Martin Luter-O Slobodi Hricana

7/27/2019 Martin Luter-O Slobodi Hricana

1/27

O SLOBODI

HRIANINAMartin Luter
http://www.siont.net/


2/27

Predgovor

Poetkom septembra 1520. godine bila je objavljena bula Exsurge Dominekojom je papa, Martinu Luteru pretio iskljuenjem iz crkve. Kao odgovorna to, Luter papi alje ovaj kratki spis u kome on ukratko objanjavasadraj svoje osporavane nauke. U svom pismu papi, Luter za ovaj spiskae: "to se papira tie, to je jedan mali traktat u kome je sadrana celasuma hrianskog ivljenja..."

Martin Luter, kao kaluer. Naslovna stranica traktata, "o slobodihrianina" (Von der Freiheit eines

Christenmenshen).

Traktat "o slobodi hrianina" ima izuzetan teoloki znaaj iz dva razloga.Prvo, on izlazi lino iz Luterovog pera i to na kraju razvoja njegoveteologije i ini njeno saimanje. Drugo, u njemu je sadrana, kako Luter

kae "cela suma (sr, poenta) hrianskog ivota". Tako, ovaj tekstpredstavlja Luterov odgovor na tako esto postavljano pitanje: "ta toznai, biti hrianin?"

Napomena: Naslovi se ne nalaze u originalnom tekstu, ve su umetnuti

radi lakeg snalaenje kroz tekst.

1


3/27

UVOD

I S U S 1

I.

Da bismo potpuno mogli shvatiti ta to znai biti hrianinom i kako onstoji sa slobodom koju je za njega Hrist stekao i darovao mu je o tomePavle puno pie ja u postaviti sledee dve teze: a) Hrianin je slobodangospodar svega i nikome nije podloan. b) Hrianin je pokoran slugasvega i svakome je podloan.

Ove dve teze potpuno izraavaju Pavlovo miljenje. "Jer premda samslobodan od svih, svima sebe uinih robom, da ih vie pridobijem." (1.

Korinanima 9,19). "I ne budite nikome nita duni osim da ljubite jedandrugog; jer koji ljubi drugog zakon ispuni." (Rimljanima 13,8). A ljubav,ona slui onome to ljubi i podlona mu je. Tako, Pavle i za Hrista kae:"A kad se navri vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je roenod ene i pokoren zakonu" (Galatima 4,4).

II.

Da bismo mogli razumeti ove dve protivrene teze o slobodi i pokornosti,trebamo imati na umu da svaki hrianin ima dve prirode, duhovnu itelesnu. S obzirom na duu, on se zove duhovni, novi, unutranji ovek, a sobzirom na telo i krv, telesni, stari i spoljanji ovek. Zbog te se razlike uPismo o njemu govore protivrene stvari, kao to sam ja sada govorio o

slobodi i pokornosti.

2


4/27

UNUTRANJI OVEK

III.

Uzmimo unutranjeg, duhovnog oveka da bismo videli ta sepodrazumeva kad se kae da je on pravedan, slobodan i da se zovehrianinom.

Oito je da ga nita spolja, ma ta to bilo, ne moe uiniti slobodnim ilipravednim. Jer njegova pravednost i sloboda, i sa druge strane, njegovazloa i ropstvo nisu telesni niti spoljanji. ta pomae dui ako je teloslobodno, svee i zdravo, ako jede, pije i ivi kako hoe? Obratno: ta tetidui ako je telo zarobljeno, bolesno i klonulo, ako gladuje, ea i trpi, akoivi kako joj se ne mili? Nita od toga ne dopire do due da je oslobodi ilizatoi, da je uini pravednom ili zlom.

IV.

Isto tako, nita ne koristi dui ako telo obue svetu odeu, kao to inesvetenici i duhovnici, niti ako je u crkvama i svetim gradovima, ako sebavi svetim stvarima, ako telesno moli, posti, hodoasti i ini sva dobra

dela koja se po telu i u njemu mogu neprestano initi.

Neto sasvim drugo mora dui doneti i darovati pravednost i slobodu. Jersve te stvari i naine ponaanja, i sva ta dela moe po sebi imati i initi i

jedan zao ovek, pretvorica i licemer. Takvim ponaanjem ljudi i nepostaju nita drugo osim sami pretvorice. Obratno, dui ne teti kad telonosi ne svetu odeu i boravi na ne svetim mestima, kad jede, pije i ne

hodoasti, kad ne moli i izostavi sva dela koje ine gore spomenutepretvorice.

3


5/27

V.

Dua nema ni na nebu, ni na zemlji nieg drugog po emu ivi, po emu jepravedna, slobodna i hrianska, osim svetog Evanelja, Boje Rei koju

je Hrist propovedao.Tako i on sam kae: "Ja sam vaskrsenje i ivot; koji veruje mene ako iumre ivee." (Jovan 11,25). Takoe: "Ja sam put i istina i ivot." (Jovan14,6). Takoe: "Ne ivi ovek o samom hlebu, no o svakoj rei koja izlaziiz usta Bojih." (Matej 4,4). Moramo biti sigurni da dua moe bez svega,osim bez Boje Rei, te da joj se, ako nema Boje Rei, niim drugim nemoe pomoi. Meutim, kad dua ma Re, ne treba joj nita drugo jer ve

u Rei ima dovoljno hrane, radosti, mira, svetla, umenosti, pravednosti,istine, mudrosti, slobode i svakog dobra u izobilju.

U Psalmima, posebno u 119. Psalmu, itamo kako prorok ni za im drugimne ezne osim za Bojom Rei. Pismo smatra najveom nevoljom i Bojimgnevom kad On oduzme svoju Re od ljudi. I obratno, ono ne zna za veumilost nego kad Bog poalje svoju Re, kako je napisano u Psalmu 107,20:"Posla re svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog". I Hrist nije doaoradi kakve druge slube osim da propoveda Boju Re. Takoe, i apostoli,biskupi, svetenici, i celi stale duhovnika pozvani su i postavljeni samoradi Boje Rei, iako se sada po crkvama drugaije radi.

VI.

Ti e, meutim, upitati: "Koja to Re daje toliku milost i kako je trebamkoristiti?" Odgovor: nita drugo nego propoved koju je Hrist propovedao,kako je zapisana u Evanelju. Ona treba biti takva i ona jeste takva danjom uje svoga Boga gde ti govori kako sav tvoj ivot i sva tvoja delanisu pred njim nita, ve da mora, sa svime to je u tebi, veno propasti.

