Policija-danas-broj14 - МУП РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕarhiva.mup.gov.rs/cms_cir/policija-danas.nsf/Policija-danas-broj14.pdf · sokim zvanicama, diplomat-skim predstavnicima...

Avgust - septembar 2010. godine Beograd Broj 14

(ISSN 1821-1879)

Prilago|avawe

evropskim

standardima

Str. 15.

Bezbednost

je na prvom

mestu

Str. 16 - 17.

KABINET MINISTRA2

Svaki sastanak, prijem,

putovawe ili poseta

ministra unutra{wih

poslova sa sobom nosi bezbroj

detaqa koje treba osmisliti,

obezbediti i organizovati.

Za sve detaqe, zaduèn je

protokol Kabineta ministra

unutra{wih poslova. Ovaj

tim ~ine Qiqana Mladeno-

vi}, Jelena [iti}-Igwatije-

vi}, Vi{wa Jovanovi} i Jova-

na [kori}, a za svoj rad odgo-

vorne su direktno {efu ka-

bineta Branku Lazarevi}u,

koji je, prema wihovim re~i-

ma, osnovao protokol ovog

ministarstva, postavio teme-

qe i organizovao wegov rad.

[to je posao protokola us-

pe{niji, to je mawe prime-

tan. Iako se sav taj posao na

kraju „ne vidi“, ovaj tim

obavqa ogroman i veoma odgo-

voran posao. Neophodno je sve

dràti pod kontrolom, svaku

diplomatsku, poslovnu ili

dru{tvenu situaciju i imati

samopouzdawe u direktnom

kontaktu sa predstavnicima

svih rukovode}ih nivoa. Pro-

tokol predstavqa prvi kon-

takt sa svim partnerima, vi-

sokim zvanicama, diplomat-

skim predstavnicima... A sva-

ki problem bi trebalo da bu-

de neprime}en i re{en uz os-

meh.

Specifi~nost protokola

ovog ministarstva, pre sve-

ga je u velikom broju zapos-

lenih i sistemu, u kom tre-

ba misliti na sve, jer uko-

liko se propusti samo jedna

sitnica, moè dovesti do

potpunog haosa.

Zadaci koje dobijaju od {e-

fa kabineta moraju biti

obavqeni. Oni se sastoje od

efikasnog i blagovremenog

o r g a n i z o v a w a

svih protokolar-

nih aktivnosti

ministra, poslova

u vezi sa prijemom

i programom pose-

ta doma}ih i me-

|unarodnih dele-

gacija i svi pro-

tokolarni poslo-

vi, koji se odnose

na vr{ewe fun-

kcija ministra.

- Izra|ujemo i

{aqemo pozive na

sastanke, prijeme

i posete, brinemo

se o ispuwenosti

materijalno-teh-

ni~kih uslova za

izvr{ewe utvr|e-

nog programa doga|aja u zem-

qi i inostranstvu, blagovre-

meno ukazujemo na okolnosti

koje mogu uticati na iz-

vr{avawe utvr|enog pro-

grama, realizujemo proto-

kolarne aktivnosti pri-

likom obeleàvawa dràv-

nih i nacionalnih proslava i

drugih sve~anosti i mani-

festacija u kojima u~estvuje

ministar, pripremamo pro-

grame poseta i pruàmo podr-

{ku u organizaciji poseta

stranih delagacija i li~-

nosti, nabrojale su kole-

ginice iz protokola neke

od zadataka koje obavqaju.

Iako su odgovorni sa-

mo za protokol kabineta

ministra, u zavisnosti od

potreba obavqaju proto-

kolarne poslove i za os-

tale Uprave ministar-

stva unutra{wih poslo-

va.

Pre svakog puta koji se

organizuje u zemqi, pro-

tokol ide ranije sa pre-

thodnicom, Biroom za sa-

radwu s medijima i vr{i

pripreme od kojih zavisi

ceo doga|aj.

- Problem u ovom poslu

moè izbiti u svakom

trenutku, rekla nam je

Qiqana Mladenovi} i doda-

la da su prisebnost, sposob-

nost odlu~ivawa u trenutku,

snala`qivost i „improviza-

cija“ jedne od glavnih osobi-

na koje treba posedovati za

obavqawe ovakve vrste pos-

lova.

- U nekim trenucima

je potreban ~arobni

{tapi}, kroz {alu doda-

je Vi{wa Jovanovi}. Da

bi svi poslovi protoko-

la bili obavqeni, ne

postoji fiksno radno

vreme, radi se non-stop.

Zahvaquju}i dobroj

saradwi sa Biroom za

saradwu s medijima i

Upravom za obezbe|ewe

odre|enih li~nosti i

objekata, kao i dobrom

odnosu sa kolegama iz

ostalih uprava, ovaj po-

sao se mnogo lak{e

obavqa, isti~u kolege

iz protokola.

Kao ilustraciju na

{ta sve treba biti

spreman, tim protokola

naveo je primer organi-

zacije putovawa. Kada

dobiju „u zadatak“ zem-

qu u koju se putuje, kre-

}e cela akcija - rezerva-

cija aviokarata, organizacija

i povezivawe letova, kon-

taktirawe predstavnika

na{e ambasade u zemqe u

koje se putuje, obezbe|iva-

we viza, organizacija qudi

koji do~ekuju na{u delega-

ciju u zemqama u koje se

putuje, organizacija sme{-

taja i ishrane, kao i sasta-

naka i osmi{qavawe pok-

lona za doma}ine.

- Kada je ministar sa sa-

radnicima putovao u SAD,

iako smo sve organizovali

na vreme, desilo se da su,

zbog nevremena koje je zah-

vatilo SAD, bili odgo|e-

ni svi letovi, kaè Qi-

qana Mladenovi}.

- U sred no}i, zbog vre-

menske razlike, morali smo

da re{imo i organizujemo

prevoz na{e delegacije za

Evropu. Kako su letovi iz Va-

{ingtona bili zabraweni,

uspeli smo da organizujemo

autoprevoz do Wujorka. Pos-

le osam sati vo`we, na{a de-

legacija je uspela posledwim

avionom koji je dobio dozvo-

lu za poletawe da stigne do

Frankfurta.

Na{a delegacija koja je

i{la tim avionom nikada ne-

}e zaboraviti to putovawe,

jer su turbulencije bile veo-

ma sna`ne. Me|utim, stigli

su u predvi|enom vremenu u

na{u zemqu, da bi nastavili

sa ve} isplaniranim progra-

mom.

Ovo je stresan posao, ali

vrlo dinami~an, kreativan i

podrazumeva dosta putovawa,

kontakata, zbog ~ega tako|e

zahteva i stalna usavr{ava-

wa. Uz podr{ku nadre|enih,

dame koje ~ine protokol ovog

ministarstva, u oktobru }e

pro}i obuku pod nazivom „E-

uroprotokol“ u {koli koja se

bavi obavqawem protokola u

Evropi.

M.T.S.

Sve je po protokoluTermin „protokol“ po-

ti~e iz gr~kog jezika i u

bukvalnom prevodu zna-

~i „prvi lepak“. Svejed-

no da li na lokalnom,

dràvnom, nacionalnom

ili me|unarodnom ni-

vou, odgovaraju}i proto-

kol bitan je da bi obez-

bedio da se odnosi iz-

me|u zvani~nika organi-

zacija i dràvnih in-

stitucija svedu na mini-

mum sukoba i maksimum

efikasnosti.

KABINET MINISTRA 3

Za uspe{nu borbu protiv korupcije

Na konferenciji pod

nazivom „Od vizije do

realnosti: Novi, ho-

listi~ki pristup borbi pro-

tiv korupcije“, koja je odrà-

na 2. septembra u Be~u, Ivi-

ca Da~i} je rekao da korupci-

ja i kriminal razaraju tkivo

svake dràve i dru{tva i da

zato borba protiv tih pojava

treba da bude prioritet sva-

ke vlade.

- Nema uspe{ne borbe pro-

tiv kriminala i korupcije

bez me|unarodne saradwe po-

licije, tuìla{tva, sudova i

nevladinih tela za borbu

protiv korupcije, rekao je on

i dodao da je policijska sara-

dwa na Zapadnom Balkanu ve-

oma dobra i za nekoliko ko-

raka ispred politi~ke sara-

dwe zemaqa u regionu. Da~i}

je istakao da je jedan od pet

prioriteta na kojima je for-

mirana Vlada Srbije borba

protiv kriminla i korupcije

i da su stvorene sve pravne i

zakonodavne pretpostavke za

uspe{nu borbu protiv koru-

pcije.

Ukazuju}i na ~iwenicu da

je u pro{loj godini uhap{e-

no vi{e qudi za delo koru-

pcije nego u posledwih pet

godina zajedno, ministar Da-

~i} je podsetio da je donet

Zakon o oduzimawu imovine

ste~ene kriminalom i koru-

pcijom i da su policija, tu-

ìla{tvo i sudovi, privre-

meno ili trajno, za 18 meseci

primene ovog Zakona, oduze-

li imovinu vrednu vi{e od

200 miliona evra.

Ministar Da~i} je na-

kon potpisivawa sporazu-

ma o osnivawu Me|unaro-

dne Antikorupcione Aka-

demije u Be~u istakao da je

izuzetno va`no {to je Re-

publika Srbija jedna od

zemaqa potpisnica osni-

va~kog akta o formirawu

Me|unarodne Antikoru-

pcione Akademije. �

Osnovana Antikorupcijska akademija

Me|unarodna akademija za borbu protiv korupcije

(IACA) osnovana je 2. septembra ove godine u Austriji u

prisustvu generalnog sekretara UN Ban Ki Muna i mi-

nistara iz vi{e od 30 zemaqa sveta.

Osniva~ki dokument je potpisalo 35 zemaqa ukqu~u-

ju}i Srbiju koju predstavqa ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i}.

U akademiji IACA koja se nalazi u Laksemburgu pored

Be~a bi}e obu~avani zvani~nici kako iz javnog tako i

iz privatnog sektora za borbu protiv korupcije.

Ta nova institucija koja ima status me|unarodne or-

ganizacije ima podr{ku agencije UN za borbu protiv

droge i kriminala (UNODC), agencije EU za borbu pro-

tiv prevara (OLAF) i austrijske vlade.

Na raskrsnici koridora

URumi, 20. septembra,

prvi potpredsednik

Vlade - zamenik pre-

dsednika Vlade i ministar

unutra{wih poslova Ivica

Da~i} i pomo}nik ministra,

na~elnik Sektora za vanre-

dne situacije Predrag Mari}

otvorili su Centra za speci-

jalisti~ku obuku za tehni~ke

intervencije u saobra}aju.

Nakon pokazne ve`be va-

trogasno-spasila~kog tima i

obilaska poligona za obuku,

Sektoru su uru~ene vredne

donacije kompanija i firmi

koje su pomogle po~etak rada

Regionalnog trening centr.

Na~elnik Sektora je ovim

kompanijama i firmama uru-

~io zahvalnice.

Obra}aju}i se prisutnima,

ministar Da~i} ukazao je na

va`nost uspostavqawa inte-

grisanog sistema za{tite i

spasavawa u vanrednim situa-

cijama, naglasiv{i da je jed-

na od kqu~nih aktivnosti

Sektora upravo unapre|ewe

specijalisti~ke obuke vatro-

gasaca-spasilaca. Ciq otva-

rawa Regionalnog trening

centra za obuku jedinica za

hitne intervencije u saobra-

}ajnim nezgodama je usagla-

{avawe operativnih znawa

vatrogasaca-spasilaca u spa-

savawu povre|enih lica u

tehni~kim intervencijama u

saobra}aju.

Po wegovim re-

~ima, ovaj Centar

doprine}e napori-

ma Ministarstva da

vatrogasci-spasio-

ci Srbije budu obu-

~eni po istim stan-

dardima kao i wi-

hove kolege u Evro-

pi. Uz najsavreme-

niju opremu i usva-

jawe evropskih pro-

cedura obuke i pos-

tupawa, Centar }e

stvoriti platfor-

mu za spasioce i me-

dicinsko osobqe za

razmenu i unapre|e-

we znawa i tehnika u

ciqu ostvarivawa par-

tnerskog pristupa pre-

venciji povreda i smrt-

nosti na putevima Sr-

bije.

Ivica Da~i} istakao

je da je za lokaciju Re-

gionalnog trening cen-

tra, izabran Vatrogasni

dom u Rumi, zbog speci-

fi~nog poloàja na ma-

gistralnom putu M-21,

ali i velikog broja

stru~nih qudi.

- Izgradwom koridora 11,

od Rumunije preko Novog Sa-

da, Rume i [apca do Republi-

ke Srpske, ovaj trening cen-

tar }e se na}i na raskrsnici

dva me|unarodna koridora, a

posle osnivawa zajedni~kog

èlezni~kog preuze}a Srbi-

je, Hrvatske i Slovenije „Ka-

rgo 10“ i èlezni~ki saobra-

}aj }e dobiti na zna~aju, nag-

lasio je ministar. �

KABINET MINISTRA4

Pomo} licima sa invaliditetom

Povodom organizova-

wa akcije pomo}i

licima sa invalidi-

tetom koja se bave rowewem,

ministar unutra{wih pos-

lova Ivica Da~i} je pose-

tio 25. avgusta Specijalnu

antiteroristi~ku jedini-

cu u Batajnici.

Ministar je prisustvovao

izvo|ewu jednog dela kursa za

ronioce sa povredom ki~mene

mo`dine. Tom prilikom, na-

veo je da }e obuku ronilaca sa

posebnim potrebama izvodi-

ti instruktori te specijalne

policijske jedinice, 63. pa-

dobranskog bataqona Vojske

Srbije i ronioci iz Slove-

nije. Tako|e, istakao je da }e

SAJ i policija i ubudu}e po-

dràvati ovakve i sli~ne ak-

tivnosti kako bi se osobe sa

invaliditetom ose}ale ra-

vnopravno sa ostalim ~lano-

vima dru{tva.

Ivica Da~i} ukazao je na

to da SAJ ima odli~ne in-

strukture rowewa i izrazio

uverewe da }e na pravi na~in

pomo}i osobama sa invalidi-

tetom da uspe{no savladaju

kurs.

Tokom posete, razgovarao je

sa nekada{wim pripadnikom

63. padobranske brigade Go-

ranom Todorovi}em, kome se

tokom skoka nije otvorio pa-

dobran, usled ~ega mu je dowi

deo tela ostao paralizovan.

Todorovi} se zahvalio Da-

~i}u i pripadnicima SAJ-a

na podr{ci, istakav{i da su

uslovi koji postoje u bazi

SAJ-a odli~ni. C. K.

Prvenstvo u kik boksu

Prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade i

ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} otvorio je

Svetsko 4. kadetsko i 8. juniorsko prvenstvo u kik boksu, 21.

septembra u Hali sportova u Novom Beogradu. Tom prilikom,

Da~i} je u~esnicima poèleo puno uspeha tokom takmi~ewa.

Prvenstvo je trajalo do 26. septembra, a u~e{}e je uzelo

preko 1.850 u~esnika, od kojih 1.420 takmi~ara, iz 60 zemaqa

sa svih kontinenata. C. K.

Zadovoqstvo zbog zna-

~ajnog smawewa me|u-

nacionalnih incide-

nata u Vojvodini izrazili su

ministar Ivica Da~i} i

predsednik Skup{tine AP

Vojvodine [andor Egere{i

tokom sastanka odrànog 24.

avgusta u Beogradu.

Oni su istakli da je zajed-

ni~ki interes da svi gra|a-

ni u Republici Srbiji ìve

bezbedno kao ravnopravni

gra|ani.

Da~i} je rekao da je na os-

novu izve{taja o stawu bez-

bednosti u AP Vojvodini, od

januara do juna 2010. broj

svih oblika incidenata zas-

novanih na nacionalnoj ne-

trpeqivosti smawen za 25

odsto, u odnosnu na pro{lu

godinu.

Egere{i je ukazao na to da

je ovom pozitivnom trendu

zna~ajno doprinela dosada{-

wa efikasna i uspe{na sara-

dwa i programi i akcije koje

zajedni~ki sprovode Skup-

{tina Vojvodine i MUP.

Ministar Da~i} je nagla-

sio da je policija veoma za-

interesovana za to da se pri-

padnici svih nacionalnih

zajednica u {to ve}em broju

prijavquju za obuku i rad u

MUP-u, te da }e biti nastav-

qeni uspe{ni programi u~e-

wa jezika sredine za poli-

cajce koji rade u me{ovitim

sredinama.

Sa ciqem daqeg promovi-

sawa zna~aja tolerancije,

bezbednosti i ukqu~ivawa

pripadnika nacionalnih za-

jednica u rad policije, kako

je dogovoreno na sastanku,

Da~i} i Egere{i }e do kraja

godine obi}i tri me{ovite

sredine u AP Vojvodini, u

kojima pripadnici razli~i-

tih nacionalnih zajednica

ìve u zna~ajnom broju.

M. T. S.

Smawen broj me|unacionalnih incidenata

Prezentacija

projekta

u Kostolcu

Prezentaciji projekta

TE „Kostolac“, 6. sep-

tembra prisustvovao je prvi

potpredsednik Vlade - za-

menik predsednika Vlade i

ministar unutra{wih pos-

lova Ivica Da~i}. Tom pri-

likom, ministar je obi{ao

pogone Termoelektrane

„Kostolac“. �

KABINET MINISTRA 5

Konferencija ministara

unutra{wih poslova i pravde

Ministarstvo unutra{wih poslova

i Ministarstvo pravde Republike

Srbije organizovali su dvodnevnu

ministarsku konferenciju pod nazivom „Ja-

~awe regionalne i transnacionalne saradwe

kao preduslov za uspe{nu borbu protiv orga-

nizovanog kriminala na podru~ju Jugoisto~ne

Evrope“ koja je odràna 4. i 5. oktobra 2010.

godine u Palati „Srbija“. Konferenciji pri-

sustvovuju ministri pravde i unutra{wih

poslova i javni tuìoci zemaqa Zapadnog

Balkana, predstavnici zemaqa Evropske

Unije i ~lanovi Evropske komisije, kao i

predstavnici drugih dràva koje doprinose

uspe{noj borbi protiv organizovanog krimi-

nala u regionu i predstavnika me|unarodnih

organizacija i regionalnih inicijativa.

M. T. S.

Kleo u MUP - u

U„Palati Srbija“ ministar Ivica Da~i}

primio je 4. septembra Kleversona Gabri-

jela Kordobu (Klea), fudbalera „Partiza-

na“, koji je izrazio ̀ equ za prijem u srpsko dràv-

qanstvo.

S obzirom da je re~ o izuzetno uspe{nom spo-

rtisti, ministar Da~i} je izrazio spremnost da

MUP sprovede proceduru i dostavi Vladi predlog

za prijem u dràvqanstvo Republike Srbije, na-

kon ~ega }e gospodin Kordoba ste}i uslove i za iz-

davawe paso{a i li~nih dokumenata.

Sastanku su prisustvovali i savetnik i

{ef Kabineta ministra Branko Lazarevi},

na~elnik Uprave za upravne poslove Zorica

Kasalica, predsednik FK „Partizan“ Dragan

\uri} i sekretar stru~nog {taba Qubi{a

Rankovi}. �

Ivica Da~i} prisustvovao je primoporedaji

ure|aja za detektovawe i identifikaciju

opojnih droga, ure|aja za kontrolu alkohola i

ra~unarske opreme koju Grad Leskovac poklawa

Policijskoj upravi u Leskovcu, kao i primopre-

daji prostorija ovoj upravi, koje }e biti adapti-

rane sredstvima Grada Leskovca i Ministarstva

unutra{wih poslova. �

19. avgusta Prvi potpredsednik Vlade - zamenik pre-

dsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da-

~i} posetio je Gu~u, gde je prisustvovao prijemu kod pre-

dsednika op{tine Gu~a. Na saboru u Gu~i, ministar je ot-

vorio finalno takmi~ewe za prvu trubu sveta.

20. avgusta U okviru posete Trgovi{tu, ministar Ivica

Da~i} je prisustvovao sve~anom otvarawu mosta na Kozije-

dolsko - Lesni~koj reci,. Ministar je obi{ao i novoizgra-

|enu deonicu puta Trgovi{te - Kozji Dol, kao i branu na

reci Tripo{nici, u Trgovi{tu.

22. avgusta, ministar Ivica Da~i} posetio je Ivawicu,

gde je prisustvovao prijemu kod predsednika op{tine, a

potom otvorio put Ivawica - Studenica.

Ivica Da~i} istoga dana posetio je i Gle|icu i tom pri-

likom obratio se prisutnima povodom sve~anog otvarawa

puta Rimski most - Golija.

29. avgusta Ivica Da~i} sve~ano je otvorio Odeqewe za

upravne poslove u PS Bajina Ba{ta, a zatim je u~estvovao

na splavarewu Drinom, od Peru}ca do Roga~ice.

Poklon grada Leskovca

ME\UNARODNA SARADWA6

Smawewe rizika od katastrofaIvica Da~i} istakao

je na skupu u Sankt

Petersburgu zna~aj

me|unarodne saradwe i ra-

zmene iskustava u spre~ava-

wu posledica prirodnih ka-

tastrofa. Na ministarskom

zasedawu Evropskog i medi-

teranskog sporazuma o katas-

trofama, Da~i} je otvorio

prvu sesiju „Stari i novi

izazovi u preventivnim ak-

tivnostima i odgovoru u slu-

~aju katastrofa“.

