Kако постати добар говорник | Кети Мијата

Posveta

Ovaj rad je posve}en dragojuspomeni na Suzan DèsikuRodèrs, u znak zahvalnosti zato {to mi je pruìla osnovekreativnog i istraìva~kog rada,kao i Bobu Bartonu, koji me jetim putem dalje vodio.

Zahvalnosti i napomene

Pri~a "Eli Mi~el sre}e Smrt"preuzeta je iz Kanadskoggodi{njaka za decu, uz dozvoluizdava~a.

Pri~a "@ena koja ni{ta nije jela"objavljena je uz dozvolupripoveda~a Masako Suejo{ijaiz Sakure u Japanu.

Pesma "Mra~ni ~as" objavljenaje uz dozvolu pesnika DìmaBeneta iz Toronta, Ontario.

@elim da se zahvalim svojojurednici Kejt Revington nave{tini i znanju, kao i~lanovima svoje grupe zapisanje, na stalnoj podr{ci –Lindi, Silviji, Gizeli, Rej~el,Esteli, Dìmu, Stivu, En, Nen iSu. Blagosloveni bili.

EdicijaKreativna {kola

Kako postati dobar govornikprvo izdanje

AutorKeti Mijata (Cathy Miyata)

Naslov originalaSpeaking Rules!

Copyright© 2001 Cathy MiyataEnglish edition published by Pembroke Publishers Limited

Za izdanje za Srbiju i Crnu GoruCopyright©Kreativni centar 2004

S engleskog prevelaBiljana Doj~inovi}-Ne{i}

LektorNata{a Markovi}

RedaktorSla|ana Ili}

Grafi~ki dizajnNeda Doki}

Priprema za {tampuLjiljana Pavkov

Izdava~Kreativni centar, BeogradGradi{tanska 8Tel. 011/3820 464, 3820 483, 2440 659e-mail: infoªkreativnicentar.co.yuwww.kreativnicentar.co.yu

Za izdava~aMr Ljiljana Marinkovi}, direktor

[tampaBRANMIL, Beograd

Tira`2000

ISBN 86-7781-319-5

CIP - Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

371.332-057.874(076)808.5-057.874(076)159.946.3-057.874(076)MIJATA, Keti

Kako postati dobar govornik : nastavneigre, ve`be i aktivnosti koje }e va{im |acimapomo}i da postanu dobri govornici ipripoveda~i / Keti Mijata ; ²s engleskogprevela Biljana Doj~inovi}-Ne{i}³. - 1.izd. - Beograd : Kreativni centar, 2004(Beograd : Branmil). - 148 str. ; 29 cm.- (Edicija Kreativna {kola)Prevod dela: Speaking Rules! / CathyMiyata. - Tira` 2.000. - Registar.ISBN 86-7781-319-5a) Retorika - U~enici osnovnih {kola -Priru~niciCOBISS.SR-ID 116556300

Keti Mijata

Kako postati dobar govornik

Nastavne igre, ve`be i aktivnosti koje }e va{im |acima pomo}i da postanu

dobri govornici i pripoveda~i

SadràjUvod: Javni nastup – ili smrt?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Suo~avanje sa strahom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7Kako koristiti ovu knjigu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8Kako se pripremiti za zahteve publike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9Strate{ki pristup usmenoj komunikaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Razumeti {ta je umetnost u tehnici i ve{tini . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10Obratite pa`nju na dodatne koristi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11Ve`bi i pohvala nikad dosta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

Deo A Klju~ne oblasti u usmenoj komunikaciji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13

1. Zami{ljanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14

Osnove kreativnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14Razumevanje ma{te. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15U kontaktu s ma{tom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16Proba: PRISETITE SE SNOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Preliminarna ve`ba: UKLJUÎVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17Ve`be zami{ljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18Kori{}enje pri~e radi zami{ljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25Dodatak programu: PISANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

