Skripta II.doc

8/14/2019 Skripta II.doc

1/15

Morfoloki opis lista

Listovi se nalaze na kolencima lastara tako sto se na svakom kolencu nalazi po jedan listpo formuli 1/2 - na jednom obrtu spirale rasporeeno je dva lista. Listovi su rasporeeninaizmenino, jedan naspram drugog. a prvi! nekoliko kolenaca pri osnovi lastara, na poetkuvegetacije razvijaju se privremeni listi"i, koji su sitni i kasnije opadaju. #od sejanaca u prvojgodini listovi su rasporeeni po formuli 2/$.

List vinove loze jeprost. %astoji se iz lisne drkei liske&lisne ploe' &sl. 1('. Lisna dr)kaje u mestu spajanja sa lastarem pro)irena u lisnu osnovuu kojoj se usklauju nji!ove anatomskegrae. *u+ina dr)ke je sortno svojstvo, a zavisi i od uslova osvetljenja u kojima se list razvijao.#od ve"ine sorti njena du+ina je od $ do 1$ cm. esto spajanja lisne dr)ke i liske naziva sedrkina taka. d nje se sprovodni sudovi iz dr)ke granaju u pet glavni! nerava. Liska je manje -vi)e asimetrina, glavni srednji nerv koji predstavlja produ+etak lisne dr)ke deli lisku na dvanejednaka dela. stali glavni nervi se pru+aju bono - dva gornja bona i dva donja bona. lavninervi se granaju na nerve drugog reda, ovi na nerve tre"eg reda itd. #rajnji ogranci nerava semeusobno spajaju u vidu nervaturne mre+e. ervi nisu u istoj ravni sa lisnom ploom ve" su sanalija ispupeni, a sa gornje strane na mestu pru+anja nerava se uoavaju brazde.

snovna morfolo)ka svojstva kao )to su oblik i veliina liske, izdeljenost, nazubljenost,maljavost i boja su sortna svojstva ali neka u ve"oj ili manjoj meri zavise i od uslova sredine.eliina liske je sortna osobina koja u velikoj meri zavisi od uslova is!rane, obezbeenosti biljkesa vodom, od polo+aja lista na lastaru itd. 0azlikuju se sorte sa veoma sitnim i sitnim listovima,srednje krupnim, krupnim i veoma krupnim. d dimenzija liske prate se njena du+ina, kojapredstavlja rastojanje od lisne take do vr!a srednjeg re+nja i )irina liske.*u+ina nerava i nji!ov meusobni odnos odreuje oblik liske. snovni oblici lista su bubre+ast&1', okruglast &2', srcast &(', klinast &', pentagonalan &$' &sl. 1'.

13

12

(

$

4

5

6

7

13%l. 1(. *elovi lista

1' dr)ka2' dr)kin urez(' donji boni re+anj' donji urez$' gornji boni re+anj4' gornji urez5' glavni nerv6' vr)ni re+anj

7' nervi drugog reda13' vr)ni zupci


2/15

Liska na osnovu izdeljenosti mo+e biti cela ili urezana. #od sorti koje imaju izra+ene ureze sinuse, pored dr)kinog ureza izra+eni su i po dva gornja i donja bona ureza. 8rezi dele lisku naiseke - renjeve, tako da se kod petodelonog lista uoavaju jedan gornji, dva bona gornja i dvabona donja re+nja. #od trodelnog su izra+ena tri re+nja, gornji i dva bona. List mo+e biti jo)sedmodelan i vi)edelan. e"ina sorti vinove loze ima trodelnu i petodelnu lisku &sl. 1'. 9zra+enostureza, nji!ova forma i oblik su sortna svojstva. 9vice susedni! re+njeva se mogu u manoj ili ve"ojmeri preklapati &zatvoren urez', samo dodirivati ili da su razdvojene &otvoren urez' &sl. 1$'.:rilikom opisa listova, smatra se da listovi od 7 do 12 kolenca imaju sortna svojstva.

