Sr SP Latn 3.Modeli Komunikacije

7/26/2019 Sr SP Latn 3.Modeli Komunikacije

1/88

Modeli komunikacije

SemiotikiSocijalni

Psiholoki

KonfesijalniMitoloskiKulturoloki


2/88

MODELIMODELI

SEMIOTIKIMODEL

SOCIOLOKIMODEL

PSIHOLOKIMODEL

KULTUROLOKIMODEL

KONFESIONALNIMODEL

MITOLOKIMODEL

Model Romana Jakobsona

Model Jurija Lotmana

Model Umberta Eka

Dvoetapni model

Spirala utanja

Difuzna teorija

Model portira poetna


3/88


4/88

Semiotiki model

komunikacije Bilo da je verbalna ili neverbalna, komunikacija se

odvija pomou znakova. Znak je sve ono, to uzodreene uslove, za primaoca poruke ima neko

znaenje, odnosno to se dekodira u "znaenje". Ferdinand de osir u svom Kursu iz opte lingvistike!osir,#$#.% koji je dr&ao od #'#(#. )odine na *enevskomuniverzitetu udario je temelje moderne semiotike tj. naukeo znakovima uopte, pa i o jezikim znakovima, kaonajslo&enijem sistemu. osir je ve tada tvrdio da je jeziksistem znakova koji slu&i za sporazumevanje meu ljudima,

tj. ima socijalnu +unkciju. ezik je sistem znakova kojiizra&avaju ideje, misli, oseanja, odnos prema svetu i u tomsmislu je on univerzalni sistem znakova, najva&niji inajslo&eniji, a mo&e se porediti sa pismom, azbukom)luvonemi-, simbolikim ritualima, +ormama utivnosti i sl.


5/88

osir pravi razliku izmeu pojma langue!jezik% ipojmaparole!)ovor%. vaki jezik je spoj languei

parole jezik ne postoji bez )ovora, a )ovor bezjezika. /rema tome, jezik je drutveni pojam, sobzirom na to da se u jeziku uz pomo znakovaodra&ava objektivna stvarnost.

0rutvena sutinaparole !)ovora% je u tome to se)ovornik slu&i zajednikim kodeksom da bi izraziosopstveno miljenje, a langue!jezika% je u tome to jesredstvo komuniciranja neke odreene zajednice.1omunikacija je svedena na razmenu in+ormacija kojese tiu individaulni- iskustava i potreba, a +unkcija

jezika, kao sredstva komuniciranja, je +unkcijadovoenja sopstveni- individualni- s+era iskustva uodnose komuniciranja uz pomo znaka.


6/88

Znak je jedinstvo oznakeioznaenog, odnosno )ra2ke slike i

pojma. 1ada jedna oznakaimajedno oznaenomo&emo )ovoriti odualizmu znaka3

znak

oznaka oznaeno


7/88

1ada jedna oznaka ima vie oznaenihi obrnuto tada )ovorimoo asimetrinom dualizmu!npr. zabrana prolaza u saobraaju semo&e oznaiti na vie naina ( zabranjen smer, zabrana u obasmera, stop, sema+or, saobraajac. Znai, imamo jednooznaeno i vie oznaka. a dru)e strane, znak +ima vieznaenja plus, krst...%. 4vde imamo jednu oznaku i vieoznaenih.

1ao to je ve reeno, jezik je sistem znakova, pa je prematome, svaka jedinica jezika znak reenica, sinta)ma, re,mor+ema., a to znai da to vie stvari oznaava, kodje viestrukturiran, socijalizovan. 1ao ilustraciju mo&emo navestisledei primer3re lisica( kao zvuna ili )ra2ka slika je oznaka,koja oznaava . &ivotinju, 5. krzno na kaputu, 6. lukavo)oveka. vako od ovi- znaenja je povezano sa prvobitnimznaenjem preko jedne ili vie komponenti sema. 7opresecanje znaenja se ostvaruje putem asocijacija po slinostiili po srodnosti i predstavlja asimetrini dualizam jeziko)znaka.


