KPP-skripta, opsti deo (1)

1

1. POJAM, SVRHA I ZNACAJ KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Krivicno procesno pravo kao grana pozitivnog zakonodavstva jeste sistem pravnih propisa,

kojima se uredjuje krivicni postupak, ali i stadijum koji mu prethodi, a najcesce se oznacava kao

pretkrivicni postupak.

Sastavni deo definicije krivicnog procesnog prava je pojam krivicnog postupka.

Krivicni postupak je kao i svaki drugi postupak procedura koja se obavlja radi ostvarenja

nekog cilja. Kada je u pitanju krivicni postupak taj cilj se svodi na resavanje krivicne stvari koja

je predmet postupka odnosno krivcnog dela koje je predmet optuznog akta i o kome odluku treba da donese krivicni sud.

Definicije krivicnog procesnog prava mogu se podeliti na dve osnovne vrste:

1) Realisticke

2) Juristicke

1) Realisticke definicije temelje se na shvatanju krivicnog procesnog prava kao jednog

stvarnog pojma, tako da se ono odredjuje preko odredjenih stvarno postojecih elemenata. U

zavisnosti od broja tih elemenata, realisticke definicije dele se na dve osnovne vrste:

1) Bipartitne Pocivaju na dva osnovna elementa. Jedna tipicna bipartitna definicija: Krivicni postupak je skup zakonom odredjenih krivcnoprocesnih radnji procesnih subjekta, koje se vrse radi ostvarenja odredjenog cilja.

2) Tripartitne Pocivaju na tri osnovna elementa. Jedna tipicna tripartitna definicija: Krivicno procesno pravo jeste sistem pravnih propsa kojima su regulisane radnje krivicnoprocesnih subjekata u cilju donosenja odluke suda o krivicnom delu, uciniocu i krivicnoj

sankciji.

2) Juristicke definicije shvataju postupak kao pravni fenomen, koji se ogleda u postojanju

odredjenih procesnih odnosa izmedju razlicitih subjekta krivicnog postupka. U tom smislu:

Krivicno procesno pravo je sistem pravnih propisa kojima se uredjuju krivicnoprocesni subjekti i regulisu njihovi krivicnoprocesni odnosi radi rasvetljavanja i resenja krivicne stvari, odnosno u cilju

ostvarivanja krivicnopravne zastite drzave.

Navedena podela definicija je teorijskog karaktera i ona se ne moze smatrati apsolutnom.

Svaka od njih ima dobre i lose strane. Svaka od njih pociva na opredeljenjima naucnika koji je

zastupaju.

Nije potrebno praviti strogu razliku izmedju realistickih i juristickih definicija, vec nasuprot tome,

treba napraviti sintezu elemenata tih razlicitih teorija.

Krivicno pravo se najadekvatnije moze definisati tako sto bi se naglasak stavio na

subjektima koji u postupku ostvaruju svoju procesnu funkciju. Shodno tome,

Krivicno procesno pravo je skup pravnih propisa kojima se uredjuje pravni i procesni polozaj subjekata pretkrivicnog i krivicnog postupka, te omogucava da ti subjekti u skladu sa zakonom

ostvaruju svoje osnovne procesne funkcije, u cilju realizacije svojih prava i duznosti, te radi

donosenja odluke kojom se resava stvar koja je predmet krivicnog postupka.

2

Osnovni elementi navedene definicije su:

1. Krivicno procesno pravo je skup pravnih propisa, medju kojima najznacajnije mesto

zauzmaju zakonski propisi:

1) Zakonik o krivicnom postupku kao glavni izvor krivicnog procesnog prava,

2) Drugi zakoni kao tzv. Sporedno krivicno procesno zakonodavstvo.

2. Krivicnim procesnim pravom se uredjuje pravni i procesni polozaj subjekata pretkrivicnog i krivicnog postupka, odnosno na skup prava i duznosti kojima ti subjekti

raspolazu.

3. Najvazniji subjekti su oni subjekti koji vrse osnovne procesne funkcije:

1) Funkciju optuzbe (ovlasceni tuzilac)

2) Funkciju odbrane (okrivljeni i njegov branilac)

3) Funkciju vodjenja krivicnog postupka i presudjenja (krivicni sud)

- Pored njih, pojavljuju se i drugi subjekti koji imaju dokaznu funkciju (svedoci, vestaci) ili koji

realizuju neka svoja prava (osteceni).

4. Cilj krivicnog postupka jeste resavanje njegovog predmeta, odnosno donosenje odluke

o krivicnom delu koje je predmet krivicnog postupka.

Svrha krivicnog postupka Svrha krivicnog procesnog prava se nuzno povezuje s ciljem krivicnog prava uopste.

Krivicnom pravu pripisuje se utalitaristicki karakter, te se kao njegov cilj odredjuje efikasnija

zastita najznacajnojih dobara i vrednosti od ponasanja koja ih ugrozavaju ili povredjuju.

Da bi se taj osnovni cilj krivicnog prava mogao ostvariti neophodno je postojanje pravila kojim se

utvrdjuju svrha, nacin, forma i tok krivicnog postupka.

Naime, krivicno pravo u svom opstem delu ustanovljava opsti pojam krivicnog dela, utvrdjuju se

uslovi koji su potrebni da bi postojalo protivpravno delo predvidjeno zakonom kao krivicno, i

krivica, definise se sistem krivicnih sankcija. Posebni deo propisuje konkretna krivicna dela.

Medjutim, da bi se moglo utvrditi da li postoji ili ne postoji krivicno delo,da li je lice kome je

delo stavljeno na teret zaista to delo ucinilo, ako jeste koja ce mu se krivicna sankcija izreci

neophodno je postojanje pravila krivicnog postuka. Stoga je svrha krivicnog procesnog prava u

materijalnom smislu potreba stvaranja normatvnih uslova za ispunjenje zahteva materijalnog

krivicnog prava

Svrha krivicnog procesnog prava u formalnom smislu ogleda se u neophodnosti stvaranja

potrebnih normativnih uslova da svi krivicnoprocesni subjekti krivicnog postupka mogu na zakonit

nacin, u krivicnom postupku, ostvarivati sva svoja prava i realizovati duznosti koje su elementi

njihovog procesnog statusa.

Znacaj krivicnog procesnog prava

Iz ovako odredjene svrhe krivicnog procesnog prava proizlazi i njegov veliki drustveni

znacaj, jer je za drzavu jedan od najznacajnijih ciljeva da zastiti najvaznija drustvena dobra od

povredjivanja i ugrozavanja vrsenjem krivcnih dela.

Vec u clanu 1 st. 1 Zakonika o krivicnom postupku, kao svrha Zakonika o krivicnom postupku

navodi se pre svega utvrdjivanje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osudjen, a tek potom

njegova opsta zastitna funkcija da se ucioniocu krivicnog dela izrekne krivicna sankcija pod uslovima koje predvidja krivicni zakonik, i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

3

2. POJAM KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA KAO NAUKE

Krivicno procesno pravo predstavlja jednu normatvnu nauku to znaci da su pravne norme osnovni predmet te nauke, a da je osnovni zadatak krivicnog procesnog prava kao nauke

proucavanje pravila pozitivnog krivicnog postupka konkretne drzave.

Pored pozitivnog prava, krivicno procesno pravo se bavi i nizom teorijskih pitanja Na primer, u citavom nizu odredbi ZKP-a se spominju dokazi, ali se definicija dokaza ne moze naci u

samom tekstu zakona. Naime, tim pitanjem se sa jedne strane bavi nauka krivicnog procesnog

prava, a sa druge strane se i odredjena shvatanja kristalisu u samoj sudskoj praksi.

Cilj krivicnog procesnog prava kao nauke je da doprinese otkrivanju pravog smisla

konkretnih pravila pozitivnog krivicnog postupka, ali i da ukaze na odredjene nedostatke u

zakonskim izvorima a, kada je to potrebno, i predlozi zakonodavcu i odredjene promene.

Nauka krivicnog procesnog prava sluzi se klasicnim naucnim metodama:

- Poseban znacaj ima normativni metod, koji predstavlja osnovni metod nauke krivicnog

procesnog prava.

- Pored njega, karakteristicno je i koriscenje uporednopravnog metoda on podrazumeva pracenje razvoja krivicnog procesnog zakonodavstva u drugim pravnim sistemima, i ispitivanje

mogucnosti za koriscenje takvih iskustava u pozitivnom krivicnom postupku.

4

3. TUMACENJE KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Primena krivicnog procesnog prava podrazumeva njegovo tumacenje.

Tumacenje u uzem smislu jeste otkrivanje pravog znacenja pravnih normi, sto je uslov za

njhovu primenu u konkretnom slucaju.

Tumacenje u sirem smislu jeste resavanje slucajeva pravnih praznina primenom odredjenih

interpretativnih pravnih metoda.

Krivicno procesno pravo tumaci se primenom opstih metoda tumacenja prava, gde spadaju:

jezicko, logicko, ciljno, sistematsko, istorijsko tumacenje itd.

1) Jezicko tumacenje je osnovna vrsta tumacenja krivicnog procesnog prava. Koristi se prilikom

primene bilo koje krivicnoprocesne odredbe, jer subjekt koji je prmenjuje mora primeniti njeno

jezicko znacenje.

2) Jezicko tumacenje se u praksi nuzno kombinuje sa logickim tumacenjem, jer je primena opstih

zakona logike neophodna da bi se otkrio pravi smisao norme.

3) Jezicko i logicko tumacenje u svom jedinstvu cine dogmatsko ili normativno tumacenje.

- Kada njega primenjuje sud, radi se o sudskom tumacenju. Ovo tumacenje ima poseban znacaj

kada potice od drugostepenih sudova ili Vrhovnog kasacionog suda. Njegovi stavovi formalno

nemaju znacaj izvora prava, ali uticu na odluke nizih sudova u odredjenim pravnim situacijama.

- Kada tumacenje primenjuje stvaralac norme, radi se o autenticnom tumacenju. S obzirom da je

krivicno procesno pravo zakonsko pravo, njegove norme moze tumaciti jedno Narodna skupstina

Republike Srbije koja jedina i donosi zakone.

- Kada strucnjaci, tj naucnici koji se profesionalno bave krivicnim procesnim pravom daju misljene

o krivicnoprocesnim normama, radi se o doktrinarnom tumacenju.

Posebnu vrstu tumacenja predstavlja tumacenje pravnih praznina, odnosno resavanje

pitanja koja nsu regulisana odredbama krivicnog procesnog prava. Pravne praznine se mogu

popunjavati primenom dva osnovna oblika tumacenja:

1) Analogija Znaci da se na jedan slucaj koji nije regulisan opstom normom prmenjuje druga norma koja je predvidjena za neki drugi, njemu slican slucaj.

Analogija u krivicnom procesnom pravu postoji u dva oblika:

-Kao zakonska analogija, kada zakonodavac nalaze da se u odnosu na neki neregulisani slucaj

upotrebi norma kojom se inace uredjuje neka druga krivicnoprocesna situacija.

-Kao sudska analogija, kada sami sudovi na neki neregulisani slucaj primenjuju odredjene norme

koje se odnose na neki slicam, a zakonski regulisani slucaj.

U krivicnom materijalnom pravu primena analogije je striktno zabranjena. Nasuprot tome,

analogija je dopustena u krivicnom procesnom pravu, jer je krivicno procesno pravo mnogo

slozenije, pa samim tim je ostavljen daleko veci prostor za postojanje pravnih praznina. Pored toga,

u krivicnom procesnom pravu postoji manja mogucnost da se primenom analogija porede necija

prava i slobode.

2) Argumentum a contrario Kada neki slucaj nije regulisan odredjenom normom, a suprotan je slucaju koji je regulisan, na neregulisani slucaj treba primenit pravilo suprotno od onog

koje se odnosi na regulisani slucaj.

5

4. KRIVICNI POSTUPAK ISTORIJSKI TIPOVI, KRIVICNOPROCESNI SISTEMI

Postupak uopste jeste skup radnji koje se preduzimaju da bi se njime postigli odgovarajuci

efekti.

