KAKO NAPISATI NAUNI RADProf. dr Slavenka JankoviInstitut za epidemiologiju
Osnovna struktura naunog lanka1.Naslov 2.Saetak i kljune rei 3.Uvod (sa hipotezom i ciljevima) 4.Materijal i metode 5.Rezultati 6.Diskusija (sa zakljucima) 7.Literatura
Struktura naunog radaNAUNI RADNASLOV SAETAK TEKSTZAHVALNOST LITERATURA PRILOZI
Kljune rei
UVOD MATERIJAL
I METODE
REZULTATI DISKUSIJA
Naslov Najuoljiviji i najitaniji deo Informativan ili deskriptivan (indikativan) Pojavljuje se u sekundarnim publikacijama
i slui za razvrstavanje lanka u pojedine naune discipline
Naslov Informativan, to krai (obino do 100
slovnih mesta)
Atraktivan Radni i definitivni naslov Kratki naslov (running head obino do
50 s. m.)
Saetak (apstrakt) Saeto informisanje o sadrini rada ili opis
teme rada (obino do 250 rei)
Najitaniji deo rada, esto i jedino itan Pie se na poetku rada (ispod naslova) Pojavljuje se i samostalno u sekundarnim
publikacijama (abstract journals)
Saetak (apstrakt) Obino se pie u pasivu i 3. licu. Treba ga pisati i na engleskom jeziku.
Ne sadri reference i fusnote. Izbegavati skraenice.
Saetak (apstrakt) Informativan koncizno sumiranje sadraja rada, tj. svih poglavlja rada (najmanje po jedna reenica iz uvoda, materijala i metoda, rezultata i diskusije sa zakljukom).
Deskriptivan (indikativan)
kratak opis teme rada, bez sumiranja sadraja rada (mnogo podataka). Pogodan je za revijske radove (pregled literature)
Saetak (apstrakt) Nestruktuisan Struktuisan
(napisan u jednom pasusu)
(napisan u vie kratkih pasusa) Za nauni lanak: uvod, ciljevi, materijal i metod, rezultati i zakljuci. Za revijski lanak tipa meta analize: izvori podataka, izbor podataka (broj i kriterijumi), sinteza pregleda i zakljuci).
Kljune rei (kratki izrazi) Neophodne zbog indeksiranja lanka. Ne koristiti rei iz naslova (lanak jeve indeksiran po njemu).
Piu se ispod teksta saetka. Obino do 5 rei, a ponekad do 10.
Uvod Treba da je kratak (2-3 paragrafa),
jasan i direktno povezan predmetom istraivanja.
sa
Citirati ogranieni broj odgovarajue
i novije literature, koja se odnosi na predmet istraivanja (background).
Uvod Jasno
definisati ono to se predmetu istraivanja ne zna.
o
Postaviti nove ideje (hipoteze) za
reenje onoga to jo nije poznato o predmetu istraivanja.
Osnovni delovi uvoda naunog lankaPREDMET ISTRAIVANJA a) ta se zna b) ta se ne zna HIPOTEZA ideja (pitanje) za reenje onog to se o predmetu ne zna C I LJ davanje odgovora na pitanje iz hipoteze VERIFIKACIJA HIPOTEZE put dolaenja do odgovora na pitanje iz hipoteze ZNAAJ ISTRAIVANJA praktini i/ili teoretskiSavi, 2001
Hipoteza Pretpostavka o povezanosti
pretpostavljenih uzroka i njihovih posledica
Izneti nain na koji e se hipoteza
proveraviti.
Ciljevi Moraju biti kratko i jasno formulisani. Glavni ili primarni cilj traenje
odgovora na osnovno pitanje sadrano u hipoteziosnovu analize odabranih pokazatelja i dr. merenja izvrenih tokom rada
Sporedni ili sekundarni ciljevi na
Materijal i metode Dizajn studije i protokol Predmet istraivanjastanje) (definisati bolest,
Ispitanici i nain njihovog izbora
navesti: broj, pol, uzrast, vreme ispitivanja i sl., kriterijume za zbor ispitanika, nain formiranja kontrolne grupe ili uzorka
Materijal i metodeIntervencija(detaljan opis lekova,hormona) i (I, Mt)
Merenja, obeleja posmatranja Statistika analiza (navestitestove statistike znaajnosti)
koriene
Rezultati Najvaniji deo naunog lanka Rezultati se obino prikazuju:
-tekstualno -tabelama i -ilustracijama
Ne iznositi sve to je dobijeno.
