NACIONALNA (1)

7/28/2019 NACIONALNA (1)

1/48

1.Bosna u srednjem veku:postanak drzave i odnos drzave icrkve

Bosna se prvi put pominje u 10.v.Prvobitno je taj pojam obuhvataozemljiste oko gornjeg toka reke Bosne,a u doba najveceg prostiranja

bosanska drzava obuhvata jos i znatne teritorije na istoku i nazapadu,ali se Hercegovina ubrzo izdvaja kao zasebna politickajedinica.Bosna je u 12.v. bila pod vlascu ugarske krune u cije ime je ovomzemljom upravljao ban.U drugoj polovini 12.v. pala je pod vizantijskuvlast.Za vreme bana Kulina i sloma vizantijske ofanzive,Bosna seizborila za samostalnost.Sredinom 13.v. Maari su ponovo zavladaliBosnom.Razdoblje krize prevazidjeno je za vreme bana Stepana 2Kotromanica (1322-1353),a za vreme njegovog sinovca Tvrtka IKotromanica (1353-1391) ,bosanska drzava je dostigla najveceprostranstvo. Tvrtko I je osvojio jedan deo srpskih zemalja a isticucisvoje poreklo po zenskoj liniji od Nemanjica,proglasio se naslednikomove dinastije.U Mileevi je 1377 godine krunisan za kraljaSrbije,Bosne, Primorja,Dalmacije i Hrvatske.Vladaoce je na presto uzdizala vlastela,pa je zato Bosna predstavljalajednu vrstu izborne monarhije, a udeoni knezevi su se u nekimoblastima toliko osamostalili da su neki od njih jedva priznavalisredisnu vlast. 1463 godine, Bosna je pala pod tursku vlast.

Drzava i crkva -Pri kraju 11.v. i pocetkom 12.v. na bosanskomprostoru su se ukrstali uticaj Vizantije i Rima.Nesto pre bana

Kulina,u Bosni se rasirila patarenska(bogumilska) jeres.Upereno protiv feudalizma,ovo ucenje je u Bosni ojacalo uuslovima kad je uzivalo podrsku tamosnje feudalneklase.Feudalci su se uz pomoc bosanske crkve suprotstavljalisredisnjoj vlasti,a vladaoci su prema crkvi menjali stav uzavisnosti od politickih prilika.

Vernici bosanske crkve nazivani su mrsnim ljudima,a njenosvestenstvo predstavljali su krstjani,koji su ziveli u hizama.Zene sumogle imati status krstjana i tada su nazivane krstjanice.Iznadkrstjana,u crkvenoj hijerarhiji,su strojnici-nizi stalez(starci) ivisi(gosti).Na samom vrhu je episkop bosanske crkve-ded.Od prve polovine 13.v. vladalacka vlast se odrzavala u porodiciKotromanic gde je vladalo tzv. nacelo seniorata.Do 1377.g. u Bosnije vladalac nosio titulu ban,a otad kralj.Prihodi su poticali iz viseizvora;vladalac je davao u zakup rudnike i carine,od brodova koji supristizali u bosanske luke naplacivana je taksa..


2/48

Uz vladaoca postojao je i stanak(sbor).U njegov sastav nije ulazioniko od krstjana,cinili su ga samo bosanski velikasi.Na stanku jevladalac mogao biti izabran i krunisan,ali i zbacen.Pri davanju zemljista u bastinu bosanskom vladaocu bilo jeneophodno sadejstvo vlastele.Poimenicno pobrojana vlastela,kao i

pristav i svojta bili su svedoci kraljevog raspolaganja.Povelja Stefana Tomaa svedoci o ogranicavanju vladaoca i sadejstvuvlastele ne samo prilikom davanja nego i oduzimanjazemljista.Slabost vladalacke vlasti ogleda s eu tome sto je bosanskivladalac za najteza dela zaprecena oduzimanjem bastine mogaosamo optuziti feudalca pred sudom ravnopravnih.Uz vladaoca se razvio i dvor sa svojim sluzbenicima na celu sadvorskim.Dvorski je bio upravnik dvora.Protovestijar(ili kaznac) jeupravljao blagajnom.Dijak je vrsio duznost dvorskog pisara.

2.Imovinsko,porodicno i nasledno pravo u srednjevekovnojBosni

Redovni oblik bastine zvao se plementina(plemenito) i kao pravno-tehn.termin koristio se u poveljama.Svojina nad zemljistem je bilanajvrednije dobro.U vojvodskim porodicama (Vuii,Kosae,Pavlovii)vlast porodicnog staresine je sve vise jacala.Njegova vlast nadsopstvenim feudalnim dobrom ucvrscivala se time sto je u sebeukljucivala drzavni imperijum.Porodicni staresina se pri aktima raspolaganja morao savetovati sa

srodnicima ali je u pojedinim slucajevima zemljistem raspolagaopojedinac bez ucesca clanova roda.Kolektivno-svojinske osobineplemenstine su se u 15.v. izgleda polako gubile pa se ova ustanovablizila obliku feudalne svojine ciji je nosilac pojedinac.Akti raspolaganja zemljistem predstavljaju akte imovinskog prometa.Srednjevekovno pravo nije poznavalo apstraktan pojam stvari koje bise delile na nepokretne i pokretne,pa je zato imanje zbog svogogromnog privrednog znacaja uzivalo poseban rezim.Tek snapretkom trgovine doslo je do povecanja privrednog znacajapokretnih dobara i njihovog sve cesceg i ubrzanijeg prometa.Predmetprometa su bila i prava.Bosanski vladaoci i knezovi su cesto davalicarine u zakup,Dubrovcani se cesto javljaju kao stranka ukupoprodajnim ugovorima,ima i tragova kreditnih odnosa.Zakupacnije unapred placao sav iznos zakupnine;trenutak zakljucenjaugovora se ne poklapa s trenutkom isplate cene zakupa carina stoovom poslu donekle daje kreditno obelezje.Razvoj trgovine doveo je i do udruzivanja kapitala.Podela dobiti istete u ortakluku vrsila bi se napola.


3/48

Opstanak porodicne zajednice cinila je njena plemenstina.Nemanagovestaja o postojanju visezenstva; vise bracnih parova i njihovadeca ziveli su na istom imanju a jedan od muskaraca je uzivaonajveci ugled i predstavljao porodicnog staresinu.Sin nije obaveznozauzimao staresinski polozaj po ocevoj smrti.

O nasledjivanju se moglo govoriti tek kada se kao nosilac svojine svevise poceo javljati pojedinac.Nasledni red nije bio dovoljnoustaljen,izvor je imao u obicajima a pocivao na bliskosti krvneizmedju ostavioca i moguceg naslednika.Bosanski plemici su stvari od vrednosti deponovali u Dubrovniku izatim njima slobodno raspolagali za slucaj smrti.U Dubrovnik su sedragocenosti sklanjale usled opste nesigurnosti u onim vremenima.Usled cestih ratova moglo se desiti da bastina ostane bezgospodara.Takva bastina smatrana je odumrtnom i pripadala jevladaocu (izreceno u povelji Stefana Ostoje 1400.g.).

3.Vladalac u srednjevekovnoj Srbiji

Hriscanski svet je stvorio ideju o zakonitoj drzavi,a za postanakzakonite drzave neophodno je sadejstvo crkve i njeno posredovanje seogleda u cinu krunisanja.Vladalacki naslov-Osnivac nemanjicke dinastije Stefan Nemanjanosio je naslov velikog zupana i nije bio krunisan.Prvi krunisanivladalac ove loze bio je Nemanjin sin-Stefan

Prvovencani.Krunisanjem fakticka vlast pojedinca postaje zakonita ion zauzima mesto u redu hriscanskih vladara,a taj cin istovremenooznacava u duhovnom smislu akt bozje milosti.Kraljevska kruna je u Srbiju bila poslata iz Rima 1217.g. Srpskakruna je od 1337.g. presla u Bosnu kad se njome ovencao kraljTvrtko I.Kraljevstvo je bila ustanova koja je oznacavala suverenu ili vrhovnuvlast.U nekoliko slucajeva,pored kralja,bio je krunisan i mladi kralj.Zapletena je bila situacija u doba vlade Dragutina iMilutina;Dragutinov sin je bio smatran zakonitim naslednikom,apolozaj kralja ukoliko je Milutin u pitanju podseca na polozaj regenta.

U doba carstva,status kralja Vukasina predstavljao je polozajsavladara.Prestolonasledni red-svoj koren je nalazio u obicajima a njegovouoblicavanje bilo je presecano presedanima u politickoj praksi.Usrpskim zemljama,u ranijem srednjem veku,preovladjivalo je naceloseniorata. Pravo na presto polaze jedan rod kojem kao takvompripada vladalacka vlast.


4/48

Za vreme Nemanjine vlade stvorice se uverenje da naslov velikogzupana pripada iskljucivo Nemanjinim potomcima,a ne i potomstvunjegove brace. Nemanja je podelio drzavno zemljiste na upravusvojim sinovima. Najveci deo je ostavio sinu Stevanu,postavivsi gaza naslednika.Nemanjin najstariji sin Vukan je po ocevoj smrti

osporio Stevanovo pravo. To je bio prvi slucaj da se ,pouspostavljanju nemanjicke dinastije,istice pravoprimogeniture.Sv.Sava je izmirio zavadjenu bracu,od kojih se svakivratio u svoj posed.Iz ovoga se vidi da pravo primogeniture nijeuspelo da nadvlada vladaocevo raspolaganje.Pri nasledju StevanaPrvovencanog dva nacela su se poklopila.Njegov mladji sin (naslednikstarijeg,Stefana Radoslava) je usled politickih komplikacija bioprinudjen da prepusti vladu najmladjem sinu Stevana Prvovencanog-Stefanu Urosu I. Uros I je potom izvrsio raspolaganje u korist svognajstarijeg sina Dragutina,pa su se nacelo primogeniture i slobodnogvladaocevog raspolaganja krunom ponovo poklopila.Dragutin jeraspolaganje izvrsio u korist svoga brata.Milutin je tako postaosavladar koji je fakticki bio regent.Milutin,kralj-regent,bacio je utamnicu Dragutinovog sina Vladislava,zakonitogprestolonaslednika.Time je izvrsena uzurpacija od strane regenta.PoMilutinovoj smrti doslo je do spora izmedju trojice pretendenata.Sinzakonitog kralja,Vladislav,nije mogao doci na presto jer su mu toosporavali Milutinovi sinovi Konstantin i Stefan.Vladislav je imaodvostruki argument za dolazak na presto,pravo primogeniture iDragutinov naknadni akt raspolaganja krunom.Krunisanjem StefanaDecanskog za kralja ozakonjena je uzurpacija izvrsena od strane

njegovog oca Milutina.a istovremeno je krunisan i mladi kralj StefanDusan,njegov prvorodjeni sin.Kad se Dusan krunisao za cara,njegovsin Uros krunisan je za kralja,ali mu je carski naslov osporio,odmahpo Dusanovoj smrti,Dusanov polubrat Simeon.Za vreme despotovine-Djuradj Brankovic je na presto dosaosporazumom prethodnog despota sa ugarskim seniorom.Djurdja jenasledio despot Lazar koji mu je bio savladar ali ne i najstarijisin.Posto Lazar nije imao sinove,samo kceri,po njegovoj smrtiobrazovano je namesnistvo a zatim je despot postao njegov stricStefan.

Vladaocevi prihodi-Privrednu podlogu i temelj vladaoceve mocipredstavljali su njegovi zemljisni posedi.Pored ogromnog zemljisnogposeda vladalac je imao i izvesna iskljuciva prava na izvore prihoda-ta prava se nazivaju regalije.Vladaocev prihod predstavljaoje,najpre,porez na zemlju koji se nazivao soe.Duznik ovog porezabila je sva srpska vlastela.I Dusanov zakonik je predvideo obavezuplacanja soa.


5/48

Primorski gradovi,Bar i Budva,placali su srpskom vladaru posebanporez nazvan akrostih. Dubrovcani su u srpsku dvorsku kasu placaligodisnji danak nazvan srpski ili svetodmitarski dohodak.Dusanovim zakonikom je predvidjeno da srpski vladalac ima pravo napolovinu zita koje rodi u upi.

Vladaoceve prihode povecavali su i naplata kazni,carine koje su cestodavane u zakup,posebne dabine i podanicke obaveze.Dusanovimzakonikom bio je ustanovljen vanredni namet u slucaju zenidbe ilikrstenja carevog sina,obaveza gradozidanja za slucaj da grad budeporusen..Izvorni podaci nisu dovoljni da se sa sigurnoscu potvrdipostojanje dve tipicne regalije-koriscenje rudnog blaga i kovanjenovca.Dvorski aparat-Srpski vladalac nije u srednjem veku imao stalnuprestonicu.Uprkos tome sto je dobar deo godine provodio naputovanjima i u ratnim pohodima,vladalac je razvio oko sebe dvorskiaparat sa razlicitim sluzbama i cinovnicima.Najstarije zvanje nasrpskom dvoru bilo je zvanje tepcije(poreklo ove reci i tacna funkcijanisu poznati).Vremenom su domace funkcije primale vizantijskenazive,sto se desava sa ministrom finansija koji se isprva pominjekao kaznac a kasnije kao protovestijar.Pojedine titule su za vremecara Dusana vise oznacavale rang nego funkciju,to su sevastokrator idespot.Dvorskim poslovima upravljao je cinovnik koji se zvao dvorski knez ilidvorodrzica,dok je na celu dvorske kancelarije bio logotet.Vojnickadvorska zvanja za vreme Nemanjica bila su vojvode,a u dobadespotovine pojavljuje se naziv celnik.