On je naglasio da su posle-

dice od velikih prirodnih

stvom za vanredne situacije

Rusije o formirawu regio-

nalnog centra, koji bi bio

otvoren za sve zemqe koje è-

le da u~estvuju, jer nijedna

zemqa nije dovoqno velika da

ima kapacitete da se sama iz-

bori s tim problemima.

Na zasedawu je usvojen ak-

cioni plan o saradwi u ovoj

oblasti za 2011-2015. godi-

nu, kao i niz politi~kih do-

kumenata sa glavnim ciqem

da se {to vi{e spre~e te{ke

posledice prirodnih katas-

trofa. M. T. S.

katastrofa veoma te{ke i da

se zato na ovom zasedawu ra-

zgovara o situacijama i ra-

zmeni iskustava, kako bi

{to boqe spre~ili te{ke

posledice, pre svega po sta-

novni{tvo.

Da~i} je zahvalio Ruskoj

Federaciji i Ministarstvu

za vanredne situacije na or-

ganizaciji ovog va`nog sku-

pa u kalendaru Evropskog i

mediteranskog sporazuma o

katastrofama.

Konferencija „Suo~avawe

sa porastom broja katastro-

fa i unapre|ewe prevencije

i odgovora u kontekstu kli-

matskih promena“ organizo-

vana je u ciqu smawewa ri-

zika od katastrofa, za{tite

ìvota gra|ana, kulturnih i

materijalnih dobara i pru-

àwa op{te bezbednosti.

Ivica Da~i} je podsetio

da je Srbija pre par godina,

postala potpisnica ovog

sporazuma i da prvi put

u~estvuje kao punopravni

~lan, a do sada je bila posma-

tra~. On je tako|e rekao da je

kolege upoznao sa zajedni~-

kom idejom sa Ministar-

Prioritet, sa~uvati

stabilnost na Kosovu

Sa~uvati stabilnost na

Kosovu prioritetni je

interes, konstatovali

su prvi potpredsednik vlade

- zamenik predsednika vlade

i ministar unutra{wih pos-

lova Ivica Da~i} i {ef

Misije EULEKS-a general

Ivo de Kermabon, na sastan-

ku 27. septembra, u Beogradu.

Zakqu~eno je da EULEKS

treba da zadrì statusno ne-

utralnu poziciju i da je po-

trebno raditi na spre~avawu

svih incidenata koji bi mog-

li dovesti do naru{avawa

mira na Kosovu.

Ministar Da~i} je ista-

kao da je nasilno iskqu~ewe

predajnika mobilne telefo-

nije na Kosovu, potez apso-

lutno suprotan principima

koji su dogovoreni u Wujorku

o po~etku dijaloga o svim ot-

vorenim pitawima.

- Zakqu~ak svih razgovora

sa predstavnicima me|unaro-

dne zajednice je da se sve

strane moraju suzdràti od

jednostranih poteza koji mo-

gu da izazovu destabilizaciju

stawa na Kosovu, istakao je

Da~i}. �

Policije Srbije i Urugvaja potpisale memorandum

Memorandum o poli-

cijskoj saradwi u

borbi protiv orga-

nizovanog kriminala, poseb-

no u spre~avawu trgovine

narkoticima, potpisali su u

Beogradu, 27. septembra, prvi

potpredsednik Vlade - zame-

nik predsednika Vlade i mi-

nistar unutra{wih poslova

Ivica Da~i} i podsekretar

za spoqne poslove Urugvaja

Roberto Kondea.

Potpisivawem ovog doku-

menta bi}e uspostavqena jo{

boqa saradwa policija dveju

zemaqa, istakli su Da~i} i

Kondea.

Tom prilikom, ministar

Da~i} naglasio je da Srbija

ima veliki interes da razvi-

ja policijsku saradwu sa dr-

àvama Latinske Amerike

jer se na tom podru~ju nalazi

znatan broj ~lanova krimi-

nalnih grupa sa prostora biv-

{e Jugoslavije. Po wegovim

re~ima, ~lanovi tih krimi-

nalnih grupa bave se krijum-

~arewem narkotika preko

Srbije i ovog regiona ka za-

padnoj Evropi. Tako|e, podse-

tio je na zajedni~ku akciju

bezbednosnih slu`bi Srbije,

SAD i Urugvaja pod nazivom

„Balkanski ratnik“ u kojoj je

zapleweno vi{e od dve tone

kokaina. Naglasio je da to na-

me}e potrebu da Srbija ne sa-

ra|uje samo preko Interpola

ili bezbednosnih slu`bi ve-

likih dràva, ve} i direktno

kroz bilateralne sporazume.

Ivica Da~i} podsetio je da

je sli~ne memorandume u junu

ove godine, potpisao sa zva-

ni~nicima policija Brazila

i Argentine.

Sa Urugvajom je ve} dogovo-

reno ukidawe viza za nosioce

diplomatskih i slu`benih

paso{a, a moè se o~ekivati

i me|usobno ukidawe viza i

za gra|ane, izjavio je Ivica

Da~i}.

Roberto Kondea istakao je

da }e potpisani memorandum

doprineti zajedni~koj borbi

ne samo protiv krijum~arewa

droge, ve} i protiv drugih

te{kih krivi~nih dela. Ta-

ko|e, ukazao je na to da je bi-

lateralna policijska sara-

dwa korisna za obe dràve i

izrazio je èqu za unapre|e-

we saradwe Srbije i Urugvaja

u oblasti ekonomije, kulture

i sporta.

Kondea je izjavo da Urugvaj

nikada ne}e priznati neza-

visnost Kosova i Metohije,

osim ako to nije u dogovoru sa

Srbijom. �

ME\UNARODNA SARADWA 7

Za{ti}eni video

link za brù

saradwu policija

Razgovorom preko video

linka ministara unut-

ra{wih poslova Srbije

i Hrvatske, Ivice Da~i}a i

Tomislava Karamarka, 6. sep-

tembra, u~iwen je prvi korak

u realizaciji projekta Regio-

nalnog centra za razmenu

operativnih informacija i

neposredne saradwe u borbi

protiv organizovanog krimi-

nala.

Putem ovog za{ti}enog vi-

deo linka policijama dveju

zemaqa ubudu}e }e biti omo-

gu}ena brà, efikasnija i

operativnija saradwa.

Da~i} je rekao da je sara-

dwa srpske i hrvatske poli-

cije na visokom nivou, da je

uspe{no realizovan spora-

zum o izru~ewu ekstradici-

jom Sretka Kalini}a. On je

naveo da }e postojati tri li-

nije putem kojih }e komuni-

cirati ministri, direktori

policija i kriminalisti~ka

policija Srbije i Hrvatske,

a da je u slede}oj fazi pre-

dvi|ena razmena informaci-

ja, pra}ewe kriminalnih gru-

pa, stvarawe pravnih pre-

tpostavki za izdavawe zajed-

ni~kih naloga za hap{ewe.

Karamarko je izrazio zado-

voqstvo zbog po{tovawa do-

govorene dinamike saradwe

dve policije koje bi, kako je

istakao, trebalo da budu za{-

ti}ene od dnevne politike.

Direktori policija Srbi-

je i Hrvatske Milorad Veqo-

vi} i Oliver Grbi} sloìli

su se da kriminalne grupe us-

ko sara|uju i da za wih nema

granica.

- Organizovani kriminal

nema granice, ali ima na~ina

da mu se suprotstavi, istakao

je Veqovi}.

M. T. S.

Grani~ni sporazum

sa Makedonijom

USkopqu su ministri

unutra{wih poslova

Srbije i Makedonije

Ivica Da~i} i Gordana Jan-

kuloska potpisali Sporazum

o regulisawu reìma pogra-

ni~nog saobra}aja. Ministar

Da~i} je izrazio veliko za-

dovoqstvo zbog potpisivawa

ovog dokumenta, koji potvr-

|uje jo{ ~vr{}u vezu za ope-

rativnom saradwom dveju po-

licija. Saradwa dva minis-

tarstva predstavqa jaku mo-

tornu snagu za podsticawe

saradwe i u drugim oblasti-

ma me|u dràvama.

- U proteklom periodu sa-

radwa je bila veoma uspe{na

na planu suzbijawa svih vi-

dova kriminala, kroz organi-

zovawe niza zajedni~kih ak-

cija, naro~ito u suzbijawu

krijum~arewa, trgovine

opojnim drogama i trgovine

qudima, istakao je Da~i}.

Gordana Jankuloska je is-

takla da su Srbija i Makedo-

nija oduvek imale dobru po-

licijsku saradwu koju u bu-

du}nosti treba razvijati, jer

su nam problemi isti.

- Ovaj Sporazum smo pot-

pisali na na{e obostrano za-

dovoqstvo, kao i zadovoq-

stvo gra|ana koji ìve u tom

podru~ju, rekla je ona i nag-

lasila da Makedonija pri-

hvata inicijative koje je iz-

neo ministar Da~i}, koje }e

u {to skorije vreme i reali-

zovati.

Na sastanku koji je pretho-

dio potpisivawu Sporazuma,

pokrenuto je vi{e inicija-

tiva kako bi policijska sa-

radwa bila produktivnija i

operativnija. Dogovoreno je

i skorije odràvawe zajed-

ni~ke ve`be kriminalis-

ti~kih policija Srbije i

Makedonije.

Da~i} je predloìo i sko-

ro inicirawe zakqu~ivawa

Sporazuma o readmisiji.

Ukoliko se usaglasi final-

ni tekst, Sporazum }e se

potpisati na Regionalnoj

konferenciji ministara

pravde i unutra{wih poslo-

va u Beogradu 4. i 5. oktobra

ove godine.

Tako|e na sastanku je bilo

re~i i o skorijoj izmeni Me-

moranduma o policijskoj sa-

radwi, potpisanog 2003. go-

dine, u formi me|udràvnog

sporazuma, kao i o sporazu-

mima o zajedni~kom nalogu

za hap{ewe, o prekograni~-

noj saradwi u oblasti vanre-

dnih situacija i o regulisa-

wu prelaska dràvne grani-

ce za dràvqane dve zemqe

sa vaè}om li~nom kartom.

Tokom posete Makedoniji

ministar je posetio i Regio-

nalni centar za migracije,

azil i izbegle osobe u Skop-

qu - MARRI centar. �

Da~i} i Hejg o nastavku vizne liberalizacije

Prvi potpredsednik Vlade

- zamenik predsednika

Vlade i ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}

sastao se 31. avgusta sa minis-

trom spoqnih poslova Velike

Britanije Vilijamom Hejgom.

Tokom razgovora ministri

su ocenili da dve dràve os-

tvaruju dobru policijsku sa-

radwu i naglasili da }e biti

uloèni obostrani napori u

nastavku procesa vizne libe-

ralizacije sa Velikom Brita-

nijom.

Ujedno, istaknuta je potre-

ba da se re{ewe za Kosovo i

Metohiju traì iskqu~ivo

dogovorom i dijalogom, pri

~emu je najva`nije o~uvati

mir i stabilnost u regionu,

zakqu~ila su dva ministra. �


Memorandum o razumevawu

U ime Ministra unutra{wih poslova Republike Srbije, dire-

ktor policije Milorad Veqovi} potpisao je, 23. septembara u Bu-

dimpe{ti, Memorandum o razumevawu sa generalnom direktorkom

Kancelarije za imigracije i dràvqanstvo Republike Ma|arske

Suzanom Veg. Memorandumom }e strane potpisnice pruàti uza-

jamnu pomo} i saradwu u oblasti migracija.

Nakon potpisivawa memoranduma, direktor Veqovi} sastao se sa

direktorom ma|arske policije Jozefom Hatalom. Teme sastanka

bile su bilateralna saradwa, saradwa grani~nih policija, kao i

pitawa iz oblasti organizovanog krijum~arewa narkotika, trgovi-

ne qudima i drugih vidova organizovanog kriminala.

Za boqu bezbednost u regionu

Borba protiv me|unarodnog kriminala

Donacija UNODC

Podr{ka Srbiji

na putu ka EU

Uokviru projekta „Regio-

nalni program za promo-

ciju vladavine prava i

bezbednosti u jugoisto~noj Ev-

ropi“ koji se sprovodi finan-

sijskim sredstvima Vlade Re-

publike Nema~ke, kancelarija

Ujediwenih nacija za borbu pro-

tiv droge i kriminala donirala

je Ministarstvu unutra{wih

poslova kompjutersku opremu u

vrednosti od preko trideset hi-

qada dolara. Donacija ukqu~uje

24 desktop ra~unara sa monito-

rima i prate}om opremom,

{tampa~ima, komunikacionim

ure|ajima i licencama za serve-

re. Predata je Upravi za stru~no

obrazovawe, osposobqavawe,

usavr{avawe i nauku u ciqu

uvo|ewa elektronskog u~ewa u

MUP Srbije. Deo opreme name-

wen je za obuku polaznika Cen-

tra za osnovnu policijsku obuku

u Sremskoj Kamenici.

Ciq ove donacije je unapre-

|ewe rada i uspostavqawe kom-

pjuterizovane obuke pri MUP-

u. Razvojem uspe{ne elektro-

nske obuke i u~ewa, UNODC je

razvio program koji }e doprine-

ti promociji i boqem razumeva-

wu vladavine prava i bezbednos-

ti, kako u Srbiji, tako i u jugo-

isto~noj Evropi. Kako bi ostva-

rio ovaj ciq, UNODC }e reali-

zovati po~etne strate{ke ak-

tivnosti regionalnog progama,

koji odobravaju potpisnice za-

jedni~ke izjave na Regionalnoj

konferenciji u Beogradu 30. i

31. marta 2009. godine. Primena

strate{kog pristupa po~e}e oja-

~avawem Regionalne borbe pro-

tiv te{kih oblika kriminala,

organizovanog kriminala i tr-

govine qudima.

Oja~ana ekspertiza UNODC-a

osigura}e da planirane operaci-

je budu u skladu sa prioritetima

vlada dràva regiona i u skladu

sa radom ostalih relevantnih

partnera u celom regionu.

S. Miladinov i S. Vla

Srbija je u~inila zna~ajan

napredak u oblasti evro-

pskih integracija ocenili su

prvi potpredsednik-zamenik

predsednika Vlade i ministar


Da~i} i zamenik premijera Re-

publike Ma|arske @olt [em-

jen 17. septembra, u Beogradu.

Da~i} je upoznao [emjena sa

reformama ostvarenim u pre-

thodnom periodu u oblasti

unutra{wih poslova i istakao

spremnost Srbije za nastavak

saradwe sa institucijama Ev-

ropske unije. Istakao je da

MUP Srbije ostvaruje veoma

dobru saradwu sa resornim mi-

nistarstvom Ma|arske, izra-

ziv{i èqu da se u skorije

vreme sastane sa ministrom

unutra{wih poslova te zemqe

[andorom Pinterom. Kao nas-

tavak dobre saradwe o~ekuje se

i imenovawe prvog policij-

skog oficira za vezu za Ma|ar-

sku, rekao je zamenik premije-

ra i ministar unutra{wih

poslova Republike Srbije.

@olt [emjen naglasio je da

}e Ma|arska u narednom perio-

du biti predsedavaju}a Evro-

pskoj uniji i u tom smislu po-

nudio je pomo} Srbiji na putu

ka EU.

Tako|e, ~estitao je Ivici

Da~i}u na efikasnosti kojom

MUP Srbije re{ava zadatke

koje mu postavqa Unija.

Na sastanku je bilo re~i i o

pitawima nacionalnih mawi-

na. Da~i} je rekao da je za 27

odsto smawen broj napada na

pripadnike ma|arske nacio-

nalne mawine, kao i da je zapa-

èno da se sve vi{e Ma|ara

javqa na konkurs za prijem u

Centar za osnovnu policijsku

obuku u Sremskoj Kamenici. �

Ministar unutra-

{wih poslova Sr-

bije Ivica Da~i} i

ministar sigurnosti BiH

Sadik Ahmetovi} potpisa-

li su dva sporazuma u ciqu

ja~awa saradwe u borbi pro-

tiv kriminala

U Palati „Srbija“ potpi-

san je Sporazum o policij-

skoj saradwi, a na aerodromu

„Nikola Tesla“ i Sporazum

o primopredaji dva heli-

koptera, koje Srbija vra}a

BiH.

- Ovim sporazumima pos-

tignut je jo{ boqi okvir

za saradwu u oblastima

kriminala, terorizma i

korupcije i grani~nih pi-

tawa, rekao je Ahmetovi} i

naglasio da kriminalci i

mafija na ovim balkan-

skim prostorima dobro sa-

ra|uju i dobro su organizo-

vani, zato je potrebno i da

nadle`ni organi u regionu

sara|uju, kako bi bili ko-

rak ispred kriminalaca.

Da~i} je dodao da je, kada

je re~ o saradwi grani~nih

policija BiH i Srbije, po-

trebno i ubudu}e obezbe-

diti da granica bude dobro

~uvana, ali da ne spre~ava

„vekovnu saradwu dva na-

roda“. On je naveo da }e os-

tati na snazi reìm pre-

laska granice za gra|ane

dve zemqe sa li~nom kar-

tom i istakao da Srbija

podràva ukidawe viza

gra|anima BiH za putova-

wa u evropske zemqe. �

Srbija i Nema~ka uskoro

}e potpisati sporazum o

policijskoj saradwi, na-

javili su ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i} i

direktor Savezne policije Ne-

ma~ke Matijas Zeger, 21. sep-

tembra u Beogradu. Oni su is-

takli da }e taj dokument do-

prineti jo{ boqoj saradwi po-

licija dveju zemaqa u borbi

protiv svih vidova me|unaro-

dnog kriminala.

Ministar Da~i} najavio je i

potpisivawe zajedni~ke izjave

o saradwi u oblasti bezbednos-

ti vazduhoplova na letovima

izme|u dve dràve. Podsetio

je i da su policije dve dràve

do sada su imale vi{e uspe{-

nih zajedni~kih akcija u borbi

protiv kriminala. Novi spora-

zum o policijskoj saradwi Ne-

ma~ke i Srbije, po oceni Zege-

ra, omogu}i}e brzu razmenu in-

formacija i pruì}e veliki

doprinos o~uvawu bezbednosti

Dobru saradwu policija i

nadaqe treba unapre|ivati i

razvijati, sloìli su se Bano-

vi} i Zeger.

Banovi} je podsetio da je sa-

da{wa organizacija grani~ne

policije koncipirana po ugle-

du na model organizacije ne-

ma~ke policije. Istakao je i

da su dosada{we obuke, semina-

ri i studijske posete Nema~koj

zna~ajno doprinele kvalitet-

nijem radu grani~ne policije

Srbije.

Banovi} i Zeger razgovara-

li su i o mogu}im donacijama

vezanim za materijalno - teh-

ni~ka sredstva.

Matijas Zeger zahvalio se na

srda~nom prijemu i ukazanom

poverewu policiji SR Nema~-

ke, izraziv{i o~ekivawa da }e

budu}a saradwa biti na jo{ vi-

{em nivou.

V. ].

u dve dràve. Zeger je podsetio

da ~etiri srpska policajca Up-

rave grani~ne policije poha-

|aju obuku na frankfurtskom

aerodromu i da se jedan {kolu-

je na nema~koj presti`noj aka-

demiji.

U okviru dvodnevne posete,

direktor Savezne policije Ne-

ma~ke sastao se i sa na~elni-

kom Uprave grani~ne policije

Nenadom Banovi}em.


UNDP zna~ajan partnerSporazum o suzbijawu kriminala

UBeogradu, 20. septembara, pr-

vi potpredsednik vlade - za-

menik predsednika vlade i

ministar unutra{wih poslova Ivica

Da~i} sastao se sa stalnim predstav-

nikom i rezidencijalnim koordina-

torom UN u Republici Srbiji, Vili-

jemom Infanteom.

Da~i} je, tom prilikom, izrazio

zahvalnost Programu

UN za napore koje UN-

DP ~ini da pomogne

Ministarstvu unutra-

{wih poslova u borbi

protiv kriminala i

terorozma. Tako|e, po-

drào je aktivnosti i

razvijawe novih proje-

kata u saradwi sa UN-

DP, koji za ciq imaju

ja~awe pozicija Sek-

tora za vanredne situ-

acije i Ministarstva

kao nadle`nog po pitawu upravqawa

u civilnim vanrednim situacijama.

MUP Republike Srbije preduzeo je

brojne aktivnosti koje se odnose na

kontrolu lakog naoruàwa i to preko

programa za razvoj UN. Odlukom Sa-

veta ministara, Evropska unija je od-

lu~ila da podrì nastavak saradwe

izme|u UNDP i Centra za kontrolu

lakog naoruàwa u jugoisto~noj i is-

to~noj Evropi (SEESAC). S tim u ve-

zi, dogovoreno je da u 2010. godini u

Srbiji bude uni{teno 28.000 komada

oru`ja.

Ministar Da~i} je napomenuo i da

je u MUP-u u fazi izrade, Novi zakon

o oru`ju i municiji kojim }e se regu-

lisati postupak izdavawa oru`nih

listova i predaja oru`ja. On je ista-

kao da MUP Srbije vodi ra~una o tzv.

rodnoj ravnopravnosti i aktivnom

u~e{}u èna u policiji, i da se zah-

vaquje doprinosu koji UN pruà u po-

dizawu kapaciteta u ovoj oblasti.

