Neverbalne komunikacije

NEVERBALANA KOMUNIKACIJA IINEVERBALANA KOMUNIKACIJA II

ParalingvistiParalingvističčki znaciki znaciPod Pod paralingvistiparalingvističčkim znacimakim znacima podrazumevaju se svi podrazumevaju se svi

elementi vokalizacije koji nisu ukljuelementi vokalizacije koji nisu uključčeni u fonoloeni u fonološški opis ki opis govoragovora..

ČČine ih svi ine ih svi ššumovi i glasovi koji nisu delovi govora, zatim, umovi i glasovi koji nisu delovi govora, zatim, varijacije u izgovoru glasova, revarijacije u izgovoru glasova, rečči karakteristii karakterističčne za ne za pojedince i za grupe, kao i ostali elementi izgovaranja repojedince i za grupe, kao i ostali elementi izgovaranja rečči i govornog iskaza, intonacija, naglagovornog iskaza, intonacija, naglaššavanje ili trajanje avanje ili trajanje izgovora glasova i reizgovora glasova i rečči u rei u reččenici.enici.

MoguMogućće je, u okviru ovih znakova, razlikovati prozodijske e je, u okviru ovih znakova, razlikovati prozodijske karakteristike, kao karakteristike, kao ššto su intonacija reto su intonacija reččenice ili naglaenice ili naglaššavanje avanje određenih reodređenih rečči u rei u reččenici. Po prozodijskim karakteristikama enici. Po prozodijskim karakteristikama uouoččavamo smisao reavamo smisao reččenice, znamo da li se neenice, znamo da li se neššto tvrdi, to tvrdi, pita pita ili naređujeili naređuje. Mo. Možžemo ocenjivati emo ocenjivati ššta je subjekat, a ta je subjekat, a ššta objekat ta objekat u reu reččenici, ili enici, ili ššta govornik smatra vata govornik smatra važžnim.nim.

Postoji podela na Postoji podela na dve grupedve grupe ovih znakova: ovih znakova:

OOni ni vezani zavezani za govorgovor i drugi koji su i drugi koji su nezavisni od govoranezavisni od govora..

Prvi praktiPrvi praktiččno odgovaraju prozodijskim znakovima, a drugi no odgovaraju prozodijskim znakovima, a drugi su propratni glasovi u kojima do izrasu propratni glasovi u kojima do izražžaja dolaze emocije, aja dolaze emocije, interpersonalni stavovi i vokalne karakteristike (odlike u interpersonalni stavovi i vokalne karakteristike (odlike u izgovoru glasova) na osnovu kojih se moizgovoru glasova) na osnovu kojih se možže izvesti zakljue izvesti zaključčak o ak o osobinama liosobinama liččnosti i pripadnosti govornika određenoj grupinosti i pripadnosti govornika određenoj grupi..

PovePoveććana brzina i glasnost govora ukazuju na to da je ana brzina i glasnost govora ukazuju na to da je govornik ljut. Gnevu odgovara slaba jagovornik ljut. Gnevu odgovara slaba jaččina glasa, znatna ina glasa, znatna visina, ovisina, ošštra nerezonantna boja glasa, brz tempo govora, tra nerezonantna boja glasa, brz tempo govora, nepravilna modulacija, nepravilan ritam izgovora sa nepravilna modulacija, nepravilan ritam izgovora sa nepotpunim artikulisanjem glasova. nepotpunim artikulisanjem glasova. ŽŽalosna osoba govori alosna osoba govori tihim glasom, niske visine, boja glasa je rezonantna, spor tihim glasom, niske visine, boja glasa je rezonantna, spor tempo, modulacija pri kojoj opadaju jatempo, modulacija pri kojoj opadaju jaččina i visina, ina i visina, nepravilne pauze u govoru i nejasno izgovaranje glasova.nepravilne pauze u govoru i nejasno izgovaranje glasova.

Kada su crte liKada su crte liččnosti u pitanju, laknosti u pitanju, lakšše se procenjuje na e se procenjuje na osnovu osnovu karakteristika glasakarakteristika glasa,, smelostsmelost ili ili opreznostopreznost, ali , ali se tese tešško ili sasvim bez uspeha procenjuje ko ili sasvim bez uspeha procenjuje urednosturednost i i neurednostneurednost, , kooperativnostkooperativnost i i kompetitivnostkompetitivnost..

Dezmond Dezmond MMoris oris –– klasifikacija klasifikacija neverbalnog ponaneverbalnog ponaššanjaanja

Ova klasifikacija Ova klasifikacija Dezmonda MorisaDezmonda Morisa pokupokuššava pre svega da ava pre svega da razgranirazgraničči urođene od stei urođene od steččenih neverbalnih znakova. enih neverbalnih znakova. OpisaOpisaććemo deo neverbalnih znakova koji imaju praktiemo deo neverbalnih znakova koji imaju praktiččnu nu primenu.primenu.

Kao Kao urođene znakeurođene znake Moris Moris navodi infantilne reakcije, pre svega navodi infantilne reakcije, pre svega one koje su bitne za opstanak. None koje su bitne za opstanak. Navodi da se deca koja su avodi da se deca koja su rođena slepa i gluva osmehuju i mrrođena slepa i gluva osmehuju i mrššte u određenim te u određenim situacijama. Plasituacijama. Plačču u ččak i kada nisu u stanju da ak i kada nisu u stanju da ččuju sebe.uju sebe.

Poluurođenim radnjamaPoluurođenim radnjama naziva otkrivajunaziva otkrivajućće radnje koje se e radnje koje se zasnivaju na zasnivaju na ““genetskoj sugestijigenetskoj sugestiji””. Do ovih radnji dolazimo . Do ovih radnji dolazimo nesvesno, dok upoznajemo svoje telo kroz dugi proces nesvesno, dok upoznajemo svoje telo kroz dugi proces odrastanja. Mi nemamo taodrastanja. Mi nemamo taččnu predstavu o tome kako ih vrnu predstavu o tome kako ih vrššimo, imo, odnosno, kako pokreodnosno, kako pokreććemo ruke dok govorimo.emo ruke dok govorimo.

Apsorbovane radnjeApsorbovane radnje su one kojima nesvesno podrasu one kojima nesvesno podražžavamo avamo druge ljude. Za razliku od otkrivenih radnji, ove radnje druge ljude. Za razliku od otkrivenih radnji, ove radnje pokazuju varijaciju od grupe do grupe, od nacije do nacije, i pokazuju varijaciju od grupe do grupe, od nacije do nacije, i od kulture do kulture (naod kulture do kulture (naččin na koji stojimo, hodamo, in na koji stojimo, hodamo, smejemo se i pravimo grimase). Najvismejemo se i pravimo grimase). Najvišše apsorbujemo od e apsorbujemo od onih kojima se divimo.onih kojima se divimo.

Iz do sada navedenog, moIz do sada navedenog, možžemo zakljuemo zaključčiti da postoje iti da postoje ččetiri etiri nanaččina na koje stiina na koje stiččemo sposobnost za vremo sposobnost za vrššenje raznih radnji:enje raznih radnji:1.1. genetskim nasleđemgenetskim nasleđem;;22.. samostalnim otkrivanjem;samostalnim otkrivanjem;3.3. nesvesnim unesvesnim uččenjem u druenjem u drušštvu (apsorbovanje) tvu (apsorbovanje) 4.4. svesnim obusvesnim obuččavanjem.avanjem.

GestGest je radnja kojom se neki vidni znak odaje radnja kojom se neki vidni znak odaššilje ilje posmatraposmatraččuu..

