Jerkov - Imanentna poetika Andrićevih romana

А лександар Јерков

ИМ А Н ЕНТ НА П ОЕТИК А АНД РИЋЕВИХ РОМ А НА

Да би у Вишегр адској хроници - познатиј ој по

симболичном називу На Дрини ћуприј а1 -

успоставио везуизмеђу истор̂ је и приче, Иво Андрић се окренуо предањи-

ма кој а су се током векова талож ила око величанствене за-

дужбине Мехмед-паше Соколовића. Одиста, где би прона-

шао уверљивиј и корен приповедања о касаби и мосту кој и

ЈУ ј е учинио изузетном и вредном приче него у предањима,

л ег ендар н и м и м и т ск и м сл и к ама п от ек л и м и з н ар одн е тр а-

дициј е? Предмет интересовања Андрићевог проповедача

су слој еви аутенти чног сведочанства и њег ове нак надне

обраде. У народним предањима ј е складиште и изворних, на

непосредном иск уству утемељени х сведочанстава ј ер ј е

и звештај савремени к а о настанк у моста прерађен и сачу ван

у к олек ти вн ом памћењу - ал и до ови х слој ева се ваља

пробити пажљивим тумачењем. Приповедач романа На

Др ини ћупр иј а се зато поставља као критичар усмеие тра-

дициј е чиј а намера ј е дареконструише нај стариј и слој при-

че о мосту и људи ма кој и су живели уз њега. Пропове-

дачева рефлексиј а о предањима иде за ти м да се у слој евима

предања издвој е трагови реалног искуства градње мостова

те покаже удео маште у преоблик овању оск удних података,

али су све приче важне тек уколико казуј ући нешто о гра-

ђевини заправо г оворе и о ж ивоту људи.

При поведачева т у мачења су засновна на општ им

у види ма у пр

ир оду пр едања и н ачи н е њ и ховог ш и рења.

Будући да су тумачења ј едним свој им делом посвећена пре-

д ањ и м а к ао т а к в и м , о н а с у и зр аз п р и п о в ед а ч е в о г р аз у м е в а-

ња поет ике предања као посебне врсте к њиж евног обли-

ковања приче.2 Приповедач показује своје поетичко знање,

но њему ј е уствари стало до скривеног смисла живота про-

1 Иво Андрић: На Дрин и ћуприј а, Београд, Просвета, 1945.

2 У пореди: Владимир Бити: Бај ка и предај а, повиј ест и приповиј е-

дање, Загреб, Л ибер, 1981.

2 0 0

ј ектованог из предања на сиже неимарск ог поду хвата, на

архет и пск у слик у и зузетне грађеви не. Естет и чк и сми сао

познавања поетике о кој ој приповедач говори и кој а му слу-

жи да постави основе приче о мосту и људским судбинама,

историј и и друштвеним променама, важан ј е за романеск но

обли ковање целине А ндрићеве На Дрини ћупр иј е.

Одабране пој единости се, каже приповедач, у преда-

њима "к ите маштарск им причама

" к ој е људи у меј у

"вешто

да граде и дуго да памте", што ј е свој еврстан одговор на

вешто грађење и дуг о трај ање моста. Без удела људск е

маште у причама, све остај е препу штено немој равноду-

шности и пролази не остављај ући дубљег трага.

"Н ар од памт и и препр и чава он о шт о мож е да схват и и

ш то у спе да прет вори у лег енду . Све остал о пролази

мимо њег а без дубљег трага, са немом равн оду шношћу

безимених природних пој ава, не дира његову машту и

не остаје у његовом сећању."4

И зузетна"накићеност

" обезбеђуј е опстанак при че, као

што изузетност он ога о чему она изворно г овори обе-

збеђуј е њено рађање. Да би настала, прича мора имати изу-

зетан довод, али да би опстала, она и сама мора стећи нек у

изузетност. Рад маште отуда допуњуј е смисао предмета

t приповедања. При че кој е "народ лако измишља и брзо

шири" су ипак оне исте са кој има Се

"стварност чудно и не-

раздељиво меша и преплиће".5 Оне су за Андрићевог припо-

ведача и звор к ази вања, ал и и звор к ој и се мора преи сп и т ат и

и и справно прот у мачити . Приповедач не ж ели да сабере и

преприча народн е при че, иако ј е почетак романа постав-

љен спрам њих. Његова намера ј е да Виш егр адску хр он ику

и сп р и ч а у сен ц и вези р о во г м о ст а и да сен к у вези р о в е зад у-

жби не потражи у животима људи кој и су уз њу провели

свој век.