Posebnu vrstu postupka cine pravni postupci ciji je cilj da se regulisanjem pravila

postupanja za odredjene subjekte omoguci resavanje odredjenih pitanja koja se inace regulisu

materijalnim pravom, a koja su predmet postupka.

Krivicni postupak je vrsta pravnog postupka, skup radnji koje vrse krivicnopravni subjekti

koji su ovlasceni da ih preduzimaju ili te radnje spadaju u njihovu nadleznost i koji tako ostvaruju

svoje precesne funkcije, radi donosenja odluka suda.

Osnovni istorijski tipovi krivicnih postupaka

Osnovni istorijski tipovi krivicnih postupaka jesu:

1) Akuzatorski krivicni postupak

2) Inkvizitorski krivicni postupak

3) Mesoviti krivicni postupak

1) Akuzatorski krivicni postupak Sastoji se u cisto stranackom sukobu koji se odvija pred sudom, a sud, kao potpuno nepristrasan subjekt, samo donosi odluku koja je stranka bila

uspesniha u dokaznom dvoboju, odnosno da li je ubedljivije argumente izneo tuzlac ili optuzeni.

Sud je izricito pasivan u odnosu na dokazivanje.

Akuzatorski tip postupka je postojao u staroj Grckoj i Rimu i karaktersao se demokratskim

nacelima princip javnosti, usmenosti, neposrednosti. Pored toga, jedna od odlika je i nacelo slobodne ocene dokaza u nekim slucajevima to je prelazilo u potpunu arbitrernost suda, sto je i dovelo do konstruisanja inkvizitorskog postupka.

2) Inkvizitorski postupak Nastao je sa ciljem da se umanji arbitrernost feudalnih sudija, koji su samovoljno, nezavisno od dokaza donosili odluke, a pritom nisu bili duzni da svoju odluku

obrazloze. Za ovaj postupak je karakteristicno nacelo pismenosti i formalne ocene dokaza, kao i

odsustvo javnosti u najvecem delu postupka.

3) Savremeni krivicni postupci su uglavnom mestovitog karaktera.

- Inkvizitorski elementi dominiraju u istrazi, ali su u odredjenim formama prisutni i u kasnijim

fazama krivicnog postupka.

- Akuzatorski elementi dominiraju u fazi glavnog pretresa, odnosno tokom sudjenja u uzem

smislu.

6

Veliki pozitivnopravni krivicnoprocesni sistemi

Dva velika pozitivnopravna krivicnoprocesna sistema jesu:

1) Kontinentalno-evropski krivcnoprocesni sistem

2) Anglosaksonski (adverzijalni) krivicnoprocesni sistem

Ponekad se kontinentalno-evropski sistem oznacava kao inkviztorski, a anglosaksonski kao

akuzatorski. U osnovi, to nije tako.

Iako kontinentalno-evropski sistem sadrzi odredjene inkvizitorske elemente, on predstavlja jedan

mesoviti sistem.

Isto tako ni anglosaksonski sistem nije cisto akuzatorskog tipa.

1) Za kontinentalno-evropske krivicnoprocesne sisteme karakteristicno je da u istrazi

postoje jaki inkvizitorski elementi, ali uz postovanje prava na odbranu.

Osnovne krivicnoprocesne funkcije su strogo odvojene, ali javni tuzilac ipak nije prava

stranka, jer je on, kao drzavni organ, duzan da osim stranackih interesa stiti i opste interese. On

mora osim dokaza koji terete okrivljenog prikupljati i dokaze koji idu u prilog njegovoj odbrani,

odnosno mora ih imati u vidu.

Pored toga, sud je dokazno aktivan on po pravilu sam izvodi sve dokaz tokom sudjenja, uz davanje manje ili vece dokazne uloge i samim strankama.

2) Za anglosaksonske tipove postupka karakteristicno je da je sud u dokaznom smislu

veoma pasivan. Izvodjenje dokaza je prepusteno strankama, dok se sud pretezno fokusira na

procenu koja je stranka u dokaznom dvoboju bila uspesnija.

Sudjenje pocinje prezentiranjem dokaza optuzbe, na koje odbrana u odredjenim procesnim

formama odgovara, potom dokaze izvodi odbrana, a tuzilac ima mogucnost da na njih odgovara.

Svedoka prvo saslusava stranka koja ga je pozvala, zatim protivstranka, a potom ponovo

stranka koja ga je pozvala.

7

5. VRSTE KRIVICNIH POSTUPAKA PREMA ZKP-U SRBIJE I PREMA DRUGIM

IZVORIMA NASEG KRIVICNOG PRAVA

- Na temelju ZKP-a moguce je izdvojiti nekoliko vrsta krivicnih postupaka, koji se mogu

podeliti na:

1) Krivicne postupke, koji predstavljaju one postupke cija je svrha donosenje odluke o

krivicnom delu koje je predmet postupka

2) Krivicne postupke cija je svrha da rese odredjena pitanja koja se ne odnose direktno na

krivcno delo koje je bilo ili je predmet krivicnog postupka, vec na neka druga pitanja koja su

povezana sa krivicnim postupkom.

- Krivicni postupci se prema kriterijumu tezine krivicnog dela koje je njihov predmet, a

prema karakteristikama lica protiv kojih se postupak vodi, dele na:

A) Opsti (redovni krivicni postupak)

B) Posebni krivicni postupak, gde spadaju:

1) Skracen krivicni postupak

2) Poseban sumarni tip krivicnog postupka rociste za izricanje krivicne sankcije 3) Postupak prema maloletnicima koji je sadrzan u Zakonu o maloletnim uciniocima

krivicnih dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnika

4) Postupci za primenu mera medicinskog karaktera

- U specificne postupke koji predstavljaju opoziv jedne mere upozorenja, spadaju i

odredjeni postupci koji se vode u cilju preinacenja pravnosnazne sudske presude, a to su:

1) Postupak za opozivanje uslovne osude

2) Postupak za izricanje jedinstvene kazne

3) Postupak za ublazavanje kazne osudjenom saradniku

- U druge postupke spadaju postupci posveceni resavanju nekih pitanja koja se ne odnose

na krivicno delo, a koja su nastala nakon vec izvrsenog krivicnog dela, to su:

1) Postupak za pustanje na uslovni otpust

2) Postupak za donosenje odluke o rehabilitaciji, za prestanak pravnih posledica osude i mera

bezbednosti

3) Postupci medjunarodne krivicnopravne pomoci i medjunarodne saradnje u krivicnim

stvarima, gde spadaju:

a) Postupak izrucenja osudjenog ili okrivljenog

b) Postupak preuzimanja kricnog gonjenja i postupak ustupanja krivicnog gonjenja

v) Postupak izvrsenja strane krivcne presude

g) Ostali postupci medjunarodne krivicnopravne pomoci, gde je od osnovnog znacaja pomoc

dokaznog karaktera

4) Postupak za naknadu stete, rehabilitaciju i ostvarivanje drugih prava lica neosnovano

osudjenih i neosnovano lisenih slobode.

- U specificnu vrstu postupka spada i postupak za oduzimanje imovine cije zakonito

poreklo nije dokazano, a koji se regulise Zakonom o oduzimanju imovine proistekle iz

krivicnog dela.

8

6. ODNOS KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA SA DRUGIM GRANAMA PRAVA I

VANPRAVNIM DISCIPLINAMA

Veza krivicnog procesnog prava sa drugim pravnim i vanpravnim disciplinama prozlazi iz

dve osnovne cinjenice:

1) Krivicno procesno pravo kao grana zakonodavstva predstavlja jedan od sastavnih

segmenata pravnog sistema odredjene drzave, sto neminovno podrazumeva odredjene veze

izmedju te grane i drugh grana zakonodavstva.

2) U samom krivicnom postupku se cesto primenjuju odredbe drugih grana

zakonodavstva, npr krivicnog materijalnog prava (mada se krivicno materijalno i krivicno

procesno mogu smatrati kao dva segmenta jedne grane zakonodavstva), isto tako pravila

gradjanskog prava, prilikom resavanja prethodnih pitanja koja se ticu imovinskopravnih ili statusnih

problema.

Pored toga, za krivicni postupak karakteristicna je i primena nekih vaznih vanpravnih

nauka, koje se siroko primenjuju kod odredjenih vestacenja kriminalistika, sudska psihologija, sudska medicina, sudska psihiatrija i pedagogija.

Odnos krivicnog procesnog i krivicnog materijalnog prava

Krivicno zakonodavstvo u sirem smislu obuhvata kako pravila krivicnog materijalnog

prava, tako i pravila krivicnog procesnog prava. Dakle, regulise materijalnopravna krivcna pitanja

(utvrdjuje opsti pojam krivicnog dela, opste uslove krivicne odgovornosti, ustanovljava sistem

krivicnih sankcija, i propsuje konkretna krivicna dela), a isto tako i regulise pitanja krivicnog

postupka uokviru kog ce se primenom krivicnoprocesnih radnji ispuniti zahtevi krivicnog

materijalnog prava.

Ipak, krivicno zakonodavstvo posmatra se u uzem smislu, a pod njim se podrazumevaju

propisi krivicnog materijalnog prava.

Stoga se moze govoriti o odnosu krivicnog procesnog prava i krivicnog materijalnog prava.

To su korelativni i medjusobno uslovljeni pojmovi.

Zahtevi krivicnog materijalnog prava se ne mogu ostvariti bez postojanja pravila krivicnog postupka, odnosno nacina na koji ce se utvrditi da li krivicno delo postoji, da li je lice

krivo, i ako jeste da li su ispunjeni uslovi da se kazni na odgovarajuci nacin.

Isto tako je i krivicni postupak povezan za normama krivicnog materijalnog prava. Pa

tako npr kada se radi o delu sa uslovom za privremeno oduzimanje predmeta, Zakonik o krivicnom

postupku upucuje na primenu Krivicnog zakonika.

Zato se krivicno materijalno pravo moze oznaciti kao krivicnopravna statika, a krivicno

procesno pravo kao krivicnopravna dinamika. Izmedju njih postoji jaka veza. Krivicnopravna

statika ne moze funkcionisati bez postojanja krivicnoprane dinamike, i obratno.

9

Odnos krivicnog procesnog prava i kriminalistike

Odredbe Zakona o krivicnom postupku utvrdjuju potrebne zakonske uslove za vrsenje

odrdjenih krivicnoprocesnih radnji. U tim odredbama nema striktnih pravila o konkretnom nacinu

vrsenja tih radnji.

To se prepusta drugim vanpravnim krivicnim naukama, medju kojima je najznacajnija

kriminalistika.

Kriminalistika je nauka koja pronalazi, usavrsava i primenjuje odredjene naucne metode i

sredstva, koja su najpodesnija da se krivicno delo otkrije i razjasni, da se otkrije ucinilac i obezbede

dokazi, kao i da se spreci izvrsenje planiranih krivicnih dela.

U njene zadatke se svrstavaju:

1) Izucavanje tehnike vrsenja krivicnog dela

2) Kriminalisticka tehnika proucava metode i sredstva iz oblasti prrodnih nauka pomocu kojih se pronalaze, obezbedjuju i tumace tragovi i predmeti krivicnih dela, da bi se tako razjasnile

okolnosti bitne za rasvetljavanje krivicnog dela.

3) Kriminalisticka taktika proucava opsta pravila i metode zajednicke za otkrivanje i dokazivanje svih krivicnih dela.

Za razliku od nje, krivicna metodika, ta znanja primenjuje na pojedina krivicna dela, i tako

omogucava njihovo otrkivanje i dokazivanje.

4) Organizacija suzbijanja kriminaliteta

U nizu radnji koje se utvrdjuju Zakonom o krivicnom postupku primenjuju se pravila

kriminalisticke taktike, kao npr prlikom saslusanja okrivljenog, ili ispitivanja svedoka, tokom

pretresanja stana i lica itd...

Takodje, s obzirom na vrstu krivicnog dela koje je predmet krivicnog postupka primenjuju se

pravla kriminalisticke metodike.

Pored njih, primenju se u pravila kriminalisticke tehnike, pogotovo kod odredjenih radnji

dokazivanja utvrdjivanja istovetnosti lica na osnovu analize otisaka prstiju ili DNK analiza i sl.