U borbi protiv korupcije, MUP

ima odli~nu saradwu sa doma}im in-

stitucijama kao i sa pojedinim insti-

tucijama EU. U tom smislu, rekao je

Da~i}, MUP je prepoznao UNDP kao

zna~ajnog partnera u borbi protiv

korupcije i spreman je da u budu}nos-

ti razvija nove projekte na ovu temu.

Stalni predstavnik UN Vilijem

Infante zahvalio se MUP-u na par-

tnerskom odnosu prema sistemu UN -a

u Srbiji. On je pohvalio saradwu na

svim poqima i napomenuo da }e Pro-

gram UN za razvoj biti partner

MUP-u u svakom projektu gde nedos-

taje finansijska, logisti~ka, tehni~-

ka ili bilo koja druga pomo}. Infan-

te je istakao nadu da }e se saradwa

nastaviti na obostranu korist i u bu-

du}nosti.

S. K.

Ministri unutra{wih poslo-

va, pravde i finansija Ivi-

ca Da~i}, Sneàna Malovi}

i Diana Dragutinovi} potpisali su

sporazum o suzbijawu kriminala. Ovaj

sporazum deo je regionalnog projekta

ILECUS. Projekat obavezuje na sara-

dwu i koordinaciju ne samo ova tri

ministarstva sa istima u regionu,

ve} i ostalih ministarstava, tuì-

la{tva za borbu protiv organizova-

nog kriminala i nadle`nih slu`bi.

Potpisivawe sporazuma jo{ je je-

dan od akata koje je bilo neophodno

preduzeti u okviru regionalnog ILE-

CUS projekta iz decembra 2008. godi-

ne. To podrazumeva osnivawe nacio-

nalnih jedinica u svakoj zemqi za ko-

ordinaciju me|unarodne saradwe u

oblasti sprovo|ewa zakona i borbi

protiv svih formi kriminala.

Ministar Ivica Da~i} rekao je da

}e se razmena informacija sa kolega-

ma u inostranstvu obavqati preko

kontakt ta~aka, odnosno jedne ili vi-

{e osoba koje imaju dozvolu za pose-

dovawe informacija od tajnosti i ko-

je }e ih razmewivati sa kolegama iz

inostranstva, ali i svim relevan-

tnim slu`bama, putem za{ti}enih

sistema veza.

Deo realizacije tog projekta je

potpisivawe sporazuma izme|u tri

srpska ministarstva.

Ministar pravde Sneà-

na Malovi} rekla je nakon

potpisivawa sporazuma, da

}e se wime unaprediti ope-

rativni, analiti~ki i stra-

te{ki odgovor dràvnih

organa na izazove napre-

dnih trendova kriminali-

teta. Pored toga, uve{}e se

i poseban softver koji }e

znatno unaprediti tehnolo-

giju rada.

- Zadovoqstvo mi je i da

najavim uvo|ewe Luris

softvera u odsek za me|una-

rodnu pravnu pomo} u kri-

vi~nim stvarima, koji uvodi doku-

ment menaxment u Ministarstvu pra-

vde, rekla je Sneàna Malovi}.

Ministar finansija Diana Dragu-

tinovi} rekla je da se odavno odusta-

lo od pretpostavke da policija, tu-

ìla{tvo i sudstvo treba da imaju

monopol u borbi protiv tog fenome-

na, naro~ito sa pojavom elektronskih

komunikacija, tako da je u tu borbu sa-

da ukqu~eno i Ministarstvo finan-

sija. U projektu, Ministarstvo }e

u~estvovati sa tri tela - Poreskom

upravom, carinskom upravom i Upra-

vom za spre~avawe prawa novca.

M. T. S.

Zajedni~ki projekat

Prvi radni sastanak

Upravnog odbora za-

jedni~kog projekta

„UN GIFT Srbija“ za borbu

protiv trgovine qudima, u ok-

viru UN GIFT inicijative od-

ràn je u prostorijama MUP

Srbije.

Zajedni~ki projekat agen-

cija Ujediniwenih nacija

(IOM, UNHCR i UNODC) i

Vlade Republike Srbije, na

~elu sa Ministarstvom unut-

ra{wih poslova, jedan je od

{est sli~nih projekata u sve-

tu razvijenih u okviru UN

GIFT inicijative i jedini je

koji je zaìveo, zahvaquju}i

preduzetim brojnim aktivnos-

tima u partnerstvu MUP Sr-

bije, na ~elu sa Kooridinato-

rom za borbu protiv trgovine

qudima i predstavnika nave-

denih agencija UN u Srbiji.

Projekat „UN GIFT Srbija“

ima za ciq realizaciju Naci-

onalnog plana akcije za borbu

protiv trgovine qudima za

period 2009 - 2011. (koji je us-

vojila Vlada Srbije 30. apri-

la 2009. godine), a po re~ima

Nacionalnog Koordinatora za

borbu protiv trgovine qudi-

ma Mitra \ura{kovi}a, ~ak

70% aktivnosti predvi|enih

NPA bi}e realizovano ovim

Projekto“.

[ef Misije IOM u Srbiji

Gregoar Gud{tajn zahvalio se

predstavnicima donatora,

Vladi Belgije, Globalnoj

inicijativi UN za borbu pro-

tiv trgovine qudima i Vladi

[vajcarske, na tome {to su

prepoznale va`nost ovog

Projekta i odvojile sredstva,

~ime je omogu}en po~etak

Projekta u junu ove godine.

Tako|e, zahvalio se Vladi Re-

publike Srbije, jer je MUP

dodelio kancela-

rijski prostor u

Palati „Srbija“,

u kome }e raditi

Projektni tim do

zavr{etka Pro-

jekta.

Na sastanku je

istaknuto da je do

sada u Srbiji dos-

ta u~iweno na poqu borbe

protiv trgovine qudima, da je

ovakav sveobuhvatan, inkluzi-

van i transparetan Projekat

pravovremen, kao i da u potpu-

nosti uzima u obzir realne

potrebe Strategije za borbu

protiv trgovine qudima u Sr-

biji.

Predstavnik UN GIFT iz

Be~a [ila Kuts naglasila je

da je Projekat u Srbiji za wih

od velike va`nosti, jer je po-

kazao kako jedna zajedni~ka

inicijativa agencija UN i na-

cionalnih partnera moè da

zaìvi i prakti~no, i da }e

Projekat biti posmatran kao

pilot - projekat i primer za

sli~ne inicijative u budu}-

nosti.

Sastanku su jo{ prisustvo-

vali i predstavnici Ambasada

Belgije i [vajcarske i Mi-

nistarstva pravde. Pre-

dstavnik ambasade Belgije

Stiven de Vilde, zamenik {e-

fa misije, rekao je da je borba

protiv trgovine qudima od

velikog zna~aja za Belgiju.

- Kao jedna od zemaqa desti-

nacije za trgovinu qudima, za

Belgiju je veoma va`no da se

unaprede napori na poqu bor-

be protiv trgovine qudima,

posebno {to je ovo godina ka-

da Belgija predsedava EU, re-

kao je predstavnik ambasade

Belgije i naglasio da se Bel-

gija i opredelila da odvoji

zna~ajna sredstva za Projekat

u Srbiji, s punim uverewem da

}e Projekat biti i uspe{no

realizovan.

M. T. S. i S. K.


Kineska policijska delegacija posetila MUP

Prvi potpredsednik Vlade - zamenik pre-

dsednika Vlade i ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} sastao se 25. avgusta sa {e-

fom UNMIK-a Lambertom Zanijerom. Tom pri-

likom razgovarao je o potrebi da civilna misi-

ja UN ostane na Kosovu i Metohiji i da bude sta-

tusno neutralna.

Bilo je re~i i o neophodnosti svih strana da

podsti~u dijalog Srba i Albanaca na Kosmetu u

ciqu re{avawa svih otvorenih pitawa. Jedna od

tema bila je i predstoje}a Generalna skup{tina

UN u Wujorku, kojoj }e prisustvovati i Zanijer,

a na kojoj }e biti raspravqano o srpskom pre-

dlogu rezolucije o Kosmetu.

Da~i} je naglasio da je za Srbiju najva`nije

o~uvawe mira i stabilnosti u pokrajini, podse-

tiv{i na to da MUP Srbije i UNMIK ve} ne-

koliko godina imaju potpisan sporazum o poli-

cijskoj saradwi. Saradwa je do sada bila veoma

dobra, ocenio je Da~i}, izraziv{i nadu da }e ta-

ko biti i ubudu}e, uz napomenu da jedini pro-

blem predstavqa to {to UNMIK kontinuirano

smawuje broj qudi u ju`noj pokrajini.

Zamenik premijera {efu UNMIK-a preneo

je i stav Srbije da odluka o tome da se ~uvawe sr-

pskih manastira i svetiwa prepusti Kosovskoj

policijskoj slu`bi nije najboqe re{ewe jer

Srbi na Kosovu i Metohiji imaju vi{e povere-

wa u me|unarodnu zajednicu. �

O~uvawe mira najva`nije

Pored Liang Wei-fa ge-

neralnog direktora Di-

rekcije javne bezbednos-

ti provincije Guangding,

u delegaciji su bili i

direktor administra-

tivnog Biroa za ulas-

ke/izlaske gospo|a Chen

Min, direktor Biroa za

istrage u vezi sa privre-

dnim kriminalom Xu

Wen-hai, {ef adminis-

trativne Uprave za opre-

mawe i finansirawe

Zang Dong-lai, {ef Fi-

nansijske uprave Gu

Dong-fang, zamenik {e-

fa Uprave generalne

kancelarije Direkcije

Lui Zhi-min.

Delegacija Kancelarije

za spoqne poslove Biroa

javne bezbednosti pro-

vincije Guangdong Ministar-

stva javne bezbednosti Naro-

dne Republike Kine, na ~elu sa

generalnim direktorom Dire-

kcije javne bezbednosti pro-

vincije Guangdong Liang Wei-fa

i wegovom ekselencijom Wei

Jinghuanom, ambasadorom Na-

rodne Republike Kine u Beog-

radu, posetili su 12. avgusta

ove godine, Ministarstvo

unutra{wih poslova.

Sa kineskom delegacijom ra-

zgovarao je dràvni sekretar

Dragan Markovi} koji je podse-

tio da je pro{le godine u de-

cembru potpisan Sporazum o

saradwi izme|u dva ministar-

stva, na ~ijim se osnovama ba-

zira bilateralna policijska

saradwa. On je naglasio da se

ta saradwa ogleda kroz razmenu

policijskih informacija, ra-

zmenu iskustava naro~ito kada

je pitawu organizacija veli-

kih sportskih manifestacija,

borbu protiv nedozvoqene tr-

govine i krijum~arewa narko-

tika, terorizma, kao i u suzbi-

jawu ilegalnih migracija i dr.

Obe strane naglasile su da

policije dve dràve mogu

unaprediti policijsku sara-

dwu kroz razmenu iskustava po

pitawima preventivnog poli-

cijskog rada, strate{kog pla-

nirawa i razvoja, {kolovawa i

obuke kadrova, kao i u oblasti-

ma javnog reda i mira.

Goste su posebno intereso-

vala iskustva oko organizacije

u vezi bezbednosti za vreme

pro{logodi{we Univerzija-

de, po{to su slede}e godine do-

ma}ini ove velike sportske

manifestacije, kao i XVI

Azijskih igara koja se odrà-

vaju ove godine.

Liang Wei-fa se zahvalio na

prenetim iskustvima, pozvao

doma}ine da posete ovu kines-

ku provinciju koja broji 110

miliona stanovnika i na kraju

naglasio „Bez obzira da li je

zemqa mala ili velika, naj-

va`nije je prijateqstvo“. Ta-

ko|e, u ime kineske delegacije

zahvalio se i wegova ekselen-

cija ambasador Wei Jinghua,

naglasiv{i da ovakav vid sara-

dwe doprinosi strate{kim

partnerskim odnosima dveju

zemaqa.

Kolege iz Kine odràli su

sastanak i sa zamenikom dire-

ktora policije Branislavom

Mitrovi}em, a 13. avgusta po-

setili su Policijsku upravu za

grad Beograd, gde su upoznati

sa organizacijom rada na{e po-

licije na teritoriji Beograda.

Tako|e, predstavqena su na{a

iskustva u organizaciji Uni-

verzijade i iz drugih oblasti

rada policije, prikazan rad

Komandno-operativnog centra,

u kom je bilo sedi{te koman-

dnog {taba tokom Univerzija-

de, a ~lanovi delegacije imali

su priliku da se upoznaju sa ra-

dom i organizacijom deùrne

slu`be PU za grad Beograd,

kao i funkcionisawem video-

nadzora. �


Konferencija

u Austriji

Na Ministarskoj kon-

ferenciji zemaqa

~lanica Salcbu-

r{kog foruma u Austriji,

na kojoj je u~estvovalo 14

zemaqa, ministar Da~i} je

izrazio zadovoqstvo u ime

zemaqa zapadnog Balkana -

prijateqa Salcbur{kog

foruma radom ovog Foruma

i va`nim projektom ja~awa

policijske saradwe u celom

regionu. On je podsetio da

je jedan od rezultata rada

Foruma Konvencija o poli-

cijskoj saradwi u Jugoisto~-

noj Evropi, koja predstavqa

formalno-pravni osnov za

policijsku saradwu me|u

zemqama na{eg regiona.

Ukazuju}i na veoma dobru

policijsku saradwu me|u

zemqama zapadnog Balkana,

ministar Da~i} je naglasio

da je ta saradwa najvi{e na-

predovala izme|u Hrvatske

i Srbije.

Govore}i o rezultatima

vizne liberalizacije, Da-

~i} je istakao da su efekti

izuzetno pozitivni. Danas

dvostruko vi{e gra|ana Sr-

bije ima paso{, u odnosu na

prethodnih 10 godina.

Zahvaliv{i se ministar-

ki unutra{wih poslova

Austrije Mariji Fekter na

pozivu, ministar Da~i} je

izrazio nadu da }e u nare-

dnom periodu zemqe zapad-

mir, bezbednost svih gra|a-

na, {to mawe kriminala i

korupcije“, zakqu~io je mi-

nistar Da~i}.

Tokom Ministarske kon-

ferencije, Da~i} se sastao

i sa Francom Langom na~el-

nikom kriminalisti~ke po-

licije Saveznog ministar-

stva unutra{wih poslova

Republike Austrije, Sadi-

kom Ahmetovi}em, minis-

trom bezbednosti Bosne i

Hercegovine i sa Gordanom

Jankulovski ministrom

unutra{wih poslova Make-

donije.

Na~elnik Lang je ocenio

je da je dosada{wa saradwa

bila izuzetno bliska i iz-

razio nadu da }e se i ubudu-

}e nastaviti uz uzajamno po-

verewe koje postoji izme|u

srpske i austrijske polici-

je.

Tokom susreta sa minis-

trom Ahmetovi}em, oba mi-

nistra su izrazila zadovoq-

stvo dosada{wom saradwom

dva ministarstva i dogovo-

rili potpisivawe sporazu-

ma izme|u Republike Srbi-

je i Bosne i Hercegovine o

saradwi u borbi protiv te-

rorizma, organizovanog

kriminala, trgovine narko-

ticima, ilegalnih migraci-

ja i ostalih krivi~nih de-

la. Na sastanku je bilo re~i

i o sporazumu o saradwi u

oblasti prirodnih i izazva-

nih katastrofa i vanrednih

situacija. Ovi sporazumi }e

biti zakqu~eni tokom na-

redne posete ministra Ah-

metovi}a Beogradu.

Tema razgovora sa Gorda-

nom Jankulovski bio je pre-

dlog sporazuma o readmisiji

izme|u Republike Srbije i

Republike Makedonije, kao

i zakqu~ivawe sporazuma o

regulisawu reìma pogra-

ni~nog saobra}aja. �

nog Balkana postati ~lani-

ce Salcbur{kog foruma i

na taj na~in doprineti ve-

}oj regonalnoj stabilnosti.

„Na{ zajedni~ki ciq je

Zna~ajan napredak

Na sastanku ministra unutra{wih poslova Ivice Da~i}a

sa komesarom za pro{irewe EU [tefanom Fileom zajed-

ni~ki je konstatovano da je Srbija u~inila zna~ajan napredak

u oblasti evropskih integracija.

Ministar Da~i} upoznao je Filea sa ostvarenim reforma-

ma u oblasti unutra{wih poslova u prethodnom periodu i is-

takao spremnost Srbije za nastavak saradwe sa institucijama

Evropske unije.

Komesar File naglasio je da je Evropska unija svesna da je

Srbija u~inila zna~ajan napor u ciqu dostizawa evropskih

standarda, kao i da je odluka o viznoj liberalizaciji potvrda

u~iwenog progresa u ~emu je Ministarstvo unutra{wih pos-

lova imalo vode}u ulogu. File je podvukao da je u narednom pe-

riodu posebno bitan nastavak i produbqivawe regionalne sa-

radwe, kao i borba protiv korupcije i organizovanog krimi-

nala. Tako|e, od velikog je zna~aja saradwa sa Me|unarodnim

sudom za ratne zlo~ine u Hagu.

Komesar File je istakao da je Brisel pozdravio ulogu Ivi-

ce Da~i}a kao ministra unutra{wih poslova u dosada{wem

napretku u oblasti evropskih integracija. �


Doprinos na Svetskom prvenstvu u fudbalu 2010.

Policijski tim Mi-

nistarstva unutra-

{wih poslova Repub-

like Srbije u sastavu {ef

delegacije, savetnik na~el-

nika Uprave za obezbe|ewe

odre|enih li~nosti i objeka-

ta Milan Beli}, Mijodrag

Tepav~evi}, Vladimir Vuko-

savqevi}, Gradimir Maksi-

movi}, Mileta Pajkovi} i

Milo{ Milovanovi}, bora-

vili su od 31. maja do 29. juna

u Ju`noafri~koj Republici,

u Pretoriji, u sklopu stra-

nih policijskih snaga kao

oficiri za vezu i podr{ka

policijskom servisu Ju`ne

Afrike za vreme Svetskog

prvenstva u fudbalu.

U realizaciji postavqe-

nih zadataka osnovni parame-

tar koga se srpski policijski

tim pridràvao u odre|iva-

wu pravca operativnog postu-

pawa i koordinisawa mera sa

policijom Ju`ne Afrike, bi-

lo je definisawe odnosa pre-

ma mogu}im izvorima i obli-

cima ugroàvawa u zonama

gde su boravili sr-

pski sportisti i

gra|ani Srbije, ko-

ji su do{li u Ju`-

noafri~ku Repub-

liku da prate Svet-

sko prvenstvo u

fudbalu.

Pove}an rizik

zbog visoke stope

kriminaliteta i

otvorene pretwe

od terorizma (ek-

stremna organiza-

cija Dzihad Mustakum Lel

Dzanah, Al kaidina severnoaf-

ri~ka filijala „Islamski

Magreb“), nametnuli su po-

trebu za visokim nivoom sa-

radwe i koordinacije speci-

jalizovanih bezbednosnih i

obave{tajnih institucija.

Na taj na~in, stekli su se os-

novni uslovi za zajedni~ki

nastup u realizaciji predlo-

ène i, od strane relevan-

tnih me|unarodnih organiza-

cija usvojene antiterori-

sti~ke strategije.

U skladu sa tim, u prosto-

rijama IPCC (International Po-

lice Coperation Centre), odrà-

vani su radni sastanci na ko-

jima su prezentirani planovi

obezbe|ewa i bezbednosna si-

tuacija predstoje}ih utakmi-

ca. U prezentiranim plano-

vima, ispo{tovani su osnov-

ni principi sveobuhvatnos-

ti i blagovremenosti a pre-

duzimawe mera je rezultira-

lo i stopu kriminala koja je

bila u opadawu u zonama u ko-

jima su mere primewivane.

Pored policijskih snaga, u

realizaciji bezbednosne

za{tite Svetskog prvenstva

bile su ukqu~ene vojne for-

macije, mornarica i vazdu-

hoplovstvo.

Ovih par naznaka, po re~i-

ma {efa delegacije MUP-a

Milana Beli}a, ukazuju na

maksimalano angaòvawe us-

mereno na suprostavqawe te-

rorizmu i kriminalu, plan-

skom oblikovawu i imple-

mentaciji mera prevencije i

Komandant {taba Ivon Burger i Milan Beli} Predstavnici MUP-a u Pretoriji

Tim za neposredno obezbe|ewe reprezentacije Pred odlazak na zadatak


IIssppuunniillii zzaaddaattaakkIPCC je organizacija predstavnika policijskih

slu`bi, a wen zadatak bio je da poboq{a efikasnost

i saradwu me|u policijskim predstavnicima zemaqa

u~esnica svetskog prvenstva u fudbalu. Me|u ~lanica-

ma IPCC nagla{ena je neophodnost razmene obave{taj-

nih podataka, standardizovawe bezbednosne procedu-

re i upozoravawa. Ciq je bio da se da ukupan doprinos

planirawu mera za{tite kroz razmenu informacija iz-

me|u policijskih predstavnika - oficira za vezu, ope-

rativnu analizu kao podr{ku planiranim policij-

skim operacijama, delimi~ne bezbednosne procene na

podru~ju za{tite svetskog prvenstva, stawa javnog re-

da i mira, podru~ja kriminaliteta i procene trenut-

nih bezbednosnih stawa i pojedinih bezbednosnih do-

ga|aja na osnovu informacija i obave{tajnih podataka

ili ostalih izvora. Tako|e, ova organizacija pruàla

je ekspertsku podr{ku policijskim operacijama koje

su se sprovodile u okviru sportske manifestacije,

pod nadzorom i zakonskom odgovorno{}u zemqe doma-

}ina kao i saradwa sa predstavnicima Interpola u

pogledu operatvno-planskog postupawa u vezi sa orga-

nizovanim kriminalitetom, ali i podacima od zna~aja

za borbu protiv terorizma u realnom vremenu.

