Policija-danas-broj34 police

Po`ari u Srbiji str. 10

Intervju:Vawa Vuki}, savetnik ministrai {ef kabineta MUP RS str. 3

avgust/septembar 2012. godine BEOGRAD broj 34

2 povodom intervencije beogradske policije u Ulici @orà Klemansoa, odràna je konferencija za novina-re u PU za grad Beograd, na kojoj su se medijima obratili direktor po-licije Milorad Veqovi} na~elnik Uprave kriminalisti~ke policije u seditu Ministarstva, Rodoqub Milovi}, na~elnik PU za grad Beograd, Stevan Bjeli} i druge nadle`ne stareine.

ruski avion za gaewe poàra Iquin 76 sa jedanaest ~lanova posade sleteo je na aerodrom Konstantin Veliki u Niu. Ukupna nosivost ovog aviona je 42 tone vode i bi}e angaòvan na gaewu poàra.

ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} obiao je poàrom ugroèna podru~ja na Tari.

Kabinet ministrajul

avgust

27

30

2

14

16

21

23

25

26

27

29

septembar

3

3

8

9

13

novoizabrani pred-sednik Vlade Republi-ke Srbije i ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} preu-zeo je u Vladi Srbije du`nost od prethod-nog premijera Mirka Cvetkovi}a.

predsednik Vlade i ministar unutrawih poslovaRepublike Srbije Ivica Da~i} sastao se sa dràvqa-ninom Japana, kome je prona|en ukraden bicikl.

prisustvuju}i sve~anosti povodom promocije 6. klase policajaca pripravnika, ministar unutrawih poslo-va Ivica Da~i} istakao je da je du`nost policajaca kao zatitnika zakona da zakonitim postupawem i huma-no}u zadobiju poverewe zajednice i postanu neraski-div ~inilac sistema bezbednosti Srbije. U policajce pripravnike promovisana su 103 polaznika Centra za osnovnu policijsku obuku Sremska Kamenica, me|u koji-

ma je 27 devojaka. Sve~anosti su prisustvovali i ministar prosvete, nauke i tehnolo-kog razvoja @arko Obradovi} i direktor policije Srbije Milorad Veqovi}, a najboqim polaznicima uru~eni su lap-top ra~unar, kamera i fotoa-parat. U okviru sve~anosti otvorena je i renovirana bi-blioteka Centra.

dràvni sekretari Ministarstva unutrawih poslo-va Republike i Ministarstva spoqnih poslova Srbije na aerodromu Nikola Tesla do~ekali su dràvqane Srbije iz Sirije.

u ciqu spre~avawa daqeg irewa poàra u Gr~koj, Ministarstvo unutrawih poslova Republike Srbije uputilo je ponudu za pomo} i stavilo na raspolagawe kapacitete vatrogasno-spasila~kih jedinica Sektora za vanredne situacije sa prate}om opremom i tehnikom neophodnom za gaewe umskih poàra, kao i ruski he-likopter Ka 32.

ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} posetio je 52. Draga~evski sabor truba~a u Gu~i i obiao tab u Policijskoj stanici Lu~ani u ~ijoj je nadle`nosti briga o bezbednosti u~esnika i posetilaca Sabora. Prilikom posete, ministar Da~i} sastao se i sa pred-sednikom optine i direktorom Centra za kulturu, sporta i turizma.

predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unu-trawih poslova Ivica Da~i} najavio je u Londonu da }e delegacija britanske Agencije za borbu protiv organizovanog kriminala (SOCA) na jesen posetiti Be-ograd i prezentovati rezultate koje su SOCA i srpska policija ostvarili zajedni~kim radom u borbi protiv organizovanog kriminala. Nakon sastanka sa predsed-nikom i direktorom za me|unarodnu saradwu SOCA, ministar Da~i} je podsetio da nae ministarstvo i policija ve} deset godina imaju uspenu saradwusa britanskom Agencijom za borbu protiv organizova-nog kriminala, posebno na poqu borbe protiv trgovine

narkoticima, trgovine qudima i visokotehnolokog kri-minala. On je dodao da je uspena saradwa dobar osnov za pribliàvawe Srbije i Velike Britanije, jer je zajedni~ki interes obe dràve borba protiv organizovanog krimina-la, korupcije i terorizma.

predsednik Vlade Srbije i ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} i ministar omladine i sporta Alisa Mari} priredili suprijem za Olimpijski tim Srbije i nae osvaja~e medaqa.

ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} primio je pripadnike Sektora za vanredne situacije koji su bili angaòvani u pruàwu pomo}i Gr~koj u gaewu poàra.

u telefonskom razgovoru gr~ki ministar javnog reda i zatite gra|ana Nikos Den Dias zahvalio se predsedniku Vlade Republike Srbije i ministru unutrawih poslova Ivici Da~i}u na pomo}i koju su srpski vatrogasci spasio-ci pruìli u gaewu poàra na Svetoj Gori.

povodom po~etka kolske godine, u PU za grad Beograd odràn je sastanak sa direktorima osnovnih i sredwih kola u Beogradu. Sastanku su ispred PU za grad Beograd prisustvovali policijski slu`benici koji su angaòvani na unapre|ewu bezbednosti u~enika i kola i koordinato-ri za rad kolskih policajaca.

Vawa Vuki} postavqen je na mesto savetnika ministra i efa kabineta.

predsednik Vlade Re-publike Srbije i mini-star unutrawih poslo-va Ivica Da~i} sastao se sa efom policije Wujorka Rejmondom Ke-lijem sa kojim je razgo-varao o saradwi dveju policija.

Foto: Tanjug

3Postavqewem na mesto savetnika ministra i efa kabineta, nedavno ste rekli da Vam je uka-zano posebno poverewe i velika obaveza. Kakvisu Vai prvi utisci i planovi za budu}i rad?

Trudi}u se da ispuwavam zadatke koje dobi-jem od premijera i ministra unutrawih po-slova i da opravdam ukazano poverewe. Bori}u se za stvarawe boqih uslova u Ministarstvu, da bi se wegovi pripadnici efikasno borili pro-tiv kriminala i korupcije i uspeli da o~uvaju jav-ni red i mir. Da bi svaki policajac bio ponosan to je pripadnik Ministarstva unutrawih poslova, ura-di}u sve da stvorimo i po-boqamo wihove materijal-ne uslove, da modernizujemo MUP i opremimo policiju adekvatnom opremom. Ciq je da napravimo savremenu policiju, koja }e biti uzor svim drugim policijama.

Nakon ~etiri godine rada u ovom ministarstvu, kako ste zadovoqni dosa-dawim postignutim rezul-tatima?

Veoma sam zadovoqan po-stignutim, to su i gra|ani prepoznali, jer je MUP po-stao druga institucija po ukazanom poverewu gra|ana. Takvi rezultati se u skori-je vreme ne pamte. Me|utim, iako sam zadovoqan dosa-dawim radom, trudi}u se da jo doprinesem daqem radu policije, jer smatram da se uvek moe i vie i boqe.

Koji su prioriteti u daqem radu Ministarstva?

Prioriteti moraju i daqe da budu borba protiv kriminala i stvarawe jo ~vr}ih veza sa drugim po-licijama, posebno sa poli-cijama u regionu.

Saradwu sa kojom zemqom biste istakli kao dobar primer i napredak u odno-sima policija?

Ministarstvo ima odli~nu saradwu sa svim zemqama sa ~ijim policijama sara|uje, tako da ne bih neku posebno izdvojio.

Kako }e ekonomska kriza da se odrazi na rad Ministarstva?

Bez obzira na ekonomsku krizu, bori}emo se da pove}amo buxet MUP-a, kao i wegovo u~e}e u buxetu Republike Srbije.

Kako ocewujete saradwu sa sindikatima policije?

Zadovoqan sam saradwom sa svim sindikatima, a ono na ta sam naro~ito ponosan je potpisan Poseban kolektivni ugovor za policijske slubenike. Ciq nam je da u saradwi sa sin-dikatima poboqamo materijalni status pripadnika ovog ministarstva.

Koji su konkretni koraci koje sada predu-zimate u ciqu boqih uslova za pripadnike ovog ministarstva?

Ministar je obezbedio da do kraja ove godinesvi pripadnici Ministarstva dobijaju pomo} u

iznosu od 10.000 dinara,a uradi}emo sve da od Nove godine ta pomo} bude sastavni deo plate.

Kako je biti najblii saradnik Ministra Ivice Da~i}a i ef kabineta?

Svako ko eli da bude blizak saradnik Ivice Da~i}a mora biti spre-man da zapostavi privatan ivot u ciqu realizacije svih ideja i planova koje on eli da sprovede. Zbog toga je ~esto i 24 sata u toku jed-nog dana malo. Me|utim, ra-diti s wim je veliko isku-stvo i zadovoqstvo, ali i obaveza da se opravda uka-zano poverewe.

ta biste poru~ili pripadnicima Ministar-stva unutrawih poslova?

Svako treba da ima odgovornost za funkciju na kojoj se nalazi i sno-si posledice za svoje i dobre i loe odluke. Svaki policajac bi tre-balo da se trudi da to boqe radi svoj deo posla i tako jo vie poboqa rad Ministarstva, koji }e samim tim na najboqi na~in biti afirmisan.

ta mislite o ~asopi-su Policija danas?

Smatram da treba da bude dostupan svim pripadnicima Ministar-stva, jer predstavqa rad Ministarstva i po-licije i promovie zasluge pojedinaca. Zbog toga }emo vrlo brzo omogu}iti internet stranicu, koja }e rad predstaviti ne samo pripadnicima ovog ministarstva, nego i iroj javnosti. Tako|e, u doglednoj bu-du}nosti omogu}i}emo i onlajn izdawe, za ta }e nam biti potrebno jo radnika, kao i tehni~ka podrka.

M.T.S.

Ministar je obezbedio da

do kraja ove godine svi pripadnici Mini-starstva dobijaju pomo} u iznosu od 10.000 dinara, a uradi}emo sve da od Nove godine ta pomo} bude sastavni deo

plate.

Intervju

Da bi svaki policajac bio po-

nosan to je pripad-nik Ministarstva unu-trawih poslova, uradi}u sve da stvorimo i poboqa-mo wihove materijalne uslove, da modernizujemo MUP i opremimo po-liciju adekvatnom

opremom.

Vawa Vuki], savetnik ministra i ef kabineta

Ministarstva unutrawih poslova Republike Srbije

Ciq nam je da napravimosavremenu policiju

kao uzor svim policijamaPovodom postavqewa na mesto savetnika ministra i efa kabineta, razgovarali smo sa Vawom Vuki}em o dosadawim rezultatima i daqim planovima u radu

Ministarstva unutrawih poslova.

Posledwe ~etiri godine Vawa Vuki} vrio je du`nost zamenika efa ka-bineta Ministar-stva unutrawih poslova Republike Srbije, od ~ega je dve godine obavqao i funkciju efa kabineta. Od 3. septembra 2012. godine postavqen je na mesto savetnika ministra i efa kabineta.

4Kabinet ministra

komandant Republi~kog taba za vanredne si-tuacije i ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} odrào je sednicu Republi~kog taba za vanredne situacije.

letwu kolu Socijalne dimenzije trgovine qudima na zapadnom Balkanu otvorio je mini-star unutrawih poslova Ivica Da~i}. Letwu kolu organizuje Deutsche Gesellschaft fr Interna-tionale Zusammenarbeit GmbH (GIZ) u saradwi sa Ministarstvom rada, zapoqavawa, socijalne politike, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnolokog razvoja, Univerzitetom u Beogra-du, Studentskom konferencijom univerziteta Srbije, a uz finansijsku podrku Vlade Savezne Republike Nema~ke.

centralna proslava Dana Sektora za van-redne situaci-je u Vrawu. Pre-mijer Da~i} je dodelio 25zlatnih i 25 srebrnih me-daqa pripadni-cima Sekto-ra za vanredne

septembar

oktobar

3

7

10

15

na sve~anosti u Osnovnoj koli Jovan Du~i}, povodom po~etka zajedni~ke kampawe Uprave sa-obra}ajne policije Ministarstva unutrawih poslova i Agencije za bezbednost saobra}aja Pa`wa sad!, govorili su ministri Ivica Da~i}, Milutin Mrkowi} i @arko Obradovi}, kao i na~elnik Uprave saobra}ajne policije Dra-gia Simi} i direktor Agencije za bezbednost saobra}aja Stojadin Jovanovi}. Ova kampawa po-sve}ena je bezbednosti dece u saobra}aju i usme-rena na decu, roditeqe, nastavnike i voza~e.

17

19

21

1

1

u Regionalnom cen-tru prema Republici Makedoniji u Pre-evu proslavqen je Dan grani~ne poli-cije. Predstavqe-na su materijalno - tehni~ka sredstva i oprema koju koristi grani~na policija, kao i tehni~ki zbor vozila.

predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unu-trawih poslova Ivica Da~i} sastao se sa predstav-nikom OEBS-a za slobodu medija Duwom Mijatovi}.

premijer i ministar Ivica Da~i} otvorio je Beo-gradski bezbednosni forum Suo~avawe sa krizom: izazovi za demokratiju i bezbednost.

predsednik Vlade Republike Srbije i ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} prisustvovao je sve~anosti povodom po~etka nove kolske godine i prijema nove generacije studenata na osnovne studije Kriminalisti~ko-policijske akademije.

promociji novog sistema produèwa registracije za motorna vozila na ovla}enim tehni~kim pregledima prisustvovao je ministar unutrawih poslova Ivi-ca Da~i}. Osnovni ciq ovog Projekta je da omogu}i gra|anima da na jednom mestu, u to kra}em vremen-skom periodu, pro-duè registraciju vo-zila, bez dolaska u policijske stanice.

situacije, koji su nagra|eni Ukazom predsed-nika Republike za izuzetne rezultate iskaza-ne u obavqawu du`nosti i zadataka zatitei spasavawa ugroènih gra|ana za vreme trajawa van-redne situacije izazvane sne`nim padavinama u Repu-blici Srbiji.