10

7. IZVORI KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

1) Osnovni izvor naseg krivicnog procesnog prava je Zakonik o krivicnom postupku

Srbije, koji je usvojen 2011. godine.

On je osnovni izvor jer sadrzi najveci broj normi koje se odnose na krivicni postupak.

Nekoliko puta je menjan.

- U nekim slucajevima samim Zakonikom o krivicnom postupku resavanje odredjenih

pitanja je prepusteno odredjenim podzakonskim aktima ( npr propis o izdrzavanju pritvora donosi

ministar nadlezan za pravosudje).

2) U dopunske izvore naseg krivicnog procesnog prava spadaju drugi zakonici, koji se

odnose na pojedine krivicnoprocesne subjekte krivicni sud, javnog tuzioca, branioca.

- Takodje, postoje i zakoni koji su direktan izvor za odredjeni poseban postupak, kao sto je

Zakon o maloletnim uciniocima krivicnih dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnika, koji

sadrzi sve odredbe koje se odnose na postupak prema maloletnicima predstavlja lex specialis u

odnosu na ZKP.

- Neka pitanja iz domena krivicne procedure resavaju se i:

1) Zakonom o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa u suzbijanju organizovanog

kriminala,

2) Zakonom o organizaciji i nadleznost drzavnih organa u postupku za ratne zlocine

3) Zakonom o policiji,

4) Zakonom o organizaciji i nadleznosti drzavnih organa za borbu protiv visokotehnoloskog

kriminala.

- Posebnim zakonima uredjuje se i medjunarodnokrivicna pomoc:

1) Zakonom o medjunarodnoj pravnoj pomoci u krivcnim stvarima,

2) Zakonom o saradnji sa medjunarodnim krivicnim sudom.

- Odredjeni medjnarodnopravni akti takodje imaju jak pravni efekat na krivicnoprocesno

zakonodavstvo, na indirektan nacin. To je posebno karakteristicno za Evropsku konvenciju o

ljudskim pravima, ali za praksu Evropskog suda za ljudska prava.

11

8. DEJSTVO KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Dejstvo krivicnog procesnog prava jeste njegovo realno delovanje, tj proizvodjenje

odredjenih procesnih efekata u odredjenom prostoru, vremenu, i u odnosu na odredjene subjekte.

Shodno tome, postoje tri oblika dejstva krivicnog procesnog prava:

1) Prostorno dejstvo

2) Vremensko dejstvo

3) Dejstvo u odnosu na subjekte

1) Prostorno dejstvo Prema clanu 6 stav 1 KZ-a krivicno zakonodavstvo Republike Srbije vazi za svakoga ko na njenoj teritoriji ucini krivicno delo ( Pod drzavnom teritorijom podrazumeva

se kopno, obalno more, vodene povrsine unutar drzavnih granica i vazdusni proctor iznad njih).

- Krivicno zakonodavstvo Srbije vazi i za svakoga ko ucini krivicno delo na domacem

brodu, bez obzira gde se brod nalazi.

- Krivicno zakonodavstvo Srbije vazi i za svakog ko ucini krivicno delo u domacem

civilnom vaduhoplovu dok je u letu ili u domacem vojnom vazduhoplovu, bez obzira gde se

nalazio.

2) Vremensko dejstvo Zakonik o krivicnom postupku proizvodi svoje dejstvo od stupanja na snagu, do trenutka kada prestaje da vazi. S obzirom da je tesko zamisliti da bi bilo

kada moglo potupno da prestane vazenje odredbi o krivicnom postupku, ZKP prestaje da vazi, po

pravilu, onda kada bude zamenjen drugim Zakonikom o krivicnom postupku.

- Zakoni u nasoj zemlji stupaju na snagu najranije osmog dana po njihovom objavljivanju, a

prestaju da vaze onda kada zakonodavac to propise ili stupanjem na snagu drugog zakona koji

regulise istu zakonsku materiju. Isto pravilo vazi i za ZKP, osim kada je u pitanju novi ZKP koji

bitno drugacije regulise krivicnu proceduru, tada je potreban duzi perod za njegovo stupanje na

snagu.

- Za razliku od Krivicnog zakonika, koji shodno nacelu legaliteta ne moze da ima

retroaktivno dejsto osim kada je primena novog KZ povoljnija od starog, ZKP, moze imati

retroaktivno dejstvo, ako to zahteva odredjeni opsti interes utvrdjen pri njegovom donosenju.

3) Dejstvo u odnosu na subjekte Pravila ZKP-a se primenjuju na svako fizicko lice za koje postoje osnovi sumnje da je ucinilo krivicno delo.

- Pravila naseg krivicnog procesnog prava su iskljucena u odnosu na odredjena lica:

- kada su u pitanju lica koja poseduju imunitetsko pravo

- kada dolazi do nastupanja od nacela teritorijalnosti ( Ako se krivicno gonjenje stranca koje je

izvrsilo odredjeno krivicno delo na teritoriji nase drzave ustupa stranoj drzavi ciji je on drzavljanin i

gde ima prebivaliste).

12

9. OSNOVNA NACELA KRIVICNOG PROCESNOG PRAVA

Nacela u krivicnom procesnom pravu jesu apstraktne norme izvedene iz niza manje

apstraktnih normi i koje vaze za citav niz slucajeva obuhvacenih nizim normama.

Ona predstavljaju opste zakonske smernice za postupanje kako svih subjekta postupka.

- Ta nacela mogu se temeljiti striktno na odredbama ZKP-a, a u tom slucaju radi se o

zakonskim nacelima ( nacelo legaliteta oficijelnog krivicnog gonjenja, nacelo slobodne ocene

dokaza itd) - Neka nacela su istovremeno i zakonska i ustavna, pa se radi o ustavno-zakonskim

nacelima (nacelo javnosti, nacelo raspravnosti) - Neka nacela, pak, proizlaze iz duha i sustine krivicnog postupka, a to su implicitna

krivicnoprocesna nacela (Takav sucaj je bio sa nacelom in dubio pro reo, koji je sada striktno

propisan Zakonom iz 2011, ali i ranije, kada to nije bilo, vazilo je u nasem krivicnom postupku.

- Neka nacela su utemeljena izvorima medjunarodnog prava, i to su medjunarodnopravna

nacela ( nacelo pravicnog vodjenja krivicnog postupka).

Ipak, krivicnoprocesna nacela nemaju apsolutni karakter To, naime, znaci da se u nekim slucajevima od njih odstupa.

Jedino nacelo od kog se ne moze odstupiti jeste i najvaznije krivicnoprocesno nacelo Nacelo pravicnog vodjenja krivicnog postupka, a to vazi i za druga nacela koja su sa njim povezana, pre

svega in dubio pro reo.

Osnovna krivcnoprocesna nacela odnose se na:

1) Krivicno gonjenje ( To su nacela krivicnog gonjenja)

- Nacelo akuzatornosti

- Nacelo legaliteta oficijelnog krivicnog gonjenja

- Nacelo oportuniteta krivicnog gonjenja

- Nacelo ne bis in idem

2) Izvodjenje dokaza ( To su dokazna nacela)

- Nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza

- Nacelo slobodne ocene dokaza

- Nacelo in dubio pro reo

3) Vodjenje krivicnog postupka

- Nacela forme fodjenja krivicnog postupka

- Nacelo raspravnosti

- Nacelo usmenosti

- Nacelo javnosti

- Nacela donosenja sudskih odluka

- Nacelo vecinskog odlucivanja suda u zbornom sastavu

- Nacelo slobodnog uverenja organa postupka

- Nacelo pravnog leka

- Nacela cilja i osnovnog nacina vodjenja krivicnog postupka

- Limitirano nacelo istine

- Nacelo pravicnog vodjenja krivicnog postupka (princip fair postupka)

13

10. NACELO AKUZATORNOSTI

Osnovno procesno znacenje nacela akuzatornosti jeste pravilo da pokretanje krivicnog

postupka ne spada u nadleznost suda.

Krivicni postupak moze se pokrenuti samo na osnovu postojanja odgovarajuceg zahteva optuznog akta, podnesenog od strane ovlascenog tuzioca.

Dakle, bez ovlascenog tuzioca nema krivicnog postupka Nemo iudex sine actore.

Time je omoguceno i odvajanje funkcija krivicnog gonjenja, i funckija presudjenja.

1) Tuzilac postavlja optuzbu (teza)

2) Optuzeni suprotstavlja odbranu (antiteza)

3) Sud donosi konacnu odluku (sinteza) Sud je pritom duzan da, po sluzbenoj duznosti, u toku celog postupka vodi racuna da li je lice koje se pojavljuje kao tuzilac ovlasceni tuzilac, i da li

optuzba jos uvek egzistira. Naime, ovlasceni tuzilac u svakoj fazi postupka moze odustati od

optuzbe, sto za posledicu ima sprecavanje daljeg toka postupka.

Krivicno gonjenje se moze zapoceti i pre formalnog pocetka krivicnog gonjenja, pri

cemu se razlikuju dve situacije:

1) Zapocinjanje krivicnog dela za koje se goni po sluzbenoj duznosti, kada se smatra da

krivicno gonjenje pocnje prvom radnjom javnog tuzioca li ovlascenih sluzbenih lica policije

na osnovu zahteva javnog tuzioca, preduzetih radi provere osnova sumnje da je ucinjeno krivicno

delo ili da je odredjeno lice ucinilo krivicno delo.

2) Zapocinjanje krivicnog gonjenja u odnosu na krivicna dela za koja se goni po privatnoj

tuzbi, sto se realizuje podnosenjem privatne tuzbe.

U nasem krivicnom postupku postoje tri vrste ovlascenih tuzilaca koji se mogu podeliti na

dve osnovne kategorije:

A) Ovlasceni tuzioci za krivicno gonjenje krivicnih dela koja se gone po sluzbenoj duznosti:

1) Javni tuzilac On je primarno ovlascen za krivicno gonjenje za krivcna dela koja se gone po sluzbenoj duznosti, a za gonjenje krivicnih dela koja se gone po predlogu ostecenog, neophodan je

takav predlog.

2) Osteceni kao tuzilac On je samo supsidijarno ovlascen za krivicno gonjenje za krivicna dela koja se inace gone ex officio, ali u pogledu koji je javni tuzilac nasao da nema osnova za pokretanje

krivicnog gonjenja.

B) Ovlasceni tuzilac za krivicno gonjenje krivicnih dela koja se gone po privatnoj tuzbi.

3) Privatni tuzilac On je ovlascen za krivicno gonjenje krivicnih dela koja se gone po privatnoj tuzbi.

U savremenom krivicnom procesnom pravu postoje neka retka odstupanja od principa

akuzatornosti, npr. u postupku prema maloletnicima, kada javni tuzilac, nakon prijema krivicne

prijave protiv maloletnika oceni da nema osnova za pokretanje postupka prema maloletniku, on

o tome obavestava ostecenog. Osteceni u tom slucaju nece imati mogucnost da sam pokrene

krivicni postupak, vec jedino moze da zatrazi da vece za maloletnike odluci o pokretanju postupka.

14

Vrste optuznih akata u krivicnom postupku

1) Optuzni akt u opstem krivicnom postupku je optuznica.

2) Optuzni akt u skracenom krivicnom postupku je optuzni predlog. - Kada se radi o krivicnim delima koja spadaju u kategoriju oficijelnih krivicnih dela,

predlog ne predstavlja optuzni akt, vec je samo neophodan uslov za krivicno gonjenje, a samo

gonjenje realizuje javni tuzilac odgovarajucim optuznim aktima, zavisno od vrste konkretnog

krivicnog postupka.

Posebni optuzni akti ostoje i u nekim posebnim krivicnim postupcima:

1.U postupku prema maloletnicima optuzni akt je:

1. Zahtev za pokretanje pripremnog postupka

2. Predlog vecu za maloletnike za izricanje krivicne sankcije maloletniku

2.U postupku za prmenu mera bezbednosti medicinskog karaktera, optuzni akt je:

1. Predlog sudu da se okrivljenom izrekne mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog

lecenja i cuvanja u zdrvstvenoj ustanovi, odnosno predlog za obavezno psihijatrijsko lecenje

ucinioca na slobodi Taj predlog se podnosi u okviru optuznice , kada se radi o licu za koje postoji osnovana sumnja da je delo ucinilo u stanju bitno smanjene uracunljivosti, odnosno kada se

predlaze primena mere bezbednosti obaveznog lecenja alkoholicara i narkomana. Takav predlog

tada i nije optuzni akt, jer se s obzirom da se radi o neuracunljivim licima, postupak pokrece na

osnovu optuznih akata karakteristicnih za opsti, odnosno skraceni krivicni postupak.