4.Drzavni sabor u sr.Srbiji

Pored vladaoca u sr.Srbiji postojao je i drzavni sabor.To je ustanovakoja se,kao i mnoge druge u srednjem veku,razvijala u obicajnompravu,bez zakonodavcevog mesanja.Sastav sabora cini i svetovna icrkvena vlastela.Iz Dusanovog zakonika se vidi da su saborsacinjavali vladalac,svetovna i crkvena vlastela.Saborima su,poredpoglavara srpske crkve, prisustvovali i episkopi i igumani.Taranovski je tvrdio da cinovnistva u sr.Srbiji nije bilo-cinovnickusluzbu vrsila je vlastela pa zato izvore koji ostavljaju utisak o ucescucinovnika na saborima treba tumaciti kao da je rec o vlasteli.Radojcic je tvrdio suprotno-ucesce cinovnickih staleza i dvorjana.Sastav sabora nije bio precizno utvrdjen.Obicajna norma na kojoj jepocivao s vremenom je dozivljavala promene koje su oslikavaletadasnju politicku klimu i odnose unutrasnjih snaga.


6/48

Ni delokrug sabora nije bio tacno utvrdjen.Vladalac je pred saboriznosio ona pitanja koja je u datom trenutku smatrao znacajnim ilimu je trebalo sadejstvo drzavnog sabora.Izbor poglavara srpskecrkve je bilo jedino pitanje koje nije nikad resavano bez saborskogpristanka.Sva ostala saborska nadleznost mogla se opisati jedino

primerima.Sabor je razmatrao promene na prestolu,vladalac je nanjemu proglasavao svoje povelje,sabor je obavljao i zakonodavnirad,pa cak i presudjivao u pojedinim slucajevima.Sabor u formalnom smislu reci nije bio organ koji bi ogranicavaovladalacku vlast-sabori su najcesce prihvatali i odobravali odlukevladaoca.Vladaocu je za savetovanje s vlastelom bilo mnogo pogodnije veanjeu savetu ali on nije uzivao autoritet kakav je imao sabor.Drzavni sabor je svojim postojanjem i prestizom umeravaovladalacku vlast,ali je u njemu snaga vlastele dolazila do izrazaja.

5.Spomenici srednjevekovnog srpskog prava

Spomenici srpskog prava su mnogobrojni i raznovrsni.Sacuvanipravni spomenici razvrstavaju se u cetiri vrste a kao peta vrsta moguse dodati i privatne isprave.Povelje su vladalacki akti koji najcesce predstavljaju darovnice.Njimasu vladaoci poklanjali posede i ustanovljavali povlasticecrkvama,manastirima,vlasteli i gradovima.Najveci broj jemanastirskih.Najstarija sacuvana povelja potice od Stefana Nemanje-

Hilandarska povelja od 1198/9.g.Od medjunarodnih ugovora najcesci su oni koje je srpska drzavasklapala sa Dubrovnikom.Ti ugovori su uredjivali mnoga pitanjavezana za privredu,pravosudje i privatnopravne odnose.Najstarijisrpsko-dubrovacki ugovor potice iz 1186.g. ,a medju kasnijimugovorima bitan je ugovor cara Dusana 1349.g.Sacuvani zakonski spomenici mogu se razvrstati na prevode i preradevizantijskih zakona i na domace,srpske zakone.Od Vizantijskihzakona to su Zakonopravilo (Svetosavski nomokanon),SintagmaMatije Vlastara,tzv.Justinijanov zakon,prevod Zemljoradnickogzakona.Od domacih sacuvani su Dusanov zakonik i Zakon o

rudnicima.Zakonopravilo je sastavio Sveti Sava 1219.g. a medju izvornike ovogzakona spadaju sinopsis efeskog episkopa Stefana,Fotijevnomokanon,Justinijanove novele i Prohiron(preuzet u celini).IzvornikZakonopravila nije sacuvan a najblizim originalu smatra se ilovikiprepis 1262.g.


7/48

Sintagma Matije Vlastara nastala je 1335.g. a za srpsku verziju uzetesu samo svetovne odredbe.Justinijanov zakon je bio kratak izbor iz vizantijskih zakona.Ovazbirka je nastala u doba cara Dusana a njen glavni izvornik je bioZemljoradnicki zakon.

Dusanov zakonik 1349.g. i 1354.g.Zakon o rudnicima izdao je despot Stefan Lazarevic 1412.g. radiuredjivanja pravnih odnosa rudara iz Novog Brda.Zbog velikog brijanemackih doseljenika koji su se bavili rudarstvom,zakon sadrzimnoge nemacke izraze.I posle turskog osvajanja Novog Brda,Zakonje,kao preveden na turski,nastavio da se primenjuje.Sacuvana su samo dva statuta gradova-kotorski i budvanski,iz 14.v.Petom vrstom spomenika smatraju se privatne isprave,a i sacuvan jejedan broj ugovora i drugih privatnopravnih akata.Najznacajnija jePrizrenska tapija iz 14.v.

8.Pravni polozaj vlastele i sebara u sr.Srbiji

Vlastela-povlascena klasa u srednjevekovnoj Srbiji.Vlastela se porazlicitim merilima moze razvrstati na svetovnu i crkvenu,veliku imalu,a isto tako i na batinike i pronijare.

a)Svetovna i crkvena vlastela-Izvorima nije poznato ovakvorazvrstavanje jer se u onovremenim dokumentima pod vlastelompodrazumevao samo svetovni plemicki stalez.Sva crkvena lica nikako

nisu dolazila u povlasceni stalez.Osim osnovne razlike,koju stvarapripadnost crkvi mogle bi se uociti jos poneke.Duhovnici nisu biliobavezni da idu u vojsku ali to ne znaci da su podanici crkvenihposeda bili oslobodjeni vojne obaveze.Oni nisu isli u rat s kraljem alisu bili duzni da u slucaju potrebe brane vlastelinstvo.Crkveni posednije mogao biti konfiskovan zbog feudalne nevere.Bilo je moguce dasvetovni vlastelin bude podlozan crkvi.

b)Velika i mala vlastela i vlasteliii-Razlikovanje vlastele naveliku i malu zatice se prvi put u jednoj povelji iz 13.v.Jedinu razliku

u pravnom polozaju ovih grupa poznaje Dusanov zakonik kojipredvidja da se samo veliki vlastelin poziva na sud knjigomsudijinom,a svi ostali pecatom,pokazanim od strane sudskogcinovnika.Izgleda da je velika vlastela predstavljala vrh piramidevlasteoskog staleza.Poseban drustveni sloj predstavljali suvlastelicici.Zakonik je u pojedinim slucajevima stavljao vlastelicice uisti red sa vlastelom,ipak,predvidja razliku izmedju ova dva sloja u


8/48

slucaju medjusobne uvrede njihovih pripadnika.Opste je prihvacenomisljenje da su vlastelicici predstavljali vojnicki stalez.

v)Vlastela-batinici i pronijari-Srpska vlastela se na bastinike ipronijare delila prema karakteru svog zemljisnog poseda.Bastinici su

imali nad zemljistem potpuno svojinsko pravo,a pronijari su bili upolozaju drzalaca drzavne zemlje koja im je od vladaoca bila data uproniju.Pronija je ustanova koja je u Srbiju prodrla izVizantije.Bastinik je bio duzan da ide u vojsku a vladalac mu je zaneveru mogao konfiskovati bastinu.Pronijar je vladaocu takodje vrsiovojnu sluzbu.Soe su placali i jedan i drugi.Pronija u nacelu nije bilanasledna ali je sukcesija ipak bila moguca ukoliko naslednik prihvatipronijarsku sluzbu.Dusanov zakonik zabranjuje darivanje pronijecrkvi jer bi se tako osipala vladaoceva vojna sila.Prema starijemmisljenju promet pronijama dozvoljen je samo bastinicima.Pronija jedozivljavala promene vremenom koje su je blizile bastini.Takavrazvitak je razumljiv jer su pronijari bili iskljuciv pripadnicivlasteoskog reda.

Sebri-pripadnici potcinjene klase u srednjevekovnoj Srbiji.Nazivsebar obuhvatao je u svom sirem znacenju raznorodan potcinjenistalez ,a u uzem obuhvatao je seljakazemljoradnika,stocara,zanatlije,seoske popove,pa cak irobove.Izmedju ovih drustvenih grupa postojale su razlike u statusu.

a)Meropsi-Zemljoradnik se u sr.srpskom pravu oznacavao kao

meropah.Meropah je bio vezan za zemlju.On u nacelu nije smeo danapusti vlastelinstvo na kojem je imao svoj meropaski posed naosnovu kojeg je feudalnom gospodaru dugovao rad(rabote).Meropsisu,s obzirom na to ko im je gospodar,mogli biti vladaocevi,crkveni ivlasteoski.Status ovih grupa nije se sustinski razlikovao.Vlajinacsmatra da se mogu uociti tri sistema odredjivanja meropaskihrabota,to su:sistem rabota odredjen kolicinom zemljista koje sumeropsi morali da obrade,zatim sistem rabota odredjen kolicinomradnog vremena i sistem dazbina.Sva tri sistema sluzili sueksploataciji meropaskog staleza.Meropsi su imali i izvestan broj

obaveza sporedne prirode koje nisu teretile samo ovaj stalez,to suzidanje gradova ili cuvanje puteva..Dusanov zakonik cini pokusaj dase rabote meropaha izjednace i on s eodredio za sistem rabotaodredjen kolicinom radnog vremena koje meropah duguje gospodaruzemlje.U drugom delu zakonika zajemcena je bezbednostmeropaskog staleza.Meropah je bio ovlascen da tuzi svog feudalnoggospodara ukoliko ovaj prekoraci u svojim zahtevima ono sto mu popravu pripada.


9/48

b)Vlasi-Vlasi su u sr.Srbiji bili stocari.Status Vlaha je u osnovijednak meropaskom.Zavisnost od feudalnog gospodara i vezanost zanjega predstavljaju osobene crte pravnog polozaja kod obekategorije.Stocari su po prirodi posla pronudjeni da se krecu zavisno

od doba godine i da menjaju mesto boravka.Oni su,ipak,imali svojenaseobine u kojima su boravili-katuni.Osnovna obaveza zavisnihstocara sastojala s eu napasanju gospodarevog stada.Poveljepoznaju i dazbine u stoci,car Stefan Dusan je propisao i obavezestocara na manastirskom vlastelinstvu.Nije postojala jednakostdazbina u stoci na razlicitim imanjima.Vlahe je teretila posebnadazbina koja se zvala travnina,bili su obavezni da svoju stoku stavena raspolaganje gospodaru za prevoz odredjenih proizvoda.Vlasi suza svoj rad primali naknadu u stoci koja se u poveljama zove beleg ilimeseina.Feudalnoj klasi je bilo vazno da joj se zemljoradnicka radna snaga neosipa,pa je resenje pronadjeno u zabrani promene statusa sebarskogstanovnistva u okviru pojedinih njihovih kategorija.

v)Sokalnici i seoske zanatlije-Predstavljali su posebansloj.Sokalnici su imali iste obaveze kao meropsi ali su te obaveze pokolicini bile manje.Sokalnici su se,pored bavljenja poljoprivrednimradovima,posvecivali jos nekim,uslovno receno strucnimposlovima,koji mozda nisu bili stalni.Zarad njihovog obavljanjasokalnicima su smanjivane obaveze u zemljoradnji.

g)Otroci-Dusanov zakonik je jemcio zastitu polozaja svimkategorijama stanovnistva osim otroku tako da je on bio najblizipotpunoj obespravljenosti.Otrok je bio predmet svojinegospodara,proglasena je potpunost svojinskog prava na otrcima ali jeipak propisana zabrana davanja otroka u miraz.Otroci su bili upolozaju koji je sasvim slican ropskom.Gospodar je svog otrokamogao osloboditi takvog polozaja.Dusanov zakonik je tacno propisaokrug ovlascenih lica koja mogu punovazno izvrsiti akt oslobodjenja,tosu mogli da ucine samo vlastelin,koji je otrokov gospodar,njegovazena i sin.Zakonik u nekim svojim clanovima otroka ne razlikuje od

meropha,i ipak pruza jemstvo otroku-poboljsanje njegovogpolozaja.Zakonik daje otroku pravo da se parnici na patrimonijalnomsudstvu,ali mu time ne menja njegov status u nacelu.

d)Seosko svestenstvo-To je bio raznorodan stalez i samo jednimsvojim delom dolazio je u sebre.Dusanov zakonik pravi razlikuizmedju tri vrste seoskih popova.To su najpre popovi-bastinici kojimazakonodavac jemci slobodu,ukoliko nemaju svoju bastinu gospodar je


10/48

duzan da svestenicima da tri njive.Popovi-bastinici nisu imalifeudalnih obaveza koje odlikuju sebarski stalez pa zapravo u njega ine spadaju.Pop koji bi od gospodara dobio tri njive,slobodan je odbilo kakvog licnog rada ali to ne znaci da gospodar sa njegovogimanja ne dobija feudalnu rentu,sto znaci da bi svestenik u ovakvom

polozaju spadao u sebre. Treci slucaj javlja se kad seoski svestenikdrzi vise od tri njive zakonite,jer za sve sto ima preko njih duzan jeda radi i nalazi se u potpuno istom polozaju kao meropah. Svestenicisu bez obzira na razlike u polozaju imali prihod koji su ubirali odmeropaha.Taj prihod se zvao bir.Istovremeno,svestenik je episkopuplacao izvesne dazbine.Svestenicki status bio je povoljniji od polozajadrugih sebara.Da bi postao svestenik bilo je potrebno obrazovanje,aliipak nije mogao svaki obrazovani sebar postati svestenik vec samoonaj koji je bio popovski sin.