8/88

/onekad u toku komunikacije kada jedan odsa)ovornika koristi jedan sistem znakova, a dru)iporuku dekodira u svom sistemu znakova ( dolazi dosemiotiko) uma. 7o se najee deava kadasa)ovornici komuniciraju na srodnim jezicima i kada

jedna oznaka ima u dva jezika dva razliita znaenja.8a primer, reenica Bio sam na dai za rbe znai

prisustvo na pomenu, a za 9use boravak u vikendici. 1ao primer semiotiko) uma u neverbalnoj

komunikaciji mo&e poslu&iti isti )est koji ak i u bliskimkulturama mo&e imati vrlo razliita znaenja. 7akoklimanje )lavom, koje kod veine naroda znai potvrdu,odobravanje, kod Bu)ara znai suprotno ( :ne;.


9/88

9eklama


10/88

9eklama /rva in+ormacija je na prirodnom jeziku3 to je naziv 2rme i natpisi na

etiketama. 0ru)a in+ormacija je pikturalna !ikonika% izra&ena slikom sve&i- proizvoda.


11/88

0revni >?


12/88

@ntika./artenon. 7rium+alna kapija. Aram8ike @pteros


13/88

iizantija. @ja o2ja


14/88

?47


15/88

9enesansa !preporod%.

veti /etar !Mikelanelo%


16/88

Barok.aborna crkva veti/etar u 9imu. an 1arlo u


17/88

1lasicizam.>lementi antikear-itekture


18/88

9omantizam.Moderna.


19/88

Minimalizam !nema ukrasa%7e-no(@rt !sva mo)ua savremena dosti)nua svemirskibrod%


20/88

SOCIOLOKI MODELKOMUNIKACIJE

edan od osnovni- preduslova koji omo)uavajusocijalnu interakciju jeste mo)unost komunikacije.

ocijalna komunikacija je ljudska delatnost koja jeuslovljena nizom socijalno znaajni- ocena,konkretni- situacija, komunikativni- s+era i normiponaanja pri-vaeni- u drutvu, u odreenomsociumu.

ocioloki model komunikacije predstavlja struktura

socijalne komunikacije koja zavisi od ciljevauesnika u komunikaciji. D najoptijem obliku ovustrukturu ine subjekti komunikacije,komunikativna delatnost, komunikativnasaoptenja.


21/88

vaka komunikacija je socijalna pojava,oblik socijalno) ponaanja. ocijalni

karakter komunikacije sledi iz samo)pojma, iz odreenja komunikacije kaoprenoenja in+ormacija meu jedinkamaputem znakova. 4dreujui je preciznije

kao oblik socijalno) ponaanja, mo&e serei da je komunikacija vrsta interakcije iuslov i sastavni deo svake od njeni-kate)orija.


22/88

0akle, komunikacija kodi2kuje drutvenistatus i +unkciju pojedinca u porodinom,pro+esionalnom, kon+esionalnom i dru)omokru&enjuE pripadnost )rupi, ali i potrebuda se odbije potpuno identi2kovanje sanjomE ponaanje )rupe u kojoj ista aljeritualizovane poruke preko verski-

obreda uspostavlja vezu s Bo)om, dok suporodini rituali potvrda veze sa precima,a nacionalni ( sa domovinom i sl.


23/88

to se socioloko) modela verbalne komunikacijetie, svaki socijalni sloj, pa i svaki narod, ima svojpreutno usvojen kodeks ponaanja, to nalazi svojodraz u jeziku. ezik odra&ava sve )eo)ra2ju,istoriju, klimu, uslove &ivota i sl.


24/88

8ijedna ljudska zajednica nije izolovana, toima svoj odraz u jeziku. Za-valjujuiekonomskim, kulturnim i dru)im vezama, u

svakom jeziku postoje pored svoji- i tue rei!pozajmice%. 4sim to)a, postoji teritorijalna podela jezika

!dijalekti%, socijalna !sociolekti%,pro+esionalna !&ar)on, ar)o%,stilska !visoki,

neutralan i niski stil%. /rema tome, jezik je sredstvo komunikacije meuljudima, neraskidivo povezan sa &ivotom i razvitkomljudske zajednice koja )a koristi za meusobnosporazumevanje


25/88

1ao ilustracija za to mo)u poslu&iti sledei primeri3 ( U jeziku Eskima postoji veoma veliki broj sinonima za pridev beli koji

oznaavaju brojne nijanse i karakteristike snega; U ruskom jeziku ima vie rei koje oznaavaju meavu ! "#$%&' ()*)+,'

-#$&' /)0&1 -#$1' 2,3%&' "45)(6&;