Ako pravilno veruje da si pred Bogom kriv, onda mora nad sobom

oajavati te priznati kako su istinite rei proroka Osije: "Propao si, Izraele,ali ti je pomo (samo) u meni" (Osija 13,9). No, da bi mogao izai iz sebe,

4


6/27

i od sebe se osloboditi, t.j., da bi mogao izai iz svoje propasti, on stavljapred tebe svoga ljubljenog Sina Isusa Hrista i kae ti svojom ivom iutenom Rei: predaj se vrstom verom Njemu i pouzdaj se u Njegaradosno.

Na temelju te vere bie ti oproteni svi tvoji gresi i odstranjena tvojapokvarenost, a ti e biti pravedan, istinit, estit i u miru sve e zapovestibiti ispunjene, a ti od svega slobodan, kako Pavle kae u Rimljanima 1,17:"Pravednik e od vere iv biti." i u Rimljanima 10,4: "Jer je Hristossvretak zakona: koji Ga god veruje opravdan je."

VII.

Zato s pravom treba postojati jedino delo i veba svih hriana, da si dobroureu u pamet Rei Hristove, te da takvu veru stalno vebaju i jaaju. Jer,kao to je Hrist govorio Jevrejima u Jovanu 6,2829, ni jedno drugo delone moe oveka uiniti hrianinom. Kad su ga pitali kakva dela trebajuiniti da bi inili boanska i hrianska dela, on im je rekao: Jedino Bojedelo je da verujete u onoga koga je Bog poslao; Bog Otac je, naime, jedinonjega za to predodredio.

Zato je prava vera u Hrista preobilno bogatstvo, jer sa sobom donosi svoblaenstvo, a oduzima svu nesreu. U Marku 16,16 stoji: "Koji uzveruje ipokrsti se, spae se; a ko ne veruje osudie se". Prorok Isaija video jebogatstvo te vere i rekao: "Bog e sve na zemlji dovriti i u tom dovretku

razlie se pravda kao potop", t.j., vera, u kojoj su ispunjene sve zapovestiBoje, izobilno e opravdati sve one koji je imaju, tako da nita drugo neetrebati da bi bili pravedni i estiti. Tako govori i Pavle u Rimljanima10,10: "Jer se srcem veruje za pravdu, a ustima se priznaje za spasenje".

VIII.

No, kako to dakle samo vera moe uiniti pravednim i bez svih dela dati

5


7/27

tako preobilno bogatstvo, mada su nam u Pismu propisani zakoni,zapovesti, dela, stalei i naini ponaanja?

Ovde treba jasno uoiti te sa ozbiljnou drati da samo vera, bez svih

dela, ini pravednim, slobodnim i blaenim, o emu emo kasnije jo vieuti. Treba takoe znati da je celo Sveto pismo podeljeno na dve vrste rei:na zapovesti ili Boje zakone; na obeanja ili obricanja. Zapovesti nas uemnogim dobrim delima i propisuju nam ih, ali time ona jo nisu uinjena.One upuuju, ali ne pomau; one pouavaju ta initi, ali ne daju snagu zato.

One su, stoga, date samo zato da ovek po njima sagleda svoju nemo da

ini dobro, te da se naui nad sobom oajavati. Zato se i zovu stari zavet isve spadaju u Stari zavet. Tako zapovest "Ne poeli!" dokazuje da smo svigrenici, te da nema oveka koji bi mogao biti bez poude ma koliko setrudio. Na taj nain ovek se ui da ne polae nadu u sebe, ve da traipomo drugde da bi mogao iveti bez poude, te tako pomou drugogaispuniti zapovest, to mu je samom bilo nemogue.Takoe nam jenemogue ispuniti i sve ostale zapovesti.

IX.

Kad ovek pomou zapovesti spozna i oseti svoju nemo te ga spopadnestrah kako e ispuniti zapovest jer zapovest mora ispuniti, inae e onpropasti tada je valjano ponien i u svojim je oima postao nita; on ne

nalazi u sebi nita ta bi mu pomoglo da postane pravedan.

Tada dolazi druga re, boansko obeanje i obricanje, te kae: "eli liispuniti sve zapovesti, osloboditi se svojih zlih elja i greha na ta te sile ito od tebe zahtevaju zapovesti, gle, veruj u Hrista. U njemu ti obeavamsvu milost, pravednost, mir i slobodu. Ako veruje, ima; ako ne veruje,nema. Jer ono to ti je nemogue pored svih dela koje zapovesti nalau a njih je mnogo, a uz to ni jedno ne koristi to e ti verom postati lako i

brzo ostvarljivo."

6


8/27

Ja sam bez ustezanja sve postavio na veru: ko nju ima, ima sve i blaen je;ko je nema, nema nita. Boja obeanja daju ono to zapovesti trae iispunjavaju, ono to zapovesti nareuju da sve bude Boje, kako zapovesttako i ispunjenje. On jedini zapoveda i on jedini ispunjava. Zato su to

obeanja Boje Rei novoga zaveta i spadaju u Novi zavet.Ove i sve Boje Rei svete su, istinite, pravedne, miromirisne, slobodne ipune svake dobrote. Stoga, ko uz njih prione pravom verom, njegova e sedua sa njima potpuno sjediniti te e sve vrline Rei postati vrline samedue, a dua e verom kroz Boju Re postati sveta, pravedna, istinita,miromirisna, slobodna i puna svake dobrote, istinsko Boje dete, kako uJovanu 1,12 stoji "... podade (im) mo da postanu deca Boja: onima koji

veruju u njegovo ime."

Iz ovoga je lako razumeti zato vera toliko puno moe, te da se sa njom nemogu uporediti nikakva uinjena dobra dela. Jer se ni jedno dobro delo nedri Boje Rei poput vere i ni jedno ne moe biti u dui, ve samo Re ivera vladaju u dui. Kakva je Re, takva e verom postati i dua, poputgvoa koje, kad se sjedini sa vatrom, postane uareno kao vatra. Vidimo,dakle, da je hrianinu dovoljna vera; ne treba ni jednog dela da bi postaopravedan.

Poto vie ne treba nikakva dela, jamano je osloboen od svih zapovesti izakona. A ako je (od toga) osloboen, jamano je slobodan. To jehrianska sloboda: jedino vera. Ona ini, ne da besposliarimo ili dainimo ono to je zlo, ve da nam nikakvo delo nije potrebno da bismodoli do pravednosti i blaenstva. O tome elim posle jo vie napisati.