Beogradska policija

Najpose}eniji muzi~ki doga|aj u Srbiji Belgrade Beer Fest, po deseti put odran je od 14. do 19. avgusta, na U}u. Poznat po besplatnom ulazu za posetioce i ro-kenrol muzici grupa iz Srbije i regiona, i ove godine je privukao veliki broj qudi razli~itog uzrasta, ali najvi-e mladih.

Kao i prethodnih, i ove godine o bezbednosti po-setilaca, izvo|a~a i svih u~esnika, brinuli su po-licijski slubenici Mi-nistarstva unutrawih poslova Republike Srbije. U obezbe|ewu manifesta-cije u~estvovali su po-licijski slubenici Po-licijskih stanica Novi Beograd i Zemun, Policij-ske brigade, ête za pro-tivdiverznu zatitu, ête vodi~a slubenih pasa, ête kowanika, Policijske ispo-stave za bezbednost na rekama, andarmerije, Uprave saobra-}ajne policije i Uprave polici-je. Komandir Policijske ispo-stave Novi Beograd i jedan od rukovodilaca obezbe|ewa Sre-doje Mirkovi} naglaava da su se svakodnevno mewali policij-ski slubenici iz ostalih Po-licijskih stanica Policijske uprave za grad Beograd, tako da je svaka deurala po jedan dan. Operativno obezbe|ewe radile su kolege iz PS Novi Beograd, PS Zemun , Uprave kriminalisti~ke policije PU za grad Beograd, Odeqewa za javni red i mir, Uprave policije PU za grad Beograd. Svakoga jutra rezimirani su doga|aji od prethodne no}i, o ~emu je izvetavan tab koji se nalazio u Policijskoj upravi za grad Beograd.

Mirkovi} objawava da je povrina na kojoj se odra-vao Beer fest" oko dva hektara, da na jednom kvadratnom me-tru moe da bude maksimalno tri posetioca i da je wihov broj varirao iz ve~eri u ve~e u zavisnosti od atraktiv-nosti programa. Zbog toga su se rukovodioci obezbe|ewa

smewivali, pa je u sredu 15. avgusta, petak 17. avgusta i ne-dequ 19. avgusta tu odgovornost imao zamenik komandira PS Zemun Milo kaqac, dok je on rukovodio u utorak, ~etvr-tak i subotu, mada su svakoga dana obojica bili na ovoj mani-festaciji. Na posao su kretali u 17.00 ~asova. Po zavretku

programa ostajali su u proseku oko tri sata, dok i posledwi pose-tilac ne napusti te-ren u kome se odra-vala manifestacija.

ef operativnog obezbe|ewa bio je Go-

ran Ivanovi}, ina~e ef OZSK PS Novi Beograd koji kae:

Operativno smo pokrili sva-ki tand, jer se tu deava najve}ibroj tu~a i ostalih doga|aja. Ima-li smo vie dojava o tu~ama koje su mogle da dobiju na masovnosti zbog ~ega smo odmah reagovali i izvodili vinovnike sa manife-

stacije. Upravo zbog toga ove godine nije bilo masovnih tu~a, kae Ivanovi} i dodaje da su u dva slu~aja podnete krivi~ne prijave zbog tekih telesnih povreda, a ostalo su bile prekrajne prijave. Po wegovim re~ima, najve}i broj posetilaca su mirni qudi koji pre svega uivaju u do-broj muzici i druewu, ali bilo je i lica u alkoholisanom stawu. Kako kae, kod nekoliko posetilaca pronali su

opojna sredstva.

Beer Fest" je proao u najboqem redu bez i jednog ozbiqnijeg incidenta, ikao ga je za est dana posetilo oko nekoliko sto-tina hiqada qudi, najvie mladih.

Preduzeli smo sve da ne do|e do krivi~nih dela i prekraja i smatram da smo uspeli da odrimo veoma visok nivo bezbednosti ove manifestacije. Mak-simalno smo se potrudili, uloili sve potrebne napore, znawe i profesional-no iskustvo da posetioci ovu priredbu pamte po dobrom provodu i druewu bez neprijatnosti, kae Mirkovi} i isti~e da je saradwa me|u kolegama iz svih orga-nizacionih jedinica bila odli~na i da su svi profesionalno radili na ostvarewu planova rukovodilaca obezbe|ewa.

V. ]. i S. K.

Na visini zadatka

5

66Eksplozija bombe u centru grada

Inspektori Odeqewa za suzbijawe krvnih i seksualnih delikata Uprave kriminalisti~ke policije Policijske uprave za grad Beograd postigli su zavidan rezultat u rasvetqavawu najteìh krivi~nih dela koja su izvrena u julu.

Ispred splava u Novom Be-ogradu 16. jula, ubijen je jedan radnik obezbe|ewa, dok su druga dva povre|eni. Poli-cijski slu`benici Odeqewa za suzbijawe krvnih i sek-sualnih delikata identifi-kovali su mogu}eg izvrio-ca, protiv koga su podneli krivi~nu prijavu i za kojim se traga. Tako|e su rasvetli-li i dva krivi~na dela pro-tiv polne slobode. Jedno je 13. jula izvreno u Bor~i, a drugo krivi~no delo silo-vawa u pokuaju, dogodilo se u Zemunu. Zajedni~kim ra-dom i dobrom saradwom sa

policijskim slu`benicima PS Zemun, uhapen je R.R. koji je iste ve~eri pokuao da napadne jo jednu ènu.

Inspektori Odeqewa za suzbijawe imovinskih deli-kata UKP reili su brojna teà krivi~na dela. Poli-cijski slu`benici koji rade na suzbijawu oduzimawa vo-zila svojim dugogodiwim i efikasnim radom dopri-neli su da se znatno smawi broj kra|a vozila u Beogra-du, a efovi kriminalnih grupa ne budu na slobodi. Reen je i slu~aj kra|e vo-zila u kome se nalazilo maloletno dete. Koordini-ranom akcijom inspektora Odeqewa za suzbijawe imo-vinskih delikata i efa smene Deùrne slu`be PU za grad Beograd, za nekoliko minuta je prona|eno ukrade-no vozilo.

Na Vo`dovcu je prili-kom hapewa jednog lica, dolo do pruàwa otpo-ra i rawavawa jednog policajca, dok je drugi zadobio vie ujeda po ruci. Iako su inspekto-ri zadobili teke tele-sne povrede, uspeli su da lie slobode osumwi~enog.

Beogradska po-licija uhapsila je pri-padnika Ministarstva unu-trawih poslova koji se sumwi~i da je na na~in pro-tivan zakonu, legitimisao i pretresao devojke po gradu, navodno rade}i to u ciqu tragawa za licima koja pre-prodaju narkotike.

Pohvale zavre|uje i rad Odeqewa za suzbijawe nar-

komanije i krijum~arewa, koje je imalo dosta za-plena velikih koli~ina

razli~itih narkoti-ka. Samo prili-kom hapewa osumwi~enog i pretresa wegovog sta-na u Zemunu je prona|eno preko 11 ki-lograma ma-rihuane, oko

600 grama dro-ge amfetaminskog

tipa, oko 170 grama heroina, oko 100 grama sme-e paracetamola i kofei-na i pitoq.

U suzbijawu narkomani-je, doprinos su dale i pri-gradske policijske stani-ce, poput Barajeva, Sopota i Obrenovca koje su na svo-jim teritorijama pronale vie zasada marihuane. Do-bre rezultate zabeleìle su i pojedine gradske poli-cijske stanice, me|u kojima je Palilula, ~iji su poli-cijski slu`benici na par-celi u Jabu~kom ritu, koja je vlasnitvo JP Srbija ume, pronali zasad od 195 stabqika marihuane vi-sine od jednog do dva metra.

Policijska ispostava za bezbednost na rekama

Jul i avgust u glavnom gradu

U Beogradu je jul obeleìlo nekoliko ubistava, od kojih je posebno odjeknulo postavqawe bombe ispod automobila, dok je u avgustu zabeleèn ve}i broj tu~a i incidenata u ugostiteqskim objektima ili wihovoj blizini.

Zabeleèn je mawi broj napa-

da na banke, kladio-nice, pote i zlatare, koje su ranijih meseci bile ~esto na udaru raz-bojnika. Me|utim, to-kom leta, u nekoliko slu~ajeva pqa~kane su turisti~ke

agencije.

Beogradska policija

bila je tako|e aktivna u pra}ewu i pronalaèwu zasada marihuane, koji su ~esto izmeteni na nepristupa~nim poqima i sa druge strane reke Save i Dunava, do kojih se moè do}i samo ~amcima. Inspek-tori Odeqewa za suzbijawe narkomanije, u saradwi sa re~nom policijom i pripad-nicima SAJ-a, zaplenili su oko pola tone marihuane i uhapsili osobu koja je do-la da obi|e zasad. Na levoj obali Dunava, na teritoriji optine Palilula, otkri-vena su ~etiri zasada ma-rihuane sa 1.700 sadnica, teìne oko 490 kilograma u sirovom stawu. Pretre-som stana osumwi~enog, prona|eno je jo droge, kao i oprema za distribuciju. Vrednost zaplewene mari-huane se procewuje na iznos od oko 35 miliona dinara.

Tokom odràvawa muzi~ke manifestacije Egzit fe-stival 2012, policijski slu`benici PI za bezbed-nost na èleznici vri-li su obezbe|ewe u zoni èlezni~ke stanice i svih ta~aka sa kojih se putovalo u Novi Sad i u slu`bene pro-storije doveli 12 lica, kod kojih je prona|ena droga.

Medijski je bila propra-}ena kra|a bicikla japan-skog dràvqanina koji je obilaze}i svet, dospeo u Beograd. Wemu je ispred tr`nog centra ukraden bi-cikl, koji je prona|en za-hvaquju}i dobroj saradwi policijskih slu`benika PS Novi Beograd i obezbe|ewa tr`nog centra. Ubrzo je uhapen V.\. koji je priznao da je po~inio krivi~no delo, a bicikl je uz izviwewe naj-vieg rukovodstva Mini-starstva vra}en vlasniku kako bi nastavio put.

Kako je nekoliko prethod-nih meseci bilo karakte-risti~no po likvidacijama koje su izvrene podme-tawem eksplozivnih na-prava pod automobile, rad Odeqewa za operativno kriminalisti~ku tehniku ima va`nu ulogu u otkri-vawu tragova kod izvr-enih krivi~nih dela. Sa

stanovita forenzike, ovakva vrsta krivi~nih dela predstavqa jedan od najkompleksnijih poslova, zbog destrukcije svih vrsta tragova koji se gube usled visoke temperature i pri-tiska koji se stvara prili-kom aktivirawa eksploziv-ne naprave. Ipak se retko deava da forenzi~ari PU za grad Beograd ne uspevaju da rekonstruiu i identifikuju vrstu eksplo-zivne naprave, ~ak ~esto pro-nalaze konkret-ne tragove, a naj~e-}e je to bioloki materi-jal na osnovu koga se moè identifikovati izvrilac krivi~nog dela.

U osmom mesecu zabe-leèn je ve}i broj tu~a i in-cidenata u ugostiteqskim objektima ili wihovoj bli-zini. U~esnici ovih inci-denata koristili su noève i nanosili lake i teke telesne povrede, ali je ve-}ina osumwi~enih uhape-na. Odràvawe desetog Be-ogradskog festivala piva 2012. proteklo je bez ve}ih incidenata.

U avgustu se izdvajaju dva teka ubistva u pokua-ju. Policijski slu`benici Interventne jedinice i PS Novi Beograd pravovreme-nom intervencijom liili su slobode ~oveka koji je izvrio teko ubistvo u pokuaju, dok su inspektori PS Novi Beograd rasvetli-li i doga|aj u kojem je jedno lice zadobilo tri ubodne rane i uhapsili po~inioca.

Policijski slu`benici Odeqewa za suzbijawe krv-nih i seksualnih delikata Uprave kriminalisti~ke po-licije rasvetlili su ubistvo u pokuaju izvreno u junu.

Razbojnika, osumwi~enog da je od februara do av-gusta opqa~kao 17 objeka-ta, uhapsili su policijski slu`benici Odeqewa za suzbijawe imovinskih de-likata, a nakon izvre-nog razbojnitva u po-ti u Ruwu, policijski

slu`benici Interventne jedinice i Odeqewa za suzbijawa imovinskih de-likata liili su slobode ~etiri osobe, dok su wi-hovog sau~esnika uhapsi-li u aprilu. Ova grupa je, u razli~itim sastavima, iz-vrila ~etiri razbojni-

tva, od kojih je jedno u pokuaju.

Inspektori Ode-qewa za suzbi-jawe krvnih i seksualnih de-likata sprove-li su deùrnom istra`nom sudi-

ji policijskog slu-`benika Uprave za

obezbe|ewe, MUP-a koji je osumwi~en za krivi~na dela protivzakonito pre-tresawe i zlostavqawe i mu~ewe. On je, rade}i na obezbe|ewu makedonske am-basade, presretao i vrio pregled devojaka koje su

prolazile ulicama oko Stu-dentskog trga.