9.Imovinsko pravo u Srbiji

Stvarno pravo-Feudalni poredak u sr.Srbiji razvijao se pod uticajemVizantije.Feudalizmu je svojstven komplikovan sistem svojinskihodnosa u kojima vise lica ima svojinska ovlascenja na jednoj istojstvari.Svojina na nepokretnostima poznavala je posebne odlike ipredstavljala je najvazniju ustanovu imovinskog prava onogvremena.Osnovni pojam vezan za svojinske odnose u sr.srpskom pravu jebastina.Bastina znaci ocinsko nasledje i raspolaganje njom bilo je unacelu slobodno.U strucnoj knjizevnosti postoji podela na slobodnu i

potcinjenu bastinu.Pronija sa slobodnom bastinom ima zajednicko tosto njen titular ima pravo na feudalnu rentu,po pravilu u vidurabota,a posto je promet pronija bio zabranjen time se pronijarazlikuje od slobodne bastine.Slobodna bastina je mogla biti vlasteoska i crkvena.Nad vlasteoskombastinom nadvio se dominium eminens vladaocev,utoliko sto jebastinik morao placati opsti danak-soce i ici u vojsku.Taj danak jepredstavljao porez na porodicnu imovinu.Crkvena zemljisna svojinanije bila opterecena tim obavezama.Crkvena imanja su retko bilapredmet pravnog prometa i nije moglo doci do konfiskacije takvog

imanja za neveru.Potcinjena bastina predstavljala je dominium utile.Ovaj oblikzemljisne svojine imali su meropsi.Njihova bastina nazvana jepotcinjenom zato sto su njeni titulari dugovali svom feudalnomgospodaru,slobodnom bastiniku,feudalnu rentu.Pronija se navodi kao dominium directum,ali posebne vrste.Davala jepravo na feudalnu rentu ali je bila izvan prometa.U izvorima nema


11/48

dokaza o nasledjivanju pronija ali ima o faktickoj,uslovljenojsukcesiji,vezanoj za pronijarsku vojnu sluzbu.Sto se tice bastine,bila je nasledna,i na naslednika je prenosenaukupnost prava i obaveza.Bastinom se u starom srpskom pravuslobodno raspolagalo.

Robno-novcana privreda razvijala se u Srbiji kao posledica unutrasnjei medjunarodne razmene dobara sto je dovelo i do razvojaobligacionog prava.Dusanov zakonik je zajemcio slobodu trgovine.Obligaciono pravo-Predmet kupoprodaje predstavljale su kakopokretne tako i nepokretne stavri.Termin kupljenica se u izvorimacesto koristi za oznacavanje one nepokretnosti koja s erazlikuje odnasledjenog oinskog dobra-bastine.Nauka se oslanja na Prizrensku tapiju,jedini sacuvani privatnopravnidokument o kupoprodajnom ugovoru iz 14.v,kao i na jedandokument iz 15.v.o prodaji kuce.Zanimljivo je da su u oba sacuvanaizvora prodavci bile zene.U Prizrenskoj tapiji se izrecno naglasavadobrovoljnost pogodbe i navodi se predmet ugovora.Svojina nanepokretnosti prenosi se samim zakljucenjem ugovora o prodaji,nezahteva se predaja stvari.Sadrzina prava sticaoca odgovara upotpunosti nacelu slobodnog raspolaganja bastinom.Na krajuPrizrenske tapije navode se svedoci,njih 13 medju kojima su dvojesumedjnici.U ispravi iz 15.v. se takodje prenosila svojina bez predaje stavri.Cenanije pomenuta u ispravi.Sankcija se u ovoj ispravi razlikuje u odnosu na Prizrensku tapiju ukojoj se predvidja placanje globe.Kao prodavac oznacena je udata

zena.Slovensko pravo nije poznavalo ogranicenje poslovnesposobnosti zenskih lica.Na osnovu ovih isprava dolazi s edozakljucka da bi udata zena mogla da ima svoju posebnu imovinu ipotpunu poslovnu sposobnost.

10.Porodicno i nasledno pravo u sr.Srbiji

Porodicno pravo-Porodica je u sr.Srbiji imala dva oblika,to su biliprosta porodica(inokotina) i zadruga.Dok je inokostinu po pravilu

cinio bracni par s decom,zadruga je bila sastavljena od vise bracnihparova razlicitih generacija i njihove dece.U pojedinim izvorimanailazi se na podatke o rasirenosti zadruge medju vlastelom mada jeu strucnoj knjizevnosti postojao pokusaj da se tvrdi kako su zadrugepoznavali samo sebri,kao i da je kod sebarske klase postojala teznjada se ponekad deli zajednicka porodicna imovina.Raspolaganjezadruznom imovinom zahtevalo je pristanak zadrugara ali postojeizvori koji govore o tome da se javljaju i pojedinacni akti


12/48

raspolaganja od strane porodicnog staresine.Ovakvi akti bili supodlozni pobijanju,osporavanju,od strane dece i srodnika.U zadruzi je,kao i u prostoj porodici postojao monogamnibrak.Njegovo zakljucenje bilo je najpre uredjeno obicajnimpravom,tako da je crkveno vencanje tesko i polako ulazilo u pravni

zivot.Prema Dusanovom zakoniku za zakljucenje braka bila suneophodna dva akta crkvenih organa-episkopova dozvola i vencanjeod strane nadleznog svestenika.Za zakljucenje punovaznog brakazahtevao se od bracnih kandidata odredjen uzrast,odnosno polnazrelost.Bio je neophodan i pristanak roditelja buducihsupruznika.Poseban uslov predstavljala je pripadnost pravoslavnojveri.Dusanovim zakonikom zabranjen je interkonfesionalni brak.Biloje neophodno da ne postoje bracne smetnje kao sto je nprsrodstvo.Brak je u starom srpskom pravu bio raskidiv.Iz vizantijskogprava prodrla je u srpsko ustanova globe koja se placa pri razvodubraka,nazivala se raspust.Zicka povelja predvidja telesnu kaznu zazenu koja napusti muza,samo ako nema sopstvenu imovinu.Ukolikoima predvidjena je bila imovinska kazna.Udata zena je imala svojuposebnu imovinu,razlicitu od muzevljeve.Dusanov zakonik jeizjednacio udatu zenu sa muzem i sinom u pogledu akataraspolaganja porodicnom imovinom,ukoliko se radilo o oslobodjenjurobova.Bilo je zabranjeno otudjenje miraznih dobara od strane muzabez zenine saglasnosti.Muz je na miraznim dobrima imao pravodozivotnog plodouzivanja,a ne pravo svojine.Nasledno pravo-Vlasteoske bastine su bile nasledne.Prvi naslednired cinila su deca.Izgleda da staro srpsko pravo nije davalo prednost

muskim naslednicima u prvom naslednom redu.Zakonik ne kaze nistao nacelu reprezentacije,smatralo se prirodnim da se pod decompodrazumevaju i unuci,sto znaci da prvi nasledni red cine potomci.Udrugi nasledni red dolazili su pobocni potomci.Ukoliko ne bi bilonaslednika iz pomenuta dva nasledna reda,zaostavstina bi postalaodumrtna i kao takva pripala bi vladaocu.Sebarske bastine su takodjebile nasledne.Sebarska imanja nasledjivana su u pravoj nishodnojliniji.Meropaska bastina se nasledjuje u pravij muskoj nishodnojliniji.Zakonodavac je u prvom redu zastitio interes maloletnognaslednika,ali je isto tako pruzio zastitu udovici koja nema muske

dece,ostavljajuci joj jedan deo zaostavstine.Promet ovih stvari bio jeverovatno podvrgnut vrhovnom nacelu feudalne privrede po kojem jezemljisna svojina donosila feudalnu rentu.Da bi se ona moglaubrati,na zemlji je bio neophodan rabotnik.S toga je prometmeropaskih imanja verovatno morao biti podvrgnut odobrenjugospodara.Staro zakonodavstvo nije uredilo raspolaganje za slicajsmrti,ali se tu mora napraviti razlika izmedju pokretnih i nepokretnih


13/48

stvari.Pokretne stvari su se mogle dati u ostavu u Dubrovniku kako bipo ostaviocevoj smrti bile predate licu koje ostavioc oznaci.

11.Krivicno pravo u sr.Srbiji

Povelje i medjunarodni ugovori za krivicno delo poznaju izraze kaosto su krivina ili obida ili prestuplenije.Dusanov zakonik se opredelioza izraz sagresenije,sto je bio rezultat uticaja hriscanstva ivizantijskih pravnih shvatanja.Subjekt krivicnig dela oznacavan jeklao krivac.Staro srpsko pravo pocivalo je na misli o pravnojnejednakosti drzavnih podanika.Svaki stalez je bio podvrgnutzasebnom sistemu krivicnih sankcija.Cak i u okviru istih stalezapravila se razlika izmedju pojedinih njegovih delova.I najniza klasa udrzavi bila je podvrgnuta krivicnom pravosudju,dakle,nije bilaobespravljena.Otrok je u nacelu odgovarao pred patrimonijalnimsudom,a za tzv.carske dugove,jedan broj nabrojanih krivicnihdela,sudio bi mu carski sudija.Pravna nejadnakost dovela je do togada je visim stalezima pruzana jaca krivicno-pravna zastita.Subjektkrivicnog dela ne mora se uvek poklopiti sa subjektom krivicneodgovornosti.Staro pravo je dopustalo da u poijednim

slucajevima,umesto krivca,za njegovo delo odgovara kolektivitetkojem krivac pripada;krivicna odgovornost je mogla biti individualnaili kolektivna.Napad na pojedinca smatran je istovremeno nazajednicu kojom pojedinac pripada.iri kolektivitet koji odgovara kadnjegov pripadnik izvrsi krivicno delo moze biti razlicit;bila je poznataodgovornost roda,kuce ili sela.Dusanov zakonik je ukinuo prvi odnavedenih oblika kolektivne odgovornosti i zamenio gadrugim.Umesto citave rodbine odgovarala bi samo porodica,a to seodnosi samo na imovinsku sankciju.Za povredu groba odgovaralo jecelo selo.Pijanica bi bio krivicno odgovoran jer se nesposobnost

takvog lica za rasudjivanje po sopstvenim postupcima nije smatralaza okolnost koja iskljucuje ili smanjuje krivicnu odgovornost.Starosrpsko pravo je parvilo razliku izmedju umisljaja i nehata.Nehat jenazvan grehom,dok je umisljaj nahvalica.Za pojedina krivicna delaDusanov zakonik je predvidjao poseban oblik umisljaja koji bi semogao oznaciti kao zla namera ucinioceva.Za kaznu postojao je izraznakazanie.Postojalo je vise vrsta kazni:imovinskakazna,smrtna,telesna,konfiskacija celokupne imovine,a postojala je i


14/48

kazna lisenja slobode.Odredjenost kazne bilo je pravilo u starompravu.Sankcija je pocivala na obicajima.Zakonik je na pojedinimmestima ostavljao nadleznom organu da odredi sankciju za ucinjenokrivicno delo.Takvo ovlascenje je ograniceno samo na izbor njenevisine.

a)Krivicna dela protiv javnog poretka-nevera,zbor sebara,provodi prejem ljudski,izam,udava,prestoj i odboj.Nevera se sastoji u povredi obaveze vojne sluzbe koji je vlasteladugovala vladaocu,to je zapravo izdaja-najteze krivicno delo.Za ovokrivicno delo sudi carski sud i njegov ucinilac mogao je biti samopripadnik vlasteoskog staleza.Kazna za neveru sastojala se ukonfiskaciji uciniocevog imanja,ali postoji misljenje da suprimenjivane idruge kazne poput telesnih ili cak smrtna.Zbor sebara-feudalno krivicno pravo zapretilo je kaznom sebrimaukoliko se okupe,najverovatnije zbog toga sto se smatralo da savkotakvo okupljanje preti da pobunom ugrozi feudalni poredak.Provod ili prejem ljudski je krivicno delo koje se sastoji u primanjutudjeg sebra na sopstveno vlastelinstvo ili u grad.Dusanovimzakonikom ovo delo je bilo proglaseno za carski dug.Mogao ga jeizvrsiti samo pripadnik vlasteoskog staleza,ali mozda i otrok.Prejemljudski je predstavljao radnju opomaganja sebru u bekstvu svlastelinstva,sto je bilo zasebno krivicno delo.Merophu za bekstvo odgospodara je bilo zapreceno telesnom kaznom,ali mu je D.zakonikpruzio zastitu od imovinske kazne.Izam i udava su krivicna dela koja su u pojedinim poveljama bilaobuhvacena skupnim imenom samosud.Delo se sastojalo u

samovlasnom pribavljanju prava van sudskom putem.Dok je udavapredstavljala hvatanje samog duznika,izam se sastojao u hvatanju inekog drugog lica,koje je s duznikom u vezi,kako bi se na ovogacinio pritisak da izvrsi obavezu.D.zakonik je zabranio samopomoc.Presto je bilo krivicno delo koje se sastojalo u neodazivanju sudskompozivu.D.zakonik je ovo delo sankcionisalo imovinskom kaznom.Odboj je delo koje se sastojalo u suprotstavljanju nalogu sudskogizvrsnog organa.D.zakonik je ovo delo sankcionisalo konfiskacijomcelokupne imovine.b)Krivicna dela protiv vere-Otpadnistvo u katolicanstvu i

vradzbine.Otpadnistvo u katolicanstvu se u starom srpskom pravu zvalo jereslatinska.Njegov ucinilac mogao je biti kakokatolicki svestenik kojipravoslavnog obrati u katolicku veru,tako i sampreobracenik.Srednjem veku je bila nepoznata ideja o slobodisavesti.Crkva je predstavljala vazan oslonac feudalnedrzave.To,medjutim,nikako ne znaci da u srpskoj drzavi nije biloverske tolerancije,ali slobodanizbor veroispovesti svojim podanicima