Da bi neki Da bi neki ččin postao gest njega moraju videti drugi ljudi in postao gest njega moraju videti drugi ljudi i on mora njima preneti informaciju. Gestikulator svesno i on mora njima preneti informaciju. Gestikulator svesno ššalje poruku. alje poruku.

SluSluččajni gestoviajni gestovi su oni koji u osnovi nisu drusu oni koji u osnovi nisu drušštvene tvene radnje. Oni se tiradnje. Oni se tičču problema liu problema liččnog stanja o telu i telesne nog stanja o telu i telesne udobnosti (udobnosti (ččeeššanje, kijanje, kaanje, kijanje, kaššalj, zevanje). Uz pomoalj, zevanje). Uz pomoććruku, odnosno manuelnih gestikulacija, daju se znaci o ruku, odnosno manuelnih gestikulacija, daju se znaci o mnogim malim promenama raspolomnogim malim promenama raspoložženja enja -- pomeranjem, pomeranjem, pokretima i menjanjem svog polopokretima i menjanjem svog položžaja, naroaja, naroččito tokom ito tokom konverzacionih susreta.konverzacionih susreta.

Gestovi Gestovi ššalju signale a ti signali trebaju da budu jasni, alju signale a ti signali trebaju da budu jasni, kako bismo razumeli njihove poruke. kako bismo razumeli njihove poruke.

Gestovi koje koristimo svakom od nas određuju određen Gestovi koje koristimo svakom od nas određuju određen ““stilstil”” ponaponaššanjaanja ili ili ““telesnu litelesnu liččnostnost””. .

To su male razlike u poređenju sa naTo su male razlike u poređenju sa naššim opim opšštim tim gestikulacijskim konformitetom, ali one ipak mogu da gestikulacijskim konformitetom, ali one ipak mogu da postanu znapostanu značčajne liajne liččne oznake.ne oznake.

Ljudski smehLjudski smeh se smatra slose smatra složženim gestom koji se sastoji iz 12 enim gestom koji se sastoji iz 12 elemenata: emituje zvuk, usta se otvaraju, krajevi usana se povlelemenata: emituje zvuk, usta se otvaraju, krajevi usana se povlaačče, e, nos se namrenos se namrešška, oka, očči se zatvaraju, stvaraju se nabori oko spoljnih i se zatvaraju, stvaraju se nabori oko spoljnih krajeva okrajeva oččiju, oiju, očči se ovlai se ovlažže, glava se zabacuje unazad, ramena se e, glava se zabacuje unazad, ramena se podipodižžu i spuu i spušštaju, trup se vrti i trza, rukama se obujmljuje telo, taju, trup se vrti i trza, rukama se obujmljuje telo, noge veselo trupkaju po podu. Najnoge veselo trupkaju po podu. Najččeeššćće smeh prati 6 do 8 obelee smeh prati 6 do 8 obeležžja, ja, mada je mogumada je mogućća pojava samo jednog kljua pojava samo jednog ključčnog elementa.nog elementa.

Zamena za uteZamena za uteššiteljski roditeljski zagrljaj je iteljski roditeljski zagrljaj je samouteha u samouteha u sopstvenom zagrljajusopstvenom zagrljaju, a nekada, a nekadaššnje nenje nežžno ljuljuno ljuljušškanje u majkanje u majččinim inim rukama rukama -- ritmiritmiččko klako klaććenje svog sopstvenog, usamljenog tela. enje svog sopstvenog, usamljenog tela. Jednostrano naherena glava ima sliJednostrano naherena glava ima sliččno znano značčenje. Odrasla osoba enje. Odrasla osoba koja koja žželi da stekne naklonost druge osobe, od koje oeli da stekne naklonost druge osobe, od koje oččekuje neku ekuje neku nagradu ili korist, nagradu ili korist, ččesto se blago osmehne i nakrivi glavu na jednu esto se blago osmehne i nakrivi glavu na jednu stranu, nastavljajustranu, nastavljajućći nei nežžno da gleda u pravcu potencijalnog no da gleda u pravcu potencijalnog dobrotvora. Ovaj reliktni gest vodi poreklo od dedobrotvora. Ovaj reliktni gest vodi poreklo od deččijeg pokreta ijeg pokreta polaganja glave na roditeljsko telo, kada je dete polaganja glave na roditeljsko telo, kada je dete žželjno odmora ili eljno odmora ili spokojaspokoja..

Dirigentski znaciDirigentski znaci su radnje koje naglasu radnje koje naglaššavaju ritam izgovorenih avaju ritam izgovorenih rerečči.i.

Ruke izvode pravi balet kroz vazduh. Ovi poloRuke izvode pravi balet kroz vazduh. Ovi položžaji ruku menjaju se aji ruku menjaju se od prilike do prilike, od osobe do osobe, od kulture do kulture.od prilike do prilike, od osobe do osobe, od kulture do kulture.Vakuumski energiVakuumski energiččan zahvat koristi se za grube manipulacije. an zahvat koristi se za grube manipulacije. Stisnuta pesnica govori o velikoj odluStisnuta pesnica govori o velikoj odluččnosti i snazi misli. nosti i snazi misli.

PoloPoložžaj dlana tokom verbalne komunikacije ima vaaj dlana tokom verbalne komunikacije ima važžnu ulogunu ulogu..Kada je okrenut na gore, moKada je okrenut na gore, možže imati znae imati značčenje da se moli sluenje da se moli sluššalac alac za slaganje sa iznetim sadrza slaganje sa iznetim sadržžajem, odnosno govornikom. Dlan ajem, odnosno govornikom. Dlan naninanižže govori o staloe govori o staložženom govorniku. Dlan napred je odbojna enom govorniku. Dlan napred je odbojna ruka onog koji protestuje. Dlan unazad ima znaruka onog koji protestuje. Dlan unazad ima značčenje prigrljujuenje prigrljujućće e ruke onoga koji traruke onoga koji tražži utehu. Dlan okrenut u stranu predstavlja i utehu. Dlan okrenut u stranu predstavlja poseposežžuućću ruku pregovarau ruku pregovaračča. Spojene ruke su odraz samointimnosti a. Spojene ruke su odraz samointimnosti i pojavljuju se u situaciji kada je govornik u stanju unutrai pojavljuju se u situaciji kada je govornik u stanju unutraššnjeg njeg konflikta (sa spojenim rukama koje se bune protiv svog konflikta (sa spojenim rukama koje se bune protiv svog zajednizajedniččkog, zdrukog, združženog poenog poččivanja). Pojedinac je pun strepnje i ivanja). Pojedinac je pun strepnje i nesigurnosti usled napetosti drunesigurnosti usled napetosti drušštvene situacije u kojoj se nalazi, tvene situacije u kojoj se nalazi, ali ipak oseali ipak osećća jaku prinudu da svoja osea jaku prinudu da svoja oseććanja saopanja saopššti drugima.ti drugima.

Frontalno kaFrontalno kažžiprstiprst -- palica i podignut kapalica i podignut kažžiprstiprst--palica se viđa palica se viđa kao pretnja ili gospodarenje. Kakao pretnja ili gospodarenje. Kažžiprst ima ulogu simboliiprst ima ulogu simboliččne ne toljage ili toljage ili šštapa. tapa.

