom poetku nije imao

institucionalnu strukturu. Ona se razvijala postepeno.

Havanska konferencija, odnosno Konferencija Ujedinjenih nacija o trgovini i zaposlenosti,

zapoela je rad 21. XI 1947. godine na Kubi, a okonala 24. III 1948. godine, kada je potpisana

Havanska povelja o Meunarodnoj trgovinskoj organizaciji. Za ITO se smatralo da e biti

specijalizovana ustanova Ujedinjenih nacija, koja bi se bavila, do tada nedovoljno istaknutim,

pitanjem meunarodne trgovinske saradnje. Povelju je potpisalo 50 zemalja, a bilo je potrebno 20

ratifikacija. I tih 20 ekalo je na odluku amerikog Kongresa. Posle odbijanja amerikog Kongresa da

to uini, preostalo je okretanje Sporazumu GATT-a. Moe se zakljuiti da je ova velika ideja naila na

24

znaajan i presudan otpor od strane velikih sila, naroito SAD, koje nisu mogle prihvatiti da

nacionalnu trgovinsku politiku podvrgnu multilateralnoj kontroli jedne nadnacionalne institucije.

Stvaranje ITO imalo je cilj kompletiranje procesa institucionalizacije meunarodnih ekonomskih

odnosa koji je zapoet u Breton Vudsu 1944. godine, osnivanjem Meunarodnog monetarnog fonda i

Meunarodne banke za obnovu i razvoj. Tako bi se stvorila jedna integrativna celina koja bi

obuhvatala: meunarodne novane tokove (IMF), meunarodne investicije (IBRD) i meunarodnu

trgovinu (ITO).

Do osnivanja Svetske trgovinske organizacije (World Trade Organisation - WTO) 1995. godine,

GATT je ostao jedini multilateralni instrument koji regulie meunarodnu trgovinu. GATT je

meudravni ugovor koji regulie oblast meudravne trgovinske saradnje. Formulisani su ciljevi

osnivanja GATT-a. To su: podizanje ivotnog standarda, obezbeivanje pune zaposlenosti,

obezbeivanje rastueg realnog dohotka i efektivne tranje, poveanje upotrebe resursa, proirenje

proizvodnje i razmene dobara. Da bi se to ostvarilo uloga je GATT-a da olaka smanjenje barijera

trgovini i obezbedi veu jednakost uz potovanje trinog pristupa za sve ukljuene strane. Prema

nekim autorima vano je napomenuti i to da u okviru GATT-a nigde nije pomenuto ostvarenje

potpuno slobodne trgovine kao osnovni cilj.

- Odrane runde pregovora pod okriljem GATT-a

Za 47 godina, koliko je postojao GATT, njegov osnovni tekst je ostajao uglavnom isti, uz

dodavanje novih sporazuma u cilju daljeg sniavanja carina, to je injeno kroz serije multilateralnih

trgovinskih pregovora, nazvanih trgovinske runde. Svaka runda predstavljala je korak vie u procesu

ostvarivanja trgovinske liberalizacije. Prednost pregovaranja u okviru rundi, bez obzira na njihovo

dugogodinje trajanje, nalazi se u sveobuhvatnom (paket) pristupu trgovinskim pregovorima. Takav

pristup nudi i sveobuhvatna reenja, dakle i sa ekonomskog, ali i politikog aspekta, to je lake za

odbranu na nacionalnom nivou. Prednost ovakvog pregovaranja postoji i za zemlje u razvoju, kojima

se tako poveava mogunost uticaja, to je neuporedivo bolje u odnosu na njihovo bilateralno

pregovaranje sa vodeim trgovinskim silama u svetu. Reforma u osetljivim sektorima od strategijskog

znaaja za svaku dravu, kao to je i poljoprivredni sektor, najpre se moe izvriti ukoliko se donese

paket globalnih mera. Upravo o ovom pitanju najvie je bilo rei u okviru poslednje runde GATTa,

Urugvajske runde. Odrano je ukupno osam rundi pregovora.