7a kamilu u arapskom svetu postoje razliiti nazivi; U jeziku hindi postoje razliiti nazivi za indijski orai u zavisnosti od toga da li

su plodovi nedozreli' zreli ili prezreli' da li ga kuvaju u mleku' pr8e na ulju' ilikoriste u bilo kom ritualu gde ima odre9enu ulogu;

U Kini se nije smelo detetu davati ime po nekom starijem ili omiljenom lanuporodice' zbog zabrane da iko nosi ime cara' pa ak i da koristi znakove koje jesadr8avalo carevo ime;

:nteresantna su i istra8ivanja o tome koliko se razlikuje leksiki ond pripadnikabogatih i siromanih slojeve drutva prilikom ocenjivanja hrane. 7a bogatehrana nije samo sredstvo za pre8ivljavanje' a njeno konzumiranje je odre9enidrutveni ritual i zato je za opis upotrebljena iroka paleta nijansi znaenja;


26/88

rpski )la)olprati pokriva znacenjenekoliko )la)ola u rusinskom jeziku, ukojem se za svaku od radnji koristi dru)i)la)ol3

prati ruke GHIJKL GNI prati kosu OHIJKL PQ prati sudove ( RSHIJKL prati ves ( KTUKL prati zube VGWKL OGUI


27/88

to se tie socioloko) modelaneverbalne komunikacije, treba

na)lasiti da je neverbalnakomunikacija takoe vrsta socijalno)ponaanja i da je po svojoj prirodi isutini socijalna pojava. 7o pokazuje

njena osnovna ulo)a, njene )lavne+unkcije i celokupan sadr&ajneverbalne komunikacije kao vrsteinterakcije.


28/88

ocijalni karakter neverbalne komunikacije dolazi doizra&aja i u konkretnom sadr&aju koji se neverbalnimkomunikacijskim znakovima saoptava. 7aj sadr&aj je uvekvezan za komunikaciju ili je sastavni deo odreene vrste

socijalno) ponaanja. 8everbalna komunikacija je i po svojim +unkcijama i posvom sadr&aju doslednije socijalna od verbalne, iji znakovimo)u slu&iti i kao sredstva miljenja i kontrole vlastito)ponaanja. adr&aj koji se saoptava neverbalnomkomunikacijom veoma je raznovrstan kao to su i vidovisocijalno) ponaanja o kojima pru&a in+ormacije. ocijalna

priroda neverbalne komunikacije u celini i socijani sadr&ajivezani za neverbalne komunikacijske znakove izlo&eni supodrobnije i potpunije u prikazu pojedini- +unkcijaneverbalne komunikacije i sadr&aja pojedini- vrsta i oblikaneverbalni- komunikacijski- znakova.


29/88

8aravno, kod neverbalno) ponaanja znakovi predstavljajudrutvene norme koje su uspostavljene tradicijom. Bitno je zakomuniciranje da se ono zasniva na zajednikom kodu za poiljaocai primaoca. D retkim sluajevima te poruke ne mo)u biti iste zarusko) i strano) )ledaoca!u odlomku )ledano) 2lma% kao, recimo,

kada doktor @strov ljubi u kosu staru dadilju. 1od rba se takvopotovnje iskazuje ljubljenjem ruku stari- osoba.


30/88

Mapa uma socioloko) modelakomunikacije

Socioloki modelkomunkacije

1omunikativna sootenja Komunikativna delatnostSubjekti

komunikacije

Yjudska delatnost

Znaajne ocene

1onkretne situacije

1onkretne s+ere

8ormi ponaenja

1odi2kujedrutveni status

Funkcije pojedinacau porodici, u pro+esiji

/ripadnost )rupi

?rupa aljeritualne poruke

/reko verski- obreda eza s B4?4M

/orodini rituali eza a precima

8acionalni domovinom


31/88

!nastavak%ezik odra&ava )eora2ju, itoriju, uslovi inain &ivota, obiaje i sl.

Socijalni sloj,Svaki narod

ima

1odeks ponaenja

8alazi svoj odraz uJEZK!