XI.

Dalje, sa verom stoji ovako: ko veruje nekome, veruje mu zato to gasmatra pravednim, istinitim ovekom. To je najvea ast koju jedan ovekmoe iskazati drugome, kao to je, sa druge strane, najvee ponienje ako

ga smatra nekorisnim, laljivim i lakoumnim ovekom.

7


9/27

Isto je tako i kada dua vrsto veruje u Boju Re. Onda Boga smatraistinitim, estitim i pravednim, ime se iskazuje najvea ast koja mu semoe iskazati. Jer onda mu daje za pravo, puta ga da bude u pravu, ondaasti njegovo ime i dozvoljava mu da sa njom ini to mu je volja, jer ne

sumnja da su sve Njegove rei pravedne i istinite. I obrnuto, Bogu se nemoe uiniti vee beae nego kad se u Njega ne veruje. Time ga duadri za nesposobna, laljiva i lakoumna, te ga takvom neverom koliko tomoe negira i u srcu, prema svome vlastitom nahoenju, postavlja protivBoga kakvog idola, kao da ona zna bolje od njega.

Kad Bog vidi kako mu dua priznaje istinitost te ga tako po svojoj veriasti, onda opet on nju asti te je takoe po takvoj veri smatra pravednom i

istinitom. Priznati Bogu istinitost i pravednost ispravno je i istinito i inioveka ispravnim i istinitim, jer pravo je i istinito da se Bogu pripieistinitost. To ne ine oni koji ne veruju pa se mue i zlopate mnogimdobrim delima.

XII.

Ipak, vera ne postie samo toliko da dua postane jednaka Bojoj Rei,puna svake milosti, slobodna i blaena. Ona takoe ujedinjuje duu saHristom kao nevestu sa njezinim enikom. Iz tog braka sledi, kako Pavlekae, da Hrist i dua postaju jedno telo. Takoe, postaju i dobra svakogaod njih, njihova srea, nesrea i sve stvari, zajednike tako da ono to imaHrist, to poseduje i verna dua, a to dua ima, postaje Hristovo.

Hrist ima sva dobra i blaenstvo: oni postaju duini; dua ima na sebi savporok i greh, oni postaju Hristovi. Tu sada zapoinje radosna razmena inadmetanje. Poto je Hrist Bog i ovek koji nikada nije sagreio i njegovapravednost je neoboriva, vena i svemogua, kad On, putem svogvenanog prstena to je vera uzme na sebe grehe verne due i postupikao da ih je on poinio, gresi moraju u Njemu biti prodrijeti i potopljeni.Jer njegova neoboriva pravednost jaa je od svih greha.

Dua, dakle, postaje odreena svih svojih greha i od njih slobodna, i dobija

8


10/27

venu pravednost svoga enika Hrista, i to putem Njegovog zarunog dara,to jest, samo na temelju vere. Nije li to radostan dom kad se bogatiplemenit i estit enik Hrist eni ubogom, prezrenom i zlom bludnicom te

je oslobaa od sveg zla i resi je svim dobrima? Stoga je nemogue da je

gresi osude, jer oni sada lee na Hristu i u njemu su nestali. Ona ima tolikobogatu pravednost u svome eniku da moe opstati usprkos svim gresima,ak i ako bi bili na njoj. O tome govori Pavle u 1. Korinanima 15,57: "ABogu hvala koji nam dade pobedu kroz Gospoda naeg Isusa Hrista".

Ovde opet vidi zato se veri sa pravom toliko pripisuje, t.j., da ispunjavasve zapovesti te bez dela ini pravednim. Jer ovde vidi kako samo veraispunjava prvu zapovest koja zapoveda: potuj Boga. Da se sav, od glave

do pete, sastoji od samih dobrih dela, ipak ne bi bio pravedan i ne bi Boguiskazao ast te tako ne bi ispunio prvu zapovest. Jer Boga se ne moeastiti ako se Njemu ne pripiu istinitost i sva dobrota, kakav On uistinu

jeste. To meutim, ne ine nikakva dobra dela, ve jedino vera srca.

Zato je jedino vera, ovekova pravednost i ispunjenje svih zapovesti. Jerko ispuni prvu glavnu zapovest, taj sigurno i lako ispunjava i sve drugezapovesti. A dela, su mrtve stvari i ne mogu astiti i slaviti Boga iako semogu i daju initi Bogu na ast i slavu. Ali mi ne traimo neto to trebainiti poput dela, ve delotvorca koji asti Boga i ini dela. To moe bitisamo vera srca, koja je glava i itava bit (sr) pravednosti. Zato je nauka,da Boje zapovesti valja ispuniti delima, pogubna i mrana. Naprotiv, onese, kako emo jo uti, moraju ispuniti pre svih dela po veri, a dela sledenakon ispunjenja.

XIV.

Da bismo dalje videli ta imamo u Hristu i kako je prava vera velikodobro, valja znati kako je Bog u Starom zavetu, i jo pre, izdvajao i za sebeuzimao svu muku prvoroenad od ljudi i ivotinja.

Prvoroene je bilo dragoceno i imalo je dve velike prednosti nad svomdrugom decom: vlast i svetenstvo, ili kraljevstvo i svetenstvo. Tako je

9


11/27

deki prvoroenac bio gospodar nad svom svojom braom, a pred Bogomsvetenik i papa. Ova slika ukazuje na Isusa Hrista, koji je, u stvari, mukoprvoroene Boga Oca i device Marije. Zato je on kralj i svetenik, ali uduhovnom smislu, jer njegovo kraljevstvo nije zemaljsko niti se sastoji od

zemaljskih ve od nebeskih dobara, kao to su istina, mudrost, mir, radost,blaenstvo, itd. Meutim, time se ne izuzimaju vremenska dobra. Jernjemu je sve podloeno na nebu, na zemlji i u paklu, mada ga se ne vidi,

jer on duhovno, nevidljivo vlada.

I njegovo se svetenstvo ne sastoji od spoljanjih obreda i odee kako tovidimo kod ljudi, ve je u Duhu, nevidljivo. On se pred Bogom bezprestanka zauzima za svoje, rtvuje samoga sebe i ini sve to jedan estiti

svetenik treba initi. On moli za nas, kako Pavle kae u Rimljanima 8,34.Takoe nas i pouava, ali ne na spoljanji nain, ve na unutranji, u srcu.Te su dve slube, naime, istinske i prave slube jednog svetenika. Takomole i pouavaju takoe i spoljanji, ljudski, prolazni svetenici.