Tokom odravanja prvih pet rundi uglavnom se diskutovalo o pitanju sniavanja carina u

meusobnoj trgovini strana potpisnica GATT-a i njihovi glavni rezultati postignuti su u ovom

domenu. Dilon runda (1960-1961) je ostala upamena kao runda na kojoj je ostvaren mali uinak u

pogledu carinskih koncesija, ali i kao prva runda pregovora nakon koje je bilo oigledno da e

stvaranje Evropske ekonomske zajednice - EEZ (European Economic Community EEC), a jo vie

Zajednike poljoprivredne politike (Common Agricultural Policy - CAP), samo omoguiti jo

25

izraenije poveavanje carina i trgovinskih barijera u sektoru osetljivih proizvoda, meu kojima

poljoprivredni proizvodi zauzimaju dominantno mesto. Dakle i ova runda pregovora za osnovnu temu

imala je carine kao i sve prethodne runde, mada je u ovom sluaju, to pitanje posmatrano u svetlu

stvaranja carinske unije evropskih zemalja. Prva runda pregovora koja je donekle promenila takav

pristup bila je Kenedi runda, odrana u periodu od 1964-1967. godine. Pored pitanja carina voeni su

pregovori u pogledu antidampinke politike. Pregovori su dali rezultate u pogledu sniavanja carina za

industrijske proizvode za 35%, ali su zato pregovori po principu proizvod po proizvod za

poljoprivredne proizvode bili manje uspeni. Ovo je prva runda koja je pored carina dala znaaj i sve

zastupljenijim necarinskim barijerama trgovini, kao i antidampinkim merama, a kao rezultat toga,

dolo je do sklapanja Antidampinkog sporazuma.

Tokijska runda (1973-1979) je ostvarila progresivno sniavanje carina i to za 30% u devet

vodeih zemalja. Prosena carina za industrijske proizvode je sniena na 4,7%, a napredak se uoava

ukoliko uporedimo ovaj podatak sa visinom carina od 40% za industrijske proizvode, koliko su one

iznosile u vremenu osnivanja GATT-a. Da bi ovo snienje bilo realno ostvarivo, primenjeno je fazno

sniavanje, element harmonizacije, kao i sniavanje carinskih vrhova (tariff peaks). Pregovori su

voeni i u oblasti necarinskih barijera trgovini. Iako one nisu uklonjene, donet je niz sporazuma za ovu

oblast. Samo su neke razvijenije zemlje prihvatile ove sporazume, nazvane kodeksi. Njih je bilo devet,

a pet Sporazuma o: subvencijama, tehnikim preprekama trgovini, uvoznim dozvolama, carinskoj

vrednosti i antidampingu, preuzeti su u Sporazum o osnivanju Svetske trgovinske organizacije i

pretvoreni su u multilateralne sporazume. Za ostala etiri sporazuma o: goveem mesu, mlenim

proizvodima, vladinim nabavkama i civilnim vazduhoplovima, moe se konstatovati da su ostali da

vae kao plurilateralni sporazumi.

IV) SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

- Rezultati Urugvajske runde pregovora

Rezultati Urugvajske runde pregovora izloeni su u Finalnom aktu, koji je potpisan 15.04. 1994.

godine, u Marakeu. Finalni akt se sastoji od Sporazuma o osnivanju Svetske trgovinske organizacije

(Agreement Establishing the World Trade Organisation), sa pripadajuim aneksima, Ministarske

deklaracije i jo 25 razliitih odluka. Osnivaki akt WTO je navedeni Sporazum, koji je, sistem od 29

zasebnih ugovora organizovanih u 4 aneksa. Broj predstavnika se poveavao tokom odvijanja runde,

da bi na kraju iznosio 125. Najvaniji rezultat ove runde pregovora je osnivanje Svetske trgovinske

organizacije koja je poela sa radom 01.01.1995. godine. Finalni akt je potpisalo 111 zemalja, dok je

Sporazum o uspostavljanju WTO potpisalo 104 zemlje. Ve poetkom 1995. godine, Sporazum je

ratifikovalo preko 80 zemalja. Meu njima su bile: SAD, Evropska unija, Japan i Kanada. To su

26

zemlje ije je uee u ukupnoj svetskoj trgovini robe i usluga oko 90%. Do 2000. godine, pravo

lanstva u WTO je steklo 135 drava. Za sedite rada WTO odreena je eneva.

Svetska trgovinska organizacija je meunarodna organizacija koja poseduje sve potrebne

elemente da bi se mogla tako klasifikovati: dravu kao osnivaa i tipinu lanicu, meunarodni ugovor

kao osnivaki akt, stalne organe koji sprovode odredbe statuta, odreenu oblast delovanja, svojstvo

pravnog lica i subjekt je meunarodnog prava.

Formalno gledano, GATT nije bio meunarodna organizacija, ve ugovor sklopljen izmeu

vlada zemalja. Kao rezultat toga nije imao zemlje lanice, ve zemlje ugovornice, odnosno zemlje

potpisnice. WTO je meunarodna organizacija koja upravlja multilateralnim sporazumima u oblasti

robne trgovine (GATT), trgovine uslugama (GATS) i trgovinskim aspektima prava intelektualne

svojine (TRIPs).