- Smatramo da je IPCC ispunio svoj zadatak, u~vrstio

saradwu me|u policijskim predstavnicima zemaqa

u~esnica Svetskog prvenstva u fudbalu. Standardizo-

vane su bezbednosne procedure, razmewivana su iskus-

tva i najboqa praksa, kao i informacije o trenutnom

bezbednosnom stawu, ~ime je dat ukupan doprinos bez-

bednosti svetskog prvenstva. Posebno bih istakao do-

bru policijsku saradwu i podr{ku policije Ju`noaf-

ri~ke Republike, kao i nesvakida{wu dobrodo{licu

prema na{em policijskom timu, rekao je Beli}.

operativne za{tite na svim

nivoima, u kojima su u~estvo-

vali, pored bezbednosnih

subjekata Ju`noafri~ke Re-

publike, i policijski pre-

dstavnici zemaqa u~esnica

Svetskog prvenstva u fudba-

lu.

U sastavu delegacije Fud-

balskog saveza Srbije koja je

boravila na Svetskom prven-

stvu u fudbalu, na poslovima

obezbe|ewa delegacije, bili

su Mladen Vu~ini} i Marko

Majstorovi} iz Uprave za

obezbe|ewe odre|enih li~-

nosti i objekata, @eqko Jo-

vi} iz Protivteroristi~ke

jedinice i Sa{a \or|evi} iz

Specijalne antiteroristi~-

ke jedinice.

Tim Ministarstva unutra-

{wih poslova Republike Sr-

bije za neposredno obezbe|e-

we fudbalske reprezentacije

stigao je u Johanesburg dan

pre zvani~ne delegacije, ka-

ko bi sa predstavnicima lo-

kalne vlasti bile dogovore-

ne sve mere koje }e se prime-

wivati tokom obezbe|ewa de-

legacije FSS.

- Obezbe|ivali smo repre-

zentativce Srbije 24 sata,

tokom svih aktivnosti u ho-

telu i van hotela. Svakodnev-

no su bili organizovani sas-

tanci sa predstavnicima lo-

kalne policije, kako bi se

vr{ila razmena informacija

i pripremale aktivnosti za

slede}i dan. Svakog dana, u

hotelu „Sani Sajd Park“ odr-

àvane su pres konferencije,

gde smo, zajedno sa lokalnom

policijom, vr{ili kontrolu

ulaska akreditovanih novi-

nara i pregled opreme. kaè

Mladen Vu~ini} i isti~e da

je policija Ju`noafri~ke

Republike pokazala visok

stepen profesionalnosti i

iza{la u susret svim zahte-

vima u vezi sa obezbe|ewem

na{e reprezentacije, pruà-

ju}i im maksimalnu pomo} na

realizaciji poslova obezbe-

|ewa.

Tim Ministarstva unutra-


bije pratio je reprezentaciju

Srbije tokom boravka u Pre-

toriji, Port Elizabetu i

Nelspruitu, kada su preduzi-

mane sve neophodne mere

obezbe|ewa u hotelima, na

treninzima i tokom utakmi-

ce protiv reprezentacija Ga-

ne, Nema~ke i Australije.

S. K.[tab diplomatske policije

BEOGRADSKA POLICIJA14

Kamere prate rad na terenu

Interventna jedini-

ca 92 MUP Repub-

like Srbije u~es-

tvovala u akciji „Ulep{aj

dan sebi i drugima, daj

krv“. Inicijativa za ovu

humanu akciju potekla je od

pripadnika ove jedinice,

koji su dobrovoqno dali

krv 10. avgusta na Trgu Re-

publike u centru Beograda.

Krv su dali i komandant

Interventne jedinice 92

Tomislav Radovanovi} i

Ulep{ali dan sebi i drugimapomo}nici komandanta

Marko \urovi}, Dragan

Sretenovi} i Mitar Joka-

novi}.

Pomo}nik komandanta

ove jedinice Marko \uro-

vi} rekao je da wegove ko-

lege i on shvataju zna-

~aj ovakvih akcija, jer

rade vrlo rizi~an i te-

àk posao, a da pravo-

vremena pomo} moè

spasiti ìvot.

- Ovim gestom èli-

mo da pokaèmo da smo

uvek tu za gra|ane i da

ih i na ovaj na~in u~i-

nimo bezbednijim, is-

takao je \urovi}.

Sneàna Dra{ko-

vi}, direktor Zavoda

za transfuziju krvi,

do{la je da li~no poz-

dravi pripadnike ove jedi-

nice i zahvali im se na wi-

hovoj inicijativi. - Ovaj

plemeniti gest nam veoma

zna~i, naro~ito u avgustu

kada je zbog sezone godi{-

wih odmora mawi odziv da-

valaca, rekla je direktor

Instituta za transfuziju

krvi Sneàna Dra{kovi} i

naglasila da je ova akcija

posebno zna~ajna kada javne

li~nosti, ali i pripadnici

policije daju krv, jer je to

dobar primer za sve gra|a-

ne. Tako|e, rekla je da in-

stitut kojim ona rukovodi

ve} tradicionalno ima od-

li~nu saradwu sa pripadni-

cima policije.

- Ovakve akcije za nas su

veoma zna~ajne i doprinos

boqoj snabdevenosti krvqu

beogradskih zdravstvenih

ustanova, a odli~na su i

promocija organizovanih

akcija davawa krvi, istakla

je Sneàna Dra{kovi} u

pismenom obra}awu u znak

zahvalnosti pripadnicima

Interventne jedinice 92.

S. K. i M. T. S.

Krajem pro{le godine

u kola Interventne

jedinice 92 ugra|ene

su kamere, {to operativnom

centru omogu}ava da prati

rad svake ekipe. Preko ekra-

na u Operativnom centru

stare{ine prate poloàje i

pona{awe svih timova na

terenu. To im pomaè i da

boqe koordiniraju wihov

rad u slu~aju sloènih situ-

acija. Sa novom opremom

smawen je i broj pritu`bi

gra|ana na rad Interventne

jedinice 92.

- Snimawem akcija na te-

renu, smawena je mogu}nost

zloupotreba policajaca i

eventualnog prekora~ewa

ovla{}ewa, kaè Mitar Jo-

kanovi}, pomo}nik koman-

danta Interventne jedini-

ce.

- U svakom xipu postoje

~etiri kamere koje snimaju

360 stepeni u krug oko vozi-

la. U vozilu se nalazi DVR

ure|aj koji snima 12 sati, a

posle zavr{etka smene pa-

trole, snimci akcija se ar-

hiviraju. Kod vo|e patrole

je mikrofon, tako da se sni-

ma i razgovor izme|u poli-

cajaca i osoba koje se legi-

timi{u i proveravaju, rekao

je Jokanovi}.

Novinarske ekipe doma-

}ih medija nedavno su prove-

le no} na terenu sa Inter-

ventnom jedinicom i imale

priliku da se upoznaju sa

wihovim na~inom rada.

Prepoznatqivi beli xi-

povi Interventne jedinice

mogu se videti u razli~itim

situacijama. Naj~e{}e ih

vi|amo na ulicama grada dok

vode ra~una o javnom redu i

miru, ali i u konvojima ko-

jima se prebacuju optuèni,

u pratwi novca Narodne

banke Srbije... Interventna

jedinica za jednu no} izvr-

{i na desetine provera i

pregleda automobila.

- Svi xipovi opre-

mqeni su GPS ure|ajem, pa

se na monitorima, sa topo-

grafskim prikazom grada sa

ulicama, vidi i u svakom

trenutku zna gde se koja pa-

trola nalazi i kojom se br-

zinom kre}e. Brzina patro-

lnih kola je 40 kilometara

na sat i patrole se toga pri-

dràvaju, kaè Tomislav Ra-

dovanovi}, komandant In-

terventne jedinice 92 i do-

daje da je brzina ve}a jedino

kada se ide u akciju i to pod

rotacijom.

Radovanovi} obja{wava da

interventne patrole imaju

svoje rejone i napu{taju ih

jedino kada je neka akcija u

toku i kada je drugim kolega-

ma potrebna pomo}.

Prema re~ima pripadnika

ove jedinice, pre po~etka

rada na terenu, interventni

timovi se postrojavaju pored

svojih vozila, a deùrni

stare{ina pregleda opremu.

U svakom vozilu je velika

koli~ina opreme, pored

slu`benih pi{toqa, poli-

cajci u gepeku imaju automa-

te, pancire, za{titne mas-

ke, {lemove sa vizirima, ru-

~ne {titove i obavezni „o-

van“ kojim vr{e nasilne

ulaske u stanove i objekte,

gde se nalaze osumwi~eni za

najteà krivi~na dela i li-

ca sa poternica i kada se

o~ekuje wihov otpor.

Interventna jedinica 92

odradi godi{we na hiqade

intervencija. Ova jedinica

je za posledwe ~etiri godi-

ne li{ila slobode 7.686

osoba koje su izvr{ile kri-

vi~na dela, privela 1.188

osoba sa poternica i zaple-

nila 417 komada oru`ja.

M. T. S.

DAN UPRAVE GRANI^NE POLICIJE 15

Prilago|avawe evropskim

standardima

Grani~na policija

obeleìla je svoj

dan 17. septembra u

policijskoj stanici Mo-

rovi} kod [ida. Pripad-

nici ove policije rekli

su da }e i ubudu}e u~ini-

ti sve kako bi se preko

granica obavqao efika-

san promet robe i qudi uz

istovremeno zaustavqa-

we svih kriminalnih ak-

tivnosti.

Na~elnik Uprave Gra-

ni~ne policije Nenad Ba-

novi} istakao je da je ta

uprava u ovoj godini ispu-

nila osnovni zadatak - da

granice budu ~vrste, a

promet robe i putnika

brz. On je rekao da je u to-

ku realizacija projekta

sa Austrijom i Ma|ar-

skom, ~iji je ciq da se

grani~na policija jo{

vi{e pribliì {engen-

skim standardima.

Centralnoj proslavi

prisustvovao je i minis-

tar Ivica Da~i}, ista-

kav{i da nadzor za za{ti-

tu i kontrolu granice

treba da razvijamo {to

vi{e. On je rekao da to

istovremeno zna~i {to

efikasniji transport ro-

be i prelazak qudi uz

spre~avawe svakog vida

kriminalne aktivnosti,

po~ev{i od ilegalnih

prelazaka, pa do krijum-

~arewa qudi. Da~i} je na-

veo da je u proteklih osam

meseci kroz Srbiju pro-

{lo 33 miliona putnika,

kao i da je zadatak Gra-

ni~ne policije da, uz

omogu}avawe brzog pre-

laska dràvne granice,

spre~ava i razna krivi~-

na dela. Ministar je pod-

setio da je u blizini sta-

nice grani~ne policije

Morovi} pre nekoliko

meseci li{en slobode

~lan „zemunskog klana“

Milo{ Simovi}, koji je

iz Hrvatske ilegalno po-

ku{ao da u|e u Srbiju.

[to je Srbija blià

~lanstvu u EU, bi}e po-

treban i ve}i broj radni-

ka u Grani~noj policiji,

kako bi se ispunili odgo-

varaju}i me|unarodni

standardi. Da~i} je nag-

lasio i da je jedan od zada-

taka Grani~ne policije

da {to vi{e smawi biro-

kratiju, a da se istovre-

meno jo{ boqe prilagodi

evropskim standardima.

Sve~anosti je prisus-

tvovao direktor polici-

je Milorad Veqovi}, kao

i brojni predstavnici

me|unarodnih organiza-

cija i {efovi grani~-

nih policija BiH i Hr-

vatske.

Povodom Dana grani~-

ne policije, Ivica Da-

~i} je vanredno unapre-

dio 11 wenih pripadni-

ka, dok je wih 63 nov~a-

no nagradio. �

Na~elnik Uprave grani~ne policije Nenad Banovi}

16 DAN SAOBRA]AJNE POLICIJE

Osnivawe prvog

saobra}ajnog

odeqewa

Po~etkom 20. veka, sa pojavom prvih automobila u

Srbiji, koji su na ulicama i putevima po~eli da

predstavqaju pretwu po bezbednost gra|ana, javila se

potreba da se uredi saobra}ajni sistem i uvedu pravi-

la kori{}ewa automobila, ali i da policija u svom

sastavu ima specijalizovane policajce koji }e brinu-

ti o bezbednosti gra|ana u saobra}aju. Zbog toga je na

predlog Ministarstva unutra{wih dela, Ministarski

savet 26. avgusta 1920. godine izdao Uredbu o ustro-

jstvu Odeqewa javne bezbednosti i op{te policije

pri Upravi grada Beograda, kojom se pored adminis-

trativnog odeqewa, odeqewa javne bezbednosti i op-

{te policije, osniva i saobra}ajno odeqewe. Uredba

je stupila na snagu osam dana po dono{ewu, {to je bio

razlog da Uprava saobra}ajne policije za svoj dan od-

redi ba{ 4. septembar, a drugi je po~etak {kolske go-

dine kada saobra}ajna policija kre}e sa akcijama za{-

tite najmla|ih u~esnika u saobra}aju - |aka onovih

{kola i dece pred{kolskog uzrasta.

Bezbednost je naS

aobra}ajna policija

MUP Republike Srbi-

je, 4. septembra prvi

put je obeleìla svoj dan u

Nastavnom centru „Maki{„.

Povod za obeleàvawe Dana

saobra}ajne policije je deve-

dest godina od formirawa sa-

obra}ajnog odeqewa pri Up-

ravi grada Beograda, formu-

lisanog Uredbom o ustrojstvu

Odeqewa javne bezbednosti i

op{te policije.

Sve~anosti je prisustvo-

vao ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} sa sara-

dnicima, predstavnici dip-

lomatskog kora, mnogobrojne

zvanice i pripadnici saobra-

}ajne policije, koje je poz-

dravio na~elnik Uprave sa-

obra}ajne policije Dragi{a

Simi}.

O bezbednosti doma}ih i

stranih gra|ana na na{im

drumovima brine pet hiqada

saobra}ajnih policajaca. Or-

ganizacionu strukturu saob-

ra}ajne policije u Srbiji ~i-

ne Uprava saobra}ajne poli-

cije u Direkciji policije,

Uprava saobra}ajne policije

za grad Beograd, 26 odeqewa

saobra}ajne policije u podru-

~nim policijskim upravama i

brojni sektori saobra}ajne

policije u policijskim sta-

nicama u Srbiji.

- Saobra}ajna policija Sr-

bije prepoznala je i shvatila

zahteve, zadatke i izazove

vremena u kome se nalazi, za-

to su wene dana{we tenden-

cije da se usavr{ava, u~i,

osavremewuje, povezuje sa sa-

obra}ajnim policijama Evro-

pe i sveta, razmewuje iskus-

tva i primewuje najboqu ev-

ropsku i svetsku praksu u

svom radu, rekao je Simi} i

ukazao na to da je Uprava sa-

obra}ajne policije postala

posmatra~ u evropskoj asoci-

jaciji saobra}ajnih policija

TISPOL, koju ~ine sobra-

}ajne policije 25 zemaqa EU,

Norve{ka, [vajcarska i Sr-

bija. Tako|e, podsetio je na

aktivno u~e{}e Uprave saob-

ra}ajne policije u pripremi

Me|unarodna saradwa

UNastavnom centru za obuku italijan-

ske policije C.A.P.S. u italijanskom

gradu ]enezi, drugu godinu zaredom, tri-

deset saobra}ajnih policajaca MUP Re-

publike Srbije, uspe{no je zavr{ilo

~etvoronedeqnu obuku, od 1. do 27. juna.

Delegacija saobra}ajne policije, pre-

dvo|ena na~elnikom Dragi{om Simi}em,

prisustvovala je u maju Konferenciji i

seminaru TISPOL organizacije u Madri-

du. Obra|ivane teme na seminaru bile su

uloga `rtvava (nastradalih u saobra}aj-

nim nezgodama) na unapre|ewu bezbed-

nosti saobra}aja; neophodnost me|ugra-

ni~ne saradwe; uticaj zakona na stopu sa-

obra}ajnih nezgoda u [paniji; bezbed-

nost saobra}aja na nivou EU; uloga medi-

ja u unapre|ewu stawa bezbednosti saob-

ra}aja i rasejanost i upotreba mobilnog

telefona u saobra}aju.

Uprava saobra}ajne policije, u okvi-

ru saradwe sa organizacijom TISPOL,

sprovela je akcije s ciqem pove}awa

bezbednosti svih u~esnika u saobra}a-

ju - Centralna akcija poja~ane kontrole

saobra}aja usmerena na kontrolu kori-

{}ewa sigurnosnih pojaseva u motor-

nim vozilima od 15. do 21. februara i

akcija poja~ane kontrole saobra}aja

usmerena na kontrolu brzine kretawa

vozila na putevima u Srbiji, od 26. ap-

rila do 2. maja.

DAN SAOBRA]AJNE POLICIJE 17

Tehni~ki zborTehni~ka oprema i vozila koje je sobra}ajna polici-

ja izloìla na „Maki{u“ izazvali su interesovawe

gostiju. Mogli su se videti najsavremeniji ure|aji za

identifikaciju i merewe prisustva alkohola u orga-

nizmu voza~a - alkometri, tehni~ki tako usavr{eni da

ne moè do}i do gre{ke u merewu i brisawu podataka

iz memorije, kojima se istovremeno vr{i i kontrola

rada saobra}ajnih policajaca.

Izuzetno interesovawe bilo je za ure|aje i testove

koji identifikuju prisustvo opojnih sredstava u orga-

nizmu voza~a tzv. „drag“ testovi. Posetioci su imali

priliku da vide presreta~e, kao i vozila opremqena

specijalnom opremom za obezbe|ewe lica mesta i vr-

{ewe uvi|aja saobra}ajnih nezgoda. Izloèna su dva

vozila „Golf 6 TDI Trendline“, ~ija se isporuka (100 ko-

mada) o~ekuje po~etkom oktobra, kao i vozila koja se

ve} koriste, a u kojima je ugra|ena oprema i ure|aji ko-

ji omogu}avaju nadgledawe saobra}ajnih tokova i vi-

deo - nadzora.

Prikazana je i oprema za otkrivawe i merewe brzi-

ne kretawa vozila - radari najnovije tehnologije sa

video i digitalnim zapisima uo~enog vozila, GSP ko-

ordinatama i ostalim parametrima merewa koji se ne

mogu brisati iz memorije ure|aja (memori{u preko dva

miliona podataka).

prvom mestu

Smawen broj saobra}ajnih nezgoda

Ove godine, zabeleèno je

poboq{awe stawa bez-

bednosti saobra}aja u Srbi-

ji, {to je u direktnoj vezi sa

pozitivnim efektima novog

Zakona o bezbednosti saobra-

}aja na putevima.

Prvih osam meseci 2010.

godine, smawen je broj saob-

ra}ajnih nezgoda za 32% u

odnosu na isti period 2009.

godine. U posmatranom pe-

riodu broj poginulih lica

u saobra}ajnim nezgodama

mawi je za 34% - smawen je

broj poginulih voza~a za

38,7%, broj poginulih pe{a-

ka za 28% i broj poginulih

putnika za 35,4%.

Broj saobra}ajnih nezgoda

sa u~e{}em motociklista ma-

wi je za 16,5% u odnosu na is-

ti period prethodne godine,

a broj poginulih voza~a moto-

cikala mawi je za 20%.

Za 32% smawen je broj sa-

obra}ajnih nezgoda sa u~e{-

}em bicikla sa motorom -

mopeda, a broj poginulih

lica u saobra}ajnim nezgo-

dama u kojima su u~estvova-

li mopedi mawi je za 15%.

Ukupan broj nastradalih

najmla|ih u~esnika u saob-

ra}aju u prvih osam meseci

2010. godine je 1.082, {to je

za 195 mawe u odnosu na isti

period prethodne godine

(smawewe od 15,3%).

novog Zakona o bezbednosti

na putevima i na maksimalan

doprinos saobra}ajaca za we-

govu doslednu primenu.

Me|utim jo{ uvek nisu za-

dovoqni stawem bezbednosti

u saobra}aju i zbog toga pre-

duzimaju intenzivne preven-

tivne i represivne mere na

poboq{awu tog stawa, te-

ì{te aktivnosti je na pre-

ventivnim merama, kao {to

su za{tita dece i pe{aka u sa-

obra}aju.

- U ovim aktivnostima, osla-

wamo se na medije, ali i na

predstavnike drugih minis-

tarstava, univerziteta i osta-

lih subjekata bezbednosti u sa-

obra}aju, rekao je Simi}.