2. Aktivno slu{anje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

Odgovornosti slu{aoca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Tehnika: POZITIVNO TELESNO SLU[ANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32Proba: PROVERA PERCEPCIJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33Tehnika: DAVANJE I PRIMANJE SLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34Tehnika: POSTAVLJANJE PITANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35Dodatak programu: OTKRIVANJE PREMA IZLAGANJU. . . . . . . . . . . . . . . 37

3. Pam}enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39

Pam}enje nasuprot recitovanju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39Po~nite s pri~anjem pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Proba: PREPRIÂVANJE PRIÊ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40Ve{tine pam}enja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42[ta sa zaboravljanjem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43Kako prevazi}i veliki strah od zaboravljanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45Vreme za recitovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46Dodatak programu: MAPIRANJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47

3

4. Uspostavljanje odnosa s publikom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49

Priznati publiku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Proba: KAKO OSTVARITI KONTAKT OÎMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49Tehnika: KONTAKT OÎMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50Tehnika: UÊ[]E PUBLIKE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54Dodatak programu: OBRASCI POZIVANJA I ODGOVORA . . . . . . . . . . . . 56

5. Govor tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59

Kako poslati pravu poruku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59Proba: KAKO RE]I DIREKTNO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Tehnika: TELESNI STAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60Tehnika: IZRAZ LICA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63Tehnika: GESTIKULACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64Dodatak programu: PANTOMIMA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

6. Mogu}nosti glasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68

Otkrijte {ta sve moè glas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Zagrevanje glasa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68Proba: OPIS LJUBIMCA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69Tehnika: JAÎNA GLASA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70Tehnika: VISINA GLASA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71Tehnika: TEMPO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72Tehnika: UPOTREBA TI[INE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74Dodatak programu: PRAVLJENJE ZVUKOVA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76

7. Sa~uvati pribranost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Ovladati nervozom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79Proba: GOVOR TELA – NAMERAN ILI NESVESTAN? . . . . . . . . . . . . . . . . . 80Tehnika: KONTROLISANJE NERVOZNIH POKRETA I STRAHA . . . 80Tehnika: EFEKTNE PRVE REÊNICE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82Tehnika: DOBAR ZAVR[ETAK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84Tehnika: OPU[TANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85Dodatak programu: KRETANJE PO ODRE\ENIM ZNACIMA . . . . . . . 86

8. Improvizovanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Sigurnosna mreà za govornike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89Proba: NA POSAO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Tehnika: SPONTANOST . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90Tehnika: USREDSRE\IVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92Tehnika: DONO[ENJE ODLUKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95Dodatak programu: DELOVATI ODMAH . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

4

9. Interpretiranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

Zna~enje iza re~i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Proba: STVARANJE ZNAÊNJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99Tehnika: TON . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Tehnika: STAV . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100Dodatak programu: STVARANJE ATMOSFERE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

10. Kritika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

Kritika nasuprot kritizerstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105Proba: PROVERA SUBJEKTIVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105Preliminarna ve`ba: STVARANJE OSNOVNIH KRITERIJUMA . . . . . 106Tehnika: GOVOR KOJIM SE NE SUDI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106Dodatak programu: REPOVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

Deo BA sada – nastup . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

11. Ocenjivanje nastupa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112

Rad sa rubrikama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112Ocenjivanje vr{njaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113Samoocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118Refleksivno ocenjivanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118

12. Rad na sadrìni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122

Strast kao potpora cilju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122Biranje teme za govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Biranje pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123Procenjivanje duìne materijala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126Kako napisati govor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Kako koristiti kartice-podsetnike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Stvaranje odnosa prema materijalu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Poznavanje publike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127Uklapanje strasti i prijem~ivosti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

13. Zavr{etak... i po~etak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132

Pove}avanje uloga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Okupljanje probne publike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133Biranje najboljeg vremena za izvo|enje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133

5

Neka izvo|enje bude ne{to posebno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Treniranje izvo|a~a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134Izvo|enje izvan u~ionice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135Govoriti u javnosti celog ìvota . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136

Dodatak: Pri~e za u~enike-pripoveda~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .137

Stru~na literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142

Indeks . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143

6

Suo~avanje sa strahom

Otprilike tako ve}ina u~enika doìvljava javna izlaganja. Oni su upla{eni ineprijatno im je dok stoje pred publikom i govore. Pla{e se da }e se obrukati ibiti ponièni, da }e pokvariti sliku o sebi, {to moè ugu{iti njihovu èlju darizikuju. Mogu ih mu~iti glavobolja i tikovi izazvani nervozom, kao i napadipanike.

