Ronila~ki centar @andarmerijearhiva.mup.gov.rs/cms_cir/policija-danas.nsf/Policija-danas-broj26.pdf · we po`ara, evakuacija i spasavawe ugro`e-nih qudi sa visokog poslovnog objekata.

(ISSN 1821 - 1879)

novembar 2011. godine • BEOGRAD • BROJ 26

Ronila~ki centar @andarmerije 12-13

Kabinet ministra

2

26. oktobra - direktor policije Milorad

Veqovi} otvorio je konferenciju „Zajedno

do pobede”, koja je posve}ena aktivnostima

na spre~avawu nasiqa na sportskim prired-

bama. Ministarstvo unutra{wih poslova

u~inilo je zna~ajan iskorak u organizacio-

nom smislu kada je pre nekoliko meseci

formiran Nacionalni fudbalski informa-

cioni centar u okviru Uprave policije.

28. oktobra - u bazi Specijalne antitero-

risti~ke jedinice direktor policije Mi-

lorad Veqovi} prisustvovao je pokaznoj

ve`bi u~esnika me|unarodnog seminara

„Borba protiv terorizma“.

2. novembra - poseta Osnovnoj {koli “Sve-

ti Sava” na kojoj je ministar unutra{wih

poslova Ivica Da~i} pru`io podr{ku ak-

ciji “Pe{a~ki je zakon”.

2. novembra - pripadnici Sektora za van-

redne situacije - Vatrogasno-spasila~ke

brigade Novi Sad odr`ali su javnu pokaznu

ve`bu, prilikom koje je simulirano ga{e-

we po`ara, evakuacija i spasavawe ugro`e-

nih qudi sa visokog poslovnog objekata.

5. novembra – ministar Da~i} obi{ao je po-

licijske stanice ]i}evac, Varvarin i Tr-

stenik, kao i Policijsku upravu Kru{evac.

7. novembara - ministri unutra{wih po-

slova Srbije i Poqske, Ivica Da~i} i Jer-

`i Miler, potpisali su u Var{avi Spora-

zum o saradwi u borbi protiv organizova-

nog i drugih vidova kriminala.

7. novembra - pomo}nik ministra, na~elnik

Sektora za vanredne situacije MUP-a Pre-

drag Mari} prisustovao je sve~anom prije-

mu povodom Dana vatrogasnih i spasila~kih

jedinica. Za izuzetne rezultate u radu na-

gra|eni su i unapre|eni vatrogasci-spasio-

ci koji su dali veliki doprinos za{titi i

spasavawu, kao i deca osnovnih {kola i

pred{kolskih ustanova koja su u~estvovala

na konkursu “Moj vatrogasac - spasilac”.

8. novembra – za vreme posete Letoniji,

ministar Da~i} sastao se u Rigi sa mini-

strima unutra{wih i inostranih poslova

Letonije i najavio da }e u narednih {est

meseci biti potpisani protokol o sprovo-

|ewu readmisije i sporazum o policijskoj

saradwi izme|u dve dr`ave. On je ukazao

na to da je potpisivawe ta dva dokumenta

uslov za pozitivnu ocenu Saveta minista-

ra unutra{wih poslova Evropske unije o

radu srpske policije i MUP-a. U Talinu, u

Estoniji, ministar Da~i} sastao se sa mi-

nistrom unutra{wih poslova ove zemqe

Kenom Marti Vajerom i potpisao Protokol

o sprovo|ewu Sporazuma izme|u Srbije i

Evropske zajednice o readmisiji lica koja

nezakonito borave.

10. novembra – ministar Ivica Da~i} sa-

stao se u Helsinkiju sa ministrom inostra-

nih poslova Finske Erki Tuomiojom, pred-

sednikom parlamenta ove zemqe Erom Hei-

niloma i finskim ministrom unutra{wih

poslova Pevi Rezenenom. Na sastanku sa mi-

nistrom Rezenenom dogovoreno je da u sko-

rije vreme bude potpisan memorandum o po-

licijskoj saradwi izme|u srpske i finske

policije.

27. oktobra – 1. novembra - prvi pot-

predsednik-zamenik predsednika Vlade

i ministar unutra{wih poslova Ivica

Da~i} posetio je Sjediwene Ameri~ke

Dr`ave i susreo se sa predstavnicima

srpske dijaspore i ameri~kim zvani~ni-

cima. Na sastanku sa predstavnicima

na{e dijaspore koji `ive u Klivlendu,

definisane su oblasti u kojima Srbija

mo`e da pru`i ve}u pomo} od one koju je

pru`ala do sada. U Kolumbusu, ministar

Da~i} potpisao je Memorandum o razu-

mevawu izme|u {efova policija Ohaja i

MUP-a Srbije, koji podrazumeva sarad-

wu ne samo u borbi protiv kriminala i

svih drugih stvari koje su u nadle`nosti

policije, ve} pre svega i u razmeni isku-

stava, {kolovawu i obuci. U ^ikagu, mi-

nistar Da~i} razgovarao je sa direkto-

rom ameri~kog Federalnog istra`nog

biroa (FBI) za Ilionois Robertom

Grantom o saradwi u borbi protiv orga-

nizovanog kriminala i terorizma. Tom

prilikom dogovoren je nastavak zajed-

ni~kih obuka i instrukta`e za pripad-

nike srpskih bezbednosnih slu`bi.

Odr`an je sastanak i sa rukovodstvom

„Motorole” u ^ikagu.

11. novembra - u Policijskoj upravi u

Novom Sadu ministar unutra{wih poslo-

va Srbije otkrio je spomen-plo~u posve}e-

nu policajcima koji su izgubili svoj `ivot

od 1977. do 2011. godine, u znak po{tova-

wa, se}awa i zahvalnosti za sve {to su

u~inili za svoju zemqu i wene gra|ane oba-

vqaju}i te{ku, odgovornu, ali ~asnu profe-

siju. U posledwih nekoliko decenija u Po-

licijskoj upravi u Novom Sadu 25 policij-

skih slu`benika izgubilo je `ivot. Mini-

star Da~i} je naglasio da Republika Srbi-

ja i na{e ministarstvo treba da ~uvaju

uspomenu na policajce koje su izgubili ̀ i-

vot na radnom zadatku i da brinu o wiho-

vim porodicama. Prema wegovim re~ima,

najva`nije je da se wihova `rtva ne obe-

smisli. „To zna~i da nastavimo da se bori-

mo za bezbednost gra|ana, za stabilan jav-

ni red i mir, za Srbiju bez kriminala, za

slobodnu Srbiju“, istakao je ministar Da-

~i}. Ministar se sastao i sa porodicom

poginulog policajca Sini{e Hrweza, koji

je `ivot izgubio prilikom intervencije

zbog nasiqa u porodici u Starim Lednici-

ma. Od 2008. godine Hrwez je radio u Poli-

cijskoj ispostavi Petrovaradin, a kolege

}e ga pamtiti kao hrabrog, iskusnog i po-

`rtvovanog policajca, koji im je bio uzor,

izvanredan saradnik i prijateq.

Prisutnima su se obratili i zamenik

na~elnika Policijske uprave u Novom Sa-

du Stevan Krsti}, predsednik Sindikata

srpske policije Nenad Qubi{i}, kao i

glumac Srpskog narodnog pozori{ta Dra-

gan Koji}.

Spomen-plo~a postavqena je na inicija-

tivu Sindikata srpske policije, a wenom

otkrivawu prisustvovali su direktor po-

licije Milorad Veqovi}, kao i ~lanovi po-

rodica, prijateqi i kolege poginulih po-

licajaca, predstavnici politi~kog `ivo-

ta, lokalne samouprave i mnogobrojni no-

vinari.

4. novembra - na Drugoj ministarskoj

konferenciji Pra{kog procesa u Poq-

skoj, ministar Ivica Da~i} razgovarao

je o problemu la`nih azilanata sa {e-

fom Generalne direkcije za unutra{we

poslove Evropske komisije Stefanom

Manservisijem. Ministar Da~i} podse-

tio je da je Srbija jedina zemqa zapadnog

Balkana u kojoj je broj azilanata u prvoj

polovini 2011. godine u odnosu na pro-

{lu godinu smawen za 75 odsto i ocenio

da je pove}awe la`nih azilanata u drugoj

polovini ove godine pojava sezonskog

karaktera. Na konferenciji je usvojena

Strategija za pitawa migracione poli-

tike do 2016. godine.

3

12. novembra – prilikom obilaska Poli-

cijske uprave u Po`arevcu, ministar Ivi-

ca Da~i} odr`ao je sastanak sa rukovodio-

cima organizacionih jedinica ove uprave

i posetio policijske stanice Veliko Gra-

di{te, Golubac, Malo Crni}e, Saobra}ajnu

policijsku ispostavu Po`arevac, Policij-

sku ispostavu Po`arevac i Vatrogasni

dom, kao i Policijsko odeqewe Kostolac

gde su otvorene renovirane prostorije za

upravne poslove.

20. i 21. novembra - borave}i u dvodnevnoj

poseti Trebiwu, ministar unutra{wih po-

slova Srbije odao je po~ast svima koji su

dali `ivot za stvarawe Republike Srpske

i svim policajcima u Republici Srbiji ko-

ji su izgubili `ivot na svojim radnim zada-

cima. Jo{ jednom je apelovao na dr`avne

organe da se poboq{a status policije i da

se vodi ra~una o porodicama poginulih

pripadnika MUP-a.

22. novembra – direktori policija Srbije

i Hrvatske, Milorad Veqovi} i Oliver Gr-

bi}, potpisali su u Morovi}u Poslovnik o

radu zajedni~ke kontakt slu`be policije

dveju zemqa na grani~nom prelazu Bajakovo

– Batrovci, kojim je bli`e ure|en na~in

rada i me|usobni odnosi policijskih slu-

`benika zaposlenih u ovoj slu`bi.

22. novembra - delegacija „Save the childrenNorway“ i ministar unutra{wih poslova

Srbije potpisali su Memorandum o sarad-

wi.

23. i 24. novembra - ministar Da~i} sastao

se sa generalnim direktorom za spoqna i

vojnopoliti~ka pitawa Saveta EU Rober-

tom Kuperom, izvr{nim direktorom EU za

zapadni Balkan Miroslavom Laj~akom i

evropskim komesarom za pro{irewe [te-

fanom Fileom.

16. i 17. novembra – U okviru Salcbur-

{kog foruma u Bugarskoj, odr`ana je za-

jedni~ka radna sesija zemaqa Salcbur-

{kog foruma, Grupe prijateqa iz zapad-

nog Balkana i Moldavije i {esti sasta-

nak Komiteta ministara Konvencije o po-

licijskoj saradwi u jugoisto~noj Evropi.

Ministar Da~i} je rekao da je za uspe{no

re{ewe problema nastalih u primeni vi-

zne liberalizacije, kada je re~ o la`nim

azilanatima, neophodna dobra saradwa

izme|u zemaqa zapadnog Balkana i Evrop-

ske unije i istakao da se na zemqe zapad-

nog Balkana prebacuju problemi koje one

objektivno ne mogu re{iti same, kao {to

je pitawe azilanata i ilegalnih migrana-

ta. Prema wegovim re~ima, Konvencija o

policijskoj saradwi u jugoisto~noj Evro-

pi u proteklom periodu bila je okosnica

razvoja regionalne saradwe u oblasti

borbe protiv kriminala i sprovo|ewa

zakona na zapadnom Balkanu i jugoisto~-

noj Evropi.

18. novembra – u Beogradu je

odr`ana Me|unarodna mini-

starska konferencija sa ciqem

podizawa nivoa regionalne sa-

radwe u oblasti smawewa rizi-

ka od katastrofa, prevencije i

otklawawa posledica elemen-

tarnih nepogoda i izazvanih ka-

tastrofa, koje ugro`avaju bez-

bednost i prosperitet dr`ava

u regionu. Pored ministara i

{efova delegacija zemaqa jugo-

isto~ne Evrope i predstavnika

me|unarodnih organizacija Ja-

dransko-jonske inicijative,

prisustvovali su i stalni ko-

ordinator UN Vilijam Infante

i generalni sekretar Regional-

nog saveta za saradwu Hido Bi-

{~evi}. U okviru konferencije,

ministar Da~i} sastao se sa de-

legacijom Ruske Federacije ko-

ju je predvodio zamenik mini-

stra za vanredne situacije Pa-

vel Plat, i sa evropskim kome-

sarom za me|unarodnu saradwu,

humanitarnu pomo} i odgovor

na krize Kristalinom Georgie-

vom i posetio Operativni cen-

tar za grad Beograd Sektora za

vanredne situacije MUP-a Sr-

bije. Kristalina Georgieva po-

zvala je predstavnike Centra da

posete Brisel i uvere se kako

funkcioni{e tamo{wi sistem

civilne za{tite i istakla da

postoji niz mogu}nosti za sa-

radwu. Na sastanku sa delegaci-

jom Ruske Federacije bilo je

re~i i o srpsko-ruskom humani-

tarnom centru u Ni{u, koji

treba da pru`i humanitarnu po-

mo} i brz odgovor na vanredne

situacije na teritoriji Repu-

blike Srbije i drugih zemaqa u

regionu.

14. novembra - ministar Da~i} otvorio

je {altere za registraciju vozila i vo-

za~ke dozvole u zgradi Po{te na ^uka-

rici.

Me|unarodna saradwa

4

Mirovna misija na KipruN

a poziv Ujediwenih nacija, policijski

slu`benici Ministarstva unutra{wih

poslova Republike Srbije upu}eni su u misi-

ju Ujediwenih nacija na Kipru – UNFICYP.

Za sada, u misiju je, na godinu dana, upu}e-

na Leposava Markovi} iz @andarmerije. Ova

mlada i hrabra `ena otputovala je na Kipar

13. novembra.

Direktor policije Milorad Veqovi}, za-

menik {efa Kabineta ministra unutra{wih

poslova Vawa Vuki} i komandant @andarme-

rije general policije dr Bratislav Diki},

razgovarali su 10. novembra u Palati Srbi-

je sa Leposavom, po`elev{i joj uspeh u misi-

ji.

U misiji UN na Kipru nalazi se 68 polica-

jaca iz devet zemaqa i 45 pripadnika Vojske

Srbije, koji su nedavno upu}eni.

Trenutno policijski slu`benici Ministar-

stva unutra{wih poslova Republike Srbije

u~estvuju u misijama UN u Liberiji i na Hai-

tiju.