15/48

nije dozvoljavao.Lice koje izvrsi pomenuto delo bilo je kaznjavano pozakonu svetih otaca.Pozivanje na zakon svetih otaca javlja se i kodvradzbina,predvidjenih,doduse,bez odredjena bica krivicnogdela;krivac se trebao uhvatiti na delu.

v)Krivicna dela protiv licnosti-Ubistvo i silovanje.Za ubistvo je u nasim sr.spomenicima postojalo vise termina-krv,vrazda,dusegubija ili duseubistvo.Ovi izrazi nisu uvek bilisinonimi.Krv i vrazda bile su proglasene za carske dugove.Vrazda jeoznacavala kako ubistvo tako i sankciju za ubistvo.Staro srpskopravo pocivalo je na nacelu otkupa.Dubrovcani su predlozili kraljuMilutinu ukidanje takvog obicaja i uvodjenje smrtne kazne za ubistvou srpskom pravu,sto je srpski kralj odbio.Srpsko pravo je pravilorazliku izmedju umisljajnog i nehatnog ubistva.Za nehatno ubistvozadrzan je otkup,dok je za umisljajno ubistvo predvidjena telesnakazna.Norma o medjustaleskom ubistvu otezava polozaj sebara,jer jepri izvrsenju dela sebar podvrgnut telesnoj kazni i onda kada delonije ucinio s umisljajem.Ubica svestenog lica kaznjavan jevesanjem,a za ubistvo bliskog srodnika-oca,majke,brata ilideteta,D.zakonik je propisao smrtnu kaznu spaljivanja.Silovanje je jedno od onih krivicnih dela protiv licnosti pri cijemnormiranju su dosle do izraza staleske razlike u feudalnomdrustvu.Vlastelinu je pretila telesna kazna za silivanje zene iznjegovog staleza.Ukoliko sebar siluje vlastelinku,kaznjavan jesmrtnom kaznom,a za silovanje zene svog staleza kaznjavan jetelesno.Zakonodavac nije predvideo sankciju za slucaj da vlastelin

siluje zenu sebarskog staleza,izgleda da takvo delo nije dolazilo podudar krivicnog pravosudja.g)Krivicna dela protiv imovine-Tipicno krivicno delo protivimovine je kradja.Srpsko pravo zvalo je ovo delo tatba.Ucinilac sezove tat.D.zakonik je u svojim odredbama najcesce ovo delopovezivao s razbojnistvom,koje se naziva gusa,a njegov ucinilacgusar.Zakonik je s razbojnistvom izjednacio delo koje ucini oblinitat,tj.kradljivac koji je uhvacen na delu,ili su kod njega pronadjeniukradeni predmeti.Lice optuzeno za kradju moralo je da preneseusijano gvozdje od crkvenih vrata do oltara.I pored toga kradljivca je

pogadjala smrtna kazna.D.zakonik je za kradju i razbojnistvo narediojednu vrstu opste istrage,a selu i gospodaru sela zapretio teskimkaznama.

12.Procesno pravo u sr.Srbiji


16/48

Sudsko uredjenje u sr.srpskom pravu bilo je slozeno.Postojale surazlicite vrste sudova:patrimonijalnisud,crkveni,drzavni,gradski,vladaocev sud i stanak.Patrimonijalno sudstvo-Feudalni poredak je vlastelinu pruzaosudski imunitet utoliko sto je on na svom posedu bio ovlascen da

izrice pravdu i sudi sopstvenim podloznicima.Srpskoj vlasteli je takavimunitet uvek bio ogranicen nadleznoscu vladaocevog suda.Podpatrimonijalnim sudom podrazumeva se i crkveni sud kad sudiljudima koji su naseljenici crkvenog imanja.Crkveni sud-Ratione personae-ovaj sud je bio nadlezan da sudi svim svestenimlicima bez obzira na predmet i prirodu spora.Rationae materiae-njegova nadleznost se protezala na tzv. duhovnedugove tj.ona dela za koja je pravni poredak izricito propisaonadleznost crkvenog suda.Drzavni sud-Srpska vlastela nije imala povlasticu da joj sudi njenstaleski sud,tzv. sud ravnopravnih.Snaga sredisnje vlade uspevala jeda vlastelu podvrgne pod drzavni sud.Drzavni sud je sudio i sebrimakoji su bili neposredno potcinjeni vladaocu.S obzirom na materijupojedina krivicna dela poput nevere ili kradje bila su i iskljucivojnadleznosti drzavnog suda.Uspostavlajnje,kao i razvitak,ove vrstesuda,znacilo je nadmoc drzavnog nacela nad staleskim.Gradski sudovi-imali su razlicito uredjenje i nadleznost,zavisno odstepena samouprave pojedinih gradova.Razlicita je bila organizacijasudova u gradovima osvojenim od Vizantije,od one kakvu supoznavali primorski gradovi.

Vladaocev sud-proistekao je iz vladalacke vlasti.Ona obuhvatapravo na izricanje pravde u sporovima medju podanicima.Vladalac jepresudjivao licno.Parnice zbog crkvene zemlje uvek je presudjivaosam vladalac,ali usled nagomilavanja sporova od vladaocevog licnogsuda postao je dvorski sud.Dvorski sud je presudjivao u krivicnimdelima izvrsenim na samom dvoru,sve parnice protiv dvorjana i sudioje strankama koje se izricito obrate dvorskom sudiji zahtevom zapresudjivanje spora.Posebnu vrstu suda u starom srpskom pravu,predstavljao jestanak.To je bio mesoviti sud,presudjivao je parnici izmedju Srba i

Dubrovcana posto je svaka od stranaka morala biti podvrgnuta svompersonalnom statutu.Parnice medju Dubrovcanima u Srbiji presudjivao je dubrovackikonzul,ili su one bile iznosene pred redovni dubrovackisud.Dubrovacki statut je dozvoljavao raspravljanje mesovite parniceizmedju Dubrovcanina i Srbina pred dubrovackim sudom,ali je za ovobio neophodan pristanak srpskog parnicara.Ukoliko pristanka ne bibilo,nadlezan bi bio stanak.Postojale su dve vrste stanka-veliki i


17/48

mali.Veliki je raspravljao drzavne poslove,ali je mogao presudjivati iprivatne sporove.Mali stanak se sazivao na osnovu ugovorastranaka,iskljucivo radi raspravlajnja njihovog spora.

Sudski postupak je po pravilu pokretala ostecena strana.Srpsko

sr.pravo je zabranjivalo samopomoc.Iskati znaci tuziti,odnosnozahtevati sudskim putem.Tuzilac je nazivan parija a tuzeniotparija.Parnici se govorilo preti se.Dusanovo zakonodavstvo uveloje istrazni postupak u svrhu pojacane repsresije tata i gusara.Postupak je pocinjao pozivanjem na sud.To pozivanje je vrsiotuzilac,najpre sam,a kasnije u prisustvu drzavnogorgana,pristava.Dusanov zakonik je pruzio izvesna jemstva licimakoja se pozivaju pred sudiju.Veliki vlastelin s epozivao pismomsudijinim a ostali pecatom.Vojnik je,kao i vlastelin,zasticen utolikosto na sud nije mogao biti pozvan u roku od tri nedelje po povratku svojnog pohoda.Udata zena se nije smela pozvati na sud bezmuza.Sirota zena,koja nije bila u stanju da se parnici,mogla je datizastupnika,a takva mogucnost je postojala i za clana zadruge kojegje mogao zastupati zadrugar.Neodazivanje sudskom pozivukaznjavalo se globom.Ali ukoliko tuzilac, koji je tuzenog pozvao nasud,ne bi pristupio na rociste gubio je spor.Pristupanjem stranakasudu pocinjala je rasprava.Postupak je izgleda bioneformalan.Stranka je bila vezana svojim prvim iskazom i kasnije munije mogla protivreciti,niti odstupiti kad se parnici pred carskimsudom.Stranke su slobodno iznosile dokaze i pribegavale razlicitimdokaznim sredstvima kao sto su hvatanje krivca na delu

(oblienje),svedoci,isprave,zakletva stranke kao i bozji sud.Svod je jedna vrsta dokaznog postupka koji je izvodjen u slucajurazbojnistva i kradje.Ukoliko je drzalac stvari tuzen vindikacionomtuzbom,on se moze braniti tako sto ce ukazati natzv.svodnika,odnosno lice od kojeg je stvar pribavio.Ovajse,opet,mogao braniti ukazivanjem na drugog svodnika..postupak setako nastavljao sve dok neko ne bi bio u stanju da ukaze naprenosioca,te bi usled toga podlegao sporu.U sr.Srbiji porota je bila dokazna.Odlucivala je vecinomglasova.Porotnici su se zaklinjali da je jedna od stranaka u sporu u

pravu.Upravo zbog ove zakletve bilo je neophodno ucesce svestenoglica pri obrazovanju porote i prethodna porotnicka zakletva.D.zakonikje porotnicima zapretio teskom imovinskom kaznom i gubitkom castiukoliko se zakunu krivo.Po zavrsenoj sudskoj raspravi donosena je presuda,koja je u dobacara Dusana morala biti pismena i izradjena u dva primerka.Presudaje morala biti zasnovana na zakonu.Presudu je u starijem vremenuizvrsavala stranka koja dobije spor.Kasnije je izvrsenje presude


18/48

preslo na organe javne vlasti,to je pres vega bio pristav,kojegZakonik pominje kao izvrsni organ.

13.Dubrovnik i dubrovako pravo

Dubrovnik je osnovan u 7.v.Zbog svog medjunarodnog polozaja imaoje veliki privredni znacaj.Dubrovnik je prve vekove svoje istorijeproveo pod vizantijskom vlascu,a od 10.v. u njegovom stanovnistvuje preovladao slovenski cinilac.Dubrovnik je u 11.v. prilicno uspeo dase osamostali.Dubrovacka biskupija je tada podignuta na stepennadbiskupije.U doba opadanja vizantijske snage Venecija je sve vise pocela daigra vaznu ulogu u jadranskim poslovima.Na pocetku 13.v.Dubrovnikje bio prinudjen da prizna mletacku vlast.Za vlade Mletaka,Dubrovnikje ustalio svoje drzavno uredjenje koje ce vekovima ostatinepromenjeno.Tada je donet Statut 1272.g.Zadarskim mirom 1358.g. Dubrovnik je dospeo pod zastitu ugarskekrune kojoj je placao danak.Vek kasnije,placao ga je i turskomsultanu,a posle Mohacke bitke,samo sultanu.Posle propasti Turaka pod Beom,Mlecani su odmah poveli rat protivsultana.Dubrovcani su pozurili da se obezbede pa su s austrijskimcarem sklopili ugovor po kojem je Dubrovnik dospeo pod austrijskuvrhovnu vlast i caru placao danak.Posle Napoleonovih ratova ifrancuske okupacije Dubrovnika,uspostavljena je ponovo austrijskavlast,pod kojom ce ovaj grad docekati jugoslovensko ujedinjenje

1918.g.Za vreme Mletaka,Dubrovnikom je upravljao knez poslat izVenecije.Da bi se ogranicila njegova vlast nastala su jos dva organa-vece i jos dvojica knezevih drugova,Dubrovcana.Mletacki uticaj sesudarao sa domacim interesima sto je dovelo do stvaranja novihdrzavnih organa.Prvi put se pominje Veliko vece ,a prvobitno jeuspostavljeno Malo vece.Kasnije postoji i Vece umoljenih i svi organibili su predvidjeni Statutom.Sto se tice drzavnog uredjenja Dubrovnika,vlastela je odnela prevagunad ostalim drusvenim slojevima.Veliko vece je postalo skupstina

punoletne muske vlastele i imalo je zakonodavnu funkciju.Malo veceje imalo 11 clanova:6 savetnika i 5 sudija.Bilo je pre svega izvrsniorgan ali je vrsilo i sudsku funkciju.Vece umoljenih,ili Senat,bilo je najuticajniji drzavni organ.Njegoviclanovi su birani od strane Velikog veca na godinu dana.Svi clanoviMalog veca ulazili su u sastav Veca umoljenih.Clanstvo u ovom telupostajalo je dozivotno.Vece umoljenih se bavilo svim vaznim


19/48

politickim pitanjima,pripremalo je zakonske predloge i imenovalopojedine drzavne cinovnike.Knez je biran na mesec dana,i biralo ga je Veliko vece.Jedno lice nijemoglo u istoj godini biti dva puta izabrano.Svoja ovlascenja je uvekvrsio zajedno sa Malim vecem.