"ktivan i #asivan fond rei

Svoje rei i #o$ajmici

%eritorijalna diferencijacija & dijalekti'

Profesionalna diferencijacija &(ar)on, ar)o%

Stilska diferencijacija


32/88

Film Djka anja[ \e-ov 0ebeo i mrav[


33/88

PSIHOLOKI MODELKOMUNIKACIJE

1omunikacija je tesno povezana ne samo sasociolo)ijom, ve i sa psi-olo)ijom.

avremeno s-vatanje linosti je povezano nesamo sa jedinstvenou svako) oveka nje)ovom neponovljivom individualnou, ve i sanje)ovim iskustvom socijalne interakcije. 4va dvaaspekta linosti individualni i socijalni najviedolaze do izra&aja u procesu )ovorne delatnosti,

koja podrazumeva uzajamni uticaj uesnika ukomunikaciji, a takoe i u individualnomstvaralatvu povezanom sa procesomostvarivanja linosti kroz komunikaciju.


34/88

/si-oloki model komunikacije se zasniva na ponaanju ljudi i pravikorekciju ko)nitivni- me-anizama koji upravljaju ponaanjem, ui ovekaodreenim modelima ponaanja.

/rilikom analize komunikacije otkriveni su mno)i interesantni psi-olokimodeli komunikacije, koji danas ine paradi)mu savremeni- nauni-pristupa3

( dvoetapni model komunikacije prvo, in+ormacije sti&u do lidera koji+ormiraju javno mnjenje, dru)o, lideri prosleuju in+ormacije svojimsledbenicima i utiu na nji-E

( spirala utanja manipulisanje javnim mnjenjem, za-valjujui tome toljudi koji imaju suprotno miljenje od ono) koje dominira, ute ne &elei daostanu izolovaniE

( diuzna teorija o uvoenju novo) i adaptiranju drutva na nje)a. D

psi-olo)iji postoje pokazatelji o razliitoj prijemivosti prema novom.edan deo drutva je konzervativan, a dru)i lako pri-vata novo. /o ovojteoriji nije bitno ubediti sve, ve samo ]^ populacije. 1ad ideju pri-vati5]^, proces se vie ne mo&e zaustavitiE

( model :portira; !)atekeeper% model ponaanja linosti u kome sepojavljuje posrednik izmeu poiljaoca poruke i iroko) auditorijuma, tj.mase.


35/88

struktura linosti 7ermin struktura linosti upotrebljava se u dva osnovna znaenja3 kada se

oznaavaju +aktori ili momenti bitni za razumevanje linosti uopte, ili zarazumevanje strukture linosti jedne konkretne osobe. D tom smislu, postojebrojni stavovi o tome ta je bitno za prouavanje linosti, i ta ini strukturulinosti3

@avike * najva&niji momenti ijim se prouavanjem i prikazivanjem mo&e

objasniti celokupno ponaanje linosti ( ovek e se u odreenoj situacijiponaati onako kako je ranije nakvikao u istoj situaciji. Aotivi i potrebe predstavljaju +aktore koji odreuju

najrazliitije naine rea)ovaranja pojedinca. Motivi i potrebe odreuju svojstva,stavove i interese oveka.

:ntencije' aspiracije' namere osnovne vrednosti ijem ostvarenjupojedinac te&i.


36/88


37/88


38/88


39/88

eurolin)vistiko#ro)ramirovanje


40/88

izuelni tipovi ( razmiljaju u slikama/redikati

!slika,jasno,+okus,perspektiva,vidjeti,bljesak,svjetlo,iz)led,pre)led,razlikovati,naslikati itd%

@uditivni tipovi ( razmiljaju u zvukovima ili uju neki unutranji )las!)lasno,vikati,na)lasak,odjek,ton,muzika,uti,vrisak,pitati,rei,alarm%

1inestetini tipovi ( razmiljaju krozosjete!dodir,rukovati,baciti,micati,sudar,udariti,milovati,odmarati,iritirati nositi itd%

@uditivno di)italni ili nespeci2ni tip ( koriste nespeci2nu +ormujezika!misliti ,

odluka,smisao,razumno,lo)ino,analiza,speci2no,apstraktno,racionalizacija,de2nitivno, motivacija itd.%

eurolin)vistiko #ro)ramirovanje


41/88

1lasi2kacija akademikaovana _vijia

Za nae prostore je interesantna i klasi2kacijaakademika ovana _vijia !_viji, #$$.% koji je sve u&nelovene svrstao u etiri osnovna tipa sa velikim brojempodtipova3

. 0inarski tip 5. _entralni tip 6.