Patrole srpsko-bugarske grani~ne policijeN

a Drugom sektoru srpsko - bu-

garske granice, u zoni odgo-

vornosti Stanice grani~ne poli-

cije Gradina, 10. novembra po~ela

je sa radom me{ovita patrola srp-

sko-bugarske grani~ne policije.

Zajedni~ki rad je realizacija Spo-

razuma o policijskoj saradwi koji

su dve dr`ave potpisale u maju

pro{le godine. Do sada su se odr-

`avali zajedni~ki sastanci ovih

policija, a od ovog dana policajci

dve prijateqske dr`ave zajedno i

patroliraju granicom.

U narednom periodu bi}e pokri-

veno svih 365 kilometara zajed-

ni~ke granice. Ovakvim vidom

obezbe|ewa dr`avne granice

ostvari}e se ve}i stepen za{tite

zajedni~ke granice.

Direktori policija

Srbije i Hrvatske,

Milorad Veqovi} i

Oliver Grbi}, potpi-

sali su u Morovi}u Po-

slovnik o radu zajed-

ni~ke kontakt slu`be

policija dveju zemqa na

grani~nom prelazu Ba-

jakovo - Batrovci.

Zajedni~ka kontakt

slu`ba po~ela je sa

radom 22. juna 2011.

godine, a potpisanim

poslovnikom bli`e je

ure|en na~in rada i

me|usobni odnosi po-

licijskih slu`benika

zaposlenih u ovoj slu-

`bi.

„Ova saradwa je pri-

mer kako se predsta-

vqa dr`ava i radi svoj

posao”, istakao je di-

rektor Veqovi} i do-

dao da “ovo {to mi ra-

dimo danas ima isto-

rijski zna~aj i vreme

}e pokazati koliko }e

doprineti dobrobiti

oba naroda”.

Oliver Grbi} pohva-

lio je visok nivo sa-

radwe i naglasio da je

praksa pokazala da se

borba protiv organi-

zovanog kriminala ne

mo`e voditi samo unu-

tar granica jedne dr-

`ave.

U posledwih {est

meseci kroz Zajedni~-

ku slu`bu obra|eno je

85 zahteva. Koordina-

tori oba tima ka`u da

je saradwa profesio-

nalna, da se po zahte-

vim brzo postupa i da

je razmena podataka

doprinela podizawu

kvaliteta rada poli-

cijskih slu`benika.

• Na grani~nom

prelazu

Bajakovo –

Batrovci,

u Morovi}u,

direktori

policija Srbije

i Hrvatske,

Milorad Veqovi}

i Oliver Grbi},

potpisali

su Poslovnik

o radu zajedni~ke

kontakt slu`be

policija dveju

zemaqa.

Zajedni~ka kontakt slu`ba policija dveju zemaqa

5

Beogradska policija

Na`alost, svi dobri re-

zultati koje je beograd-

ska policija postigla u de-

setom mesecu 2011. godine

sigurno }e ostati u senci

ubistva policijskog slu-

`benika PS Palilula Slo-

bodana Cveti}a, koji je `i-

vot izgubio na du`nosti,

dok je poku{avao da spre~i

razbojni{tvo u banci na

Karaburmi. U oktobru je su-

kob dve grupe navija~a eska-

lirao i za posledicu imao

ubistvo dvadesetogodi-

{waka u Novom Beogradu.

Dvadeseti oktobar osta-

}e u lo{em se}awu svih po-

licajaca, jer je vi{estruki

povratnik u vr{ewu kri-

vi~nih dela Igor Kahvexi}

prilikom razbojni{tva u

banci pucao na policajce i

gra|ane, a pet dana kasnije,

usled zadobijenih povreda,

policajac Slobodan Cve-

ti} je preminuo. Kahvexi}

je, zajedno sa Borislavom

Deli}em, u{ao u banku, gde

su, prete}i i pucaju}i iz

pi{toqa, poku{ali da odu-

zmu novac. Kada su Cveti} i

wegov kolega, zajedno sa

klijentom banke, Gaji}em,

u{li u banku, Kahvexi} je u

wihovom pravcu ispalio

vi{e hitaca, koji su ih po-

godili. Cveti} je ostao da

le`i na podu, dok je Gaji} uz

pomo} pripadnika @andar-

merije, koji se tako|e nala-

zio u banci, uspeo da savla-

da Kahvexi}a i zadr`i ga do

dolaska poja~awa. Deli} je

uspeo da pobegne, ali je

ubrzo uhap{en u Novom Be-

ogradu. U Urgentnom centru

te{ke telesne povrede

opasne po `ivot konstato-

vane su kod Cveti}a, Fili-

povi}a i Gaji}a. Izvr{ilac

Kahvexi} zadobio je te{ke

telesne povrede.

Daqim radom ispektori

Uprave kriminalisti~ke

policije utvrdili su da su

ova dva izvr{ioca odgo-

vorna za jo{ ~etiri razboj-

ni{tva u banci i prodavni-

cama u glavnom gradu.

Dvadesetogodi{wak je

svojim `ivotom platio na-

stavak besmislenih sukoba

izme|u navija~kih grupa, ka-

da je na wega i jo{ jedno li-

ce, 22. oktobra na uglu Uli-

ce Narodnih heroja i Bule-

vara Zorana \in|i}a, iz

vozila pucalo nepoznato

lice.

Veliku pa`wu javnosti

privukao je napad na devojku

koja je nosila majicu sa nat-

pisom „LGBT“. Wenoj druga-

smese paracetamola i ko-

feina. Po~etkom meseca

realizovane su jo{ dve ak-

cije, od kojih jedna u Vaqe-

vu, kada su policijski slu-

`benici OBPOK UKP i PU

Vaqevo uhapsili tri lica

koja su krijum~arila drogu

iz Pri{tine i kod kojih je

prona|eno 1.620 grama ma-

rihuane. Drugu akciju spro-

veli su policijski slu`be-

nici PS Vra~ar, u saradwi

sa policijskim slu`beni-

cima PS Rakovica, IJ 92 i

SBPOK-om, li{ili su slo-

bode osam ~lanova krimi-

nalne grupe me|u kojima i

{estoricu Nik{i}ana. U

dva stana na Vra~aru i Ra-

kovici, prona|eno je oko

2,2 kilograma marihuane,

koju su osumwi~eni krijum-

~arili iz Crne Gore do Be-

ograda, gde su je preproda-

vali po ceni od 1.000 do

1.400 evra po kilogramu.

Drogu su skladi{tili u iz-

najmqenim stanovima na te-

ritoriji glavnog grada. Po-

~etkom tre}e nedeqe okto-

bra uhap{eno je lice, koje

je u dva stana u Rakovici i

na ^ukarici dr`alo labo-

ratorije za proizvodwu ma-

rihuane sa 27 saksija indij-

ske konopqe, a prona|eno je

i 3,3 kilograma upakovane

marihuane.

U oktobru je beogradska

policija u dva slu~aja li-

{ila slobode vlasnike pa-

sa protiv kojih su podnete

odgovaraju}e krivi~ne pri-

jave.

U vi{e navrata ~elni

qudi Ministarstva unutra-

{wih poslova tra`ili su

da se poo{tri kaznena po-

litika i da se izvr{ioci

te`ih krivi~nih dela stro-

`e ka`wavaju. Svi policij-

ski slu`benici svesni su

rizika koji nosi ovaj posao,

ali se i nadaju da }e apeli

biti uzeti u razmatrawe.

Miroslav Jankovi}

rici i woj je na ulici u

Starom gradu pri{ao ma-

loletnik sa jo{ dvoji-

com mladi}a, kome je

pozajmila telefon da

pozove taksi. Po{to

nije hteo da joj vrati

telefon, izvadio je

no` i poku{ao da je

ubode, a je ona {akom

uhvatila o{tricu no`a i

istrgla mu mobilni tele-

fon. U Urgentnom centru

konstatovana joj je te{ka

telesna povreda {ake. Pa-

trola PS Stari grad dove-

la je u slu`bene prostorije

maloletnika i wegove dru-

gove, a protiv wega je pod-

neta krivi~na prijava u re-

dovnom postupku za krivi~-

no delo te{ka telesna po-

vreda.

Policijski slu`benici

Uprave kriminalisti~ke

policije posebno su se is-

takli u dva slu~aja kada su

nedugo nakon izvr{enih

razbojni{tava uspeli da

li{e slobode po~inioce.

Po~etkom meseca uhap{en

je vi{estruki povratnik,

koji je na naro~ito beskru-

osobe, koje su na ^ukarici

vozilom prepre~ile put

radniku kwigovodstvene

agencije i prete}i mu pi-

{toqem sa suvoza~evog

sedi{ta oteli torbu sa

320.000 dinara. Kod

osumwi~enih je prona-

|en deo novca, oru`je i

preko 100 grama marihua-

ne. Policijski slu`benici

PS ^ukarica uhapsili su i

vi{estrukog povratnika

koji se tereti da je izvr-

{io preko 20 te{kih kra|a

iz ku}a i stanova.

Da je suzbijawe narkoma-

nije i presecawe krijum-

~arskih kanala kojim droga

dolazi do na{e zemqe jedan

od prioritetnih zadataka

ne samo PU za grad Beograd,

ve} i celokupnog Mini-

starstva unutra{wih po-

slova pokazuje i nekoliko

uspe{no realizovanih ak-

cija u oktobru. Na prvom

mestu je svakako akcija „Ge-

to“, ~iji je rezultat bilo

hap{ewe sedamnaesto~la-

ne kriminalne grupe i za-

plena preko 13 kilograma

heroina i 200 kilograma

Vi{estruki

usmrtio policajca

• Inspektori i

policajci u oktobru

uspe{no su realizovali

nekoliko akcija u ciqu

suzbijawa krijum~arewa

narkotika i zaplenili

ve}u koli~inu droge

i opreme za proizvodwu

opojnih sredstava.

Izdvaja se akcija „Geto“

sprovedena na podru~ju

glavnog grada i

Novog Pazara.

Po~etkom

meseca uhap{en

je vi{estruki povrat-

nik, koji je na naro~ito

beskrupulozan na~in

izvr{io razbojni{tvo

u zlatari u Ulici

Kneza Milo{a

pulozan na~in izvr{io

razbojni{tvo u zlatari u

Ulici Kneza Milo{a. On

se predstavio kao kupac i

kada je vlasnik zlatare iz-

vadio zlatni nakit, udario

ga je vi{e puta po glavi bej-

zbol palicom, oteo nakit i

pobegao. Nije stigao dale-

ko, jer su ga policijski slu-

`benici UKP-a ubrzo li-

{ili slobode. Vlasnik zla-

tare zadobio je vi{estruke

prelome vilice, jagodi~ne

i nosne kosti. Nekoliko da-

na kasnije policijski slu-

`benici UKP-a, u saradwi

sa policijskim slu`beni-

cima PS ^ukarica i IJ 92,

li{ili su slobode ~etiri

FOTO: Tanjug

Beogradska policija

6

• Najboqi

rezultati

postignuti na

rasvetqavawu

imovinskih

delikata i

delikata sa

elementima

nasiqa:

razbojni{tava,

kra|a, kao i na

suzbijawu

narkomanije.

• Odli~ni

me|uqudski

odnosi, kao i

saradwa sa

organima

lokalne

samouprave.

Beogradska op{tina

Palilula prostire

se na 446 km2

i zauzima

17,9% ukupne teritorije

na{e prestonice. Na te-

ritoriji ove op{tine,

nalaze se brojne zgrade

od dru{tvenog zna~aja –

Javno preduze}e PPT sa-

obra}aja „Srbija“, Ra-

dio-televizija Srbije,

zgrada Ministarstva

ekonomije i regionalnog

razvoja, veliki broj fa-

kulteta Beogradskog

univerziteta - Pravni,

Gra|evinski, Arhitek-

tonski, Rudarsko-geolo-

{ki, Tehnolo{ki, Bogo-

slovski fakultet, kao i

Pan~eva~ki most. Tako-

|e, tu su i mnogobrojni

kulturno-istorijski

spomenici i dobra – Cr-

kva Svetog Marka, Ruska

crkva, Spomen-park

„Oslobodioci Beogra-

Pomo}nik komandira Predrag Mladenovi}, komandir Goran Mijailovi}, i Stojadin Stamenkovi}

POLICIJSKA STANICA PALILULA

Entuzijazamu radu, dobri rezultati

da“, Jevrejsko grobqe,

kao i sportski objekti –

Dvorana Pionir, Omla-

dinski stadion, Pliva-

li{te „Ta{majdan“ i

stadion BSK, kao i {e-

tali{te „Ada Huja“. Ur-

bano gradsko podru~je

Palilule obuhvata teri-

toriju desne obale Duna-

va od Bulevara kraqa

Aleksandra do Bogoslo-

vije, kao i naseqa Kara-

burma, Vi{wica, Vi-

{wi~ka Bawa, a na de-

snoj obali Dunava nala-

ze se Slanci i Veliko

Selo. Na levoj obali Du-

nava nalazi se Bor~a i

veliki broj naseqa uz

frekventni Zrewanin-

ski put – Ov~a, Kote`,

Krwa~a, Besni Fok, Glo-

gowski Rit. Grani~i se

Iskusnipolicajac

Komandir Policijske

stanice Palilula glavni

policijski inspektor Go-

ran Mijailovi} radio je

sve policijske poslove,

kao policajac pozornik, u

operativi, auto-patroli,

de`urnoj slu`bi. Zavr{io

je Sredwu {kolu unutra-

{wih poslova u Sremskoj

Kamenici (23. klasa), a

potom je zavr{io Policij-

sku akademiju, 2. klasa.

„Po~eo sam kao poli-

cajac pozornik na ^uka-

rici. Posle toga, bio

sam pomo}nik komandi-

ra u PS Obrenovac, pa

zamenik komandira u PS

Barajevo, zamenik ko-

mandira u PS Palilula,

pa komandir“, ka`e Go-

ran Mijailovi} i dodaje

da je to razlog {to dobro

poznaje sve probleme sa

kojima se svakodnevno u

svom radu suo~avaju po-

licijski slu`benici.

7

sa beogradskim op{ti-

nama Stari grad, Vra-

~ar, Zvezdara i Grocka,

kao i sa op{tinama AP

Vojvodina - Pan~evo,

Opovo i Zrewanin, {to

govori o veli~ini teri-

torije.