SliSliččna situacija je pri na situacija je pri pokretu glavapokretu glava -- palica kada govornik palica kada govornik ima potrebu za forsiranjem, odnosno ima agresivan zakljuima potrebu za forsiranjem, odnosno ima agresivan zaključčak. ak. NajdramatiNajdramatiččniji sluniji sluččaj je kada je teloaj je kada je telo--palica. Ovaj palica. Ovaj pokret je pokret je popularan među pevapopularan među pevaččima. Vatreno, ima. Vatreno, žžestoko naglaestoko naglaššavanje, avanje, kada govornik maltene kada govornik maltene „„izgubi izgubi žživceivce““ viđa se kada je noga viđa se kada je noga--palica, odnosno kod trupkanja nogu.palica, odnosno kod trupkanja nogu.

Dirigentski znaciDirigentski znaci sugerisugeriššu osnovno raspolou osnovno raspoložženje, ali se ne enje, ali se ne smeju tumasmeju tumaččiti kruto. Riti kruto. Razlika u gestikuliranju među narodima azlika u gestikuliranju među narodima postoji. Vepostoji. Veććina naroda Sredozemlja gestikuliina naroda Sredozemlja gestikulišše slobodnije e slobodnije nego severni Evropljani. Ranego severni Evropljani. Razlika između socijalnih slojeva zlika između socijalnih slojeva postoji, ali se ona preuvelipostoji, ali se ona preuveliččava jer u svim slojevima ima i ava jer u svim slojevima ima i razuzdanih gestikulatora i onih koji ne gestikulirazuzdanih gestikulatora i onih koji ne gestikuliššu.u.

Nije pouzdana tvrdnja da se verbalna nespretnost nadoknađuje Nije pouzdana tvrdnja da se verbalna nespretnost nadoknađuje manuelnim gestikulisanjem. Neki sjajni manuelnim gestikulisanjem. Neki sjajni žživahni govornici su takođe i ivahni govornici su takođe i veoma veoma žžustri gestikulatori. Pre ustri gestikulatori. Pre ćće gestikulisati entuzijasta nego cinik. e gestikulisati entuzijasta nego cinik. Entuzijasta Entuzijasta žželi da sa nekim podeli svoje odueli da sa nekim podeli svoje odušševljenje, dok je cinik evljenje, dok je cinik svojim stavom negativan i ne osesvojim stavom negativan i ne osećća takvu potrebu. Govornik koji se a takvu potrebu. Govornik koji se obraobraćća velikim grupama ljudi gestikulia velikim grupama ljudi gestikulišše mnogo vie mnogo višše nego pojedinac, e nego pojedinac, koji vodi privatnu konverzaciju, jer masa manje odobrava nego jekoji vodi privatnu konverzaciju, jer masa manje odobrava nego jedan dan usamljeni prijatelj.usamljeni prijatelj.

Od posebnog znaOd posebnog značčaja u komunikaciji je ponaaja u komunikaciji je ponaššanje zvano anje zvano fiksirano fiksirano -- gledanjegledanje. Pasivno vladanje i pasivno pot. Pasivno vladanje i pasivno potččinjavanje injavanje ukljuuključčuju preterano gledanje u stranu. Aktivna agresija i aktivan strauju preterano gledanje u stranu. Aktivna agresija i aktivan strah h ukljuuključčuje intenzivno gledanje u protivnika. Direktan pogled u ouje intenzivno gledanje u protivnika. Direktan pogled u očči i momožže ukazivati na aktivna osee ukazivati na aktivna oseććnja ljubavi, neprijateljstva ili straha, nja ljubavi, neprijateljstva ili straha, dok je skrenut pogled vezan za stidljivost, indiferentnu nadmodok je skrenut pogled vezan za stidljivost, indiferentnu nadmoććnost. nost. Pogled je pod manje svesnom kontrolom nego osmeh. Kada nam je Pogled je pod manje svesnom kontrolom nego osmeh. Kada nam je neko privlaneko privlaččan ili drag, zadran ili drag, zadržžavamo pogled, a u sluavamo pogled, a u sluččaju da nam je aju da nam je neko neprivlaneko neprivlaččan pogled je kratak.an pogled je kratak.

Evolucija govoraEvolucija govora je uje uččinila da kontakt oinila da kontakt oččima postane ima postane korisno i znakorisno i značčajno sredstvo za signaliziranjeajno sredstvo za signaliziranje..

Govornik poGovornik poččinje svoje izlaganje brzim pogledom na svog inje svoje izlaganje brzim pogledom na svog sagovornika. A zatim, kad mu misli i resagovornika. A zatim, kad mu misli i rečči krenu, on skrei krenu, on skrećće e pogled na drugu stranu. Kako se blipogled na drugu stranu. Kako se bližži kraj izlaganja, on i kraj izlaganja, on ponovo upuponovo upuććuje krauje kraćće poglede svom sagovorniku da proveri e poglede svom sagovorniku da proveri kakav je utisak ostavilo njegovo izlaganje..kakav je utisak ostavilo njegovo izlaganje..

PozdravljanjemPozdravljanjem pokazujemo da nekom pokazujemo da nekom žželimo dobro ili, bar, elimo dobro ili, bar, da mu ne da mu ne žželimo zlo. elimo zlo. ČČini ga ritual pozdravljanja i ritual ini ga ritual pozdravljanja i ritual rastajanja. Ovde treba posebno napomenuti pokazivanje brige rastajanja. Ovde treba posebno napomenuti pokazivanje brige kao kao ššto je davanje komplimenata, osmehivanje, pomaganje to je davanje komplimenata, osmehivanje, pomaganje oko odeoko odećće. Gost ponekad donosi poklone koji su materijalni e. Gost ponekad donosi poklone koji su materijalni oblik pozdravljanja.oblik pozdravljanja.

Prijatelji ili bliske osobe nesvesno deluju u međusobnom Prijatelji ili bliske osobe nesvesno deluju u međusobnom skladu ehom drskladu ehom držžanja i obianja i običčno zauzimaju slino zauzimaju sliččne stavove. Ako ne stavove. Ako su prijatelji narosu prijatelji naroččito bliski, sa identiito bliski, sa identiččnim pogledom na nim pogledom na predmet o kojem diskutuju, onda predmet o kojem diskutuju, onda ćće poloe položžaji u kojima draji u kojima držže e svoja tela da budu josvoja tela da budu jošš slisliččniji niji -- do tado taččke na kojoj zapravo ke na kojoj zapravo postaju postaju „„indigoindigo““ -- kopije jedan drugog. Oni to kopije jedan drugog. Oni to ččine nesvesno, ine nesvesno, u sklopu prirodnog telesnog pokazivanja oseu sklopu prirodnog telesnog pokazivanja oseććanja drugarstva. anja drugarstva. ČČesto sinhronizuju svoje pokrete.esto sinhronizuju svoje pokrete.

Znaci vezeZnaci veze su signali koji otkrivaju nasu signali koji otkrivaju naššu privru privržženost drugima. enost drugima. To je svaka radnja koja ukazuje na postojanje nekog liTo je svaka radnja koja ukazuje na postojanje nekog liččnog nog odnosa između dve osobe ili viodnosa između dve osobe ili višše njih. Manifestuje se kao e njih. Manifestuje se kao fizifiziččka blizina dva tela, bilo da hodaju, sede ili leka blizina dva tela, bilo da hodaju, sede ili ležže jedno e jedno pored drugog. Neposredni znaci veze su: telesna bliskost i pored drugog. Neposredni znaci veze su: telesna bliskost i orijentacija, zajedniorijentacija, zajedniččki izrazi i gestovi, izmenjivanje misli, ki izrazi i gestovi, izmenjivanje misli, telesni dodiri.telesni dodiri.