42/88

0inarski tip dinarske oblasti!&ivo) du-a, oseajni,

samouvereni% ( umadijski !potuju odluke veine,

slobodno iskazujuz svoje miljenje%E ( erski !lukavi, ne izvravaju obaveze,

)ledaju svoju korist i zadovoljstvo%E ( bosanski !plemenski, bratski odnos,

potuju -rabrost%E ( mu-amedanski !poznavanje 1urana,

vera u sudbinu%E ( jadranski !lepo izra&avanje,

pokretljivost, zabava, pesma, dru&enje%E


43/88

_entralni tip oko u&neMorave i ardara

( kosovsko(meto-ijski, ( zapadnomakedonski, ( moravsko(vardarski, ( opski,

( ju&nomakedonski,


44/88


45/88

/anonski tip!ju&noslovensko stanovnitvo izvan Balkana%

( slavonski, ( sremsko(banatski, ( slovenaki, ova klasikacija #otvr-uje daje #siholoki model u tesnojve$i sa mno)im dru)imsrodnim disci#linama kao tosu etno)raja, sociolo)ija,kulturolo)ija i dr.

2


46/88

K!/%!01/12K M13E/K1M!K"4JE

1ulturoloki model verbalne komunikacije se sastoji odsubjekata komunikacije, komunikativne delatnosti ikomunikativni- saoptavanja sa kulturolokim komponentama.

7ako, na primer, japanska kulturna tradicija nala&e da pojedincine uznemiravaju okolinu svojim unutranjim pre&ivljavanjima, iza-valjujui tome to od mali- no)u to ue, oni ak i u dubokojtuzi izazvanoj )ubitkom bli&nji- tu vest saoptavaju saosme-om.

7urska kulturna tradicija podrazumeva da se pri susretu, ak izvaninom, poslovnom, sa)ovornici pitaju za zdravlje svi-roaka, za razliku od >n)leza koji postavljaju retoriko pitanjeDo do Fou doGi dobijaju kao od)ovor oekivano Do do FoudoG na koje, u stvari, niko ne od)ovara.

D ruskoj kulturnoj tradiciji :na; u znaenju izvoli je neutralno isasvim primereno, dok se kod rba nje)ova upotreba smatranekulturnom.

2


47/88

K!/%!01/12K M13E/K!/%!01/12K M13E/

KULTURA

KULTURNI IVOT

MATERIJALNA IDUHOVNA KULTURA

ukupna dosti!nua ljudsko! dru"tva

u privrednoj# dru"tvenoj i du$ovnojsferi %ivota

KULTURA GOVORAnivo# stepen razvitka neke !rane

privredne ili intelektualne djelatnosti

KULTURA IVLJENJAuslovi %ivota koji od!ovaraju

potrebama obrazovano! ovjeka

prosvjeenost#

obrazovanost#naitanost

o!e"#poetna


48/88

/oslovna komunikacija

apanci 8emci @merikanci 9usi

7urci


49/88

1biaji kao1biaji kao

vrstavrstakomunikacjekomunikacje


50/88

156"J156"J Obiaji su drutvena pravila ili norme koje seObiaji su drutvena pravila ili norme koje se

postepeno stvaraju u procesu drutvenog ivota ipostepeno stvaraju u procesu drutvenog ivota i

koje stalnim ponavljanjem prelaze u navike koje sekoje stalnim ponavljanjem prelaze u navike koje sepretvaraju u obiaje kao nepisana pravilapretvaraju u obiaje kao nepisana pravila

ponaanja lanova neke drutvene zajedniceponaanja lanova neke drutvene zajednice

Obiaji nastaju polako, postepeno, ali kada jednomObiaji nastaju polako, postepeno, ali kada jednom

nastanu vrsto ostaju u svjesti ljudi i dugo opstajunastanu vrsto ostaju u svjesti ljudi i dugo opstaju

u narodu.u narodu.


51/88

7ristovo ro-enje7ristovo ro-enje

i 5o(i8i 5o(i8 Isus Hristos je roen u Vitlejemu, nedalek odgrada Nazareta

Pravoslavni hri!ani slave "o#i! $% januara Na svim zemljama i jezi&ima, irom svijeta

ovaj 'raznik ima isti naziv H(I)*OVO

(O+ENE, a u naim &rkvenim knjigamao-ilje#en je kao (O.DEN)*VOH(I)*OVO


52/88

156"J " 5"3J 3"156"J " 5"3J 3" (ije/ "adnjek 'ovezana je sa rije/i(ije/ "adnjek 'ovezana je sa rije/i

