Transcript
РИМСКА КУЛТУРАРИМСКА КУЛТУРА
РЕЛИГИЈА
Задржали се остаци тотемизма Свака породица имала је своја божанства(заштитнике). Богови чувари куће били су пенати (добри духови), ачланове породице изван куће чували су лариОтац ( pater families) породице вршо је обреде поводом важних празникаПрвобитна римска религија се променила под утицајем грчке и етрурске.Јупитер (грч. зевс) - Врховни бог Нептун – (грч. Посејдон) бог мораЈуниона - (грч . Хера)заштитница бракаМинерва - (грч. Атина ) богиња мудрости и знањаАполону , богу лепоте и телесне хармоније нису ни мењали имеСатур ( божанство усева) преузето од Етрураца, као и Вулкан-бог ватре изаштитник ковачког занатаМитру- бог Сунца ( светлости ) преузет од Персијанаца
РЕЛИГИЈА
Бог Бог/Богиња
Аполон Бог свјетлости (код Грка: такође Аполон)
Церес, Церера Богиња земље (код Грка: Деметра)
Купидон, Амор Бог љубави (код Грка: Ерос)Дијана Богиња Мјесеца и лова (код Грка: Артемида)Јунона, Јуно врховна богиња (код Грка: Хера)Јупитер врховни бог, бог богова (код Грка: Зевс, Зеус)Марс Бог рата (код Грка: Арес)Меркур Божји гласник (код Грка: Хермес)Минерва Богиња мудрости (код Грка: Атина, Атена)Нептун Бог мора (код Грка: Посејдон)
Плутон Бог подземног свијета (код Грка: Хад, или такође Плутон)
Сатурн Бог времена, Јупитеров отац (код Грка: Крон, Хрон(ос))
Венус, Венера Богиња љубави и љепоте (код Грка: Афродита)Веста Богиња срца и брака (код Грка: Хестија)Вулкан Бог ватре (код Грка: Хефест)Уран, Целус Бог неба, Јупитеров дјед (код Грка: такође Уран)
Нептун Бог мора (код Грка: Посејдон)
ПлутонБог подземног свијета (код Грка: Хад, или такође Плутон)
СатурнБог времена, Јупитеров отац (код Грка: Крон, Хрон(ос))
Венус, Венера Богиња љубави и љепоте (код Грка: Афродита)
Веста Богиња срца и брака (код Грка: Хестија)
Вулкан Бог ватре (код Грка: Хефест)
Уран, Целус Бог неба, Јупитеров дјед (код Грка: такође Уран)
•Првим римским песником сматра се Ливије Андроник, Грк који је после освајања Тарента доведен у Рим као роб.
• Његов господар га је ослободио и он је написао прву трагедију на латинском језику и са грчког на латински превео Одисеју.
• Први домаћи писци били су Невије и Плаут.
• Гнеј Невије је писао драме написао је епско дело Први пунски рат.• Плаут је писао комедије (Хвалисави војник).
Успон за време Августовог пријатеља Мецене- материјално помагао даровите песнике, а његово име за све оне који помажу уметнике.
Књижевност
Књижевници
• У Августово доба живели су три најзначајнија римска песника • Публије Вергилије Марон дело еп о земљорадњи Георгика и Енеиду • ( по угледу на Илијаду и Одисеју)• Квинт Хорације Флак дела Сатире, Оде и Посланице - стека светску
славу и • Публије Овидије Назон – због везе са Августовом ћерком протеран у
Томи• ( данас Констанца на Црном мору)• Дела : Метаморфозе ( Преображаји ) и Љубавна вештина , ау
изгнанству је написао дело Писма са Понта.• МАРКО терценије Варон .Августов саветник у сатири Троглаво чудовиште
исмејавао је потписнике Првог тријумвирата.
Беседништво
• Римљани су ценили беседништво (реторику и ту вештину учили од ране младости
• Познавање реторике било је услов за сваки државнички посао
• сенатори су били у стању да сатима течно говоре у сенату.
• Најчувениј беседници били су :• Гај Грах, • Марко Тулије Цицерон и• Гај Јулије Цезар Марко Тулије Цицерон (лат.
Marcus Tullius Cicero; 3. јануар 106. — 7. децембар 43. п. н. е.) је био римски државник, књижевник и беседник.
Филозофија
• Неколико значајних имена:
Тит Лукреције Кар – дело О природи ствари• Марко Аурелије (161- 180) –цар, филозоф на
грчком је објавио коментаре под називом Самоме себи.
• Луције Анеј Сенека – изучавао реторику и стоичку филозофију
• Дела : О смртности душе,• О постојаности мудраца, • О гневу.
Марко Анеј Сенека (лат. Marcus Annaeus Seneca), такође познат и као Сенека Старији и Сенека Ретор, отац Сенеке Филозофа, био је римски оратор и писац. Рођен је у Кордуби (данашња Кордоба) 54. п. н. е. а умро је 39.
Историја
• У мемоарском делу Галски и грађански рат,
Гај Јулије Цезар је описао догађаје у којима
је сам учествовао.