Na Paliluli `ivi oko

300.000 stanovnika raz-

li~ite nacionalnosti i

veroispovesti – Hrvati,

Albanci, Goranci, Ma-

|ari, Slovaci, Rusini,

Nemci, Romi, Srbi...

„Iako su ~ak tre}ina

stanovnika gradske op-

{tine Palilula pripad-

nici drugih nacionalno-

sti, tokom posledwe dve

godine nije zabele`en

nijedan sukob na nacio-

nalnoj osnovi“, ka`e ko-

mandir Policijske sta-

nice Palilula Goran

Mijailovi}. Tako|e, do-

daje da u toku ove godi-

ne, nije bilo naru{ava-

wa javnog reda i mira u

ve}em obimu.

Policijska stanica

Palilula sastoji se iz

dve policijske isposta-

ve – Bor~a i Palilula.

Ove dve policijske is-

postave pokrivaju ukup-

no 14 bezbednosnih sek-

tora. PI Palilula po-

kriva devet sektora od

kojih je osam prve kate-

gorije, a PI Bor~a pet

bezbednosnih sektora.

Komandir Policijske

stanice Palilula Goran

Mijailovi} isti~e da je

zabele`en trend smawe-

wa izvr{ewa krivi~nih

dela, tako je u 2010. go-

dini 200 krivi~nih dela

razbojni{tava mawe ne-

go 2009. godine, a ukup-

no je 350 krivi~nih de-

la mawe i taj trend se

nastavqa.

„Razlog je {to smo

poja~ali preventivno

delovawe kroz prisu-

stvo policajaca na te-

renu, na mestima na ko-

jima se okupqaju lica

sklona izvr{ewu kri-

vi~nih dela i naru{ava-

wu javnog reda i mira,

kao i kontrolisawem

lica i vozila“, ka`e ko-

mandir Mijailovi}.

Prema wegovim re~i-

ma, u prvih deset meseci

~ak ~etiri puta proglasi-

la za najboqeg policajca

meseca – u januaru, febru-

aru, junu i septembru.

„U pitawu je vrhunski

policajac, ali osim we-

ga, mogu da ka`em da ima-

mo jo{ sjajnih profesi-

onalaca, mladih qudih

punih elana i `eqe da

daju pun doprinos bez-

bednosti gra|ana na

ovoj teritoriji, kao i

dobar sastav stare{i-

na“, pri~a Goran Mijai-

lovi}. Prema wegovim

re~ima, rezultati bi

bili boqi kada bi u sta-

nici bila popuwena

radna mesta sa jo{ 40

uniformisanih policij-

ove godine procenat ra-

svetqenih krivi~nih de-

la iznosi 57%, a u istom

periodu registrovano je

oko 3.000 krivi~nih dela.

„Najboqe rezultate

postigli smo na rasve-

tqavawu imovinskih de-

likata i delikata sa ele-

mentima nasiqa – raz-

bojni{tava, kra|a, a

bili smo veoma

uspe{ni i na su-

zbijawu narkoma-

nije. Ove godine,

zaplenili smo

oko ~etiri kilo-

grama opojnih

droga, uglavnom

heroina i kokai-

na“, navodi koman-

dir Mijailovi} i na-

gla{ava da su pripadni-

ci uniformisanog sa-

stava iz policijskih is-

postava Bor~a i Palilu-

la dali zna~ajan dopri-

nos rasvetqavawu kri-

vi~nih dela, {to samo-

stalno, {to u saradwi

sa Odsekom za suzbijawe

„Me|u zaposlenima

tako|e ima pripadnika

drugih nacionalnosti,

odli~no svi sara|ujemo,

dobre smo kolege i sa-

radnici. Stvarno smo

dobar kolektiv, kao ve-

lika porodica, tako `i-

vimo, tako sara|ujemo, a

to se odra`ava i na re-

zultate rada svih

nas. Negujemo at-

mosferu uzajamnog

po{tovawa, razu-

mevawa, prija-

teqstva, povere-

wa, saradwe i je-

dva ~ekamo da do-

|emo na posao“,

ka`e Goran i dodaje

da pripravnici upra-

vo iz tih razloga rado

dolaze na praksu u ovu

policijsku stanicu.

Komandir isti~e da je

policajca prve klase To-

dora Do{ena, zamenika

vo|e bezbednosnog sekto-

ra prve kategorije PS

Palilula, Skup{tina gra-

da Beograda ove godine

Policijska

stanica Palilula

sastoji se iz dve poli-

cijske ispostave – Bor~a

i Palilula. Ove dve poli-

cijske ispostave pokri-

vaju ukupno 14 bezbed-

nosnih sektora.

Pantovi} i {ef OZSK

Stojadin Stamenkovi},

posebno su ponosni na

odli~ne me|uqudske od-

nose u ovoj beogradskoj

policijskoj stanici i

smatraju da u tome le`i

kqu~ uspeha.

U prvih deset meseci

ove godine procenat

rasvetqenih

krivi~nih dela

iznosi 57%,

a u istom periodu

registrovano je oko

3.000 krivi~nih dela.

kriminaliteta PS Pa-

lilula.

Komandir Goran Mija-

ilovi} i wegovi sarad-

nici, komandir PI Pa-

lilula Ivan Kosti}, ko-

mandir PI Bor~a Marko

Beogradska policija

8

Ne}e biti zaboravqeni

Policijski slu`benici i svi zaposleni u Policij-

skoj stanici Palilula ne zaboravqaju svoje kolege ko-

ji su dali `ivot obavqaju}i svoju ~asnu i te{ku pro-

fesiju, kao i wihove porodice.

U znak se}awa na policajca Zorana Ani~i}a, koji

je 1998. godine izgubio `ivot obavqaju}i posebne

bezbednosne zadatke na Kosovu i Metohiji, ve} tradi-

cionalno odr`ava se memorijalni fudbalski turnir,

a u holu Policijske stanice nalazi se spomen-plo~a.

Na`alost, 20. oktobra ove godine te{ko je rawen po-

licajac PS Palilula Slobodan Cveti} nakon {to je, za-

jedno sa kolegom Miloradom Filipovi}em i gra|ani-

nom Bojanom Gaji}em, koji su tako|e tom prilikom te-

{ko povre|eni, poku{ao da spre~i razbojni{tvo u eks-

pozituri Komercijalne banke na Karaburmi. Od zado-

bijenih povreda Slobodan Cveti} preminuo je ~etiri

dana kasnije.

Policajac Slobodan Cveti} zavr{io je sredwu ma-

{insku {kolu i Kurs za policajce u Vu~itrnu, a u Mi-

nistarstvu unutra{wih poslova Republike Srbije ra-

dio je od 1994. godine. Ovaj iskusni policajac radio

je na pozorni~kom rejonu, bezbednosnom sektoru i au-

to-patroli. Zbog izuzetnih rezultata rada, truda i za-

lagawa, kao i zbog odnosa sa gra|anima, stare{ina-

ma i kolegama, vi{e puta je nagra|ivan i pohvaqivan.

„Ne}emo zaboraviti Slobodana, a wegova porodi-

ca, supruga Biqana koja je na{a koleginica i radi u

Policijskoj ispostavi Alibunar, kao i wihovo dvoje

dece, uvek }e mo}i da ra~unaju na na{u pomo} i po-

dr{ku“, nagla{avaju komandir Policijske stanice

Palilula Goran Mijailovi} i pomo}nik komandira

Policijske ispostave Palilula Predrag Mladenovi}.

Tako|e, isti~u da }e se kolege iz PS Palilula, kao i

Skup{tina grada Beograda, postarati da wegovoj deci

obezbede {to bezbri`nije detiwstvo i {kolovawe,

kao i da uvek budu svesni da nikada ne}e biti sami,

a wihov tata zaboravqen. „To je najmawe {to mo`emo

da u~inimo za ~asnog policajca kakav je bio Slobo-

dan Cveti}“, naglasili su Mijailovi} i Mladenovi}

i dodali da se policijski slu`benik Milorad Fili-

povi} uspe{no oporavqa posle zadobijenih povreda,

kao i da on tako|e zna da uvek mo`e da ra~una na wi-

hovu pomo} i podr{ku.

skih slu`benika, koliko

ih trenutno nedostaje,

mada je situacija, {to

se toga ti~e, boqa nego

{to je bila.

„Ove godine imali

smo nekoliko vrednih

donacija tako nam je Am-

basada Japana donirala

civilno putni~ko mo-

torno vozilo „merce-

des“, koje koriste

policajci u gra-

|anskom odelu.

Firma „Fri-

kom“ nam je do-

nirala moto-

cikl, koji je do-

prineo sveobu-

hvatnijem postu-

pawu zbog na~ina

na koji lica iz kri-

minogene sredine u

letwim mesecima vr{e

prodaju opojnih sredsta-

va“, isti~e Mijailovi}.

Tako|e, komandir PS

Palilula nagla{ava da

je saradwa sa organima

lokalne samouprave –

Gradskom op{tinom Pa-

lilula, izuzetna.

prostorije u MZ Bor~a i

opremila ih“, pri~a ko-

mandir Goran Mijailo-

vi}, {to je umnogome

olak{alo gra|anima da

izvade dokumenta. Doda-

je da je ova op{tina do-

nirala i novo civilno

vozilo „fiat punto“, as-

faltirala prilaz Poli-

cijskoj stanici Pali-

lula, kao i rasvetu

oko we i pro{ire-

we parking pro-

stora, kancelarij-

ski name{taj, vi-

deo-nadzor u pri-

tvorskim prosto-

rijama i drugo.

Odli~na saradwa

ogleda se i u tome

{to su za vreme naj-

ve}e gu`ve oko izrade

li~nih dokumenata,

Gradska op{tina Pali-

lula i Grad Beograd, na

osnovu sporazuma sa

MUP-om, dali na ispo-

mo} devet radnika lo-

kalne samouprave na go-

dinu dana.

S. K. i V. ].

Zabele`en

je trend smawewa

izvr{ewa krivi~nih de-

la, tako je u 2010. godini

200 krivi~nih dela razboj-

ni{tava mawe nego 2009.

godine, a ukupno je 350

krivi~nih dela mawe

i taj trend se

nastavqa.

U okviru PS

Palilula nalazi

se teretana,

velika sala za

ko{arku, odbojku

i mali fudbal,

kao i monitoring

centar, koji

pokriva podru~je

PI Palilula.

Ova op{tina je doni-

rala klimatizovanu

stra`arsku ku}icu na

ulazu u PS Palilula, kao

i rampu za invalide,

ulaznu rampu na daqin-

sko upravqawe, proziv-

no-redosledni sistem za

obavqawe upravnih po-

slova, sistem za video-

nadzor {kola sa moni-

toring centrom na pod-

ru~ju PI Palilula.

„Gradska op{tina Pa-

lilula ustupila nam je

9

Napadi na policiju u periodu od juna do novembra• Prema podacima koje na{ list redovno dobija od Uprave za analitiku Sektora za analitiku, telekomunikaci-

one i informacione tehnologije MUP-a, uprkos smawewu krivi~nih dela nad policijskim slu`benicima,

od juna do novembra, prilikom obavqawa slu`bene du`nosti tri policijska slu`benika izgubila su `ivot.

To ~ini gotovo tre}inu od ukupnog broja poginulih policajaca u proteklih skoro deset godina, s obzirom

na to da je u tom periodu prilikom obavqawa slu`bene du`nosti tragi~no nastradalo deset policajaca.

Sredinom jula, prili-

kom izvr{ewa na-

redbe Osnovnog suda u

Zrewaninu o pretresawu

stana i drugih prostori-

ja Gorana Petrovi}a, vi-

{estrukog izvr{ioca

te{kih krivi~nih dela,

policijski slu`benik

Aleksandar Rkman izgu-

bio je `ivot, a drugi -

Ivan Radin zadobio te-

{ke telesne povrede. Ka-

da su policijski slu`be-

nici otvorili vrata so-

be u kojoj se nalazio Pe-

trovi}, on je ispalio ne-

koliko hitaca u wihovom

pravcu.

U drugoj polovini ok-

tobra policijski slu-

`benik Slobodan Cve-

ti} izgubio je `ivot pri

poku{aju da spre~i raz-

bojni{tvo u ekspozituri

banke u beogradskom na-

sequ Karaburma, od

strane vi{estrukih po-

vratnika u vr{ewu kri-

vi~nih dela, dok je poli-

cijski slu`benik Sini-

{a Hrwez prilikom in-

tervencije zbog nasiqa u

porodici u Starim Le-

dincima kod Novog Sada,

izgubio `ivot, kada je

izvr{ilac aktivirao

ru~nu bombu.

Od po~etka juna do

kraja oktobra izvr{ena

su 723 krivi~na dela nad

policajcima prilikom

obavqawa slu`bene du-

`nosti ili oko deset od-

sto mawe u odnosu na

isti period prethodne

godine. Vi{e od ~etvrti-

ne krivi~nih dela izvr-

{eno je u Beogradu, devet

odsto u Novom Sadu, pet

u [apcu, a na podru~ju

ostalih policijskih

uprava ispod pet odsto.

Do evidentnijeg smawe-

wa do{lo je na podru~ju

policijskih uprava u

Kragujevcu, Novom Paza-

ru i Jagodini, a zna~ajni-

je pove}awe registrova-

no je u Smederevu, ^a~ku

i Prokupqu.

Septembar se izdvaja

po najve}em broju kri-

vi~nih dela. Evidentira-

no je i ozbiqnije pove-

}awe u odnosu na isti

mesec prethodne godine.

Do pove}awa je do{lo i

tokom juna, dok je u julu i

avgustu izvr{eno znat-

no mawe krivi~nih dela

nad policijskim slu`be-

nicima. Drasti~no sma-

wewe krivi~nih dela za-

bele`eno je u oktobru,

posebno kada su u pita-

wu napadi na policajce,

ali i dela sa najte`im

posledicama.