Govoriti u javnosti je mo`da najteà stvar koju nastavnici o~ekuju od svojihu~enika. Kao nastavnici, nikada ne traìmo da se u~enik popne na gredu i izvedezvezdu bez ozbiljne pripreme. Pa za{to bismo onda o~ekivali da taj isti u~enikstane, izloèn i ranjiv, pred isto taku nepripremljenu publiku svojih vr{njaka idrì im pa`nju?

Kako postati dobar govornik je knjiga o tome kako pomo}i u~enicima dasteknu samopouzdanje i da ovladaju situacijom. U knjizi su opisani postupci itehnike i u~enicima su data uputstva kako da postanu uspe{ni javni govornici ikako da budu efikasni u komunikaciji. Knjiga }e omogu}iti vama i va{imu~enicima da se suo~ite sa strahom od javnog nastupa, kao i da uìvate u ose}ajumo}i. Uzbudljivo je biti svedok promena kod |aka posle samo nekoliko igara ilive`bi. Njihove o~i sijaju, oni se sme{e i po~inju da izdiù glave. Smeju se zajed-no i po~inju da rizikuju.

Sve je rizik u javnom nastupu. Zbog opasnosti da }e se obrukati, biti ismejani,biti izloèni sudu svojih drugova, u~enici bivaju ranjivi i ose}aju se neprijatno.Ali moraju da rizikuju ako èle da razviju samopouzdanje, da izgradesamopo{tovanje i da bolje vladaju raznim situacijama.

Hrabrost je pruànje otporastrahu, ovladavanje strahom, ane njegovo odsustvo.

Mark Tven

7

"Radi}u sa vama osam nedelja", objavila sam dok su me |aci {estog razre-da obazrivo posmatrali, "a na kraju }e svako od vas imati izlaganje od petminuta pred odeljenjem. Sam".

Dok su im moje re~i dopirale do svesti, de~ak u prvom redu je pognuoglavu. Malena devoj~ica pr}astog nosi}a, koja je sedela u poslednjoj klupi jeglasno uzdahnula. Visoki de~ak s moje desne strane piljio je kroz prozor suàsnutim izrazom na licu. Napetost se uvukla me|u u~enike kao gusta ite{ka magla. Na lica im se utisnuo strah. Kao da sam ~ula kako njihove neiz-govorene misli vri{te preko cele sobe: "Ona ho}e da mi stanemo pred ode-ljenje i govorimo!"

Pro~istila sam grlo i poku{ala s novim pristupom: "Da li ste znali da je kodve}ine ljudi u Severnoj Americi od svih strahova najprisutniji strah od smrti?"Svi su me bledo gledali. "Da li znate koji je na drugom mestu?"

Neki u~enici su odmahnuli glavom. Jedan de~ak je klimnuo. "Koji?", upitah ga. "Strah od javnog nastupa", odgovorio je ozbiljnim glasom, tvrdo steù}i

pesnicu. Nasme{ila sam se: "Ta~no. To na{ rad stavlja tik do same smrti, zar ne?""Ja bih se odlu~io za onaj prvi", promrmlja de~ak ispred mene i poloì

glavu na klupu.

Uvod: Javni nastup – ili smrt?

Zanimljivo je {to ve}ina ljudi koja se pla{i javnog nastupa ne moè ~ak ni daodredi ~ega se to pla{i. Oni se, jednostavno, pla{e. Nije re~ o tome da im je ìvotugroèn. Ni{ta stra{no se ne}e dogoditi ako ustanu i govore. Pa ipak, taj velikistrah je stvaran.