0-djeti1, jer se na taj dan -djelo /ekaju!i0-djeti1, jer se na taj dan -djelo /ekaju!i

roenje Hristovoroenje Hristovo "adnje jutro 'o/inje sa 'ozdravom"adnje jutro 'o/inje sa 'ozdravom

0DO"(O 2*(O I )(E*3N *I "3DNI0DO"(O 2*(O I )(E*3N *I "3DNI

D3N1D3N1 "adnje ve/e 'rati o-i/aj 'ijukanja"adnje ve/e 'rati o-i/aj 'ijukanja

9 :9 :


53/88

519:519:

SM51/SM51/ BadnjakBadnjak PogaaPogaa SoSo

VinoVino OrasiOrasi SlamaSlama

SvijeaSvijea esnicaesnica NoviNovi PeenicaPeenica


54/88

;;Slava na visiniSlava na visini

5o)u, i na $emlji5o)u, i na $emljimir, me-u ljudimamir, me-u ljudima

dobra volja.


55/88

KONESIONALNI MODEL

KOMUNIKACIJE

4vaj model komunikacije se zasniva naobiajima i ponaanju koji su uslovljenipripadnou odreenoj reli)iji, to nalazisvoj odraz u verbalnoj i neverbalnojkomunikaciji.

9eli)iozna komunikacija i problemi vezani zanju postali su )lavni +aktor u socijalnojistoriji jezika. ve stare pismenosti i velikaveina savremeni- sistema pisanja nastalisu zbo) kultno(reli)iozni- ciljeva.


56/88


57/88


58/88


59/88


60/88


61/88

WIP`KJS


62/88

WIP`KJS


63/88

WIP`KJS


64/88

IKH


65/88

fgh


66/88

fgh


67/88

hh


68/88

hh


69/88

h


70/88

h


71/88

@ko su se u drevnim dr&avama i usrednjem veku etnojezike razlike meuljudima i dr&avama zaklanjale verom, u

novo vreme meu narodima >vrope,@merike, u&ne i


72/88

ednonacionalne reli)ije !kao to su judaizam evreja,intoizam apanaca ili jermensko()ri)orijanska crkva

ermenije% su prilino retke pojave. 4bino jednu reli)ijuispoveda nekoliko naroda. 7akve su pre sve)a osnovne

reli)ije sveta !budizam, -rianstvo, islam% i nekelokalne reli)ije koje su izvan )ranica jedno) etnosa!-induizam je rasprostranjen ne samo u


73/88

1on+esionalno jedinstvo naroda uvaju panci,


74/88

D istoriji budizma nije bilo reli)iozni-ratova, ni jedan -ram neke dru)e reli)ijenisu unitili sledbenici Bude. 7atolerantnost budizma je u savremenomsvetu veoma privlana. Budizamdozvoljava, recimo, katoliku ili luteranu dane ostavljajui svoju veru, ispoveda ibudizam. Zbo) to)a budizam, uprkoszvaninoj statistici, smatrajunajrasprostranjenijom reli)ijom sveta


75/88

D svakoj reli)iji postoje dva smerakomunikacije3

od Bo)a ( preko proroka !uitelja,svetenika% prema ljudimaE

od ljudi ( preko proroka !uitelja,

svetenika% prema Bo)u.


76/88

1oreni kon+esionalne komunikacije se&u u daleku prolost. vakareli)ija !budizam, islam, -rianstvo% ima svoje karakteristike,nepokolebljivu veru, bezuslovnu posveenost ideji, vrednostima,principima, moralnim zakonima. 4pteljudske etike normeodra&avaju ono to je zajedniko u vekovnom iskustvu ljudi i bliskesu optim reli)ioznim zapovestima vodei- svetski- reli)ija!zapovesti Mojsija, Arista, Mu-ameda, Bude%. >tike norme i pravilarazliiti- reli)iozni- uenja mo)u biti veoma stro)i, kada detaljnopropisuju ponaanje svoji- sledbenika !judaizam%, ili prilinoliberalni !protestantizam%. 8a ovom mestu treba spomenuti :zlatnopravilo optenja; koje je +ormulisao