Po~etkom avgusta uhap-en je i komunalni redar, koji vri inspekcijski nadzor, jer je sa jo dva lica izvrio krivi~no delo prinuda nad vlasni-kom lokala u tr`nom cen-tru. On se tereti i za krivi~no delo zloupotre-ba slu`benog poloàja.

Veliku pa`wu u javnosti izazvao je i slu~aj vie prevara, koje su izvrile dve osobe od kojih je jedna liena slobode, a za dru-gom se jo traga. Oni su u

crkvama pronalazili ote-}ene, la`no se predstavqa-li, a zatim im uzimali novac kako bi im navodno obez-bedili zaposlewe. Na ovaj na~in osumwi~eni su sebi pribavili protivpravnu imovinsku korist u iznosu od preko 21.000 evra.

Policijski slu`benici PU za grad Beograd pronali su u nekoliko navrata zasade marihuane. Prona|eno jepreko 15 kilograma mari-huane u Zemunu, Mladenovcu, Barajevu i Obrenovcu. Sviizvrioci su uhapeni i terete se za krivi~no delo neovla}ena proizvodwa i stavqawe u promet opoj-nih droga. Policijski slu`-benici PS Obrenovac suu jednom danu izveli i triodvojene akcije i liili slobode tri lica i pritomzaplenili skoro 180 gramaheroina. Procesuirano je i vie lica koja su vrila

teke kra|e na drzak na~in, a poskupqewe naftnih de-rivata je dovelo i do sve ~e}e pojave da lica na benzinskim pumpama sipaju gorivo, a zatim pobegnu i ne plate ra~un.

Ovog leta Beograd je ugo-stio preko 160.000 strana-ca, sa prijavqenim borav-kom duìm od 24 sata, koji su mogli da se ose}aju bez-bedno.

Pripremili Marina Mrvi} i Miroslav Jankovi}

FOTO: Tanjug

7

Odràvawe nekoliko fud-

balskih utakmica me|unarodnog ka-raktera proteklo je u dobroj atmosferi i nije bilo ve}eg na-ruavawa jav-

nog reda.

Uprava saobra}ajne po-licije Ministarstva unutrawih poslova Repu-blike Srbije 4. septembra proslavila je svoj dan. Ru-kovodstvo Ministarstva i delegacije saobra}ajnih po-licija iz zemaqa okruèwa prisustvovali su sve~anosti u seditu Ministarstva.Prisutnima su se

obratili direktor policije general Milorad Veqo-vi} i na~elnik saobra}ajne po-licije general Dragia Simi}.Obeleàvawe

Dana saobra}ajne policije po~elo je minutom }utawa po-ginulim saobra}ajnim policajcima.General Simi} istakao je

da se saobra}ajna policija kontinuirano bori za pove-}awe bezbednosti saobra-}aja i smawewe smrtnosti na naim putevima i pod-setio da je u 2011. godini drasti~no smawen broj sao-bra}ajnih nezgoda i da se taj

nivo odrào u prvoj polovi-ni ove godine.Direktor policije ge-

neral Milorad Veqovi} ~estitao je Dan saobra}ajne policije i rekao da je saobra-}ajna policija ìla kucavi-ca u Direkciji policije.Od januara do avgusta 2012.

godine, u odnosu na prethodnu godi-nu smawen jeukupan broj saobra}aj -nih nezgoda na putevimau Srbiji za15 odsto,dok je povre-|enih lica

smawen za se-dam odsto, a broj

poginulih je na pribli`no istom nivou.

Tokom leta sprovode se brojne akcije poja~ane kon-trole u~esnika u saobra-}aju. Na osnovu zajedni~kog plana me|unarodne TI-SPOL organizacije, u julu je sprovedena akcija poja~ane kontrole autobusa i teretnih vozila, a u avgu-

stu kontrola prekora~ewa dozvoqene br-zine kretawa vozila. U pome-nutim akcija-ma saobra}ajna policija je na

putevima u Srbiji kontroli-sala preko 1.700 autobusa i preko 9.800 teretnih vozila, dok je zbog teìh prekraja prekora~ewa dozvoqene br-zine podneto vie od 3.000 zahteva za pokretawe prekr-ajnog postupka.U avgustu ove godine

smawen je broj saobra}aj-nih nezgoda za 16 od-sto, a povre|enih i poginulih lica za est odsto u odnosu na isti mesec 2011. go-dine, dok je broj poginulih voza~a i putnika na moto-ciklu smawen za 56 odsto, to je zna~ajno smawewe. Porede}i isti period, smawen je i broj po-ginulih voza~a bicikala za 17 odsto.Saobra}ajna policija spro-

vela je niz preventivnih ak-tivnosti, kao to je akcija kola, karakteristi~na za po~etak kolske godine, kada u blizini kola u Srbiji rad-nim danima bude angaòvano dnevno preko 1.000 saobra-}ajnih policajaca. Vie od 650 kola obuhva}eno je predavawima o osnovnim

pravilima saobra}aja, koja su prvenstveno namewe-na |acima prvog razreda. Saobra}ajna policija sa-ra|uje sa lokalnom samou-pravom, u ~ijoj nadle`nosti je postavqawe odgovaraju}e saobra}ajne signalizacije u blizini kola.

U septembru je reali-zovana akcija Jabuka ili limun, kada na-kon jednodnevnih predavawa |aci prisustvuju kon-troli u~esnika u saobra}aju i kada se savesnim voza~ima deli ja-

buka, a voza~ima koji u~ine prekraj limun.

Nakon sve~anosti, pripad-nici saobra}ajne policije i delegacije saobra}ajnih policija iz Makedonije, Ru-munije, Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Republike Srp-ske, Ma|arske, koje su ~ini-le po jedan oficir i po dva voza~a motocikala, poseti-li su NAVAK centar i obi-li arheoloko nalazite Viminacijum.

M.T.S. i V.].

Prilikom vrewa uvi|aja

na autoputu E75, sa-obra}ajni policajac Slavoqub Bani} po-ginuo je 25. avgusta

2012. godine.

U odnosu na prolu godinu, samo u prvoj polovini ove godine smawen je ukupan broj saobra}ajnih nezgoda na putevima u Srbiji za 15 odsto, ukupan broj povre|enih lica za sedam odsto, a broj pogi-nulih lica je na pribli`no istom nivou.

Saobra}ajnu policiju u Srbiji ~ine Uprava saobra-}ajne policije u Direkciji policije, Uprava saobra}ajne policije za grad Beograd, 26 odeqewa saobra}ajne poli-cije u podru~nim policijskim upravama i brojni sektori saobra}ajne policije u policijskim stanicama u Srbiji.

Dan saobra}ajne policije obe-

leàva se u znak se}a-wa na formirawe sao-bra}ajnog odeqewa pri Upravi grada Beograda, formulisanog Uredbom o ustrojstvu Odeqewa javne bezbednosti i op-te policije 1920.

godine

8

Aktuelno

Zna~ajnirezultatiZna~ajnirezultati

Dan Uprave grani~ne po-licije Ministarstvaunutrawih poslova Repu-blike Srbije obeleen je 17. septembra u Regionalnom centru Cakanovac kod Pre-eva.Deo dravne granice na

kome je obeleen ovaj dan u posledwih nekoliko godina nalazi se u aritu svet-skih migracionih tokova i preko wega je uspostavqe-na globalna ruta kretawa stanovnitva sa afri~kog i azijskog kontinenta u pravcu zemaqa Evropske unije.Prema wegovim re~ima,

prioritet Vlade Srbije u na-rednim mesecima bi}e otva-rawe novih grani~nih pre-laza ka Makedoniji i razvoj junih delova zemqe.Kako je re~eno na prosla-

vi, presecawe ilegalnih mi-

gracija koje je svakodnevni po-sao policijskih slubenikaUprave, ne moe da bude samo problem Srbije, ve} celog regiona zapadnog Balkana i Evropske unije.

Ministar Ivica Da~i} jenaglasio da Uprava obavqateke i sloene zadatke

u borbi protiv razli~itih vidova prekograni~nih kriminalnih akti-vnosti, terorizma i drugih bezbed-nosnih izazova i pretwi.Suzbijawe ovih

pojava zahteva pri-menu irokog spek-tra mera i stroge mehanizme kontro-le, to je moda inajo~itije na ovom

delu dravne granice, gde se danas nalazimo, a to je gra-nica prema Republici Ma-kedoniji, rekao je ministar Da~i}.Isti~u}i da je neophod-

no nastaviti sa ulagawem u qudske i materijalne resur-se Uprave grani~ne policije, ministar Da~i} je naglasio da su i pored oteanih uslova za rad, pripadni-ci Regionalnog centra grani~ne policije prema Makedoniji, a naro~ito Stanice grani~ne poli-cije Rujan, ostvarili i najzna~ajnije rezultate.Brojnim zvanicama, me|u

kojima su bili na~elnici svih policijskih uprava i regionalnih centara, obra-tio se i na~elnik Uprave grani~ne policije Nenad Banovi}. On je istakao da je grani~na policija ostvari-la niz zna~ajnih aktivnosti koje su rezultirale potpi-sivawem sporazuma i proto-kola o razli~itim vidovi-ma prekograni~ne saradwe, kao to su uspostavqawe zajedni~kih patrola i kon-takt centara.Kada je u pitawu me|una-

rodna policijska saradwa,bez koje nema uspenog su-protstavqawa prekograni-~nom kriminalu, uskla|ivawe rada Uprave grani~ne poli-cije u oblastima upravqawa

granicom, viza, azila i mi-gracija od izuzetne je vano-sti za regiju, ali i za Evropu. Slobodan protok qudi i roba izme|u drava ~lanica EU za-hteva uvo|ewe odgovaraju}ih mera, koje se izme|u ostalog odnose i na uvo|ewe visokih standarda kontrole spoqnih granica, to je ujedno i veo-ma vaan faktor procesa sta-bilizacije i pridruivawa koji Srbija, kao i ostale zemqe u regionu, vodi u ciqu evropskih integracija.

Dan grani~ne policijeDan grani~ne policije

Pitawe bezbednosti granica jedno je od prioriteta u radu Ministarstva unutrawih poslovaRepublike Srbije, zbog ~ega Uprava grani~ne policije ima zna~ajnu ulogu u reformskim i stratekim procesima Ministarstva.

9

Obeleàvawe praznika grani~ne policijeNa predlog Malogospojinske narodne skuptine, knez Milo Obrenovi} je 18. septem-

bra 1859. godine naredio Ministarstvu unutrawih poslova da uspostavi grani~nu slu`bu, kada su dràvne granice prvi put dospele pod kontrolu Ministarstva.

Potpisivawem Radnogaran`mana sa Frontek-som, uspostavqena je sa-radwa u raznim oblasti-ma - od razmene infor-macija do zajedni~kih operativnih akcija.

Formirana je Mreà za analizu rizika Za-padnog Balkana, na osnovu koje analiti~ari Fronteksa i predstavni-ci dràva Zapadnog Bal-kana rade zajedno.

Potpisani su spora-zumi i protokoli o razli~itim vidovimaprekograni~ne saradwe.Uspostavqene su zajed-ni~ke patrole i kontakt centri i odràni sa-stanci sa predstavnici-ma grani~nih policija susednih dràva na svim nivoima.

Primeri dobre saradwe

U toku prvih sedam meseci ove

godine na teritoriji Srbije spre~eno je vie od osam hiqada ilegalnih prela-zaka, prona|eno i oduzeto oko 45 kilograma opojne droge, oko 90 komada oruja, skoro 6.000 bok-sova cigareta i spre~eno nezako-nito unoewe ili iznoewe iz zemqe vie od 750.000 evra, 21.000 vajcarskih fra-naka i skoro 17.000

ameri~kih dolara.

Poàri u SrbijiU julu i avgustu ove godine na te-ritoriji Srbije izbilo je 5.988

umskih poàra i poàra na otvo-renom prostoru, od ~ega je dvadeset umskih poàra bilo ve}ih razmera, a bilo je zahva}eno preko 11.000 hek-tara ume. U poàrima na otvorenom prostoru u ovom periodu stradala su dva lica, a 22 je povre|eno.

U toku 2012. godine bilo je 18.115 poàra na otvorenom prostoru pri ~emu je gorelo 20.238 hektara uma, 8.549 hektara livada i niskog ra-stiwa, 260 hektara vo}waka i vino-grada i 162 hektara strnih useva. U poàrima na otvorenom prostoru tokom 2012. godine stradalo je 16 lica, a povre|eno je 79.

Preliminarna procena je da jedirektna teta od umskih poàra i poàra na otvore-nom prostoru oko 50 mi-liona evra.

Na gaewu nave-denih poàra anga-òvani su svi ras-poloìvi kapacite-ti Sektora i to pro-se~no dnevno oko 700vatrogasaca-spasila-ca sa 240 vozila.

Pored snaga i sred-stava Sektora za vanredne situacije angaòvane su snage i sredstva @andarmerije u gaewu poàra na teritoriji â~ka i reonu Tare sa ukupno 250 pripadnika i dnev-no oko 15 policijskih slu`benika iz optina ugroènih poàrom.

Pored snaga Ministarstva anga-òvani su pripadnici Vojske Srbi-je u gaewu poàra na teritoriji â~ka i reonu Tare, prose~no dnevno sa oko dvadeset pripadnika i esna-est motornih vozila.