Dve tre}ine navede-

nih krivi~nih dela ~ini

ometawe ovla{}enog

slu`benog lica u oba-

vqawu poslova bezbed-

nosti ili odr`avawa

javnog reda. Oko 20 od-

sto izvr{eno je na pod-

ru~ju PU za grad Beograd

{to je za posledicu ima-

lo 41 povre|enog poli-

cajca. Evidentirano je i

oko deset odsto krivi~-

nih dela spre~avawa

slu`benog lica u vr{e-

wu slu`bene radwe, a

tre}inu ~ine napadi na

slu`beno lice u vr{e-

wu slu`bene du`nosti,

usled kojih je {est poli-

cijskih slu`benika za-

dobilo te{ke, a 86 lake

telesne povrede. Preko

40 odsto napada na poli-

cijske slu`benike u vr-

{ewu slu`bene du`no-

sti izvr{eno je na pod-

ru~ju PU za grad Beograd,

a znatno pove}awe u od-

nosu na isti period

prethodne godine regi-

strovano je na podru~ju

policijskih uprava u Ni-

{u i Kru{evcu. Prili-

kom napada, pored fi-

zi~ke snage kori{}eno

je vatreno oru`je, no`e-

vi i ostali o{tri pred-

meti, a u 13 slu~ajeva na-

pada~i su na policajce

naleteli vozilom. Ka-

rakteristi~no je da je

me|u izvr{iocima ovih

krivi~nih dela sve vi{e

vi{estrukih povratnika

u vr{ewu te`ih krivi~-

nih dela.

U avgustu je izvr{eno

Najvi{e krivi~nih de-

la izvr{eno je prilikom

uspostavqawa naru{e-

nog javnog reda, ali za 15

odsto mawe u odnosu na

isti period prethodne

godine. Mawe je krivi~-

nih dela i prilikom kon-

trole i regulisawa sao-

bra}aja, kao i provere

identiteta i dovo|ewa.

Od posledica ometa-

wa, spre~avawa i napada

prilikom vr{ewa slu-

`bene du`nosti, tri po-

licijska slu`benika iz-

gubila su `ivot, ~etrna-

est je zadobilo te{ke, a

168 lake telesne povre-

de. Me|u povre|enim po-

licajcima najvi{e je

krivi~no delo u~estvo-

vawe u grupi koja spre~i

slu`beno lice u vr{ewu

slu`bene radwe, prili-

kom uspostavqawa javnog

reda u ugostiteqskom ob-

jektu kod [apca. Dva po-

licajca zadobila su te-

{ke telesne povrede, ka-

da se grupi od nekoliko

lica koje je ga|alo fla-

{ama i drugim predmeti-

ma policajce, pridru`i-

la i grupa koja je stajala

ispred objekta.

pripadnika policije op-

{te nadle`nosti i sao-

bra}ajne policije.

Vi{e od tre}ine po-

licijskih slu`benika

povre|eno je prilikom

postupawa na ulici, ~e-

tvrtina u ugostiteqskim

objektima, oko 15 u stam-

benim objektima, a oko

pet odsto u slu`benim

prostorijama. Ovaj peri-

od bele`i smawen broj

povre|enih policajaca

koji obezbe|uju sportske

Aktuelno

• Sektor finansija, qudskih resursa i zajedni~kih poslova Ministarstva

unutra{wih poslova Republike Srbije u julu ove godine dobio je {efa

Biroa pomo}nika ministra - na~elnika, Nikolu Bo`inovi}a.

Nikola Bo`inovi}, {ef Biroa

pomo}nika ministra - na~elnika

Sektora finansija, qudskih resursa

i zajedni~kih poslova MUP-a

Republike Srbije

NIKOLA BO@INOVI] ro|en je 1967. godine u Zemu-

nu, gde je zavr{io Zemunsku gimnaziju. Diplomirao je

na Fakultetu politi~kih nauka u Beogradu, a od kraja

osamdesetih do dolaska u MUP Srbije, radio je kao

novinar i urednik u mnogobrojnim presti-

`nim radio i TV stanicama, dnevnim

listovima i kao menaxer za odnose s

javno{}u Beogradske Arene. Na funk-

ciji {efa Biroa pomo}nika ministra

unutra{wih poslova - na~elnika Sek-

tora nalazi se od jula 2011. godine.

Kakvi su Va{i prvi uti-sci?

- Jo{ uvek sam u fazi

upoznavawa s mnogim

strukturama rada ove og-

romne „ma{inerije“ i we-

nim slo`enim sistemom.

Na samom po~etku bilo mi

je jasno da je MUP, kao naj-

ve}e ministarstvo u Vladi

Republike Srbije, izuzet-

no slo`en sistem u kojem

svi poslovi zahtevaju veli-

ku odgovornost, energiju i

efikasnost. Ne potcewuju-

}i ostala ministarstva,

svega materijalnim, koji su

direktna posledica eko-

nomske krize, koja nije zao-

bi{la ni na{u zemqu. Sek-

tor }e ulo`iti jo{ vi{e

napora da se obezbede do-

datna, neophodna sredstva

iz fondova EU, jer je sve

tro{kove nemogu}e „po-

kriti“ novcem iz buxeta. U

okviru svojih nadle`nosti

Sektor radi izuzetno do-

bro, profesionalno i

stru~no, mada je, kao i u

svakoj sferi bilo kog po-

sla ili `ivota, uvek mogu-

}e postupati kvalitetnije

i efikasnije.

S obzirom na to da jeova pozicija novina uSektoru, da li }ete uve-sti jo{ neke novine u we-govom radu?

- Naravno. Ono na ~emu

uveliko radim jeste, koli-

ko je to u mojoj nadle`no-

sti, promena imixa Sekto-

ra finansija, qudskih re-

sursa i zajedni~kih poslo-

va i wegovo podizawe na

mnogo vi{i nivo, jer sma-

tram da Sektor u ranijem

periodu nije imao tret-

man kakav zaslu`uje. Pre-

vashodno mislim na obim-

niju i kvalitetniju zastu-

pqenost u medijima i pro-

menu slike Sektora u o~i-

ma gra|ana Srbije, ali i

me|u samim zaposlenima u

Ministarstvu. Od mene se

o~ekuje i da intenziviram

saradwu sa svim linijama

rada u Sektoru, kako bi na

taj na~in funkcionisali i

sa ostalim organizacio-

nim jedinicama Mini-

starstva jo{ efikasnije i

kvalitetnije.

Sektor }e uskoro pro-

meniti i kompletirati

prezentaciju na sajtu MUP-

a, gde }e i zaposleni u Mi-

nistarstvu i gra|ani Sr-

bije u svakom trenutku mo-

}i da vide {ta sve Sektor

radi. Mi smo takozvani lo-

gisti~ki deo Ministar-

stva, a to je karika bez koje

se ne mo`e.

Kakav je kvalitet kadro-

va koji rade u Sektoru?

Iako je Sektor logi-

sti~ka podr{ka MUP-a,

ima ogroman doprinos u

funkcionisawu celokup-

nog wegovog sistema. U

Sektoru rade izuzetni

profesionalci, mnogi sa

dugogodi{wim sta`om.

Posedujemo ogromnu ener-

giju, kvalitetne kadrove,

savremene nastavne cen-

tre za budu}e policajce ko-

je obu~avamo i verujem da je

imix policije Srbije u

o~ima gra|ana sada mnogo

druga~iji nego ranije. U po-

zitivnom smislu, naravno.

Da li imate neku porukuza policijske slu`benikei sve zaposlene u Mini-starstvu?

Shvatam da su odre|eni

zahtevi zaposlenih u MUP-

u zaista opravdani i da po-

stoje pripadnici policije

koji su nezadovoqni uslo-

vima rada, materijalnim

polo`ajem, nere{enim

stambenim pitawima. @e-

lim da naglasim da Sektor

finansija, qudskih resur-

sa i zajedni~kih poslova,

Ministarstvo unutra-

{wih poslova u celini,

ula`e napore da se ta situ-

acija {to efikasnije i u

{to kra}em roku re{i. Ne-

mogu}e je preko no}i u~i-

niti da svi budu zadovoq-

ni i da svima bude onako

kako bi `eleli, ali iskre-

no verujem da }e se u peri-

odu koji je pred nama jo{

mnogo toga promeniti na

boqe.

MUP ima posebnu ulogu u

dr`avi, jer brine o bez-

bednosti gra|ana, wihovoj

li~noj i imovinskoj sigur-

nosti. Sektor finansija,

qudskih resursa i zajed-

ni~kih poslova u okviru

Ministarstva ima posebnu

ulogu, jer je wegova du-

`nost i obaveza da obezbe-

di ne samo materijalne,

ve} i mnoge druge uslove za

{to efikasnije i kvali-

tetnije funkcionisawe

pripadnika policije.

U {ta treba ulo`itinapore da bi ovaj sektorjo{ boqe funkcionisao?

- Ovaj sektor je izuzetno

efikasan, konkretan i eks-

peditivan, iako se svako-

dnevno susre}e s mnogo-

brojnim problemima, pre

10

Intervju

11

Vatrogasne i spa-

sila~ke jedinice

obele`avaju 7. no-

vembar kao Dan Slu-

`be, jer na taj datum,

davne 1834. godine,

ministar unutra-

{wih poslova \or-

|e Proti}, po nalo-

gu kneza Milo{a

Obrenovi}a, sa~i-

nio „Uredbu o ga{e-

wu po`ara“, koja je osno-

va za razvoj pravne regu-

lative u ovoj oblasti.

Od ustanka 1804. godi-

ne i stvarawa dr`ave, sve

slu`be koje su formirane

bavile su se samo eviden-

cijom po`ara, bez ikakve

primene preventive.

Smatra se da su upravo

odsustvo propisa o pre-

venciji i gradwa s neade-

kvatnim materijalima i

primitivnim lo`i{ti-

ma, bili uzrok po`ara sa

velikim posledicama.

U no}i izme|u 6. i 7.

novembra 1834. godine u

Kragujevcu, tada{woj

prestonici Kne`evine

Srbije, dogodio se veliki

po`ar, u kojem je izgore-

lo 11 du}ana. To je bio po-

vod da knez Milo{ nare-

di \or|u Proti}u, pope-

~itequ vnutrenih dela,

izradu akta kojim bi se u

Srbiji regulisalo pita-

sno-spasila~kih jedi-

nica na humanim i te-

{kim zadacima poka-

zali divqewa dostoj-

ne primere zalagawa i

qudsku solidarnost,

spasavaju}i `ivote i

imovinu sugra|ana i

opravdali wihovo po-

verewe.

Kako se posebna pa-

`wa posve}uje eduka-

ciji dece, u saradwi sa

osnovnim i pred{kol-

skim ustanovama, povo-

dom Dana vatrogasnih i

spasila~kih jedinica, or-

ganizovano je takmi~ewe

u izradi likovnih radova

na temu “Moj vatrogasac-

spasilac“, a najboqi ra-

dovi su nagra|eni.

we ga{ewa po`ara i pre-

ventivne za{tite od po-

`ara.

Srce Sektora ~ine

pripadnici operativnih

vatrogasno-spasila~kih

jedinica. U svakom mo-

mentu wih 3.000 spremno

je da pru`i svoj maksi-

mum u za{titi i spasava-

wu gra|ana Srbije. Razli-

~ite nesre}e - po`ari,

poplave, zemqotresi,

klizi{ta, hemijski akci-

denti – mogu se dogoditi

bilo gde i bez upozore-

wa. Zato je prioritet

Sektora visoka profesi-

onalnost i mogu}nost

blagovremenog reagova-

wa. Veliki trud ula`e se

u poboq{awe organiza-

cije, ja~awe qudskih ka-

paciteta i snabdevawe

opremom u ciqu podiza-

wa bezbednosti i smawe-

wa broja `rtava i mate-

rijalne {tete.

Vatrogasne i spasila~-

ke jedinice anga`ovane

su u svim vanrednim doga-

|ajima na teritoriji Sr-

bije. U okviru svojih re-

dovnih aktivnosti vatro-

gasci-spasioci obezbe-

|uju javne skupove, ali i

edukuju gra|ane i decu.

Formirani su i regio-

nalni specijalisti~ki

timovi za spasavawe u

slu~aju zemqotresa, po-

plava, saobra}ajnih ne-

sre}a i za spasavawe u

slu~aju tehni~ko-tehno-

lo{kih i udesa sa opa-

snim materijama.

Tokom ove godine, pri-

padnici Sektora bili su

anga`ovani na preko 32

hiqada intervencija, to-

kom kojih su spasili

preko 770 gra|ana. Sve

to svedo~i da su pri-

padnici vatroga-

Aktuelno• Dan Slu`be,vatrogasne i

spasila~ke jediniceSektora za vanrednesituacije obele`ile

su brojnimsve~anostima i

pokaznim ve`bama,kao i edukacijom dece

u 116 osnovnih ipred{kolskih

ustanova. U nekolikogradova bile su

odr`ane javne pokazneve`be u kojima je

simulirano ga{ewepo`ara i spasavaweugro`enih iz visokih

objekata.

Vatrogasne i

spasila~ke jedi-

nice anga`ova-

ne su u svim

vanrednim doga-

|ajima na teri-

toriji Srbije.

Dan vatrogasno-spasila~kih jedinica

Nagra|eni vatrogasci-spasiociPovodom Dana vatrogasnih i spasila~kih jedinica, ministar unutra{wih poslova Ivica

Da~i} vanredno je unapredio u vi{e zvawe 27 vatrogasaca-spasilaca, dok je pet najboqih uSrbiji dobilo plakete za izuzetno zalagawe, upornost u radu i profesionalan odnos premakolegama.

Plakete su dobili Zoran Bogdanovi} iz Kraqeva, Jugoslav Mladenovi} iz Beograda, Sla-vi{a Gaji} iz Kru{evca, Nikola Radivojevi} iz Prijepoqa i Kristijan Merti} iz Bora.

Aktuelno

Ronila~ki centar J

edina jedinica u Sr-

biji specijalizovana

za sve vrste akcija pod

vodom je Ronila~ki cen-

tar @andarmerije Mi-

nistarstva unutra-

{wih poslova Srbije.

Ova mala jedinica oba-

vqa specifi~ne poslo-

ve. Hap{ewe krimina-

laca na vodi, potraga i

va|ewe utopqenika,

pronala`ewe odba~e-

nih predmeta kojima je

izvr{eno neko krivi~-

no delo, kontradiver-

zioni pregled objekata

na vodi, obezbe|ewe i

VIP obezbe|ewe na vo-

di, samo su neki od po-

slova za koje su zadu`e-

ni pripadnici ovog ro-

nila~kog centra. ^la-

novi ove jedinice

spremni su u svakom

trenutku za pokret i

odlazak na najte`e in-

tervencije {irom Sr-

bije.