Rezultati Izloiti i negativne rezultate. Ne objanjavati ih u ovom poglavlju.
Ne porediti ih sa drugim rezultatima. Ne citirati podatke iz literature. Grupisati ih pod odgovarajuim
podnaslovima.
TabeleZa prikazivanje numerikih i deskriptivnih podataka jasnije od tekstualnog prikazivanja.
Naslov kratak opis sadraja tabele Zaglavlje kolone Zaglavlje reda Polje za numerike ili deskriptivne podatke Fusnota objanjava detalje iz sadrajatabele i skraenice
Delovi tabele
Naslov
Zaglavlje kolone
Zaglavlje reda
Fusnota
*
Grafikoni, snimci, fotografije i sl.
Ilustracije
Prikazuju dokaze koji podravaju
zakljuke
Doprinose efikasnosti u
prezentovanju dokaza zakljuak
Istiu pojavu na koju ukazuje
Kretanje poliomijelitisa u USA (1940-1950)70
Inaktivisana vakcina60
50
40
30
20
10
iva vakcina
Poslednji autohtoni sluaj
0
1940
1950
1960
1970
1980
1990
Incidencija AIDS-a na milion stanovnika (Zapadna Evropa-EU)200 180 160 140 120 100 80 60 40 20 0
1993
1994
1995
1996
1997
1998
1999
Danska Grcka Spanija
Finska Italija Velika Britanija
Francuska Holandija Jugoslavija
Nemacka Portugal
Oboleli od AIDS-a prema transmisivnim grupama u Srbiji (1985-2001)50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 1985 1986 1987 1988 1989 1990 1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001 IV narkomani Transf. Heteroseks. Vertikal.trans. Homo/biseks. Nepoznato Hemof.
infekcija
Prirodni tok HIV infekcijeakutna retrovirusna bolest
CD4+
anti HIV antitela
500/ml
viremijaNivo detektibilnosti 200/ml 50 Nivo detektibilnosti
nedelje
godine
Oboleli od AIDS-a u Evropi prema polu i nainu prenosa do kraja 2000.43,5
ene Mukarci3,7 3,6 38,9 6,2
37,3
Heterosex. Transfuzija Nepoznato
IV narkomanija Vertikalni prenos
0,9 39,4 11,8 Homo-bisex kontakti Transfuzija Vertikalni prenos 1,7 0,8 4,4
Heterosex. IV narkomanija Hemofilija Nepoznato
Perihilijarna limfadenoza
Perihilusna limfadenoza
Erythematous candidiasis (EC) kod obolelog od AIDS-a
Uznapredovali Kapoijev sarkom
Diskusija Izuzetno znaajno poglavlje,najtee
za pisanje. Objasniti dobijene rezultate, porediti ih sa nalazima u drugim relevantnim radovima i dati kritiki osvrt naune zasnovanosti. Povezati je sa ciljevima, pokazati u kojoj meri rezultati podravaju ili osporavaju postavljenu hipotezu.
Diskusija Diskutovati i rezultate koji se
razlikuju od tuih. Na kraju naglasiti ta je novo i vano, posledice koje proistiu iz dobijenih rezultata, njihova ogranienja. Izloiti novu hipotezu, ta dalje?
Zakljuci Moraju biti kratki i povezani sa
ciljevima rada. Iskljuivo se zasnivaju na sopstvenim rezultatima prikazanim u lanku. Pisati ih na kraju diskusije (i u saetku u skraenoj formi). Ne prenaglaavati ih i ne davati im znaaj koji oni stvarno nemaju.
Stil i jezik pisanja Treba da su svojstveni naunoj prozi:
objektivno, poteno, jasno, kratko i lako shvatljivo informisanje strane rei
Biraju se najpreciznije, a izbegavaju Reenice treba da su jasne i kratke i
vrsto povezane unutar jednog paragrafa, a paragrafi meusobno.
Stil i jezik pisanjaPrvo-tree lice, glagolski oblici i vreme Prednost dati aktivu (sem za saetak) i
prvom licu (u saetku: 3.)
Sadanje vreme: u uvodu i diskusiji,
Prolo vreme: za ostale delove.
Literatura1. Savi J. Kako napisati, objaviti i vrednovati nauno delo u biomedicini. 3. izdanje. Beograd: KIZ Kultura; 2001. p.15-42. 2. Huth EJ. Writing and Publishing in Medicine. 3rd ed.Baltimore: Williams and Wilkins; 1999.