• Тит Ливије је написао римску историју од
оснивања града Рима Историју првог периода царства (14 – 96)
• Корнелије Тацит је написао дело Анали и Историје Гај Јулије Цезар, (лат. Gaius Iulius
Caesar) (Рим, 13. јула 100. п. н. е. — Рим, 15. марта 44. п. н. е.), римски војсковођа, политичар и писац.
Право
• Право- римљани су утемељили правну науку,којом су задужили човенчанство.
• Писано право започето је Законима дванаест таблица, објављеним око 450.год. п.н.е.
• А у наредним вековима се развијала издавањем нових закона.
• Од 5. п.н.е века правници почињу да објављују збирке грађанских права• Једна од познатих збирки објављена је средином 1. века п.н.е
• У 2. веку настао је уџбеник римског права Институције дело правника Гаја
• Теодосијев кодекс – објављен 438.године био је незаменљив све до појаве Јустинијановог Зборника грађанског права.
Статуа бога Јупитера Јунона
ПРИРОДНЕ НАУКЕ
У области природних наука Римљани су имали малобројне представнике међу њима најпознатијим су:
• Марка Теренције Варона - изучавао скоро све науке његово дело послужило као основ за изучавање “седам слободних вешина
• Плиније Старији – дело Историја природе • Аул Корнелије Целзус – енциклопедијски приручник ( пољопривреда,
медицина, војна вештина, реторика, филозофија, право
дело- Медицина – једно од • Луције Јуније Колумела - агроном из доба Нерона, написао
енциклопедијско дело о пољопривреди и животу на селу у ком је приказао знања Грка, Картагињана и Римљана
• Центри културе Атина и Александрија
• Херон (20? - 62) – математичар. физичар из Александрије
први открио принцип рада парне машине ( конструисао точак с погоном на водену пару и применио га у раду водоскока –фонтане )
• Птоломеј Клаудије ( 2. век9 астроном, математичар и географ• дело : Математички зборник који су Арабљани под именом
Алмагест пренели у Европу и дела Географија и Оптика.• Гален ( око 131 – 201 ) грчки лекар, живео у Александрији и Риму, открића у
области анатомије
• Диоскурид ( 1.век ) пет књига са описом познатих лекова
(De materia Medica)• Хипатија ( oкo 370 - 415 ) из Александрије - прва жена –филозоф,
математичар и астроном.• Због даровитости, скромности и лепоте изабрана је фодитељ једне
филозофске школе.
Научници
Школство и образовање у
Риму
• Школско образовање почињало је у седмој години живота, али о њему није бринула држава већ сами родитељи, учили су их писању, читању и рачунању, земљорадња најважнија- учили агрономиј и обичаје.
• У ток Републике учили напамет Закон дванаест таблица• Деца богатих римљана имала су домаће учитеље. ( робови учитељи)• Прве средње сколе у Риму отварају се средином 2. века п.н.е у њима је
стицано хеленистичко образовање.• Изучавали су :грчки и латински језик, граматику, реторику и основе
филозофије, математику , астрономију• Са шеснаест година младићи су облачили тогу и код римских учитеља
реторике и грчких беседника усавршавали реторско знање у Грчкој (Атини и на Родосу)и Малој Азији ( у Пергаму), где су стицали највиши степен образовања
• У доба Царства школе су осниване у провинцијама( Милано, Бордо,Картагина, Антиохија, Бејрут)
УМЕТНОСТ
АрхитектураНајвиши степен оригиналности Римљани су постигли у градњи амфитеатра,
аквадукта(водопада), вијадукта (мостова) и изванредних путева, који су по правилу • Најкраћом линијом ишли ка Риму (,,Сви путеви воде у Рим”).• У време Августа подижу се грађевине у Риму :• (Жртвеник мира и Форум)• Најблиставија грађевина је Колосеум саграђен је за време владавине цара Веспазијана (69-79).• Храм посвећен римским боговима је Пантеон (609.године претворен у хришћанску
цркву)• Почетком 2.века подигнут је Трајанов стуб дело Аполодор из Дамаска• (стуб висок 30.метара и исклесано 2 500 фигура са преставам из Трајанове
владавине ) Славолуци или тријумфалне капије ( Константинов славолук )• О римској архитектури Августовог времена знамо захваљујући Витрувијевом Делу о архитектури (Dе аrchiтеcтurае).• Најзначајнији арихитекта римског царства био је Грк Аполодор из Дамаска (саградио мост на Дунавукоји је повезивао провинције Горњу Мезију и Дакију
(данашње Србију и румунију )Скулптуре копирао Хадријан и добио надимак Грчић
Славолук
Колосеум, изворно назван „Флавијев амфитеатар“, је амфитеатар у Риму.
• У Колосеуму су одржаване гладијаторске борбе, које је могло пратити 50.000 гледалаца.
• Одржавале су се и борбе са животињама. У случају пожара Колосеум би се испразнио за 10 минута.
•Градња је започета 72.год.п.н.ере , за време цара Веспазијана, а довршена десетак година касније за време владавине његовог сина
Домицијана.
Колосеум
top related