Suo~iti se sa strahom predstavlja izazov. Kao {to je Frenklin Ruzvelt priklad-no formulisao: "Jedino ~ega treba da se pla{imo jeste sam strah". Ali, kako se~ovek suo~ava sa strahom?

Moète pomo}i svojim u~enicima da izi|u na kraj sa rizikom. Kada je mojasestra odlu~ila da ide na splavarenje, ~itava porodica je vri{tala od smeha. Onaje bila velika kukavica i niko nije mogao da je zamisli kako poku{ava ne{to tako.Instruktori su, me|utim, sve vreme morali da se bore sa strahovima u~esnika.Oni su znali kako da postepeno vode splavare, u zavisnosti od toga koliko susplavari spremni. U~esnici su mogli da biraju stepene rizika, ozna~ene brojevi-ma: broj jedan je bio spori poto~i}, a broj {est su bili Nijagarini vodopadi. Zaneke je broj jedan bio sve {to su u po~etku mogli da savladaju, a neki bi po~eliod broja pet. Svako je morao negde da po~ne da bi prevazi{ao svoje strahove ida bi se kretao navi{e na lestvici. Isto je i u slu~aju javnog nastupa.

U~enici }e osetiti veliko zadovoljstvo zbog dobrog komuniciranja i ovlada-vanja pa`njom publike, kre}u}i se na skali rizika korak po korak. Oni }e sesuo~avati sa svojom ranjivo{}u i otkri}e da su trenutno sposobni tek za sporipoto~i}. Na kraju }e preuzeti rizik teè vo`nje i nau~i}e da naporno rade nave{tinama pomo}u kojih }e dràti situaciju pod kontrolom. Oni }e zaranjati svedublje i sve brè u zapenu{ane vode, poku{avaju}i da se sluè novim tehnikamai ve{tinama sa sve ve}im uverenjem da ih mogu savladati. Ko zna... mo`da }ejednog dana neko od njih i}i i na vodopade.

Ova knjiga se bavi i pitanjem razvoja u~tivih, svesnih i obave{tenih ~lanovapublike. I govor i slu{anje zajedno ~ine komunikaciju. Oboje traè ve{tine iobuku, ne samo dobre manire. To su, pored ~itanja, najva`nije ve{tine koje }ekoristiti u~enici da bi dobro govorili i komunicirali. Te ìvotne ve{tine su uvekna ceni.

Kako koristiti ovu knjigu

Kako postati dobar govornik se usredsre|uje na deset klju~nih oblasti u koji-ma se razvijaju tehnike neophodne za efikasan govorni~ki nastup i slu{anje. Teoblasti su:

• zami{ljanje,• aktivno slu{anje,• pam}enje,• uspostavljanje odnosa sa publikom,• govor tela,• mogu}nosti glasa,• pribranost,• improvizovanje,• interpretiranje i• kritika.

Ove oblasti su predstavljene u prvom delu knjige, ozna~enom slovom A, odprvog do desetog poglavlja.

Metode koje razvijaju ove ve{tine prilago|ene su radu sa u~enicima od ~etvr-tog razreda do kraja srednje {kole. Nije neophodno da va{i u~enici urade sve

8

ve`be iz svake oblasti da bi postali uspe{ni. Mo`da }ete otkriti da je va{e ode-ljenje veoma jako u jednoj oblasti kao {to je interpretacija, a slabo u nekoj dru-goj, recimo u govoru tela. âk i unutar jedne oblasti u~enici mogu imati razli~iteve{tine i sposobnosti. Na primer, u poglavlju o kori{}enju glasa, va{oj grupimo`da ne}e biti potrebna obuka za primenu tempa i visine, ali }e joj biti kori-sno da nau~i kako se primenjuje }utanje.

Ako niste sigurni da je va{em odeljenju potrebno da se razvije u odre|enojoblasti, napravite odgovaraju}e probe koje }e vam omogu}iti da odredite ja~e islabije strane grupe. Slobodno izaberite ve`be u skladu sa potrebama u~enika iu skladu sa svojim ciljevima. Ponekad }ete mo`da dozvoliti grupi da odlu~i na~emu èli da radi. êsto mi se de{ava da, kada pitam |ake da li znaju {ta imtreba, oni kaù: "Prevazilaènje treme". Zbog toga bi trebalo da provodimo vi{evremena u~e}i |ake tehnikama za postizanje pribranosti.