XV.

Kao to Hrist ima prvoroenstvo sa svom njegovom au idostojanstvom, tako ga on udeljuje svim svojim hrianima, kako bi svioni po veri smeli sa Hristom biti kraljevi i svetenici.

Apostol Petar kae: "A vi ste izbrani rod, carsko svetenstvo." (1. Petrova2,9). Tako je hrianin po veri toliko nadmoan nad svime da, u duhovnom

smislu, postaje gospodar svega, jer nita ne moe tetiti njegovomblaenstvu. ta vie, sve mu mora biti podlono i pomagati mu da doe doblaenstva, kako Pavle ui u Rimljanima 8,28: "izabranima mora svesluiti na dobro, bilo ivot, smrt, greh, pravednost, dobro ili zlo" to godimenovali. U 1. Korinanima 3,21 nadalje stoji: "... sve je vae... bilo ivot,ili smrt, ili sadanje, ili budue" itd.

Ne radi se o tome da imamo telesnu mo nad svim stvarima, da ih

posedujemo ili upotrebljavamo, kao ljudi na zemlji, jer telesno moramoumreti i smrt niko ne moe izbei. Takoe smo podloni i mnogim drugim

10


12/27

stvarima, kako to vidimo u Hrista i njegovih svetih. Ovde se radi oduhovnoj vladavini koja traje i za vreme telesnog tlaenja. Drugim reima,to se due tie, ja se mogu popravljati putem svega tako da mi smrt ipatnja moraju sluiti i koristiti za postizanje blaenstva. To je visoko i

asno dostojanstvo i prava, svemona vladavina, duhovno kraljevstvo. Jer,ako verujem, nita nije toliko dobro ili pak toliko loe da mi ne bi moglosluiti na dobro. Ipak, sve mi to nije potrebno, ve mi je dovoljna mojavera. Gle, kakve skupocene slobode i vlasti hriana!

XVI.

Za to smo i svetenici. To je puno vee nego biti kralj, jer nam svetenstvodaje dostojanstvo da stupimo pred Boga i molimo za druge. Niko drugiosim svetenika nema pravo stajati pred Bojim licem i moliti. Hrist nam

je, dakle, omoguio da se jedan za drugoga moemo duhovno zauzimati imoliti, kao to se svetenik telesno zauzima za narod i za njega moli.

Ali ko ne veruje u Hrista, tome nita ne slui na dobro. On je rob svega imora na sve negodovati. Povrh svega, ni njegova molitva nije Boguugodna i ne dolazi pred Boje lice. Ko si moe zamisliti ast i visokipoloaj hrianina!? Po svome kraljevanju, on ima mo nad svim stvarima,a po svome svetenstvu ima mo nad Bogom, jer Bog ini to on moli ieli, kako je u Psalmu napisano: "elju ispunja onima koji Ga se boje,tunjavu njihovu uje, i pomae im." (Psalam 145,19).

Do te asti dolazi hrianin samo po veri, ni po kakvom delu. Iz toga sejasno vidi kako je hrianin slobodan od svega i iznad svega tako da munikakva dobra dela nisu potrebna da bi bio pravedan i blaen, ve mu sveto u izobilju donosi vera. A kad bi bio toliko bezuman te pokuao dapostane pravedan, slobodan, blaen ili hrianin, po dobrim delima,izgubio bi time veru i sve drugo, kao to pas, koji u zubima nosi komadmesa, te zalaje na svoj odraz u vodi, i izgubi meso i odraz.

11


13/27

XVII.

Pita: "Kakva je onda u hrianstvu razlika izmeu svetenika i laika, akosu svi svetenici?" Odgovor: nije ispravno to su rei "svetenik", "pop",

"duhovni otac" i njima sline prestale oznaavati sve hriane i poele seupotrebljavati da oznae samo jednu malu grupu ljudi koja se sada naziva"stale duhovnika".

Sveto pismo ne pravi druge razlike meu hrianima osim to uene irukopoloene naziva ministros, servos, oeconomicos, t.j., naziva ihslugama, robovima i upraviteljima koji trebaju drugima propovedati Hrista,veru i hriansku slobodu. Tako Pavle kae u 1. Korinanima 4,1: "Tako

da nas dre ljudi kao sluge Hristove i pristave tajna Boijih."

Meutim, sada je od tih slugu postala takva svetska, spoljanja, raskona istrana vladavina i vlast da se sa njom ak ne moe uporediti pravasvetovna mo i izgleda kao da su laici neto drugo nego hriani. Time jeukinuto itavo shvatanje hrianske milosti, slobode, vere i svega to odHrista imamo. Te, ukinut je upravo sam Hrist! Umesto toga dobili smopuno ljudskih zakona i dela, te smo u potpunosti postali robovinajnesposobnijih ljudi na zemlji.

XVIII.

Iz svega ovoga moemo nauiti kako nije dovoljno da se o Hristovom

ivotu i delu propoveda povrno, kao o nekom tamo istorijskom dogaaju,poput istorijskog izvetaja, a da ne spominjemo sluajeve kad se o njemu ine govori, a propoveda se duhovno pravo ili drugi ljudski zakoni i ljudskenauke. Ima takoe i onih koji se nad Njim saaljevaju, sa Jevrejima seljute, ili se pri propovedanju bave kakvim drugim detinjarijama.

Njega se, meutim, treba i mora tako propovedati da u meni i u tebi timeraste i odrava se vera. A moja vera se odrava i raste kad mi se govori

zato je Hrist doao, kako se valja prema njemu odnositi, kako od njegaimati koristi, te ta mi je doneo i ta podario. To se dogaa tamo gde se

12


14/27

pravilno izlae hrianska sloboda koju smo od Njega dobili: kako smokraljevi i svetenici koji imaju vlast nad svime, te kako je sve to inimoBogu ugodno i od njega prihvaeno, kao to sam ve pisao.

Jer, kad srce na takav nain uje o Hristu, mora se iz temelja obradovati,primiti utehu, prikloniti se Hristu, te ga ljubiti. Do toga ne dolazi pozakonima i delima. Ko e natetiti takvom srcu ili ga uplaiti? Napadnu liga greh ili smrt, ono veruje da je Hristova pravednost njegova, a da njegovigresi vie nisu njegovi, ve Hristovi. Greh mora, kako smo ve reklii, poveri nestati pred Hristovom pravednou, a srce se ui zajedno saApostolom usprkositi grehu, te rei: "Gde ti je, smrti, alac? Gde ti je,dakle, pobeda? A alac je smrti greh, a sila je greha zakon. A Bogu hvala

koji nam dade pobedu kroz Gospoda naeg Isusa Hrista." (1. Korinanima15,5557).

