Uvod u medicinu rada i psihofiziologija rada - mfub.bg.ac.rs · Uvod u medicinu rada i psihofiziologija rada Prof. dr Petar Bulat Medicinski fakultet u Beogradu

Uvod u medicinu rada i psihofiziologija rada

Prof. dr Petar Bulat

Medicinski fakultet u Beogradu

Sadržaj

• Medicina rada

• Istorijat

• Organizacija

• Budućnost

• Psihofiziologija rada

• Zamor i premor

• Stres i prevencija

Procena ILO o povredama na radu i profesionalnim bolestima

• 265.000.000 povreda na radu

• 160.000.000 profesionalnih bolesti

• 1.650.000 smrtnih ishoda usled

profesionalnih bolesti

• 350.000 smrtnih ishoda povreda na radu

• 200.000 smrtnih ishoda commuting

accidents

4

Medicina rada

• Multidiciplinarna oblast usmerena na:

– Ostvarenje fizičkog, mentalnog i socijalnog

blagostanja zaposlenih,

– Zaštitu i unapređenje zdravlja zaposlenih,

– Procenu rizika na radu i njihovu eliminaciju,

– Održavanje i razvoj radne sposobnosti

radnika,

– Kontrolu profesionalnih bolesti i povreda na

radu.

5

Zadaci medicine rada

1. Prevencija;

2. Prevencija;

3. Prevencija;

4. -

5. -

6. Ocena radne sposobnosti;

7. Profesionalna rehabilitacija;

8. -

9. Dijagnostika profesionalnih bolesti i povreda na radu.

6

Zadaci medicine rada-aktuelna situacija u Srbiji

1. Ocena radne sposobnosti;

2. -

3. -

4. Dijagnostika profesionalnih bolesti i povreda na radu;

5. -

6. Profesionalna rehabilitacija;

7. -

8. - 9. Prevencija.

Istorijat medicine rada

• Egipat - papirusi - silikoza pluća

• Vinča - prženje cinobarita isparenja Hg

• Hippocrates - značaj zanimanja

• 1025.- Avicenna - olovne kolike

• 1553.- Georgius Agricola- De Re Metallica (12 tomova)

• 1700. – Bernandino Ramazzini G - De morbis artificum di atriba

• 1906. - Prvi međunarodni kongres medicine rada

• 1910. - Prve bolnice u Milanu i Njujorku

• 1919. - Međunarodni biro rada (ILO)

Istorijat medicine rada u Srbiji

• Despot Stefan Lazarević-propis o rudarenju

• 19. vek Mraović (1825. g.) i Lazarević (1988. g.) opisuju trovanja sa Hg i Pb

• 1936. - Stojadinović i Radosavljević - silikoza

• 1953. - Klinički centar za profesionalne bolesti

• 1959. - Institut za medicinu rada

• 1963. - Prvi kongres medicine rada Jugoslavije

• 1963. - Jugoslovensko udruženje za medicinu rada - prof. Karajović predsednik

Organizacija službe medicine rada u Srbiji

• Institut za medicinu rada i radiološku zaštitu

• Zavodi za zdravstvenu zaštitu radnika

• Dispanzeri/Službe medicine rada pri domovima zdravlja

• Zdravstvene stanice medicine rada po preduzećima

Institut za

medicinu rada

Zavod za zdravstvenu

zaštitu radnika

Dispanzer/Služba za medicinu rada

Zdravstvene stanice za medicinu rada u preduzećima

Organizacija službe medicine rada u Srbiji

Budućnost medicine rada

• EU

• Amerika

• Azija

• Afrika

• Srbija?

Psihofiziologija rada

• Grana medicine rada koja proučava procese i promene u organizmu tokom obavljanja rada.