15

11. NACELO LEGALITETA OFICIJELNOG KRIVICNOG GONJENJA

U teoriji se govori o nacelu legaliteta i o nacelu oficijelnosti, a mi smo se opredelili za sintezu ova

dva nacela.

Nacelo oficijelnosti deluje kada su u pitanju krivicna dela koja se gone po sluzbenoj

duznosti- Prema njemu, krivicni postupak se pokrece po sluzbenoj duznosti, od strane

ovlascenog tuzioca javnog tuzioca, bez obzira na stav lica cije je pravo ugrozeno ili povredjeno vrsenjem krivcnog dela.

Nacelo legaliteta jeste obaveza tuzioca da pokrene krivicni postupak uvek kada postoji

dovoljno dokaza da je ucinjeno krivicno delo koje se goni po sluzbenoj duznosti.

U osnovi, radi se nacelu iste sadrzine, samo se kod nacela legaliteta akcenat stavlja na

obavezu javnog tuzioca da pokrene krivicni postupak kada se radi o delu koje se goni po sluzbenoj

duznosti, dok je kod nacela oficijelnosti teziste na izdvajanju posebne vrste ovascenog tuzioca.

Dva osnovna elementa ovog nacela, odnosno ova dva nacela ukoliko se razdvajaju, su:

1) Utvrdjivanje obaveze podnosenja optuznog akta

2) Ustanovljenje subjekta koji ima tu obavezu

U teoriji se navodi da u krivicnom postupku ne vlada nacelo dispozitivnosti, ali ono vlada u

dva vida:

1) U potpunosti kada su u pitanju krivicna dela koja se gone po privatnoj tuzbi iskljucivo od volje lica kom zakon daje pravo podnosenja tuzbe zavisi da li ce pokrenuti krvcni postupak ili ne

2) Uslovljeno procesnom situacijom, kada je rec o supsidijarnoj tuzbi kada osteceni ima mogucnost da pokrene ili nastavi postupak, ukoliko su ispunjeni zakonski uslovi.

To naravno ne vazi za krivicna dela kod kojih ne postoji zrtva (delikti bez zrtve) , uobicajeni

primer za to je prostitucija. Kada ne postoji zrtva, onda nema ni ostecenog u krivicnom postupku.

Prema nacelu oficijelnog krivicnog gonjenja javni tuzilac ima obavezu da da pokrene

krivicni postupak, ako su za to ispunjeni sledeci uslovi:

1) da nije drugacije propisano samim Zakonikom o krivicnom postupku

2) da postoje dokazi na kojima se temelje osnovi sumnje da je odredjeno lice ucinilo krvicno delo

3) da se radi o krivicnom delu koje se goni po sluzbenoj duznosti

Kada su u pitanju krivicna dela koja se gone samo po predlogu ostecenog, neophodan uslov

za vodjenje postupka je postojanje takvog predloga. Takav osteceni nema svojstvo ovlascenog

tuzioca, ali je postupanje javnog tuzioca uslovljeno je postojanjem predloga za:

- za zapocinjanje krivicnog gonjenja (inicijalno dejstvo predloga)

- za njegovo dalje odvijanje (odrazavajuce dejstvo predloga)

16

12. NACELO OPORTUNITETA KRIVICNOG GONJENJA

Nacelo oportuniteta je suprotno nacelu legaliteta krivicnog gonjenja ogleda se u tome da se krivicno gonjenje ne mora obavezno preduzeti, iako su ispunjeni svi uslovi koji proizlaze iz

nacela legaliteta.

1. Nacelo oportuniteta vazi bez ogranicenja kada su u pitanju krivicna dela koja se gone po

privatnoj tuzbi, jer tada osteceni potpuno slobodno odlucuje da li ce krivicno goniti ili ce se od

toga uzdrzati.

2. Slicno tome, i osteceni krivicnim delom koje se goni po sluzbenoj duznosti sam odlucuje da li

ce pokrenuti krivicni postupak ukoliko to ne ucini primarni ovlasceni tuzilac javni tuzilac.

Nacelo oportuniteta krivicnog gonjenja u odnosu na javnog tuzioca postoji u dve

situacije:

1. U postupku prema maloletnicima

2. U predistraznom postupku, kada se radi o nekim laksim krivicnim delima

1. U postupku prema maloletnicima, kada javni tuzilac ima mogucnost da ne pokrene krivicni

postupak prema maloletniku iz razloga celishodnosti, odnosno (ne)svrsishodnosti, iako su za to

ispunjeni svi zakonski uslovi. Postoje dve situacije:

1) U odnosu na krivicno delo odredjene tezine Kada se radi o krivicnom delu za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina ili novcana kazna, ako javni tuzilac smatra da ne bi bilo

celishodno da se prema maloletniku vodi postupak, na osnovu sledecih kumulativno propisanih

okolnosti:

- Okolnosti koje se odnose na delo ( priroda krivicnog dela, okolnosti pod kojim je delo ucinjeno)

- Okolnosti koje se odnose na maloletnika ( njegov raniji zivot, licna svojstva maloletnika)

2) Kada se prema maloletniku vec izvrsava sankcija javni tuzilac moze odluciti da ne zahteva pokretanje krivicnog postupka za drugo krivicno delo, ako s obzirom na tezinu tog krivcnog

dela, kao i na kaznu ne bi imalo svrhe vodjenje postupka i izricanje sankcije za to krivicno delo.

2. Kada se radi o nekim laksim krivicnim delima, sto je moguce u dva oblika:

1) Slucaj postpupanja po oportunitetu krivicnog gonjenja usled stvarnog kajanja

osumnjicenog 2) Slucaj uslovljenog oportuniteta krivicnog gonjenja Uslovljeni oportunitet ima elemente i klasicnog nepokretanja krivicnog postupka, ali i elemente oprostaja uciniocu krivicnog

dela, ukoliko to zasluzi ispunjenjem odredjenih obaveza.

Elementi oportuniteta krivicnog gonjenja postoje i u sporazumu o priznanju krivicnog

dela, koji pored obaveznih elemenata moze sadrzati i fakultativne:

- Izjavu javnog tuzioca o odustajanju od krivicnog gonjenja za krivicna dela koja nisu

obuhvacena sporazumom o priznanju krivicnog dela, sto predstavlja oblik oportuniteta

krivicnog gonjenja.

- Izjavu okrivljenog o prihvatanju obaveze koja se inace moze odrediti u okviru postupanja

javnog tuzioca po nacelu uslovljenog oportuniteta krivicnog gonjenja, pod uslovom da priroda

obaveze omogucava da se zapocn sa izvrsenjem pre podnosenja sporazuma sudu.

17

13. NACELO NE BIS IN IDEM

Nacelo ne bis in idem oznacava da se istom licu ne moze dva puta suditi za isto krivicno

delo. Ovo nacelo utvrdjeno je clanom 6 st. 1 ZKP-a tako sto je propisano da niko ne moze biti

gonjen za krivicno delo za koje je pravosnaznom presudom oslobodjen ili osudjen ili je za to delo

postupak protiv njega pravnosnazno obustavljen ili je optuzba odbijena.

Dakle ukoliko je okrivljeni pravnosnaznom odlukom nadleznog suda oslobodjen optuzbe,

protiv njega se za isto krivicno delo vise ne moze voditi krivicni postupak, cak i kada bi se pojavili

dokazi najviseg stepena dokaznog kredibiliteta da je on to delo ucinio.

Ovakav nacin regulisanja nacela ne bis in idem u nasem krivicnom postupku je siri u odnosu

na medjunarodnopravno definisanje ovog nacela. Naime, prema medjunarodnom paktu o

gradjanskim i politickim pravima novog sudjenja ne moze biti samo ako je prethodno presudjeno

meritornom tj oslobadjajucom ili osudjujucom presudom, dok se kod nas ovo nacelo odnosi i na

odbijajucu presudu (koja se donosi iz odredjenih formalnih razloga) i na resenje o obustavi

krivicnog postupka.

To i predstavlja razlog da se u nasem krivicnom postupku odbijajuca presuda donosi se samo

kada se radi o procesnim smetnjama koje su trajnog karaktera, a ako se ustanovi postojanje

procesnih smetnji privremenog karaktera postupak se okoncava na nacin koji omogucava ponovno

vodjenje postupka donosenjem resenja o odbacvanju optuznice, na koje se ovo nacelo ne odnosi.

18

14. NACELO NEPOSREDNOSTI U IZVODJENJU DOKAZA

Nacelo neposrednosti u izvodjenju dokaza znaci da nema posrednika izmedju izvora

saznanja i krivicnog suda, vec da sud sam odlucuje na osnovu onoga sto sam utvrdi.

1) Jedan vid ovog nacela jeste obavezno prisustvo okrivljenog. Optuzenom se moze suditi u

odsustvu samo izuzetno, ako su ispunjeni sledeci kumulativni uslovi:

- da je optuzeni u begstvu ili da nije dostizan drzavnim organima

- da postoje narocito vazni razlozi da mu se sudi iako je odsutan

- da vece na predlog tuzioca donese resenje o sudjenju u odsustvu

U pitanju je personalna neposrednost u odnosu na stranke, dok se izvorno neposrednost odnosi na

sud pred kojim se izvode relevantni dokazi na osnovu kojih donosi odluku kojom se resava krivicni

postupak.

2) Neposrednost se ogleda i u obavezi da tokom celog toka glavnog pretresa sud bude prisutan

u istom sastavu i bez prekida, u skladu sa pravilom da sud mora steci neposredan utisak u odnosu

na krivicno delo.

U teoriji se razlikuju subjektivna i objektivna neposrednost:

- Subjektivna neposrednost u nasem krivicnom postupku ispoljava se u pravilu da glavni

pretres koji je odlozen mora poceti iznova ako se izmenio sastav veca ali to pravilo nije

apsolutno, jer po uzimanju izjava od stranaka vece moze odluciti da se svedoci i vestaci ne ispituju

ponovo i da se ne sprovodi novi uvidjaj vec da se procitaju iskazi vestaka i svedoka dati na ranijem

glavnom pretresu.

- Objektivna neposrednost ispoljava se u odredbi prema kojoj sud zasniva presudu

samo na dokazima koji su izvdeni na glavnom pretresu.

Postoje izuzeci od ovog nacela u objektivnom smislu, u nekim situacijama koje nastaju

nakon prekida ili odlaganja glavnog pretresa, kao i kada dodje do izmena u sastavu pretresnog veca.

To pitanje se detaljnije objasnjava u delu koji govori o izmeni sastava veca, tj prekidu i odlaganju

glavnog pretresa, odnosno novog pocetka ili nastavljanja prekinutog ili odlozenog glavnog pretresa.

19

15. NACELO SLOBODNE OCENE DOKAZA

Nacelo slobodne ocene dokaza cesto se vezuje sa maksimom o cvrstim dokazima, pa se

istice da sud moze izvoditi dokaze kroz katalog zakonom predvidjenih dokaznih sredstava, a da je

pritom slobodan u njihovoj oceni.

Ipak, tesko je govoriti o posebnom nacelu koje nalaze da se u krivicnom postupku koriste

samo cvrsti dokazi jer ustvari sam sud procenjuje koji su dokazi cvrsti, tj koliki je stepen njihovog

dokaznog kredibiliteta.

S druge strane, sud je ogranicen na primenu samo onih radnji koje su predvidjene u samoj

krivicnoj proceduri, i samo tako moze doci do dokaza, a pri tom je shodno ovom nacelu, potpuno

slobodan u izboru koje ce dokazne radnje primeniti u konkretnom slucaju.

To naravno ne znaci da nema dokaznih pravila i da je sve prepusteno proceni sudije, jer

postupak sadrzi odrdbe koje se odnose na odredjena opsta pravila vrednovanja dokaza kao i

odredjene dokazne zabrane.