13


15/27

SPOLJANJI OVEK

XIX.

Time je dovoljno reeno o unutranjem oveku, o njegovoj slobodi iglavnoj pravednosti, kojoj ne treba nikakav zakon niti dobra dela. Njoj biupravo tetilo ako bi se ko drznuo te na taj nain hteo postati pravedan.

Sada prelazimo na drugi deo, na spoljanjeg oveka. Ovde elimoodgovoriti svima onima koji su se spotakli na prethodno izlaganje, pa rekliako je vera sve, te ako je ona sama dovoljna da nas uini pravednima, zatosu zapoveena dobra dela? Onda se moemo opustiti, pa nita ne initi.Ne, dragi ovee, ne tako! Tako bi bilo da si samo unutranji ovek, da sipostao potpuno duhovan i unutranji, to se nee dogoditi sve do sudnjegdana.

Na ovoj zemlji se moe samo poeti i napredovati i to je sve; tek na onomsvetu dolazi do svretka. Stoga Apostol govori o primitas spiritus, t.j., oprvinama Duha. Zato ovde pripada ono ta smo rekli na poetku:"Hrianin je pokoran sluga svega i svakome je podloan". Ukoliko jeslobodan ne treba initi nita; ukoliko je sluga mora initi sve moguestvari. Sada elimo videti kako se to dogaa.

XX.

ovek je unutra, s obzirom na duu, dovoljno opravdan verom, te ima sveto mu je potrebno, osim to ta vera i dovoljnost moraju stalno rasti sve doonog ivota. Pa ipak, on ostaje u ovom telesnom ivotu na zemlji, te mora

upravljati svojim telom i optiti sa ljudima.

14


16/27

Tu poinju biti vana dobra dela. Ovde se ne sme besposliariti, ve sepostovima, bdjenjima, radom i svakovrsnom stegom koja stvaraumerenost, telo mora istinski terati i vebati da bude posluno unutranjemoveku i veri, te da im se suoblii umesto da im smeta ili im se

suprotstavlja, kako to ono zna ako ga ne drimo u stezi.Unutranji ovek je jedno sa Bogom te je, Hrista radi, koji je za njegatoliko mnogo uinio, radostan i pun htenja i njegovo je svo zadovoljstvo utome da sa svoje strane eli sluiti Bogu besplatno, u slobodnoj ljubavi.Meutim, on u svom telu nalazi nepokornu volju koja eli sluiti svetu, iiza svojim poudama. Vera to ne moe trpeti te je rado hvata za guu sanamerom da je suzbije i da to sprei.

Tako Pavle kae u Rimljanima 7,2223: "Jer imam radost u zakonuBoijem po unutranjem oveku. Ali vidim drugi zakon u udima svojim,koji se suproti zakonu uma mog, i zarobljava me zakonom grehovnim koji

je u udima mojim." Takoe, u 1. Korinanima 9,27: "Nego morim telosvoje i trudim da kako sam drugima propovedajui izbaen ne budem." i uGalatima 5,24: "A koji su Hristovi, raspee telo sa slastima i eljama."

XXI.

Ali se ta dela ne smeju initi sa namerom da ovek pomou njih predBogom postane pravedan. Vera, koja je jedina ovekova pravednost predBogom i to mora i biti, tu nameru ne moe trpeti.

Dela se smeju initi jedino s namerom da telo postane posluno, da seproisti od svih svojih pouda te da se ovek usmeri samo na svoje poudekako bi ih izgnao. Jer sve dok je dua po veri ista i ljubi Boga ona radoeli da i druge stvari budu tako iste, a napose njezino vlastito telo, te dasvako zajedno sa njom ljubi i proslavlja Boga.

Otuda proizlazi da ovek radi svoga vlastitog tela ne sme biti besposlen.

On mora initi mnoga dobra dela da bi ga svladao. Pa ipak, nisu dela onodobro po kojem je ovek pred Bogom estit i pravedan, ve on njih ini iz

15


17/27

slobodne ljubavi, besplatno, da bi ugodio Bogu. On ne trai nita drugoosim da ugodi Bogu, iju volju eli rado ispunjavati i na to bolji nain.

Iz ovoga moe svako za sebe razabrati meru i uzdranost pri muenju tela.

On e postiti, bdjeti i raditi, toliko koliko vidi da je telu potrebno da seukroti njegova obest. Meutim, oni koji misle da e delima postatipravedni, ne paze na muenje, ve gledaju samo na dela, pa kad su mnogai velika dela poinili, misle da je sve u redu te da e biti pravedni. Ponekadsi zbog toga razbijaju glave i unitavaju tela. Hteti bez vere, po delima,postati pravedan i blaen, veliko je bezumlje i (odaje) krivo shvatanjehrianskog ivota i vere.

XXII.

Za takvo shvatanje dela elimo navesti neke uporedbe. Dela hrianinakoji je iz iste Boje milosti, besplatno opravdan, treba isto tako shvatitikao i dela Adama i Eve u raju. U 1. Mojsijevoj 2,15 pie o njihovim delimasledee.

Nakon to je Bog stvorio ovjeka, stavio ga je u raj da ga obrauje i uva.Adama je Bog stvorio pravednog i dobrog, bez greha, tako da nije tekputem obraivanja i uvanja vrta morao postati estit i pravedan. No, da nebi besposliario, Bog mu je dao da neto radi: da zasauje raj, da gaobrauje i uva. To su sve bila sama slobodna dela. Adam ih nije inio nizbog ega drugog osim da ugodi Bogu; nije ih inio da bi doao do

pravednosti, koju je ve pre toga imao i koja je svima nama bila priroena.

Tako je i sa delima jednog vernika. Jer vernik je po veri ponovo premetenu raj i nanovo stvoren, te mu dela nisu potrebna da postane pravedan.Zapoveeno mu je da ini takva slobodna dela da ne bi besposliario, veda radom mui svoje telo i da ga uva kako bi time ugodio samo Bogu.