Autokontaktno ponaAutokontaktno ponaššanjeanje, samododirivanje defini, samododirivanje definišše se kao niz e se kao niz pokreta koji nam prupokreta koji nam pružžaju prijatnost, jer su oni naaju prijatnost, jer su oni našši i „„nesvesni nesvesni mimimimiččki ki ččinovi koji nam pruinovi koji nam pružžaju oseaju oseććanje da nas neko drugi anje da nas neko drugi dodirujedodiruje““.. U detinjstvu nas roditelji grle, maze, ljuljuU detinjstvu nas roditelji grle, maze, ljuljušškaju, kada kaju, kada smo uplasmo uplaššeni ili povređenieni ili povređeni, pru, pružžajuajućći nam osei nam oseććanje sigurnosti, anje sigurnosti, bezbednosti, da smo voljeni i bezbednosti, da smo voljeni i žželjeni. eljeni. ŽŽene tri puta ene tri puta ččeeššćće dodiruju e dodiruju svoju kosu nego musvoju kosu nego mušškarci, dok mukarci, dok mušškarci dva puta karci dva puta ččeeššćće dodiruju e dodiruju slepooslepooččnice.nice.

Neverbalno Neverbalno „„curenjecurenje““ su nagovesu nagovešštaji koji nas izdaju bez nataji koji nas izdaju bez naššeg eg znanja, obiznanja, običčno kada no kada žželimo da sakrijemo prava oseelimo da sakrijemo prava oseććanja. Najbolje anja. Najbolje se kontrolise kontrolišše izraz lica, manje dobro pokreti ruku, a najmanja je e izraz lica, manje dobro pokreti ruku, a najmanja je svesnost o pokretima nogu. Msvesnost o pokretima nogu. Među gestovima koji se najeđu gestovima koji se najččeeššćće e javljaju su: gljavljaju su: glađenje bradeađenje brade, pritiskanje usana, pokrivanje usta, , pritiskanje usana, pokrivanje usta, dodirivanje nosa, trljanje obraza, dodirivanje nosa, trljanje obraza, ččeešškanje obrva, povlakanje obrva, povlaččenje za enje za uho i glađenje koseuho i glađenje kose. Javljaju se i sitni uvijaju. Javljaju se i sitni uvijajućći pokreti telom, i pokreti telom, neznatne promene u poloneznatne promene u položžajima odmaranja trupa, dok se pomera iz ajima odmaranja trupa, dok se pomera iz jednog sedejednog sedeććeg poloeg položžaja u drugi i kao da kaaja u drugi i kao da kažže e „„voleo bih da sam voleo bih da sam na drugom mestuna drugom mestu““. Odmahivanje rukom postaje u. Odmahivanje rukom postaje uččestalije i estalije i ostavlja utisak kao da ruka odbacuje svaku odgovornost za ostavlja utisak kao da ruka odbacuje svaku odgovornost za verbalne izjave.verbalne izjave.

Status pokazujemo određenim znacima o naStatus pokazujemo određenim znacima o naššem poloem položžaju u aju u drudrušštvenoj hijerarhiji: tvenoj hijerarhiji: odevanjemodevanjem, , ponaponaššanjemanjem..

SliSliččno no žživotinjama i ivotinjama i ččovek ima ovek ima teritorijalno ponateritorijalno ponaššanjeanje,, koje koje je vezano za odbranu ogranije vezano za odbranu ograniččenog podruenog područčja: ja: plemenskoplemensko, , porodiporodiččnono i i liliččnono. K. Kada neko uđe u liada neko uđe u liččni prostor pojavljuje se ni prostor pojavljuje se skoro redovno oseskoro redovno oseććanje ugroanje ugrožženosti. Ako se pak neko drenosti. Ako se pak neko držži i suvisuvišše daleko, moe daleko, možže izazvati osee izazvati oseććanje odbaanje odbaččenosti.enosti.

ZnaciZnaci--zakloni (barijere)zakloni (barijere) su gestovi kojima su gestovi kojima ččovek ovek šštiti svoje titi svoje telo u drutelo u drušštvutvu.. Ljudi se oseLjudi se oseććaju bezbednije ako postoji neka aju bezbednije ako postoji neka vrsta barijere. Kadvrsta barijere. Kada se dete nađe sa nekom stranom osoboma se dete nađe sa nekom stranom osobom, , ono taj problem obiono taj problem običčno reno reššava tako ava tako ššto se sakrije iza to se sakrije iza majmajččinog tela. Ako nije tu majka onda koristi stolicu, ili neki inog tela. Ako nije tu majka onda koristi stolicu, ili neki drugi drugi ččvrsti deo namevrsti deo namešštaja. Ako se strana osoba priblitaja. Ako se strana osoba približžava i ava i dalje sakriva lice da bi na kraju vridalje sakriva lice da bi na kraju vrišštalo i betalo i bežžalo.alo.

Svaki druSvaki drušštveni skup je slitveni skup je sliččan dean deččijem susretu sa nepoznatim, ijem susretu sa nepoznatim, odnosno pomalo ugroodnosno pomalo ugrožžava. Strah je prisutan, ali je njegovo ava. Strah je prisutan, ali je njegovo pokazivanje blokirano. pokazivanje blokirano. ŠŠto je prilika zvanito je prilika zvaniččnija, a ljudi i drunija, a ljudi i drušštvo tvo nadmonadmoććniji i strani, to susret sa njima viniji i strani, to susret sa njima višše izaziva brigu. Radnje, e izaziva brigu. Radnje, kao dekao deččije sakrivanje, kod odraslih se transformiije sakrivanje, kod odraslih se transformiššu u manje u u manje ooččigledne pokrete i poloigledne pokrete i položžaje tela.aje tela.

Najpopularniji oblik zaklona je Najpopularniji oblik zaklona je „„telesni krsttelesni krst““. Tu se . Tu se ššake ili ruke ake ili ruke stavljaju jedna s drugom ispred tela, obrazujustavljaju jedna s drugom ispred tela, obrazujućći jednu privremenu i jednu privremenu „„prepreččaguagu““ preko trupa. Slipreko trupa. Sliččni pokreti su hvatanje dugmeta kako bi ni pokreti su hvatanje dugmeta kako bi se obavilo poslednje se obavilo poslednje „„doterivanjedoterivanje““ ili pak diskretno popravljanje ili pak diskretno popravljanje polopoložžaja taaja taššne kod ne kod žžena. Muena. Mušškarac dodiruje kaikarac dodiruje kaišš na runa ruččnom satu, a nom satu, a žžena ispravlja neki zamiena ispravlja neki zamiššljeni nabor na svom rukavu ili popravlja ljeni nabor na svom rukavu ili popravlja maramu. Zajednimaramu. Zajedniččko je da se pravi telesni krst u trenutku najveko je da se pravi telesni krst u trenutku najvećće e nervoze, pri nervoze, pri ččemu jedna ruka dodiruje drugu ukremu jedna ruka dodiruje drugu ukršštajutajućći se na i se na prednjem delu tela. Isto znaprednjem delu tela. Isto značčenje ima prekrenje ima prekršštanje nogu u stranu u tanje nogu u stranu u odnosu na sagovornika. Druga varijanta je pritiskanje priljubljeodnosu na sagovornika. Druga varijanta je pritiskanje priljubljenih nih ruku niz preponjaruku niz preponjačču i njihovo stiskanje između noguu i njihovo stiskanje između nogu..