Ocena dokaza po slobodnom uverenju postoji kad sudija vrsi ocenu iznesenih dokaza o

postojanju cinjenica, podvrgavavsi ih svojoj sopstvenoj logickoj i psiholoskoj analizi, nevezan

nikakvim zakonskm pravilima, vec jedino uz obavezu da o toj oceni polozi racun u razlozima svoje

odluke.

Kako slobodna ocena dokaza ne bi presla u sudsku samovolju, postoji striktna zakonska duznost

temeljnog obrazlaganja donesene odluke. Obrazlozenjem sudija objasnjava na cemu je ta odluka

utemeljena i zasto je logicka i razumna, a sa druge strane time se pruzaju objasnjenja strankama i

drugim subjektima.

Nacelo slobodne ocene dokaza kod nas je decenijama bilo je formulisano kao pravo suda da

u krivicnom postupku ocenjuje postojanje ili nepostojanje odredjenih cinjenica bez postojanja

ogranicenja u vidu formalnih dokaznih pravila.

ZKP-om iz 2011 nacelo slobodne ocene dokaza drugacije formulisano Sud izvedene dokaze ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju, a presudu ili resnje koje odgovara presudi, sud

moze zasnovati samo na cinjenicama u ciju je istovetnost potpuno uveren.

Ne spominje se slobodna ocena dokaza, ali se pravila o ocenjivanju dokaza po slobodnom

sudijskom uverenju mogu ostvariti jedino u sistemu slobodne ocene dokaza.

Zakonodavac predvidja da se sudska odluka ne moze zasnivati iskljucivo na odredjenim

dokazima, kao sto je to na primer slucaj sa iskazom zasticenog svedoka, cime se uvode odredjeni

oblici odstupanja od nacela slobodne ocene dokaza.

Sudske odluke se nacelno, ne mogu zasnivati na pravno nevaljanim dokazima, gde

spadaju oni koji su samo po sebi ili prema nacinu pribavljanja, u suprotnosti sa Ustavom ili su

zakonom zabranjeni. U sustini, ovo i ne predstavlja izuzetak od ovog nacela, jer onaj dokaz koji je

pravno nevaljan, ustvari i nije dokaz u krivicnoprocesnom smislu.

Pored toga, postoje i neke procesne situacije koje ogranicavaju slobodno uverenje sudije.

Npr krivicni postupak se moze ponoviti ako je presuda zasnovana na laznoj ispravi ili na laznom

iskazu svedoka, vestaka ili tumaca, ili ukoliko je do presde doslo usled krivicnog dela sudije, ili lica

koje je vrsilo istrazne radnje. U tom slucaju se mora dokazati da su navedena lica oglasena krivim

za krivicna dela. U tom slucaju prvenstvo se daje formalnoj oceni dokaza, dokazivanje samo

pravosnaznom presudom, ali ako izvodjenje dokaza na taj nacin nije moguce, primenjuje se

slobodna ocena dokaza.

20

16. NACELO IN DUBIO PRO REO

Ovo nacelo dugo nije bilo formulisano na izricit nacin u nasem ZKP-u, ali se i pored toga

moglo smatrati da ipak vazi u nasem krivicnom procesnom pravu.

Poslednjim izmenama, uvedeno je nacelo in dubio pro reo koje vazi samo za odredbe

krivicnog materijalnog prava: Sud ce u presudi ili resenju koje odgovara presudi odluciti u korist

okrivljenog uvek kada postoji sumnja u pogledu odlucnih cinjenica, koje alternativno:

1) cine obelezja krivicnog dela ili

2) od kojih zavisi primena neke druge odredbe Krivicnog zakonika

Ovo nacelo proizlazi iz nacela slobodne ocene dokaza. Odnosi se na nacin odlucivanja

suda u situaciji kada on nije stekao uerenje da stanje stvari omogucava osudu okrivljenog.

Prema ovom nacelu, ukoliko sud nije u mogucnosti da utvrdi istinu, na sta je inace obavezan,

odluka suda u toj situaciji mora biti u korist okrivljenog.

Duznost suda da utvrdi istinu ne treba se shvatiti apsolutno, jer to nekada nije ni moguce.

To znaci da sud treba da ucini sve kako bi utvrdio istinu, pa ako i pored toga ne uspe vec ostane u

sumnji, primenice se nacelo in dubio pro reo.

U teoriji, ovo nacelo se cesto povezuje sa pretpostavkom nevinosti i nacelom legaliteta, pa

se istice da u jednoj pravnoj drzavi kaznjavanje iskljuceno bez postojanja odredjene zakonske

odredbe, i da se lice optuzeno za neko krivicno delo smatra nevinim dok se ne dokaze njegova

krivica.

Optuzeni moze biti oglasen krivim samo ako sud nema nikakvu sumnju u njegovu krivicu.

21

17. NACELA RASPRAVNOSTI I USMENOSTI

1) Nacelo raspravnosti ili princip kontradiktornosti pociva na vec poznatom pravilu Audiatur et altera pars, koje potice jos iz antickih vremena.

Ovo pravilo predstavlja mogucnost i pravo stranaka, i obavezu suda da svakoj stranci

obezbedi, da se izjasni o svakom dokazu, cinjenici i svakom predlogu suprotne stranke, da izlozi

svoj stav, ponudi zakljucak, iako konacan zakljucak daje sud.

Ovo pravilo najzastupljenije je u stadijumu glavnog pretresa, kada se neposredno pred

sudom izvode svi dokazi, a stranke imaju mogucnost da se izjasne o svakom dokazu i da u zavrsnoj

reci daju ocenu svih dokaza i iznesu svoj zakljucak o cinjenicama Takodje, nakon citanja optuznice

ili privatne tuzbe, predsednik veca ce upitati optuzenog da li priznaje da je ucinio krivicno delo za

koje je optzen i pozvati ga da se izjasni o optuzbi i iznese odbranu, ako to zeli.

Osim na glavnom pretresu koji dominira, ovo nacelo primenjuje se i u svim ostalim fazama

krivicne procedure.

2) Nacelo usmenosti odredjuje nacin izvodjenja krivicnoprocesnih radnji i po njemu one se

preduzimaju usmeno, putem reci i pokreta. Cak i kada se neke radnje ostvaruju pismeno ( optuznica

nalaz vestaka) citanjem se iznose usmeno.

Dakle, sve sto se desi u procesu ( izvodjenje dokaza, saslusanje optuzenog, vecanje i

glasanje, objavljivanje presude) mora biti usmeno. Ono sto nije izgovoreno nema znacaja.

Naravno, odstupanja od ovog nacela su moguca kada se radi o okrivljenom ili svedoku sa

fizickim nedostacima. Ako je gluv postavljace mu se pitanja pismeno, a ako je nem pozvace se da

pismeno odgovara, a ako se saslusanje ne moze obaviti na ovaj nacin, pozvace se kao tumac lice

koje se sa okrivljenim moze sporazumeti. I u tom slucaju dominira nacelo usmenosti, jer se gluvi

okrivljeni ili svedok izjasnjava usmeno, tumac iskazuje usmeno, a iskaz nemog okrivljenog ili

svedoka se cita.

22

18. NACELO JAVNOSTI

Nacelo javnosti je jedno od klasicnih krivicnoprocesnih nacela koja su tipicna za

akuzatorske i mesovite tipove krivicnih postupaka.

Javnost krivicnog postupka ogleda se u pravu svakog gradjanina da prisustvuju sudjenju i

da o postupku budu obavesteni i putem sredstva javnog informisanja.

Javnost moze biti:

1) Posredna ( kada se publicitet radnjama u krivicnom postupku dajem posredstvom sredstava

javnog informisanja)

2) Neposredna ( kada lica prisustvuju procesnim radnjama). Ona moze biti:

- stranacka javnost ogranicena na procesne stranke - opsta kada javnost obuhvata i publiku

- U prethodnom postupku postoji samo stranacka javnost, nema opste javnosti Opsta javnost je izrazena samo kroz obavestavanje javnosti o toku istrage.

- Glavni pretres je javan, sto znaci da mogu prisustvovati punoletna lica koja ne nose oruzje ili

opasno orudje, osim cuvara.

- Sednice veca drugostepenog suda u postupku po zalbi su takodje javne.

Postoje brojna odstupanja od ovog nacela, sto se detaljnije objasnjava u delu koji se odnosi

na odrzavanje glavnog pretresa

Povreda ovog nacela je striktno sankcionisana, propisana je kao bitna povreda odredaba

krivicnog postupka, pa ako je javnost bila iskljucena protivno zakoniku, presuda ce biti ukinuta.

Suprotno tome, ako su postojali razlozi za iskljucenje javnosti, a sud nije doneo odluku o

iskljucenju , takva povreda uopste nece biti relevantna.

23

19. NACELA DONOSENJA SUDSKIH ODLUKA

Nacela donosenja sudskih odluka jesu:

1) Nacelo vecinskog odlucivanja suda u zbornom sastavu

2) Nacelo slobodnog sudijskog uverenja

3) Nacelo pravnog leka

1) Nacelo vecinskog odlucivanja suda u zbornom sastavu Ovo nacelo u sadrzinskom smislu spaja dva posebna ali povezana nacela nacelo zbornosti i nacelo vecinskog odlucivanja, a sa druge strane, time se oznacava da ovo nacelo vazi samo samo za sud u kolektivnom sastavu, a ne

i za krivicne postupke u nadleznosti sudije pojedinca.

Sud sudi u vecu, a izuzetak nacela zbornosti postoji u pogledu krivicnih dela za koja je kao glavna

kazna propisana novcana kazna ili kazna zatvora do 8 godina, a to su krivicna dela u pogledu

kojih se vodi skraceni postupak, koji se odvija pred sudijom pojedincem.

- Pravila ZKP-a koja se odnose na sudjenje u vecu se striktno odnose i na kvantitativni sastav

sudskog veca. Odstupa se od uobicajenih pravila o sastavu sudskog veca kada je rec o delima

organizovanog kriminala, kao i za krivicna dela protiv covecnosti i medjunarodnog prava (obicno se govori o ratnim zlocinima).U ovim krivicnim postupcima nema sudija porotnika.

Zakonska pravila koja se odnose na zborni sastav suda u kvantitativnom smislu su stroga, jer

nepravilan sastav suda predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivicnog postupka.

Medjutim to vazi kada se nepravilnost ogleda u manjem broju sudija od onog koji je prpisan

zakonikom. Ako je vece presudilo u sirem sastavu, ili je presudio visi sud za krivicnu stvar za koju

je inace nadlezan nizi, vazice pravilo ,,ko moze vise moze i manje i nece biti povrede krivicnog

postupka.

2) Nacelo slobodnog uverenja organa postupka Ovo nacelo je usko povezano sa nacelom slobodne ocene dokaza. S jedne strane, sudija, odnosno drugi subjekt krvicnog postupka,

ne moze imati slobodno uverenje ako nema pravo da slobodno ocenjuje dokaze, a s druge strane

dokazi se ne mogu slobodno ocenjivati ako subjekt nema mogucnost sticanja slobodnog uverenja.

Nacelo slobodne ocene dokaza je svrstano u dokazna nacela, ne samo zato sto je direktno

povezano sa dokazima, vec i zato sto se prema njemu ne rukovodi jedino sud, vec i drugi ucesnici

krivicnog postupka. Ovo nacelo je ipak karakteristicno za proces donosenja sudskih odluka.

Naravno da i drugi ucesnici u postupku imaju pravo na svoje slobodno uverenje u pogledu

odredjenih cinjenica, ali njihovi stavovi nemaju takav znacaj kao stavovi suda koji svojom odlukom

resava krivicnu stvar.

Uobicajeno je da se u teoriji govori o nacelu slobodnog sudijskog uverenja, ali s obzirom

na izmene ZKP-a, sada se govori o slobodnom uverenju organa postupka, jer se slobodno uverenje

odnosi kako na krivicni sud, tako i na druge organe postupka, a pre svega javnog tuzioca, kada npr

donosi naredbu o sprovodjenju istrage ili resenje o odbacivanju krivicne prijave.

24

Slobodno sudijsko uverenje ima znacaja za donosenje bilo koje odluke suda, ali pre svega

vezuje se za donosenje presude.