To je nadalje slino, kao kad jedan zareeni biskup posveuje crkve,

krizma ili ini koje drugo delo koje spada u njegovu biskupsku dunost. Tadela, ga ne ine biskupom ta vie, da prethodno nije bio zareen za

16


18/27

biskupa, ni jedno od tih dela ne bi vredelo nita i bilo bi ista ludorija.Tako i kada hrianin koji je po veri posveen ini dobra dela, on po njimane postaje bolje ili vie "zareen" za hrianina. To se dogaa samo akovera raste. Da prethodno nije uzverovao i postao hrianinom, sva njegova

dela ne bi vredela nita, ve bi bila sve sami glupi, kanjivi i prokleti gresi.

XXIII.

Zato su istinite sledee dve izreke: "Dobra i pravedna dela nikoga ne inedobrim i pravednim ovekom, ve dobar i pravedan ovek ini dobra i

pravedna dela." "Zla dela ne ine nikoga zlim ovekom, ve zao ovek inizla dela." Osoba, dakle, mora biti dobra i pravedna pre svih dobrih dela, adobra dela slede i teku iz pravedne i dobre osobe.

Tako i Hrist kae u Mateju 7,18: "Ne moe drvo dobro rodova zlih raati,ni drvo zlo rodova dobrih raati." Oito je da plodovi ne nose stabla i dastabla, ne rastu na plodovima, ve obrnuto: stabla, nose plodove i plodovirastu na stablima. Kao to stabla, moraju postojati pre plodova i kao toplodovi ne ine stabla, dobrim ili loim, ve stabla, plodove, tako mora iovek kao osoba biti dobar ili zao pre nego to moe initi dobra ili zladela. Njegova ga dela ne ine dobrim ili zlim, ve on ini dobra ili zla dela.

Tako je i kod svih zanata. Dobra ili loa kua ne ini nikoga dobrim ililoim zidarem, ve dobar ili lo zidar pravi dobru ili lou kuu. Ni jednodelo ne pravi majstora onakvim kakvo je njegovo delo, ve je delo onakvo

kakav je majstor. Tako je i sa ovekovim delima: kakav je on s obzirom naveru ili neveru, takva su i njegova dela, dobra ili loa, a ne obrnuto: kakvasu njegova dela, takav je i on, pravedan ili veran.

Kao to dela nikoga ne ine vernikom, tako ga ne ine ni pravednim.Nasuprot tome, kao to vera ini oveka pravednim, tako ona ini i dobradela. Ako dela nikoga ne ine pravednim, te ako ovek mora biti pravedanpre nego to moe initi dobra dela, oito je da samo vera iz iste milosti

po Hristu i njegovoj Rei, ini oveka dovoljno pravednim i blaenim, teda ni jedno delo niti zapovest nisu potrebni hrianinu da bi bio blaen. On

17


19/27

je slobodan od svih zapovesti i sve to ini, ini potpuno slobodno,besplatno, ne traei pri tome svoju korist ili blaenstvo jer on je ve sit iblaen po svojoj veri u Boju milost ve elei ugoditi Bogu.

XXIV.

I obrnuto, onome ko je bez vere ne pomae ni jedno dobro delo da doe dopravednosti i blaenosti. Zla dela ga ne ine zlim ili prokletim, ve neverakoja osobu i "stablo" ini zlima, i ini zla i prokleta dela.

Stoga, kad ovek postane zao ili pravedan, to ne poinje delima, veverom. U tom smislu govori mudrac: "Poetak sveg greha je odmetnuti seod Boga i u njega se ne uzdati" (Sirah 10,14). I Hrist ui da se ne smepoeti delima kad kae: "Ili usadite drvo dobro, i rod njegov bie dobar; iliusadite drvo zlo, i rod njegov zao bie; jer se po rodu drvo poznaje."(Matej 12,33).

On kao da eli rei: ko eli imati dobre plodove, treba poeti sa stablom injega dobroga posaditi. Tako i onaj ko eli initi dobra dela ne sme poetisa delima, ve sa osobom koja treba initi dela. A osobu nita ne moeuiniti dobrom osim vere, i nita je ne ini zlom osim nevere.

Istina, dela ine pojedinca dobrim ili zlim pred ljudima, t.j., ona spoljapokazuje ko je pravedan, a tko zao. I Hrist kae: "I tako dakle po rodovimanjihovim poznaete ih." (Matej 7,20). Ali je sve to samo prividno i

spoljanje. Pogled na to zbunjuje mnoge ljude koji piu i ue kako trebainiti dobra dela i postati pravednim, a da pri tome uopte ne misle na veru.Tako slepo idu svojim putem i jedan slepac stalno vodi drugoga. Oni sezlopate mnogim dobrim delima, a ipak nikada ne dolaze do istinskepravednosti. Za njih kae Pavle u 2. Timotiju 3,5ss: "Koji imaju oblijepobonosti, a sile su se njene odrekli... svagda ue, i nikad ne mogu dadou k poznanju istine (istinite pobonosti)".

Ko nee da zaluta zajedno sa tim slepcima, ne sme gledati samo na dela,zapovesti ili nauku o delima. On mora iznad svega paziti na osobu, kako

18


20/27

da ona doe do pravednosti. Ona, meutim, ne postaje pravedna i blaenapo zapovestima i delu, ve po Bojoj Rei t.j, po njenim milosnimobeanjima i po veri, tako da se ouva njegova boanska ast, time tonas ini blaenim ne po naim delima, ve po svojoj milostivoj Rei,

besplatno i iz istog milosra.

XXV.

Iz svega ovoga se da lako razumeti u kom smislu treba odbaciti dobra dela,a u kom smislu ne, te kako treba razumeti sve nauke koje ue dobra dela.

Gde postoji neispravan dodatak i krivo miljenje da se po delima moepostati pravedan i blaen, dela ve nisu dobra i treba ih u potpunostiprokleti, jer tada nisu slobodna i hule na Boju milost koja jedino po veriini oveka pravednim i blaenim.

To dela ne mogu, a ipak se prse da to ostvare i time napadaju milost unjezinu delu i njezinoj asti. Zato ne odbacujemo dobra dela njih samihradi, ve radi onog zlog dodatka i krivog i izopaenog miljenja koje inida dobra dela samo izgledaju dobra kad u stvari to nisu. Time oni varajusami sebe i svakog drugog, poput krvoednih vukova u jagnjeim odelima.

Taj zli dodatak i izopaeno miljenje o delima ne mogu se prevladati gdenema vere. Sve dok vera ne doe i ne razori ih, oni su nuno prisutni uoveku koji eli biti svet po svojim delima. Sama priroda ne moe ih

isterati. ta vie, ona ih ne moe ni prepoznati, ve ih dri za netoskupoceno i spasonosno. Zato mnogi bivaju time zavedeni.