êstitaju}i praznik saob-

ra}ajnim policajcima, mi-

nistar Da~i} naglasio je da je

u prvih osam meseci ove godi-

ne smawen broj saobra}ajnih

nezgoda za 32% u odnosu na is-

ti period prethodne godine,

broj poginulih osoba mawi je

za 34%, a broj saobra}ajnih

nezgoda sa nastradalim lici-

ma mawi za 21% u posmatra-

nom periodu. Na osnovu ovih

pokazateqa, 2010. godina je

prelomna godina bezbednosti

saobra}aja u Republici Srbi-

ji. On je istakao da }e

stvarawe bezbednijeg saobra-

}ajnog okruèwa biti osnov-

ni zadatak pripadnika saob-

ra}ajne policije, najaviv{i

jo{ ve}e angaòvawe na o~u-

vawu bezbednosti svih u~es-

nika u saobra}aju, a posebno

dece. Po wegovim re~ima,

ove kao i narednih godina

nastavqa se realizacija ve-

likog broja akcija posve}e-

nih bezbednosti dece u saob-

ra}aju, kao {to je „[kola“, a

od ove godine i „Bezbedno de-

tiwstvo, razvoj bezbednosne

kulture mladih“, {to je jedan

od razloga da se ovaj dan oda-

bere kao Dan saobra}ajne po-

licije. Ministar je ukazao da

je saobra}ajna policija mo-

derna i da, osim bezbednosti

na putevima, efikasno radi

na suzbijawu i otkrivawu

kriminaliteta, ~uvawu jav-

nog reda i mira, kao i drugim

policijskim poslovima.

Ivica Da~i} je uru~io pla-

kete ~lanovima porodica so-

bra}ajnih policajaca koji su

poginuli vr{e}i svoje du`-

nosti od 2000. do 2010. godi-

ne. Dva najboqa policijska

slu`benika saobra}ajne po-

licije nagradio je vanrednim

unapre|ewem, a uve}awem

plate 85 saobra}ajnih poli-

cajaca.

Proslavi Dana saobra}ajne

policije prisustvovala su

deca sedam beogradskih os-

novnih {kola, me|u kojima su

bila deca sa posebnim potre-

bama i deca romske nacional-

nosti. Ministar je sa decom

pre{ao improvizovani pe-

{a~ki prelaz i podelio im

poklone.

Gosti su imali priliku

da vide izloèna vozila,

opremu i ure|aje, koje poli-

cijski slu`benici saobra-

}ajne policije koriste sva-

kodnevno obavqaju}i svoje

radne zadatke. V. ].

SEKTOR ZA VANREDNE SITUACIJE18

ZZaajjeeddnnii~~kkaa

Zajedni~ka pokazna ve`-

ba Sektora za vanredne

situacije izvedena je 9.

septembra na obali Obla~in-

skog jezera, kod Ni{a. Akciju

ga{ewa {umskog poàra iz-

vele su Helikopterske jedi-

nice Ministarstva unutra-


bije i ruskog Ministarstva

za vanredne situacije

(EMERSOM).

Tokom boravka ruskih ti-

mova u Ni{u odràna je nas-

tava za avijacijske timove

Ministarstva unutra{wih

poslova Republike Srbije i

Ministarstva za vanredne si-

tuacije Ruske Federacije, ko-

ji rade na izradi zajedni~kih

akcija za ispuwewe zadataka

pri ga{ewu poàra na otvo-

renom.

Posle uspe{no izvedene

ve`be, Da~i} je ukazao na

va`nost obuke specijalnih i

spasila~kih jedinica za va-

nredne situacije i naglasio

da }e centar u Ni{u raspola-

gati opremom, kadrom i zna-

wem koje prevazilazi pojedi-

na~ne mogu}nosti dràva u

regionu. On je istakao da je

ciq Centra za vanredne situ-

acije u Ni{u da postane regi-

onalni centar sa kapaciteti-

ma za pruàwe pomo}i drà-

vama regiona jugoisto~ne Ev-

rope, ali i dràvama Evro-

pske unije.

Prema wegovoj oceni, pre-

vencija, odgovor i oporavak

nakon prirodnih nepogoda i

katastrofa razvijaju se na na-

cionalnom i me|unarodnom

planu, ali su najpogodniji na

Me|unarodni sajam

„112 EXPO“

Otvaraju}i 37. me|una-

rodni sajam prevenci-

je i reagovawa u va-

nrednim situacijama „112

EXPO“, 14. septembra na Be-

ogradskom sajmu, pomo}nik

ministra unutra{wih pos-

lova i na~elnik Sektora za

vanredne situacije Predrag

Mari} najavio je da }e do

kraja godine u Srbiji biti

uveden jedinstveni broj za

pozive u vanrednim situaci-

jama - 112, koji se koristi u

zemqama Evropske unije.

Uvo|ewe ovog broja je impe-

rativ za Srbiju i tehni~ki

uslov za ulazak u Evropsku

uniju, naglasio je Mari}. Po

wegovim re~ima, organizo-

vawe sajma „112 EXPO“ pot-

vrda je ja~awa svesti o zna~a-

ju prevencije u oblasti va-

nrednih situacija i za{tite

na radu.

Dràvni sekretar Minis-

tarstva rada i socijalne po-

litike Zoran Martinovi}

ukazao je na smawewe broja

povreda na radu u Srbiji, u

odnosu na isti period pro-

{le godine.

Teme ovogodi{weg sajma

bile su za{tita od poàra,

poplava, zemqotresa, hemij-

skih akcidenata, reagovawa

u vanrednim situacijama i

bezbednost i zdravqe na ra-

du.

Pripadnici Sektora za

vanredne situacije izveli su

pokazne ve`be na otvorenom

prostoru, demonstrirali su

spasavawe povre|enih u sa-

obra}ajnim nezgodama, spasa-

vawe ugroènih i povre|e-

nih sa visine, ga{ewe poà-

ra zapaqivih te~nosti i

tehni~ke intervencije sa

opasnim materijama. Zajedno

sa Vatrogasno-spasila~kom

brigadom, u ve`bama su u~es-

tvovali Gradski zavod za

hitnu pomo}, Gradski zavod

za javno zdravqe i Gorska

slu`ba spasavawa.

Sve vreme trajawa sajma od

14. do 17. septembra, ekspe-

rti Sektora odràli su niz

stru~nih predavawa o za{ti-

ti i spasavawu.

Na sajmu je u~estvovalo

preko 80 izlaga~a iz Srbije,

Bosne i Hercegovine, Slove-

nije, Rusije, ê{ke, Itali-

je, Austrije i Nema~ke.

V. ].

Za vreme trajawa me-

|unarodni sajam „112

EHPO“, 16. septembra,

pripadnici Sektora za

vanredne situacije i po-

mo}nik ministra Pre-

drag Mari}, dobrovoq-

no su dali krv na {tan-

du Crvenog krsta Srbi-

je. Kao i nebrojeno puta

do sada, ovim postup-

kom, pokazali su svoju

humanost u spasavawu

qudskih ìvota.

SEKTOR ZA VANREDNE SITUACIJE 19

Ibar 2010.

Uciqu sticawa novih

znawa i ve{tina,

uve`bavawa i koordi-

nacije svih specijalisti~kih

timova koji u~estvuju u vanre-

dnim situacijama spasavawa na

vodi, u organizaciji Sektora

za vanredne situacije, u Kra-

qevu je 19. juna, na Ibru, od-

ràna {esta zdruèna ve`ba

spasavawa na vodi.

Kao i prethodnih godina, na

levoj obali reke, dan pre ve`-

be, formiran je kamp za sme{-

taj 229 u~esnika u ve`bi. Na-

kon otvarawa ve`be, usledila

je obuka o upravqawu plovili-

ma, merama bezbednosti i po-

na{awu na reci, koju su izve-

li pripadnici Kajak kluba

„Ibar“ iz Kraqeva. Crveni

krst Kraqevo izveo

je ve`bu i obuku u

pruàwu prve pomo-

}i utopqeniku, a gor-

ska slu`ba spasavawa

ve`bu evakuacije qu-

di preko reke i eva-

kuaciju povre|enog

preko reke.

Spasavawe utopqe-

nika i ukazivawe pr-

ve pomo}i prikazao je

regionalni tim spa-

savawa na vodi Sek-

tora za vanredne si-

tuacije iz Ni{a i

Kraqeva, nakon ~ega

su u~esnici sa ukupno 40 ~ama-

ca krenuli niz Ibar, demon-

striraju}i usvojena prakti~na

znawa.

U~esnicima su pre-

dstavqeni rezultati ve`be i

uru~ene zahvalnice svim zas-

lu`nima za organizaciju. �

ppookkaazznnaa vvee`̀bbaa

regionalnom nivou,

zbog ~ega je bitno da

se {to ve}i broj ze-

maqa ukqu~i u ovaj

projekat.

- To je promocija

onoga {to zajedni~ki

radimo - formirawe

Regionalnog centra

za jugoisto~nu Evro-

pu u Ni{u. Ideja je da

jedna od funkcija

centra bude i ga{ewe

velikih {umskih po-

àra, rekao je na~el-

nik Sektora MUP

Srbije za vanredne

situacije Predrag

Mari} na konfere-

nciji za novinare.

- Sve to je uvod u

potpisivawe aneksa

sporazuma o formi-

rawu Regionalnog

centra u Ni{u koji

bi tokom oktobra

trebalo da potpi{u

ministar Ivica Da-

~i} i ruski ministar

Sergej [ojgu, rekao

je Mari}.

Ambasador Ruske

Federacije u Srbiji Alek-

sandar Konuzin naglasio je da

je Srbija prva zemqa sa kojom

Ruska Federacija formira

ovakav centar i ocenio da dr-

àve ne mogu pojedina~no da

se bore protiv prirodnih ka-

tastrofa, zbog ~ega je sara-

dwa izuzetno va`na.

U ve`bi su kori{}ena dva

helikoptera MUP Srbije

„AB 212“ i „gazela“, kao i dva

ruska helikoptera „MI 26“ i

„KA 32“, dok je u ga{ewu po-

àra u~estvovalo 30 pripad-

nika Sektora za vanredne si-

tuacije iz Ni{a i Prokupqa.

Ve`bu su pratili i ambasa-

dori Ukrajine i Gr~ke u Sr-

biji Viktor Nedopas i Di-

mostenis Stoidis.

T. B.

OBUKE20

Zna~ajan segment

obu~avawa

Polaznici 4. klase os-

novne policijske

obuke, wih 77 i devet

stare{ina, boravili su od 1.

do 13. avgusta u nastavnom

centru „Kula“, gde se obavqa

obuka iz bojevog ga|awa i

primene policijskih ovla{-

}ewa i upotrebe sredstava

prinude, kao i op{te kondi-

cione pripreme.

- Ambijent nastavnog cen-

tra je izuzetno pogodan za

obuku, a i vreme nas sluì,

mada se obuka odvija u svim

vremenskim uslovima, kaè

na~elnik klase Milenko Ka-

lacun. - Kada su u pitawi

stru~ni moduli, obuka se iz-

vodi u vidu situacione nasta-

ve i podrazumeva situacije sa

kojima se policijski slu`be-

nici u svome svakodnevnom

radu susre}u, kao {to su na-

ru{avawe javnog reda i mira,

li{ewe slobode lica koje je

pod potragom, zaticawe na

licu mesta lica tokom vr{e-

wa krivi~nog dela, nasiqe u

porodici... Tokom obavqawa

poslova, policijski slu`be-

nici ~esto dolaze u situaciju

kada je neophodno da brzo i

samostalno odlu~uju tokom

intervencije. Zato je dobra

obu~enost izuzetno va`na.

Va`no je da pripadici poli-

cije ne naprave gre{ke na te-

renu, jer posledice mogu biti

katastrofalne. Tokom obuke,

gre{ke mogu da budu dobro

iskustvo i kada se izanalizi-

raju i zajedno sa ostalim po-

laznicima prodiskutuju, go-

tovo je sigurno da se ne}e po-

noviti kasnije u realnoj si-

tuaciji, isti~e Kalacun.

U Nastavnom centru „Ku-

la“, polaznici osnovne poli-

cijske obuke izvode i ve`be

bojevog ga|awa, koje se izvodi

iz slu`benog pi{toqa CZ 99

i automatske pu{ke.

- Zna~ajnu novinu pre-

dstavqa no}no ga|awe. Sa

ovom obukom po~elo se

2008/2009. godine, u toku obu-

ke prve klase polaznika po

novom programu. Polaznici

ispale po 300 metaka iz

slu`benog pi{toqa i 50 iz

automatske pu{ke. U okviru

no}nog ga|awa, izvode se dve

ve`be - bojevo ga|awe uz

upotrebu slu`bene bateri-

jske lampe i ga|awe bez lam-

pe, u uslovima potpuno sma-

wene vidqivosti.

- Ovaj segment obuke koji

se obavqa u ovom centru, izu-

zetno je zna~ajan. Nastojimo

dodatno psiholo{ki da pro-

fili{emo budu}e policij-

ske slu`benike dovo|ewem u

nov i nepoznat ambijent, sa

razli~itim dnevnim raspore-

dom. Ciq nam je da u {to je

mogu}e ve}oj meri razvijemo

timski duh, koji je od velikog

zna~aja za profesionalni

ìvot policijskog slu`be-

nika. Potrebno je da budu}i

policajci budu stabilne li~-

nosti koje su maksimalno

uve`bane i psiholo{ki pri-

premqene na sve okolnosti

koje mogu da ih o~ekuju tokom

obavqawa slu`be, naglasio

je Milenko Kalacun.

S. K.

Nastavni centar „Kula“

Udaqen oko tri kilometra od istoi-

menog grada, Nastavni centar „Ku-

la“ prostire se na 34 hektara i raspola-

è sme{tajnim kapacitetima i speci-

fi~nim kapacitetima za sve vrste obu-

ke - borbenu, specijalisti~ko-alpinis-

ti~ku, taktike specijalnih dejstava, vo-

di~e slu`benih pasa, kao i za teorijsku

nastavu svih profila policijskih

slu`benika i drugih zaposlenih u Mi-

nistarstvu unutra{wih poslova.

- Od formirawa Uprave za stru~no

obrazovawe, osposobqavawe, usavr{ava-

we i nauku, ovaj nastavni centar prevas-

hodno sluì za obuku specijalnih jedi-

nica, ali uspe{no se sprovode i obuke i

za potrebe drugih organizacionih jedi-

nica, kaè na~elnik centra Dragan Ar-

kula. Ove godine, u Nastavnom centru

„Kula“ obu~avali su se polaznici iz

Uprave saobra}ajne policije, @andar-

merije, Protivteroristi~ke jedinice,

kao i polaznici Centra za osnovnu po-

licijsku obuku u Sremskoj Kamenici,

komunalne policije... Tako|e, radnici

Uprave za zajedni~ke poslove ovde su

imali obuku za unos i elektronsko aù-

rirawe podataka.

Ovaj nastavni centar je 2005. godine

promovisan u regionalni centar za obu-

ku specijalnih jedinica. Bili su orga-

nizovani specijalisti~ki kursevi, u

~ijem sprovo|ewu i obuci su u~estvova-

li i pripadnici stranih policija, kao

predava~i, demonstratori i polaznici.

Tu su boravili policajci Francuske,

Bugarske, Slovenije, Bosne i Hercego-

vine i Hrvatske, a utisci koje su poneli

vi{e su nego pohvalni.

- Centar ima kompletnu infrastru-

kturu, a u wemu je zaposleno ukupno 69

qudi. Namenski je gra|en, sadràjan i

veoma lep, i dobro je da wegovi kapaci-

teti budu maksimalno iskori{}eni, is-

takao je Dragan Arkula.

S. K.

21OBUKE

Druga generacija komunalnih policajacaU organizaciji Uprave

za stru~no obrazovawe, os-

posobqavawe, usavr{ava-

we i nauku, u Nastavnom

centru „Kula“, od 28. juna

do 3. septembra, realizo-

vano je stru~no osposobqa-

vawe polaznika druge ge-

neracije kursa za komunal-

ne policajce.

- Stru~no osposobqava-

we je organizovano i rea-

lizovano na osnovu spora-

zuma o me|usobnoj saradwi

izme|u Ministarstva

unutra{wih poslova Re-

publike Srbije i Minis-

tarstva za dràvnu upravu

i lokalnu samoupravu.

Programom stru~nog ospo-

sobqavawa komunalne po-

licije predvi|eno je stru-

~no-teorijsko i prakti~no

osposobqavawe, u ukupnom

fondu od 400 ~asova koje

se realizuje u deset radnih

nedeqa, rekao nam je ruko-

vodilac kursa Trajan An-

ti}.

Tokom stru~nog osposob-

qavawa, polaznici izu~a-

vaju teoretski deo iz ob-

lasti - poslovi, ovla{}e-

wa, poloàj, prava i du`-

nosti komunalne policije,

i qudska prava i etika. U

okviru prakti~nog ospo-

sobqavawa, polaznici

Kursa imaju obuku iz ve{-

tina komunikacije, prve

pomo}i, odbrambenih ve{-

tina, rad na terenu i u lo-

kalnoj zajednici, poznava-

we eksploziva i oru`ja i

postupawe u slu~aju vanre-

dnih situacija, poàra i

eksplozija, kao i op{tu

fizi~ku pripremu i kon-

dicionirawe.

Obuku je poha|alo 76 po-

laznika, 20 èna i 56 mu{-

karaca iz Leskovca, Kra-

qeva, Vaqeva, [apca, No-

vog Sada, Poàrevca i

Sombora, a upu}eni su od

strane gradskih uprava.

U realizaciji nastave

u~estvovali su policijski

slu`benici Uprave za

stru~no obrazovawe, ospo-

sobqavawe, usavr{avawe i

nauku, Uprave policije

MUP, Policijske uprave u

Somboru i Sektora za va-

nredne situacije u Novom

Sadu.

Tokom realizacije kursa

za komunalne policajce,

polaznicima je kroz pokaz-

nu ve`bu, prikazan jedan

deo na~ina primene poli-

cijskih ovla}{ewa, od

strane instruktora i po-

laznika kursa za policajce

iz Centra za osnovnu poli-

cijsku obuku, koji su u NC

„Kula“ realizovali svoje

planirane programske sa-

dràje.

- Mi{qewa sam da je

ovakav prikaz bio jako ko-

ristan za polaznike Kursa.

Ovom prilikom mogli su

da sagledaju zajedni~ke

elemente pri primeni po-

jedinih ovla{}ewa, koje

}e komunalni policajci

primewivati pod uslovi-

ma i na na~in utvr|en Za-

konom o policiji i podza-

konskim propisima o po-

licijskim ovla{}ewima i

na~inu obavqawa policij-

skih poslova, pri obavqa-

wu poslova i zadataka iz

svoje nadle`nosti, kaè

nam Emilija Glamo~anin,

zamenik rukovodioca kur-

sa i organizator nastave.

Na kraju Kursa polazni-

ci su istakli zadovoqstvo

uslovima sme{taja i is-

hrane u objektima NC „Ku-

la“ kao i samim odnosom

rukovodstva kursa, preda-

va~a i zaposlenih u Nas-

tavnom centru „Kula“.

S. K.

Pokaznoj ve`bi prisustvovali su direktor Cen-

tra za obuku i profesionalno obrazovawe dràv-

ne policije Italije \ovani Uras i zamenik dire-

ktora Domeniko Komunale, na~elnik Uprave za

obezbe|ewe odre|enih li~nosti i objekata MUP

Srbije Zoran Toma{evi} i zamenik {efa kabineta

ministra unutra{wih poslova Vawa Vuki}.

U~ewe od najiskusnijih

UCentru za obuku i profe-

sionalno obrazovawe dr-

àvne policije Republike

Italije u Abazanti, na Sardi-

niji, realizovana je tronedeq-

na obuka za 14 policijskih

slu`benika koji su zaduèni

za bezbednost i pratwu li~-

nosti i delegacija visokog ni-

voa, iz Uprave za obezbe|ewe

odre|enih li~nosti i objeka-

ta MUP Srbije.

Obuka je bila intenzivna, a

obra|ivane su slede}e teme:

rukovawe vatrenim oru`jem i

ga|awe, vo`wa, pe{a~ke for-

macije, takti~ko postupawe

tima za neposredno obezbe|e-

we, samoodbrana i eksplozivi.

Pri kraju obuke, polaznici

su izveli pokaznu ve`bu na

kojoj su prikazali ste~ena

znawa u rukovawu vatrenim

oru`jem i ga|awu, vo`wi i

takti~kom postupawu tima za

neposredno obezbe|ewe u slu-

~aju napada na {ti}enu li~-

nost.

- Po mom mi{qewu, ova

obuka bila je izuzetno kori-

sna, jer smo imali priliku da

vidimo kako funkcioni{e

sistem rada dràvne policije

Italije u vezi sa neposrednim

obezbe|ewem {ti}enih li~-

nosti i da ga uporedimo sa na-

{im sistemom rada. Tako|e,

proverili smo takti~ko pos-

tupawe tima za neposredno

obezbe|ewe pri napadu na

{ti}enu li~nost, koriste}i

manevarsku municiju simu-

ni{n, kaè - Draèn Blagoje-

vi}, {ef odseka za obuku Up-

rave za obezbe|ewe odre|enih

li~nosti i objekata MUP Sr-

bije.

Italijanske kolege svoj na-

~in rada razvijaju ve} 30 godi-

na i imaju izgra|en sistem,

koji je mnogo puta analiziran

i prakti~no proveren.

- Iako imaju dugogodi{we

iskustvo, prihvatili su na{e

sugestije za promene u nekim

segmentima rada, {to ukazuje

da su otvoreni i da daqe usav-

r{avaju svoj rad, - rekao je

Blagojevi}.