Vrste rada

• Fizički

– Statički-Izometrijska kontrakcija mišića

– Dinamički-Izotonička kontrakcija mišića

– Mešoviti-kombinacija statičkog i dinamičkog

• Umni

• Mešoviti

Promene kardiovaskularnog sistema pri radu

Parametar Mir Umereni rad Maksimalni rad

Udarni volumen

(ml) 70 120 150-200

Puls (f/min) 60-80 110 145-200

Minutni volumen

srca (L) 4-5 10-15 25-35

Sistolni pritisak

(mmHg) 120 150 200-220

Dijastolni pritisak

(mmHg) 80 80 80-85

Pulmonalni pritisak

(mmHg) 20 36 50

Ukupni periferni

otpor 1490 1200 450

Distribucija minutnog volumena srca pri radu (ml)

Cirkulacija Mir Umereni rad Maksimalni rad

Splanhična 1400 600 300

Renalna 1100 600 250

Cerebralna 750 750 750

Koža 500 1900 600

Koronarna 250 750 1000

Skeletni mišići 1200 12500 22000

Prilagođavanje ventilacije pri radu

Parametar Mirovanje Maksimalni rad

Disajni volumen (L) 0.5 2-2.5

Frekvencija disanja

(f/min) 12-16 40-50

Minutni volumen disanja

(L) 6-8 100-140

Bioenergetika pri obavljanju fizičkog rada

• Anaerobni izvori:

– ATP, ADP i CP - za velike i kratkotrajne

napore do 10-20 sekundi

– glikolitička fosforilacija - resinteza ATP

obezbeđuje energiju za još 20-25 sekundi

• Aerobni izvori

– Oksidativna fosforilacija - sagorevanje

ugljenih hidrata i masti (Krebsov ciklus)

Potrošnja energije pri različitim vrstama rada

Težina rada Potrošnja energije kJ/min

Mirovanje 4-6

Lak do 15,4

Srednje težak 15,5-20,4

Težak 20,5-26

Vrlo težak Preko 26

Maksimalni 50-80

Zamor i premor

• Fiziološka pojava, signal organizmu da

treba da prestane sa aktivnostima.

• Premor je hronični zamor, patološka

pojava koja traje duže od 24 časa.

Vrste zamora

• Opšti

• Lokalni

• Fizički

• Umni

• Senzorni

Mehanizam nastanka zamora

• Teorije mehanizma nastanka zamora:

– Promenjena hronaksija nervnih vlakana

– Ugušenja (deficit O2)

– Iscrpljenja rezervi ATP i ADP

– Intoksikacije (laktatima i piruvatima)

– Dezintegracije CNS

– Inhibicija centara koji su bili angažovani pri

radu

Znaci i simptomi zamora

• Fizički zamor

– Usporenje mišićne aktivnosti

– Nespretni pokreti

– Češće pauze pri radu

– Smanjenje snage kontrakcije

– Smanjenje produktivnosti

– Češće povređivanje pri radu

– Diplopije

– Bol u mišićima

– Obilno znojenje

Znaci i simptomi zamora

• Umni zamor

– Opadanje intelektualnih sposobnosti

– Sporije rasuđivanje

– Promena raspoloženja

– Pospanost

– Smanjenje koncentracije

– Padanje glave

– Pojačano treptanje

Znaci i simptomi premora

• Premor se manifestuje:

– Pojačanom razdražljivošću

– Gubitkom apetita

– Neurotičnim ponašanjem

– Gubitkom interesovanja

– Nemotivisanošću za rad

– Smanjenjem imunološke odbrane

Stres

• Stanje organizma u situacijama koje

doživljavamo kao ličnu pretnju.

Stres

• Reč je o normalnoj fiziološkoj reakciji

organizma kojom se on priprema na

odbranu i/ili beg.

• Tokom te reakcije, organizam preduzima

akcije da se što bolje odbrani.

Stres

• Pri razmatranju stresa treba istaći da je procena

ugroženosti veoma subjektivna odnosno da je

stres kao reakcija na ugroženost izuzetno

individualno obojen.