Centar ~ini Roni-

la~ki vod sa tri tima –

prvi i drugi ronila~ki

tim i tre}i nauti~ki

tim. Prvi tim je roni-

la~ko-interventni i

anga`uje se za najopa-

snije akcije hap{ewa,

pratwu opasnih tereta,

kontradiverzioni pre-

gled objekata i drugo,

dok drugi tim obavqa

tragawe za telima uto-

pqenika i predmetima

kojima je izvr{eno kri-

vi~no delo, kao i za

wihovo va|ewe. Tre}i

tim zadu`en je za pru-

`awe podr{ke prva dva

tima.

Svoj rad organizuju na

osnovu procedura iz

uputstava za obavqawe

ronila~kih i nauti~kih

aktivnosti u Ronila~-

kom centru @andarme-

rije. Ono po ~emu je ovaj

Ronila~ki centar ~ini Ronila~ki vod

sa tri tima – prvi i drugi ronila~ki

tim i tre}i nauti~ki tim.

12

centar tako|e prepozna-

tqiv je prijateqska at-

mosfera, jer se ovde do-

lazi po sopstvenoj `e-

qi, a najbitnije je da se

novi ~lan uklopi u tim.

Posle tri do ~etiri go-

dine rada u @andarme-

riji, kandidat dolazi

iskqu~ivo po sopstvenoj

`eqi u Centar, gde je go-

dinu dana na probi i

prolazi obuke. Prema

re~ima rukovodioca

Centra Aleksandra Ki-

ko{a, de{ava se da je ne-

ko fenomenalan roni-

lac, ali da nije timski

radnik, {to predstavqa

veliki problem.

„U Centru sve mora

da funkcioni{e kao

sat, jer u ovom poslu

mnogo zavisimo jedni

od drugih“, ka`e Kiko{,

nagla{avaju}i da kandi-

dati moraju da ispuwa-

vaju najstro`e

medicinske i

p s i h o l o { k e

k r i t e r i j u m e .

Svakih godinu

dana ronioci

idu na detaqan

kontrolni le-

karski pregled.

Najmla|i roni-

lac u Centru je

1984, a najstariji

1965. godi{te.

Tim ~ine mu{karci,

a jedini razlog za to je

{to ne postoji intere-

sovawe `ena za ovakvu

vrstu rada. U posled-

wih nekoliko godina

primqen je samo jedan

zahtev da `ena bude ro-

nilac.

Na terenu su uslovi

~esto toliko lo{i da

roniocima oprema ne

mo`e dovoqno da pomog-

ne. Uglavnom je to slu~aj

sa rowewem u rekama,

gde su jake struje, puno je

grawa, a i vidqivost je

lo{a. Uspeh akcije zavi-

si od strpqewa i spo-

sobnosti ronioca.

Bez obzira na speci-

fi~nost posla i rizik,

ronioci Centra su do

sada akcije zavr{avali

uspe{no. Uspeh akcije

zavisi ne samo od spo-

sobnosti ronioca, nego

i od pravovremene i

ta~ne informacije o

stawu na terenu.

13

• Ronila~ki tim @andarmerije jedini je tim u zemqispecijalizovan za sve akcije pod vodom. ^lanovi ovejedinice u svakom trenutku spremni su za pokret. Bez obzira na specifi~nost posla i rizik, ronioci Centra su do sada akcije zavr{avali uspe{no.

Pripadnici Roni-

la~kog centra @andar-

merije imaju dobru sa-

radwu sa roniocima

drugih zemaqa. Na pri-

mer, sa roniocima iz

SJP iz Republike Srp-

ske imali su zajedni~ku

obuku u septembru ove

godine u Be~i}ima, u

Crnoj Gori.

U oktobru ove godine,

delegacija Odeqewa za

specijalne podvodne ak-

tivnosti policije ^e-

{ke boravila je u pose-

ti na{em centru. Pose-

ta je organizovana na

inicijativu predstav-

nika ̂ e{ke, a ciq je bio

da zajedni~ki sagledamo

mogu}nosti za saradwu

ronila~kih timova, pre

svega kada je zajedni~ka

obuka i razmena isku-

stava u pitawu.

U Centar

se dolazi

iskqu~ivo po

sopstvenoj `eqi,

a najbitnije je

da se novi ~lan

uklopi u tim.

Obuke

14

Na seminaru „Borba

protiv terorizma“ u

organizaciji MUP-a Re-

publike Srbije – Speci-

jalne antiteroristi~ke

jedinice i Federalnog

istra`nog biroa (FBI)

SAD, u oktobru, u~estvo-

vala su 42 pripadnika

specijalnih jedinica po-

licije i Vojske Srbije.

U~e{}e su uzele 22 spe-

cijalne jedinice iz Alba-

nije, Australije, Bugar-

ske, Hrvatske, Gr~ke, Ma-

|arske, Italije, Makedo-

nije, Republike Srpske,

Rumunije, Slovenije, Sr-

bije, SAD i po dve jedini-

ce iz Bosne i Hercegovi-

ne i Crne Gore.

Prvi put prisustvova-

li su predstavnici spe-

cijalne jedinice RENEA

policije Albanije i Pro-

tivteroristi~kog centra

Ma|arske, a po drugi put

predstavnici specijal-

nih jedinica Federalne

policije Australije, spe-

cijalne jedinice NOCS

policije Italije i SIAS

jedinice iz Rumunije. Iz

MUP-a Srbije seminar su

poha|ali predstavnici

@andarmerije, Protivte-

roristi~ke jedinice, Od-

seka za li{ewa slobode i

privo|ewa UKP, kao i do-

ma}ina seminara iz SAJ-

a. Vojsku Srbije predsta-

vqali su pripadnici

Protivteroristi~kog ba-

taqona „Sokolovi“ iz sa-

stava Specijalne brigade

tifikat ove kompanije za

obu~avawe drugih lica u

upotrebi ovog ure|aja. Na

poligonu je izvr{ena i

prakti~na demonstracija

upotrebe i delovawa

elektro{okera, a dobro-

voqci za demonstrirawe

upotrebe bili su iz redo-

va u~esnika seminara.

Svi u~esnici seminara

su pored diploma o zavr-

{enoj obuci na seminaru,

dobili i diplome o pri-

sustvovu prezentaciji i

prakti~noj obuci upotre-

be elektro{okera.

Zavr{nog dana semina-

ra, u bazi SAJ-a, izvedena

je pokazna ve`ba kojoj su

prisustvovali direktor

policije Milorad Veqo-

vi} sa saradnicima, pred-

stavnici stranih ambasa-

da, policijski ata{ei ze-

maqa u~esnika, predstav-

nici organizacionih je-

dinica MUP-a, Vojske Sr-

bije i drugi gosti.

„Jedino zajedni~kim

naporima i ~vrstom me-

|usobnom saradwom mo-

`emo efikasno da se su-

protstavimo opasnosti-

ma koje predstavqaju or-

ganizovani kriminal i

terorizam. Upravo zbog

toga je i radni naziv ovo-

godi{weg seminara Za-jedno smo ja~i“, rekao je

direktor policije.

Dragan Xami}

i Bataqona vojne polici-

je specijalne namene „Ko-

bre“.

Nastavu i ve`be izvo-

dila su dvojica iskusnih

instruktora FBI HRT -

Rajan [ort i Rodni Dra-

per, uz pomo} stare{ina

SAJ-a, a pomo} u organi-

zaciji seminara i ovog

puta dali su predstavni-

ci programa ICITAP

Ministarstva pravde

SAD, koji rade pri Amba-

sadi SAD u Beogradu.

Seminar je bio osmi-

{qen u vidu interaktivne

radionice u kojoj su pred-

stavnici jedinica anali-

zirali akcije i interven-

cije (hap{ewe opasnih i

naoru`anih kriminalnih

i teroristi~kih grupa ili

re{avawe tala~kih situa-

cija) i tako upoznavali

ostale u~esnike sa svojim

iskustvima.

Prezentaciju dve akci-

je imali su i instruktori

iz FBI HRT, koji su na

ovim primerima pokaza-

li kompletan postupak

prilikom planirawa,

pripreme, izvo|ewa ak-

cije i analize nakon we-

nog zavr{etka.

Instruktori su dr`a-

li predavawa na temu tak-

tike „bliske borbe u za-

tvorenom prostoru“, po-

stavke, rada i kretawa

upadnog tima prilikom

intervencija u objektima

sa {irokim i duga~kim

hodnicima, organizacije

i rada Takti~kog opera-

tivnog centra na mestu

krizne situacije, stan-

dardne operativne pro-

cedure (SOP) za pripre-

mu, planirawe i izvo|e-

we zadatka, kao i sadr`a-

ja dokumenata koji se iz-

ra|uju za svaku fazu po-

sebno. Osim rada u u~io-

nici, na streli{tu je

uve`bavano takti~ko ga-

|awe iz pi{toqa i auto-

mata bojevom municijom,

u mete na razli~itim da-

qinama uz normirano

vreme, promenu stava za

ga|awe i brzu promenu

okvira za municiju na

oru`ju.

Prezentaciju je odr-

`ao i Mi{el Mas iz

Francuske, master in-

struktor ameri~ke kom-

panije „Tejzer“, na temu

upotrebe elektro{okera

za privremeno onesposo-

bqavawe lica, kao i pri-

padnik SAJ-a Sa{a \or-

|evi}, koji poseduje ser-

• U bazi Specijalne antiteroristi~ke jedinice u centru

za obuku „13. maj“ u Batajnici okupili su sepredstavnici

specijalnih jedinica policije zemaqa u regionu na ~etvrtom

me|unarodnom seminaru „Borba protiv terorizma“.

Nastavu

i ve`be

izvodila su

dvojica iskusnih

instruktora

FBI HRT -

Rajan [ort

i Rodni Draper,

uz pomo}

stare{ina SAJ-a

Priliku da ~uju prakti~na iskustva ko-

lega iz ministarstava unutra{wih

poslova Hrvatske i Slovenije imali su

predstavnici svih organizacionih jedini-

ca Sektora finansija, qudskih resursa i

zajedni~kih poslova.

„Ova tema ima posebnu va`nost za na{

sektor koji }e naro~ito biti ukqu~en u

kori{}ewe predpristupnih fondova, po-

gotovo kada Srbija dobije status zemqe

kandidata“, rekao je pomo}nik ministra i

na~elnik Sektora @eqko Koji}. Pored te-

ma koje su se bavile prakti~nim i usko-

stru~nim pitawima o pravilima EU

za ugovorne postupke i procedure

nabavki, najvi{e interesovawa me-

|u prisutnima izazvala je prezen-

tacija o iskustvu MUP-a Hrvatske u

procesu integracija na~elnika

Uprave za EU integracije Sandra

Bo{waka. Prema wegovim re~ima,

prakti~na znawa Hrvatske koja je

ve} na pragu ulaska u Evropsku uni-

ju, mogu biti zna~ajna za Srbiju jer

se, kako je naglasio „sistem decentralizo-

vanog upravqawa uveliko sprovodi i Sr-

bija mo`e iskoristiti to iskustvo kako

bi se jo{ boqe pripremila za uvo|ewe de-

centralizovanog sistema i time privukla

jo{ ve}u koli~inu sredstava iz EU fondo-

va“.

U prethodne ~etiri godine MUP Srbije

uspeo je da privu~e donacije u vrednosti

od vi{e od 50 miliona evra, najve}im de-

lom iz EU fondova, ali i drugih velikih

donatora o ~emu je detaqnije govorio na-

~elnik Odeqewa za upravqawe projektima

finansiranim iz fondova EU Igor Peri}.

„Za program „IPA 2012“, MUP je podneo

sedam predloga projekata od kojih su ~eti-

ri prihva}ena i za wihovu realizaciju

obezbe|ena su zna~ajna sredstva“, obja-

snio je Peri} i dodao da, u vreme rastu}e

globalne finansijske krize, sposobnost

Ministarstva da obezbedi dodatna sred-

stva finansirawa iz donacija i

predpristupnih fondova mo`e pred-

stavqati kqu~ni pokreta~ za wegovu

modernizaciju i daqi proces refor-

mi.

Seminar u E~koj zajedni~ki su pri-

premili i realizovali Jedinica za

upravqawe fondovima EU MUP i Je-

dinice za strate{ki razvoj Odeqe-

wa za sprovo|ewe zakona Misije

OEBS u Srbiji.

Obuke

15

Upravqawe projektima finansiranim iz fondova EUU

organizaciji Odeqe-

wa za upravqawe pro-

jektima finansiranim iz

fondova Evropske unije,

u novembru na Go~u, odr-

`an je seminar „Upravqa-

we projektima finansi-

ranim iz fondova EU“.

Ciq je bio unapre|ewe

saradwe i komunikacije

izme|u organizacionih

jedinica Ministarstva,

kako bi se postigla ve}a

efektivnost u programi-

rawu, sprovo|ewu i kon-

troli projekata.

Otvarawu seminara

prisustvovali su pomo}-

nici ministra, na~elnik

Sektora finansija, qud-

skih resursa i zajedni~-

kih poslova MUP-a Repu-

blike Srbije @eqko Ko-

ji} i na~elnik Sektora za

analitiku, telekomunika-

cije i informacione teh-

nologije Slobodan Ne-

deqkovi}.

„Od formirawa Ode-

qewa za upravqawe pro-

jektima finansiranim iz

fondova EU u~iwen je zna-

~ajan korak napred u smi-

slu pove}awa efikasno-

sti i efektivnosti, od

je zakqu~eno na semina-

ru, ogleda se u dobroj sa-

radwi sa organizacio-

nim jedinicama MUP-a i

drugim dr`avnim organi-

ma, organizacijama i in-

stitucijama iz delokruga

rada. Od u~esnika se

o~ekuje da doprinesu

formulisawu predloga

projekata, koji }e biti

prezentovani na dona-

torskom sastanku 15. de-

cembra ove godine. Tako-

|e, neophodno je da zapo-

sleni u organizacionim

jedinicama MUP-a aktiv-

no sara|uju u programi-

rawu „IPA 2013”, kada

}e prioritetne oblasti

biti rad policije u za-

jednici, borba protiv

korupcije, ja~awe foren-

zi~kih kapaciteta i pro-

jekti u vezi sa obezbe|e-

wem dr`avne granice.