Dobro je pisati i propovedati o pokajanju, ispovedanju i zadovoljstvima, aliako se ne poe dalje, do vere, onda to sigurno postaju sve sama avolska izavodljiva uenja. Ne sme se propovedati samo jedna, ve obe Boje Rei.Zapovesti treba propovedati da se grenici uplae, da se otkriju njihovigresi da bi postali skrueni te se obratili. Ali na tome se ne sme ostati.

Mora se propovedati i druga Re, obeanje milosti, da bi se dala pouka overi, bez koje je uzaludno propovedanje zapovesti, pokajanja i svega

19


21/27

ostaloga.

Jo ima i propovednika koji propovedaju i kajanje zbog greha i milost, alioni ne naglaavaju zapovesti i Boju milost na takav nain da bi se moglo

nauiti odakle dolazi pokajanje, a odakle milost. Do pokajanja, naime,dolazi po zapovesti, a vera dolazi po Bojim obeanjima. Tako se ovekopravdava i uzdie po veri u Boju Re, nakon to je putem straha predBojom zapoveu bio ponien i doao do samospoznaje.

XXVI.

Toliko o delima uopteno, i o onima koje hrianin treba initi s obziromna svoje telo.

Sada elimo govoriti o drugim delima, koje on ini s obzirom na drugeljude. Jer ovek ne ivi samo u svome telu, ve takoe meu drugimljudima na zemlji. Zato s obzirom na njih ne moe biti bez dela. On morasa njima govoriti i raditi, iako mu ni jedno od tih dela nije potrebno zapravednost i blaenost. Njegova namera u svim njegovim delima trebastoga biti slobodna i usmerena samo na to da pomou njih slui i koristidrugima.

Ne treba nita drugo imati za cilj, osim tuih potreba. Takav je pravi ivotjednog hrianina. Tada vera pristupa delu sa radou i ljubavlju, kao toPavle ui Galaane. Tako on pie i Filipljanima (Filipljanima 2,1ss).

Nakon to ih je pouio kako po svojoj veri u Hrista imaju svu milost iudovoljenje, on ih dalje pouava i kae: "Ako ima dakle koje pouenje uHristu, ili ako ima koja uteha ljubavi, ako ima koja zajednica duha, akoima koje srce alostivo i milost, ispunite moju radost, da jedno mislite,

jednu ljubav imate (jedni drugima sluite)... Ne gledajte svaki za svoje,nego i za drugih." Iz ovoga je jasno da prema Pavlovu shvatanjuhrianskog ivota sva dela treba initi na dobro blinjemu. Jer svakome jeza njega samoga dovoljna njegova vera, a sva druga dela sav ivot mu

preostaje za to da iz slobodne ljubavi slui svojim blinjima.

20


22/27

Za ovakav stav Pavle navodi Hrista kao primer i kae: "Jer ovo da se mislimeu vama ta je i u Hristu Isusu." (Filipljanima 2,5s). Iako je bio Bojilik i za sebe dovoljno imao te mu njegov ivot, njegovo delo i njegovamuka nisu bili potrebni da na taj nain postane pravedan ili blaen, ipak se

svega toga odrekao, uzeo je lik sluge i sve uinio i pretrpeo, mislei pritome samo na ono ta je za nas najbolje; tako je, iako je bio slobodan, nasradi postao sluga.

XXVII.

I kranin, dakle, treba poput Hrista, svog poglavara, biti u potpunostizadovoljan svojom verom i stalno je jaati. Jer ona je njegov ivot,pravednost i blaenstvo i daje mu sve to Hrist i Bog imaju, kao to smogore izloili i kao to Pavle kae u Galatima 2,20: "A to sad ivim u telu,ivim verom Sina Bojeg".

Iako je hrianin potpuno slobodan treba se dobrovoljno uiniti slugom, dapomogne svome blinjemu. On se treba sa njim ophoditi i prema njemu seponaati kao to se Bog u Hristu poneo prema njemu. Sve to treba initibez plate, ne udei pri tom ni za im drugim osim da ugodi Bogu imislei; "Dobro, moj Bog je meni bezvrednom i prokletom ovekudarovao, bez ikakve zasluge i besplatno, iz istog milosra po Hristu i uNjemu, potpuno bogatstvo sve pravednosti i blaenstva, tako da mi od sadanije nita drugo potrebno osim verovati da je to istina. Tako u i ja zatakvog Oca koji me je tako zasuo svojim preobilnim dobrima slobodno,

radosno i besplatno initi ono ta mu je ugodno, a svome blinjemu biti"hrist", kao to je to Hrist za mene postao, i initi samo ono ta vidim damu je potrebno, korisno i spasonosno, zato to po veri imam u Hristu svegadovoljno."

Vidi, tako iz vere tee ljubav prema Bogu i uivanje u njemu, a iz ljubavislobodan, voljan i radostan ivot dragovoljnog sluenja blinjemu. Jer kaoto je blinji u nudi i potrebno mu je ono ega mi imamo, tako smo i mi

pred Bogom bili u nudi i potrebna nam je bila njegova milost. Stoga, kaoto je Bog nama u Hristu besplatno pomogao, tako trebamo i mi telom i

21


23/27

njegovim delima ne initi nita drugo osim pomagati blinjima.

Vidimo, dakle, kako je uzvien i plemenit ivot jednog hrianina.Meutim, on je sada na alost u celom svetu ne samo zapostavljen, ve se

za njega i ne zna, i o njemu se ne propoveda.

XXVIII.

U Luki 2,22ss itamo da je devica Marija otila u Hram nakon est nedeljate se poput ostalih ena, dala oistiti prema Zakonu Mojsijevu iako nije

bila neista poput drugih ena i premda nije bila ni duna da to uini nitijoj je to bilo potrebno. Ali je ona to uinila iz slobodne ljubavi, kako ne biprezrela druge ene, ve kako bi se poistovetila sa svima njima.

Isto je tako je i Pavle dao obrezati Timotija, ne zato to je to bilo potrebno,ve zato da malovernim Jevrejima ne da razloga za spoticanje. On ga,meutim, nije hteo dati obrezati kad se insistiralo da mora biti obrezan i damu je to potrebno za spasenje (usp. Galatima 2,3).