77/88

7ra)ovi -risanske reli)ije sreu se u vidu ustaljeni-+raza u svakodnevnom )ovoru, tj. verbalnojkomunikaciji. 7o su takozvani bibliizmiE npr. !la"#a$ijue! u $u"tini% "edam "m&tni' !&e'o#a,

oko (a oko% (u) (a (u)% u#ati kao (enicu oka%u t&en oka% i(#adi $o )no i( oka "#o! $a*e+ i(#aditi t&n i( oka )&ato#a% !de ti je "adje(ik% &e mi jo+ nije na je(ik do+la% niti *e la,kak#a do*i na moj je(ik% ko (au(da#a "#oj je(ik&a(uman je% od !la#e do $ete% imati o)&a(%

onome ko te uda&i $o jednom o)&a(u $&u,i id&u!i% !ledati k&o( $&"te% $&"t -o,ji. 8avedene izraze i ustaljene +raze ljudi upotrebljavaju u

svakodnevnom &ivotu, u svakodnevnoj komunikaciji, jer suranije esto bile koriene kao pouka, savet ili citat iz Biblije.


78/88

MY 14MD8


79/88

edna od osnovni- karakteristika mita je da on ne )ovorio do)aajima koji su tui oveku, ve o do)aajima ukojima ovek najaktivnije uestvuje.

Mit objedinjuje u sebi racionalno i iracionalno.

9acionalno, jer bez nje)a ne mo&e da se zamislisavremeni ovek, koji nalazi ute-u trudei se da razumei da upravlja svetom koji )a okru&uje. @li jo je va&nijeiracionalno, jer dotie u dui oveka te bolne take kojezadiru u nesvesno, koje su van racionalno).

1ao to je reeno, mit ima stvarne i nestvarneelemente, slobodu nado)raivanja i komponovanja.Mitoloki sistem predstavlja sistem realno) i nerealno),odreenu paradi)matsku i sinta)matsku strukturu toini semantiku strukturu mita i redovno nosi u sebineku poruku ili pouku u komunikaciji.


80/88


81/88

D ovim mitovima i le)endama rei koje oznaavajuvidljivedeloveljudsko) tela predstavljaju kljune rei ili takozvane tematskestrukture. 8a primer, rekosa u le)endi o amsonu ine sinta)me,koje povezuju ovaj mit u jednu celinu. amsonova neizmernasnagabila je ukosi,koju brija nikada nije dirnuo. 4no) trenutkakada mu je 0alila odsekla kosusva nje)ova sna)a je iezla.Filistejci su )a sa lakoom savladali i oslepeli. Zaneti viednevnimpobednikim slavljem, nisu zapazili da je amsonu kosaponovoizrasla./oni&eni amson, &eljan osvete, krajnjim naporom ruistubove Filistejsko) -rama u koji su )a odveli iz tamnice da i-zabavlja. /od ruevinama -rama )ine zajedno sa svojim brojnimneprijateljima. !veto pismo taro)a i 8ovo)a zaveta, #]$. str.56(5]%.

/o Yotmanu !Yotman, ##5, str. 65(=]%, tematska struktura jeovde re kosa, koja povezuje u celovitu strukturu ovaj mit3


82/88


83/88

Ilavaje simbol sna)e aktivno) principa koji ukljuujenadmo u upravljanju, nareivanju i prosvetljavanjuE

Jiceje kao identi2kacija oveka E Hbrazje simbol potenja E

ezik kao orue rei, stvara i unitava, predstavlja simbolmoi i pravednosti i kao takav uporeivan je sa plamenomE Kosaje simbol sna)e i mu&evnosti, simbol &alosti,

pokornosti. D staroj 9usiji jedna pletenica je znakdevianstva !nakon udaje &ena nosi dve pletenice%E

@ogaje or)an kretanja i simbol drutvene povezanosti !nogastvara drutvene veze, stopalo je nji-ov )ospodar i kljuE

=ukaje simbol sna)e, vlasti, pru&ene pomoi i zatite itd.E Bradaje simbol mukosti, -rabrosti i mudrosti. !8avedeni

simboli su preuzeti iz 9enika simbola

Mitoloski model


84/88

Mitoloski modelkomunikacije u

$dravstvu D )rkoj mitolo)iji bio je Bo)iscelitelj @sklepije.


85/88

"skle#ije&st.)rki.=>?@ABCD, Fhirur)G',

Eskula# @sklepije je u staro)rkojmitoo)iji bo) medicine iisceljenja./rema le)endi otac @. je biobo) @polon, a mati 1oronida.

4va &ena, poto je zatrudnela,zaljubila se smrtno)


86/88

/01232450 62783


87/88

/01232450 627835269:05;


88/88

Sr SP Latn 3.Modeli Komunikacije

Documents