Na seminaru je defi-

nisana uloga i odgovor-

nost krajwih korisnika,

odnosno vo|e projekta i

projektnog tima i obim

wihovog u~e{}a u po-

stupku implementacije

projekta.

S. K.

programirawa do spro-

vo|ewa i kontrole proje-

kata, kao i u organizaci-

onom smislu. Ovo je pri-

lika da se upoznate sa ra-

dom Odeqewa, kao i sa

na~inima kori{}ewa

IPA fondova, s obzirom

da ulazimo u fazu decen-

tralizovanog upravqawa

IPA projektima, veliki

broj projekata nalazi se u

fazi realizacije, koja

ukqu~uje sve ve}i broj za-

poslenih u Ministarstvu

unutra{wih poslova, a

iznos sredstava bitno se

pove}ava. Zbog toga je po-

trebna edukacija zapo-

slenih o kori{}ewu

IPA fondova“, rekao je

na~elnik @eqko Koji}.

Na~elnik Odeqewa

Igor Peri} dao je uvodnu

re~ i predstavio organi-

zaciju Odeqewa, sada-

{we i planirane aktiv-

nosti i ostvarene rezul-

tate. On je pozvao pred-

stavnike svih organiza-

cionih jedinica Mini-

starstva na saradwu u

oblasti planirawa, pri-

preme i sprovo|ewa pro-

jekata.

Uspeh Odeqewa za

upravqawe projektima

finansiranim iz fondo-

va Evropske unije, kako

• Efikasno kori{}ewe sredstava predpri-

stupnih fondova Evropske unije i uloga

Ministarstva unutra{wih poslova Republi-

ke Srbije u daqem procesu evropskih inte-

gracija bile su teme seminara odr`anog

krajem oktobra u odmarali{tu E~ka.

Seminar o na~inima finansirawa

Obuke

16

Zna~aj saradwe POLICIJE i medija

Me|unarodna konfe-

rencija pod nazivom

„Saradwa MUP-a sa medi-

jima i javno{}u“ organi-

zovana je sredinom okto-

bra u Beogradu. Konfe-

renciju za portparole

ministarstava unutra-

{wih poslova iz zemaqa

regiona organizovao je

Biro za saradwu s medi-

jima MUP-a Srbije u sa-

radwi sa Misijom OEBS

u Srbiji. Prisustvovali

su portparoli i savetni-

ci za medije iz policija

i ministarstava unutra-

{wih poslova Slovenije,

Hrvatske, BiH, Makedoni-

je i Crne Gore.

Gostima su dobrodo-

{licu po`eleli direktor

policije Milorad Veqo-

vi} i {ef Jedinice za

strate{ki razvoj iz

OEBS-a Robert Kerep.

Osim organizatora, za

uspe{nost seminara za-

slu`ni su i iskusni pred-

stavnici medija, me|u ko-

jima su Jugoslav ]osi},

Bojan Brki}, Ma{a Mile-

usni}, Sawa ]osi}, Tama-

ra Skroza. Profesor sa

KPA @eqko Nika~ govo-

rio je o organizaciji i

{kolstvu, a predavawa na

temu savladavawa stresa

i treme, koje je odr`ao

psihijatar dr Zoran

Ili}, izazvala su veliku

pa`wu i interesovawe

prisutnih.

Odr`ane su radionice

u kojima su prisutni u~e-

stvovali u pripremama

pred pojavqivawe u javno-

sti i savladavali tehnike

javnog nastupa. Razgovara-

lo se o na~inima predsta-

vqawa policije u kriznim

situacijama i va`nosti

otvarawa policije prema

javnosti.

UCentru za osnovnu policij-

sku obuku u Sremskoj Kameni-

ci, u septembru je odr`ana obu-

ka za policijske trenere na temu

rada policije i zabrane mu~ewa,

ne~ove~nog ili poni`avaju}eg

postupawa ili ka`wavawa, koja

predstavqa nastavak obuka za

policijske slu`benike MUP-a u

oblasti podizawa odgovornosti

rada policije.

Oficiri iz 27 podru~nih po-

licijskih uprava i COPO-a ste-

kli su znawa o me|unarodnim

standardima koji se odnose na

postupawe prema licima li{e-

nim slobode u prostorijama za

zadr`avawe, a posebno standar-

dima definisanim iz prakse

Evropskog suda za qudska prava -

{ta je dozvoqeno prilikom hap-

{ewa, koje su to propisane teh-

nike isle|ivawa i protokoli po-

stupawa policije u slu~ajevima

mu~ewa, zdravstvena nega tokom

policijskog zadr`avawa, postu-

pawe prema osobama sa mental-

nim poreme}ajima i drugo.

Polaznici su imali priliku

da se upoznaju i sa postupcima

protiv Republike Srbije pred

Evropskim sudom za qudska pra-

va i Komitetom protiv torture

UN, kao i sa relevantnom prak-

som Evropskog suda za qudska

prava u pogledu upotrebe sile.

UNastavnom centru

MUP-a na Avali,

3. novembra odr`an

je skup „Program pre-

vencije prisustva

droge u {kolama“, ko-

me su prisustvovali

predstavnici Uprave

kriminalisti~ke po-

licije, policijskih

uprava, Ministar-

stava prosvete i Mi-

nistarstava pravde,

predstavnici lokal-

ne samouprave, {kol-

skih i zdravstvenih

ustanova.

Skup je otvorio na-

~elnik Nacionalnog

kriminalisti~ko-

tehni~kog centra

MUP-a Lazar Ne{i},

a izlagali su i savet-

nik u Ministarstvu

prosvete Milorad

Milenkovi}, general-

ni direktor kompani-

je „MRG“ Milun Grbo-

vi}, neuropsihijatar

dr Ivan Stojiqkovi},

pripadnik slu`be za

obezbe|ewe u KPZ –

Po`arevac-Zabela,

Dragan Gmitrovi},

kao i predstavnik

kompanije „Mistral

grup“ Dror Tal, Ivan

Stojiqkovi} iz Poli-

cijske uprave Lesko-

vac i Nina Parli} iz

PU U`ice.

U okviru skupa

„Program prevencije

prisustva droge u

{kolama“, prezenti-

ran je set „Mistral“,

kojim se utvr|uje pri-

sustvo psihoaktivnih

supstanci testira-

wem povr{ina. Po re-

~ima predstavnika

Nacionalnog krimi-

nalisti~ko-tehni~kog

centra MUP-a Srbije,

pokazalo se da ovi te-

renski testovi za de-

tekciju opojnih droga

i psihotropnih sup-

stanci predstavqaju

brzo i pouzdano sred-

stvo za detekciju pri-

sustva i odre|ivawe

vrste opojne droge.

Wihova prednost je i

u tome {to detektuju

prisustvo tragova

droga koji se ne vide

golim okom i {to se

pri radu sa wima ne

dolazi u kontakt sa

qudskim telom, niti

se sprovode invaziv-

ne procedure. Pri-

tom, promena boje

test papira je uvek ja-

sna i nedvosmisleno

govori o tome koji tip

droge je detektovan.

Program prevencije prisustva droge u {kolama

FOTO: OEBS

on of Computer Investiga-tive Specialists), ~iji tre-

neri su i vodili obuku.

Nastavni kompleks

nalazio se u `ivopi-

snom dvorcu Valthauzen,

a ovogodi{wu obuku po-

ha|alo je ukupno 150 po-

licijskih istra`iteqa

i forenzi~ara iz preko

30 dr`ava.

Konferencija o

visokotehnolo-

{kom kriminalu

i bezbednosti

U Sofiji, u Bugarskoj,

sredinom oktobra odr-

`ana je Konferencija

zemaqa jugoisto~ne

Evrope o visokotehno-

lo{kom kriminalu i

bezbednosti, koju su or-

ganizovali bugarsko Mi-

nistarstvo unutra{wih

poslova i Me|unarodna

akademija za treninge u

istragama visokotehno-

lo{kog kriminala.

Pored predstavnika

ministarstava unutra-

{wih poslova zemaqa ju-

goisto~ne Evrope, ovoj

konferenciji prisu-

stvovali su i predstav-

nici Interpola, SELEC-

a, Saveta Evrope, ame-

ri~kih agencija za sro-

vo|ewe zakona-Tajne

slu`be, FBI i ameri~-

kog Ministarstva za na-

cionalnu sigurnost, kao

i neke kompanije koje se

bave informacionim

tehnologijama (Majkro-

soft, Fejsbuk...).

Republiku Srbiju

predstavqala je dvo~la-

na delegacija Odeqewa

za borbu protiv visoko-

tehnolo{kog kriminala,

koja je imala vrlo zapa-

`enu prezentaciju o

trenutnoj situaciji i

rezultatima Srbije u

borbi protiv visoko-

tehnolo{kog kriminala.

Pored zvani~nih sasta-

naka koje je na{a delega-

cija imala sa predstav-

nicima policijskih slu-

`bi zemaqa jugoisto~ne

Evrope, posebno se iz-

dvaja inicijativa na~el-

nika bugarskog Odeqewa

za borbu protiv visoko-

tehnolo{kog kriminala

Javora Koleva o pokreta-

wu zajedni~kog projekta

u oblasti VTK, koji bi u

toku 2012. godine spro-

vodila ministarstva

unutra{wih poslova

Srbije i Bugarske.

Operativni

sistem Linuks

kao istra`ni

alat

U Beogradu je od 14. do

18. novembra ove godine

odr`ana regionalna

obuka „Operativni si-

stem Linuks kao istra-

`ni alat” u organizaci-

ji OEBS-a i MUP-a Sr-

bije, kojoj su pored poli-

cijskih slu`benika iz

Srbije, iz

S B P O K - a ,

Odeqewa za

borbu protiv

visokotehno-

l o { k o g

kri-

minala, prisustvovali i

policijski slu`benici

iz Albanije, Hrvatske,

Bosne i Hercegovine,

Republike Srpske, Crne

Gore i Makedonije, dok

su instruktori bili iz

Univerzitetskog kolexa

u Dablinu i iz Jedinice

za visokotehnolo{ki

kriminal Velike Brita-

nije.

Obuka je odr`ana u

informati~kom kabine-

tu u objektu MUP-a u

SIV II. Prvi deo obuke u

trajawu od {est nedeqa,

zasnivao se na on-lineobuci preko servera

Univerzitetskog kolexa

u Dablinu, sa koga je vr-

{ena sukcesivna ispo-

ruka materijala za obuku

i prakti~ne ve`be. Dru-

gi deo obuke odr`an je u

Beogradu kroz sistem

prakti~nih ve`bi i za-

dataka koje su polaznici

re{avali na ra~unari-

ma, a ste~eno znawe

utvrdili su polagawem

testa na kraju obuke.

17

Uperiodu od 10. do 14.

oktobra pet policij-

skih slu`benika Odeqe-

wa za borbu protiv viso-

kotehnolo{kog krimina-

la u~estvovalo je na me-

|unarodnom treningu u

oblasti ra~unarske fo-

renzike pod nazivom

„Napredni kurs za Vin-

dous forenzi~ke istra-

`iteqe” (Advanced Win-dows Forensic ExaminersCourse) koji se odr`ao u

Budenhaimu u Nema~koj.

Kurs iz oblasti

ra~unarske

forenzike

Radi se o trenutno naj-

presti`nijem Evropskom

centru za obuku u obla-

sti ra~unarske forenzi-

ke koji zajedni~ki vode

Nema~ka savezna krimi-

nalisti~ka policija i

Evropska kancelarija za

borbu protiv prevara.

Obuku za na{e poli-

cijske slu`benike fi-

nansirao je OEBS i svi

su, nakon zavr{ene obu-

ke, sertifikovani kao

“Vindous forenzi~ki is-

tra`iteqi” (Windows Fo-rensic Examiner). Nastav-

ni program izra-

dila je Me|una-

rodna asocijacija

specijalista za

kompjuterske is-

trage IACIS (The In-ternational Associati-

Stru~no usavr{avawe predstavnikaOdeqewa za borbu protiv

visokotehnolo{kog kriminala

• Policijskislu`benici Odeqewa

za borbu protivvisokotehnolo{kog

kriminala, Slu`be zaborbu protiv

visokotehnolo{kogkriminala MUP-a

Srbije, u prethodnomperiodu zavr{ili su

nekoliko obuka koje suodr`ane u Nema~koj iSrbiji i u Bugarskoj

prisustvovaliKonferenciji zemaqajugoisto~ne Evrope ovisokotehnolo{kom

kriminalu ibezbednosti.

Sa svih strana

18

Nova vozila suboti~koj policiji

Policijskog narednika prve

klase Zorana Markovi}a mi-

nistar unutra{wih poslova Ivi-

ca Da~i} nagradio je pi{toqem

marke „Magnum 357-{est in~a” za

izuzetne rezultate, zna~ajan do-

prinos u radu i efikasno izvr{a-

vawe zadataka. Ovu nagradu dobio

je na predlog pomo}nika direkto-

ra policije i na~elnika PU u No-

vom Pazaru Dragana Terzi}a.

U toku rada u MUP-u, policij-

ski slu`benik Zoran Markovi}

je od 1992. godine obavqao po-

slove i zadatke od policajca po-

zornika do pomo}nika komandi-

ra u Policijskoj ispostavi u No-

vom Pazaru. Imao je zapa`ene

rezultate na poqu suzbijawa te-

rorizma na Kosovu i Metohiji i

zna~ajan doprinos u ostvariva-

wu bezbednosti Republike i we-

nih gra|ana, vanredno je posta-

vqen u ~in „vodnika“.

Kao komandir PO „Tabalije” u

Kopnenoj zoni bezbednosti na

kontrolnom punktu vi{e puta je

prekinuo lanac krijum~arewa i

nedozvoqene trgovine i oduzeo

robu stranog porekla vrednu vi-

{e desetina milijona dinara.

Nakon stupawa na radno mesto

pomo}nika komandira u PU PI

Novi Pazar 2008. godine, zadu-

`enog za rad u Kopnenoj zoni bez-

bednosti, ostvario je izuzetno

zapa`ene rezultate, a u okviru

akcija kojima je rukovodio oduze-

ta je razna roba (nakit, prehrana,

pi}e, tekstil, bela tehnika, no-

vac, vozila...) u vrednosti od vi-

{e stotina milijona dinara.

Kako i Zoran sam isti~e, sve

rezultate ostvario je uz svesrd-

nu pomo} svojih kolega iz PU u

Novom Pazaru.