Po zavr{etku obuke, polaz-

nicima obuke iz Srbije dode-

qeni su sertifikati. �

Trajan Anti} i Emilija Glamo~anin Predava~i

OBUKA22

Republika Srbija

Ministarstvo unutra{wih poslova

raspisuje

K O N K U R S

ZA UPIS 300 POLAZNIKA VI I VII KLASE U CENTAR ZA OSNOVNU

POLICIJSKU OBUKU

Ministarstvo unutra{wih poslova upisa}e u Centar za osnovnu poli-

cijsku obuku u Sremskoj Kamenici 300 polaznika za stru~no osposobqava-

we za obavqawe policijskih poslova na podru~ju Policijske uprave za

Grad Beograd.

Stru~no osposobqavawe polaznika traje 12 meseci.

USLOVI KONKURSA

Pravo u~e{}a na konkursu ima lice koje, pored op{tih uslova za prijem

u radni odnos u dràvnom organu, mora da ispuwava i posebne uslove:

1. da je dràvqanin Republike Srbije;

2. da najmawe godinu dana ima prebivali{te na teritoriji

Policijske uprave za Grad Beograd;

3. da nema dvojno dràvqanstvo;

4. da nema mawe od 18 a vi{e od 26 godina starosti;

5. da ima zavr{enu sredwu {kolu u ~etvorogodi{wem trajawu;

6. da ne postoje bezbednosne smetwe za prijem u radni odnos

u Ministarstvo;

7. da ispuwava posebne uslove u pogledu zdravstvenog, psiholo{kog,

bazi~no-motori~kog statusa i drugih sposobnosti va`nih za obav-

qawe policijskih poslova.

Pravo u~e{}a na konkursu ima lice koje nije odsluìlo vojni rok, kao

i lice koje je odsluìlo vojni rok pod oru`jem.

Pravo u~e{}a na konkursu ima i lice koje nije poloìlo voza~ki ispit

za upravqawe vozilima „B“ kategorije, uz obavezu da ga poloì u roku od

tri godine od raspisivawa konkursa.

Konkurs sprovodi komisija koju imenuje ministar unutra{wih poslova.

NAÎN KONKURISAWA

Prijava na konkurs sa potrebnom dokumentacijom podnosi se u roku od 15

dana od dana objavqivawa konkursa, Policijskoj upravi za Grad Beograd

ili policijskim stanicama po mestu prebivali{ta kandidata.

POTREBNA DOKUMENTACIJA

Prijava (obrazac koji se moè dobiti u Policijskoj upravi i policij-

skim stanicama);

originali dokumenata:

- uverewe o dràvqanstvu (da nije starije od {est meseci);

- izvod iz mati~ne kwige ro|enih;

- uverewe da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak;

- diploma o zavr{enoj sredwoj {koli;

- izvod iz zdravstvenog kartona ordiniraju}eg lekara, na obrascu

koji se dobija u policijskoj stanici;

- uverewe o odsluèwu vojnog roka;

overene kopije:

- svedo~anstava sva ~etiri razreda sredwe {kole;

- li~ne karte;

- voza~ke dozvole za upravqawe vozilima „B“ kategorije, ukoliko

ima poloèn voza~ki ispit.

POSTUPAK SA PRIJAVQENIM KANDIDATIMA

Procedura traje od jedan do tri dana, u zavisnosti od rezultata ostvare-

nih prvog, odnosno drugog dana.

Lekarski pregled za utvr|ivawe zdravstvenog stawa polaznika, sastoji

se iz op{teg lekarskog pregleda, specijalisti~kih pregleda i testa na

drogu, koje obavqa Zavod za zdravstvenu za{titu radnika Ministarstva u

skladu sa utvr|enim kriterijumima.

Op{ti lekarski pregled je eliminacioni u smislu pristupawa specija-

listi~kim pregledima.

Kandidati su obavezni da polaù kvalifikacioni ispit koji se sastoji

iz provere jezi~ke kulture i pravopisa, provere psiholo{kog i bazi~no-

motori~kog statusa i intervjua.

Svaka pojedina~na provera je eliminaciona za kandidate koji ne zadovo-

qe definisane norme.

Prilikom provera kandidati se vode pod {ifrom, {to obezbe|uje pot-

punu ravnopravnost kandidata u procesu selekcije.

Kandidati koji su ispunili posebne uslove i poloìli kvalifikacio-

ni ispit za upis u Centar, rangiraju se na osnovu zbirnih rezultata u sva

~etiri segmenta kvalifikacionog ispita.

Po okon~awu postupka sa prijavqenim kandidatima, Komisija utvr|uje

kona~nu rang-listu kandidata.

Na osnovu kona~ne rang-liste, odluku o prijemu kandidata donosi minis-

tar.

Kandidat koji ne bude primqen pismeno se obave{tava u roku od osam

dana od dana dono{ewa odluke.

Na odluku kandidat moè uloìti àlbu ministru, preko Centra, u ro-

ku od osam dana od dana prijema obave{tewa.

Potpisivawem ugovora o me|usobnim pravima i obavezama polaznika os-

novne policijske obuke i Ministarstva unutra{wih poslova, kandidat do-

bija status polaznika osnovne policijske obuke. Ugovor se potpisuje u ro-

ku od najmawe pet dana pre po~etka obuke.

Obave{tavawe kandidata o prijemu na obuku, o mestu i vremenu potpi-

sivawa ugovora o regulisawu me|usobnih prava i obaveza izme|u kandida-

ta i Ministarstva, obavqa se najmawe deset dana pre po~etka obuke.

Umesto kandidata koji ne potpi{u ugovor u predvi|enom roku, pozva}e

se drugi kandidat prema redosledu na kona~noj rang-listi.

Kandidatima koji ne ispune op{te i posebne uslove predvi|ene konkur-

som za prijem, ili ne poloè kvalifikacioni ispit, uz pismeno obave{-

tewe, na ku}nu adresu, vra}a se i dokumentacija priloèna uz prijavu na

konkurs.

Kandidati pozvani na prijemni ispit, snose putne tro{kove i tro{ko-

ve boravka. Ministarstvo snosi tro{kove lekarskog pregleda.

O vremenu polagawa prijemnog ispita kandidati }e biti blagovremeno

obave{teni.

PRAVA I OBAVEZE POLAZNIKA OSNOVNE POLICIJSKE OBUKE

Polaznik koji uspe{no zavr{i osnovnu policijsku obuku dobija uvere-

we i sti~e mogu}nost zasnivawa radnog odnosa, u skladu sa zakonom, u Mi-

nistarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije u svojstvu pripravnika

za policijskog slu`benika u Policijskoj upravi za Grad Beograd.

Tako|e se obavezuje da po zasnivawu radnog odnosa, ostane na radu najma-

we tri godine u Policijskoj upravi za Grad Beograd.

Polaznicima je u toku osnovne policijske obuke obezbe|en sme{taj i

ishrana, kao i oprema neophodna za realizaciju nastavnih sadràja, shodno

ugovoru koji polaznik zakqu~uje sa Ministarstvom unutra{wih poslova

Republike Srbije.

Polaznik koji zavr{i obuku i ostane da radi u Ministarstvu na poli-

cijskim poslovima najmawe ~etiri godine, smatra se da je oslobo|en od

obaveze sluèwa vojnog roka.

ADRESA CENTRA:

Sredwa {kola unutra{wih poslova - Centar za osnovnu policijsku obuku

Sremska Kamenica, ul. @elezni~ka 22; telefon 021/462-033; 462-539;

www.copo.edu.rs; [email protected]

23SA SVIH STRANA

Student policijske

akademije u Libeku

Mla|i policajac iz

Stanice grani~ne

policije Apatin Mi-

ma Jagodi} izabrana je da pre-

dstavqa Ministarstvo unut-

ra{wih poslova Republike

Srbije i grani~nu policiju,

na Akademiji Savezne poli-

cije Republike Nema~ke u

Libeku, gde je upu}ena na tro-

godi{we studije.

Mima u pograni~noj poli-

ciji, na poslovima obezbe|e-

wa dràvne granice radi od

2005. godine. Zavr{ila je

sredwu ma{insko-tehni~ku

{kolu u Somboru i Kurs za

policajce u Klisi.

- @ivela sam u Nirnbergu

od 1984. do 1987. godine. Tada

sam bila dete i u vrlo lepom

se}awu ostali su mi dvoje ne-

ma~kih policajaca, koji su

zaustavqali saobra}aj i po-

magali nama deci da pre|emo

ulicu do obli`weg de~ijeg

igrali{ta. Svakodnevno sam

ih vi|ala, uvek qubazne i

nasmejane, u lepim zelenim

uniformama i ponekad mi se

~ini da sam u tom periodu za-

volela policijski poziv. Ma-

da, po{tovawe prema uni-

formi nosim i iz porodice

jer mi je deda, koga sam mnogo

volela, bio pu{kar u vojsci,

kaè Mima i isti~e da joj je

~ast {to }e predstavqati na-

{e Ministarstvo, jer se

ovakva prilika pruà jednom

u ìvotu.

- Da}u sve od sebe da opra-

vdam poverewe koje mi je uka-

zano i da na najboqi na~in

predstavim svoju zemqu i po-

sao koji radim. Iako je jo{

uvek rano da govorim o tome,

èqa mi je da ste~eno znawe

primenim u na{im uslovima

i dam maksimalni doprinos

slu`bi. Smatram da sam oso-

ba sa mnogo energije i entu-

zijazma, a mogu}nost daqeg

stru~nog usavr{avawa dala

mi je dodatni elan, isti~e

Mima.

S. K. i V.].

Poseta delegacije IPA Gr~koj

Delegacija srpske sek-

cije Internacional-

ne policijske asocijacije,

na poziv gr~ke sekcije

IPA, prisustvovala je u

julu 26. nacionalnom kon-

gresu IPA Gr~ke.

Gr~ka sekcija je tako|e

proslavila i 45 godina

svog rada, a skupove je poz-

dravio predsednik IPA

Majkl Odiseos.

Na{a delegacija je pri-

sustvovala i 19. susretu

IPA Mediterana na kome

su, osim zemqe doma}ina,

u~estvovale delegacije

Kipra, Malte, Slovenije,

Hrvatske, Gibraltara, Iz-

raela, Italije, Portuga-

lije, San Marina, Turske,

Francuske, [panije, a kao

specijalni gosti pored na-

{e zemqe u~estvovale su i

[vajcarska, Velika Bri-

tanija, Nema~ka i Rumuni-

ja.

Na Mediteranskom sku-

pu su proklamovani fun-

damentalni principi

IPA, koji }e biti predlo-

èni na 36. konferenciji,

koja }e se odràti septem-

bra ove godine u Parizu.

Principi su prijateq-

stvo, humanost, solidar-

nost, jedinstvo, univer-

zalnost, dobrovoqnsot i

gostoprimstvo.

Nakon usvajawa, princi-

pi }e biti predstavqeni

Evropskim i drugim me|u-

narodnim telima.

G. Jov~i}

„Upoznaj dràvu Srbiju“

Uokviru projekta „U-

poznaj dràvu Srbi-

ju“ koji su organizo-

vali Organizacija srpskih

studenata u inostranstvu

(OSSI) i Ministarstvo za

dijasporu, 42 studenta ima-

la je priliku da provede

tri nedeqe u nekom od min-

starstava Vlade Republike

Srbije, kako bi se upoznali

sa funkcionisawem i orga-

nizacijom dràvne uprave.

Praksu u Ministarstvu

unutra{wih poslova imali

su Jelena Aksentijevi} iz

Poàrevca, student Fakul-

teta engleskih i ameri~kih

studija i Fakulteta za me-

|unarodnu ekonomiju u Be-

~u, Aleksandra Pani} iz

Novog Sada, student Fakul-

teta masovnih medija i ko-

munikacije, tako|e u Be~u,

zatim, mr Igor Maxarevi}

iz â~ka, koji je zavr{io

osnovne i master studije iz

me|unarodne ekonomije u

Budimpe{ti i Aleksandar

Ramovi} iz Beograda, stu-

dent Fakulteta me|unaro-

dnih odnosa i diplomatije u

Pragu.

Studente su primili mi-

nistar za dijasporu Sr|an

Sre}kovi} i ministar


Da~i}, a sa trenutnim pri-

likama u Srbiji i tenden-

cijama su upoznati kroz

predavawa nekolicine pro-

fesora sa Beogradskog Uni-

verziteta i istaknutih

stru~waka iz ove oblasti.

Studenti su posetili Ka-

binet ministra, odnosno

Biro za me|unarodnu sara-

dwu, Biro za strate{ko

planirawe i Biro za sara-

dwu s medijima, gde im je

predstavqena op{ta orga-

nizacija MUP-a, kao i spe-

cifi~ni zadaci svakog bi-

roa. Ukqu~ili se u svakod-

nevne aktivnosti. Pre-

dstavqen je rad na pripre-

mi ministarske konfere-

ncije u okviru kog je orga-

nizovan i razgovor sa zapos-

lenima u Protokolu Kabi-

neta ministra. Tako|e, dati

su kra}i opisi akcionih

planova u ~ijoj izradi i

sprovo|ewu Biro za stra-

te{ko planirawe aktivno

u~estvuje.

Kao posebni gosti minis-

tra Ivice Da~i}a, poseti-

li su i jubilarnu desetu

„[kolu prijateqstva“ hu-

manitarne organizacije

„Na{a Srbija“ na Tari. Po-

setili su Upravu za stru~no

obrazovawe, osposobqava-

we, usavr{avawe i nauku,

upoznati su sa organizaci-

jom COPO-a, obi{li odab-

rane uprave Direkcije po-

licije - Upravu policije,

gde ih je posebno impresio-

niralo detaqno planirawe

i priprema intervencija

prilikom javnih skupova, a

interesovalo ih je i fun-

kcionisawe policije u za-

jednici. U Upravi krimina-

listi~ke policije su najja-

~i utisak su ostavila ode-

qewa za pra}ewe i istra-

ìvawe terorizma i za suz-

bijawe i krijum~arewe nar-

kotika, kao i odeqewa za

operativnu analitiku i za

suzbijawe organizovanog

finansijskog kriminala.

Posle posete Saobra}ajnoj

policiji, upoznati su i sa

organizacijom Uprave gra-

ni~ne policije, Sektorom

finansija, qudskih resursa

i zajedni~kih poslova, kao

i da saznaju vi{e o Upravi

za informacione tehnolo-

gije i Upravi za analitiku

u Sektoru za analitiku, in-

formacione i telekomuni-

kacione tehnologije. Tokom

tre}e nedeqe je realizova-

na i poseta Sektoru za va-

nredne situacije.

Posetili su i Krimina-

listi~ko-policijsku akde-

miju, kao i Policijsku up-

ravu za grad Beograd.

Kao najinteresantniji

dan studenti isti~u posetu

Ronila~kom centru @an-

darmerije. Bili su izuzetno

zadovoqni posetom, a naj-

lep{i deo po re~ima stude-

nata bila je vo`wa ~amcem

po beogradskim rekama.

S. Miladinov, S. Vla

i S. Miliji}

SA SVIH STRANA24

Pravo i forenzika u kriminalistici

Kriminalisti~ko-po-

licijska akademija

je u saradwi sa Mi-

nistarstvom unutra{wih

poslova, Ministarstvom

prosvete i Ministarstvom

za nauku i tehnolo{ki ra-

zvoj, organizovala drugi na-

u~ni skup „Pravo i fore-

nzika u kriminalistici“,

koji je odràn od 15. do 17.

septembra u Kragujevcu.

Ovaj skup sve~ano je otvo-

rila predsednik Narodne

skup{tine Srbije, prof. dr

Slavica \uki}-Dejanovi},

koja je prisutne pozdravila

i poèlela uspeh u organi-

zaciji skupa i istakla da je

malo nau~nih oblasti koje

se razvijaju tom brzinom

kao forenzika. Prisutne su

tako|e pozdravili dràvni

sekretar Dragan Markovi}

i dekan KPA prof. dr Goran

Milo{evi}. Nakon uvodnih

izlagawa predstavnika

KPA, izlagawa u~esnika

skupa nastavqena su u dve

sekcije - Pravni okvir fo-

renzi~kih disciplina i

forenzi~ki metodi u kri-

minalistici i - Pravna dr-

àva, policija i borba pro-

tiv kriminala i aktuelni

problemi, stawe i perspek-

tive u kriminalistici.

M. T. S.

UGu~i je, povodom pe-

desetog Sabora tru-

ba~a, uspostavqeno

i testirano kori{}ewe

sistema za globalno pozi-

cionirawe, kojim su opre-

mqene TETRA stanice, kao

i primena GIS tehnologi-

ja i alata kojima raspolaè

MUP, a koje su rezultat vi-

{emese~nog rada Sektora

za analitiku, telekomuni-

kacione i informacione

tehnologije.

Projekat je pokrenut na

inicijativu pomo}nika

ministra i na~elnika Sek-

tora Slobodana Nedeqko-

vi}a, a realizovan pod ko-

ordinacijom stru~nih ti-

mova koje su predvodili

Sneàna Stoji~i} i Alek-

sandar Marinkovi}. Inte-

gracija sistema omogu}ila

je automatski prikaz loka-

cija lica i vozila u real-

nom vremenu, kao i pruà-

we podr{ke u osiguravawu

bezbednosti manifestaci-

je.

Tom prilikom, stru~nom

i tehni~kom podr{kom

predstavnika slu`bi Sek-

tora za analitiku, teleko-

munikacione i informaci-

one tehnologije, obezbe|e-

na je funkcionalnost TE-

TRA sistema digitalne ra-

dio veze na podru~iju Gu~e,

postavqawem dve mobilne

bazne stanice TETRA sis-

tema i pripremom infra-

strukture prostornih po-

dataka, u saradwi sa PU u

â~ku.

Integralno kori{}ewe

GPS ure|aja i servisa za

prenos lokacije TETRA

sistema digitalne radio

veze i GIS alata kojima

raspolaè MUP, ostvareno

je i testirano poveziva-

wem jedne ru~ne stanice

MTH800, koja je konfigu-

risana da bude prijemnik

podataka o lokaciji sa

radio - stanica odre|e-

nih za kori{}ewe servi-

sa za globalno pozicio-

nirawe.

Podatke o lokaciji

koji stuù LIP proto-

kolom, transformi{e

aplikacija koju su razvili

predstavnici Uprave za ve-

zu i kriptoza{titu i Odse-

ka za vezu i kriptoza{titu

u â~ku, a omogu}ava pro-

sle|ivawe podatka o loka-

ciji GIS alatima.

GIS tehnologijom omo-

gu}eno je prikazivawe in-

frastrukture prostornih

podataka za podru~je odr-

àvawa manifestacije,

kao i informacije o loka-

cijama objekata koji raspo-

laù TETRA stanicama sa

ure|ajima za globalno po-

zicionirawe. Infrastru-

ktura prostornih podataka

obuhvatala je rasterske po-

datke (topografske karte,

ortofoto snimke) i vek-

torski sadràj koji se od-

nosi na putnu i uli~nu

mreù, kao i sadràj pri-

premqen prema zahtevima

[taba za obezbe|ivawe i

pra}ewe manifestacije u

G u -

~i, bez-

bednosni

sektori i kon-

trolni punktovi

za sve slu`be koje u~es-

tvuju u obezbe|ewu.

Postavqeno re{ewe je

funkcionalno testirano

sa fiksnim brojem TE-

TRA ru~nih stanica sa

GPS ure|ajima kojih je

bilo oko devedeset.

Na osnovu podataka o or-

ganizaciji obezbe|ewa do-

ga|aja, uneti su podaci o

kontrolnim punktovima,

kao i zone pokrivawa svih

organizacionih jedinica,

koje su u~estvovale u obez-

be|ewu Sabora truba~a u

Gu~i. Obezbe|en je i inte-

gralni prikaz geotopogra-

fskog sadràja sa temat-

skim sadràjem,

kao i prikaz loka-

cija gde se nalaze

u~esnici koji imaju

TETRA ru~ne stani-

ce sa GPS ure|ajima.

Prikaz simbola je pri-

lago|en nameni kon-

trolnih punktova i

zona, kao i u~esnika sa

ru~nim TETRA stani-

cama.

Predstavnici Sekto-

ra razvili su procedure i

prilagodili interfejs

GIS alata za upra-

vqawe prostornim po-

dacima za omogu}a-

vawe unosa podata-

ka o lokacijama,

zajedno sa drugim

opisnim po-

dacima i

k r e i -

r a w e

p r i k a z a

o b j e k a t a ,

osveàvawe podataka na

zahtev, obeleàvawe i uk-

lawawe obele`ja na zah-

tev. Prikaz je prilago|en

razmeri posmatrawa.

Prisutni su se sloìli

da su velike mogu}nosti

ova dva sistema i da olak-

{avaju rad. �

IInntteeggrraacciijjaa GGIISS ii TTEETTRRAA ssiisstteemmaa

SA SVIH STRANA 25

Prvi put odràn Sajam za{tite imovine, lica i poslovawa

Pomo}nik ministra

unutra{wih poslova

i na~elnik Sektora

za analitiku, telekomunika-

cione i informacione teh-

nologije MUP Republike

Srbije Slobodan Nedeqko-

vi} otvorio je prvi Me|una-

rodni sajam za{tite imovi-

ne, lica i poslovawa iSEC na

Beogradskom sajmu. Izraziv-

{i nadu da }e sajam postati

tradicionalan, Nedeqkovi}

je podsetio da kori{}ewe sa-

vremenih tehnologija moè

dovesti do zloupotreba, pro-

tiv kojih se MUP godinama

uspe{no bori, usavr{avaju}i

svoje tehnologije da bi se

preventivno reagovalo i

omogu}ila svima bezbedna

komunikacija i rad.