U gaewu umskih poàra na teri-toriji Republike Srbije angaòvano je 20 pripadnika Dobrovoqa~kog va-trogasnog drutva sa dva motorna vozila, kao i radnici Srbijauma, Vodovoda, Standarda, Nacionalnog parka Tara, rudari i komunalna po-licija. Angaòvana su 332 pripad-nika lova~kih udruèwa sa 13 vo-zila i 494 metana iz ugroènih podru~ja sa 32 vozila.

Poseban doprinos u gaewu poà-ra ve}ih razmera dalo je angaòvawe helikoptera K 32 i tri aviona Ru-ske Federacije, Barijev i Iquin, koji su kori}eni prilikom gaewa poàra na Staroj planini, Zlatibo-ru, Tari, Merdaru, kao i tri heli-koptera Ministarstva, helikopter Mi-8 Vojske Srbije i tri aviona JAT Privredne avijacije.

Aktivirani su tabovi za van-redne situacije Moravi~kog i Zla-tiborskog upravnog okruga, tabo-vi za vanredne situacije Zaje~ara i â~ka i tabovi za vanredne si-tuacije optina âjetina, Bajina Bata, Qubovija, Mali Zvornik, Gorwi Milanovac, Brus, koji su koordinirali aktivnosti iz svoje nadle`nosti.

Na osnovu prvih preliminar-nih procena, u navedenom periodu,

poàri su svojim intezitetom naneli velike materijane tete na tom podru~ju. U poàrima su izme|u ostalog potpuno izgo-reli pomo}ni objek-ti tri doma}instva, a kod druga tri doma-}instva i stambeni i pomo}ni objekti.

Samo na podru~ju tri mesne zajednice

grada â~ka nadle`na ko-misija izvrila je pro-

cenu tete, koja iznosi peti po miliona dinara. Prilikomprocene nisu obuhva}ene tetekompleksa Srbijauma. Pored pri-sutne materijalne tete poàrima je dugoro~no ugroèna ìvotna sre-dina.

Na osnovu podataka dobijenih od Uprave za ume Ministarstva poqoprivrede, umarstva i vodo-privrede trenutno postoji 400 ki-lometara protivpoàrnih pruga, a prema nacrtu programa razvoja u-marstva Srbije planirano je da u pe-riodu od 2007. do 2017. godine bude izgra|eno 450 kilometara novih i odràvawe 4.950 postoje}ih pruga, kao i izgradwa 2.255 novih umskih puteva i rekonstrukcija 2.220 kilo-metara postoje}ih.

U toku akcije gaewa navedenih poàra prokopano je 136 kilometa-ra protivpoàrnih puteva kojima je spre~eno daqe irewe poàra i gaewe.

Poàra ve}ih razmera bilo je na teritoriji optine â~ak i Gorwi Milanovac, u selima Gorwa Gorevni-ca, Mijokovci, Mili}evci i Srezojev-ci, na obroncima Suvobora Jeqen, optina Qubovija sela Crn~a i Gra~anica, optina Brus, Velika Gra-bovica, Kriva reka i Osreci, opti-na Aleksandrovac MZ Koznica i MZ Ple; optina Zaje~ar Vrka ûka, optina Kwaèvac sela Zubotinac i optina Soko Bawa selo Vrm|a, op-tina @itora|a u ataru sela Kowarnik, kao i na teritoriji grada Vrawa selo\or|evac, optina âjetina planin-ski venac îgota, Nacionalni park Tara i Mokra gora optine Bajina Bata i Uìce, optina Pirot selo Krupac, optina Medve|a mesto Si-jarina, Merdare optina Kurumli-ja, selo Rgaje optina Prokupqe grad Leskovac mesto Babi~ko, optina Gaxin Han Babi~ka gora, reon Stolac, optina Zaje~ar u ataru Vrka ûka i optina Kwaèvac

Zbog ekstremno vi-

sokih temperatura i dugog sunog perioda, broj velikih umskih poàra je u drasti~nom porastu. U 2007. godini bilo je osam velikih umskih poàra, u 2011. ~etr-naest, a samo u 2012. godi-ni je do septembra bilo 20 velikih umskih

poàra.Ruski helikopter na nikom aerodromu

Zamenik na~elnika Sektora za vanredne situacije Ministarstva unutrawih poslova Republike Sr-bije \or|e Babi} u Niu je do~ekao delegaciju avijacije Ministarstva za civilnu zatitu, vanredne situa-cije i otklawawe posledica elemen-tarnih nepogoda Ruske federacije.Na osnovu Sporazuma izme|u

Vlade Republike Srbije i Ruske Federacije o saradwi u oblasti humanitarnog reagovawa u vanred-nim situacijama, spre~avawe ele-mentarnih nepogoda i tehni~kih havarija i uklawawa wihovih po-sledica, a u skladu sa dugoro~nom vremenskom prognozom RHMZ za av-gust i septembar koja upu}uje na viso-ki rizik od pojave velikih umskih poàra, ruski helikopter Ka 32 bio je smeten iz preventivnih razloga na nikom aerodromu od 7. avgusta do 15. septembra 2012. godine.

FOTO: Tanjug

10

Aktuelno

Opravdali poverewe gra|ana

Nagra|eno pedesetpripadnika Sektora

Zlatnom medaqom za revnosnu slu`bu odlikovani su zamenik na~elnika Sektora za vanredne situacije \or|e Babi}, na~elnik Uprave za vatrogasne i spasila~ke jedinice Goran Nikoli}, Zoran To-dorovi} iz Odeqewa za vatrogasni sektor Bor, Goran Kujumxi} i Duan Andri} iz Vaqeva, Dejan Stanojevi} i Perica Ili} iz Vrawa, Branislav Mati} iz Zaje~ara, @arko Krsma-novi} i Ranko Tla~inc iz Kraqeva, Slobodan Zdravi} iz Kruevca, Raj-ko Miloevi} i Saa Jovanovi} iz Leskovca, Iva Markovi} i Igor Mihajlovi} iz Nia, Milinko Vulo-vi} i Halid Zorni} iz Novog Pazara, Radia Simeunovi} iz Poàrevca, Radoslav Jawuevi} iz Prijepoqa,

Slavia Savi} iz Prokupqa, Dragan To-kovi} i Milomir Markovi} iz Uìca,Mladen Ristanovi} iz â~ka iQubia Sredojevi} iz apca.

Srebrnom medaqom za revnosnu slu`bu odlikovani su Dragan Pe-trovi} i Milan Raevi} iz Bora, Aleksandar Pavlovi} iz Vaqeva, Go-ran Pei} iz Vrawa, Dalibor \or-|evi} i Lazar Milojkovi} iz Zaje~ara, Goran Panti} iz Jagodine, Veroqub Mili}evi} iz Kraqeva, Dejan Milen-kovi} i Milan Rilak iz Kruevca, Go-ran Ili} iz Leskovca, Sr|an Stani-i} iz Nia, Dragan Leki} iz Novog Pazara, Dragan Dimitrijevi} i Ne-boja Mani} iz Pirota, Saa Simeu-novi} iz Poàrevca, Boban alipur i Borko Novkovi} iz Prijepoqa, Vla-dimir Mijajlovi} i Ivan Gluac iz Prokupqa, Duko Er~evi} i Nenad Dabi} iz Uìca, Milo Markovi} i Radenko Spasovi} iz â~ka i Qubo-mir Simani} iz apca.

Sve~anosti u Vrawu prisustvo-vao je predsednik Vlade i mi-nistar unutrawih poslova Repu-blike Srbije Ivica Da~i}, pomo}nik ministra, na~elnik Sektora za van-redne situacije Ministarstva unu-trawih poslova Republike Srbije Predrag Mari}, ne~elnik P~iwskog upravnog okruga Budimir Mihajlovi}, gradona~elnik Vrawa Zoran Anti} sa saradnicima, na~elnik Policij-ske uprave Vrawe Sla|an Velinovi},episkop Vrawski Pahomije i pred-stavnici lokalnih samouprava sajuga Srbije. Obra}aju}i se prisutnima, pre-

mijer i ministar unutrawih poslo-va Ivica Da~i} istakao je da je tokom prethodnih godina uloen veliki trud kako bi se izgradio jedinstven sistem zatite i spasavawa. For-mirana je moderna sluba, koja pored vatrogasaca-spasilaca ima uprave koje se bave preventivnom zatitom, upravqawem rizicima, civilnom za-titom, kao i obukom i treningom zaposlenih, koji svakodnevno daju do-prinos unapre|ewu funkcionisawa i organizacije ovog sistema.

Veliki su izazovi sa kojima smo se kao zemqa suo~ili samo tokom ove go-dine u vidu ekstremno niskih tempera-tura i velikih snenih nanosa koji su paralisali normalno funkcionisawe ivota na oko 70 odsto teritorije nae zemqe, do ekstremno visokih tem-peratura i nezapam}ene sue, usled kojih su besneli veliki umski poa-ri, jo jednom su ukaza-li na potrebu daqeg unapre|ewa si-stema zatite i spasavawa, istakao je mi-nistar Da~i} i dodao da su neophodnaulagawa u pre-ventivno delo-vawe, ali i ja~awe qudskih kapaciteta i snabdevawe novom i modernom opremom za reagovawe u van-rednim situacijama. Po re~ima ministra Da~i}a, vatrogas-

ci-spasioci uvek su spremni da daju svoj maksimum u zatiti ivota, zdravqa i imovine gra|ana, kao i ivotne sredi-ne i kulturnog nasle|a. Kako je naglasio, pripadnici Sektora za vanredne situa-cije na humanim i tekim zadacima po-kazali su divqewa dostojne primere za-lagawa i qudsku solidarnost spasavaju}i ivote i imovinu sugra|ana i opravdali wihovo poverewe.

Prisutne je pozdravio na~elnik Sektora za vanredne situacije Pre-drag Mari} naglasivi da danas slave qudi ~ije je zanimawe rizik, a hra-brost uslov za rad. On je tako|e ista-kao visok nivo svesti, odgovornosti i portvovawa svih u~esnika u za-titi od poara.Za izuzetne rezultate u obavqawu

dunosti i zadataka zatite i spa-savawa ugroenih gra|ana za vreme vanredne situacije izazvane snenim padavinama u Srbiji, ukazom pred-sednika republike nagra|eno je po 25 pripadnika vatrogasno-spasila~kih jedinica iz cele Srbije srebrnim i zlatnim medaqama. Priznawa i medaqe

uru~io je premijer i ministar unu-trawih poslova Ivica Da~i}, a u ime nagra|enih zahvalio se zamenik na~elnika Sektora za vanredne situaci-je \or|e Babi}, koji je istakao da do-deqena odlikovawa dodatno obavezu-ju pripadnike ovog sektora da sa jo vie elana i hrabrosti reaguju u svim vanrednim situacijama.

Za prosla-vu dana Sektora

za vanredne situa-cije, Vrawe je odabra-no da bude grad doma}in sve~anosti i zbog toga to ima dobru vatrogasno-spasila~ku jedinicu, rekao je na~elnik

Mari}.

S.K.

11

Vrawe je 15. septembra bilo doma}incentralne sve~anosti povodom obeleàvawa Dana sektora za

vanredne situacije MUP-a Srbije.

Pravi srpski heroji, koji su u prijateqskoj Gr~koj obavili ~astan posao, zatitili srpsku svetiwu i na najboqi na~in repre-zentovali Srbiju.

Na Svetoj gori, u bli-zini manastira Hi-landar, 8. avgusta oko 15 ~asova izbio je veliki po-ar koji je zahvatio boro-vu umu i nisko rastiwe i pretio da ugrozi manastir.

Kako bi se spre~ilo daqe irewe poara, Mini-starstvo unutrawih po-slova Republike Srbijeuputilo je Gr~koj ponu-du za pomo} i stavilo na raspolagawe kapacitete vatrogasno-spasila~kih je-

dinica Sektora za vanredne situacije sa prate}om opre-mom i tehnikom neophodnom za ga-ewe umskih po-ara, kao i ruski helikopter KA-32. Gr~ke vlasti pri-

hvatile su pomo}Srbije. U ve~erwim ~asovima 9. avgu-sta, ekipa vatroga-saca iz Srbije sa de-set vozila krenulaje na Svetu Goru.

Nali smo se u Niu, u Upravi za vanredne situ-acije, u ve~erwim ~asovima. Bilo nas je 49 - vatrogasci iz Uica, Sremske Mitrovice, Novog Sada, Nia, Jago-dine, kao i koor-dinatori Sektora

za vanredne situacije Mi-nistarstva unutrawih po-slova Republike Srbije. Na raspolagawu nam je bilo uku-pno deset vozila ~etiri kamiona, tri teretna vozi-la, dva kombija i putni~ko

vozilo, pri~a koordina-tor analiti~kog informi-sawa Sektora za vanredne situacije Bojan Glamo~lija.

Po wegovim re~ima, kole-ge iz Makedonije organizo-vale su do~ek na granici i sprovele ih do grani~nog prelaza sa Gr~kom. Tu su ih sa~ekali vatrogasci gr~kog Ministarstva zatite gra-|ana i sproveli do Urano-polisa, mesta koje se na-lazi na samom korenu tre}egprsta poluostr-va Halkidiki, gde su ih sa~ekali monasi manasti-ra Hilandar, sa kojima su se tra-jektom prebaci-li do luke Jova-nica. Odatle su otili do mana-stira.