Svako od ovih deset poglavlja usredsre|enih na klju~ne oblasti sastoji se odpet delova:

• uvoda, koji daje osnovne informacije, anegdote i sugestije, kao i pregledtehnika i ve{tina koje su u vezi s tom obla{}u;

• probe, koja na bazi posmatranja ili provere omogu}ava procenu jakih islabih strana odeljenja u odre|enoj oblasti;

• razvojnih ve{tina, koje obuhvataju igre namenjene parovima i timovima,aktivnosti u razredu i ve`be za parove i male grupe, ~iji je cilj ja~anje i razvi-janje specifi~nih ve{tina i tehnika;

• dodataka programu sastavljenih od igara, aktivnosti i ve`bi i• lista za brzu procenu uspe{nosti nastavnika i u~enika.

U koji deo nastavnog programa spadaju ove klju~ne oblasti?Istraìvanje, razvoj i procena ve{tine usmene komunikacije su deo nastavnog

programa iz jezika i knjièvnosti. S druge strane, dobar deo ocena iz svih pred-meta dodeljuje se u~enicima na osnovu usmenog odgovora. Ako bi se ovlada-vanju ovih ve{tina posvetilo samo petnaest do dvadeset minuta nedeljno tokom~itave {kolske godine, to bi donelo veliki napredak.

Ove ve{tine se mogu razvijati kao ve`be izraàvanja u toku polugo|a u tra-janju od pet, osam ili deset nedelja. Na kraju se moè odràti posebnoizvo|enje. Ako neki razredni nastavnici iz aktiva ~etvrtog razreda ili iz starijihrazreda osnovne {kole, èle da u~estvuju u tom projektu, mogu da za u~enikestvore brojne mogu}nosti za druènje, ve`bu i razvoj.

Ove ve{tine ne moraju biti ograni~ene samo na ve`banja u u~ionici. One semogu uvrstiti u program dramskih grupa, u program profesionalne orijentacije,mogu se primeniti kod uputstava ili te~ajeva za podsticanje samopouzdanja, ilise mogu dodati vannastavnom programu za obuku rukovodilaca. Ima mnogoprilika za primenu uspe{ne komunikacije i za uìvanje u njoj.

Kako se pripremiti za zahteve publike

U~enju i razvijanju ume}a izlaganja treba pri}i postepeno, kao i bilo kojojdrugoj kompleksnoj ve{tini ili zanatu. Ne moète svirati koncert za flautu dokne shvatite koji kraj instrumenta treba prisloniti uz usne, gde staviti prste, pokojim notama svirati, a onda morate mnogo ve`bati. Isto vaì i za usmeno izla-ganje. Ako jednostavno kaète u~eniku da stane pred publiku i seti se {ta trebada kaè, da treba da zvu~i zanimljivo i da gleda u publiku dok govori, ne moètese nadati uspehu. Instrument na kome taj u~enik svira je njegovo sopstveno telo,

Trebalo nam je vi{e vremena zarad na srednjem delu predstave,vi{e nego na po~etku i kraju.

Brajan, deveti razred

Neki izvo|a~ki programi

• Tradicionalno javnonadmetanje u govorni~komnastupu

• Festival pripovedanja• Pesni~ka priredba• Nadmetanje u laganju• Duel u zagonetanju• Pri~anje viceva

9

Bilo mi je potrebno da meohrabrite. Sada mogu dapripremim izlaganje.

Hana, deveti razred

Bilo mi je potrebno vi{evremena da nau~im svoju pri~u.

Moli, peti razred

na{timovano prema emocijama, a kada je publika prisutna, taj "instrument"~esto ume da postane nepredvidiv.