Posetioci su mogli da vi-

de re{ewa grupisana u pro-

gramske celine - Tehni~ka i

fizi~ka za{tita, Korpora-

tivna bezbednost, sistem

„Inteligentne zgrade“, Bez-

bednost u saobra}aju, Infor-

maciona bezbednost.

Na sajmu su se predstavili

Sektor za analitiku, teleko-

munikacione i informacio-

ne tehnologije, Uprava gra-

ni~ne policije, Uprava po-

licije, Uprava saobra}ajne

policije i drugi pre-

dstavnici Ministarstva.

Prikazani su najsavremeniji

sistemi koje u funkciji jav-

ne bezbednosti koristi Mi-

nistarstvo unutra{wih pos-

lova, integrisani sistemi

GIS i TETRA i pra}ewe po-

kretnih objekata u realnom

vremenu, termovizijska opti-

ka Uprave grani~ne policije,

radari i kamere saobra}ajne

policije, kao i specijalna

vozila Ministarstva - inter-

ventno vozilo, „presreta~“,

minersko bure za prenos

opasnih materija i sumwivih

paketa, specijalno termovi-

zijsko vozilo.

Pored MUP-a, u~estvova-

lo je preko trideset izlaga~a

iz Srbije, Hrvatske, Bosne i

Hercegovine, me|u kojima su

se predstavili i izlaga~i

koji zastupaju vode}e svetske

brendove USA, Kanade, En-

gleske, Nema~ke, Italije,

Austrije. Odràn je stru~ni

skup na kome su u~estvovali

predstavnici Sektora za ana-

litiku, telekomunikacione

i informacione tehnologije

i Uprave kriminalisti~ke

policije. V. ].

Prezentacija „Softve-

ra za upravqawe sre-

dstvima: voznim par-

kom i nepokretnom imovinom

za MUP Republike Srbije“

odràna je 9. septembra na

edukativno-poslovnom skupu

„Fabrika znawa“ u Komtre-

jdovom tehnolo{kom centru

u Beogradu. Ciq kompjuter-

skog programa je unapre|ewe

rukovo|ewa kqu~nim resur-

sima na koja MUP tro{i naj-

ve}i deo buxeta, a to su vozni

park i nepokretna imovina.

Novina je da softver omo-

gu}ava jedinstven i centra-

lizovan sistem upravqawa

voznim parkom i nepokre-

tnom imovinom, s obzirom da

su ova sredstva deo sistema sa

velikim brojem stavki, pod-

lo`nim vrlo ~estim i inte-

zivnim promenama, a nalaze

se na celoj teritoriji Srbi-

je. Pove}ava se i efikasnost

upotrebe finansijskih sre-

dstava, omogu}ava projektova-

we i implementacija procesa

i sistema za upravqawe voz-

Efikasnija upotreba sredstava MUP-a

nim parkom i nepokretnom

imovinom radi dobijawa kva-

litetnih informacija za do-

no{ewe odluka u celom Mi-

nistarstvu, koje se odnose na

wihovo kori{}ewe, raspode-

lu i upravqawe.

Softverska aplikacija sa-

drì dva podsistema - vozila

i nepokretnu imovinu. Pod-

sistemi imaju vi{e zajedni~-

kih funkcija: status, dodela

sredstava, upravqawe kori-

snicima, magacin i nabavka,

upravqawe odràvawem, ra-

dni nalozi, izve{taji i tro-

{kovi, kao i svoje specifi~-

ne funkcionalne celine.

Softver je deo „Projekta

za unapre|ewe informacija

za upravqawe u MUP-u“ u ok-

viru Sporazuma o realizaci-

ji „Projekta za poboq{awe

informacionog menaxmenta

2“ iz 2007. godine, koji fi-

nansira Vlada Kraqevine

Norve{ke.

Po re~ima, pomo}nika na-

~elnika Uprave za zajedni~-

ke poslove Milutina Marja-

novi}a, izradi softvera pre-

thodila je MUP-ova studija

analize postoje}eg stawa za

2007-2008. godinu, na osnovu

koje su definisani novi pro-

cesi i projektni zahtevi.

Softversko re{ewe reali-

zovao je Konzorcijum „Kom-

trejda“ ITSS i Ma{inski

fakultet Univerziteta u Be-

ogradu.

Nakon primene na pilot

lokacijama PU Novi Sad, PU

Kikinda i PU [abac, od 1.

juna 2010. godine, sistem je do

sada pro{iren na sve poli-

cijske uprave u Vojvodini,

PU Kraqevo, PU [abac, PU

Jagodina, ve}i deo regional-

nih centara grani~ne poli-

cije i deo organizacionih je-

dinica u sedi{tu Ministar-

stva. Marjanovi} isti~e da je

ceo sitem postavqen na In-

tranet mreì Ministarstva,

adekvatno je za{ti}en i jed-

nostavan za korisnike. Nag-

lasio je da je novi sistem ne-

ophodan i zbog adekvatnog

pra}ewa tro{kova u situaci-

ji kada se o~ekuje ukidawe

bonova za gorivo i uvo|ewe

kori{}ewa kartica, koje }e

se limitirati na dnevnom,

nedeqnom i mese~nom nivou.

V. ].

SA SVIH STRANA26

Otvoreno policijsko

odeqewe na Goliji

Umestu Odvra}enica na Goli-

ji, po~etkom avgusta otvore-

no je Policijsko odeqewe

odakle }e policajaci i pripadnici

@andarmerije pokrivati ogroman

prostor na trome|i op{tina Novi

Pazar, Ra{ka i Ivawica.

- Na{ ciq je da ovde osiguramo

miran ìvot svih gra|ana bez obzi-

ra na wihovu versku i nacionalnu

pripadnost, da se gra|ani za{tite

od svih oblika nasiqa i terorizma,

rekao je ministar Da~i} i naglasio

da je vitalni interes Srbije da svi

gra|ani ìve u istim uslovima i da

nema nikakvih razlika po nacio-

nalnoj i drugoj osnovi. Zato u sas-

tavu policije su pripadnici svih

naroda i narodnosti koji ìve u

Srbiji. G. \.

Obuzdani kowi u galopu

Vladimira Paunovi}a da za-

ustavi kowe ostao je bezus-

pe{an, ali je zato wegov ko-

lega Zoran Lazi} uspeo da

stigne ko~iju. Zoran je us-

peo da dohvati uzde, ali su

se kowi otrgli i zamalo ga

pregazili. On nije odustao

od namere da ih zaustavi, ne-

go je usko~io u ko~iju, uhva-

tio uzde, usporio galop ko-

wa i kona~no ih zaustavio.

Zoran je iskusni policij-

ski slu`benik sa vi{e od

deset godina staà, u toku

kojih je vi{e puta nagra|i-

van za dobre rezultate rada.

Ovaj podvig ne}e ostati ne-

prime}en, jer je wegov ko-

mandir Slavko Stoji} ve}

napisao predlog da se Lazi}

nagradi i unapredi.

D. Todorovi}

usled ~ega je do{lo do nekon-

trolisanog curewa goriva.

Brzim i prisebnim u~es-

nicima drame, koji su spre~i-

li ono najgore, ~estitke i

zahvalnost za ispoqenu hra-

brost i izlagawe riziku i

opasnostima, uputili su gra-

|ani Banatskog Karlovca.

F. Koso

Spre~ena eksplozija gasa

Ni{ta nije ukazivalo

da }e se u toku mirne

i tradicionalne

kulturne manifestacije

„Mi{i}evi dani“ u Mioni-

ci, dogoditi incident koji

je mogao da se zavr{i tra-

gi~no po najmla|e u~esnike

defilea, odli~no pripre-

mqenog maskenbala.

Dok se stotinak mali{ana

odevenih u ma{tovite kos-

time i maske sa svojim rodi-

teqima i vaspita~ima, kre-

talo glavnom ulicom prema

centralnoj bini ispred

Kulturnog centra, iz spore-

dne ulice, reklo bi se niod-

kuda, u punom trku, pojavila

kowska zaprega sa ko~ijama

bez ko~ija{a. Do ovog inci-

denta do{lo je nakon {to je,

iz nepoznatih razloga, kow

iz zaprege naglo krenuo u ga-

lop, a ko~ija{

Milovan \ur-

|evi} iz sela

Kqu~ pao sa ko-

~ije na kolovoz

i vi{e ni{ta

nije mogao da

u~ini. Me|u-

tim, policijski

slu`benik Zo-

ran Lazi} je, na

wegovu i radost

svih prisutnih,

uspeo da obuzda

kowa i spre~i

tragediju.

Hrabar poku-

{aj saobra}aj-

nog policajca Brzom reakcijom stare-

{ine saobra}ajne po-

licije iz Alibunara

Branimira Tomi}a i wegovog

kolege saobra}ajnog policaj-

ca Sini{e Stani{kovi}a,

koji su se nalazili u neposre-

dnoj blizini, kao i brzom in-

tervencijom op{tinske va-

trogasne jedinice i radnika

pumpe na benzinskoj stanici

u Banatskom Karlovcu, zaus-

tavqeno je nekontrolisano

curewe te~nog naftnog gasa

za automobile i spre~ena mo-

gu}a katastrofa.

Slu~ajnu havariju izazvala

je sugra|anka koja je, upra-

vqaju}i svojim vozilom, gre-

{kom umesto papu~ice za

kva~ilo pritisnula papu~i-

cu za gas i udarila u pumpu,

Nastavak edukativne akcije

Apatinska pivara i Ministarstvo unutra{wi poslova od-

ràli su zajedni~ku konferenciju za novinare povodom

nastavka saradwe u edukativnoj akciji „Kad pijem - ne vozim“.

Prisutnima su se obratili zamenik na~elnika Uprave saobra-

}ajne policije MUP Republike Srbije Vladimir Rebi} i di-

rektor marketinga Apatinske pivare Slobodan Sre}kovi}.

Apatinska pivara uru~ila je deset alkometara najnovije gene-

racije saobra}ajnoj policiji MUP-a, koji }e se koristiti za

vreme Draga~evskog sabora i Beer Fest-a. �

SA SVIH STRANA 27

Policija Novog Beograda dobila dva skutera na poklon

Op{tina Novi Beograd

poklonila je krajem

avgusta Policijskoj

stanici Novi Beograd dva

skutera.

Prema re~ima predsednika

Op{tine Novi Beograd Ne-

nada Milenkovi}a, op{tina

je ovom donacijom èlela da

pomogne policiji da boqe i

efikasnije obavqa svoj po-

sao.

- U Novom Beogradu ima

dosta delova gde pristup

automobilima nije mogu}, ta-

ko da }e ovi motori omogu}i-

ti policajcima da do|u i do

takvih mesta kao {to je Sav-

ski kej. O~ekujem da }e {eta-

li{te na Savi ubudu}e biti

jo{ bezbednije, istakao je

Milenkovi}.

Zahvaquju}i na donaciji,

na~elnik PU za grad Beograd

Slobodan Vukoli} rekao je da

je, zbog specifi~nosti Novog

Beograda ovo pravi potez,

{to }e se uskoro pokaziti i u

praksi.

- Ovi motocikli mogu da

razviju maksimalnu brzinu do

80 kilometara na ~as, a opti-

malno je da se potrolira br-

zinom od 30 kilometara na

~as, jer u takvim uslovima vo-

za~ moè da osmatra teren,

kaè komandir PI Novi Be-

ograd Sredoje Mirkovi}.

Novi motori omogu}i}e

policajcima i pristup dru-

gim mestima na koja ne mogu

do}i automobilima, ~ime }e

pove}ati brzinu i efikas-

nost wihovog rada, a gra|ani-

ma uliti dodatnu sigurnost.

Op{tina je, zbog pove}anog

Za profesionalno i hra-

bro reagavowe, mla|i po-

licajac prve klase Sa{a Dra-

gojlovi} iz Uprave za obezbe-

|ewe odre|enih li~nosti i

objekata, dobio je simboli~-

nu nagradu u vidu vau~era za

kupovinu od Delta holding

kompanije.

U ve~erwim ~asovima, kra-

jem juna, dok je pla}ao ra~un

na kasi u Maksijevoj prodav-

nici na Dediwu, Sa{i koji je

bio u uniformi, obratio se

slu`benik obezbe|ewa. Pri-

javio mu je da ~ovek krade po

prodavnici stavqaju}i ar-

tikle u xepove. Bez imalo ko-

lebawa, Dragojlovi} je muwe-

vito reagovao, postupaju}i u

skladu sa zakonom, onesposo-

biv{i lopova koji je nasrnuo

na wega. �

Nagrada policajcu

Novi „Fijat punto“Grad Sremska Mitrovica poklonio je Policijskoj upravi

dva nova putni~ka automobila „fijat punto“. Primopredaja je

obavqena sredinom avgusta, u dvori{tu Policijske uprave u

Sremskoj Mitrovici, kada je gradona~elnik Branislav Nedi-

movi} uru~io kqu~eve automobila na~elniku Zoranu Smaji-

}u.

Ova donacija, vredna oko dva miliona dinara, predstavqa

jo{ jednu potvrdu uspe{ne saradwe sremskomitrova~ke poli-

cije i predstavnika lokalne samouprave.

@. Avri}

Renoviran prelaz „Prohor P~iwski“

Krajem avgusta sve~ano je otvoren rekon-

struisan i modernizovan me|unarodni

grani~ni prelaz Prohor P~iwski. Ovaj me|u-

narodni grani~ni prelaz doprine}e razvoju

kraja i kao takav predstavqa zna~ajnu alter-

nativu grani~nom prelazu Pre{evo, jer se iz

godine u godinu protok putnika i vozila kroz

Srbiju pove}ava. Prelaz ima ~etiri saobra-

}ajne trake, kompletnu signalizaciju i adek-

vatne prostorije za pripadnike carine i po-

licije. Celokupna zgrada donacija je Evro-

pske unije, dok je svu ostalu infrastrukturu

sa nadstre{nicama, kabinama, rampama i pra-

te}im elementima finansirala Uprava cari-

ne.

M. Dimitrijevi}

obima posla na izdavawu li~-

nih dokumenata, pre nekoli-

ko meseci policiji pokloni-

la i elektronski prozivni

sistem kako bi pojednostavi-

la ~ekawe na red u {alter sa-

li. U skladu sa ukazanim po-

trebama, kako je najavio Mi-

lenkovi}, op{tina }e nasta-

viti i daqe da pomaè poli-

cijskoj stanici „Novi Beog-

rad“ M. T. S

SA SVIH STRANA28

Jo{ jedno pismo iz Liberije

Pripadnici srpskog

kontingenta MUP-a,

angaòvani u okviru

mirovne misije UN u Liberi-

ji, pored policajaca iz 70 ze-

maqa {irom sveta, poslali

su jo{ jedno interesantno i

pa`we vredno pismo.

Osim toga {to su i daqe

visoko kotirani i raspore|e-

ni na zavidna radna mesta

(kao savetnici u pojedinim

jedinicama, instruktori, deo

osobqa u komandnoj zgradi

UN, pripadnici jedinice za

pomo} i donacije, itd.), poka-

zali su se i kao pravi ambasa-

dori humanosti. Naime, tra-

diciju dugu vi{e od {est go-

dina, nastavqaju. Tokom pos-

ledweg sastanka kontingen-

ta, odrànog 3. septembra

2010. godine, osim sumiranih

rezultata, ponovqena je ak-

cija pomagawa de~jeg siro-

ti{ta i dece obolele od

HIV-a u „Missionaries Of Cha-

rity-Sisters Of Mother Teresa“.

Pripadnici kon-

tingenata odre|enog

broja zemaqa koje

u~estvuju u ovoj mi-

siji, pojedinim usta-

novama pruàju po-

mo}, ali ove devoj-

~ice i de~ake, koje

su oni posetili ve-

}ina je zaboravila.

I ovoga puta, kako

kaù, wihova poseta

je izazvala buru emo-

cija kod svih. Nisu

mogli ni oni da os-

tanu ravnodu{ni,

ali na àlost i tu`-

ni. Posle par mese-

ci, koliko je proteklo od wi-

hove posledwe posete, o~eki-

vali su da su deca porasla i

postala sna`nija. Na àlost,

neke klince i klinceze to-

kom ove posete nisu zatekli.

Kaù: „Strah nas je bilo da

pitamo, gde su? “.

Knedla zastane u grlu, suza

u oku, ali osmeh ne sme da

nestane! Za{to bi im situa-

ciju ~inili teòm? Zar ima

teè?!

Par xakova pirin~a, slat-

ki{i i igra~ke, ~ine spisak

o~ekivawa ovih mali{ana,

koji nestrpqivo ~ekaju na

slede}i dolazak pripadnika

srpskog kontingenta.

Pozdrav iz Liberije

Policija „zaprìla“ ribqu ~orbu

UPrijepoqu je {esti

put za redom, od 30. ju-

la do 1. avgusta, na

gradskim obalama Lima, odr-

àna ve} tradicionalna kul-

turno-dru{tvena manifesta-

cija „Limski darovi“. U ok-

viru programa ovog doga|aja

odràvaju se brojne izlo`be,

promocije kwiga, obavqa se

izbor najboqeg prijepoqskog

zeta (uslov je da kandidat ni-

je iz Prijepoqa, da je oèwen

Prijepoqkom i naravno, da

wegovu kandidaturu potvrdi

ta{ta), a kao za~in celog sku-

pa je takmi~ewe u spravqawu

najboqe ribqe ~orbe.

Me|u 35 prijavqenih kot-

li}a sa ribqom ~orbom koji

su bili u

k o n k u r e -

nciji za iz-

bor najbo-

qe, na{ao

se i kotli}

u kojem su

svoje kuli-

narsko zna-

we demon-

strirali i

pripadnici

Policijske

u p r a v e

Prijepoqe.

Shvataju}i i prihvataju}i

svoju zna~ajnu dru{tvenu

ulogu, ~uvari reda i mira su

drugu godinu zaredom prija-

vili ekipu za ovo ukusno tak-

mi~ewe. Krajwi plasman i

takmi~arski duh nije bio od

velikog zna~aja za dobar pro-

vod i lepo druèwe policije

me|usobno, ali i druèwe sa

svim gra|anima koji su imali

èqu da probaju ribqu ~orbu

i da svoje vreme provedu po-

red kotli}a policije.

Iako nisu uspeli da osvoje

neko od prva tri mesta, pri-

padnici Policijske uprave

pobrali su najvi{e simpatija

svih prisutnih, jer je wihova

ribqa ~orba progla{ena za

„najlo{iju“ i kao nagradu do-

bili su nov kotli}, da svoje

kuvarsko ume}e ve`baju za

slede}u godinu i novo druè-

we na obali Lima. �

Deca posetila

êtu kowanika

êtu kowanika Policij-

ske brigade PU za grad

Beograd i Kowi~ki

klub „Policajac“, posetili su

11. septembra mali{ani iz Do-

ma za nezbrinutu decu „Mo{a

Pijade“ u Beogradu. Oni su

imali priliku da se upoznaju

sa radom ~ete i kluba, obi|u

poligone za ve`bawe i dresu-

ru, boksove u {talama, prisus-

tvuju treningu i sami uzja{u

slu`bene kowe.

Ministar Ivica Da~i},

koji je prisustvovao poseti,

podelio je ovim devoj~icama

i de~acima paketi}e.

Sve vreme posete gosti ni-

su skrivali odu{evqewe

pa`wom koju su im pruàli

doma}ini, ali i razo~arawe

{to druèwe nije duè tra-

jalo. Neki od wih poèleli

su da ponovo do|u i postanu

~lanovi Kowi~kog kluba

„Policajac“, ukoliko im to

odobre wihovi vaspita~i.

V. ].

Korak ka kvalitetnijem

ìvotu

Mali{ani Centra za sme{taj i dnevni boravak de-

ce i omladine ometene u razvoju Beograd, od 4. ju-

na, dolaze svakoga ponedeqka u posetu êti kowani-

ka Policijske brigade PU za grad Beograd. Uz prisus-

tvo defektologa i radnog terapeuta Centra, deca se

druè sa policajcima i wihovim kowima. Pa`wa,

strpqewe i prijatna atmosfera, koju im pruàju po-

licajci kowanici, zna~ajno doprinose rehabilita-

ciji i socijalizaciji ove dece. S druge strane, ovak-

vim pristupom policajci u~estvuju i u mewawu sta-

vova i predrasuda prema deci sa posebnim potreba-

ma, stvaraju}i podsticajne uslove za wihov daqi ra-

zvoj.

Humanost pripadnika ête kowanika jo{ jednom do-

lazi do izraàja, jer pored svojih redovnih policij-

skih poslova, nalaze vremena za druèwe sa decom sa

posebnim potrebama, olak{avaju}i im integraciju u

zajednicu, a samim tim i kvalitetniji ìvot.

Nakon kratke pauze u avgustu, druèwe sa decom

Centra nastavqa se svakog ponedeqka od deset ~aso-

va, na Banovom brdu. V. ].