• U zavisnosti od individualnih osobina i

prethodnih iskustava individue procena iste

opasnosti može biti potpuno različita odnosno

ista opasnost ne mora dovesti do pojave stresa

kod svih izloženih osoba, takođe ni intenzitet

njihove reakcije na stres ne mora biti sličan.

Stres na radnom mestu

• Nesklad između zahteva radnog mesta i

mogućnosti radnika da udovolji tim

zahtevima.

Stres na radnom mestu

• Po Mc Grath-u značajna neravnoteža

između zahteva radnog mesta i

sposobnosti da im se udovolji, u situaciji

kad neuspeh u zadovoljavanju zahteva

ima, po proceni radnika, značajne

posledice.

Stres na radnom mestu

• Karasekov dvodimenzionalni model-nivo

stresa raste sa povećanjem zahteva rada

odnosno opadanjem mogućnosti

odlučivanja.

Stres na radnom mestu

• Savremene teorije uključuju veliki broj

faktora koji se mogu svesti na tri veće

grupe:

– Zahtevi posla;

– Organizacioni faktori;

– Fizički uslovi.

Zahtevi posla· Opterećenje

na radnom

mestu

· Mogućnost

kontrole ritma

rada

Organizacion

i faktori· Zahtevi uloge

na poslu

· Stil upravljanja

· Sigurnost

posla

· Međuljudski

odnosi

Fizički faktori· Buka

· Mikroklima

· Hemijske

štetnosti

· Lične osobine

· Period u

razvoju

karijere

Psihološke· Uzrujanost

· Nezadovoljstv

o poslom

· Povišeni krvni

pritisak

· Oboljenje

krvnih sudova

srca

· Alkoholizam

· Psihijatrijska

oboljenja

· Finansijska

situacija

· Porodična

situacija

· Podrška

društva i

prijatelja

· Borba sa

stresom

· Životne navike

Poremećaji

ponašanja· Poremećaji

sna

· Zloupotreba

psihoaktivnih

supstanci

Fiziološke· Ubrzan puls

· Porast krvnog

pritiska

Stresori na

radnom mestuIndividualni

faktori

Akutne reakcije

Bolesti

Amortizujući

faktori

Faktori

nepovezani

sa poslom

Profesionalni stres i zdravlje

Zahtevi posla

• Najjednostavniji pristup zahtevima posla

polazi od opterećenja na poslu:

– Prekovremeni rad

– Rad na dva ili više radnih mesta (srčana

oboljenja)

– Rad u smenama (poremećaji sna, oboljenja

organa za varenje, emocionalni problemi,

alkoholizam)

– Rad noću (maligniteti?)

Organizacioni faktori

• Nejasna sopstvena uloga u određenom

poslu odnosno nejasna uloga u

organizaciji (pad samopouzdanja, pritisak,

neprijatnost i nezadovoljstvo na poslu);

• Stil upravljanja pretpostavljenog odnosno

mogućnost zaposlenog da utiče na

donošenje odluka od značaja za njegove

aktivnosti.

Organizacioni faktori

• Strah od eventualnog gubitka posla:

– Egzistnecija:

– Spajanje organizacija;

– Rad na određeno vreme;

• Napredovanje u službi; • Upravljačke pozicije ↑ ili ↓

• Degradacije na zvaničnoj ili nezvaničnoj skali

poslova u okviru organizacije.

Ostali faktori

• Individualni faktori;

• Faktori nepovezani sa poslom;

• Amortizujući faktori.