Odbrambeno (zaOdbrambeno (zašštitno) ponatitno) ponaššanjeanje je reakcija na opasnostje reakcija na opasnost--stvarnu i zamistvarnu i zamiššljenu. Beba u ljenu. Beba u ččetvrtom mesecu pokazuje etvrtom mesecu pokazuje karakteristikarakterističčan an „„obrazac trzanjaobrazac trzanja““ kada se od nekada se od neččega uplaega uplašši. i. SliSliččan poloan položžaj zauzima bokser u ringu. Ovde spada ukraj zauzima bokser u ringu. Ovde spada ukršštanje tanje prstiju za sreprstiju za srećću, nou, noššenje amajlija, talismana, maskota.enje amajlija, talismana, maskota.

Ako ugroAko ugrožžen en ččovek ne moovek ne možže ni da pobegne, ni da se sakrije, e ni da pobegne, ni da se sakrije, ni da nekoga pozove u pomoni da nekoga pozove u pomoćć, onda je smirivanje napada, onda je smirivanje napadačča a jedino rejedino reššenje. U takvim situacijama dolazi do enje. U takvim situacijama dolazi do pokornog pokornog ponaponaššanjaanja. Pona. Ponaššanje slianje sliččno kao kod ostalih sisara: puzanje, no kao kod ostalih sisara: puzanje, uvijanje, gmizanje, cvilenje. Najvauvijanje, gmizanje, cvilenje. Najvažžniji vid je prividno niji vid je prividno smanjivanje snismanjivanje snižžavanjem tela pred napadaavanjem tela pred napadaččem. Utuem. Utuččeni hoda eni hoda pognut, skupljenih ramena i savijenog vrata, lica zgrpognut, skupljenih ramena i savijenog vrata, lica zgrččenog, enog, rarašširenih ruku, a glas mu je visok i cvileirenih ruku, a glas mu je visok i cvilećći. Neprijateljski i. Neprijateljski borben stav podrazumeva: borben stav podrazumeva: napetost celog telanapetost celog tela, , proprošširen iren grudni kogrudni košš, , zajapureno licezajapureno lice, , stisnute pesnicestisnute pesnice, , dubok i dubok i podrhtavajupodrhtavajućći glasi glas..

IskopIskopččavanjeavanje su radnje kojima prekidamo prijem signala kada smo su radnje kojima prekidamo prijem signala kada smo pod stresom. Osoba koja je usamljena ima potrebu za drupod stresom. Osoba koja je usamljena ima potrebu za drušštvom, tvom, zbog zbog ččega postaje ega postaje „„istraistražživaivaččkiki““ radoznala. Kada je prevelik radoznala. Kada je prevelik podstrek od drupodstrek od drušštva javlja se pokutva javlja se pokuššaj za smanjivanjem preterane aj za smanjivanjem preterane stimulacije. Najstimulacije. Najččeeššćći i najupadljiviji nai i najupadljiviji naččin je kratko zatvaranje oin je kratko zatvaranje oččiju. iju. Evazivan pogled je kada sagovornik skrene pogled sa govornika Evazivan pogled je kada sagovornik skrene pogled sa govornika tokom konverzacije na drugu stranu u neobitokom konverzacije na drugu stranu u neobiččno dugim razmacima. no dugim razmacima. TeTešško moko možže da izdre da izdržži pogled onoga koji govori i zato i pogled onoga koji govori i zato ččesto esto beskonabeskonaččno bulji u neki zamino bulji u neki zamiššljeni predmet. Moguljeni predmet. Mogućć je i nemiran je i nemiran pogled, odnosno brzo gledanje pogled, odnosno brzo gledanje ččas u sagovornika, as u sagovornika, ččas na drugu as na drugu stranu.stranu.

Autonomni znaciAutonomni znaci su radnje i druge promene koje su posledica su radnje i druge promene koje su posledica telesnog stresa, a detelesnog stresa, a deššavaju se pod uticajem vegetativnog nervnog avaju se pod uticajem vegetativnog nervnog sistema: rad srca, varenje, disanje, preznojavanje. Najtesistema: rad srca, varenje, disanje, preznojavanje. Najtežže je vladati e je vladati tempom disanja. Kod pojave smanjenja lutempom disanja. Kod pojave smanjenja luččenja pljuvaenja pljuvaččke, zbog ke, zbog suvosuvoćće u ustima, javlja se sklonost ka pravljenju malih pokreta e u ustima, javlja se sklonost ka pravljenju malih pokreta jezikom i mrdanju usnama u uzaludnom pokujezikom i mrdanju usnama u uzaludnom pokuššaju za nadoknadom aju za nadoknadom izgubljene vlage. Kod prevage parasimpatiizgubljene vlage. Kod prevage parasimpatiččkog sistema, lice je kog sistema, lice je zajapureno a luzajapureno a luččenje pljuvaenje pljuvaččke poveke poveććano. Moano. Možže se javiti osee se javiti oseććanje anje vrtoglavice.vrtoglavice.

Ilustrativan vodiIlustrativan vodičč kroz kroz ččovekova verna oseovekova verna oseććanja su anja su zenizeniččni ni signalisignali. Zenice se ra. Zenice se raššire viire višše nego obie nego običčno ako je u pitanju prijatno no ako je u pitanju prijatno ili zastraili zastraššujuujućće uzbuđenjee uzbuđenje. Kod pojave ose. Kod pojave oseććanja gnuanja gnuššanja dolazi anja dolazi do sudo sužžavanja zenica.avanja zenica.

Kada se spremamo da vrKada se spremamo da vrššimo neku radnju, mi imo neku radnju, mi ččesto pravimo sitne, esto pravimo sitne, pripremne pokrete koji se nazivaju nakanjivanje pripremne pokrete koji se nazivaju nakanjivanje -- smerajusmerajućće e radnjeradnje. Ako iz nekoga razloga oklevamo, onda je taj mali deo . Ako iz nekoga razloga oklevamo, onda je taj mali deo radnje sve radnje sve ššto uto uččinimo. Zanimljivo je reinimo. Zanimljivo je rećći da gotovo svaki ples u i da gotovo svaki ples u osnovi predstavlja jedan dugi niz razliosnovi predstavlja jedan dugi niz različčitih smerajuitih smerajuććih pokreta.ih pokreta.

Namerne Namerne „„umetnuteumetnute““ radnjeradnje,, koje se vrkoje se vršše u trenucima akutne e u trenucima akutne tenzije, nazivaju se tenzije, nazivaju se PPP radnjePPP radnje (pomicanje, pomeranje, (pomicanje, pomeranje, premepremešštanje). To su sitni, naizgled beznatanje). To su sitni, naizgled beznaččajni pokreti koje ljudi ajni pokreti koje ljudi prave u trenucima unutraprave u trenucima unutraššnjeg konflikta i frustracije. Najnjeg konflikta i frustracije. Najččeećće se e se javljaju kada je osoba raspeta između dva rejavljaju kada je osoba raspeta između dva reššenja svog enja svog unutraunutraššnjeg konflikta. Spremna je, naonjeg konflikta. Spremna je, naošštrena za reakciju, pa je za trena za reakciju, pa je za nju bilo kakva radnja, bez obzira na to koliko monju bilo kakva radnja, bez obzira na to koliko možže biti e biti besmislena, prihvatljivija od grozne neaktivnosti. Ove radnje besmislena, prihvatljivija od grozne neaktivnosti. Ove radnje postaju znapostaju značčajni druajni drušštveni signali koji najblitveni signali koji najbližžoj okolini otkrivaju oj okolini otkrivaju osujeosujeććenje nagona nervoznih koji te radnje vrenje nagona nervoznih koji te radnje vršše.e.