S obzirom da pravila o vrednosti pojedinih dokaznih sredstava ne postoje, sudije pitanje

vrednosti dokaza ocenjuju na osnovu svoje slobodne ocene dokaza - Sud izvedene dokaze koji su

od znacaja za donosenje sudske odluke ocenjuje po slobodnom sudijskom uverenju, a presudu ili

resenje koje odgovara presudi, moze zasnovati samo na cinjenicama u ciju je izvesnost potpuno

uveren.

3) Nacelo pravnog leka Ovo nacelo oznacava da se protiv sudske odluke kojom se resava predmet krivicnog postupka uvek moze uloziti redovan pravni lek, odnosno zalba, a da se pod

odredjenim uslovima sudska odluka moze pobijati i odredjenim vanrednim pravnim lekom.

Mogucnost koriscenja odgovarajuceg pravnog leka u slucajevima lisenja slobode je posebno

propisana medjunarodnopravnim propisima. Prema Evropskoj konvenciji za zastitu ljudskih

prava i osnovnih sloboda, svako ko je lisen slobode ima pravo da pokrene postuak u kom ce sud

hitno ispitati zakonitost lisenja slobode i naloziti pustanje lica na slobodu ako je lisenje bilo

nezakonito.

Pravo na zalbu postoji bez izuzetaka u odnosu na sudske odluke kojima se resava osnovni

predmet krivicnog postupka, pre svega presude, ali i resenja kojima se odlucuje o krivicnom delu

kao predmetu postupka (npr. Izricanje vaspitne mere maloletniku, ili mere bezbednosti obaveznog

psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zdravstvenoj ustanovi).

To ipak ne znaci da pravo na zalbu mora postojati u svakom konkretnom slucaju, jer se

titulari prava na zalbu mogu tog prava i odreci , osim u slucaju kada je u pitanju presuda kojom je

izrecena kazna od 30 do 40 godina, isto kao sto se ni maloletnik ne moze odreci prava na zalbu.

- Protiv odredjenih presuda se moze izjaviti i zalba u trecem stepenu.

- Zalba se ne moze izjaviti protiv naredbe, kao i protiv nekih resenja.

Povreda prava na zalbu nije procesno sankcionisana, a prema konstrukciji krivicnog

postuka, objektivno nije moguce povrediti pravo zalbe. Uskracenje prava na zalbu moguce je

samo zloupotrebom slubenog polozaja nekog sluzbenog lica, sto predstavlja krivicno delo.

25

20. LIMITIRANO NACELO ISTINE

Istina je vazna u krivicnom postupku, ali ona ne sme predstavljati vrednost koja se mora

dostici po svaku cenu. Ona jeste cilj krivicnog postupka, ali do nje se moze doci samo primenom

pravnih i procesnih sredstava koja su akterima postupka na raspolaganju, uz postovanje svih

garantovanih prava subjekta postupka.

Nacelo istine su vecini savremenih zakonodavstava svodi na duznost suda da u krivicnom

postupku istrazuje i utvrdjuje istinu kroz izvodjenje dokaza po sluzbenoj duznosti, na temelju

svih cinjenica i dokaznih sredstava koja su mu na raspolaganju.

Ovo nacelo nije striktno propisano odredbama ZKP-a, niti se njime propisuje duznost

suda da istnito utvrdjuje cinjence od vaznosti za donosenje zakonite odluke.

Teret dokazivanja optuzbe je na tuziocu, a sud izvodi dokaze na predlog stranaka, pri cemu

moze dati nalog stranci da predlozi dopunske dokaze ili sam odrediti da se takvi dokazi izvdu, ako

oceni da je to neophodno.

Pitanje je da li sud uopste moze izvesti bilo koji dokaz, a da to ne predlozi stranka , a

takodje je pitanje i da li je sud duzan da izvede svaki dokaz koji stranka predlozi?

Sud ipak nema takvu duznost, jer ne postoji procesni mehanizam koji bi primorao sud da postupi sa

stranackom dokaznom inicijativom.

Ipak, ovo nacelo nije dosledno sprovedeno, s obzirom da sud ipak ima mogucnost da

aktivno ucestvuje u ispitivanju svedoka na glavnom pretresu.

Logicno je da ce sud, iako vise nema propisanu takvu duznost, teziti da se u krivicnom

postupku utvrdi potpuno tacno cinjenicno stanje, odnosno da se utvrdi istina. Stoga ce iako ne

formalno, makar fakticki u nasem krivicnom postupku i dalje vaziti nacelo istine, ali na limitran

nacin.

26

21. NACELO PRAVICNOG VODJENJA KRIVICNOG POSTUPKA

Pravo na pravicno sudjenje je izricito propisano odredbama cl. 6 Evropske konvencije o

ljudskim pravima i osnovnim slobodama, a prema njima Svako, tokom odlucivanja o njegovim gradjanskim pravima i obavezama ili o krivicnoj optuzbi protiv njega, ima pravo na pravicno i

javno sudjenje u razumnom rokum, pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na

osnovu zakona.

Nacelo pravicnog vodjenja krivicnog postupka nije izricito pod tim nazivom propisano u

ZKP-u, ali ono vazi za nas krivicni postupak, i cak predstavlja najvaznije nacelo krivicne procedure.

Ipak, u ZKP-u formalno se propisuje pravicno vodjenje krivicnog posutpka, tako sto se

utvrdjuje da taj zakonik sadrzi pravila ciji je cilj da niko nevin ne bud osudjen, a da se uciniocu

krivicnog dela izrekne krivicna sankcija po uslovima koje propisuje krivicni zakon, a na osnovu

zakonito pravicno sprovedenog postupka.

Ovo nacelo se posebno ogleda u duznosti drzavnih organa da budu nepristrasni i da ne

prejudiciraju krivicu okrivljenog, kao i da stranke u postupku raspolazu jednakim procesnim

sredstvima i mogucnostima.

Iako je javni tuzilac stranka koja je u funkciji optuzbe, duzan je da postupa nepristrasno da obrati

jednaku paznju kako na dokaze koji terete okrivljenog, tako in a dokaze koje tom licu ide u prilog.

27

22. STVARNA NADLEZNOST KRIVICNOG SUDA

Stvarna nadleznost predstavlja pravo i duznost jednog krivicnog suda da vodi krivicni

postupak u odnosu na odredjenu krivicnu stvar i donese odluku u odnosu na nju.

Stvarna nadleznost se ne uredjuje ZKP-om, vec drugim zakonima, a pre sveka Zakonom o

uredjenju sudova.

Stvarna nadleznost se moze podeliti na:

1) Stvarnu nadleznost prvostepenih sudova

2) Stvarnu nadleznost Krivicnih sudova u drugom stepenu

3) Stvarnu nadleznost Vrhovnog kasacionog suda

1)U prvom stepenu krivicni postupak vode osnovni ili visi sudovi.

- Osnovni sud ima iskljucivo prvostepenu nadleznost. On je nadlezan za krivicna dela za

koja je kao glavna kazna propisana novcana kazna ili kazna zatvora do 10 godina, ako za neko

od tih krivicnih dela nije nadlezan visi sud.

Pored toga obavlja poslove medjunarodnopravne pomoci, i obavlja druge poslove kada mu je to

povereno zakonom.

- Visi sud je u prvom stepenu nadlezan za krivicna dela za koja je kao glavna kazna

propisana kazna zatvora preko 10 godina kao i kada se radi o krivicnim delima za koja je

predvidjena blaza kazna, ali su svrstana u nadleznost visih sudova ( tu spadaju krivicna dela

protiv Vojske Srbije, odavanje drzavne tajne, izazivanje naconalne, rasne i verske mrznje i

netrpeljivosti, pranje novca, odavanje sluzbene tajne, krsenje zakona od strane sudije, javnog

tuzioca i njegovog zamenika, ubistvo n amah itd) -Takodje, visi sud je nadlezan za vodjenje u prvom stepenu postupka prema maloletnicima.

- I osnovni i visi sud odlucuju o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za

krivicna dela koja spadaju u njihovu stvarnu nadleznost.

- Nadleznost viseg suda u drugostepenom postupku je ogranicena, na odlucivanje o zalbama

protiv dve vrste odluka:

1) Resava o zalbama na odluke osnovnih sudova o odredjivanju mera obezbedjenja prisustva

okrivljenog.

2) Odlucuje o zalbama protiv prvostepenih odluka osnovnih sudova za krivicna dela za koja

je propisana novcana kazna i kazna zatvora do pet godina sto u zargonskom smislu predstavlja

,,malu apelaciju.

2) U drugom i trecem stepenu krivicni postupak (kada postoji mogucnost ulaganja zalbe protiv

odluke drugostepenog suda) vode apelacioni sudovi, osim po izuzetku ( Zalbe protiv odluka

osnovnih sudova za krivcna dela za koja je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do pet

godina, drugostepeni postupak se vodi pred visim sudom)

-Postoje cetiri apelaciona suda: U Beogradu, Novom Sadu, Nisu i Kragujevcu.

- Apelacioni sud odlucuje i o sukobu nadleznosti nizih sudova sa svog podrucja ako za

odlucivanje nije nadlezan visi sud, o prenosenju nadleznosti osnovnih i visih sudova kad su

spreceni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrsi poslove odredjene zakonom.

3) Vrhovni kasacioni sud resava o zahtevu za zastitu zakonitosti. Pored toga, odlucuje o sukobu

nadleznosti izmedju sudova, ako za odlucivanje nije nadlezan drugi sud, kao i o prenosenju

nadleznosti sudova rad lakseg vodjenja postupka. On utvrdjuje nacelne stavove u cilju jedinstvene

primene zakona, razmatra primenu zakona i drugih propisa, kao i rad sudova.

28

Sastav suda sudska veca i pojedinac

U prvom stpenu sud sudi u vecu, osim kada se radi o krivicnim delima koja spadaju u nadleznost

sudije pojedinca krivicna dela za koja je propisana novcana kazna ili kazna zatvora do 8 godina. - Kada je predmet krivicnog postupka krivicno delo za koje je propisana kazna zatvora od 8 do 20

godina, postupak se odvija pred trojnim vecem, sastavljenim od jednog sudije-profesionalca i

dvojice sudije-porotnika.

- Kada je predmet krivicnog postupka krivicno delo za koje je propisana kazna zatvora od 30 do

40 godina postupak se odvija pred petornim vecem, koga u prvom stepenu cine dvojica sudija-

profesionalaca i trojica sudija-porotnika.

U drugom stepenu:

Sud uvek sudi u vecu koje cini iskljucivo sudije profesionalci, a brojacani sastav suda je

uredjen po istom kriterijumu kao i u prvom stepenu, vezano za teznu i vrstu krivicnog dela.

Drugostepeno vece je sastavljeno od troje sudija, osim kada je Zakonikom odredjeno drugacije.

Petorno vece odlucuje i u drugom i u trecem stepenu u dva slucaja:

1) Kada se radi o krivicnom delu za koje je propisana kazna zatvora 30-40 godina

2) U pogledu krivicnih dela za koja je posebnim zakonom odredjeno da postupa javno tuzilastvo

posebne nadleznosti.

ZKP uredjuje i ulogu posebnog oblika sudske funkcionalne nadleznosti, a to je vanraspravno ili

vanpretresno vece.

- Vanraspravno vece sastavljeno je od troje sudija profesionalaca, i nadleznost ovog veca sada:

1) Odlucivanje o zalbama protiv resenja sudije za prethodni postupak i drugih resenja donetih u

skladu sa ZKP-om

2) Donosenje odluka van glavnog pretresa

3) Stavljanje predloga u slucajeima predvidjenim u ZKP-u ili u drugom zakonu

- Vrhovni kasacioni sud o zahtevu za zastitu zakonitosti sud odlucuje u vecu sastavljenom od

petoro sudija.

Istraga spada u nadleznost javnog tuzioca, koji rukovodi predistraznim postupkom, ali

odredjenu ulogu u ovim fazama ima i sud koji je inokosnog karaktera u funkcionalnom obliku sudije za prethodni postupak. On donosi odluku o:

- odredjivanju pritvora

- preduzimanju odredjenh dokaznh radnji u predistraznom postupku

Neki oblici specijalizacije krivicnog sudstva

Za postupanje o predmetima organizovanog kriminala i drugih posebno teskih krivicnih dela

nadlezan je Visi sud u Beogradu kao prostepeni, sto predstavlja oblik koncentracije stvarne i

mesne nadleznosti.