;edno od tipino sortni! svojstava je i nazubljenost liske, odnosno izra+enost i tip zubacapo obodu liske. a osnovu polo+aja i veliine postoje tri kategorije zubaca. ajkrupniji suzupci

11

1 2

(

$

%l. 1. 9zdeljenost lista ceo &1', trodelan &2', petodelan &('


3/15

na vrhovima renjeva. 8 njima se zavr)avaju glavni nervi. :o obodu re+njeva se nalaze ivinizupcii u njima se zavr)avaju nervi drugog reda. :ored ivini! nerava nalaze se manji < dopunskizupciu kojima se zavr)avaju nervi tre"eg nerva. vi zupci se nazivaju dopunski. %trane zubacamogu biti ravne, ispupene, ulegnute ili kombinovane &sl. 14'.

=pidermis liske mo+e biti bez malja < go ili maljav. #od ve"ine sorti lice je golo dok jenalije golo ili manje, vi)e maljavo. :risustvo, odnosno odsustvo malja, tip malja i nji!ova gustinaje sortno svojstvo. alje mogu biti zastupljene po celoj povr)ini epidermisa nalija u razliitojgustini ili samo po nervima. #od loze su prisutna dva tipa malja - dlaica, duge pauinaste malje ikratke etinaste dlaice. *uge malje su polegnute po epidermisu i uglavnom uvijene, dok sukratke dlaice uspravne i o)tre.

8 toku vegetacije boja listova je svetlija ili tamnije zelena, dok mladi listovi na vr!u lastaramogu da imaju +u"kastu, svetlije ili tamnije crvenkastu, do bronzanu boju. ervi mogu biti zeleniili da cu sa crvenkastom nijansom celom du+inom ili samo do odreenog grananja.Anatomska graa lista Lisna dr)ka i glavni nervi imaju slinu grau primarnoj grai lastara. %agrananjem nerava prvo i)ezavaju me!anika tkiva, a broj sprovodni! tkiva se postepeno smanjujeda bi u tankim ograncima bio samo jedan sprovodni snopi". 8 krajnjim ograncima se nalazi samojedna tra!eida sa paren!imskim tkivom koje je okru+uje. >avr)eci nerava u zupcima se nazivajuvodene stome ili hidatodei preko nji! se vr)i ispu)tanje vode < gutacija )to se uoava u viduvodenik kapljica.

12

%l. 1$. ?orma sinusa1' otvoren2' zatvoren(' slabo preklopljen' veoma preklopljen

%l. 14. blici zubaca1' ulegnute ivice2' ravne(' ispupene-$' kombinovane


4/15

a liski se razlikuje epidermis lica i nalija. a epidermisu nalija se nalazi od $3 do $33stoma/mm2, dok i! je na licu neznatno.

Okca i pupoljci

:upoljak predstavlja zaetak lastara, odnosno lastar u malom jer se u njemu nalaze gotovosvi organi koje "e lastar imati kada se razvije. vi organi su u vidu zaetaka, pa se za pupoljak jo)ka+e predstavlja embrionalno stanje lastara.

:upoljke kod vinove loze mo+emo svrstati u tri kategorije pupoljke zimskog okca,zaperkov&letnji' pupoljak ispavajuipupoljak. %vi ovi pupoljci su po nainu postanka egzogenogporekla. >imsko okce i zaperkov pupoljak su sme)teni na kolencima u pazu!u lista zbog egapredstavljaju pazunepupoljke, dok se spavaju"i pupoljci nalaze ispod kore na vi)egodi)njimnadzemnim delovima okota.

Zaperkov pupoljak, naziva se jo) i letnji pupoljak jer se formira i daje lastar u toku istevegetacije. >aetak zaperkovog pupoljka se mo+e uoiti jo) na pupoljku u pazu!u lisne primordije

u vidu inicijalni! "elija. 8 prole"e, sa porastom lastara prvo se u pazu!u lista formira zaperkovpupoljak koji u istoj vegetaciji daje lastar drugog reda- zaperak. 8 zavisnosti od sorte ipovoljnosti uslova, zaperkov pupoljak mo+e da nosi i cvasti odnosno grozdove. e razvijaju sesvi zaperkovi pupoljci u lastare, a mnogi od nji! daju kratke i tanke lastare koji se pri krajuvegetacije su)e i opadaju.