Bedrija Mujovi}

Vozni park Policijske

uprave u Subotici je

od oktobra bogatiji za

tri nova vozila. Re~ je o

tri automobila marke

„{koda“ koja su kupqena

od novca od napla}enih

saobra}ajnih kazni.

Gradona~elnik Subo-

tice Sa{a Vu~ini} u ime

Grada predao je vozila

na~elniku Policijske

uprave u Subotici Bori-

voju Mucaqu, a sve~anoj

predaji vozila u upravnoj

zgradi suboti~ke poli-

cije, prisustvovali su

direktor policije Milo-

rad Veqovi} i wegov za-

menik Branislav Mitro-

vi}.

Istaknuto je da je Su-

botica grad za primer

dobre saradwe lokalne

samouprave i policije.

Ovo potvr|uje jo{ je-

dan rezultat odli~ne sa-

radwe - renovirane

sportske sale u sklopu

upravne zgrade, koje su

gosti obi{li nakon sve-

~anog uru~ewa vozila.

Tatjana Vrbanovi}

Ve} ~etvrti put pripadnici @andarmerije dru`ili su se sa

najmla|ima i za tri dana Sajma potrudili se da deci poka`u

da pripadnici @andarmerije nisu „stra{ni“ i „opasni“, ve}

obi~ni qudi u uniformi. Na {tandu su stajale dve lutke - ro-

nilac sa ronila~kom opremom i lutka u uniformi sa opremom

za javni red i mir. Mali{ani su prvo prilazili i gledali lut-

ke, a zatim postavqali bezbroj pitawa. Lutka snajperiste, ko-

ji le`i na {atorskom krilu sa snajperskom pu{kom, tako|e je

privla~ila pa`wu dece koja su zauzimala isti polo`aj u kome

je bila lutka, le`ala preko we, smejala se i fotografisala.

U vazdu{noj streqani, svako dete je imalo metu u koju bi is-

palilo nekoliko dijabola, a zatim dobilo svoju metu i pohval-

nicu za odli~nog strelca na poklon.

Deca su obilazila i druge {tandove, ali se ponovo vra}ala

do na{eg da provere da li su sve probali, videli i ~uli, da im

slu~ajno ne{to ne promakne.

Dru`ewe sa policijom • Na Osmom beogradskom de~jem sajmu mali{ani su se

dru`ili sa Vatrogasnom brigadom Beograda i saobra-

}ajnom policijom i ve`bali sa @andarmerijom.

Pi{toq kao nagrada

Zahteve za prijem li~nih do-

kumenta gra|ani Kragujevca

ubudu}e }e mo}i da podnose i u

novim prostorijama Odeqewa

za upravne poslove, u nasequ

Stara radni~ka kolonija. Ve}

nekoliko meseci u wima se po-

di`u novoizra|ene putne is-

prave, li~ne karte, saobra}aj-

ne i voza~ke dozvole. Na taj

na~in zna~ajno je rastere}eno

sedi{te Policijske uprave u

centru grada, jer }e se ti po-

slovi sada obavqati na oba me-

sta. Nove prostorije, koje je

lokalna samouprava ustupila

Policijskoj upravi, obi{li su

gradona~elnik Veroqub Steva-

novi} i na~elnik Policijske

uprave u Kragujevcu Ivan \o-

rovi}.

„Sa ovim prostorom, koji

smo opremili uz dogovor i sa-

radwu sa lokalnom samoupra-

vom i uz pomo} na{ih kolega iz

Uprave za informacione teh-

nologije, dobili smo prostor u

kome vi{e nema gu`vi i koji

pru`a ve}i komfor za gra|ane.

Sa druge strane, na nivou Mi-

nistarstva unutra{wih poslo-

va, u toku je izrada strategije

prema kojoj }e se zakazivawe za

predaju zahteva za izdavawe

li~nih dokumenata obavqati

preko interneta ili SMS po-

rukama. To je jo{ jedna novina

koja bi trebalo da za`ivi u na-

rednom periodu i koja }e gra|a-

nima Kragujevca, na obostrano

zadovoqstvo, jo{ vi{e olak-

{ati pristup“, istakao je na-

~elnik Policijske uprave Ivan

\orovi}.

Gradona~elnik Stevanovi}

izrazio je zadovoqstvo sarad-

wom koju lokalna samouprava

ostvaruje sa Policijskom upra-

vom, kroz rad Saveta za bezbed-

nost, ali i ostvarivawem za-

jedni~kih projekata, kao {to je

ovaj. Naredni zajedni~ki proje-

kat bi}e uvo|ewe video-nadzo-

ra, sa ciqem da se sigurnost

gra|ana i ukupna bezbednost u

saobra}aju podignu na najvi{i

nivo.

Nakon obilaska novih pro-

storija Policijske uprave, na

platou ispred zgrade Grada,

gradona~elnik Stevanovi} je

na~elniku Policijske uprave

Ivanu \orovi}u uru~io kqu~e-

ve novog vozila za specijalne

namene „fiat dukato-furgon“,

~iju nabavku je finansirala lo-

kalna samouprava. Vrednost vo-

zila iznosi oko 3,2 miliona

dinara. Na taj na~in podmla|en

je vozni park Policijske upra-

ve, a novo vozilo kolege iz Po-

licijske ispostave za de`ur-

stvo i intervencije odmah su

stavili u upotrebu.

Slobodan Lazarevi}

19

Po`areva~ka policija na delu pokazala svoju humanostU

prostorijama Vatrogasnog

doma u Po`arevcu odr`ana je

akcija dobrovoqnog davawa kr-

vi, kao i potpisivawa donator-

skih kartica o zave{tawu orga-

na. Akciju je organizovala Poli-

cijska uprava u Po`arevcu u sa-

radwi sa Brani~evskim uprav-

nim okrugom, Crvenim krstom

Po`arevac i Op{tom bolnicom

„Dr Voja Duli}”, ~ime se ova po-

licijska uprava pridru`ila

kampawi „Produ`i `ivot”.

Krv je dalo 58 policijskih

slu`benika, dok je osamnaest,

me|u kojima je i na~elnik Poli-

cijske uprave Dejan Radenkovi},

zave{talo svoje organe.

U vezi sa ovom akcijom koja

traje vi{e od godinu dana i bi-

la je organizovana u svim op-

{tinama okruga, na~elnik Bra-

ni~evskog okruga Goran S. Pe-

trovi} naglasio je da su ukqu~e-

ni i dr`avni organi.

„Do sada imamo oko 300 dona-

tora koji su zave{tali svoje or-

gane. Ciq ove akcije jeste da, ka-

da jedan `ivot nestane, drugi

`ivot nastavi da te~e i da qu-

di sami shvate i za`ele da po-

mognu drugima“ rekao je Petro-

vi}. On je dodao da je va`no da

postoji odziv i zahvalio se Mi-

nistarstvu unutra{wih poslo-

va, koje je u~estovalo u ovoj ak-

ciji.

„To su sada ve} na{e redovne

akcije i nastavi}e se i u drugim

dr`avnim organima“, istakao je

na~elnik Brani~evskog okruga.

Prema re~ima na~elnika Po-

licijske uprave Po`arevac De-

jana Radenkovi}a ovo je najmawe

{to ~ovek mo`e drugome da da,

prevashodno kada i to „malo”

mo`e drugome da spasi `ivot.

„Biti policajac zna~i biti

~astan, po{ten, hrabar i human

~ovek i mi to svakodnevno poka-

zujemo kroz na{ rad“, rekao je

Dejan Radenkovi} i naglasio da

policija, osim {to u~estvuje u

velikom broju u ovakvim akcija-

ma, vrlo ~esto inicira organi-

zaciju akcija u kojima do izra`a-

ja dolazi humanost.

Direktor Op{te bolnice

Po`arevac dr Sre}ko Bosi} za-

hvalio se pripadnicima MUP-a

na izuzetno visokom odzivu.

U akciji dobrovoqnog davawa

krvi i zave{tawa organa, po`a-

reva~ka policija je jo{ jednom

na delu pokazala svoju humanost.

Jasmina Ti{ma

Nove prostorije za nova dokumenta

Uz pomo} na{ih kolega

iz Uprave za informa-

cione tehnologije,

dobili smo prostor u

kome vi{e nema gu`vi

i koji pru`a ve}i

komfor za gra|ane.

Sa svih strana

20

Poruka sa kojom su policijski slu`be-

nici po~iwali predavawa, emisije, javne

nastupe i tribine bila je: „Od trgovaca

qudima smo ugro`eni svi, zato saznaj

vi{e o tom globalnom problemu, kako bi

za{titio sebe ili prepoznao opasnost i

pomogao drugome,“ i zavr{avali sa:

„Mo`ete i vi nekome da pomognete i iz-

borite se sa stereotipnim predrasudama

da trgovine qudima nema ovde i da se to

vama ne mo`e dogoditi.“

Na ovaj na~in je javnost upoznata sa

problemom trgovine qudima i potencijal-

nom opasno{}u, sa porukom da o tome ani-

miraju sve svoje uku}ane, ro|ake, prijateqe

i poznanike. Time }e doprineti zdravijem

razvoju dru{tva, posebno za{titi dece, tako

{to }e uvek, kada posumwaju ili prepozna-

ju trgovce qudima ili `rtve, odmah

obavestiti policiju ili slu`be koje se bave

ovim problemom.

@rtva trgovine qudima mo`e biti svako

Humani gestpolicajca iz

Prokupqa

Saobra}ajni polica-

jac Marko Lazovi} iz

Prokupqa prona{ao

je na ulici u Proku-

pqu nov~anik u kome je

bilo hiqadu evra i

dvadeset hiqada dina-

ra.

Lazovi} ka`e da je,

kada je otvorio nov~a-

nik, video da se u we-

mu nalazi ve}a suma

novca i li~na doku-

menta vlasnika. Od-

mah se uputio ka sta-

nici Policijske upra-

ve, nakon ~ega je i vla-

snik nov~anika ubrzo

bio prona|en.

Marko Lazovi}, ko-

ji u trenutku kada je

na{ao nov~anik nije

bio na slu`benoj du-

`nosti, ka`e da je we-

gov posao da uvek po-

ma`e gra|anima i na-

gla{ava da bi svaki

wegov kolega isto po-

stupio.

Humani gest ovog

mladog policijskog

slu`benika izazvao je

mnoge pozitivne ko-

mentare na wegov i na

rad policije u Topli~-

kom okrugu. Iako je tek

ne{to vi{e od godinu

dana u slu`bi, kolege

i stare{ine Policij-

ske uprave u Prokupqu

za wega imaju samo re-

~i hvale.

USrbiji je ove godine

podneta 21 krivi~na

prijava za krivi~no de-

lo trgovina qudima, od

kojih je tri podnela su-

boti~ka policija. U Od-

seku pograni~ne poli-

cije, za strance, suzbi-

jawe ilegalnih migraci-

ja i trgovine qudima

Policijske uprave u Su-

botici, zaposleni te`e

da preventivnim delo-

vawem uti~u na svest,

pre svega mla|e popula-

cije.

Pored niza predava-

wa u {kolama, 26. okto-

bra je u PU u Subotici

odr`ana tribina „Trgo-

vina qudima“, na kojoj

su u~estvovale sve in-

stitucije, va`ni akteri

u pru`awu direktne po-

mo}i, od identifikaci-

je do reintegracije `r-

tve. Nakon projekcije

filma „Plavi Ciganin“

Emira Kusturice, koji je

deo omnibusa „Sva ne-

vidqiva deca“, predsta-

vqeni su rezultati ra-

da.

Danijela Zveki}

Mesec borbe protiv trgovine qudima• Vi{e od pola miliona qudi, uglavnom `ena i dece {irom sveta, svake godine postaju `rtve trgovine

qudima. Policijski slu`benici Policijskih uprava u Subotici i u Vrawu - Odseka pograni~ne

policije, za strance, suzbijawe ilegalnih migracija i trgovine qudima, preduzeli su niz aktivnosti

u ciqu preventivnog delovawa i podizawa dru{tvene svesti gra|ana o problemu trgovine qudima.

Policijska uprava u Subotici

Pripadnici policije

PU u Vrawu odr`ali

su predavawa u osnovnim

i sredwim {kolama na

teritoriji P~iwskog re-

giona i na U~iteqskom

fakultetu u Vrawu. Edu-

kaciji, koja je odr`ana u

28 osnovnih {kola, pri-

sustvovalo je ne{to ma-

we od hiqadu u~enika os-

mog razreda, a u 19 sred-

wih {kola oko 1.500 u~e-

nika tre}e godine.

Zajedno sa Crvenim

krstom Srbije, policij-

ski slu`benici anketi-

rali su gra|ane na temu

„Trgovina qudima“, na

trgu u Vrawu, a u prepu-

noj sali pozori{ta „Bo-

ra Stankovi}“ odr`ana

je projekcija filma „Se-

stre”. Tribinu „Trgovi-

na qudima – moderno

ropstvo“, koju je otvorio

na~elnik Policijske

uprave u Vrawu Sla|an

Velinovi}, organizovao

je Odsek, a prisustvova-

li su gra|ani Vrawa,

predstavnici Vojske Sr-

bije, sudstva i tu`ila-

{tva, op{tinskog ve}a

grada Vrawe, centara za

socijalni rad, Crvenog

krsta Srbije i drugi.

Pripadnici Odseka

pograni~ne policije, za

strance, suzbijawe ile-

galnih migracija i trgo-

vine qudima otkrili su

radnu eksloataciju na-

{ih radnika u Rusiji i

priveli jedno lice is-

tra`nom sudiji Vi{eg

suda u Vrawu, zbog po-

stojawa osnova sumwe da

je izvr{io krivi~no de-

lo trgovina qudima, dok

se za jednim licem traga.

Veliki doprinos na

suzbijawu nedozvoqenog

prelaza dr`avne grani-

ce i krijum~arewa qudi

iz Makedonije u Srbiju

dala je Policijska upra-

va u Vrawu u saradwi sa

Regionalnim centrom

grani~ne policije prema

Makedoniji, pa je ove go-

dine otkriveno 58 kri-

vi~nih dela, {to je za 51

vi{e u odnosu na isti

period pro{le godine.