Publiku defini{em kao skup od najmanje osmoro ljudi, ili onoliko koliko jepotrebno da morate da povisite glas da biste im odràli pa`nju dok svi sedite zastolom za ru~avanje. Ako je za stolom samo ~etvoro, moète voditi konverzaci-ju a da pri tome ne podiète mnogo glas ako dodajete gestikulaciju ili stojite.Ako je za stolom jo{ dvoje ljudi, mora}ete da se tome blago prilagodite. Ako jejo{ ~etvoro, oseti}ete potrebu da se uve}ate. Moète se iznenada osetiti nepri-jatno u sredi{tu pa`nje; ose}ate da treba da poja~ate glas i namerno gledate okostola da biste uklju~ili sve mogu}e slu{aoce. Ako ne moète da se uve}atedovoljno da "zabavite" grupu, ona }e se razbiti u manje celine, ~iji ~lanovi raz-govaraju i me|usobno se zabavljaju.

Publika od osmoro ljudi moè izgledati mala, ali ona izaziva stres. Svakihnovih osmoro u publici zahteva mnogo vi{e od onoga ko govori. Zato bi bilosuvi{e o~ekivati od nepripremljenog u~enika da stane ispred celog odeljenja odmo`da trideset do ~etrdeset drugova. Mnoge od igara i aktivnosti u prvom deluknjige zahtevaju rad u paru ili u manjoj grupi. Rad u tim grupama }e omogu}itiu~enicima da eksperimenti{u i da ve`baju specifi~ne tehnike koje se koriste uizlaganju, pre nego {to budu morali da se suo~e sa celokupnom publikom.Grupe se onda planski pro{iruju da bi se u~enicima omogu}ilo da se prilagode.Imajte na umu da pojedine igre i tehnike mogu da se izvedu i da se ve`baju samou grupi ve}oj od petoro, jer zahtevaju ve}u publiku da bi bile potpuno realizo-vane i da bi se njima ovladalo. Jednostavne ve{tine kao {to su probe ispredmla|e publike i grupni nastupi, istraùju se u drugom delu knjige.

Strate{ki pristup usmenoj komunikaciji

Uspe{na komunikacija nije ne{to {to se "tek desi". Ona je rezultat komplek-snog skupa ve{tina koje se razvijaju, usavr{avaju, ve`baju, podsti~u iprilago|avaju okolnostima. Neki u~enici potpuno prirodno usavr{avaju oveve{tine. Setite se u~enika koji je glavni zabavlja~ u razredu. On zna kako daprivu~e pa`nju i da je zadrì, kako da zabavi grupu, pa ~ak i da je nasmeje. Moguli se te ve{tine preusmeriti tako da odgovaraju razli~itim okolnostima? Svakakoda mogu. Ah, da, ~ujem vas kako to kaète, ali taj u~enik ima dara (ma kolikotaj dar bio neprikladan). A {ta je sa mojim izuzetno stidljivim u~enikom, {ta sau~enicima kojima srpski nije maternji jezik? [ta je sa u~enicima sa specijalnimpotrebama koji ~ak i ne ~itaju? To je poslednja stvar na svetu koju bi èleli!

I ti u~enici mogu usavr{iti ove ve{tine ako se problemu pri|e strate{ki. Trebaih uveriti da ne}e biti ba~eni pred svoje drugove bez ozbiljne pripreme, uput-stva i podr{ke. Dok radite na programima koje vam predstavljam u ovoj knjizi,preporu~ujem vam da u u~ionici postavite grafikone i liste kao podsetnike nave{tine i tehnike koje razvijate. Traè}i od u~enika da vode dnevnike u kojimabeleè svoje reakcije i napredak u razli~itim ve{tinama, pomo}i }ete im darazmi{ljaju o napretku i da procenjuju svoj uspeh.

Razumeti {ta je umetnost u tehnici i ve{tini

U ~itavoj knjizi govorim o razvoju i primeni odre|enih tehnika i ve{tina. Ovedve re~i se koriste kao sinonimi u re~nicima, ali ipak postoji jedna va`na razlikame|u njima.