Zimsko okce, predstavlja slo+eno okce jer ga ini ve"i broj pupoljaka koji se nalaze podzajednikim omotaem < ljuspama. ?ormira se u pazu!u listova i to na svakom kolencu od osnovedo vr!a lastara. @okom prve vegetacije se diferenciraju elementi okca, zatim okce miruje tokomzimskog mirovanja, da bi se od prole"a iz njega razvio lastar.

orfolo)ka svojstva zimskog okca kao )to su veliina, oblik, slo+enost, boja i sl. su sortnaobele+ja ali zavise i od mesta gde se okce nalazi na lastaru.

:o veliini zimska okca mogu biti sitna &A$ mm',srednje krupna &$-5mm' i krupna &B$mm'.eliina okaca zavisi od nji!ove slo+enosti i diferenciranosti pupoljaka u njima. kca pri osnovilastara su sitnija jer sadr+e 1-2 pupoljka, a takoe okca koja se nalaze na debljim lastarima sukrupnija u odnosu na okca sa tanji! lastara.

:o obliku zimska okca mogiu biti kupasta, loptasta, poluloptasta, ureasta, lukoviastaitd.

8 zavisnosti od ugla koji uzdu+na osa zimskog okca zaklapa u odnosu na osu lastara,okca mogu bitiprijanjajua, ukoliko je ugao manji i odstojeakada je ugao ve"i.Coja zimski! okaca je tokom vegetacije zelena ili razni! nijansi crvene boje, a pri sazrevanjulastara, za)titne ljuspe oplutnjavaju i dobijaju mrku boju. Desto su na zimskom okcu tokomvegetacije prisutne pauinaste malje.

>imsko okce je sme)teno na kolencu sa +ljebaste strane na ispupenju koje se nazivajastui &sl. 15'. jega ini paren!imsko tkivo kojim je okce u vezi sa dijafragmom. %a spoljnestrane okce obavijaju dve ljuspekoje se svojim ivicama dodiruju, a pri vr!u mogu biti i malorazmaknute tako da se na tom mestu uoavaju vunaste dlaice koje prorastaju iz unutra)njostiokca. ve ljuspe imaju za)titnu ulogu i )tite okce od me!aniki! o)te"enja i prodora vlage. 9spodljuspi, a takoe i oko svi! pupoljkaka i zaetaka organa u okcu nalazi se vunasti slojkoga inegusto isprepletane malje. ji!ova uloga je da )tite osetljive delove okca od niski! zimski!temperatura. d ve"eg broja pupoljaka u okcu, mo+e se uoiti da se u sredi)njem delu nalazijedan krupniji pupoljak koji se naziva glavni pupoljak! vaj pupoljak je u odnosu na ostale

1(


5/15


6/15

prilikom debljanja dvogodi)nje loze prekriva i! kora. @akoe i zimska okca koja nisu dala lastare,a pupoljci su im +ivi, prelaze u kategoriju spavaju"i! kada i! prekrije kora.

%pavaju"i pupoljci mogu dugo godina da zadr+e latentno stanje jer im se "elije vegetacionekupe usporeno dele &emrionalni porast'. #ada doe do zastoja u nji!ovom porastu, prekrivaju i!deblji slojevi drveta i ona uginu. @okom svake vegetacije razvija se jedan odreen broj lastara izspavaju"i! pupoljaka, ali do masovnije pojave ovi! lastara dolazi u sluaju o)te"enja zimski!okaca na jednogodi)njoj lozi, o)troje rezidbe i sl. Lastari koji se iz nji! razvijaju su uglavnomnerodni i nazivaju sejalovaci.