Nervozna devojka koja Nervozna devojka koja ččeka na razgovor stalno otvara i zatvara eka na razgovor stalno otvara i zatvara svoju narukvicu. Putnici proveravaju svoje karte, pasosvoju narukvicu. Putnici proveravaju svoje karte, pasošše, e, prtljag. Stvaraju utisak da se bave vaprtljag. Stvaraju utisak da se bave važžnim poslovima pred sam nim poslovima pred sam polazak na put. U vazdupolazak na put. U vazduššnom saobranom saobraććaju ima deset puta viaju ima deset puta višše e putniputniččkih PPP radnji nego na kih PPP radnji nego na žželeznici.eleznici.

ČČest oblik est oblik „„umetnutihumetnutih““ radnji je trljanje lica, radnji je trljanje lica, ččeešškanje glave, kanje glave, povlapovlaččenje za uenje za ušši, popravljanje haljine, pomeranje i, popravljanje haljine, pomeranje ččasopisa na asopisa na stolu, nstolu, nuđenje gostiju razliuđenje gostiju različčitim posluitim poslužženjima, zevanje, kao i enjima, zevanje, kao i pupuššenje ili tapkanje cigareta iznad pepeljare. Sam enje ili tapkanje cigareta iznad pepeljare. Sam ččin puin puššenja enja cigarete je, za mnoge, glavni izvor PPP aktivnosti.cigarete je, za mnoge, glavni izvor PPP aktivnosti.

Preusmerene aktivnostiPreusmerene aktivnosti su radnje koje se skresu radnje koje se skrećću na prisutna u na prisutna lica. Ne cilja se na osobu kojoj su namenjene. Olica. Ne cilja se na osobu kojoj su namenjene. Oččigledan primer igledan primer je preusmerena agresija, koja se je preusmerena agresija, koja se ččesto usmerava na predmete. esto usmerava na predmete. Preusmeravanje ne mora da se odvija odmah. MoPreusmeravanje ne mora da se odvija odmah. Možže se odvijati i e se odvijati i sa vremenskom zadrsa vremenskom zadršškom. I ljubav mokom. I ljubav možže biti preusmerena.e biti preusmerena.

ReRe--motivatorimotivatori, iznova podsti, iznova podstiččuućće radnje, su radnje kojima se e radnje, su radnje kojima se stimulistimulišše novo raspoloe novo raspoložženje kao naenje kao naččin eliminisanja starog. Postiin eliminisanja starog. Postižže e se potiskivanjem nepose potiskivanjem nepožželjnog raspoloeljnog raspoložženja stvaranjem enja stvaranjem suparnisuparniččkog, novog. Uobikog, novog. Uobiččajena je radnja kada se kod dece ajena je radnja kada se kod dece pokupokuššava otkloniti neprijatna situacija skretanjem paava otkloniti neprijatna situacija skretanjem pažžnje na nenje na neššto to drugo. drugo. ŽŽene ene ččesto koriste ovu radnju kao izvođenje predstave u esto koriste ovu radnju kao izvođenje predstave u stilu stilu „„male bespomomale bespomoććne devojne devojččiceice““, kao dela procesa ulagivanja, , kao dela procesa ulagivanja, kako bi kod mukako bi kod mušškarca izazvale nekarca izazvale nežžna, zana, zašštitnititniččka oseka oseććanja. Slianja. Sliččno no je ponaje ponaššanje kod muanje kod mušškaraca koji se ponakaraca koji se ponašša kao a kao „„mali, izgubljeni mali, izgubljeni dedeččakak““, kako bi pobudio materinska ose, kako bi pobudio materinska oseććanja kod anja kod žžene.ene.

Uvredljivi znaciUvredljivi znaci su znaci pomosu znaci pomoćću kojih se pokazuje nepou kojih se pokazuje nepošštovanje i prezir. tovanje i prezir. ČČest znak je podsmeh i drsko unoest znak je podsmeh i drsko unoššenje u lice. Mogu se podeliti u vienje u lice. Mogu se podeliti u višše e podgrupa.podgrupa.

Prva podgrupaPrva podgrupa su su znaci znaci ravnoduravnoduššnostinosti. Smanjuje se intenzitet o. Smanjuje se intenzitet oččekivanih ekivanih prijateljskih reakcija uz izbegavanje pogleda prijateljskih reakcija uz izbegavanje pogleda ččeeššćće nego obie nego običčno, namerno i no, namerno i ooččigledno okretanje glave u stranu, ignorisanje ruke ispruigledno okretanje glave u stranu, ignorisanje ruke ispružžene radi ene radi rukovanja.rukovanja.Druga podgrupaDruga podgrupa su su znaci dosadeznaci dosade: la: lažžno zevanje, dubok uzdah, no zevanje, dubok uzdah, „„belobelo““buljenje sa odsutnim izrazom lica ili buljenje sa odsutnim izrazom lica ili ččesto gledanje na sat.esto gledanje na sat.Mali pokreti koji Mali pokreti koji ukazuju na prinuduukazuju na prinudu da se izađe iz trenutne situacije su da se izađe iz trenutne situacije su tretrećća a podgrupapodgrupa. To su tzv. znaci nestrpljenja: lupkanje prstima po stolu, tapk. To su tzv. znaci nestrpljenja: lupkanje prstima po stolu, tapkanje anje nogama po podu ili nogama po podu ili ččesto pljeskanje esto pljeskanje ššakama po telu.akama po telu.ČČetvrta podgrupaetvrta podgrupa su su znaci superiornostiznaci superiornosti koji koji „„mnoge vređamnoge vređaččee““ ččine naizgled ine naizgled veliveliččanstvenim i superiornim. Najanstvenim i superiornim. Najččeeššćći primer je zabacivanje glave i primer je zabacivanje glave kombinovano sa poluotvorenim okombinovano sa poluotvorenim oččima. Pojedinci niskog statusa ima. Pojedinci niskog statusa ččesto vresto vršše e ovu radnju kao i deca,ovu radnju kao i deca, đaci đaci, , ššegrti, sluge, kada moraju da obuzdaju svoju egrti, sluge, kada moraju da obuzdaju svoju žželju da u mnogim kontekstima vode glavnu reelju da u mnogim kontekstima vode glavnu rečč..

Znaci deformisanog komplimentaZnaci deformisanog komplimenta su su peta podgrupapeta podgrupa. To su: uko. To su: ukoččen osmeh i en osmeh i nabran obraz, koji predstavljaju deformisano osmehivanje.nabran obraz, koji predstavljaju deformisano osmehivanje.ŠŠesta podgrupaesta podgrupa su su znaci laznaci lažžne neprijatnostine neprijatnosti. To su znaci unesre. To su znaci unesreććenosti da enosti da bi se ukazalo na velibi se ukazalo na veliččinu svog nezadovoljstva: inu svog nezadovoljstva: „„bubnjanjebubnjanje““ svoje glave svoje glave pesnicama, dahtanje, pokrivanje lica rukama. Svesno se pesnicama, dahtanje, pokrivanje lica rukama. Svesno se „„glumataglumata““ da bi se da bi se na taj nana taj naččin prenaglasio stid.in prenaglasio stid.Znaci odbijanjaZnaci odbijanja su u su u sedmoj podgrupisedmoj podgrupi: odgurivanje, odbacivanje, vitlanje i : odgurivanje, odbacivanje, vitlanje i mlataranje mlataranje ššakom.akom.Osma podgrupaOsma podgrupa su najgrublji znaci, to su su najgrublji znaci, to su znaci ruganjaznaci ruganja, posebno smejanje , posebno smejanje u lice. Oni znau lice. Oni značče neprijateljstvo i omalovae neprijateljstvo i omalovažžavanje istovremeno.avanje istovremeno.Zavisno od kulture do kulture su Zavisno od kulture do kulture su simbolisimboliččne uvredene uvrede,, koje spadaju u koje spadaju u devetu devetu podgrupupodgrupu. Naj. Najččeeššćće je to poređenje sa nekim e je to poređenje sa nekim žživotinjama.ivotinjama.Poslednju, Poslednju, desetu podgrupudesetu podgrupu ččine ine znaci gađenjaznaci gađenja. To su gestovi koji se . To su gestovi koji se odnose na ljudske odnose na ljudske „„otpadne produkteotpadne produkte““, kao , kao ššto je pljuvanje.to je pljuvanje.