WTO se ne bavi kontrolom privatnog biznisa. Njen rad obuhvata samo vlade zemalja, uvodei

red meu instrumente trgovinske politike (carine, kvote, subvencije). Dakle, WTO je regulator rada

vlada zemalja koji se tie trgovine, kao i regulator uslova konkurencije sa kojim se na domaem tritu

suoavaju uvezeni proizvodi. U tome se ne razlikuje od GATT-a.

WTO je institucija nadnacionalnog i multinacionalnog karaktera koja kontrolie meunarodnu

trgovinu robom, uslugama i intelektualnom svojinom. Nain njenog delovanja, dakle, funkcionisanja

jesu sporazumi koji reguliu oblasti znaajne sa aspekta meunarodne trgovine. Sporazumi koji

reguliu meunarodnu robnu trgovinu se dele u tri grupe:

Prva grupa se odnosi na sniavanje carinskih i necarinskih barijera u

meunarodnoj trgovini, kako bi se omoguio jedan konkurentan pristup na

trite zemalja lanica;

Druga grupa sporazuma su sporazumi koji se odnose na unifikaciju pravnih

normi u zemljama lanicama. Ovakvim ujednaavanjem nestale bi pravne

barijere koje znaajno komplikuju dosadanju meunarodnu trgovinu;

Treu grupu sporazuma ine sporazumi koji reguliu realizaciju

spoljnotrgovinskog posla, gde su se do pojave ovih sporazuma javljala esta

usporavanja u praksi.

Osnovni cilj formiranja jedne ovako kompleksne meunarodne institucije, odnosno strukture

jeste ostvarenje venog ideala trgovine koji od njenog nastanka pa sve do danas ipak nije ispunjen. To

je ostvarenje trgovinske liberalizacije kako bi dolo do poveanja blagostanja naroda zemalja lanica.

Dakle, cilj je ostvarenje liberalizacije meunarodne trgovine uz eliminisanje svih necarinskih barijera i

restrikcija.

27

- Opti principi WTO

1) Princip nediskriminacije ima dve dimenzije. Prva se odnosi na princip najpovlaenije

nacije (Most-favoured-nation MFN). Po ovom principu zahteva se da ukoliko zemlja

lanica WTO odobri trgovinske olakice nekoj drugoj zemlji, onda je duna da odmah i

bezuslovno odobri iste i svim drugim zemljama lanicama WTO, koje su zainteresovane za

izvoz date grupe proizvoda u tu zemlju;

2) Princip reciprociteta zasniva se na ravnotei prava i obaveza koja se formiraju izmeu zemalja

po pitanju njihove meusobne trgovine. Ravnotena razmena ustupaka dve zainteresovane

strane je neophodna da bi do sporazuma uopte i dolo;

3) Pristup tritu. Cilj osnivaa GATT-a bio je promovisanje otvorenog trgovinskog sistema koji

bi se bazirao na pravilima koja ojaavaju zdrav konkurentski odnos izmeu dobavljaa koji se

nalaze u razliitim zemljama. Toj ideji suprotstavljena su nastojanja nekih snaga da se

upravlja trgovinskim tokovima i da se unapred odreuje dobit;

4) Fer konkurencija. Pojam fer konkurencije u okvirima WTO ne podrazumeva i najeu

upotrebu ovog pojma na mikro planu, ve daje jedan iri koncept koji je zapravo lista

ponaanja koja su dozvoljena ili zabranjena.

Osnovni i vrhovni organ WTO je Ministarska konferencija. Sastaje se najmanje svake druge

godine. To je zapravo diplomatska konferencija, na koju dolaze predstavnici zemalja lanica WTO, a

to su uglavnom predstavnici iz Ministarstava inostranih poslova i iz Ministarstava spoljne trgovine,

kao i ostala struna lica. Osnovna nadlenost konferencije se ogleda u procesu donoenja odluka, iji

inicijator moe biti bilo koja lanica. Izvrni organ WTO je Opti savet koji izvrava zadatke poverene

od strane Ministarske konferencije, donosi odluke izmeu dve sednice, osniva pomone organe,

koordinira rad, usvaja izvetaj o radu organizacije, odluuje o budetu WTO, priprema sednice

Ministarske konferencije. Administrativni organ WTO je Sekretarijat koji obavlja tehnike poslove i

zaduen je za izvravanje odluka, a po potrebi se osnivaju i pomoni organi (kao to je Meunarodni

trgovinski centar).