9zmeu lastara koji su se razvili iz zimski! okaca i jalovaka nema morfolo)ki! razlika osim)to jalovaci uglavnom nemaju cvasti, mada kod neki! veoma rodni! sorti u povoljnim uslovimamogu da i! formiraju. >imska okca koja su se formirala na jalovacima normalne su rodnosti kao iokca na lastarima sa dvogodi)nje loze. ;alovaci se mogu koristiti za rodne elemente, ukolikoimaju odgovaraju"u debljinu i odrvenelost.

Morfoloki opis cvasti i cveta

Evast vinove loze je slo+ena monopodijalna, tipa metlice. ?ormiraju se na pupoljcimazimski! okaca i zaperkovom pupoljku, a uoavaju se na lastarima kada dostignu du+inu od 1$-23cm.

a rodnom lastaru cvasti se mogu javiti od 2 do 6 kolenca, a kod ve"ine sorti naje)"e senalaze od ( do $ kolenca. Evasti se nalaze na ravnoj strani lastra i to tako da se na dvasusedna kolenca nalazi po cvast, slede"e vi)e kolence je bez cvasti, a zatim na slede"a dva senalaze cvasti ili ra)ljike i tako do vr!a lastara. akon poslednje cvasti razvijaju se samora)ljike takoe po opisanom rasporedu. #od ve"ine sorti rodni lastari nose 1 do ( cvasti, reevi)e.

1$


7/15

%l. 17. Evast vinove loze.

a - vor dr)ke cvasti %l. 23. :relazni oblici izmeu cvasti i ra)ljike

Evast vinove loze se sastoji iz glavne ose i boni! ogranaka koji se zavr)avaju cvetnimpupoljcima. *eo glavne ose od mesta spajanja sa lastarom pa do prvog bonog grananjanaziva se dr)ka cvasti. a dr)ki cvasti uoljivo je jedno zadebljanje < vor dr)ke cvasti, na

kojem se mo+e razviti ra)ljika ili odreeni prelazni oblici izmeu ra)ljike i cvasti &%l. 17 i 23'.#od pojedini! sorti na voru dr)ke cvasti se mo+e razviti i ve"a cvast od koje nakon oplodnjenastaje grozd koji se naziva krilce.

lavna osa cvesti se grana na bone ogranke i to naje)"e do tre"eg reda tako da se na ovimposlednjim ograncima nalaze naje)"e po tri cvetna pupoljka. %rednji pupoljak je najrazvijenijii on uglavnom bude oploen i daje bobicu dok se ostala dva su)e i opadaju.

14

a


8/15

Graa cveta -Evet vinove loze spada u grupu petodelni! cvetova. Evetni listi"i surasporeeni kru+no na cvetnoj lo+i tako da se sa spoljne strane nalazi krug pet a)ini! listi"a,zatim drugi krug ini pet krunini listi"i, tre"i krug su pra)nici koji! takoe ima pet i u sredinije tuak. Evetni pupoljak je sitan, zelenkaste boje i bez izra+enog mirisa.

Evetna lo+a na kojoj se nalaze navedeni listi"i predstavlja pro)irenje cvetne dr)ke. Da)ini

listi"i su dosta sitni, zelenkaste su boje i imaju tupe zupce. ;asno su uoljivi tek pod odreenimuve"anjem. #runini listi"i su srasli svojim ivicama i vr!om jedan za drugi i grade cvetnukapicu. 9spod cvetne kapice nalaze se pra)nici i tuak. :ra)nici su rasporeeni zajedno sanektarnicima kru+no oko osnove plodnika tako da se pra)nici i nektarnici naizmeninosmenjuju. #od vinove loze nektarnici ne lue nektar ve" sadr+e eterino ulje koje je blagog iprijatnog mirisa. :lodnik tuka ima dve komore i u svakoj se nalaze po dva semena zametka&%l. 21'.