Znaci pretnjeZnaci pretnje su pokusu pokuššaji zastraaji zastraššivanja bez napada, radnje koje poivanja bez napada, radnje koje poččinju ali inju ali se ne zavrse ne završšavaju.avaju.

Preeksponirane radnjePreeksponirane radnje su radnje koje su su radnje koje su „„otiotiššle suvile suvišše dalekoe daleko““-- neponepošštovanje drutovanje drušštvenih pravila. Svaka radnja koju vrtvenih pravila. Svaka radnja koju vrššimo imo podlepodležže nae naššem ocenjivanju njene izloem ocenjivanju njene izložženosti. Pred manje enosti. Pred manje bliskim poznanicima postajemo oprezniji i pobliskim poznanicima postajemo oprezniji i poččinjemo da injemo da izostavljamo neke izostavljamo neke ččinove. Usaminove. Usamljeni, mljeni, među potpuno stranim eđu potpuno stranim ljudima, mi sebi nameljudima, mi sebi nameććemo joemo jošš vevećća ogrania ograniččenja.enja.

DanaDanaššnje drunje drušštvo brzo se menja. Konvencije koje vatvo brzo se menja. Konvencije koje važže u nekoj e u nekoj određenoj situaciji sve su nejasnije i nejasnijeodređenoj situaciji sve su nejasnije i nejasnije. Mo. Možžda je sasvim da je sasvim veran slikovit opis da smo suoveran slikovit opis da smo suoččeni sa hodanjem po eni sa hodanjem po žžici ici zategnutoj između opasnosti od namzategnutoj između opasnosti od namććorskog, slabog orskog, slabog eksponovanja i neotesanog preeksponovanja.eksponovanja i neotesanog preeksponovanja.

Svi ponekad dobiju Svi ponekad dobiju žželju da se oslobode nekih inhibicija svog elju da se oslobode nekih inhibicija svog drudrušštvenog tvenog „„jaja““, ali nemaju hrabrosti da to u, ali nemaju hrabrosti da to uččine, dok ine, dok ekscentrici to ekscentrici to ččine, takoreine, takorećći u nai u našše ime. e ime.

Mi u preeksponiranim radnjama uMi u preeksponiranim radnjama užživamo preko naivamo preko našših ih zastupnika.zastupnika.

Poseban znakPoseban znak je je odeodeććaa koja uvek odaje nekoja uvek odaje neššto to -- nekad nekad razmetljivost, nekad udobnost, pristojnost. razmetljivost, nekad udobnost, pristojnost.

„„Svaki kostim priSvaki kostim pričča neku pria neku pričču, u, ččesto veoma suptilnu, o esto veoma suptilnu, o osobi koja ga nosiosobi koja ga nosi““..

NoNoššenje odeenje odećće je samo jedan od nae je samo jedan od naččina na koji se ina na koji se ččovek ovek ukraukraššava. Osim toga, moava. Osim toga, možže se koe se kožža brazdati, meso a brazdati, meso probadati, oblikovati kosa, koristiti parfemi, lakirati nokti, probadati, oblikovati kosa, koristiti parfemi, lakirati nokti, zubi turpijati ili zubi turpijati ili ššminkati lice. Neki telesni ukrasi su trajni, minkati lice. Neki telesni ukrasi su trajni, a neki privremeni.a neki privremeni. Međutim Međutim, svi su indikatori dru, svi su indikatori drušštvenog tvenog statusa, seksualnog stanja, agresivnosti, grupne odanosti, statusa, seksualnog stanja, agresivnosti, grupne odanosti, nestanestaššluka, ili nekog drugog kvaliteta ukraluka, ili nekog drugog kvaliteta ukraššenog tela.enog tela.

Istinitost i validnost neverbalnog Istinitost i validnost neverbalnog komuniciranjakomuniciranja

ČČovek neverbalno komuniciranje koristi na razliovek neverbalno komuniciranje koristi na različčite naite naččine: kao ine: kao podrpodrššku jeziku, odnosno govoru, kao zamenu za govor; kao ku jeziku, odnosno govoru, kao zamenu za govor; kao nanaččin za ekspresiju emocija, za ispoljavanje interpersonalnih in za ekspresiju emocija, za ispoljavanje interpersonalnih stavova, za prenos informacija, a kao deo ceremonija i rituala stavova, za prenos informacija, a kao deo ceremonija i rituala koristi se u propagandne svrhe, na politikoristi se u propagandne svrhe, na političčkim mitinzima i kim mitinzima i demonstracijama; i u umetnosti demonstracijama; i u umetnosti takođetakođe..

Neverbalni znaci su kraljevski put za razumevanje Neverbalni znaci su kraljevski put za razumevanje unutraunutraššnjeg psihinjeg psihiččkog kog žživotaivota. .

””Telo ne laTelo ne lažžee””, ka, kažže e Lowen,Lowen, ukazujuukazujućći na vei na većću potrebu za u potrebu za opreznoopreznoššćću u interpretaciji relijabilnosti i validnosti u u interpretaciji relijabilnosti i validnosti neverbalnog komuniciranja. Ljudi se na ovaj naneverbalnog komuniciranja. Ljudi se na ovaj naččin mogu lain mogu lažžno no predstaviti i menjati neverbalno ponapredstaviti i menjati neverbalno ponaššanje, baanje, bašš kao kao ššto mogu to mogu birati svoje rebirati svoje rečči u nastojanju da se pokai u nastojanju da se pokažžu u u u ššto boljem svetlu. to boljem svetlu.

Ekman i FriensenEkman i Friensen,, na kraju svog istrana kraju svog istražživanja, zakljuivanja, zaključčuju da je uju da je izraizražžavanje emocija putem facijalne ekspresije istinitije od avanje emocija putem facijalne ekspresije istinitije od izgovorene reizgovorene rečči. Laki. Lakšše je falsifikovati ree je falsifikovati rečči nego facijalnu i nego facijalnu ekspresiju. Ne postoji niekspresiju. Ne postoji niššta ta ššto bi bilo kao reto bi bilo kao reččnik izraza lica. nik izraza lica. Nikada niko nije razgovarao sa svojim licem, niti nauNikada niko nije razgovarao sa svojim licem, niti nauččio o io o facijalnoj ekspresiji koji se mifacijalnoj ekspresiji koji se miššiićći pokrei pokrećću za svaku emociju, niti u za svaku emociju, niti da kontrolida kontrolišše izraz lica. e izraz lica. Ekman i Friensen Ekman i Friensen to nazivaju to nazivaju tehnike tehnike facijalnog menadfacijalnog menadžžmentamenta. Ljudi naj. Ljudi najččeeššćće koriste tri tehnike za e koriste tri tehnike za menjanje neverbalne ekspresije: menjanje neverbalne ekspresije: ograniograniččavanjeavanje, , menjanje glasamenjanje glasa i i falsifikovanjefalsifikovanje. To pokazuju na primeru osmeha.. To pokazuju na primeru osmeha.