Vazan organ vlasti bili su cuvari zakona,zvani proveditoresterrae.Njima je bio poveren nadzor nad radom kneza i sva tri veca.Najvazniji izvor dubrovackog prava je Statut od 1272.g.Posvecen jedrzavnoj organizaciji,privatnom,javnom,krivicnom i pomorskompravu.Od ostalih izvora treba pomenuti Liber omnium reformationum,Libercroceus(zelena knjiga) i Liber viridis(zuta knjiga).Regolamenti o pomorstvu od 1794.g.-izvrsena je kodifikacijapomorskog prava.Status podanika Dubrovacke republike razlikovao se zavisno odpripadnosti odredjenom stalezu.Od sredine 14.v. doslo je dopoistovecivanja vlastele s clanovima Velikog veca.Bio je ostvarenvlasteoski monopol na upravljanje drzavnim poslovima.Gradjanstvo u Dubrovniku predstavljalo je raznorodanstalez.Najbogatiji medju njima povezani u bratovtinusv.Antuna,nazvani su antuninima.Nesto kasnije nastali su ilazarini.Gradjanstvo je bez obzira na svoj privredni napredak i mocbilo liseno mogucnosti da ucestvuje u upravljanju drzavom.Seljastvo je u pocetku bilo malobrojno.Ponegde je opstajao i slojslobodnih seljaka koji su na tim mestima imali samoupravu.Robovi su cinili najnizu klasu,dovodjeni su iz okolnih zemalja,a

Dubrovnik je bio poznat po trgovini robljem.Trgovina robljem je uDubrovniku zvanicno zabranjena u 15.v. ali je uprkos zabraninastavljena.


20/48

1.Organizacija vlasti u drzavi Prvog ustanka

Od samog izbijanja Prvog ustanka,u ustanickoj drzavi,stvarana jerelativno jednostavna organizacija vlasti.Tadasnji organi vlastiuspesno su delovali i ostvarivali svoje zadatke.Pored staresinskih skupstina kao centralni organi vlastidelovali su ivrhovni vozd i Praviteljstvujui sovjet.U toku postojanja drzave Prvog ustanka (1804-1813) odrzano je viseskupstina medju kojima je skupstina odrzana 14.februara 1804.g. uOrascu na kojoj je Karadjordje izabran za vrhovnog vozda i skupstinaodrzana avgusta 1805.g. u Borku na kojoj je odluceno da se osnujePraviteljstvujui sovjet.Na skupstini avgusta 1812.g.prisutnestaresine su upoznate sa onim sto je Bukureskim ugovorom (izmedjuRusije iTurske) predvidjeno u pogledu Srbije,a na skupstini koja jeodrzana januara 1813.g. u Kragujevcu saopsteni su turski zahtevi zamir i bilo je odluceno da se oni ne prihvate.Skupstine su cunile

staresine i na njima su odlucujucu rec imale vojvode.Na njima suraspravljana i resavana sva znacajnija pitanja,unutrasnje i spoljnepolitike ustanicke drzave,a u nekim slucajevima one su presudjivalepoliticka i krivicna dela staresina ili raspravljale neke gradjanskeparnice.Drugi centralni organ,vrhovni vozd,izabran je na skupstini14.februara 1804.g. jedan deo staresina je smtrao da Karadjordjetreba da obavlja samo duznost vrhovnog komadanta.Pored teduznosti obavljao je neke i druge upravne funkcije,a vrsio je i sudskuvlast.

Kao posledica ruskih preporuka i nastojanja staresina da ograniceKaradjordjevu vlast,doslo je do osnivanja i treceg centralnog organavlasti Praviteljstvujueg sovjeta,tj. (skupstina u Borku ).Prvesovjetnike je po Karadjordjevom odobrenju odabrao i postavio protaMateja Nenadovic.Sovjet je od svog osnivanja imao predstavnickikarakter. 1811.g. odrzana je skupstina u Beogradu na kojoj jesovjet reorganizovan i obrazovan je Veliki vilajetski sud.Od te godinepopecitelje i ostale clanove Sovjeta imenovao je Karadjordje.


21/48

Sovjet je po osnivanju obavljao sudsku funkciju ali je i radio naorganizovanju sudova na teritoriji koja je bila oslobodjena odTuraka.Vremenom je sirio polje svoga delovanja pa je takoorganizovao upravni (policijski) aparat,a upravljao je i drzavnimfinansijama i obavljao neke crkvene poslove.moze se reci da je

Sovjet bio centralni organ ali nikada i vrhovni.Pre Prvog srpskog ustanka Beogradsko pasaluk se delio na 14 nahijakoje su predstavljale najmanje turske upravne jedinice.Nahije su sedelile na knezine i sela.U svakom selu postojali su,kao samoupravni organi,seoskiknez,seoski kmetovi i seoski zbor.Seoskog kneza je selo postavljalo ucilju sakupljanja carskog poreza.Selom su upravljali seoskikmetovi.Oni su predstavljali prve seoske staresine i uzivali su velikopoverenje i ugled.Branili su selo od turskog zuluma i sudili seljacimaza razne rasprave.Knezinska skupstina,koju su cinili svi vazniji seljaci,odnosnokmetovi,bila je vrhovni samoupravni organ.Ona je raspravljala nekevece sporove i resavala sva druga pitanja od znacaja zaknezinu.Pored njih svaka knezina je imala svog kneza koji se zarazliku od seoskih knezova zvao i obor knez.Oni su obavljali oneposlove koje su na njih poreneli turski organi vlasti,pa su tako bili isamoupravni i drzavni organi.Knezovi se birani uglavnom iz isteporodice pa je njihov polozaj postao nasledan.Knezinski knez sestarao o odrzanju reda i mira i raspravljao je sporove koji su nastaliizmedju seljaka i njegove knezine.Nadzor nad radom knezinskihknezova vrsili su turski muselimi (i kadije).

Dugotrajno izgradjivan sistem lokalne samouprave imao je zaposledicu da je narod s knezovima bio na celu Austrije u njenom ratus Turskom.Ukidanje knezinske i seoske samouprave uz terorjanicarskih dahija i njihovih ljudi ubrzali su izbijanje ustankaodnosno,bili su povod.Izdavanjem ustavnog akta 14.decembra 1808.g. bile su ukinutenahijske,knezinske i seoske samouprave i uspostavljen je centralizami Karadjordjev apsolutizam.Organe drzavne vlasti u nahijama iknezinama predstavljali su prvi komadanti i vojvode.Njih jepostavljao i smenjivao Karadjordje,a obavljali su policijsko-

upravne,vojne,izvrsne i nadzorne funkcije.Ovi lokalni organi nisuimali samostalnost.Vojvode su nastojale da u sto vecoj meri ojacajusvoju vlast u lokalnim jedinicama na racun centralnevlasti.Uvodjenjem centralizma vrsilo se postepeno iskljucivanjenaroda iz vlasti.U pocetku Prvog ustanka,sudsku vlast su vrsili vojni i upravni organi vojvode i knezovi.Sovjet je u oktobru 1807.g. doneo naredbu da seu nahijama organizuju sudovi koji ce resavati sve male poslove


22/48

kako bi se Sovjetu omogucilo da vise paznje posveti opstemdobru.Po ovoj naredbi seoski sud cine seoski knez i jedan kmet,avaroski dvojica kmetova i jedan svestenik.Pored ovih sudova,uBeogradu ce postojati i varoski sud.Nova organizacija sudova kojaje postojala od 1881.g. predvidjala je postojanje seoskih

sudova,magistrata i Velikog vilajetskog suda u Beogradu.Magistartisu sudili sve gradjanske parnice i krivicna dela a vrsili su i policijskuvlast.Osim narodne vojske,postojali su neki oblici stalne stajace vojske,kaosto su momci i beari.Od 1808.g. pristupa se organizovanju stalnihregularnih vojnih jedinica.Od 1807.g. u oslobodjenim gradovimaorganizju se policijski organi.

2.Ustavni akti i zakoni u Srbiji (1804-1813)

Resavanje ustavnog pitanja karakterisala su u toku 1807.g.nastojanja ruskih predstavnika Paulucija i Rodofinikina da se topitanje resi saglasno ruskim interesima,odnosno da se u vrhovnojvlasti obezbedi premoc staresina nad Karadjordjem.Na sastanku uNegotinu zakljucena je konvencija u kojoj se istice zelja srpskognaroda da se u Srbiji postavljanje vojnih i gradjanskih cinovnika vrsiu ime ruskog cara.Karadjordje je pristao na ovu konvenciju ali kad jetrebalo da na nju stavi i svoj pecat,rekao je da ga je izgubio.Uavgustu 1807.g. u Srbiju je dosao Rodofinikin i ubrzo upoznaoKaradjordja i staresine sa svojim predlogom ustavnog uredjenja koji

je Karadjordje potpisao.Ustanovljen je Praviteljstvujusi Senat kojicine tri kategorije clanova:sijatelni vozdi,prevashodni senatori isovjetnici Senata.Po ovom aktu Karadjordje je predsednik Senata avrhovnu vlast ima Praviteljstvujusci senat.I ovaj akt kao i onajzakljucen sa Paulucijem predstavljali su neku vrstu potcinjavanjaoslobodjene Srbije tadasnjoj carskoj Rusiji.Imajuci u vidu mogucnost da mu ponovo bude ogranicenavlast,Karadjordje se 1808.g. odlucio na izdavanje jednog formalnogakta kojim bi se to preduhitrilo.Krajem novembra 1808.g. odrzan jekod Karadjordja u Topoli skup kome su prisustvovale neke

staresine,njegove pristalice.Saglasno njihovim i Karadjordjevimizjavama izasao je akt od 14.decembra.U njemu se navodi da SovjetNarodni,svi komandanti,vojvode,knezovi i sav narod priznajuKaradjordja za gospodara i obecavaju mu vernost.Propisanoje,takodje,da ce sve zapovesti izdavati Karadjordje preko Sovjeta i udogovoru sa njim.Zbog toga sto na skupu u Topoli nisu bile prisutnesve staresine,odnosno ovaj akt nije potvrdjen od straneskupstine,nije bio ni ozivotvoren i predstavlja akt samovolje


23/48

jednog dela staresina nad drugima.Posle skupstine odrzane uBeogradu 1811.g. clanovi Praviteljstvujusceg sovjeta i ostalestaresine zakleli su se Karadjordju na vernost i priznali ga zavrhovnog vozda.Reformom izvrsenom na skupstini 1811.g. Savet jereorganizovan odnosno podeljen na dva dela.Karadjordje je

imenovao popeitelje i ostale clanove Sovjeta i bio je njegovpredsednik.Sovjet je svoju nadleznost vrsio po zapovestimaKaradjordja.Uredjenje utvrdjeno na skupstini 1811.g. postojalo jesve do propasti Srbije u oktobru 1813.g.Za drzavu Prvog ustanka karakteristicno je da je u njoj znacajnuulogu imalo obicajno pravo.Dva znacajna opsta pravna propisa suZakon prote Mateje i Karadjordjev zakon.Zakon prote Mateje je donet na samom pocetku ustanka.Preko svojihMemoara,on je narodu trebao da ostavi pravo.Paragrafima zakonapredvidjena su sledeca krivicna dela:ubistvo,otmicadevojke,kradja,lazno svedocenje..S obzirom na krivicna dela koja jepobrojao kao i sankcije koje je predvideo,ocigledno je imao u viduprilike koje su postojale u Srbiji.Iz Memoara proizilazi da je njegovzakon donet na skupstini Valjevske nahije i da je vazio za tu nahiju.Kada je rec o Karadjordjevom zakonu iz izvora se ne saznaje vremenjegovog donosenja i da li je on kao zakon uopste bio uveden uzivot.Zakon sadrzi propise koji regulisu razlicitu materiju koja semoze svrstati u tri grupe: odredbe o krivicnim delima protiv drzavnoguredjenja,vojno-krivicne i vojno-disciplinske odredbe kao i ostalekrivicno-pravne i gradjansko-pravne odredbe;tu bi spadalo krivicnodelo ubistvo,otmica i kradja.Karadjordjev zakon pravi razliku izmedju

umisljajonog i nehatnog ubistva.Umisljajno ubistvo kaznjavano jesmrtnom kaznom a nehatno kaznom robije i naknadom stete.Narodje imao pravo da bira sudije,seoskog kmeta i seoskog kneza.Zakonnaredjuje da staresina mora biti pravedan.Svaki Srbin je slobodnomogao da se zali sudu ako mu je nesto nepravedno ucinjeno.Uzakonu su postojale i odredbe o zabrani staresinskog kuluka kao iistrazivanja vestica.Za razliku od zakona prote Mateje,Karadjordjev zakon predstavljasasvim nov zakon,zakon nove srpske drzave koja se stvarala narusevinama turskog feudalnog poretka,on je prekinuo svaku vezu sa

dotadasnjim stranim ili domacim crkvenim propisima i zbornicima.