Za odlucivanje u drugom stepenu u predmetu krivicnih dela organizovanog kiminala i

drugih posebno teskih krivicnih dela nadlezan je Apelacioni sud u Beogradu.

U svim sudovima koji su nadlezni za krivicna dela organizovanog kriminala formiraju se

posebna odeljenja to nisu nikakvi specijalni sudovi, vec je rec o obliku specijalizacije krivicnog sudstva.

29

Takodje, postupak prema maloletniku u prvom stepenu se vodi pred sudijom za maloletnike i

vecem za maloletnike viseg suda.

- Vece za maloletnike je u prvom stepenu sastavljeno od sudije za maloletnike i dvojice sudija-

porotnika.

- U drugom stepenu nadlezno je vece za maloletnike neposredno viseg apelacionog suda, koje je

sastavljeno od trojice sudija.

- Kad vece za maloletnike sudi na pretresu, sastavljeno je od dvojice sudija i trojice sudije

porotnika.

30

23. MESNA NADLEZNOST KRIVICNOG SUDA

Mesna nadleznost je pravo i duznost stvarno nadleznog suda da resi odredjenu krivicnu

stvar, s obzirom na teritoriju svog delovanja.

Kriterijum za odredjivanje mesne nadleznosti moze se podeliti na dve osnovne vrste:

1. Redovni kriterijum

2. Vanredni kriterijumi

1. Prema redovnom kriterijumu mesna nadleznost se odredjuje prema mestu izvrsenja

krivicnog dela. Mesto izvrsenja krivicnog dela utvrdjuje se prema pravilima krivicnog materijalnog

prava mesto izvrsenja je mesto gde je izvrsilac preduzeo radnju izvrsenja ili je bio duzan da je preduzme, kao i mesto gde je u celini ili delimicno nastupila posledica.

Kod pokusaja mesto izvrsenja krivicnog dela je i mesto na kom je preduzeta radnja izvrsenja, kao i

mesto gde je po umisljaju ucinioca posledica trebalo da nastupi.

2. Vanredni kriterijumi se dele na dve vrste:

1) Dopunski kriterijumi u odnosu na redovni kriterijum ( Njima se resavaju situacije koje se

odlikuju time da se odredjeno mesto bez takvih kriterijuma ne moze apsolutno odrediti kao mesto

izvrsenja krivicnog dela).

2) Posebni kriterijumi u odnosu na redovni kriterijum ( Zasnivaju se na nekim drugim

obelezjima, a ne odnose se uopste na mesto izvrsenja krivicnog dela).

1) Dopunski kriterijumi se odnose na:

1) Slucaj sticaja mesta izvrsenja krivicnog dela ili neizvesnosti u odnosu na tacno mesto izvrsenja Kada je krivicno delo pokusano ili izvrseno na podrucjima raznih sudova ili na granici tih podrucja, ili je neizvesno na kom je podrucju izvrseno ili pokusano, primenjuje se pravilo

prioriteta nadlezan je onaj sud koji je prvi zapoceo postupak, a ako postupak uopste nije zapocet, nadlezan je sud kome je prvo podnesen zahtev za pokretanje postupka.

2) Slucaj izvrsenja krivicnog dela na domacem brodu ili vazduhoplovu Kada je krivicno delo ucinjeno na domacem brodu ili vazduhoplovu dok se nalazi na domacem pristanistu,

nadlezan je sud na cijem se podrucju nalazi to pristaniste, a u ostalim slucajevima nadlezan je sud

na cijem se podrucju nalazi maticna luka broda, odnosno vazduhoplova, ili domace pristaniste u

kome se brod, odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi.

3) Slucaj izvrsenja krivicnog dela putem sredstava javnog obavestavanja Ako je delo izvrseno putem stampe, nadlezan je sud na cijem je podrucju spis stampan, a ako to mesto nije

poznato ili je stampan u inostranstvu, nadlezan je sud na cijem se mestu rastura stampani spis.

Ako po zakonu odgovara sastavljac spisa, primenjuje se alternativni kriterijum nadlezan je sud mesta u kome sastavljac ima prebivaliste ili sud mesta gde se desio dogadjaj na koji se odnosi sipis.

Ova pravila primenjuju se i kad je spis objavljen putem radija, televizije, i drugih sredstava javnog

informisanja.

4) Slucaj nepoznatog mesta izvrsenja ili mesta izvrsenja u inostranstvu ako nije poznato mesto izvrsenja krivicnog dela ili ako je to mesto van teritorije Srbije, nadlezan je sud na

cijem podrucju okrivljeni ima prebivaliste ili boraviste.

31

2) Posebni kriterijumi se odnose na:

1) Slucaj primene pravila prioriteta, kada je postupak vec zapocet pred sudom na

cijem podrucju okrivljeni ima prebivaliste ili boraviste, zato sto se prvobitno nije znalo za

mesto izvrsenja tada sud ostaj nadlezan iako se kasnije zasnalo za mesto izvrsnja krivicnog dela.

2) Slucaj kada nije poznato ni mesto izvrsenja ni prebivaliste ili boraviste okrivljenog, ili su oba van teritorije Srbije- tada je nadlezan sud na cijem se podrucju okrivljeni lisi slobode ili

se sam prijavi.

3) Slucaj alternativno propisane mesne nadleznosti u pogledu krivicnog gonjenja za neoficijelna krvcna dela privatna tuzba se moze podneti i sud na cijem podrucju okrivljeni ima prebivaliste ili boraviste.

4) Slucaj nemogucnosti prmene bilo kojeg od redovnih ili vanrednih dopunskih kriterijuma za odredjivanje mesne nadleznosti, koji se odlikuje time da se prema odredbama

ZKP-a ne moze ustanoviti koji je sud mesno nadlezan tada Vrhovni kasacioni sud odredjuje jedan od stvarno nadleznih sudova pred kojim ce se sprovesti postupak odredjena nadleznost

forum ordinatum.

5) Slucaj prenosenja mesne nadleznosti odnosi se na odredjivanje mesno nadleznim drugog suda, a ne onoga koji bi inace prema opstim pravilima bio nadlezan to je moguce u dva slucaja:

a) Iz razloga nemogucnosti postupanja nadleznog suda Ako je nadlezni sud iz pravnih ili stvarnih razloga sprecen da postupa, duzan je da o tome obavesti neposredno visi sud koji ce

odrediti drugi stvarno nadlezan sud na ovom podrucju.

b) Iz razloga celishodnosti Kada sud odredjen zakonom (Vrhovni kasacioni sud) moze na predlog istraznog sudije, sudije pojedinca, predsednika veca, ili javnog tuzioca da odredi drugi

stvarno nadlezan sud na svom podrucju, ako je ocigledno da ce se tako lakse sprovesti postupak ili

ako postoje drugi vazni razlozi.

6) Slucaj koneksiteta okrivljenih ili sticaja krivicnih dela, odnosno kombinovanog sticaja vise okrivljenih i vise krivicnih dela. Moguce su tri situacije:

a) postojanje sticaja krivicnih dela za koja se tereti isti okrivljeni

b) postojanje vise okrivljenih koji se terete za isto krivicno delo

v) postojanje vise okrivljenih koji se terete za vise krivicnih dela

g) postojanje okrivljenih koja se krivicno gone zbog svoje veze sa krivicnim delima drugih lica

d) slucaj kada su ista lica i okrivljeni i osteceni

Dakle, jedinstveni postupak se sprovodi:

a) Ako je isto lice okrivljeno za vise krivicnih dela, pa je za neka dela nadlezan nizi, a za

neka visi sud, nadlezan ce biti visi sud.

Ako je isto lice okrivljeno za vise krivicnih dela koja spadaju u nadleznost suda iste vrste,

primenjuje se pravila prvenstva, nadlezan je sud koji je prvi zapoceo postupak po zahtevu

ovlascenog tuzioca, a ako postupak jos nije zapocet, sud kome je prvo podnsen zahtev za pokretanje

postupka.

32

b) Ako se vise okrivljenih tereti za jedno krivicno delo onda se uopste ne postalja pitanje

stvarne nadleznosti, a pianje mesne nadleznosti se resava tako sto se medju okrivljenima pravi

razlika na one koji se terete kao saizvrsioci i one koji odgovaraju u svojstvu saucesnika u uzem

smislu. Moguce su dve situacije:

- Ako su svi okrivljeni saizvrsioci, onda se mesna nadlznost uredjuje prema pravilu prvenstva pa ce za sve njih biti nadlezan sud koji je kao nadlezan za jednog od njih prvi zapoceo postupak.

- Sud koji je nadlezan za izvrsioca krivicnog dela, nadlezan je po pravilu i za saucesnike, prikrivace,

lica koja su pomogla uciniocu posle izvrsenja krivicnog dela, kao i lica koja nisu prijavila

pripremanje izvrsenja krivicnog dela ucinioca.

v) Ako se vise okrivljenih tereti za vise krivicnih dela, sud moze odluciti da se sprovede

jedinstveni postupak i odnese jedina presuda, samo ako su kumulativno ispunjeni sledeci uslovi:

- Da izmedju izrsenih krivicnih dela postoji medjusobna veza

- Da postoje isti dokazi

Predlog da se postupak spoji mogu dati stranke, a o spajanju odlucuje sud koji je nadlezan

za sprovodjenje jedinstvenog postupka.

Do spajanja moze doci i na inicijativu suda, bez predloga.

Sud moze odluciti da se postupak spoji ako se pred istim sudom vode odvojeni postupci protiv istog

lica za vise krivicnih dela ili protiv vise lica za isto krivicno delo.

Protiv resenja kojim je odredjeno spajanje postupka ili je odbijen predlog za spajanje nije

dozvoljena zalba.

Suprotno spajanju, moguce je i razdvajanje krivicnog postupka. Sud koji ima mogucnost

spajanja krivicnog postupka ili koji je prethodno vec spojio postupak, moze do zavrsetka glavnog

pretresa odluciti da se postupak za pojedina krivicna dela razdvoji ili posebno dovrsi ili se preda

drugom nadleznom sudu.

Protiv resenja kojim je odredjeno razdvajanje postupka ili je odbijen predlog za razdvajanje nije

dozvoljena zalba.

Kada se radi o krivicnim delima organizovanog kriminala, krivicna dela protiv

covecnosti i drugih dobara zasticenih medjunarodnim pravom, kao i krivicna dela

visokotehnoloskog kriminala, stvarna i mesna nadleznost uvek pripada odgovarajucim posebnim

odeljenjima Viseg suda u Beogradu.

Kada se radi o postupku prema maloletnicima, mesno je nadlezan sud prebivalista

maloletnika, a ako on nema prebivaliste ili je nepoznato, nadlezan je sud boravista maloletnika.

Funkcionalna nadleznost suda

Funkcionalna nadleznost odnosi se na podelu posla i funkcija tokom krivicnog postupka.

Tako su neke radnje i odluke u nadleznosti:

- sudije za prethodni postupak

- vanpretresnog veca

- pretresnog veca

- predsednika veca

- predsednika suda.

33

24. OCENA I SUKOB NADLEZNOSTI

Sud je duzan da pazi na svoju stvarnu i mesnu nadleznost i ukoliko primeti da nije nadlezan,

oglasice se nenadleznim i po pravosnaznosti resenja uputice predmet nadleznom sudu.

Ako sud kome je predmet upucen prihvati svoju nadleznost, uopste ne dolazi do sukoba

nadleznosti.

Do sukoba nadleznosti ce doci ukoliko sud kome je predmet upucen kao nadleznom,

smatra da je nadlezan sud koji mu je predmet ustupio ili neki drugi sud, i tada taj sud pokrece

postupak za resavanje sukoba nadleznosti.

Sukob nadleznosti moze biti pozitivan i negativan:

- Pozitivan sukob nadleznosti postoji kada dva ili vise sudova smatraju da su oni nadlezni za

odredjenu krivicnu stvar

- Negativan sukob nadleznosti postoji kada dva ili vise sudova smatraju da nisu nadlezni u odnosu

na odredjenu krivicnu stvar.