I Hrist je, kad se od njegovih uenika trailo da plate porez (Matej17,24ss), raspravljao sa Petrom o tome da li su kraljevski sinoviosloboeni obaveze plaanja poreza. Petar je odgovorio potvrdno, a Isus ga

je ipak poslao k moru govorei: "Ali da ih ne sablaznimo, idi na more, ibaci udicu, i koju prvo uhvati ribu, uzmi je; i kad joj otvori usta nai estatir; uzmi ga te im podaj za me i za se." To je dobar primer ove nauke.

Hrist naziva sebe i svoje uenike slobodnom kraljevskom decom, kojimanita nije potrebno. Pa ipak, on se dragovoljno pokorava, slui i plaaporez. Toliko koliko je ovo Hristovo delo bilo potrebno i koliko je sluilonjegovoj pravednosti i blaenosti, toliko su bila potrebna i sva druganjegova dela i dela njegovih hriana da postanu blaeni. Ona su slobodnosluenje drugima za volju i na njihovo popravljanje.

Takva trebaju biti i dela svih svetenika, samostana i zadubina: svaki

treba initi dela svog stalea i reda samo zato da drugima ugodi i da ovladasvojim telom. Time treba drugima dati primer da i oni tako ine, jer je i

22


24/27

njima potrebno da dre svoje telo u pokornosti. Pri tome treba stalno pazitida ne bi nastojao da na taj nain postane pravedan ili blaen, jer se to moepostii samo verom.

Na isti nain zapoveda Pavle u Rimljanima 13,1ss i u Titu 3,1 da hrianibudu podloni zemaljskoj vlasti i da joj stoje na raspolaganju, ali ne zatoda na taj nain postanu pravedni ili blaeni, ve zato da dragovoljno sluedrugima i vlasti, te da iz ljubavi i slobodno ine njihovu volju.

Ko ovo razume moe se lako povinovati bezbrojnim zapovestima izakonima pape, biskupa, svetenika, samostana, zadubina, vladara igospodara. Neki nerazumni prelati2 insistiraju na tome da su te zapovesti i

ti zakoni nuni za spasenje i nazivaju ih "svetim zapovestima Crkve", ali utome gree.

Slobodan hrianin misli ovako: "Ja u postiti, moliti, initi ovo ili ono taje zapovee no, ne zato to mi je to potrebno ili zato to time elim postatipravedan ili blaen, ve elim papi, biskupu, zajednici ili svojoj sabraidati primer, sluiti im i trpeti Gospoda radi, kao to je Hrist za menemnogo vee stvari uinio i pretrpeo, to mu je jo puno manje bilopotrebno nego meni. I ako ve tirani ine nepravdu time to to zahtevaju,meni to ne teti, jer nije protiv Boga."

XXIX.

Iz ovoga moe svako nepogreivo nauiti prosuivati i razlikovati razliitezapovesti i dela, takoe i to, koji prelati su slepi i glupi, a koji misleispravno.

Ako delo nije usmereno na to da slui drugome i pokorava se njegovojvolji ukoliko ovaj ne zahteva da se ini neto protiv Boga ono nijedobro, hriansko delo. Stoga se bojim da je samo mali broj zadubinacrkava, samostana, oltara, misa i zavetanja, zaista hrianski.

Tako je i sa postovima i molitvama koje su posebno upuuju svecima.

23


25/27

Bojim se da u svemu tome svako trai samo svoje, jer time eli okajatisvoje grehe i postati blaen. Sve to dolazi zbog nepoznavanja vere ihrianske slobode. Mnogi slepi prelati teraju ljude da rade takve stvari,hvale ih i krase ih oprotajnicama (indulgencijama3), a ne ue vie veru.

Ali ja ti savetujem: ako eli ta osnovati, moliti ili postiti, nemoj to initisa namerom da time sebi uini neko dobro, ve to ini slobodno, da utome mogu uivati i za njihovo dobro. Tada si pravi hrianin. ta e titvoje imanje i dobra dela koje ima nakon to si obuzdao svoje telo i zanjega se zbrinuo, kad ti je dovoljna vera po kojoj ti je Bog sve darovao!?

Vidi, tako moraju Boja dobra tei od jednoga ka drugome i postati

zajednika, da bi se tako svaki starao za svoga blinjega kao za sebesamoga. Od Hrista teku Boja dobra u nas, jer on se u svome ivotu takoza nas postarao kao da je on bio ono to smo mi bili. Od nas trebaju tei kaonima koji ih trebaju.

To mora ii tako daleko da pred Bogom za svoga blinjega moram nakocku staviti i svoju veru i pravednost, da bih pokrio njegove grehe.Trebam ih uzeti na sebe i delovati kao da su moji vlastiti, kao to je Hristza sve nas tako uinio. Vidi, to je priroda ljubavi, ako je istinska. A ljubav

je istinska, ako je vera istinska. Apostol zato u 1. Korinanima 13,5 kaeda ljubav ne trai svoje, ve dobro drugoga.

24


26/27

ZAKLJUAK

XXX.

Iz svega toga sledi zakljuak da hrianin ne ivi samome sebi, ve uHristu i svome blinjemu: u Hristu po veri, a u blinjemu po ljubavi. Poveri se uzdie gore u Boga. Od Boga po ljubavi silazi dole, a ipak ostajeuvek u Bogu i Bojoj ljubavi. Kao to Hrist kae u Jovanu 1,51: "Odseleete videti nebo otvoreno i anele Boije gde se penju i silaze k Sinuoveijem".

Vidi, to je prava, duhovna hrianska sloboda, koja oslobaa srce od svihgreha, zakona i zapovesti. I ona je iznad svake druge slobode, kao to nebonadvisuje zemlju.

Neka nam da Bog, da je pravilno razumemo i da je drimo! Amin.

^1) Na poetku nekih svojih spisa Luter bi napisao "Isus". To je formalni izraz autoritetapod kojim je Luter pisao svoje spise.

^2) "Prelat" je naziv za visokog crkvenog dostojanstvenika, kao biskup, opat ili sl..

^3) U Luterovo vreme katolika crkva je narodu prodavala oprotenje greha, koje jenazivala oprotajnicama ili "indulgencijama".

25


27/27

Onima, koji imaju interes za Re, dela i puteve BoijeNadamo se, da e ova i druge knjige ispuniti nau viziju i elje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,

za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,

pravinosti, pravde i potenja;

za davanje prostima razbora,

znanja i razmiljanja mladome oveku.

(Poslovice 1:24)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOE DA SE DALJE DISTRIBUIE!
http://www.siont.net/

Martin Luter-O Slobodi Hricana

Documents