V) MEUNARODNI MONETARNI FOND (MMF)

MMF je osnovan 1944. godine u Bretton Woods-u (USA), na meunarodnoj monetarnoj

konferenciji posveenoj izgradnji finansijskih institucija koje e pomoi ekonomski oporavak i razvoj

nakon velikih razaranja u II svetskom ratu. Istorija j e pokazala da privredni razvoj ide uporedo sa

razvojem meunarodnih ekonomskih odnosa, pa je bilo potrebno kreirati sistem koji e podravati

razvoj meunarodnih ekonomskih tokova. MMF-u je pripala uloga regulisanja meunarodnih

monetarnih odnosa, imajui uvidu este poremeaje monetarnog sistema izmeu dva svetska rata koji

28

su negativno uticali na razvoj trgovine i ekonomski rast. To je specijalizovana agencija Ujedinjenih

nacija sa seditem u Vaingtonu. Statut MMF-a formalno je usvojen 27.12.1945.godine, kada ga je

prihvatila veina zemalja iji su predstavnici prisustvovali konferenciji. Fond je poeo sa radom 25.

juna 1946. godine. Danas MMF ima 184 zemlje lanice.

Prema odredbama lana 1. statuta MMF-a ciljevi osnivanja Fonda su:

- Razvijanje meunarodne monetarne saradnje;

- Olakavanje irenja i ravnomeran rast meunarodne trgovine;

- Radi na stabilnosti kurseva;

- Pomaganje uspostavljanju multilateralnog sistema plaanja;

- Privremeno stavljanje na raspolaganje sredstava Fonda za uspostavljanje ravnotee u platnom

bilansu pojedinih zemalja, kojima je to neophodno.

U navedenom lanu utvreno je pravo Fonda da vri nadzor nad meunarodnimmonetarnim

sistemom, kamatnih stopa i bilansa plaanja. lanice su dune da Fondu redovno dostavljaju podatke

o ekonomskim pokazateljima privrede (stanja platnog bilansa, izvoz i uvoz, devizne reserve, cene,

budet, investicije i dr.) Zemlje lanice posluju sa MMF preko ministarstva finansija ili preko

centralne banke.

- Periodi razvoja

Razvoj Fonda moemo pratiti kroz dva perioda:

Prvi period

U prvom periodu ciljevi MMF-a bili su sledei:- Omoguiti ekspanziju uravnoteenog rasta

meunarodne trgovine i time doprineti poveanju i odravanju visokog nivoa zaposlenosti i

visokog nivoa realnogdohotka; - Utvrstiti stabilnost deviznih kurseva; - Uspostaviti multilateralni

sistem plaanja tekuih transakcija. Na osnovu mogunosti korienja sredstava Fonda za korekcije

platnobilansnih neravnotea, uspostaviti poverenje meu zemljama lanicama u pogledu dugorone

meunarodne monetarne stabilnosti. Poetna ili pristupna obaveza svake lanice Fonda sastojala se

uglavnom iz ustanovljavanja pariteta svoje valute i iz uplate odgovarajueg iznosa finansijskih

sredstava. Paritet se odreivao u odnosu na zlato ili u odnosu na dolar, pa se stoga ovaj sistem naziva

Sistem zlatnodeviznog standarda. Opadanjem vrednosti dolara, naruavao se i mehanizam

meunarodnih monetarnih odnosa, pa problem likvidnosti dolazi d o punog izraaja. Zbog toga je 28.

jula 1969. godine ustanovljena ema kreiranja novihrezervnih sredstava Specijalna prava vuenja

(SDR). Ta nova sredstva zapravo se kreiraju samo knjigovodstveno meu zemljama lanicama.

29

Drugi period

Drugi period zapoinje i traje do danas kada MMF poetkom 70-ih godina 20.veka zapada u

najveu krizu do tada. Odliv kratkoronog dolarskog kapitala uinostranstvo, dalje odravanje visoke

stope inflacije u SAD-u izazvalo je brojne pekulacije na tetu amerikog dolara. Sistem fiksnih

deviznih kurseva (za koje se zalagao MMF) je naputen jo 1973. (slom bretonvudskog monetarnog

sistema). MMF se preobrazio u sistem valutnih podruja, kao to su sistem evropskog valutnog

fluktuiranja ili evropske zmije, zatim, dolarsko podruje, podruje francuskog franka, podruje

britanske funte itd.