%l. 21. 1 - Evetni pupoljak < zbacivanje krunini! listi"a

2 - *elovi cveta

a' cvetna dr)kab' cvetna lo+ac' prvi krug nektarnikad' drugi krug nektarnikae' plodnikf' pra)nik

Evetni pupoljak vinove loze u odnosu na ve"inu biljni! vrsta cveta specifino jer mu sekrunini listi"i ne otvaraju zvezdasto ve" spadaju sa cveta u vidu kapice. %a sazrevanjemmikro i makro sporangija, pra)ni konci se ispravljaju i izdi+u krunine listi"e koji se pri osnoviodvajaju od cvetne lo+e ali i dalje ostaju spojeni svojim obodom i vr!om. a taj nain oni senaje)"e odbacuju sa cveta, dok u uslovima pove"ane vlage vazdu!a &ki)a, magla i sl.' ostajuslepljeni na cvetu zbog ega kod ti! cvetova nije mogu"a stranooplodnja ve" samosamooplodnja.

15


9/15

Tipovi cveta :o svojim morfolo)kim i funkcionalnim osobinama, cvetovi razliiti! vrsta isorti vinove loze se mogu svrstati u dve grupe. :rvu grupu ine normalni ili pravilni cvetovi, au drugu grupu se svrstavaju nepravilni cvetovi.

8 grupi normalni! cvetova nalaze se tri tipa cveta

1. orfolo)ki i funkcionalno dvopolan < !ermafroditan,2. orfolo)ki dvopolan, funkcionalno +enski,(. orfolo)ki i funkcionalno mu)ki tip cveta.

orfolo)ki i funkcionalan dvopolan tip cveta je prisutan kod ve"ine sorti vinove loze. 9mapotpuno razvijene pra)nike koji su postavljeni pod uglom od oko $ou odnosu na tuak, aantere su u nivou +iga. :lodnik je normalno razvijen sa funkcionalnim semenim zamecima.

Fenski tip cveta ima normalno razvijen tuak i sve njegove delove, dok su pra)nicirudimentirani. :ra)ni konci su povijeni nadole i u anterama se nalaze sterilna polenova zrna.#od sorti sa ovakvim tipom cveta mogu"a je oplodnja samo sa polenom drugi! sorti.

u)ki tip cveta ima normalno razvijene pra)nike sa funkcionalnim polenom dok je plodnik uodreenom stepenu rudimentiran sa neformiranim semenim zamecima.

9zmeu ova tri tipa cveta javljaju se prelazni oblici koji se nazivaju tipski varijeteti.ajkarakteristiniji su varijeteti izmeu !ermafroditnog i +enskog cveta i izmeu mu)kog i!ermafroditnog &%l. 22'.

%l. 22. u)ki tip cveta &1, 2', !ermafroditan tip &(', +enski tip sa uspravnim i povijenim pra)nicima &, $'

#od sorti sa morfolo)ki i funkcionalno dvopolnim cvetom u cvastima se mogu na"i +enski imu)ki tipovi cveta i prelazni tipovi. *ivlja loza itis silvestris' i amerike vrste su dvodome

biljke.sim tipova cvetova koji spadaju u grupu pravilni!, postoje i tipovi koji su u odreenomstepenu defektni i oni spadaju u grupu nepravilnihcvetova. ni mogu biti morfolo)ki pravilniali sa odreenim anatomskim nepravilnostima i to naje)"e sa defektnim semenim zamecima, amogu biti i sa morfolo)kim anomalijama.

16


10/15

Morfoloki opis grozda, bobice i semenke

Ggozdnastaje iz cvasti nakon oploenja odreenog broja plodnika koji daju bobice. rozd sesastoji izepurine&peteljkovina, ogrozdina' i oica. Gepurinu koja predstavlja skelet grozda

ini glavna osovina sa bonim ograncima i peteljicama. *eo glavne osovine od mesta spajanjasa lastarom do prvog bonog ogranka naziva se peteljka grozda. a voru peteljke mo+e seuoiti o+iljak od otpale ra)ljike ili se nalazi ra)ljika, a kod neki! sorti i manji ili ve"i grozd

Skripta II.doc

Documents