Monasi u Hi-landaru do~ekali su nas sa velikom rado}u to ihwihova mati~na zemqa nijezaboravila, isti~e Glamo~-lija. On pri~a kako su, odmah poto su se sme-stili u konacima, on i wegove kolege na~elnikUprave vatrogasno-spasi-la~ke jedinice GoranNikoli}, na~elnik Odeqewaza kontrolu rada vatro-gasno-spasila~kih jedini-ca Vlado Plemi}, na~elnik Odeqewa za vanredne

situacije u Sremskoj Mi-trovici Stevan Peji}, inspektor u Odeqewu za kontrolu rada i voza~ Aleksandar Krsti}, zajedno sa monasima manastira Hi-landar krenuli u izvi|awe terena gde su se susreli sa rukovodstvom gr~ke slu-be. Tada smo doneli odluku da uradimo protivpoar-ne proseke kroz umu.

To zna~i da se, kako bi

se spre~ilo daqe irewe poara, se~e uma i pra-vi se usek bez drvoreda i rastiwa, irine 30 do 50 metara, u zavisnosti od te-rena, objawava Bojan i naglaava da su on i wego-ve kolege u petak 10. avgu-sta ceo dan radile na pro-sekama, koje su bile duine deset do petnaest kilome-tara, koliki je bio front poara. Kae da su proseke ra|ene i slede}eg dana, sve do 18 ~asova.

Pripadnici Sektora za vanred-ne situacije Ministarstva unu-trawih poslova Republike Sr-bije dva puta godiwe organizuju protivpoarnu obuku za monahe iz manastira Hilandar. Do sada je de-set monaha prolo ovu obuku. Tre-nutno je u planu da im se dostavi jedno vatrogasno vozilo za umske poare, koje bi finansirao mana-stir Hilandar.

Pre ovog poara koji smo us-peno ugasili, manastir Hilandar

goreo je 2004. godine i trenutno pedesetak majstora radi na wegovoj rekonstrukciji, koji su nam tako|e pomagali i zajedno sa nama gasili poar, kr~ili umu prave}i pro-tivpoarne proseke, kae Bojan Glamo~lija.

U poaru koji je zahvatio Hilan-dar u martu 2004. godine, izgorele su dve tre}ine manastirskog kom-pleksa, ali nije ote}ena ikona Bogorodice ispred ulazne kapije i kiparisi stari tristotine godina

u dvoritu manastira. U nastojawu da riznici srpske duhovnosti i kul-ture vrate prvobitni izgled, ali i da se ubudu}e zatite od sli~nih situacija, wegovi obnoviteqi pri-mewuju najsavremenija gra|evinska i protivpoarna reewa, kao to su ugradwa metalnih greda, obla-gawe gipsanim plo~ama, premazi-vawe drveta sredstvima otpornim na visoke temperature, aerosolne bombe koje eksplodiraju ~im se po-javi vatra i gase poar, pumpe za stvarawe vodene magle itd.

Redovna protivpo`arna obuka u Hilandaru

Uspeno odbrawena svetiwa

12

Aktuelno

Bio je to mukotrpan po-sao u veoma tekim uslovi-ma. Radili smo motornim te-sterama, sekirama, aovima po veoma visokoj temperatu-ri od ~etrdeset, a moda i vie stepeni, pri~a Bojan i dodaje da su zajedno sa pri-padnicima Sektora za van-redne situacije Ministar-stva unutrawih poslova Republike Srbije, radili i sezonski radnici manasti-ra drvose~e, koji spremaju ogrev za Hilandar.

Poto je situacija bila izuzetno dramati~na, ruko-vodstvo Svete Gore donelo je odluku da se sve drvose~e koje tu sezonski rade, upu-te na kr~ewe i prosecawe protivpoarnih proseka. Na terenu su bili i gr~ki vatrogasci sa svojim vozilima, raspore|enim na sva-kom kilometru. Veli-ki broj aviona i heli-koptera koje je gr~ka sluba za vanredne situacije iznajmila, radili su svakodnev-no od jutra do kasne ve~eri, nisu uspeli da ugase poar, ali zahvaquju}i wima uspevali su da dobiju na vremenu za pravqewe proseka.

Vatra je bila ogromna, plamen je bio visok oko trideset metara. Tako ne-to ni ja, ni mnogo isku-sniji vatrogasci, koji taj posao rade i vie decenija nismo nikada ranije vide-li. Da nevoqa bude ve}a, osim to se vatra pribli-avala granicama useka, u

pravcu manastira duvao je jak vetar i na drugu stranu useka prebacivao varnice, uarene grane i iar-ke. Zbog toga smo deo qudi poslali u nebraweni deo ume sa naprtwa~ama sa

vodom, da bi spre~ili da te varnice prerastu u poar. U tom delu ima dosta lovo-ra, koji je pun eteri~nog uqa, pri~a Glamo~lija.

Prema wegovim re~ima, u popodnevnim ~asovima u subotu 11. avgusta, vodila se odlu~uju}a borba sa va-trenom stihijom.

Od 18 ~asova borili su se sa vatrom koja je stigla do proseka i bukvalno, uz jak vetar koji je duvao, preba-civala uarene var-nice iznad wihovih glava na drugu stranu proseka. U tom tre-nutku, poar je be-sneo na 1.300 metara vazdunom linijom od manastira. Drama je trajala do 21 ~asa, kada su osetili prve

kapi kie, koja je potom prerasla u jak pqusak, koji je trajao oko dva sata, a po-tom je kia nastavila da pada sve do jutra.

Na samoj liniji poa-ra, bratstvo manastira Hilandar odralo je mo-leban u subotu, 11. avgu-sta. U litiji, koja je ila du cele linije odbrane, monasi su nosili ikonu Bogorodice Uteiteqku tuge, kopiju ikone Bogo-rodice Trojeru~ice i deo ^asnog krsta. Moleban je odran za kiu ili neku drugu silu koja }e stati na put vatrenoj stihiji. Po re~ima naeg sagovorni-ka, hilandarski monasi odrali su moleban u naj-boqem raspoloewu. Iako su se iza wihovih

le|a uzdizali ogromni va-treni stubovi, monasi su

bili potpuno uvereni da }e wihova vera pobediti, da }e molitva biti usli-ena i da }e ogromnoj pretwi koja se nadvila nad wihov dom do}i kraj.Kada sam oko 21 ~as

osetio na ruci prve kapi kie, otac Makarije, koji je stajao pored mene, re-kao mi je: Vide}e sinko kakva }e to kia da bude.Nakon sat vremena, ne-

bom se prolomila prva grmqavina, a ogromna ko-li~ina vode spustila se na celo podru~je zahva-}eno poarom. Vatrenoj stihiji po~eo je da se vidi kraj.

Vide}e sinko kakva}e to kia da bude

Vi ste heroji i ponosni smo na vas. Da je vatra za-hvatila Hilandar, bila bi to nepopravqiva teta i tragedija za srpski narod, a ne samo za Srpsku pra-voslavnu crkvu, rekao je predsednik Vlade Republi-ke Srbije i ministar unu-trawih poslova Ivica Da~i} 16. avgusta u Palati Srbija na prijemu za pri-padnike Sektora za vanred-ne situacije MUP-a Repu-blike Srbije.

Prijemu su prisustvo-vali predstavnik Srpske pravoslavne crkve vikarni episkop Andrej ]ilerxi}, na~elnik Uprave za vatro-gasno-spasila~ke jedinice Goran Nikoli} i predstav-nici medija.

Ponosni smona vas

13

14

Tada sam, kao i ostali, jako pokisao, ali nije mi ao. Pokupili smo opremu, ve}i deo qudi vratio se u manastir, a deo je ostao da deura. Sutradan smo iz-vrili izvi|awe terena i ustanovili da postoji jo arita, uglavnom pawe-vi i stabla koja su jo uvek gorela. Tada smo doneli odluku da radimo dogai-vawe u celoj liniji fronta poara, koja je u tom tre-nutku iznosila preko de-set kilometara. U nedequ, 12. avgusta morali smo da pro|emo i pregledamo sva-ki metar terena i razbije-mo svaki paw, stablo, granu, da bismo ugasili ar koji je eventualno ostao da tiwa nakon kie prethodne no}i i tako spre~ili mogu}nost izbijawa novih poara, kae Bojan.

Dogaavawe su radili i u ponedeqak 13. avgusta, obilaze}i podru~je oko

Hilandara koje je bilo zahva-}eno poarom. Kako su i gr~ke kolege uvele deurstva za narednih ne-dequ dana i rasporedile svoje jedinice du opoarene povrine, do-neli su odluku o povratku u Srbiju, jer smo procenili da vie nije bilo opasnosti od poara.

Monasi manastira Hi-landar su sve qudi iz Sr-bije. Srda~no i sa rado}usu ih do~ekali i pruili odli~an smetaj i ishra-nu. Svi su bili koncentri-sani na to kako da im se na|u u svakoj situaciji i pomognu.

I jesu nam pomogli odli~no poznaju teren,

puteve, pre~ice, to nam je bilo od neprocewivog zna~aja u borbi sa vreme-nom, koje je bilo vie nego dragoceno. Zajedno sa nama i sezonskim radnicima, dali su sve od sebe kr~e}iumu za proseke.

Kada se drama zavri-la, monasi su ih poveli u obilazak manastirskog imawa. Hilandar ima svoju zemqu, vinograde, bate, masliwake i qivike, koji su retki u Gr~koj. Ove godine, planiraju da po~nu sa flairawem vina, koje

je izuzetno i nadaleko ~uveno.

Dobili smo blagoslov igumana manastira arhi-mandrita Mojsija i po-ziv da ponovo do|emo, uz re~i da smo uvek dobrodoli,isti~e Bojan Glamo~lija.

S.K. i V.].

Na severu Gr~ke na poluostrvu Halkidiki, na najisto~nijem od tri prsta ovog poluostrva - Atosu, koja je ujedno i planina, nalazi se Sve-ta Gora koja je sedite dvadeset pravoslavnih manastira, u kojima ive i rade iskqu~ivo mona-si. Potpuno je zabrawen

pristup i dolazak ena na poluostrvo. Do Svete Gore dolazi se iskqu~ivo brodom, a kopneni pute-vi se koriste u vanred-nim slu~ajevima i to uz posebnu dozvolu.Srpski manastir je Hi-

landar, a pored sedamna-est gr~kih manastira, tu je i ruski manastir Pan-

telejmon, kao i bugarski Zograf.Vizantijski car Alek-

sije III An|eo krajem dva-naestog veka dao je pravo Velikom upanu Stefa-nu Nemawi - u monatvu Simeon i wegovom sinu monahu Savi - budu}em Svetom Savi, da na ru-evinama nekadaweg

vizantijskog manastira Helandariona, podignu srpski manastir u rangu carske lavre. Tim povo-dom vizantijski car je 1198. izdao povequ Si-meonu i Savi kojim se ma-nastir Hilandar i sveti-lite u Milejama daruju da Srbima budu na ve~ni poklon.

Manastir Hilandar

Posle borbe sa va-trenom stihijom na Svetoj Gori, koja traja-la skoro ~etiri dana, srpski vatrogasci vra-tili su se u Srbiju. Prva stanica po po-vratku bila je Vrawe, gde su ih do~ekali gradona~elnik ZoranAnti} i zamenik na~e-lnika Sektora za van-redne situacije MUP-aRepublike Srbije \or|e Babi}.

^ast mi je to vas do~ekujem ovde u Vrawu, jer vi ste pra-vi srpski heroji, po-to ste u prijateqskoj Gr~koj obavili ~astan posao zatitili ste srpsku svetiwu i na najboqi na~in repre-zentovali Srbiju, re-kao je Zoran Anti}.

Kako je rekao \or|eBabi}, ovi qudi su ~a-sno predstavili Sr-biju i MUP na jed-nom tekom zadatku. ^estitam im na hra-brosti i portvo-vawu i izraavam ve-liko zadovoqstvo to je ova akcija okon~ana bez rtava , istakao je Babi}.

Obavili ste ~astan posao

zatitili stesrpsku svetiwu

Aktuelno

Obilaze}i manasti-re u Srbiji, ruski turisti Valentina Miha-ilovna Tarasenko i wen sin Aleksej, krajem avgu-sta stigli su i na Srpsku Svetu Goru, kako nazivaju Ov~arsko kablarsku kli-suru sa devet manastira i dve crkve. Nakon ve~erwe liturgije u manastiru Sve-te Trojice izgubili su se u vrletima planine Ov~ar.

Tako je u no}i izme|u 27. i 28. avgusta po~ela prava drama, koja je na kraju imalasre}an rasplet.Posle pet sa-ti koliko su majka i sin bili izgu-bqeni u u-mi, prona-ao ih je i spasao po-licijski na-rednik Zoran tavqanin, ko-ji je kao deur-ni stareina u PU â~ak, sa kolegama Dra-goslavom Obrenovi}em iabanom Aqkovi}em pre-uzeo rizik i krenuo u po-tragu.

Posle zavrenog bo-gosluewa, oko 20 ~asova krenuli smo iz manasti-ra Svete Trojice, ali smo se ubrzo izgubili. Nismo imali lapmu, uli smo u umu i shvatili da nema-mo kuda. Nije bilo staze, ni svetla, a litice ogro-mne. Oko pola jedanaest shvatio sam da smo se iz-gubili i pozvao prijateqe iz Leli}a kod Vaqeva koji su nam dali broj telefo-na ~a~anske policije. Sat vremena kasnije ~uli smo se sa policajcima koji su obe}ali da }e u~initi sve da nas spasu, kae Aleksej koji je u Srbiji boravio i 2008. godine, obilaze}i manastire u Crnoj Gori i na Kosovu i Metohiji.