- MMF danas

Danas su ciljevi MMF-a u nekoj meri modifikovani, multilateralizam je ubedljivo dominantan

sistem trgovine i plaanja. Okosnicu dananje aktivnosti MMF-a ini davanje kredita zemljama

lanicama i podrka meunarodnoj monetarnoj saradnji. Njegove se aktivnosti i politika

sprovodi na temelju Sporazuma, a izvrava se putem organizovanog vostva u formi Odbora

guvernera, zatim Izvrnog odbora i Upravljackog direktora sa timom od oko 2000 zaposlenih iz oko

140 zemalja lanica.

Postoji nekoliko naina, kojima MMF stie sredstva koja zatim plasira zemljama lanicama

kojima su potrebna:

- uplaeni kapital u vidu kvote koju je svaka zemlja duna da uplati prilikom ulanjenja u MMF.

Visina kvote zavisi od ekonomske snage zemlje. Nain uplate kvote je sledei: 25% u konvertibilnoj

valuti (do 1975. ovaj deo je mogao da bude uplaen i u zlatu, a od tada zlato vie nema ulogu novca) i

preostalih 75% kvote u nacionalnoj valut;

- povremeno zaduivanje MMF-a prema zemljama lanicama koje su umogunosti da

pozajmljuju sredstva. MMF je do sada sklopio dva aranmana o pozajmljivanju sredstava sa veim

brojem drava. To su Opti sporazum o pozajmljivanju i Novi sporazum o pozajmljivanju;

- prihod po osnovu datih zajmova. Naime, svi krediti MMF-a se daju uz odreenu kamatu koje

zemlje dunice moraju da plate;

- dodatna sredstva od emitovanja SDR Specijalnih prava vuenja, sredstva plaanja koje je

MMF kreirao 1967. godine u cilju poveanja likvidnosti meunarodnih plaanja, iji je iznos rastao u

skladu sa rastom meunarodne trgovine.

Uslov za dobijanje kredita od MMF-a je usaglaen program platnobilansnog prilagoavanja

stabilizacioni program iji je cilj uklanjanje uzroka koji su zemlju doveli u poziciju da joj je

neophodan kredit za finansiranje platnobilansnog deficita. Zemlja se pismom o namerama obavezuje

da e sprovoditi program ekonomskih reformi koje je usaglasila sa MMF. MMF isplauje kredit u

delovima, tj. tranama. Prva trana (25% kvote) zemlja dobija bez posebne procedure, jer je upravo

30

toliko sredstava ona uplatila u konvertibilnoj valuti). Ova trana se naziva zlatna trana. Ostale,

kreditne trane se isplauju, samo, ukoliko se zemlja pridrava dogovorenog stabilizacionog

programa. Sama procedura uzimanja kredita se obavlja na taj nain to zemlja sredstvima usopstvenoj

valuti kupi potrebnu inostranu valutu. Pritom se obavezuje da e u roku od 5 godina otkupiti svoju

nacionalnu valutu vraanjem inostrane uz odgovarajuu kamatu. Znaaj koji MMF ima za neku zemlju

ne proistie samo od kredita koji ona moe dobiti od MMF za uravnoteenje platnog bilansa, ve i iz

injenice da je postignut dogovor o aranmanu sa MMF preduslov dobijanja bilo kog zajma na

svetskom finansijskom tritu. Naime, ni privatne finansijske korporacije nisu voljne da kreditedaju

zemljama koje nemaju aranman sa MMF-om. Imajui u vidu injenicu da su zajmovi potrebni veini

zemalja, jasno je da MMF igra ogromnu ulogu u njihovom ekonomskom razvoju.

VI) MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)

Meunarodnu banku za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstructionand

Development) osnovale su, kao prvu od institucija Svetske banke (1944. u BrettonWoods-u, SAD), 44

zemlje, meu kojima je bila i biva Jugoslavija sa ciljem da pod povoljnijim uslovima od trinih

finasira obnovu i razvoj u zemljama u razvoju, usmeravanjem finansijskih sredstava iz razvijenih

zemalja. Banci su do sada pristupile 184 zemlje (lanice MMF). Sedite IBRD je u Vaingtonu.

Osnovni cilj IBRD je da smanji siromatvo u nerazvijenim i nedovoljno razvijenim zemljama

podsticanjem odrivog razvoja kroz odobravanje zajmova, davanje garancija i pruanjem analitikih i

savetodavnih usluga. U tom cilju IBRD:

1. Podstie dugoroni razvoj u sektorima ljudskih i socijalnih potreba za koji privatni kreditori

najee nisu zainteresovani;

2. Odrava finansijsku snagu zajmoprimaoca pruajui pomo u kriznim periodima, kada su

siromani narodi najvie pogoeni;

3. koristi finansijsku mo za promovisanje kljunih politika i institucionalnihreformi;

4. kapitalizuje privatni kapital pomaganjem da se stvori pogodna investiciona klima;

5. obezbeuje finansijsku pomo za nabavku optih javnih dobara od kritinogznaaja za

blagostanje siromanih slojeva u svim zemljama.