Zahtevi posla· Opterećenje

na radnom

mestu

· Mogućnost

kontrole ritma

rada

Organizacion

i faktori· Zahtevi uloge

na poslu

· Stil upravljanja

· Sigurnost

posla

· Međuljudski

odnosi

Fizički faktori· Buka

· Mikroklima

· Hemijske

štetnosti

· Lične osobine

· Period u

razvoju

karijere

Psihološke· Uzrujanost

· Nezadovoljstv

o poslom

· Povišeni krvni

pritisak

· Oboljenje

krvnih sudova

srca

· Alkoholizam

· Psihijatrijska

oboljenja

· Finansijska

situacija

· Porodična

situacija

· Podrška

društva i

prijatelja

· Borba sa

stresom

· Životne navike

Poremećaji

ponašanja· Poremećaji

sna

· Zloupotreba

psihoaktivnih

supstanci

Fiziološke· Ubrzan puls

· Porast krvnog

pritiska

Stresori na

radnom mestuIndividualni

faktori

Akutne reakcije

Bolesti

Amortizujući

faktori

Faktori

nepovezani

sa poslom

Profesionalni stres i zdravlje

Individualni faktori

• Osobe tipa „A“ (ambiociozne osobe, sa jakim takmičarskim nagonom, sa prenaglašenom posvećenošću poslu) su podložnije stresu od drugih.

• Stabilne, optimistične osobe koje smatraju da donekle mogu upravljati događajima (odnosno ne smatraju da su događaji posledica sudbine), ređe oboljevaju od bolesti koje se mogu povezati sa stresom od drugih.

Zahtevi posla· Opterećenje

na radnom

mestu

· Mogućnost

kontrole ritma

rada

Organizacion

i faktori· Zahtevi uloge

na poslu

· Stil upravljanja

· Sigurnost

posla

· Međuljudski

odnosi

Fizički faktori· Buka

· Mikroklima

· Hemijske

štetnosti

· Lične osobine

· Period u

razvoju

karijere

Psihološke· Uzrujanost

· Nezadovoljstv

o poslom

· Povišeni krvni

pritisak

· Oboljenje

krvnih sudova

srca

· Alkoholizam

· Psihijatrijska

oboljenja

· Finansijska

situacija

· Porodična

situacija

· Podrška

društva i

prijatelja

· Borba sa

stresom

· Životne navike

Poremećaji

ponašanja· Poremećaji

sna

· Zloupotreba

psihoaktivnih

supstanci

Fiziološke· Ubrzan puls

· Porast krvnog

pritiska

Stresori na

radnom mestuIndividualni

faktori

Akutne reakcije

Bolesti

Amortizujući

faktori

Faktori

nepovezani

sa poslom

Profesionalni stres i zdravlje

Prevencija stresa na radnom mestu

• Može se grubo podeliti u dve grupe:

– Grupno orjentisane organizacione promene;

– Individualne tehnike borbe protiv stresa.

Organizacione promene za smanjenje stresa

• Mogu se objasniti kao procesi:

– Identifikacije izvora stresa u radnoj sredini;

– Preduzimanje mera za uklanjanje

identifikovanih izvora.

Organizacione promene za smanjenje stresa

• Podrazumevaju promene:

– Radnog procesa;

– Kruženje radnika u okviru procesa;

– Rad u manjim fleksibilnim timovima;

– Pravilnu i ravnomernu raspodelu posla;

– Edukacije za rad sa novim tehnologijama.

Individualne tehnike borbe protiv stresa

• Usmerene ka:

– Promeni ponašanja (dale dobre efekte u

smanjenju psiholoških problema);

– Opuštanju (efekti na smanjenje tegoba od

strane organa).

Individualne tehnike borbe protiv stresa

• Kombinovana primena tehnika promena

ponašanja i opuštanja daje najbolje efekte.

• Treba istaći da je primena individualnih

tehnika borbe protiv stresa samo loša

zamena za primenu organizacionih

promena kojim bi se stres na radnom

mestu eliminisao ili smanjio.

Prevencija stresa na radnom mestu

• Savremene strategije za prevenciju stresa

uključuju i individualne i organizacione

mere za smanjenje stresa jer takvim

pristupom uklanjamo i izvore i posledice

stresa