Wegova majka Valentina je tumaraju}i po mraku i otrim stenama povredi-la nogu. Molili smo Boga da nas neko na|e i nae molitve bile su usliene. Veliko hvala policajcima koji su nas pronali, od-veli u stanicu, posluili nas kafom, ~ajem, pozvali slubu Hitne pomo}i i vratili nas u odmarali-te, pri~a Valentina. Srbi su divan narod, kae ona dodaju}i da nika-

da ne}e zaboraviti policajca Zora-na koji je is-crpqenu i po-vre|enu no-sio kroz umu.

Kao to su i obe-}ali Zoran tavqa-nin, Drago-slav Obre-

novi} i a-ban Aqkovi} u~i-

nili su sve da spa-su ruske turiste.

Odmah po prijemu pozi-va i po odobrewu koman-dira oformio sam ekipu iz sastava deurne slu-be, jer nije bilo dovoqno qudi zbog angaovawa na gaewu poara u okoli-ni â~ka. Uputili smo se

ka manastiru Svete Tro-jice, a stareina mana-stira nas je savetovao da sa~ekamo jutro i da je teren opasan i nepristupa~an.

Ipak su reili da kre-nu u umu da prona|u majku i sina, pri~a rukovodilac akcije spasavawa Zoran, koji je nakon kra}e potrage sam nastavio put, jer je kako kae jedini imao interven-tnu uniformu i ~izme.

Teren je bio nepri-stupa~an i teak. Nisam ih video, niti sam mogao da ih dozovem. Kada smo uspostavili komunikaciju, po~eli da se udaqavaju od mesta gde sam ih prvi put ~uo. Pozvao sam deurnu slubu da ih upozori da se ne udaqavaju. Kada sam ih posle vie od sat vre-mena hoda ugledao tridese-tak metara od mene pao sam od umora i iscrpqenosti. Obradovali su se, po~eli da me grle i qube. Wihovoj sre}i nije bilo kraja. Po-navqali su Spasiba, spa-siba! Te trenutke pamti}u do kraja ivota, pri~a nam Zoran tavqanin, glavni junak ove drame. U znak zahvalnosti Valen-tina i Aleksej pozvali su Zorana, Dragoslava i a-bana da budu wihovi go-sti u Koroqevu, gradu oda-kle Rusi nadgledaju svoje kosmi~ke letove.

Sa svih strana

Vest o hrabrosti

~a~anskih poli-cajaca preneli su svi dnevni i lokalni mediji, a na elektron-sku adresu Policijske uprave u â~ku sti-gla su i dva pisma

iz Rusije. 15

â~anski policajci spasliValentinu i Alekseja

Biqana Nasti}

eqko Kozarev radi kao kolski policajac od samog po~etka tog projekta pre desetak go-dina, ali tokom posledwih nekoli-ko sezona, u vreme letweg raspusta, zaduen je za bezbednost na Veli-kom ratnom ostrvu, kojim patrolira na policijskom skuteru. Nema dela ostrva koje ovaj iskusni policajac ne poznaje. Prema wegovim re~ima, mali deo ove re~ne ade jednu tre-}inu, koriste kupa~i na plai Lido, gra|ani koji su tu izgradili soje-nice i ribari, dok se dve tre}ine ostrva nalazi pod zatitom dra-ve, pre svega zbog retkih vrsta pti-ca kojima je to ostrvo stanite. Isti~e da li~no poznaje veliki broj qudi koji vreme provode na ostrvu i da ima odli~nu saradwu sa wima.

Tog dana, kolega iz Deurne slu-be me je nazvao i dao broj telefo-na gra|anke koja ih je kontaktirala oko 17 ~asova, jer se zajedno sa svo-je dve maloletne k}erke izgubila na Velikom ratnom ostrvu. Kako nam je rekla, ni sama ne zna kako se nalana tom najneprohodnijem i najne-prisupa~nijem delu ostrva. Pokua-vaju}i da prona|e put, izgleda da je izgubila orijentaciju i zalazila sve dubqe i dubqe u najnepristupa~niji deo ostrva, koje je obraslo gu-stim neprohodnim i trnovitim ra-stiwem, u kome se nalaze mo~vare sa ivim peskom i blatom, pri~a eqko i dodaje da je pre nekoliko godina na ovom ostrvu nestao pro-fesor geografije, ~ije telo nikadanije prona|eno, ~ak ni komad garde-robe.

Qudi nisu svesni koli-ko je ovo nepristupa~an i neprohodan teren i kakve sve zamke krije.Nesmotreno kreta-we po ovom ostrvu moe se platiti visokom cenom, isti~e Kozarev, koji

veoma dobro poznaje ostrvo, ali ni-kada ne zaboravqa da je oprez vie nego neophodan.

Da problem bude jo ve}i, baterija na eninom mobilnom telefonu bila je pri kraju, a neprestana komunikaci-ja sa wom bila je vie nego dragocena. Sre}om, ena je bila sve vreme smi-rena i pribrana, iako je bila svesna

da se, zajedno sa svojom decom, nalazi u velikoj opasno-sti, u najneprohodnijem i najnepristupa~nijem delu ostrva, za-robqena izme|u dve mo~vare.

Pokuavale su da me dozovu, ali

Drama na Ratnom ostrvu

Sa svih strana

@eqko Kozarev zavrio je Kurs za policajce u Klisi, kao polaznik 73. klase. Kao kolski policajac radi od 2001. godine, a posledwih osam godina u zemunskoj osnovnoj koli Lazar Savati}. Za izuzetno zala-gawe i rezultate u svom radu dobio je 2006. godine Svetosavsku nagradu.

16

Mali deo ove re~ne ade jed-

nu tre}inu, koriste kupa~i na plai Lido,

gra|ani koji su tu izgradili sojenice i ribari, dok se dve tre}ine ostrva nalazi pod zatitom drave, pre svega zbog retkih vrsta ptica kojima je to ostrvo

stanite.

Priznawe Policajac mesecaza jul Gradska optina Zemun dodelila je policajcu @eqku Kozarevu, koji je spasao `enu i wene dve k}erke, koje su 19. jula zalutale na Ratnom ostrvu.

U centru Beograda, na u}u reke Save u Dunav, ispod Kale-megdana, preko puta Nebojine kule, nalaze se Veliko i Malo ratno ostrvo. Ostrva su vodom razdvojena od urbanog dela gra-da i obrasla su bujnom vegetaci-jom koju ~ine vodene i mo~varne biqke i poplavne ume - krte vrbe, bele vrbe, bademaste vrbe, zeleni jasen, crne topole, ba-grem. Tako|e, na wima se hrani, gnezdi i razmnoava ve}i broj retkih ptica - patka pup~anica, patka crnka, uta pliska, mali gwurac, uta ~apqa i mnoge dru-ge. Na Velikom ratnom ostrvu nalazi se ~uvena peskovita pla-a Lido. Tu su i kanali Veliki i Mali Galijak.

Ostrva nau}u reka

rastiwe je bilo veoma gusto i zvuk se kroz wega veoma slabo probijao. I ja sam pokuavao to glasnije da se oglasim, i to je na kraju, donelo neki rezultat. Od ene mi je stigla SMS poruka u kojoj kae da ~uje moj glas i da on dopire iz pravca u kom se nalazi sunce kae eqko kome je odmah bilo jasno u kom pravcu treba da krene. Dodaje da je bio svestan da mora da ih prona|e pre nego to padne mraka.

Vreme je prolazilo, dan se bliio kraju. Pretpostavqao sam da su deca slabo obu~ena s obzirom na letwu

egu tog dana, a u ovom delu ostrva su rojevi komaraca i raznih drugih

insekata, kao i bodqikavo ra-stiwe i debla ispod kojih su glib i voda. Postoja-la je opasnost i od na-pada divqih sviwa, koje ive na ostr-vu... Naravno, tu je i strah, panika, ose}aj bespomo}nosti i iz-gubqenosti. Zbog sve-ga toga, eleo sam da

ih prona|em to bre, pri~a eqko, koji je i sam

otac dve k}eri.

Ne mogu da opiem radost i olakawe koje sam osetio kada sam ih kona~no pronaao i uzeo mla|u

devoj~icu u naru~je. To je ose}aj koji se pamti celog ivota i zbog koga i radim i volim ovaj posao, kae eqko Kozarev.

Svi zajedno krenuli su nazad. Pro-bijaju}i se kroz gusto rastiwe i ibqe, stigli su do ribara, koji su im dali vodu, deci lubenicu i ispra-tili ih do zemqanog puta. Svo ~etvo-ro bili smo izgrebani, oareni od kopriva.

Ruke su me pekle od brqana koji je verovatno bio otrovan. Kada su me ugledali svog kravavog od mnogo-brojnih ogrebotina i izubijanog, mi-slili su da sam pao sa motora, kae eqko. 17

Qudi nisu svesnikoliko je ovo nepri-stupa~an i neprohodan teren i kakve sve zamke krije. Nesmotreno kretawe po Velikom ratnom ostrvu moe se platiti viso-

kom cenom.

S. K. i V. ].

U okviru realizacije projekta Ja~awe kapaciteta laborato-rijskih ispitivawa i forenzi~ke obrade lica mesta u Nacionalnom kriminalisti~ko-tehni~kom centru Ministarstva unutrawih poslova Republike Srbije u Uicu, u maju 2012.

godine, pripadnici Ministarstva unutrawih poslova Republike Sr-bije i Policijske uprave u Uicu, po-setili su Kraqevinu Norveku.Doma}ini susreta bile su ko-

lege iz norveke Nacionalne kriminalisti~ko istrane slube Kriposa (KRIminalPOlitiSentralen cri-me police central), koja je osnovana 1959. godine. Predstavnici naeg mi-nistarstva obili su radni prostor i laboratorije kako bi se upoznali sa opremom koju poseduje Kripos i to iskustvo iskoristili za opremawe NKTC u Uicu.

Pokazane su im laboratorije za iza-zivawe otisaka he-mijskim i fizi~kim metodama, prate}e laboratorije i in-strumenti, hemijska laboratorija za ispitivawe narkotika sa instrumentima, laboratorija za bali- sti~ko veta~ewe sa kolekcijom oru-ja i laboratorija za ispitivawe rukopi-sa i dokumenata, a prezentovane su ak-tivnosti MUP-a Sr-bije.

Bilo je re~i o budu}im treninzi- ma u Norvekoj i Srbiji, mogu}nosti i postupku akreditacije NKTC, to je paralelni proces u drugom projektu (EMFA 2).

Predstavnici Ministarstva posetili su policijski distrikt Ve-stfold na jugozapadu Osla, gde im je predstavqena organizacija lo-kalne policije i problematika u vezi sa pojavom inostranog krimi-nala. Posetili su policijsku sta-nicu u kojoj se nalazi operativna kriminalisti~ka tehnika neophodna za uvi|aje.

Na studijskom putovawu u Oslu bili su zamenik na~elnika Sektora finansija, qudskih resursa i zajedni~kih poslova eqko Veselino- vi}, ef KTC-a u Novom Sadu i me-naxer projekta Marko Milivojevi}, na~elnik Policijske uprave u Uicu Dragica Jevtovi}, zamenik na~elnika NKTC-a Dragan Mijovi} i na~elnik Odeqewa kriminalisti~ke policije Policijske uprave u Uicu Milivo-je Ristovi}.

Poseta norvekim forenzi~arima

êtvrti NKTC u Srbiji

Za NKTC u Uìcu, grad Uìce ustupio je prostorije koje su se na-lazile u sklopu biveg vojnog kom-pleksa kasarne 4. puk. U toku je prijem za rad kandidata razli~itih profila, me|u kojima su hemi~ari, tehnolozi, mainski inèweri i drugi kadrovi sa visokom stru~nom spremom.

Otvarawem ~etvrtog NKTC u Uìcu stvori}e se mogu}nost da po-slove iz svoje nadle`nosti vri i za druge policijske uprave, ~ime }e se skratiti vreme potrebno za veta~ewe tragova i ubrzati pro-cesuirawe krivi~nih prijava.

Sa svih strana

Predstavnici naeg ministarstva upoznali su se sa opremom koju poseduje Kripos, a to iskustvo iskoristi}e za opremawe NKTC u Uìcu.

18Bojana Vrani}

U okviru realizacije pilot projekta Open fun football schools, policijski slubenici Prve policijske is-postave Policijske uprave Zaje~ar sa decom uzrasta od est do dvanaest godina, u avgustu su kroz igru i fudbal izvodili vebe sa ciqem upoznavawa dece sa osnovnim pravilima saobra}aja, odlagawem otpada u odgovaraju}e kante i edukacijom u vezi sa nesportskim ponaawem na sportskim manifestacijama.Tokom svih pet dana funkcionisala je i radna stani-

ca, zajedno sa radnicima socijalne slube i komunalne policije, gde su deca informisana o wihovom radu.

Predstavnici Udruewa penzionisanih vojnih leta~a i padobranaca Srbije uru~ili su u avgu-stu spomen diplomu pomo}niku na~elnika Niko-li Brki}u, u znak priznawa Ministarstvu unu-trawih poslova Republike Srbije - Policijskoj upravi Novi Sad za viegodiwu plodonosnu saradwu i pomo} i doprinos ~uvawu i negovawu vazduhoplovnih tradicija.Ovo priznawe uru~eno je policiji u okvi-

ru obeleavawa sto godina postojawa srpskog vojnog vazduhoplovstva, istakao je predsednik Udruewa vazduhoplovaca Vojvodine Slavoqub Mihailovi}, podse}aju}i da je Srbija bila me|u prvih 15 zemaqa sveta koje su imale vojno vazdu-hoplovstvo.Nikola Brki} zahvalio se na priznawu i nagla-

sio da }e Policijska uprava u Novom Sadu i daqe pruati svu mogu}u pomo} i podrku Udruewu penzionisanih vojnih leta~a i padobranaca Srbi-je, koje ~uva tradiciju vazduhoplovstva i se}awe na poginule pripadnike ovog roda nae vojske.