Nau~ila sam kako da pri~amkoriste}i izraàvanje i pokrete.Te ve{tine mogu da koristim upri~anju pri~a i da proverimslu{a li me publika. To mi jestvarno pomoglo. Kada ne{tokaèm bratu on mi je ranijegovorio da umuknem, ali sadame slu{a...

Dìlijan, peti razred,u~enica sa posebnim potrebama

10

Dopalo mi se {to niste zahtevalida odmah krenemo i {to ste namdozvolili da radimo u malimgrupama.

Amar, deseti razred

Re~ ve{tina u engleskom (skill, prim. prev.) je islandska re~ koja se odnosi nanau~enu radnju. Zanatlije i profesionalci koji su u svojim oblastima stru~ni,smatraju se ve{tim. Oni dobro rade svoj posao i verovatno se drugima ~ini da jeto lako. To je razlog za{to mi, kao odrasli, traìmo iskusne majstore za popravkukrova, zidare ili hirurge.

Koren re~i tehnika je, me|utim, technikos, gr~ka re~ koja ozna~ava na~inestvaranja u umetnosti. Genijalne tehnike slikara, muzi~ara ili glumca izdvajajuih od drugih na tim poljima kao majstore svog ume}a ili kao zvezde. Zato se re~tehnika odnosi na umetnika.

Koristi}u, me|utim, re~i tehnika i ve{tina kao sinonime, uprkos razlici u nji-hovom poreklu i zna~enju: mislim da svaki zanat, profesija ili posao imaju svojebriljantne zvezde, a ne samo umetnosti. Ipak, budite svesni toga da je sposob-nost da se jasno govori i predstavlja, kao {to je Aristotel ukazao, umetnost.Ima}ete u~enike koji }e u tome zablistati i istaknuti se kao nadareni i talento-vani. Vi{e puta sam videla u~enike koji ne ~itaju, i one sa posebnim potrebama,disleksijom, pa ~ak i sa dijagnozom hiperaktivnosti kako napreduju u usmenimizlaganjima. Oni nisu mogli da ~itaju ili ra~unaju, ali, hej, ne da su umeli daizvode! Svi u~enici }e imati koristi od ovde ponu|enog iskustva, svi }e ste}i si-gurnost i unaprediti ve{tine neophodne da iza|u na kraj sa zahtevima javnognastupanja, ali neki }e biti zvezde. Pustite ih, neka budu. Oni }e drugim u~enici-ma biti uzor i vi }ete im omogu}iti da njihov talenat, ~esto zanemaren ilizakopan u sistemu obrazovanja, zablista.

Obratite pa`nju na dodatne koristi

Mnoge igre i ve`be koje su ovde ponu|ene blisko su povezane sa knjièv-no{}u i knjièvnim ve{tinama. Nastavnici s kojima sam radila otkrili su da su sesposobnosti u~enika da interpretiraju pri~e, pi{u kreativno i razumeju knji-èvnost pobolj{ale, po{to su koristili ove igre i ve`be. âk se razvilo i intereso-

11

Usredsre|enost u~enika na usmeno izraàvanje je imala direktan uticaj nanjihovu ve{tinu pisanja.

Gospodin Piters, nastavnik u petom razredu

Dogodila se stvarna promena u traènju vrste literature koja se pozajmljujeiz biblioteke.

Gospo|a Houlit, nastavnica i bibliotekarka

Moji u~enici su postali otvoreniji i postigli su bolji sklad izme|u svojih i tu|ihose}anja.

Gospo|a Ferou, nastavnica u osmom razredu

Nema sumnje da su svi pobolj{ali svoju ve{tinu komuniciranja, i {to je jo{va`nije, mislim da mnogo vi{e po{tuju sposobnosti drugih.

Gospo|a Pentri, nastavnica u devetom razredu

U~enici su traìli da radimo drugu pri~u – entuzijazam je bio izuzetan ~ak i me|u onima koji su najvi{e oklevali. Samopouzdanje u~enika je nagloporaslo, kao i njihovo interesovanje za ~itanje.

Gospodin Simons, nastavnik u {estom razredu

Kако постати добар говорник | Кети Мијата

Documents

Kако постати добар говорник | Кети Мијата