U praksi su daleko cesci negativni sukobi nadleznosti.

Sukob nadleznosti resava neposredno visi sud, dakle:

- Neposredno visi zajednicki sud za sudove izmedju kojih sukob nadleznosti postoji.

- Apelacioni sud za sukob nadleznosti izmedju posebnih odeljenja viseg suda sa svoje teritorije ili

posebnog i drugog odeljenja tog viseg suda

- Vrhovni kasacioni sud za sukob nadleznosti izmedju posebnih odeljenja istog apelacionog suda ili

posebnog odeljenja i drugog odeljenja tog apelacionog suda.

Pre nego sto donese resenje povodom sukoba nadleznosti, sud koji resava sukob ce zatraziti

misljenje javnog tuzioca.

Postupak resavanja sukoba nadleznosti ne sme dovesti do paralisanja rada sudova u

konkretnom predmetu, pa stoga dok se sukob nadleznosti ne resi, svaki od njih je duzan da

reduzima radnje u potupku za koje postoji opasnost od odlaganja.

- Protiv resenja povodom sukoba nadleznosti zalba nije dozvoljena.

34

25. IZUZECE SUDIJE

Izuzece sudije predstavlja ustanovu kojom se odredjeni krug sudija iskljucuje u odnosu na

mogucnost da obavlja sudijsku funkciju u konkretnom slucaju, zbog postojanja zakonskih razloga.

Ti razlozi dele se u dve grupe:

1. Razlozi za obavezno izuzece

2. Razlozi za fakultativno izuzece

1. Razlozi za obavezno izuzece sudije i sudije-porotnika u ZKP-u su nabrojani taksativno

i limitativno, pa sudija odnosno sudija porotnik ne sme vrsiti sudijsku duznost ako postoji neki od

sledecih razloga:

1) Istovremeno posedovanje svojstva drugog subjekta krivicnog postupka Kada je sudija ostecen krivicnim delom ili je ucestvovao u postupku kao tuzilac, branilac, zakonski zastupnik ili

punomocnik ostecenog, odnosno tuzioca, ili je ispitan kao svedok ili vestak.

2) Srodnicki odnos sa drugim subjektima krivicnog postupka Ako je sudiji okrivljeni, njegov branilac, tuzilac, osteceni, njihov zakonski zastupnk ili punomocnik, bracni drug ili srodnik po krvi

u pravoj liniji do bilo kog stepena, u pobocnoj liniji do cetvrtog stepena, a u tazbinskoj liniji do

drugog stepena

3) Odredjeni srodnicki odnos ili sa srodnickim izjednacen tj bliski odnos sa drugim

subjektima krivicnog postupa Ako je sudija sa okrivljenim, njegovim braniocem, tuziocem ili ostecenim u odnosu staraoca, staratelja, usvojioca, usvojenika, hranioca ili hranitelja

4) Ucestvovanje sudije u nekom prethodnom stadijumu krivicnog postupka Ako je sudija u istom krivicnom predmetu vrsio istrazne radnje ili je u istom predmetu ucestvovao u donosenju

odluke nizeg suda, odnosno ako je u istom sudu ucestvovao u donosenju odluke koja se pobija

zalbom.

2. Razlozi za fakultativno izuzece sudije definisu se na veoma uopsten nacin kao postojanje okolnosti koje izazivaju sumnju u njihovu nepristrasnost To moze biti neki posebno blizak odnos sa okrivljenim odnosno njegoim branicem ili ostecenim, ako je sudija u odnosu

prijateljstva ili kumstva sa nekim od tih lica, ili je suprotno tome, sa nekim od tih lica u

neprijteljskom odnosu.

Izuzece je moguce na inicijativu samog sudije, ili po zahtevu stranke i branioca.

- Sudija ili sudija porotnik je duzan da cim sazna za postojanje nekog od razloga za obavezno

izuzece, prekine svaki rad na tom krivicnom predmetu i da o tom odmah obavesti predsednika suda

koji ce mu odrediti zamenu. A ako se radi o izuzecu predsednika suda njega ce u tom slucaju

zameniti sudija tog suda koji je najstariji po imenovanju, a ako to nije moguce, zamenika ce odrediti

predsednik neposredno viseg suda.

- Izuzece je moguce i po zahtevu stranke i branioca. Primarno, zahtev se moze podneti do

pocetka glavnog pretresa, a ako se za razlog sazna kasnije, zahtev se moze podneti odmah po

saznanju za razlog.

Zahtev za izuzece sudije koji odlucuje o zalbi, stranke i branilac mogu podneti u zalbi

ili odgovoru na zalbu.

Oni mogu traziti izuzece samo poimenicno odredjenog sudije ili sudije-porotnika u postupku.

U zahtevu moraju navesti okolnosti zbog kojih smatraju da postoje neki od zakonskih osnova za

izuzece dakle, zahtev mora biti preciziran.

35

Kada sudija ili sudija porotnik sazna da je podnet zahtev za njegovo izuzece, duzan je da

obustavi svaki rad na predmet, a ukoliko se radi o fakultativnim razlozima, preduzima samo radnje

za koje postoji opasnost od odlaganja, tj radnje koje su hitnog karaktera.

- O zahtevu za izuzece sudije odlucuje predsednik suda

- Ako se zahteva izuzece predsednika suda odlucuje predsednik neposredno viseg suda.

- Ako se zahteva izuzece predsednika Vrhovnog kasacionog suda odluku o izuzecu donosi opsta

sednica tog suda.

Zahtev za izuzece moze se usvojiti, odbiti ili odbaciti.

1) Protiv resenja kojim se usvaja zahtev za izuzece nije dozvoljena zalba.

2) Resenje kojim se odbija zatev za izuzece moze se pobijati posebnom zalbom, s tim da

ako je ono doneto posle podignute optuzbe, onda se moze pobijati samo u okviru zalbe na presudu.

3) Protiv resenja kojim se odbacuje zahtev za izuzece nije dozvoljena zalba.

Zahtev za izuzece se odbacuje u celini ili delimicno, kada postoji neki od sledecih,

alternativno propisanih, razloga:

1) Ako zahtev nije usmeren na pojednacno odredjenog sudiju ili sudiju porotnika

2) Ako u zahtevu nisu navedeni dokazi i okolnosti na kojima se zahtev temelji

Resenje o odbacivanju donosi predsednik suda, a ako se zahtev odnosi na njega onda

zamenik predsednika suda.

Odredbe o izuzecu sudija ili sudija porotnika se shodno primenjuju i na sledece subjekte:

1) Javnog tuzioca i lica koja su na osnovu zakona ovlascena da zastupaju javnog tuzioca

2) Zapisnicare

3) Tumace

4) Strucna lica

5) Vestake

- O izuzecu lica koja su na osnovu zakona ovlascena da zastupaju javnog tuzioca odlucuje

javni tuzilac.

- O izuzecu javnog tuzioca odlucuje neposredno visi javni tuzilac, a o izuzecu Republickog javnog

tuzioca resava Drzavno vece tuzilaca.

- O izuzecu zapisnicara, tumaca, strucnog lica i vestaka odlucuje javni tuzilac ili sud.

- O izuzecu ovlascenih sluzbenih lica policije odlucuje istrazni sudija, ako prilikom tih radnji

ucestvuje i zapisnicar, o njegovom izuzecu odlucuje sluzbeno lice policije koje vrsi radnju.

36

26. POJAM STRANAKA I STRANACKE FUNKCIJE

Stranke su oni subjekti krivicnog postupka koji vrse dve osnovne medjusobno

suprotstavljene krivicnoprocesne funkcije funkciju optuzbe i funkciju odbrane. Nacelno, tezi tuzioca okrivljeni se suprotstavlja svojom antitezom, mada postoji izuzetak u

slucaju potpunog priznanja krivice navodi tuzioca i odbrana okrivljenog se podudaraju.

Formalni pojam stranke Tuzilac kao stranka zahteva sudsku odluku, podnosi svoj optuzni akt. Medjutim, sudsku odluku zahteva i stranka koja je u funkciji odbrane (okrivljeni), s tim da on trazi

odluku koja ce za njega biti povoljna.

U nasem krivicnom postupku stranke su: TUZILAC i OKRIVLJENI.

Oni izvorno obavljaju stranacke funkcije.

- Tuzilac obavlja funkciju optuzbe

- Okrivljeni obavlja funkciju odbrane.

Druga lica koja se nalaze u funkciji optuzbe ili odbrane (punomocnik ostecenog kao tuzioca ili

privatnog tuzioca, branilac okrivljenog) vrse stranacku funkciju samo derivativno s obzirom na prava i obaveze kojim u postupku raspolazu imaju status blizak statusu stranke u krivicnom

postupku.

FUNKCIJA OPTUZBE I SLUCAJEVI NJENOG USLOVLJENOG VRSENJA

Funkciju optuzbe vrsi ovlasceni tuzilac, koji u postupku realizuje svoje pravo na krivicno

gonjenje, a to je ujedno i osnovna obaveza javnog tuzioca.

Suprotno tome, ostale kategorije ovlascenih tuzioca, odnosno osteceni kao tuzilac i privatni

tuzilac imaju samo pravo, ali ne i duznost krivicnog gonjenja.

1) Za odredjena krivicna dela kao poseban uslov za krivicno gonjenje potreban je PREDLOG

OSTECENOG Javni tuzilac za takva krivicna dela ne moze ni da pokrene krivicni postupak bez tog predloga.

2) U nekim situacijama za krivicno gonjenje potrebno je ODOBRENJE NADLEZNOG

ORGANA Ono je potrebno u tri situacije: a) povezano sa osnovnim principima vazenja krivicnog zakonodavstva

b) u vezi krivicnog gonjenja za odredjeno krivicno delo

v) u pogledu krivicnog gonjenja odredjene kategorije lica

a) U vezi sa osnovnim principima vazenja krivicnog zakonodavstva, kao posebna procesna

pretpostavka za krivicno gonjenje potrebno je odobrenje REPUBLICKOG JAVNOG TUZIOCA:

- U vezi vazenja teritorijalnog principa Ukoliko je krivicno delo ucinjeno na tertoriji Republike Srbije, na domacem brodu, bez obzira gde se brod nalazi u vreme izvrsenja krivicnog

dela, za krivicno gonjenje je potrebno odobrenje republickog javnog tuzioca, ukoliko je u stranoj

drzavi pokrenut ili dovrsen krivicni postupak. Time se omogucava odstupanje od nacela ne bis in

idem.

37

- U vezi vazenja personalnog principa Ako je drzavljanin Srbije u nostranstvu ucinio krivicno delo, krivicno gonjenje ucinioca koji se zatekao na teritoriji Srbije ili je nasoj drzavi

ekstradiran ce biti moguce po odobrenju Republickog javnog tuzioca i ukoliko se po zakonu zemlje

u kojoj je delo ucinjeno to krvicno delo ne kaznjava.

- U vezi vazenja realnog principa Ako je stranac van teritorije Srbije ucinio prema Srbiji ili njenom drzavljaninu krivicno delo ( a ne radi se o delima u pogledu kojih bezuslovno vazi nase

krivicno zakonodavstvo) krivicno gonjenje ucinioca koji se zatekao na teritoriji Srbije ili je Srbiji

ekstradiran, ce po odobrenju republickog javnog tuzioca biti moguce i ukoliko se po zakonou

zemlje u kojoj je delo ucinjeno za to krivicno delo ne kaznjava.

- U vezi vazenja univerzalnog principa Krivicno gonjenje za delo koje je izvrsio stranac prema stranoj drzavi ili strancu u inostranstvu, za koje se po zakonu zemlje u kojoj je ucinjeno

moze izreci kazna zatvora od 5 godina ili teza kazna ce biti moguce ako se ucinilac zatekne na

teritoriji Srbije a ne bude ekstradiran stranoj drzavi, a sud u takvom slucaju ne moze izreci tezu

kaznu od one koja je propisana zakonom zemlje u kojoj je delo ucinjeno.

b) Za krivicno gonjenje okrivljenog za odredjeno krivicno delo iz grupe krivicnih dela p