Na politiku banke najvie uticaja ima vlada SAD-a, koja tradicionalno uestvuje u formiranju

kapitala Banke sa 1/5. Od ukupnog kapitala Banke najvei udeo sredstava otpada na SAD,

zatim Japan, Velika Britanija i Nemaka. U cilju obnove i razvoja svojih lanica

Meunarodna banka odobrava dugorone zajmove. Banka godinje odobri 15 do 20 milijardi

dolara kredita, mada te sve kredite ne iskoriste u godini na koju se odnose. Najvei korisnici sredstava

su Kina, Indija, Meksiko i Brazil, ali sve vie sredstava koriste i bive republike SSSR-a. Zajmovi

IBRD se obino odobravaju zemljama u razvoju koje su na viem nivou ekonomske i socijalne

31

razvijenosti. Osnovni kriterijum prema kome se odreuje da li zemlja lanica moe da bude korisnik

zajma Banke je visina ostvarenog dohotka postanovniku. U grupu zemalja s niskim dohotkom, koje po

pravilu nisu korsnici zajmova IBRD-a spadaju one ije dohodak prelazi 926 dolara per capita.

VII) EVROPSKA UNIJA

Evropska unija (EU) je meuvladina i nadnacionalna unija (zajednica) dvadeset sedam

evropskih drava. EU svoje korene vodi od Evropsko ekonomske zajednice osnovane Rimskim

ugovorom 1957. od strane est evropskih drava. Od tada se Evropska zajednica proirila

pridruivanjem novih drava-lanica i stekla veu mo. Ova zajednica je oformljena pod sadanjim

imenom Ugovorom o Evropskoj uniji (vie poznatim pod imenom Mastrihtski ugovor) 1992. godine.

Mnogi aspekti EU su postojali i pre potpisivanja ovog ugovora, preko raznih organizacija oformljenih

50-ih godina dvadesetog veka. Lisabonskim sporazumom potpisanim decembra 2007. predviena je

izmena sadanjih sporazuma kako bi se korigovale politike i pravne strukture Evropske unije. Proces

ratifikacije Lisabonskog sporazuma zavren je u novembru 2009. godine.

Evropska unija stvara jedinstveno trite putem sistema zakona koji se primenjuje u svim

dravama lanica, to garantuje slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala. Ona zadrava

zajedniku trgovinsku politiku, poljoprivrednu politiku i politika u oblasti ribarstva i regionalnog

razvoja. Evropska unija je 2002.godine uvela zajedniku valutu evro.

Politike aktivnosti Evropske unije se ispoljavaju u mnogim sferama, od politike zdravstva i

ekonomske politike do inostranih poslova i odbrane. Kontrola pasoa na graninim prelazima drava-

lanica je ukinuta engenskim sporazumom. U zavisnosti od razvijenosti svake zemlje ponaosob,

organizacija Evropske unije se razlikuje u razliitim oblastima.

EU je definisana kao:

- federacija u monetarnim odnosima, poljoprivredi, trgovini i zatiti ivotne sredine;

- konfederacija u socijalnoj i ekonomskoj politici, zatiti potroaa, unutranjoj politici; i kao

- meunarodna organizacija u spoljnoj politici.

Glavna oblast na kojoj EU poiva je jedinstveno trite koje se bazira na carinskoj uniji,

jedinstvenoj moneti (usvojenoj od strane 12 lanica), zajednikoj poljoprivrednoj politici i zajednikoj

politici u sferi ribarstva. Sa skoro 500 miliona stanovnika Evropska unija ima 31% udela u svetskom

nominalnom bruto domaem proizvodu (15,8 biliona amerikih dolara) u 2007. EU predstavlja svoje

lanice u Svetskoj trgovinskoj organizaciji i posmatra je na samitima Grupe 8 i Ujedinjenih nacija. 21

lanica Evropske unije je i lanica NATO pakta. Vane institucije Evropske unije su Evropska

komisija, Evropski parlament, Savet Evropske unije, Evropski savet, Evropski sud pravde i Evropska

32

centralna banka. Graani Evropske unije svoje predstavnike u Evropskom parlamentu biraju svakih 5

godina.