3.Odredbe o polozaju Srbije u rusko-turskim ugovorima 1812-1829 i Hatiserifi iz 1830.g. i 1833.g.

Period mesovite srpsko-turske uprave koji je trajao od 1815. do1830.g. karakterise stvaranje i jacanje srpskih organa i postepeno


24/48

potiskivanje turskih organa vlasti.Oslonac svojim zahtevima Srbi sunalazili u medjunarodnim ugovorima zakljucivanim izmedju Rusije iTurske od 1812. do 1829.g. a pre svega u Bukureskom ugovoru omiru sklopljenom 28.maja 1812.g.Po ovom ugovoru Srbija je trebalada ostane u sastavu Turske sa odredjenom

autonomijom(samoupravom).Porta nije ispostovala ovu odredbu i vecu oktobru 1813.g. pokorila je Srbiju.U oktobru 1826.g. Turska je pod pritiskom novog ruskog cara NikoleI bila prinudjena na zakljucenje tzv.Akermanske konvencije.Ovomkonvencijom bilo je utvrdjeno da ce Porta odmah izvrsiti odredbeBukureskog ugovora,koje se ticu srpskog naroda.Preuzevsi duznostda o ispunjenju obaveza izvesti ruski dvor,Turska je priznala pravoprotektorata Rusije nad Srbima.Akermanskoj konvenciji je prilozenjedan akt u kojem su izlozene srpske zelje koje se Porota obavezujeda ispuni.To su :sloboda veroispovesti,nezavisnost unutrasnjeuprave,izgradnja skola i bolnica i zabrana nastanjivanja Turaka uSrbiji.Porta nije izvrsila ni ove odredbe Akermanske konvencije.Posle novog rusko-turskog rata,zakljucen je 1829.g. u Jedrenumirovni ugovor.Porta se svecano obavezala da ce vratiti Srbiji sestotrgnutih okruga i da ce o izvrsenju svojih obaveza izdati fermanpotvrdjen Hatiserifom i saopstiti ga Rusiji.Saglasno preuzetim obavezama,porta je u septembru 1829.g. izdalajedan hatiserif u kojem je naredila beogradskom veziru da pristupiispunjenju svih obaveza i da o tome obavesti srpski narod.Najznacijnije odredbe Hatiserifa iz 1830.g. bile su:1.srpski narod uziva slobodu i veroispovesti

2.Milos Obrenovic priznaje se za vrhovnog kneza srpskognaroda,naslednog3.knez Milos u ime porte upravlja unutrasnjim poslovima zemlje4.u vezi sa zahtevom Srba da im se pripoji sest okruga odluceno jeda se imenuju komesari od strane porte i od strane ruskog dvora kojice imati zadatak da izvide pravo stanje5.svi porezi utvrdice se tacno6.turska vlast se nece mesati u unutrasnju upravu zemlje7.da bi se odklonili nemirii neredi,knez Milos ce imati u svojoj sluzbipotrebnu oruzanu silu

8.stanovanje u Srbiji zabranjeno je svakom turcinu osim onom kojipripada gradu.Po ovim odredbama,centralni organi vlasti u Srbiji bili su nasledniknez,sovjet (ciji bi clanovi bili stalni) i skupstina.OvimHatiserifom,Srbija je postala vazalna drzava sa nezavisnomunutrasnjom upravom.Hatiserifom iz 1830.g. nisu bile utvrdjene granice Srbije,vec je samobilo predvidjeno da ce te granice povuci ruski i turski komesari.


25/48

Hatiserifom iz 1833.g. utvrdjene su granice Srbije,tj.vraceni su jojkrajevi koji su od nje bili oduzeti,utvrdjena je ukupna suma danka i uSrbiji su ukinuti feudalni odnosi.

4.Ustav Knezevstva Srbije iz 1835.g. ( Sretenjski ustav)

S pogorsanjem polozaja mase seljaka odvijao se i procesekonomskog uzdizanja gazda i staresina a posebno kneza Milosa kojise bogatio na stetu naroda i na racun ostalih staresina itrgovaca.Novi sloj trgovaca pretvorio se u knezeve protivnike i vodiborbu protiv Milosa.Pravi razlog sto se Milos protivio stvaranju velikihposeda bilo je sprecavanje drustvenog i ekonomskog uzdizanjapojedinaca koji bi mogli predstavljati njegove konkurente.Vodje Miletine bune koja je izbila u januaru 1835.g. bili su obelezjekrupne zemljisne aristokratije.Te staresine tezile su nesumnjivovecoj vlasti u svojim oblastima u cilju svog daljeg bogacenja.Posle Miletine bune,Milos Obrenovic je bio prinudjen na donosenjeustava ciji je tvorac bio Dimitrije Davidovic.Ustav je izglasan naskupstini,na Sretenje,15.februara 1835.g.Ustav propisuje zakonodavnu,izvrsnu i sudsku vlast pri cemuzakonodavna i izvrsna pripadaju knjazu i Drzavnom sovjetu.Knjaz je

imao pravo zakonodavne inicijative,kao i pravo pomilovanja iublazavanja kazne.On imenuje sve vlasti i sve cinovnike.Ustav jeutvrdio da je knjazevski presto nasledan u porodiciObrenovica.Drzavni Sovjet je najvisa vlast u Srbiji do knjaza.Njegacini 6 popecitelja (ministara) i neodredjeni broj drzavnihsavetnika.On ima svog predsednika i glavnog sekretara.On se starada nikog ne povredi i ne narusi ustav,organizuje zakonom sve ostalesrpske vlasti i ima pravo kaznjavanja cinovnika.Postupak donosenjazakona otpocinjao je tako sto su predlozi zakona dostavljaniSovjetu.Posto Sovjet pregleda i prouci predlog,odnosno da

saglasnost,podnosi ga knjazu na odobrenje.Predlog dobija snaguzakona ako je potpisan od kneza,predsednika Saveta,nadleznogministra i sekretara Saveta.Knjaz je imao pravo apsolutnogveta.Sretenjski ustav je predvideo postojanje narodne skupstine.Njusaziva i raspusta knjaz,ona nije zakonodavniorgan.Skupstina,zajedno sa knjazom i Sovjetom,odlucuje oizmenama ili dopunama ustava.Po ustavu postoje okruzni sudovi kaoprvostepeni,Veliki sud kao drugostepeni,a u trecem i poslednjem


26/48

stepenu sud Drzavni savet.Sudovi su u izricanju presuda nezavisni isude po zakonu.Ustav je proklamovao neka prava gradjana kao stosu jednakost pred zakonom i to da niko ne moze biti uhapsenprotivno zakonu.Prema Sretenjskom ustavu cinovnici sudozivotni,mogu se unapredjivati,ali se ne mogu vracati na nize

zvanje ni otpustati bez krivice dokazane sudu.Po ustavu su zakonodavna i izvrsna vlast pripadale knezu i savetu,stoje znacilo ogranicenje Miloseve do tada apsolutne vlasti.Medjutim,toogranjicenje je kratko trajalo.Protiv ustava istupile su Austrija,Rusija i Turska,ocenjujuci ga nesamo liberalnim,vec i nesaglasnim vazalnom polozaju Srbije.Rusija iTurska su bile posebno nezadovoljne ustavom zato sto nije donet uznjihovu saglasnost,pa ga je Milos vec u martu 1835.g. suspendovao.

5.Ustav Knezevstva Srbije iz 1838.g. (Turski ustav)

Istupanje Austrije,Rusije i Turske protiv Sretenjskog ustava imala jeza posledicu da ga je Milos suspendovao,ali je uticajnim ljudima iznaroda obecao donosenje novog ustava.U cilju izrade nacrta novogustava,on je preduzeo i odredjene mere kao sto je formiranjekomisije za izradu tog nacrta.Nalazeci se pod pritiskom diplomatijavelikih sila knez Milos je preduzeo jedan neocekivan potez zamolivsiPortu da njen visoki opunomocenik sa njim (Milosem) ipredstavnicima domace opozicije domace opozicije eliminisuci

neposredno pri tome Rusiju,Austriju i Veliku Britaniju- pretrese svasporna pitanja i donese jedan ustav koji ce biti rezultat svihmisljenja i suprotnih misljenja.Porta je zelela da se srpsko pitanjeresi u najkracem mogucem roku.Iako se rad na donosenju novog srpskog ustava u Carigradu nijeodvijao bez teskoca,ipak taj rad nije mogao rezultirati ui Milosevukorist.Za vreme izrade ustava velike sile su na Portu vrsilepritisak.Ruska diplomatija se zalagala da clanovi saveta bududozivotni da bi tako mogla da ostvaruje uticaj na ogranicavanjekneza.Novi Ustav za provinciju Srbiju,tzv.Turski ustav,izradjen u

Carigradu i donet u vidu Hatiserifa 22.decembra 1838.g.U ustavu se izrazava zelja sultana da Srbi budu zasticeni iistovremeno istice da je njegova volja protivna tome da bilo ko bezsudske presude bude lisen svojih gradjanskih prava.Kaznakonfiskacije se zabranjuje,a deca i srodnici (porodica) krivca ne mogubiti odgovorni za njega.Po ovom ustavu,dva najznacajnija organa vlasti su nasledni knez iSavet.Nije predvidjeno postojanje narodne skupstine.Clanovi saveta


27/48

su nezavisni od kneza i mogu se smeniti samo po sudskoj presudi ipristanku Porte.Knez i savet su u zakonodavstvu ravnopravni;kneznije mogao doneti nijedan zakon bez prethodnog pristankasaveta.Knezu je dato pravo da imenuje odnosno postavi tri ministra unutrasnijih dela,finansija i pravde koji su cinili centralnu upravu.Po

ustavu postoje seoski,okruzni i apelacioni sud.Nijedan sudija ne mozebiti zbacen bez sudom dokazane krivice.Ustav je predvideo da seSrbija deli na 17 okruga,oni na srezove a srezovi na opstine isela.Ustav je dozvolio ustanovljenje vojske,a zapovednistvo jepovereno knezu.Vojska je obavljala i policijske duznosti.Turski ustavpredvidja da cinovnik moze istupiti iz sluzbe,a porez placa samo nasvoja nepokretna dobra.Ovaj ustav predstavlja konacan prekid sastranim feudalnim odnosima.Donosenje Turskog ustava donelo jeabdikaciju kneza Milosa i korist trgovacko staresinskom slojuMilosevih protivnika.

6.Osnovne karakteristike Srpskog gradjanskog zakonika

Zakonodavni rad u Srbiji poceo je 1837.g. Jovan Hadzic je postaotvorac Srpsko gradjanskog zakonika koji je posle duge pripreme biodonet 25.marta 1844.g. On je uzeo austrijski Opsti gradjanskizakonik za uzor.Kao i austrijski i Srpski gradjanski zakonik ima uvod itri dela.Stil Srpsko gradj.zakonika je lak,lep i jasan.Hadzic seuglavnom drzao ustaljenih austrijskoh pojmova i definicija,pa je

samo ponegde unosio novine.Pod uticajem razlicitih okolnosti isrpskih domacih prilika,na pojedinim mestima odstupio je od normiizvornika.Najvaznija takva odstupanja se odnose na porodicnuzadrugu i zakonski nasledni red.Zadruga je velika patrijarhalna porodica,imala je domacina ilistaresina.U vreme kad je Hadzic radio na zakoniku,porodica ovakvogoblika bila je u sukobu s novonastalim drustvenim prilikama.Zadrugesu se pocele raspadati na manje porodice pri cemu bi se njihovaimovina onda delila.Posmatrajuci zadrugu okom modernogpravnika,Hadzic je u njoj video svu svojinu zadrugara.On je naredio

da se o zadruznom dobru mora odlucivati saglasnoscu svih.Staresinazadruge mogao je da vrsi samo akte upravljanja,ali ne i akteraspolaganja zadruznim imanjem.Srpski gradj.zakonik je ustanovio prednost musk dece nad zenskomu zakonskom naslednom redu,sto je bio jedan zastareli i nazadniobicaj.Hadzic se jos na pocetku svog rada izjasnio protiv prednostimuske dece,ali je ova ustanova ipak prodrla u Srpskigradj.zakonik.Najverovatnije zbog toga sto je konzervativni


28/48

ustavobraniteljaki savet uoci usvajanja izmenio tekst zakonskogpredloga.Srpski gradj.zakonik je ostao u primeni citav vek,i bio je prvo velikokodifikatorsko delo u Srbiji.

7.Organizacija vlasti u srbiji u periodu 1858-1868.g.