Proslavi Dana Policije i Dana Prijateqstva u poqskom gradu Novi Son~ pored gostiju iz Slova~ke prisustovalo je i ~etvoro kolega iz Po-licijske uprave u Kikindi.U julu ove godine zamenik komandira PI Pavle

Rajkov, pomo}nik vo|e smene deurne slube SPI Miroslav Crkvewakov, vo|a smene deurne slube SPI Branislav Ba~i} i vii analiti~ar Sneana Kuburi} prisustvali su sve~anoj akade-miji povodom Dana policije u Komandi policije u Novom Son~u. Na prijemu kod komadanta u ime na-ih kolega na veoma srda~nom do~eku zahvalio se zamenik komandira PI Pavle Rajkov, sa iskrenim eqama da }e se dugogodiwi prijateqski odno-si pripadnika dveju policija nastaviti i podi}i na vii nivo.Pripadnici Odeqewa Grani~ne garde prezen-

tovali su svoj na~in rada i naoruawe specijal-ne jedinice Grani~ne strae, a gosti su imali priliku da posete i wen orkestar.

Radojka Radanovi}

Priznawa za podrku

Kroz igru i fudbal do znawa

Sapolicijom

Poqske

19

Poseta Gu~i po~ela je obilaskom taba u Policijskoj stanici Lu~ani u Gu~i, u ~ijoj je nadlenosti briga o bezbednosti svih u~esnika i posetilaca Sabora. U nedavno renoviranoj policijskoj stanici koja je opremqena najsavremenijom informati~kom opremom ministar Da~i} prisustvovao je prezentaciji video-nadzora koji omogu}ava stalno nadgledawe vanijih punktova tokom Sabora, uz istovremeno pra}e-we saobra}aja i drugih bezbednosno zna~ajnih pojava u Gu~i.

Ministar Da~i} je ocenio da je nivo bezbednosti, kao i nivo bezbed-nosti u saobra}aju u Gu~i veoma vi-sok, da nije bilo incidenata i da je mali broj qudi kawen zbog vowe pod dejstvom alkohola.

To je rezultat svih upozorewa i poja~ane policijske kontrole, re-kao je i dodao da Gu~u tokom Sabora truba~a svake godine poseti vie od

pola miliona qudi i da je sto-ga bezbednost prioritet.

U zgradi Na~elstva premijer i ministar Da~i} razgovarao je sa predsednikom optine

Lu~ani Mladomirom Srete-novi}em i direktorom Cen-tra za kulturu, sport i turi-zam optine Lu~ani Adamom Tadi}em.

Gu~a je najpoznatiji na-cionalni brend, centralnomesto srpske trube i nesamo srpske ve} i svetske,rekao je Ivica Da~i} nakonferenciji za novinare i dodao da je za Srbiju od veli-kog zna~aja da Sabor truba~a, kao i ostali brendovi u Srbi-ji nastave da postoje.

Biqana Nasti}

Veoma visok nivo bezbednosti u Gu~i

U pratwi premijera i ministra Da~i}a u Gu~u je stigao i holi-vudski glumac Arman Asante, koji }e igrati jednu od uloga u filmu Montevideo Bog te video. Ne-svakidawi gost na ulicama ove truba~ke prestonice. Nije krio oduevqewe zvucima trube, atmos-ferom u Gu~i i gostoprimstvom doma}ina.

Veoma sam po~astvovan to sam gost premijera Ivice Da~i}a ovde u Gu~i. Sve je to uzbudqivo za mene i smatram da je takva ~ast privi-legija, rekao je Asante.

Sa svih strana

Predsednik Vlade Srbije i ministar unutrawih poslova Ivica Da~i} sa saradnicima posetio je 9. avgusta Gu~u, varoicu u kojoj se vie od pola veka odr`ava jedna od najve}ih

kulturnih manifestacija na naim prostorima Sabor truba~a.

Arman Asanteuz zvuke trube

20

21

U okviru Bejbi Egzita, mani-festacije koja je odràna na Petrovaradinskoj tvr|avi, jeda-naesti put, pod sloganom Pre-stonica de~ije kulture, u maju je obeleèn Svetski dan porodice.

Na tandu Centra za osnovnu policijsku obuku bila je orga-nizovana radionica Razgovaraj ne udaraj!, ~iji je ciq da se kod dece podstakne komunikacija, gra|ewe skladnog me|uqudskog odnosa, vred-nosti kao to su ravnopravnost, pri-hvatawe, uvaavawe, potovawe i saradwa kroz upoznavawe i uo~avawe sli~nosti i razlika, kao jedne od naj~e}ih prepreka u komunikaciji.Trener Vetine komunikacije u

Centru Nataa Maleevi} rekla je da su u~esnici mogli da otkriju

koje ih osobine krase, a koje su im zajedni~ke, da uvide po kojim osobi-nama se razlikuju, da se upoznaju kroz suo~avawe tih sli~nosti i razlika, da otkriju naj~e}e nesporazume u komunikaciji, kao i da uvide da su ra-zlike bogatstvo, a ne prepreka. Dobra komunikacija }e svakako doprineti i spre~avawu vrwa~kog nasiqa.Polaznici i zaposleni u COPO-u

privukli su veliki broj posetilaca Ulice profesija, programske celine Festivala u kojoj se mladi upoznaju sa razli~itim zanimawima. Posetioci su mogli da ~uju informacije o uslovima upisa u Centar, saznaju kako se obu~avaju budu}i policajci, vide deo opreme koja se koristi u obuci policije, prikaza-ne su razli~ite tehnike samoodbrane i primena policijskih ovla}ewa.Polaznici Centra pomagali su po-

licijskim slubenicima PS Petro-

varadin u obezbe|ewu Festivala. Promociji MUP-a doprineli su i predstavnici saobra}ajne policije PU Novi Sad koji su svoj rad i deo opreme predstavili na tandu nepo-sredno pored Centra.

Od 20. do 22. jula ove godine, IPA re-gija Prijepoqe bila jedoma}in druewa Poli-cijski rafting Prije-poqe za tvoj savren dan sa ~lanovima IPA iz regije Juni Banat,Brani~evo, Sombor, NoviSad i Smederevo.Gostisu imali mogu}nost da razmene iskustva sa svojim doma}inima, da se drue i da uivaju u bogatoj i ivopisnoj prirodi, kulturno-istorijskim spo-menicima prijepoqskog kraja.Nakon obilaska manastira Kuma-

nica gosti su splavarili rekom Lim

kroz Kumani~ku klisuru do Lu~ica u duini od 25kilometara, obili za-ti}eno prirodno do-bro - spomenik pri-rode Slapovi So-potnice. Izvor reke Sopotnica nalazi sena 1.000 metara nad-morske visine i pravi veliki broj vodopada

od kojih su neki visoki i do dvadeset metara. Po-

sledweg dana boravka u Prije-poqu, gosti su posetili muzej, Mahmut-begovu xamiju i manastir Mileevo.

Adela Veqovi}

Razgovaraj ne udaraj!

Druèwesa kolegama iz Prijepoqa

Interna-cionalna poli-

cijska asocijacija Sekcija Srbije - Regija Prijepoqe obuhvata tri optine Prijepoqe - Priboj i Nova Varo, formirana je 4. febru-ara ove godine i bro-

ji 36 ~lanova.Razvijawe prijateqskih odnosa me|u policajcima, razmena profesionalnih iskustava, kao i druèwe i upoznavawenovih qudi i gradova.

Jasna Obradovi}

Jedan od prioriteta koje je i u ovoj godini Policijska uprava u Uicu postavila je briga o zdravqu policij-skih slubenika.U saradwi sa Specijalnom bolnicom

za bolesti titaste lezde i bolesti metabolizma îgota na Zlatiboru, Po-

licijska uprava u Uicu or-ganizovala je sistematski pregled svojih radnika.Zdravstveno stawe pre-

kontrolisalo je ukupno 384 slubenika iz sedi-ta Policijske uprave u Uicu, policijskih sta-nica Ariqe, Bajina Ba-ta, Kosjeri}, Poega i âjetina, kao i pripadni-ci Odeqewa za vanredne situacije, Regionalnog ce-ntra prema Bosni i Herce-govini i radnici Uprave za ishranu i smetaj. Odre|en broj zaposlenih upu}enje na specijalisti~ke pre-glede kod jednog od lekara specijalista Specijalne bolnice îgota.Preventivni sistematski pregledi

bi}e nastavqeni i u narednom perio-du u saradwi sa Specijalnom bolnicom za bolesti titaste lezde i bolesti

metabolizma îgota na Zlatiboru, ali i sa drugim zdravstvenim insti-tucijama koje se nalaze na naoj teritoriji.

Da bi se kontinuirano pratila zdravstvena problematika u Policijskoj upravi za grad Beograd i brzo i adekvatno reagovalo na zdrav-stveni problem koji se pojavi, u okvi-ru ove Policijske uprave timski rade lekari, psiholog, socijalni radnik i medicinski tehni~ar u Odseku za zdravstvo i psiholoku prevenciju, Odeqewa za qudske resurse, Uprave za logistiku.Nai poslovi ogledaju se pre

svega u preventivnom delovawu i odravawu dostignutog nivoa zdravstvenog stawa radnika, kae na~elnik Uprave za logistiku Jasna Mandi} i dodaje da je uzimaju}i u ob-zir preventivne medicinske mere za spre~avawe, suzbijawe i ranootkrivawe bolesti, povreda na radu i drugih poreme}aja zdravqa, radi blagovremenog le~ewa i rehabili-tacija, postavqen program pra}ewa

zdrastvenih i psiholokih statusa, bolovawa, povreda na radu, ciqa-nih lekarskih pregleda. Organizuju se i periodi~ni lekarski pregledi, pruawe medicinsko-sanitetskog obezbe|ewa pri izvo|ewu bojevih ga|awa radnika Policijske uprave za grad Beograd i provere u toku speci-jalne fizi~ke obuke.U stalnom su kontaktu sa rukovodi-

ocima i ostalim zaposlenima u Upravi. Obavqaju preventivne kon-sultacije sa rad-nicima koji su upu}eni na ciqa-ne preglede i saradnicima koji imaju druge zdrav-stvene probleme. Tako|e, odlaze na radna mesta poli-

cijskih slubenikakako bi imali uvid u uslove rada i psiho-

fizi~ku sposobnost radnika prili-kom obavqawa radnih zadataka.Zamenik na~elnika Uprave za lo-

gistiku Zoran Popadi} istakao je da imaju uspenu saradwu sa zdravstve-nim ustanovama, posebno sa Insti-tutom za transfuziologiju Vojnome-dicinske akademije i Institutom za transfuziju krvi Srbije.Kako objawavaju u Odseku, wih

obavetavaju ukoliko do|e do pov-re|ivawa radnika, a oni daqe, u zavi-snosti od teine i vrste povrede, us-postavqaju kontakt sa odgovaraju}om zdravstvenom ustanovom i lekarima, kako bi povre|enom radniku najbre i najadekvatnije bila pruena medi-cinska pomo}.Organizuju akcije dobrovoqnog da-

vawa krvi policijskih slubenika Policijske uprave za grad Beograd. Odziv policije je uvek odli~an, ~ak i u letwim mesecima, u vreme go-diwih odmora.U Odseku za zdravstvo i psiholo-

ku prevenciju rade doktori Nataa Tomi} Petrovi} i Angela Luki}, psi-holog Marija Mirkovi}, socijalni radnik Marija Filipovi} i medicin-ski tehni~ar An|ela Spasi}.

M.T.S. i S.K.

Briga o zdravqupolicijskihslu`benika

Za sve zaposlene u seditu Policijske uprave u Uìcu i organizacionim jedi-nicama na terenu od marta do maja ove godine bio je organizovan sistematski pregled u Specijalnoj bolnici îgota na Zlatiboru, koji je obuhvatao fizikalnipregled, EKG, laboratoriju i po potrebi ultrazvuk titne `lezde.

22

Zdravqena prvom mestu

Sa svih strana

Odsek za zdravstvo i psiholoku prevenciju, Odeqewa za qudske resurse, Uprave za logistiku, Policijske uprave za grad Beograd, redovno organizuje akcije dobrovoqnog davawa krvi u saradwi sa Institutom za transfuziju krvi i Vojnomedicinskom akademijom.U avgustu su organizovane dve akcije dobrovoqnog davawa krvi. U akciji organizovanoj sa Vojnomedicinskom akdemijom krv je dalo 56 policijskih slu`benika, dok je sa Institutom za tranfuziju krvi Srbije, krv je dalo 68 poli-cijskih slu`benika, rekla je medicinski tehni~ar An|ela Spasi} i istakla da su organizatori i ovaj put veoma zadovoqni odzivom policije.