Evropska unija je najmonija regionalna organizacija koja trenutno u svetu postoji. Kao to se iz

prethodnog moe videti, u nekim oblastima gde su drave lanice svoj suverinitet prepustile Evropskoj

uniji, moe se rei da je Evropska unija federacija ili konfederacija. Unija nema pravo da premesti

dodatna ovlaenja drugih lanica na sebe bez doputenja odreene lanice. Isto tako, odreeni broj

lanica rukovodi samostalno svojim politikama od nacionalnog interesa, kao to su inostrani poslovi,

odbrana, valuta.

Zahvaljujui ovakvom ustrojstvu, Evropska unija se ne moe definisati ni kao internacionalna

organizacija ni kao konfederacija ili federacija. Moglo bi se rei da je sui generis celina.

Trenutni i budui status Evropske unije je predmet velike politike panje unutar nekih lanica

EU. Pravna osnova Evropske unije su ugovori izmeu njenih lanica. Oni su donoeni tokom godina.

Prvi takav ugovor je Ugovor iz Pariza (1951) kojim je oformljena Evropska zajednica za ugalj i elik

izmeu est evropskih zemalja. Ovaj ugovor je istekao pre donoenja docnijih ugovora. Sa druge

strane, Rimski ugovor (1957) i dalje traje, posle njega je donesen Mastrihtski ugovor (1992), koji je

Evropsku uniju konstituisao pod tim imenom. Najvie amandmana na Rimski ugovor se ticalo pristupa

10 novih lanica 1. maja 2004.

lanice EU su se nedavno dogovorile oko teksta Evropskog Ustava koji e, ako se ratifikuje od

strane lanica, postati prvi zvanini ustav EU zamenjujui sve dotadanje ugovore. Ako Ustav ne

proe prilikom ratifikacije svih lanica, onda bi moda bilo neophodno ponovo otvoriti pregovore u

vezi njegovog donoenja. Veina politiara i dravnih zvaninika se slau oko toga da je sadanji

pred-ustav neodgovarajui. Stariji politiari (naroito u Francuskoj) imaju stav da ako ustav ne

ratifikuje nekoliko lanica treba nastaviti bez njih.

Pokuaji da se ujedine disparatne nacije Evrope prethode nacionalnoj dravi. Oni su se deavali

konstantno kroz istoriju kontinenta jo od propasti Rimskog carstva. Franako carstvo Karla Velikog,

Sveto Rimsko carstvo i Poljsko-Litvanski Komonvelt su ujedinili velika prostranstva. Mnogo kasnije,

tokom 19. veka - carinska unija pod Napoleonom je imala samo trenutno postojanje.

S obzirom na izvorne jezike i kulturne razliitosti u Evropi, ovi pokuaji obino su

podrazumevali vojno potinjavanje nevoljnih i neposlunih nacija, to bi potom dovelo do

nestabilnosti i konanog neuspeha. Jedan od prvih predloga za mirno ujedinjenje kroz saradnju i

jednakost lanstva dao je zaetnik pacifizma Viktor Igo (1851). Nakon katastrofa Prvog, a zatim i

Drugog svetskog rata, pokretaka snaga za osnivanje Evropske unije (odnosno onoga iz ega e se ona

potom razviti) znaajno je porasla, voena eljom da se Evropa obnovi i sprei mogunost da se takvi

uasi rata ikada ponove. Evropska zajednica za ugalj i elik (oformljena 1951, a koju su inile:

Zapadna Nemaka, Francuska, Italija i zemlje Beneluksa) je bila inicijalna kapisla za dalje ujedinjenje

Evrope.

33

Prva carinska unija, koja se izvorno zvala Evropska ekonomska zajednica, osnovana je Rimskim

ugovorom 1957, a implementirana 1. januara 1958. Kasnije se promenila u Evropsku zajednicu, koja

je sada prvi stub Evropske unije. EU se razvila od trgovakog sistema do ekonomskog i politikog

partnerstva.

- Evropski parlament

Evropski parlament je jedina neposredno birana, parlamentarna institicija Evropske unije.

Zajedno sa Savetom Evropske unije, on ini dvodomnu zakonodavnu granu institucija Unije i opisivan

je kao jedno od najmonijih zakonodavnih tela na svetu.