Posto je na Svetoandrejskoj skupstini bio opet izabran za kneza,Milosje preduzeo izvesne mere usmerene ka jacanju svoje vlasti,aistovremeno je od Porte zahtevao reviziju Turskog ustava.Milos jepreminuo 1860.g. i njegovi zahtevi nisu bili ispunjeni.Po svom ponovnom dolasku na presto,Mihailo je tezeci dakoncentrise vlast u svoje ruke,nameravao da donese nov ustav.Posavetu velikih sila,Mihailo nije doneo novi ustav vec je postojecipromenio donosenjem odredjenih zakona koji su predstavljali u stvarizakone ustavnog karaktera.Promenama izvrsenim u drzavnom uredjenju Mihailo je uspostaviolicni rezim tj koncentrisao vlast u svoje ruke.Clanove Drzavnog saveta bira i postavlja knjaz.Knjaz moze drzavnogsavetnika penzionisati ili po svojoj volji ili po molbi samogsavetnika.Osim penzionisanja,savetnici mogu biti uklonjeni s asvojihmesta i sudskom presudom.Nadleznost Drzavnog saveta je :donosenje,ukidanje,menjanje i tumacenje zakona,organizacija vojskei donosenje drzavnog budzeta.Savet je ostao zakonodavni

organ.Zakonom o Drzavnom savetu ovaj organ je potcinjen knjazu asavetnici su postali knezevi cinovnici.Drzavna uprava je podeljena na vise ministarstava.Broj ministarstavaje ,u odnosu na Turski ustav,povecan na sedam.Ministri suneposredni organi kneza koji u njegovo ime rukovode poverenimposlovima.Ministri imaju pravo da u granicama zakona odobravaju ilimenjaju resenja potcinjenih vlasti i da donose resenja.Cilj zakona oustrojstvu centralne uprave je sprovodjenje birokratskog centralizma.Zakon o narodnoj skupstini predvideo je postojanje obicne i velikenarodne skupstine.Ona je savetodavni organ,ali je zakonom bilo

predvidjeno da se ona mora saslusati kada je rec o ustupanju ilipromeni dela drzavne teritorije.Velika narodna skupstina je cetiriputa veca od obicne i sastaje se u zakonom predvidjenim slucajevima:radi izbora novog kneza,odobrenja ili usvojenja prestolonaslednika iu cilju odredjivanja namesnika za vreme knezevogmaloletstva.Skupstina postoji radi obavestavanja vlade o potrebama izeljama naroda.


29/48

Zakon o cinovnicima dao je pravo vladi da cinovnike penzionis eposvom nahodjenju odnosno kad dodje do toga da interesi drzavnesluzbe to zahtevaju,a izmene ovog zakonika omogucile su iotpustanje cinovnika.Lokalne zajednice bile su upravne jedinice ciji jezadatak bio da obavljaju drzavne poslove.Okruzi,srezovi i opstine

razlikovali su se samo po tome sto su okruzi i srezovi kao veceupravne jedinice bili neposredno potcinjeni centralnoj vlasti.Okruzni isreski nacelnici su bili policijski organi potcinjeni centralnojvlasti.Drzavnim udarom od 1894.g. Aleksandar Obrenovic je ukinuoUstav od 1888.g. i vratio na snagu Zakon o opstinama iz 1866.g.Poovom zakonu opstinski organi su:opstinski zbor,opstinski odbor iopstinski sud.Opstinski zbor su cinili svi punoletni clanoviopstine.Opstinski odbor je odobravao opstinski budzet i vrsio nadzornad opstinskim sudom.Opstinski sud su cinili jedan kmet i jos dvaclana.Izbor predsednika i clanova suda morao je biti potvrdjen odstrane drzavne vlasti.Drzavna vlast je imala nadzor nadopstinom.Nadzor nad aktima opstinskih organa obuhvatao je ocenuzakonitosti.Opstine su ovim zakonom pretvorene u izvrsioce naredbicentralne vlasti,one su izgubile svaku samostalnost.Predvidjeno je i postojanje narodne vojske.Dok su sve dotadasnjestajace oruzane snage imale unutrasnje politicke ciljeve,narodnavojska je sluzila interesima nacionalnog oslobodjenja.Prema Zakonu o sudovima postoje okruzni,Apelacioni i Kasacionisud.Po Zakonu o pravozastupnicima pravo zastupanja na sudu moglasu dobiti ona lica koa su zavrsila prava i polozila pravosudni ispit.Rezim koji je Mihailo Obrenovic uspostavio za vreme svoje druge

vlade bio je licni rezim u kom su zakonodavna vlast i vrhovna upravau njegovim rukama.Upravnu vlast cinili su ministri koje je knezpostavljao i smenjivao.Drzavna uprava se vrsila preko niza upravnihorgana koji su bili potcinjeni visim organima.Uspostavljen jeapsolutisticki rezim.

8.Ustav od 29.juna 1869.g.(Namesnicki ustav) i organskizakoni

Po ubistvu kneza Mihaila,izvrsenom 29.maja 1868.g.,za novog knezaproglasen je maloletni Milan Obrenovic.Velika narodna skupstinapotvrdila je to proglasenje a za namesnike su izabrani MilivojeBlaznavac,Jovan Ristic i Jovan Gavrilovic.Prvi razlog koji je uticao na namesnike da donesu novi ustav bilo jeshvatanje neophodnosti odredjenih reformi,drugi razlog se sastojao uocuvanju interesa dinastije Obrenovic koja je bila svedena na jednog


30/48

i to maloletnog clana,a treci razlog je bilo trajanje mandatanamesnika(istekao bi po Milanovom punolestvu).Posto je ustavotvorni odbor zavrsio rad,nacrt-projekat izradjen uuskom krugu od nekoliko clanova vlade i namesnika na celu saRisticem.Rad namesnika na donosenju ustava bio je potpuno

nesaglasan tada vazecim zakonima Srbije pa je na kraju Ustavdonela Velika narodna skupstina 29.juna 1869.g. u Kragujevcu.Ovaj ustav je pre svega utvrdjivao prava dinastije Obrenovic.PoUstavu postoje obicna i Velika skupstina koja se sastaje u ustavompredvidjenim slucajevima(izbor kneza,izbor namesnika).Obicnuskupstinu cini izabranih poslanika i poslanika koje biraknjaz.Aktivno biracko pravo bilo je ograniceno cenzusom doba (30god.) i imovinskim cenzusom.Ustav iz 1869.g. dao je skupstinizakonodavnu vlast,ali je knjaz u zakonodavstvu ipak bio nadmocnijicinilac.Knjaz potvrdjuje zakone.On saziva i raspusta skupstinu.Knjazje mogao izdavati privremene zakone tj. uredbe po nuzdi.Ustav od 1869.g. nije omogucio postojanje parlamentarnogrezima;nije postojala mogucnost da ministri istovremeno budu inarodni poslanici.Ustav je predvidjao samo krivicnu,a ne ipoliticku,odgovornost ministara.Pravo optuzbe ministara pripada iknjazu i Narodnoj skupstini.Po ovom ustavu Drzavni savet vise nijezakonodavni organ.Clanove Drzavnog saveta popstavlja knez.Sudovisu pri izricanju pravde nezavisni,ali sudije nisu nepokretne.Namesnicki ustav je proklamovao izvesna prava gradjana,ali je iostavio mogucnost zakonodavnoj vlasti da ta prava i slobode nesamo ogranici vec i ukine.

Srbija je sama donela ovaj ustav nevodeci racuna o pravima Turskecime joj je u sustini potvrdjeno pravo na nezavisnost.Organski zakoni:1.Izborni zakon skupstina je birana na 4 godine.Biranje poslanika uvarosima bilo je neposredno a u srezovima posredno.Glasanje je bilojavno.2.Zakon o poslovnom redu u Narodnoj skupstini Poslanici su mogliodgovarati pred sudom ukoliko bi u skupstini kritikovali rad drzavnihcinovnika.Odredbe ovog zakona predstavljale su zastitu zabirokratiju.

3.Zakon o ministarskoj odgovornosti skupstina je mogla vecinomglasova da oslobodi ministra od optuzbe.Ovaj zakon je ustanovioposebandrzavni sud za sudjenje ministrima.4.Zakon o pecatnji (stampi) stampar je mkorao jedan sat prerasturanja novina predati po jedan primerak mesnoj policijskojvlasti,koja je imala pravo na zabranu objavljivanja.Vlada je imalapravo opomene i obustave lista,a posto nije postojao sudski nadzor


31/48

vlada je mogla ugusiti svaki list koji je htela.Tako je sloboda stampeu stvarnosti gradjanima oduzeta.

9.Berlinski kongres i polozaj Srbije

Posle rusko-turskog rata,1877.-1878.g. zakljucen je u San Stefanumirovni ugovor kojim je predvidjeno stvaranje Velike Bugarske cijimgranicama su bili obuhvaceni i delovi Srbije naseljeni uvelikoj vecinisrpskim stanovnistvom.Ovim ugovorom priznata je nezavisnostSrbije.Ovaj ugovor je izazvao nepovoljan odjek u Srbiji a i reakcijuvelikih sila.Austro-Ugarska jke predlozila sazivanje kongresa koji bi bio odrzan uBerlinu i na kojem bi bila raspravljena sva pitanja obuhvacenamirovnim ugovorom izmedju Rusije i Turske.Uslovi pod kojima jeAustro-Ugarska pristala da pruzi u Berlinu podrsku zahtevima Srbije-a koje je Srbija prihvatila-bili su:1.Austro-Ugarska i Srbija ce zakljuciti trgovinski ugovor koji ce sluzitiunapredjivanju stalnih odnosa ove dve zemlje i olaksavanjupogranicne trgovine.2.Srpsko-austrougarske zeleznice ce se povezati u roku od 3 godine.3.Gradjenje ovih zeleznica ticala se svih.4.Austro-Ugarska na sebe preuzima teret regulisanja Djerdapa,aSrbija se obavezuje na potrebnu pomoc.Postavljajuci ove uslove,Austro-Ugarska je zelela da obezbediekonomski a preko njega i politicki uticaj u Srbiji.

Berlinskim ugovorom Srbija je postigla medjunarodno priznanjenezavisnosti i bila je teritorijalno prosirena.Za prevoz dobara prekoSrbije,nije nametnuta nikakva tranzitna taksa.Knezevina Srbijanasledjuje obaveze Turske prema Austro-Ugarskoj.Posle 1878.g.Srbija je kao nezavisna drzava usla u sferu interesovanja mnogojacih sila nego sto je to bila Turska,ali je svoju nezavisnost uspela dasacuva do njenog ulaska u sastav Jugoslavije 1918.g.

10.Ustav od 1888.g.

Kralj Milan je nastojao da se formira koaliciona vlada naprednjaka iradikala sa M.Garasaninom na celu,ali su radikali odbili da sanaprednjacima obrazuju vladu.Po ostavci Garasaninove vlade,obrazovana je koaliciona vladaradikala i liberala na celu sa Jovanom Risticem.U programuove,nove,vlade istice se potreba promene Ustava.Liberalno-radikalskisporazum nije naisao na dobar prijem od strane kralja Milana i on jeradio protiv tog sporazuma od samog osnivanja liberalno-radikalske


32/48

vlade.Zbog slabosti lib.-rad. vlade,zbog nesloge medju clanovima,ova vlada ja podnela ostavku.Posle pregovora koje je kralj Milan vodio sa radikalima,obrazovana jeradikalska vlada sa Savom Grujicem na celu a nezadovoljstvo kraljaMilana ovom vladom brzo se manifestovalo.

-Posle poraza u ratu s Bugarskom kralj Milan je doneo odluku oustupanju prestola sinu.Stoga je zakljucio sporazum s radikalimadajuci pristanak na donosenje novog ustava,dok su se radikaliobavezali da ce braniti presto maloletnog kralja.Prema tome,Ustav od1888.g. donet je radi spasa dinastije Obrenovic.Proklamacijom kralja Milana upucenom narodu naredjeni su bili izboriza Veliku narodnu skupstinu koja je imala zadatak da donese noviustav.Obrazovan je veliki ustavotvorni odbor sastavljen odpredstavnika svih stranaka.Predsednik ust.odbora bio je samkralj.Ustavotvorni odbor je odlucio da se ne vrse promene postojecegustava,vec da se donese novi ustav.Kralj Milan je insistirao na tome da sve stranke moraju prihvatitiustav kao zajednicko delo,dajuci na znanje da bez sporazuma nece nibiti novog ustava.Garasanin s enajvise zalagao oko teritorijalnogpitanja i bio je spreman na svaki kompromis sa kraljem.Clanoviliberalne stranke zalagali su se za uvodjenje kvalifikovanih poslanika.Pozivajuci se na kraljevu proklamaciju o zajednickom prihvatanju idonosenju ustava,radikali su se zalili na policijske vlasti i optuzivali ihza pomoc naprednjacima.Kralj zbog toga odredjuje novi datumzasedanja Velike narodne skupstine na kojoj su radikali odnelipobedu.Kraljevim ukazom vlada je ovlascena da Velikoj narodnoj

skupstini uputi predlog ustava te da ona resi da li ga usvaja ucelini.Ustav je konacno izglasan na drugom redovnom sastankuVelike nar.skupstine 22.decembra 1888.g. a potvrdjen od stranekralja na trecem.Ustav je proklamovao prava gradjana kao sto su jednakost predzakonom,licna sloboda,sloboda misljenja i udruzivanja.Ukinuta jesmrtna kazna za politicke krivce izuzimajuci slucajeve izvrsenjaatentata.Za razliku od ustava od 1869.g. ovaj usatv pruzao je vecegarancije proklamovanim pravima utvrdjujuci ogranicenja koja nizakonodavac ne moze menjati.

Po ustavu,postoje obicna i Velika narodna skupstina.Aktivno birackopravo odredjeno je cenzusom doba i imovinski cenzusom.Narodnimposlanicima dato je i pravo zakonodavne inicijative.Narodnaskupstina odobrava drzavni budzet koji vredi smao za godinudana.Ustav je predvideo i krivicnu i politicku odgovornostministara.Ministri su odgovorni kralju i Narodnoj skupstini.Ustav je uspostavio okruznu i opstinsku samoupravu.