Jelena Bojkovi} i

Goran Jov~i}

Policijska uprava u Vrawu

21

Primena tehni~kih do-

stignu}a neophodna

je u savremenom dobu, po-

sebno u radu na unapre|e-

wu bezbednosti. Drugi

Me|unarodni sajam bez-

bednosti objekata, in-

frastrukture, lica i po-

slovawa „iSEC 2011“, koji

je odr`an od 2. do 5. no-

vembra u Beogradu, bio je

najva`niji regionalni sa-

jamski i konferencijski

doga|aj o primeni vrhun-

skih tehnologija u funk-

ciji bezbednosti objeka-

ta, infrastrukture, lica,

poslovawa i informaci-

one bezbednosti.

Ovogodi{wi sajam or-

ganizovan je pod pokro-

viteqstvom MUP-a Sr-

bije i uz podr{ku Mini-

starstva odbrane, Upra-

ve za digitalnu agendu,

Kancelarije saveta za na-

cionalnu bezbednost, do-

ma}ih kompanija za obez-

be|ewe, strukovnih

udru`ewa bezbednosti u

zemqi u okviru Privred-

ne komore Srbije i grada

Beograda i predstavnika

strukovnih udru`ewa u

regionu. U~estvovalo je

55 izlaga~a i predsta-

vqeno 200 kompanija iz

35 zemaqa.

Ova manifestacija bi-

la je izuzetna prilika za

razmenu iskustava, znawa

i inovacija na planu una-

pre|ewa bezbednosti, a

posetioci su mogli da vi-

de najnovije tehnologije u

funkciji javne i privatne

bezbednosti, tehnologije

za informacionu bezbed-

nost i upravqawe poda-

cima, tehni~ku i fizi~ku

za{titu, video-nadzor

gradova i saobra}ajnica,

za{titu i nadzor aero-

droma i pograni~nih zo-

na, kao i odre|enih in-

stitucija.

Sajam je otvorio dr-

`avni sekretar Mini-

starstva unutra{wih

poslova Republike Srbi-

je Dragan Markovi}, koji

je istakao da je odr`ava-

we Sajma jo{ jedna po-

tvrda opredeqenosti

Ministarstva i na{eg

dru{tva u celini da se

zajedni~kim snagama su-

protstavimo svim savre-

menim oblicima ugro`a-

vawa bezbednosti gra|a-

na, imovine i poslova-

wa. Tako|e, naglasio je

da je MUP Republike Sr-

bije u protekle tri godi-

ne preduzeo zna~ajne ko-

rake na planu tehni~ko-

tehnolo{kog osavreme-

wivawa i opremawa po-

licije i drugih organiza-

cionih jedinica Mini-

starstva.

Stru~ni konferencij-

ski program otvorio je

zamenik direktora poli-

cije Branislav Mitro-

vi}.

Koordinaciju svih ak-

tivnosti na pripremi

i zajedni~kom na-

s t u p u

nadle`nih linija rada

Ministarstva vodio je

Sektor za analitiku, te-

lekomunikacione i in-

formacione tehnologije

MUP-a.

Posetioci Sajma bez-

bednosti objekata, in-

frastrukture, lica i po-

slovawa – „iSEC 2011“ is-

koristili su priliku da

se upoznaju sa najnovijim

tehni~kim dostignu}ima

u radu Ministarstva

unutra{wih poslova.

U izlaga~kom delu, na

otvorenom prostoru is-

pred zgrade Sajma, pose-

tioci su mogli da se upo-

znaju sa namenom i teh-

ni~kim karakteristika-

ma slu`benih vozila koja

koriste Protivterori-

sti~ka jedinica MUP-a,

Interventna jedinica 92

Policijske Uprave za

grad Beograd i Uprava

grani~ne policije.

Radnici Uprave za ve-

zu i kriptoza{titu

predstavili su rad i

funkcionisawe mobilne

bazne stanice „Tetra“, a

pripadnici Uprave gra-

ni~ne policije predsta-

vili su tehni~ke mogu}-

nosti specijalnog balo-

na „diri`abla“.

Kako je oceweno to-

kom odr`avawa Sajma,

Ministarstvo unutra-

{wih poslova ima odgo-

varaju}e stru~ne i teh-

ni~ke kapacitete za bor-

bu sa svim vidovima kri-

minaliteta, a kroz pro-

jekte tehni~ke moderni-

zacije, sve organizacio-

ne jedinice MUP-a u

svom radu uspe{no inte-

gri{u najnovije tehnolo-

gije.

DRUGI ME\UNARODNI SAJAM BEZBEDNOSTI OBJEKATA, INFRASTRUKTURE, LICA I POSLOVAWA „iSEC 2011“

Posetiocisu imali priliku

da se uvere da Mini-starstvo unutra{wih po-slova Republike Srbije

uspe{no integri{e najnovije tehnologije

u svoj rad.

za razmenu iskustava i znawa

UElmiru je krajem avgusta odr`an 19. tradicio-

nalni me|unarodni Velikogospojinski kup u

bodi-bildingu u NABBA i VFF Srbije uz u~e{}e

oko osamdeset takmi~ara iz Srbije i zemaqa u

okru`ewu.

Takmi~ewe se odvijalo u 12 kategorija. Bodi-

bilding klub „Everest” iz Jagodine imao je svog

predstavnika u konkurenciji veterana - Rade-

ta Pani}a, koji je tog dana proslavio svoj

47. ro|endan. Pani} je u kategoriji ve-

terana bio bez premca i postao

{ampion za 2011. godinu, a u apso-

lutnoj kategoriji, gde nastupaju po-

bednici svih kategorija, rame uz

rame borio se sa najboqim bodi-

bilderima.

Od zna~ajnijih takmi~ewa u

bodi-bildingu izdvajaju se dva

druga mesta na dr`avnim prven-

stvima odr`anim u Pan~evu i

Novim Banovcima u seniorskoj

konkurenciji u kategoriji bodi-

klasik seniori u NABBA i VFF.

U IFBB na prvenstvu Srbije

2010. godine u ^a~ku u sredwoj

kategoriji osvojio je ~etvrto, dok je u Boru na me|una-

rodnom kupu u istoj kategoriji osvojio tre}e mesto.

Ve} deset godina Rade Pani} je sekretar-volonter

organizacije Crveni krst u Jagodini. Ispred Policij-

ske uprave Jagodina posledwe dve godine organizuje do-

brovoqno davawe krvi policijskih slu`benika, koji su

se ove godine odazvali sa 50 jedinica krvi.

Rade Pani} isti~e da bez podr{ke porodice i stare-

{ina Policijske uprave ne bi postigao ove rezul-

tate u sportu, a najvrednije priznawe je da je

po izboru stru~ne komisije uvr{}en u

reprezentaciju Srbije, koja }e braniti

boje u Sloveniji i Austriji u kategoriji

„veterani - fitnes u bodi-bildingu”.

Sport

22

Uop{tini Trstenik krajem avgu-

sta odr`an je seoski sportski

vi{eboj u Stopawi. Ekipa policij-

skih slu`benika Policijske stani-

ce Trstenik osvojila je ekipno 1.

mesto. Na takmi~ewu su u~estvova-

le ~etiri ekipe, od kojih je jedna

bila `enska, a takmi~ili su se u

{est disciplina: brzo strugawe

gredice, skok u daq iz mesta, baca-

we potkovice, bacawe kamena sa

ramena, tr~awe sa preprekama i

nadvla~ewe konopca.

Deset takmi~ara PS Trstenik,

uz vo|stvo Predraga Vu~eti}a, za-

poslenog na poslovima unapre|e-

wa organizacije i funkcionisawa

Policijske stanice, uspeli su, uz

veoma jaku motivisanost i `equ za

pobedom, da je i ostvare.

Nakon dugo godina ova policijska stanica osve`ena je novim odli~jima.

Oficir policije i aktivan sportista• Rade Pani} ve} 20 godina radi kao organizator i izvo|a~ fizi~ke obuke

u Policijskoj upravi u Jagodini. Vi{e od tri decenije aktivan je u vi{e sportskih disciplina i osvojio je preko 500 priznawa.

Pani} je u kategoriji vetera-

na bio bez premca i postao

{ampion za 2011. godinu,

a u apsolutnoj kategoriji,

gde nastupaju pobednici svih

kategorija, rame uz rame borio se

sa najboqim bodi-bilderima.

Nagrade u sportskom vi{eboju

23

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije. Biro za saradwu s medijima, Bulevar Mihajla Pupina 2, Beograd.

Telefon: 011/3008205, Faks: 011/3139782. E-mail: policijadanas¿mup.gov.rs Intranet adresa: policajac¿mupPRIPREMA I [TAMPA: politika AD, Pan~eva~ki put 47, Beograd, FOTOGRAFIJE: MUP Republike Srbije

TIRA@: 6500, CIP – Katalogizacija u publikaciji, Narodna biblioteka Srbije, Beograd,

POLICIJA DANAS, ISSN 1821 - 1879 – Policija danas, COBISS.SR-ID 16766444.

• Pripadnik Uprave za

obezbe|ewe i instruktor

fizi~ke obuke Lepomir Baki}

nosilac je brojnih nacionalnih

i me|unarodnih titula i medaqa.

Vi{estruki je dr`avni {ampion,

{ampion i vice{ampion

Balkana, ~etvrti na Evropskom,

a {esti na Svetskom prvenstvu i

apsolutni {ampion Srbije 2010.

i nosilac srebrne medaqe na

Arnold klasik kupu 2011.

Balkansko prvenstvo u

radio-orijentiringu

odr`ano u periodu od 15.

do 17. jula 2011. godine u

Zenici, Bosna i Hercego-

vina, osta}e upam}eno po

plemenitom i po`rtvo-

vanom gestu vatrogasca-

spasioca iz Pan~eva Mi-

odraga Vidovi}a, kada je u

wemu proradio instinkt

spasioca umesto `eqe za

pobedom.

Veliki napor za takmi-

~are predstavqala je izu-

zetna vru}ina, kao i strm

i te`ak teren na velikoj

nadmorskoj visini na pla-

ninskom vrhu Smetovi na kom je

bilo organizovano takmi~ewe.

Tr~e}i kroz {umu, Vidovi}

je nai{ao na takmi~ara Bo-

sne i Hercegovine Nadinu

Pleh, koja je le`ala u {umi

previjaju}i se od bolova. Spu-

stio je opremu i po{to je Na-

dini ponudio vodu, na osnovu

mape utvrdio da se nalaze dva

kilometra od ciqa i izabrao

alternativu – uzeo je Nadinu u

naru~je i polako se

probijajo kroz gustu

{umu do asfaltnog pu-

ta, kako bi zaobi{ao

brdo i preveliki

uspon. Na kilometar od

ciqa Nadini je bilo

boqe te su mogli pola-

ko zajedno do ciqa. Ka-

snije je utvr|eno da su

Nadinini veliki bolo-

vi bili prouzrokovani

napadom kamena u bu-

bregu.

Iako je Vidovi} pao

na 6. mesto, spasavawe

Nadine bilo mu je mno-

go va`nije od plasmana.

Za pokazanu plemenitost i

fer igru dobio je diplomu, me-

daqu i nacionalnu zastavu Bo-

sne i Hercegovine.

Plemenit gest

Lepomir Baki} ro|en je

1986. godine u Pe}i na Koso-

vu i Metohiji. Sredwu {kolu

unutra{wih poslova zavr{io

je 2005. godine, a zatim ra-

dio kao mla|i policajac u PU

^a~ak. Studije na Krimina-

listi~ko-policijskoj akade-

miji zavr{io je 2010, a od

februara 2011. godine radi

kao instruktor fizi~ke obu-

ke u Upravi za obezbe|ewe.

PRVA SREBRNA medaqa na Arnold klasik kupuN

esvakida{wi rezultat na Arnold klasik

kupu u Madridu u oktobru postigao je

pripadnik Uprave za obezbe|ewe Lepomir

Baki} i zauzeo drugo mesto u kategoriji kla-

sik bodi-bilding do 180 centimetara.

Na ovom me|unarodnom kupu koji organizuje

ameri~ki glumac, guverner i sportista Arnold

[varceneger u~estvovale su sve zemqe sveta

i bilo je prisutno oko 10.000 takmi~ara.

Ovo takmi~ewe organizuje se ve} 23 godine

i predstavqa jedno od najpresti`nijih svet-

skih takmi~ewa. U istoriji srpskog sporta i

bodi-bildinga do sada niko nije uspeo da

osvoji medaqu.

Lepomir Baki} se zahvaquje na~elniku

Uprave za obezbe|ewe Zoranu Toma{evi}u,

kao i celom kolektivu odseka za obuku pri

Upravi, na velikom razumevawu i podr{ci

koju mu pru`aju i ka`e da }e se truditi da na-

stavi da posti`e vrhunske rezultate i da se

usavr{ava na sportskom i profesionalnom

planu.

KATMANDU

Policijski

psi slu{aju

komandu

svojih

~uvara

tokom

festivala u

Nepalu.

SARI

Maskirani

demonstrant

snima

policajce u

kordonu na

protestu

protiv biv{eg

predsednika.

XAMU Policajci

~ekaju po~etak

ceremonije

ponovnog

otvarawa zimske

prestonice zemqe

u civilnom

sekretarijatu u

Xamuu, odavawem

po~asti glavnom

ministru dr`ave

Xamu-Ka{mira

Omaru Abdulahu.

Srinagar je letwa

prestonica. OUKLEND Policajac mazi ma~e tokom

demonstracija u Ouklendu.

BEOGRAD

promocija

akcije

„Pe{a~ki je

zakon“.

SRINAGAR Policajci Xamu Ka{mira odaju po{tu svojim palim kolegama tokom Dana se}awa u Indiji.

LONDON

Policajci

ispred

studenata

koji {etaju

ulicama

Londona na

protestu

protiv

visokih

{kolarina i

smawivawa

buxeta.

[ANGAJ - Policajac zaustavqa dvoje aktivista

Udru`ewa qudi za eti~ki tretman `ivotiwa,

kojima je celo telo obojeno zelenom i plavom

farbom za ko`u, dok dr`e plakat na kome pi{e

„Spasite planetu, postanite vegani”

ERCIS Spasioci nose

dvonedeqnu bebu koju su spasli

iz ru{evina i evakuisali iz

sru{ene zgrade u gradu Ercis, u

provinciji Van. Uspeli su da

spasu bebu, wenu majku i baku,

48 sati nakon zemqotresa.

FOTO: TanjugFOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug

FOTO: TanjugFOTO: Tanjug

FOTO: Tanjug