Bojana Vrani}

23

Predavawa o u~e}u u mirovnim misijama

Polaznici razli~itih obrazovawa i interesovawa sa Fakulteta politi~kih nauka, Filolokog fakul-teta, Fakulteta za specijalnu edukaci-ju i rehabilitaciju, Ekonomskog fakul-teta, Fakulteta za kulturu i medije i Akademije lepih umetnosti, upoznali su se sa na~inima rada , prikqu~ivawa i mogu}nostima u Ujediwenim nacijama. Na predavawima su opisani poslovi, edukacija, na~ini konkurisawa, kao i li~na iskustva predava~a, koji je sve to proao u mirovnim misijama. Za izuzetno profesionalana, inte-

resantna i korisna predavawa koje je odrào policijski slu`benik Alek-sandr Qubi~i}, Kancelarija za mlade Gradske uprave grada Beograda uputila je pismene pohvale Ministarstvu unu-trawih poslova Republike Srbije. Aleksandar Qubi~i} boravio je u sa-

stavu policijskog kontingenta u Libe-riji 2009. i 2010. godine. Objawava da je pozvan da odrì predavawa i iznese svoja iskustva iz mirovne misije, pre svega zbog specifi~nosti posla koji je u wima obavqao, kao i posebnog ser-tifikata UNDPKO-a (UN Department for Peacekeeping Operations) zbog koga je bio upu}ivan u druge zemqe ~lanice UN-a sa zadatkom da testira znawe policijskih

slu`benika tih zemaqa iz engleskog je-zika, vo`we terenskog vozila, vetina rukovawa vatrenim oru`jem. Ova znawa i vetine su ujedno uslovi da se boravi i radi u mirovnim misijama UN.Na osnovu rezultata posebnih te-

stirawa koja su odràna za sve pri-padnike misije nedequ dana po dolasku u Liberiju, svi smo dobili poslove i zaduèwa, a ja sam upu}en na obuku na kojoj sam stekao Sertifikat UNDP-KO, pri~a Aleksandar. Isti~e da takvo angaòvawe pruà jedinstvenu priliku za razmenu iskustava sa qudima iz ce-log sveta, sticawe novih znawa i wiho-vo daqe prenoewe, ali i usavravawe jezika. Tom prilikom boravio je u Ruan-di, Gani i drugim afri~kim zemqama, gde je testirao preko 5.000 tamowih policajaca i za to dobio posebne po-hvale UN-a Tako|e, svi ~lanovi misije kada do|u u Liberiju, prvih sedam dana bili su pod nadzorom odeqewa u kome je on radio. Zahvaquju}i znawima i iskustvima

koja je stekao na kursevima OEBS-a, trenerskim iskustvima, Aleksandar je angaòvan da odrì i predavawa za po-licijske slu`benike Policijske uprave za grad Beograd i Pan~evo na seminari-ma Nasiqe u porodici institucio-

nalna zatita. Ciq je da se policij-ski slu`benici koji rade ove poslove obu~e kako da postupaju u slu~ajevima porodi~nog nasiqa, kao i kako da se poveù i ostvare saradwu sa ostalim institucijama koje se bave ovom pro-blematikom.Aleksandar je tako|e u organizaciji

MUP-a Srbije i Me|unarodne organi-zacije za migracije IOM u februaru angaòvan na obuci iz upravqawa migra-cijama u okviru projekta Ja~awe kapa-citeta institucija Republike Srbije za upravqawe migracijama i reintegraciju povratnika, ~lan je Internacionalne policijske asocijacije regije Beograd u Komisiji za me|unarodnu saradwu, a napisao je i stru~ni rad Suzbijawe kriminaliteta. Veliko mi je zadovoqstvo i ~ast to

mi se pruìla prilika da prenesem svoja iskustva i podelim informacije koje im mogu biti od koristi sa qudima zainteresovanim za rad u mirovnoj misiji, a van su Ministar-stva unutrawih poslova, naglaava Qubi~i} i isti~e da je podrka wegovih stareina u mnogome doprinela profe-sionalnom usavravawu.

mirovnim misijamasijamaKancelarija za mlade Gradske uprave gra-da Beograda, tokom avgusta organizovala je seriju predavawa na temu Iskustva u mirov-nim misijama Ujediwenih nacija, na kojima je predava~ bio Aleksandar Qubi~i}, poli-cijski slu`benik Policijske uprave za grad Beograd, Policijske stanice Stari grad.

Obuke

S. K. i V. ].

24

Dvodnevna obuka na temu preven-cije kriminala, analize kon-kretnih koraka koji }e uticati na pre-venciju i koji }e mo}i da se koriste u svakodnevnom radu, odràna je 27. i 28. avgusta 2012. godine u prostorija-ma Privredne komore Srbije u Beogra-du. Obuku je organizovalo Odeqewe za upravqawe projektima finansira-nim iz fondova EU, Sektora finansija, qudskih resursa i zajedni~kih poslova Ministarstva unutrawih poslova Republike Srbije u saradwi sa Mini-starstvom unutrawih poslova obla-sti Baden-Virtemberg u Saveznoj Repu-blici Nema~koj.

Obuka je deo projekta Policija u za-jednici, koji podràva Savezno mini-starstvo unutrawih poslova Savezne Republike Nema~ke na osnovu Saveta za regionalnu saradwu policijskih snaga iz zemaqa Jugoisto~ne Evrope. Karak-teristika obuka u okviru ovog projekta je prakti~na orijentisanost i pomo} u vidu opreme.

Koordinatori projekta i predava~i bili su Renato \iqioti i Anderas Stenger. Pored predava~a Renata \iqi-otija, svoja iskustva su preneli i pre-dava~i Ri~ard Veber i Eva Veisfening.

Na seminaru je bilo re~i o organi-zaciji nema~ke policije, stawu bez-bednosti u Nema~koj, kao i faktorima koji uti~u na stopu kriminaliteta i generalnim principima bezbednosne filozofije u Baden Virtemberkoj policiji.

Po re~ima predava~a, veoma je va`no da cela zajednica uzme u~e}e u pre-venciji kriminala, a ne samo policija. Ovo je i filozofija koju pokuavamo da prenesemo svakom policajcu, nagla-sile su nema~ke kolege.

Nema~ka policija je moderan ser-vis gra|ana, koji dosledno sprovodi

modernu bezbednosnu strategiju, teè-}i to sveobuhvatnijoj saradwi sa svim segmentima drutva. Prisus-tvo policije na terenu bazira se na aktuelnim bezbednosnim procenama. Policija u Nema~koj moderno je oprem-qena, edukovana po najsavremenijim standardima i koristi najsavremenije metode i tehnike bazirane na najnovi-jim nau~nim dostignu}ima, kao to je DNK analiza.

Osnovni princip kojim se rukov-odimo ja da smo tu zbog gra|ana, kaè Renato \iqioti i dodaje da je veoma va`no da policajac bude otvorenog duha, dinami~an, da kao deo zajednice prati bezbednosnu problematiku da bude u toku i prilago|ava se okolnos-tima. Po wegovim re~ima, du`nost je rukovodioca da prona|e najboqi na~in da motivie kolege i aktivira ih.

O tome koliko je nema~ka policija uspena u tome, najboqe govore rezul-tati anketa me|u gra|anima Nema~ke.

Obi~no smo na drugom ili tre}em mestu kada je u pitawu institucija u koju se najvie ima poverewa, ispred nas su naj~e}e samo katoli~ki sve-tenici, isti~e \iqioti.

Tokom obuke predava~i su naglasili da je obostrana odli~na saradwa sa

Globalno razmiqati, a lokalno delovati

Polaznici su bili predstavni-ci organizacionih jedinica MUP-a koji se bave prevencijom krimi-nala iz Uprave kriminalisti~ke policije i Slu`be za suzbijawe organizovanog kriminala, Inter-ventne jedinice 92, @andarmeri-je, Uprave za stru~no obrazovawe, osposobqavawe, usavravawe i nauku, Uprave saobra}ajne poli-cije, Uprave policije, Sektora za analitiku telekomunikacije i in-formacione tehnologije, Uprave za zajedni~ke poslove i Komunal-ne policije.

Veoma je va`no dacela zajednica uzmeu~e}e u prevenci-ji kriminala, a ne

samo policija.

Obuke

25

srpskim policajcima i razmena isku-stava veoma va`na.

Vi ste tu da diskutujete sa nama, da-jete svoje primere i iznosite svoja isku-stva i stavove. ` eqa nam je da u toku ovog seminara to sveobuhvatnije razmenimo iskustva, kao i da ostanemo u kon-taktu, jer moèmo mnogo toga da nau~imo jedni od dru-gih, istakle su nema~ke kolege iz Baden Virtem-berke policije.

Tokom obuke preda-va~i su ukazali na zna~aj preventivnog rada kojim treba obuhvatiti sve sta-rosne grupe od dece u vrti}i-ma i kolama, porodice, neposrednog okruèwa u kome se ìvi i radi, ima-ju}i u vidu sve specifi~nosti drutva. Prema wihovim re~ima reklamne stra-tegije moraju da dopru do qudi, a pro-pagandni materijal treba razli~ito koncipirati i uskladiti sa socijalnim grupama kojima su nameweni.

Velika pa`wa posve}uje se imigran-tima. U tom smislu, predava~i su ukaza-li na zna~ajnu ulogu koju ima promotiv-ni materijal kao to su informativne broure, flajeri, promotivni spo-

tovi, filmovi, kao i ukqu~ivawe jav-nih li~nosti, poznatih sportista u ciqu prenoewa poruka koje se ti~u unapre|ewa bezbednosti. Pritom, veoma se vodi ra~una o kulturnim specifi~nostima razli~itih etni~kih

grupa kojima su poruke upu}ene.

Svi treba da daju svoj do-prinos, jer se prevencija kriminala odigrava na lo-kalu, rekao je \iqioti i istakao va`nost rada sa javno}u, kao i organiza-ciju zajedni~kih tela u ko-jima su predstavnici poli-

cije i lokalne zajednice.

Tako|e, predava~i su istakli ogroman zna~aj rada sa javno}u i do-bre saradwe sa predstavnicima medi-ja. U~ini dobro, ali i pri~aj o tome osnovna je deviza nema~ke policije u tom domenu.

Naravno, neophodno je i biti iskren prema javnosti i priznati propust uko-liko je u~iwen, jer jednom poquqano po-verewe teko se vra}a, naglaava Re-nato \iqioti, koji u policiji radi ve} 25 godina, a od 2004. godine je ekspert za prevenciju kriminala koji svoja isku-stva prenosi kolegama iz drugih zemaqa.

Obuka je od strane srpskih policaja-ca pohvaqena kao veoma uspena i za-nimqiva. Kako kaù, bio je to odli~an seminar, u kome su do punog izraàja doli profesionalnost i entuzijazam predava~a da prenesu iskustva.

Utisci u~esnika seminara iz Mini-starstva unutrawih poslova Republi-ke Srbije bili su veoma pozitivni. Kako su naglasili, kolege iz Nema~ke vrlo uspeno su povezale dve osnovne kom-ponente policijskog rada teorijske pretpostavke i prakti~no delovawe. Po wihovim re~ima, nema~ka polici-ja je odli~na, wihovi slu`benici mogu da posluè kao primer efikasnosti i profe-sionalnosti, i uvek su rado vi|eni go-sti i predava~i sa vrednim isku-stvima i informa-cijama.

S.K. i V.].

U~ini dobro, ali i pri~aj o tome osnovna deviza

nema~ke policije u domenu saradwe sa

medijima.da posluè kao primer efikasnosti i profe-sionalnosti, i uvek su rado vi|eni go-sti i predava~i sa vrednim isku-stvima i informa-cijama.

S.K. i V.].

26

U upravi carine Mini-starstva finansija Re- publike Srbije od 12. do 14. septembra odràn je drugi seminar za ~lanove analiti~kih grupa i istra- ìva~kih timova za pra- }ewe i analizu sprovo|ewa Nacionalnog akcionog pla-na za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija ène, mir i bezbednost u sekto-ru bezbednosti Republike Srbije. U~esnici seminara bile su analiti~ke grupe i istraìva~ki timovi Upra-ve carina, Ministarstva unutrawih poslova Repu-blike Srbije, Ministar-stva odbrane, Vojske Srbije, BIA, Uprave za izvrewe krivi~nih sankcija, kao i rukovodioci slu`bi koje se bave statistikom i pred-stavnici Multisektor-skog koordinacionog tela Vlade Republike Srbije za sprovo|ewe NAP-a.

Skup su otvorili predsed-nica Multisektorskog koordinacionog tela za sprovo|ewe Nacionalnog akci-onog plana Rezolucije Uje-diwenih nacija 1325 u Repu-blici Srbiji Vesna Nikoli}, predstavnik Ministarstva odbrane general-major prof. dr Boìdar Forca, pred-stavnik Uprave carine Dra-gan Proki} i Zorica Skakun iz agencije UN Women.Vesna Nikoli} pozdravila

je sve prisutne i istakla da je Srbija u oblasti ravnoprav-nosti polova kao zna~ajnog dela qudskih prava, u~inila zna~ajan napredak kroz stva-rawe normativnog okvira za ostvarivawe i zatitu ravnopravnosti, po~ev od odredbi sadrànih u Usta-vu, preko usvojenih zakona i vie strategija donetih od

strane Vlade, uz potovawe relevantnih me|unarodnih dokumenata i oslawaju}i se na iskustva u uporednom pra-vu. Ovoj temi se u bezbedno-

snom sektoru posve}uje po-sebna pa`wa sprovo|ewem Nacionalnag akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti ène, mir, bezbednost, koji je do-nela Vlada Republike Srbi-je krajem 2010. godine. Ciq ovog dokumenta je, izme|u ostalog, da se obezbedi rav-nopravno u~e}e, napredo-vawe i odlu~ivawe èna u bezbednosnom sektoru. Za po-stizawe ciqeva predvi|enih ovim dokumentom formira-na su institucionalna tela, me|u kojima poseban zna~aj za sprovo|ewe Nacional-nog akcionog plana imaju Multisektorsko k

Policija-danas-broj34 police

Documents