Osmeh moOsmeh možže da ogranie da ograniččava komunikaciju, ali i da bude posledica ava komunikaciju, ali i da bude posledica negativnih osenegativnih oseććanja. Neautentianja. Neautentiččnost ekspresije osmeha monost ekspresije osmeha možže se e se otkriti u konkretnom sluotkriti u konkretnom sluččaju slabim podizanjem obrva, blago aju slabim podizanjem obrva, blago ispoljenim rupicama na obrazima, ili su uglovi usana opuispoljenim rupicama na obrazima, ili su uglovi usana opuššteni. teni. NeautentiNeautentiččne ekspresije ne ekspresije ččesto kasne posle događaja koji ih je esto kasne posle događaja koji ih je izazvao. Telesni znaci su mnogo relijabilniji nego facijalni znaizazvao. Telesni znaci su mnogo relijabilniji nego facijalni znaci, ci, mada je facijalna ekspresija praktimada je facijalna ekspresija praktiččnija. nija.

U U falsifikovanju emocijafalsifikovanju emocija ovi istraovi istražživaivačči navode i navode tri mogutri moguććnostinosti: : 1.1. simulacijusimulaciju ispoljavanja emocija koje ne postoje; ispoljavanja emocija koje ne postoje; 2.2. neutralizacijuneutralizaciju odnosno neispoljavanje onoga odnosno neispoljavanje onoga ššto se oseto se osećća kao a kao intenzivna emocionalna reakcija; intenzivna emocionalna reakcija; 3.3. maskiranjemaskiranje, tj.izmena autenti, tj.izmena autentiččnih osenih oseććanja sa onim anja sa onim ššto se ne to se ne oseosećća. Sve ovo ukazuje na potea. Sve ovo ukazuje na potešškokoćće u interpretaciji neverbalnog e u interpretaciji neverbalnog ponaponaššanja.anja.

Pri izuPri izuččavanju anksioznosti avanju anksioznosti WaxerWaxer zakljuzaključčuje da je tremor ruku uje da je tremor ruku manje znamanje značčajan indikator emocionalnog curenja nego facijalna ajan indikator emocionalnog curenja nego facijalna ekspresija. ekspresija. OnOn jeje procenjivaoprocenjivao nivonivo anksioznostianksioznosti pomopomoććuu sledesledeććihihmetodametoda: : aa)) potpunpotpun audioaudio--vizuelanvizuelan zapiszapis intrevjuaintrevjua sasa pacijentompacijentom; ; bb)) samosamo videozapisvideozapis intervjuaintervjua; ; cc)) samosamo audiozapisaudiozapis;;dd)) audiovizuelniaudiovizuelni snimaksnimak pacijentapacijenta ((sasa standardnimstandardnim elementimaelementima

upitnikaupitnika); ); ee)) audiozapisaudiozapis odgovoraodgovora nana nekaneka pitanjapitanja, , aliali bezbez pitanjapitanja intervjueraintervjuera. .

NaNa standardizovanomstandardizovanom upitnikuupitniku pacijentipacijenti susu imaliimali samosamo ograniograniččeneeneodgovoreodgovore kaokao mogumoguććnostnost, , aa kadkad jeje biobio samosamo audiozapisaudiozapis uu pitanjupitanju, , postojalapostojalajeje mogumoguććnostnost proceneprocene nana osnovuosnovu paralingvistiparalingvističčkihkih znakovaznakova. Ovim . Ovim istraistražživanjemivanjem potvrdiopotvrdio jeje dada neverbalnaneverbalna komunikacijakomunikacija odreodređđujeuje tataččnijenijenegonego drugidrugi sadrsadržžajniajni znaciznaci dogadogađđanjaanja..

Zato verovatno Zato verovatno ArgyleArgyle predlapredlažže da se saznanja o neverbalnom e da se saznanja o neverbalnom komuniciranju koriste u obuci socijalnih vekomuniciranju koriste u obuci socijalnih vešština u razlitina u različčitim itim delatnostimadelatnostima.. ObuObuččavanje podrazumeva ovladavanje veavanje podrazumeva ovladavanje vešštinom kako tinom kako koristiti govor tela u razlikoristiti govor tela u različčitim situacijama. itim situacijama. Argyle Argyle u zborniku u zborniku "Social "Social EncountersEncounters"" tvrdi da za procenu stepena intimnosti između dve osobe tvrdi da za procenu stepena intimnosti između dve osobe momožže da poslue da poslužži formula: i formula: Intimnost = kontakt oIntimnost = kontakt oččima + fiziima + fiziččka blizina + intimnost predmeta ka blizina + intimnost predmeta reagovanja + zbir ukupnog osmehivanja.reagovanja + zbir ukupnog osmehivanja.

Mehrabian i FerrisMehrabian i Ferris utvrdili su da ukupna informacija izrautvrdili su da ukupna informacija izražžena u funkciji ena u funkciji verbalnih paralingvistiverbalnih paralingvističčkih i neverbalnih komponenti stoji u srazmeri:kih i neverbalnih komponenti stoji u srazmeri:7 % verbalno + 38% paralingvisti7 % verbalno + 38% paralingvističčki (vokalno) + 55% neverbalno ki (vokalno) + 55% neverbalno (facijalna ekspresija).(facijalna ekspresija).

ZakljuZaključčak je da je neverbalni naak je da je neverbalni naččin in ččak snaak snažžniji u informativnom smislu u niji u informativnom smislu u odnosu na verbalnu prezentaciju osobe.odnosu na verbalnu prezentaciju osobe.

O praktiO praktiččnoj primeni neverbalnog komuniciranja govori se i u noj primeni neverbalnog komuniciranja govori se i u knjizi knjizi ““Bodily CommunicationBodily Communication””. Ona se ti. Ona se tičče primene znanja o e primene znanja o neverbalnom komuniciranju na sledeneverbalnom komuniciranju na sledećći nai naččin: in: 1.1. za edukaciju, veza edukaciju, vežžbanje socijalnih vebanje socijalnih vešština i u psihoterapiji; tina i u psihoterapiji; 2.2. za razumevanje komunikacije između pripadnika razli za razumevanje komunikacije između pripadnika različčitih itih

kultura, klasa, godina; kultura, klasa, godina; 3.3. za razumevanje komunikacije, odnosno problema u za razumevanje komunikacije, odnosno problema u

komunikaciji telefonom ili videokomunikaciji telefonom ili video--formi; formi; 4.4. za slepe i gluve;za slepe i gluve;5.5. za razumevanje socijalnog ponaza razumevanje socijalnog ponaššanja u svakodnevnom anja u svakodnevnom

žživotu.ivotu.

Treba dodati da je za tumaTreba dodati da je za tumaččenje neverbalnog komuniciranja enje neverbalnog komuniciranja potrebno obratiti papotrebno obratiti pažžnju na godine starosti, pol, socijalno poreklo nju na godine starosti, pol, socijalno poreklo (klasnu pripadnost), zanimanje, crte li(klasnu pripadnost), zanimanje, crte liččnosti. Ono nosti. Ono ššto je vato je važžno no podvupodvućći je da ljudi imaju vii je da ljudi imaju višše poverenja u neverbalno e poverenja u neverbalno ispoljavanje nego verbalno izraispoljavanje nego verbalno izražžavanje kada su oba prisutna. I avanje kada su oba prisutna. I istraistražživaivačči i pacijenti doi i pacijenti dožživljavaju neverbalne znake kao mnogo ivljavaju neverbalne znake kao mnogo istinitije za stvaranje slike o nekome, nego verbalne sadristinitije za stvaranje slike o nekome, nego verbalne sadržžaje. aje.