33/48

Ovaj ustav je jedan od najnaprednijih gradjanskih ustava u Evropitog vremena.Omogucio je postojanje sistema parlamentarne vlade iproglasio sudsku nezavisnost.

11.Ustav od 1901.g.

Usled pritiska Rusije i smrti bivseg kralja Milana,Aleksandar jepopustao radikalima koji su pokretali ustavno pitanje.Nova vlada nacelu sa Mihailom Vujicem imala je zadatak da pripremi promenuustava odnosno donosenje novog.Ustav od 6.aprila 1901.g. sadrzavao je elemente Ustava od 1888.g. inacrta ustava koji je naprednjacka vlada izradila.Glavnakarakteristika nacrta ustava koji su izradili naprednjaci je predvidanjeustanove senata.Liberali su bili iskljuceni iz poslova oko novog ustavaali su bili pozvani na savetovanje (stvarni razlog pozivanja nasavetovanje bilo je da se upoznaju s novim ustavom i da gaodobre).Ustav je donet bez ucesca naroda-bio je oktroisan.Da bi onemogucio prevlast Radikalne stranke,njihovu pobedu naizborima i stvaranje samostalne vlade,Aleksandar je predvideoustanovu Senata i naprednjacko-radikalni sporazum.Oktroisanjem novog ustava kralj Aleksandar je imao nameru da

produzi pod parlamentarnim vidom opet jednu vrstu licnog rezima.Ovim ustavom donekle su suzena prava monarha-on vise nije jacicinilac u zakonodavstvu,nema iskljucivo pravo zakonodavneinicijative niti izdavana privremenih zakona u odsustvu Skupstine.U ustav je uneta odredba o pravu zenskog potomstva da nasledipresto.Uveden je dvodomni sistem Narodnog predstavnistva.Aktivno birackopravo za izbor poslanika ograniceno je imovinskim cenzusom.Da bise dobilo biracko pravo trebalo je placati biracki porez.Ustav,sizuzecima,sprovodi nacelo ravnopravnosti oba doma Narodnog

predstavnistva.Ministri nisu mogli biti poslanici u NarodnojSkupstini.Nije postojala mogucnost da Nar.pred. odbaci budzet.Uslucaju raspustanja Skupstine pre nego sto je donela novibudzet,kralj je imao pravo da produzi proslogodisnji budzet najdaljeza godinu dana.Ustav je garantovao nezavisnost sudova i nepokretnost sudija.Uovom ustavu ne postoje odredbe o samoupravnimjedinicama.Proklamovana prava gradjana nisu bila


34/48

obezbedjena.Sloboda stampe i sloboda udruzivanja garantovane susamo u granicama zakona.Narod u zemlji bio je nezadovoljan ustavnom promenom.UstanovuSenat nisu prihvatili.Pored vecine u Skupstini,radikali su dobili vecinu i u Senatu na sta su

ministri naprednjaci reagovali ostavkom.Medjutim,kralj Aleksandar seprotivio obrazovanju homogene radikalske vlade i ukazivao na to daako se radikalsko-naprednjacki sporazum raskine,odmah i Aprilskiustav dolazi u pitanje.Pod pritiskom kralja Aleksandra,ministrinaprednjaci su povukli svoje ostavke.Poslanici liberalne stranke isticali su da ustav ne pruza garancije zaprava gradjana.

12.Donosenje Ustava od 1903.g.

Posledica promena do kojih je doslo 1903.g. bila je nesaglasnostizmedju stupnja ekonosmkog i drustvenog razvoja,kao i razvojanaprednih drustvenih snaga i apsolutistickog sistemavladavine.Apsolutisticki sistem vladavine kralja AleksandraObrenovica bio je kocnica daljem razvoju kapitalizma u Srbiji ismetnja daljem jacanju i razvoju burzoaske klase.Oktroisanjem ustava kralj Aleksandar je imao nameru da produzi podparlamentarnim vidom jednu vrstu lirezima.Narod je bionezadovoljan ustavnom promenom.

Policija je progonila kraljeve protivnike i licne sigurnosti gradjana nijebilo sto je imalo za posledicu jacanje opsteg nezadovoljstva licnimrezimom.Sednice Skupstine su prvo bile odlozene a zatim i zakljucene dok jeopozicija svoje napade na vladu i licni rezim vrsila preko svojestampe pa je policija ovakve listove zabranjivala.Posle demonstracija koje je socijalisticka omladina organizovala ipredvodila 23.marta 1903.g. u Beogradu-protiv licnog rezima a zauspostavljanje sloboda i prava gradjana- kraljevom proklamacijomobjavljenom 24.marta 1903.g. u 23.15h(pred ponoc) obustavljen je

ustav na kratko vreme,do dalje naredbe.Proklamacijom od 24.marta raspusteni su Senat i Skupstina.Istogdana kralj Aleksandar je naredio nov izbor predsednika i sudija svihsudova(osim Kasacionog) i postavljeni su novi senatori i savetnici.U prvim jutarnjim casovima sledeceg dana objavljena je novaproklamacija kojom je vracen na snagu ustav od 6.aprila 1903.g.Rezultat kraljeve proklamacije od 24.marta bio je povratak na stanjekoje je postojalo u momentu oktroisanja Aprilskog ustava.


35/48

U drzavnom udaru izvrsenom 29.maja 1903.g. ubijeni su kraljAleksandar Obrenovic i kraljica Draga.Po ubistvu kralja zaverenici su obrazovali novu vladu podpredsednistvom Jovana Avakumovica koja je saopstila da stupa nasnagu ustav od 6.aprila sa zakonima koji su vazili do 25.marta

1903.g.Vlada je sazvala i Narodno predstavnistvo raspusteno24.marta koje je za kralja izabralo Petra Karadjordjevica.Skupstina i Senat su doneli Odluku o povratku na snagu Ustava od22.decembra 1888.g.Ustav od 5.juna 1903.g. predstavlja u stvari ponovljeni Ustav od1888.g. sa izvesnim izmenama kojima su pojacana ogranicenjakraljevske vlasti.Kralj nije mogao osudjenom ministru oprostiti nismanjiti kaznu bez pristanka Narodne skupstine.U slucaju da je Narodna Skupstina raspustena ili odlozena pre negosto resi pitanje budzeta,kralj je mogao produziti budzet za naredna 4meseca.Aktivno biracko pravo bilo je ograniceno imovinskimcenzusom.Poslanici se biraju na 4 godine.Vracena je na snagu vecina zakona koji su na osnovu Ustava od1888.g. regulisali organizaciju vlasti i poloticka prava gradjana( Zakon o izborima narodnih poslanika,Zakon o Narodnojskupstini,Zakon o ministarskoj odgovornosti..).


36/48

1.Postanak i razvitak drzavne organizacije u Crnoj Gori

Stvaranje drzavne organizacije-Crna Gora je u 18.v. zivelaplemenskim zivotom.Pleme je bila organizacija koja je samodelimicno pocivala na srodnickoj osnovi;to je u vecoj meri bio slucaj sbratstvom.I bratstvom i plemenom upravljale su skupstine njihovihodraslih muskih clanova.Kroz citav 18.v. proteze se proceszblizavanja plemena.Opsti crnogorski zbor bio je organ sastavljen od plemenskihstaresina.Njegov autoritet bio je veci od svih drugih organa,ali jepostepeno opadao ukoliko je jacala moc vladike.Guvernadur je bio svetovni gospodar Crne Gore.U procesu stvaranjadrzave guvernadur je bio u borbi sa vladikom za punoletstvo.Sediste vladike bilo je na Cetinju.Vladika je svakodnevno uzimaoucesca u svetovnim poslovima.Ova titula je vremenom postalanasledna u porodici Petrovica.Za vreme vladike Petra I stvoren je nov organ vlasti-Praviteljstvosuda crnogorskog i brtskog,nazivan i kuluk.Kuluk je bio sastavljen od50 clanova iz svih plemena,a zasedao je na Cetinju;predsedavali su

mu vladika ili guvernadur.Praviteljstvo je bilo sredisni organ vlasti,ipresudjivalo je sporove ali i izdavala naredbe,pa se moze reci da jevrsilo upravnu vlast.1803.g. obrazovana je Narodna kancelarija,na cijem celu je bionaredni sekretar.Kancelarija je cuvala drzavni pecat,preko nje sesaobracalo sa inostranstvom,upucivani su sudski pozivi,vrsio nadzornad drzavnim finansijama.Izmedju pojedinih organa moglo je doci do nesuglasica i otimanjavlasti.Pri sukobu vladike,Petra I i guvernadura Radonjica,Radonjicu jezbor oduzimao i vracao zvanje,sto znaci da je guvernadurov polozaj

bio ozbiljno uzdrman.Za vreme Petra II Petrovica Njegosa guvernadurstvo je konacnoukinuto.Vladika je postao gospodar Crne Gore.Ucvrstivsi se na vlasti,Petar II je izvrsio reforme,a do njih je doslopod uticajem Rusije.Stvoreni su novi i stalni organi vlasti.Najvaznijiorgan vlasti nastao u reformama Petra II bio je Praviteljstvujuisenat.Cinilo ga je 16 senatora,a imao je predsednika ipotpredsednika.Predsednik je bio Vukotic,a potpredsednik Vucicevic


37/48

(opunomocenici ruskog cara ).Senat je presudjivao sporove unajvisoj distanci i nadzirao rad drugih organa.Sa senatom je bio povezan jos jedan nov organ nazvanGvardija.gvardija je izvrsavala senatske odluke,presudjivala pojedinesporove i vrsila policijsku sluzbu.Pored Gvardije koja je vrsila lokalnu

vlast to su vrsili i plemenski kapetani koje je Njegos imenovao.Vladika je imao dva pomocna organa.To su Narodna kancelarija iperjanici (oni su bili vladicina telesna straza,i vrsili su policijskuulogu).Ruski izaslanici povukli su se iz Crne Gore,pa je Njegos zapredsednika senata postavio svog brata,a za potpredsednika svogbrata od strica.U sve drzavne organe postavio je svojepristalice.Sklop vlasti,kakav je nastao u reformama,dobro jefunkcionisao,drzava je bila oformljena.U Crnoj Gori su tako nastalicentralizam i monarhija.

Knjazevina(1852-1910)

1.Proglasenje knjazevine i vlada knjaza Danila-Po smrti vladikeNjegosa,doslo je do politickih problema.Vladika je testamentom zanaslednika odredio Danila Petrovica koji je bio jos mlad i bezpolitickog iskustva pa se cesto oslanjao na pomoc svog brata,vojvodeMirka,koji takodje nije imao veliki uticaj u narodu.Danilo je,uzpodrsku Rusije,uspeo da slomi otpor mocnih protivnika i ucvrsti s enavlasti.Knjazevina je proglasena na Skupstini odrzanoj na Cetinju1852.g.Crna Gora je postala nasledno knjazevstvo,a vladiansko

zvanje i funkcija prepusteni su duhovnim poslovima.Verski poglavarCrne Gore nije vise istovremeno bio i sef drzave.Knjaz je uspostaviosvu vlast u svojim rukama,donosio je zakone,presudjivaosporove,,postavljao cinovnike i upravljao vojnom silom.Crna Gora jetako presla u apsolutnu monarhiju.Praviteljstvujusci senat je bioprivrzen knjazu,kao i svi ostali drzavni organi i cinovnici.Danilo je1853.g.uredio vojnu silu,uspostavivsi narodnu,krstonosnu vojsku izasebnu knjazevsku gardu.

2.Vlada knjaza Nikole-Na knjaza Danila izvrsen je atentat u

Kotoru,1860.g.Na knjazevski presto je dosao sin vojvodeMirka,Nikola.Dve odluke Berlinskog kongresa bile su od najveceg znacaja za CrnuGoru,to su odluke o teritorijalnom prosirenju i medjunarodnompriznanju.Crna Gora je dobila izlaz na more,a drzavna teritorija joj jebila dvaput uvecana.Njena nezavisnost i pre Berlinskog kongresa nijebila samo fakticka ali je Berlinskim kongresom opstepriznata.Ipak su


38/48

Crnoj Gori bila nametnuta i neka ogranicenja suvereniteta;Austro-Ugarska je imala nadzor u barskoj luci.Knjaz Nikola se 1879.g. odlucio na reforme,pa su umesto ranijihuvedeni novi organi vlasti : Drzavni savet,ministarstva i Velikisud.Drzavni savet je pripremao zakonske predloge,njegova uloga u

zakonodavstvu bila je savetodavna.Zakonodavnu vlast imao jeknjaz.Pored Drzavnog saveta bilo je obrazovano pet ministarstava zaspoljne,unutrasnje poslove,pravdu,finansije i vojsku.Veliki sud jeimao cetiri sudije i predsednika,a imao je zaonodavnu vlast u oblastisudskog organizacionog zakonodavstva.I pored misli o podeli vlasti,knjazeva vlast je ipak ostala nesputana.Zakonom o knjazevskoj vladi i o Drzavnom savetu izvrsene su1902.g. izvrsena je reforma sistema organizacije vlasti.Poredpostojecih pet,obrazovano je i sesto-za prosvetu i crkvenadela.Ministri su cinili savet koji postaje novi organ.Posle Majskog prevrata u Srbiji i konacnog us

NACIONALNA (1)

Documents