Parlament i Savet ine najvie zakonodavno telo unutar Unije. Meutim, njihove moi su

ograniene na ovlaenja koja su zemlje lanice prenele na Evropsku zajednicu. Stoga Parlament ima

malo uticaja na oblasti politike koje su zemlje lanice zadrale, ili su unutar druga dva od tri stuba

Evropske unije. Za razliku od veine nacionalnih parlamenata, Evropski parlament nema pravo

zakonodavne inicijative, i iako je on prva institucija Evropske unije (koja se prva navodi u

Ugovorima i ima ceremonijalno prvenstvo nad svim moima na evropskom nivou), Savet ima vee

moi u oblastima zakonodavstva u kojima se ne primenjuje procedura koodluivanja (sa jednakim

pravima izmena i odbacivanja).

Evropski parlament, zajedno sa Savetom, ima kontrolu nad budetom EU, i na kraju procedure,

usvaja budet u celini. Parlament takoe vri demokratski nadzor nad Evropskom komisijom,

ukljuujui i pravo veta nad postavljenjem Predsednika i celokupnog sastava Komisije, kao i pravo

izglasavanja nepoverenja Komisiji. EP praktikuje i politiki nadzor nad svim drugim institucijama

Unije.

Parlament ini 753 lanova Evropskog parlamenta, koji predstavljaju drugo po veliini

demokratsko birako telo na svetu (nakon Indije) i, sa 342 miliona graana sa birakim pravom,

najvee nadnacionalno birako telo u istoriji. Parlament se bira na neposrednim izborima sa

univerzalnim birakim pravom, svakih pet godina od 1979.godine. Izbori za Evropski parlament

odravaju se u svakoj dravi lanici posebno, nezavisno (mada ponekad istovremeno) od nacionalnih

ili lokalnih izbora. U Parlamentu su predstavnici vie velikih sveevropskih politikih grupacija, kao i

najvanijih politikih stranaka zemalja lanica.

Sedite Evropskog parlamenta je u Strazburu, gde se i odravaju redovne mesene plenarne,

glasake, etvorodnevne sednice, kako je propisano protokolom u Amsterdamskom ugovoru. Iz

praktinih razloga, meutim, tokom veeg dela meseca, pripremne zakonodavne radnje, sednice

odbora, i dodatne plenarne sednice se odravaju u Briselu, gde su locirane i ostale institucije Unije.

Sekretarijat Evropskog parlamenta, koji upoljava najvei deo osoblja, nalazi se u Luksemburgu. Cena

odravanja dva sedita, i estog seljenja svih lanova EP i osoblja od jednog do drugog brine brojne

34

posmatrae. Evropski parlament je nekoliko puta zahtevao pravo da sam odredi mesto zasedanja i

eliminie sistem sa dva sedita, ali su evropske vlade to pravo zadrale za sebe.

- Savet EU

Savet Evropske unije ili Savet ministara Evropske unije je glavni organ za donoenje odluka u

Evropskoj uniji. Predstavnici zemalja lanica se okupljaju na ministarskom nivou u okviru Saveta. Na

osnovu dnevnog reda, Savet se sastaje u razliitom sastavu: inostrani poslovi, finansije, obrazovanje,

telekomunikacije itd.

Savet ima izvestan broj obaveza:

1. On je zakonodavni organ Unije, za irok domen pitanja, praktikuje tu zakonodavnu mo

zajedno sa Evropskim parlamentom;

2. Koordinira ekonomskim smerovima zemalja lanica;

3. Zakljuuje, u ime EU, meunarodne dogovore sa jednom ili vie drava ili meunarodnih

organizacija;

4. Zajedno sa Parlamentom, rukovodi budetom;

5. Donosi odluke potrebne za utvrivanje i sprovoenje zajednike meunarodne i

bezbednosne politike, na osnovu optih regulacija koje je doneo Savet Evrope;

6. Koordinira aktivnostima zemalja lanica i usvaja merila u policijskoj i pravosudnoj saradnji

u pitanjima kriminala

Savet Evropske unije ne treba meati sa Evropskim savetom, zasebnim organom Evropske unije,

niti sa Savetom Evrope, zasebnom pan-evropskom institucijom sa seditem u Strazburu, nezavisnom

od EU.

Evropski savet je sastanak predsednika drava ili predsednika vlada drava lanica Evropske

unije, ministara spoljnih poslova, kao i predsednika Evropske komisije. Ministri spoljnih poslova i

predsednik Evropske komisije imaju samo savetodavnu funkciju. Odluke Evropskog saveta su

vezujue za institucije Evropske unije. Savet ima mo da odreuje politiki smer Evropske unije.

Evropski savet se razvio iz povremenih sastanaka na vrhu (samita) predsednika drava i vlada

drava lanica Evropske ekonomske zajednice ezdesetih godina 20. veka. Ovakvi sastanci postali su

od 1975. godine redovna praksa dva puta godinje n