Dragan Nikoli}, polica-

jac PS Vra~ar je prili-

kom obezbe|ivawa u~esnika

Svetskog prvenstva u kik-

boksu u hotelu „Park“ na

bankomatu prona{ao svesku

sa papirima na ruskom jezi-

ku i kovertom u kojoj je bilo

8.000 evra. Nikoli} je ovaj

slu~aj prijavio na recepci-

ji hotela, a na|ene stvari

predao PS Vra~ar na daqe

postupawe. Istog dana poja-

vio se ruski dràvqanin,

vlasnik novca, kome je u

prisustvu tuma~a za ruski

jezik, navedeni novac vra-

}en uz potvrdu. �

Po{teni policajac

29SPORT

Na prvenstvu zapaèno

u~e{}e imali su i pripad-

nici MUP Srbije. Od doma-

}ih takmi~ara najve}i us-

peh zabeleìo je reprezen-

tativac i vi{estruki dr-

àvni prvak Qubi{a Mo-

~ilovi}, ina~e pripadnik

Jedinice za za{titu, koji

je u disciplini Production

Overall osvojio bronzanu

medaqu, {to je kruna wego-

vog vi{egodi{weg rada i

uspiwawa na listi najbo-

qih evropskih strelaca.

Drugu medaqu za Srbiju, i

to bronzanu, osvojio je

ènski tim u kategoriji

Production Lady, u sastavu

Sneàna Suba{i} (tako|e

pripadnica MUP-a iz Upra-

ve za obezbe|ewe li~nosti

i objekata), Sneàna Sta-

ni}-Jovanovi}, Ana Stev-

~i} i Milica \ermanovi}.

U ovoj kategoriji prvo mes-

to je osvojio ènski tim

Rusije, a drugo Italije.

Na prvenstvu su u timu

Srbije u~estvovali, u svo-

jim kategorijama, i pripad-

nici SAJ-a Dragan Bara-

{in, Du{an Kuveqi}, Vla-

dan Mirkovi}, Novica Mi-

ladinovi}, Goran Stojano-

vi}, Dalibor Glavowi},

Nikola Mesarec i Neboj{a

Memarevi}. Iz sastava

@andarmerije takmi~ili

su se Marko \ukovi} i Go-

ran Jankovi}.

Savez za prakti~no

streqa{tvo Srbije bro-

ji 19 klubova i oko 200

takmi~ara, koji se tak-

mi~e u okviru Lige IPSC

Saveza Srbije, a redov-

no u~estvuju i na takmi-

~ewima u inostranstvu.

Do sada su na{i pra-

kti~ni strelci osvojili

ukupno 155 medaqa na

raznim takmi~ewima me-

|unarodnog ranga.

Evropsko prvenstvo u prakti~nom streqa{tvu 2010.

Tereni trening cen-

tra „13. maj“ u Bataj-

nici, u kome se nala-

zi baza SAJ MUP Repub-

like Srbije, bili su to-

kom septembra mesto

okupqawa evropske stre-

qa~ke elite. Na ovom iz-

vanredno ure|enom pro-

storu, koji su svi u~esni-

ci i posetioci pohvalili,

od 5. do 18. septembra odr-

àno je Evropsko prven-

stvo u prakti~nom stre-

qa{tvu Srbija 2010. -

European Handgun Champi-

onship Serbia 2010.

Na najve}oj smotri evro-

pskih, ali dobrim delom i

svetskih prakti~nih stre-

laca, u~estvovalo je ukup-

no 1.200 takmi~ara iz 44

zemqe. Najbrojnije timove

imali su Italija - 120,

Nema~ka - 92, Rusija - 63,

Srbija - 56, ê{ka - 52,

Gr~ka - 48 i Norve{ka - 40

takmi~ara. Po broju zema-

qa, takmi~ara i posetila-

ca, ovo je bilo jedno od

sportskih takmi~ewa naj-

vi{eg ranga, koje se ove

godine odràva u Srbiji.

Takmi~ewe je nosilo na-

ziv „Borba vitezova“, ~i-

me je nagla{eno negovawe

sredwevekovnih srpskih

tradicija i uloga i zna~aj

vite{kog borewa i kodek-

sa ~asti koji je krasio vi-

tezove. U tom istorijskom

ambijentu bili su napra-

vqeni i poligoni sa meta-

ma, {to je takmi~ewu dalo

posebnu dra` i atraktiv-

nost.

U Dowem gradu Kale-

megdanske tvr|ave, minis-

tar i predsednik Organi-

zacionog komiteta Evro-

pskog prvenstva Ivica Da-

~i} otvorio je takmi~ewe

u prisustvu predsednika

Svetske IPSC federacije

Nika Aleksakosa i dire-

ktora me~a i predsednika

Saveza za prakti~no stre-

qa{tvo Srbije Spasoja

Vulevi}a.

Ministar Da~i} ista-

kao je da je odràvawe

ovog takmi~ewa veoma zna-

~ajan doga|aj za na{u zem-

qu, jer je samo deset godi-

na posle osnivawa Saveza

za prakti~no streqa{tvo,

Srbija doma}in i organi-

zator Evropskog prven-

stva.

- Ova ~iwenica na najbo-

qi na~in potvr|uje veli-

ki entuzijazam i rad koji

su ~elnici saveza uloì-

li u razvoj i populariza-

ciju prakti~nog streqa{-

tva u na{oj zemqi, rekao

je on.

Odlu~uju}i doprinos u

organizaciji Evropskog

prvenstva u prakti~nom

streqa{tvu dali su Svet-

ska federacija prakti~-

nog streqa{tva IPSC (In-

ternational Practical Sho-

oting Confederation), Mi-

nistarstvo unutra{wih

poslova Republike Srbi-

je, Ministarstvo omladi-

ne i sporta i Savez za pra-

kti~no streqa{tvo Srbi-

je.

Takozvani preme~ od-

ràn je od 8. do 10. septem-

bra i u wemu se takmi~ilo

oko 300 u~esnika iz redo-

va regionalnih direktora,

sudija i sponzora. U glav-

nom me~u takmi~ilo se

900 takmi~ara na ukupno

24 stejxa, koji zauzimaju

povr{inu od pet hektara,

zbog ~ega se streli{te u

bazi SAJ-a svrstava u naj-

ve}e i najboqe ure|ene

objekte takve vrste u Ev-

ropi. Me|u takmi~arima

bilo je i 80 èna, koje su

nastupale u kategoriji

LADY, kao i 20 juniora

starosti do 21 godine. O

regularnosti takmi~ewa,

po{tovawu propisa i

strogih mera bezbednosti

na streli{tu brinulo je

80 sudija.

Svaki takmi~ar ga|ao je

na svih 24 stejxa, {to zna-

~i da je prose~no za me~ po

takmi~aru ispucano 450

metaka, odnosno da je ispa-

qeno ukupno 540.000 meta-

ka na celom takmi~ewu.

Pri tome se nije desio ni

jedan incident, {to samo

potvr|uje visok stepen

bezbednosti, koji je jedan

od obele`ja prakti~nog

streqa{tva.

Sve~ano zatvarawe tak-

mi~ewa, kome je prisus-

tvovao i ministar Ivica

Da~i}, uru~ewe medaqa i

nagrada odràno je 18. sep-

tembra u velikoj sali Bel

Ekspo centra u Novom Be-

ogradu. Spasoje Vulevi}

zahvalio je takmi~arima

na u~e{}u i fer-plej bor-

bi, ~estitao osvaja~ima

medaqa i istakao zadovoq-

stvo {to je takmi~ewe

proteklo veoma uspe{no i

bezbedno.

D. Xami}

Prakti~no streqa{tvo - IPSC predstavqa veoma atra-

ktivan i sve popularniji streqa~ki sport, rasprostra-

wen u 88 zemaqa {irom sveta, u kojima se takmi~i oko

200.000 takmi~ara. U ovom dinami~nom sportu do izra-

àja dolaze preciznost, brzina i snaga takmi~ara, kao i

koordinacija pokreta (kretawa i ga|awa). Ga|a se boje-

vom municijom iz pi{toqa i revolvera u posebno pro-

pisane mete (stati~ne, pokretne, padaju}e) iz razli~i-

tih pozicija, na ure|enim poligonima. Ocewuje se vre-

me, odnosno brzina kojom se pogode mete i preciznost

pogodaka u odre|ene zone na meti. Karakteristika ovog

sporta je da ima veliki uticaj na unapre|ewe bezbed-

nosti rukovawa vatrenim oru`jem.

SPORT30

Odli~ni rezultati

Tokom septembra, Ko-

wi~ki klub „Polica-

jac“ postigao je odli~-

ne rezultate na tri takmi~e-

wa, potvrdiv{i visok kvali-

tet svojih sportista i samog

kluba.

Na 47. Qubi~evskim ko-

wi~kim igrama u Poàrevcu,

prvo mesto osvojio je koman-

dir odeqewa ête kowanika

policajac prve klase Milan

Milo{evi} na slu`benom

kowu Fred Aster. Osim iz

Srbije, na ovom takmi~ewu

u~estvovali su takmi~ari iz

Bugarske i Ma|arske.

Na me|unarodnom turniru

„Pehar Slovenije“ u Cequ,

Milan Milo{evi} sa grlima

Freja i Fred Aster osvojio je

drugo, tre}e i ~etvrto mesto.

Konkurencija je bila izuzet-

no jaka, jer je u~estvovalo

preko 40 takmi~ara iz Slove-

nije, Ma|arske, Austrije i

Hrvatske. Na ovom, u repre-

zentaciji Srbije, pored Mi-

lana Milo{evi}a bili su po-

mo}nik komandanta Policij-

ske brigade, policijski sa-

vetnik Dragan Novkovi} i

komandir ête kowanika, vi-

{i policijski narednik Zo-

ran @ivkovi}.

Kowi~ki klub „Polica-

jac“ i êta kowanika bili su

doma}ini Otvorenog prven-

stva Beograda u preskakawu

prepona u svim uzrasnim ka-

tegorijama. Takmi~ewe je or-

ganizovao Savez za kowi~ki

sport Srbije u olimpijskim i

FEI disciplinama. „Poli-

cajac“ se takmi~io u dve uzra-

sne kategorije - mla|i jaha~i

(od 18 do 21 godine) i senio-

ri. Me|u mla|im

jaha~ima Mladen

@ivkovi} na grlu

Fred Aster, u

ukupnom plasmanu

zauzeo je tre}e

mesto.

Policajac prve

klase Milan Mi-

lo{evi} na grlu

Freja, zauzeo je

prvo mesto u prvoj

utakmici, u drugoj utakmi-

ci zauzeo je tre}e i tre}eg

dana prvo mesto u tre}oj

utakmici.

U ukupnom plasmanu na Ot-

vorenom prvenstvu Beograda,

Milan je osvojio prvo mesto u

kategoriji seniora. V. ].

Izuzetna

humanost

Zoran Paspaq bio je vi-

{e desetina puta dobro-

voqni davalac krvi, a o

wemu smo u na{em listu pi-

sali 2005. godine, kada je

bio donator koè za dvana-

estogodi{weg Uro{a Karo-

vi}a. Ovaj de~ak iz Bera-

novca kod Kraqeva je u igri

zapalio benzin i zadobio

te{ke opekotine.

- Kada date krv, znate da

ste nekome pomogli i to jes-

te dobar ose}aj. Me|utim,

ovo iskustvo kada li~no

upoznate osobu kojoj ste po-

mogli i vidite da se zahva-

quju}i vama oporavqa i

ide ka normalnom ìvotu,

jo{ kada je u pitawu tako

mlado stvorewe, nemogu}e

je opisati. Ose}ao sam po-

trebu da pomognem de~aku,

sre}an sam zbog toga i u~i-

nio bih to opet, rekao je

Paspaq o svome izuzetno

humanom gestu.

Dostojno predstavqaju svoju upravu

Zbog prirode profesije

kojom se bave, pripad-

nici i rukovodstvo

Uprave za obezbe|ewe odre-

|enih li~nosti i objekata

dosta polaù na bavqewe

sportom i odràvawe dobre

fizi~ke kondicije i posti-

ù dobre sportske rezultate

na takmi~ewima.

Na Beogradskom maratonu

koji je odràn ove godine, Zo-

ran Paspaq osvojio je 12.

mesto u starosnoj kategoriji,

a 67. mesto u gene-

ralnom plasmanu, a

Jovica Markovi}

bio je 31. u staro-

snoj kategoriji i

57. u generalnom

plasmanu. U dis-

ciplini poluma-

raton, Du{an Ob-

radovi} bio je 7. u

starosnoj katego-

riji i 28. u genera-

lnom plasmanu.

- Bavim se tr~a-

wem, jer volim

prirodu i prista-

lica sam zdravog

ìvota. Imali

smo i razumevawe

i podr{ku ruko-

vodstva Uprave i

neposrednih sta-

re{ina. Omogu}i-

li su nam da od{tampamo znak

na{e uprave na dresovima u

kojima smo se takmi~ili, a

mi se nadamo da smo na ovom

sportskom takmi~ewu dostoj-

no predstavili na{u upravu,

kao i Ministarstvo unutra-

{wih poslova, kaè Zoran

Paspaq, kome je ovo bio ~et-

vrti maraton na kome je u~es-

tvovao. S. K

Zoran Paspaq

SPORT 31

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije. Biro za saradwu s medijima. Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 2,

11000 Beograd. Telefon: 011/3008205, faks: 011/3139782. E-mail: [email protected].

Priprema i {tampa: „[tamparija Borba“, Beograd, Kosovska 26. Tira`: 6.500, CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd.

POLICIJA danas, ISSN 1821 - 1879 - Policija danas, COBISS.SR-ID 16766444.

Srce pod kupolom padobrana

Ujunskom broju ameri~kog ~a-

sopisa „Paraschutist“, zva-

ni~nog glasila Padobra-

nskog saveza SAD (USPA), objavqe-

ni su podaci o nosiocima licenci

i instruktorskih zvawa ove asoci-

jacije, koji su priznati u celom

svetu. Na ovoj presti`noj listi,

me|u padobranskim instruktorima

iz mnogih zemaqa, nalazi se i ime

Milana Pejovi}a, pripadnika Spe-

cijalne antiteroristi~ke jedini-

ce i to me|u instruktorima sa naj-

vi{e zvawa (~etiri), jer ima li-

cence za: trenera-instruktora,

tandem-majstora (skokovi u paru sa

partnerom), statik-lajn instrukto-

ra (skokovi padobranom sa prinud-

nim otvarawem) i IAD instruktora

(pomo} u vazduhu pri otvarawu pa-

dobrana).

Ova visoka instruktorska zvawa

Milan je stekao tokom dva boravka

i usavr{avawa u padobranskim

centrima u SAD u kojima je polagao

stru~ne ispite za dobijawe licen-

ci. U martu 2009. godine boravio je

u poznatom me|unarodnom padobra-

nskom centru Lejk Veles na Flori-

di, SAD (Florida Skydiving Center

Lake Wales). Tokom jednomese~mnog

boravka, u~e}i od vrhunskih pado-

branskih instruktora, proveo je

ukupno 4,5 sata trenaà u padobra-

nskom tunelu i obavio 120 skokova

padobranom sa visine od 5.000 me-

tara. Izvo|eni su grupni skokovi i

skokovi u velikim formacijama od

12 do 20 padobranaca, uve`bavane

su discipline relativ i fri-flaj

(free-fly), kao i obuka na pado-

branima sa tzv. „brzim kupola-

ma“ (canopy piloting).

Na kraju boravka u Lejk Vele-

su, dobio je presti`nu ameri~-

ku padobransku licencu USPA

„C“ kategorije, ~ime je postao

~lan me|unarodne USPA asoci-

jacije, koja okup-

qa padobrance iz

celog sveta.

Ove godine Mi-

lan Pejovi} je bo-

ravio na specija-

lizaciji u Prvom

instruktorskom

rejting centru u

Zeperhilu, tako-

|e na Floridi, gde je

napravio 100 skokova

padobranom sa visine

od 4.500 metara i dva-

deset tandem skokova

(sa partnerom). U

grupi visinskih sko-

kova najvi{e je bilo

onih koji su ra|eni u velikim for-

macijama do dvadeset padobranaca i

ispitni skokovi sa instruktorom

„egzajminerom“ (instruktori koji

obu~avaju budu}e instruktore). Za

vreme seminara u Zeperhilu poha-

|ao je nekoliko tematskih semina-

ra, a imao je i priliku da razmeni

iskustava sa kolegama iz raznih ze-

maqa, me|u kojima su bili i in-

struktori-veterani britanske spe-

cijalne jedinice SAS i ameri~kih

borbenih vazdu{no-desantnih sna-

ga (Airborne).

D. Xami}

îtaju}i pro{logodi{wi broj

„Policije danas“, u kom je objav-

qen tekst o vo`wama biciklom

pomo}nika komandira Stanice grani~-

ne policije Gu~evo Dragana Vasi}a, po-

mo}nik komandira Predrag Vu~eti} u

PS Trstenik shvatio je da ima kolegu za

putovawe biciklom, koje odavno plani-

ra. Upoznali su se i lako dogovorili da

se ove godine voze biciklom do Svete

gore u Gr~koj i posete Hilandar. Dobi-

li su blagoslov od bratstva manastira

Hilandara za posetu 20. juna, a s obzi-

rom da dolaze biciklima, dali su im

blagoslov da na Svetoj Gori ostanu se-

dam dana, iako je uobi~ajeno da se bora-

vi jedan do dva dana.

Dragan je krenuo 15. juna iz Loznice,

sa starim saputnikom Beogra|aninom

Ivanom Dedijerom. Pro{li su prvog da-

na Vaqevo, Kosjeri}, Poègu i stigli

do â~ka, gde su preno}ili. Slede}eg

dana pro{li su Kraqevo i ve} u deset

sati stigli u Kru{evac, gde ih je ~ekao

Predrag.

Na{li su se po dogovoru ispred crkve

Lazarice, a tu se na{la i ekipa RTS, ko-

ja je snimila reportaù. Usledila je

vo`wa pored jezera ]elije, a pred Bla-

cem su zastali, jer je tog dana voèna

tre}a etapa me|unarodne biciklisti~-

ke trke kroz Srbiju, od Vrawske Bawe

do Vrwa~ke Bawe. Kada su pro{li pro-

fesionalni biciklisti, nastavili su

preko Blaca i stigli do Prokupqa. Tre-

}eg dana vozili su kroz Prokupqe, @i-

tora|u, Leskovac, Vladi~in Han, Vra-

we... U Vrawu su morali da zastanu oko

dva sata, zbog kvara na Predragovom bi-

ciklu. Posle Vrawa, nastavili su preko

planine Kozjak do manastira Prohor

P~iwski. Potom su pre{li u Makedo-

niju i vozili do Kumanova. êtvrtog da-

na vozili su kroz Makedoniju putem

Sveti Nikola [tip, Radovi{, Strumi-

ca i stigli do Dojranskog jezera. Petog

dana pre{li su u Gr~ku, pro{li su So-

lun, Stavros, Jerisos i stigli u Urano-

polis kapiju Svete gore.

U Hilandaru su bili vrlo lepo pri-

mqeni, jer su monasi ~uli za wihov trud

i to su cenili, kao i mnogi gosti koji su

se boravili u Hilandaru tih dana. ê-

tri dana su se zadràli u Hilandaru,

prisustvovali svetim liturgijama,

obi{li manastir Esvigmen koji se na-

lazi nekoliko kilometara od Hilanda-

ra, a potom su oti{li do manastira Gre-

gorijat i tamo se zadràli dva dana. Us-

put su obi{li i manastir Simon i Pe-

tar, Filotej i Kotlomus, a u Kareji, ad-

ministrativnom centru Svete gore, is-

posnicu Svetog Save.

Povratak je bio autobusom. Za Dra-

gana je ovo bio tre}i put da vozi bi-

ciklom do Svete gore, a Predragu je

ovo bila prva daqa vo`wa. Dogovori-

li su se da i narednog leta negde voze,

o ~emu }e se tokom zime dogovarati i

praviti planove. �

Do Hilandara biciklom

Fo

to

T

an

jug

Kina, Ksianing, 11. septembar - vodena Joga kombinuje

Joga poloàje sa umetni~kim plesom u vodi

Austrija, Be~, 7. septembar - ìvo-

pisni balkon jedan je od mnogobro-

jnih prizora koji ovaj grad ~ini at-

raktivnim za turiste

Velika Britanija, Edinburg, 7. avgust

- uli~ni izvo|a~ imitira ârlija

âplina

Kina, Tajpej, 2. septembar - porodi~na potraga za hranom u Bo-

tani~koj ba{ti u Tajpeju

Kina, Vuan, 18. avgust - ruske pliva~ice sinhronog

plivawa prikazuju svoje ume}e u glavnom gradu ki-

neske provincije Hubei

Avganistan, Kabul, 10. septembar -

prolazak muslimanskih vernika pre

molitve pored golubova

Sjediwene ameri~ke dràve, îkago,

14. avgust - publika uìva tokom dvod-

nevne „Predstave vode i vazduha“

Kina, Hulunbuir, 14. avgust - ravnica u severnoj

Kini

Belgija, Brisel, 13. avgust - gra|ani posmatraju

xinovski cvetni tepih, koji se sastoji od oko

600.000 begonija

[vajcarska, @eneva, 7. septembar - par

uìva u ~okoladnoj kupki u jednom od sa-

lona lepote

Policija-danas-broj14 - МУП РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕarhiva.mup.gov.rs/cms_cir/policija-danas.nsf/Policija-danas-broj14.pdf · sokim zvanicama, diplomat-skim predstavnicima...

Documents