Будући да ј е мост животу поред обала Дри не дао

посебан ток и историј ски смисао, грађевина не може имати

другачиј у друштвену историј у од оне кој а прати живот

љ у д и п ор ед њ е.

"Свакако, ј едно ј е извесно: и змеђу људи у касаби и

овога моста пост ој и присна, век овна веза. Њ и хове су

3 На Дрини ћуприј а, нав. дело, стр. 23.

4 И ст о .

5 Исто, стр. 33.

2 0 1

судбине тако испреплетене да се одвој ено не дај у за-

мислити и не могу казати."6

Намењен умирењу болне успомене великог везира,

намењен у покој ењу слике дан ка у крви - а та слика можда

понај боље приказуј е положај рај е и друштвени смисао

њеног живота - мост ј е полуга друштвених и историј ских

промена у ж ивоту људи поштеђених суровог одвођења. М о-

ст људе на обалама реке суочава са дру штвеним смислом

жи вота и историј ск им смислом постој ања.

Представљај у ћи мост и приче о њему приповедач

заузи ма херменеути чк и став. М еру његовог разумевања,

наравно, одређуј е нај сложениј и херменеутички подухват.

Приповедач, наиме, већ на почетку романа настој и да рас-

плете "нај тврђу

" легенду , ону о вили к ој а руши мост и не

мож е се другачиј е умилостивити него узиђивањем двој е

деце, бли занаца Стој е и Ост ој е, у темеље грађевине. Оно

страш н о шт о прати грађеви ну и н а и звестан начи н г овори

кроз њу, бол у везировим ј аничарским грудима кој и са

мостом ваљада утихне,7 та црна сенка успомене на отимање

6 Ист о, стр. 17.

7 Од посебног значај а је овде завршетак другог поглавља романа где

се мост представља као симболичка фигура којом је везир повезао"место свога порекла са местима свога ж ивота

" (

'Ha Дрини

ћуприј а, наа дело, стр. 23)."Мехмед

-паши је, дакле, неопходно потребно да повеже место

свога порекла с местима свога живота", каже Душан Пирјевец у

веома темељном промишљању А ндрићевог романа. "Док му то не

пође за руком, њега мора мучити физичка нелагодност, из чега не-

миновно произлази да је тај необични и изузетни бол кој и пара

груди, бол раздвојености места човековог живота од места

његовог порекла" (Душан Пирјевец:

"Андрићева На Дрини ћуп-

риј а", у: Зборник радова о Иви Андрићу, ур. Антониј е Исаковић,

Српска академиј анаука и уметности, Београд, 1979, стр. 465-495).

Пирјевчева подстицај на интерпретација овај моменат кој и

одређуј е ток човековог живота доследно тумачи спрам Серванте-

совог Д он К ихота. Пирј евец, међутим, некада аналогије узима као

доказе, а смисао приповедања види у домену метафизичких

питања. У з то Пирјевец нововековну традициј у романа своди на

сервантесовски модел и то у његовој романтичарској интерпрета-

циј и. (Упореди: Anthony Close: The Romantic Approach to 'Don

Quixote'. A Critical History of the Romantic Tradition in

'Quixote

' Cri ti-

cism, Cambri dge, Cambri dge University Press, 1978) Упркос томе

Пирјевчево тумачење је ј едно од нај подстицај нијих разумевања

Андрићевог романа и у много чему ниј е наишло на одговарај уће

к р и т и ч к о п р е и с п ит и ва њ е .

Поред Пирј евчеве метафизичке редукциј е, Сервантесов Дон

2 0 2

деце се прој ектуј е у нову жртву. У зиђивање отете деце у

грађевину и "уграђивање

" отете деце у друштвени поредак

преко ратничког реда к ој и га управо обезбеђуј е, симб-

олички потврђује друштвени лик моста.8

Андрићев приповедач се у тумачење чудесног делова-

К ихот може бити и метафора у кој ој се види историј а самог

романа Милан К ундера тако у Уметности романа у ј едној акро-

батској шетњи која повезује историј у романа и историј у филозо-

фиј е, феноменологиј у, тоталитаризам и средњу Европу, кроз

Сервантеса види роман као паралелну историју модерних

времена. ("Оцрњено насљеђе Cervantesovo

", у: Милан К ундера: Ум-

ј етност романа, Сарајево, Веселин Маслеша, 1990, превео Миле

Пешорда, стр. 11-23) У том правцу су ишли и огледи Миливој а

Солара од Питања поетике до Смрти Sancha Panze. ("Филозофиј а и

роман", у: Миливој Солар: Питања поетике, Загреб, Школска

књига, 1971, стр. 131-141; "Смрт Sancha Panze

", у: Миливој Солар:

СмртSancha Panze. Огледи о књижевности, Загреб, Накладни заводМатице хрватске, 1981, стр. 7-39) Александер Велш, са друге

стране, у низу класичних дела светске литературе препознај е "ки-

хотовског ј унака" као сижеј ну парадигму. (Alexander Welsh: Ref lec-

aons on ifte Hero as Quixote, Pri nceton, Pri nceton University Press, 1981)Свим овим настојањима je, међутим, заједничко битно проши-

ривање учинака романескног обликовања у односу на спознај нувредност умет ности. Не само шт о разлиставање облик овност и

романа од метафизичке доследности до епифеноменалности света

живота показује његово богатство, већ се тиме смисао уметничког

обликовања штити од редукције на епистемолошку, интелектуал-

ну димензију. Управо из тих разлога се Ричард Рорти служи К ун-

дером и Дикенсом да уметнички дискурс супротстави фило-

зофском редукционизму представљеном у Ничеовој визији "ас-

кетских пророка", премда и сам Рорти притом пада у замке фило-

зофског и идеолошког упрошћавања. ("Heidegger, Kundera, and

Dickens", у: Richard Rorty: Essays on Heidegger and Olhers. Philosophical

Papers, vol. 2, Cambri dge, Cambri dge University Press, 1991, p. 66-82)Премда ce овај текст посвећен иманентној поетици неће

упуштати у дуге интерпретације појединих епизода Андрићевог

романа, у кој има богатство обликовања детаља и језичко ствара-

лаштво откривај у пуноћу уметничк ог бића, трагање за поетичком"мишљу

" у кој ој сам Андрићев роман приповеда о себи разликује

се од једне такве редукције Пратећи поетичке исказе уграђене утемел>е романа тако да омогућуј у приповедању његов уметнички

облик, ово тумачење не иде за филозофским и метафизичким пос-

ледицама, већ тежи да истакне књижевне вредности, а оне уАндрићевој прози почивај у и на иманентној поетици.

8 Можда вреди напоменути да између симболичког и естетског де-

ловања овог окрутног жртвовања мож е постој ати огромна

разлика, на шта јеХегел упозоравао управо поводом наше народне

поезије и мотива узиђивања жртве у темеље грађевине (ГеоргВилхелм Фридрих Хегел: Естет ка III, Београд, БИГЗ, 1975, превео

Никола Поповић, стр. 531).

2 03

ња виле бродарице упушта из социј алне перспективе.

Гледано из тог угла, мост ј е изузетна идеј а, али под

управом Абидаге ниј е дар него тежак кулук за рај у. Отпор

зидању моста ј е утолико и отпор ропском ж ивоту . Припо-

ведач не разматра проблем социј алног статуса, њему ј е

слика к улука била потребна да мотивише препреке зи-

дању. Стог а ј е социј ал на лег итимациј а от пора прет ворена

у к њиж евну мотивациј у скривене истине - да мост не

разграђује заступник чудесних догађаја, сачуван у народ-

ној машти у лик у виле, већ млади ћи к ој е предводи

озлој еђени и бунтовни Радисав.

Оваквим туманењем ноћног ру шења моста при пове-

дач се определио за хорничарску убедљивост посебне

врсте. Мотивациј а приповедања народну причу преобли-

к уј е са становишта иск уства стварно мог ућег у ствар ном

жи воту . Не упуштај ући се у легитимациј у сопственог зна-

ња, ј ер ни по чему ниј е ј асно откуд приповедач зна да ј е

истина о ноћном рушењу моста оваква каквом ј е он пред-

ставља, приповедач заправо излаже свој а начела уверљиво-

сти : исти нито ј е оно у шта може поверовати хроничар кој и

и нст и нитост везуј е за иск уство свак одневног ж и вота. При -

п оведач у машт овит ост и н ародн е пр и че ж ел и да пр он ађе

обри се реал но мог ућег догађај а, дакле да у народном

предању издвој и , к ако сам к аж е, ст варност што се чудно

меша и препли ће са маштом.

Пошто ј е успоставио начело вероватности у преради

н ар од н о г и з вор а, п р и п о вед ач м о ж е д а р асп л ет е л ег ен д у о

у зиђивању деце као превару малоумне и му таве сиротице

кој а се не мири са смрћу свој их тек рођених билзанаца.

Будући да она сама ниј е могла препричавати обј ашњење

кој е су ј ој дали - да су Т урци одвели децу и узидали их да

умилостиве вилу - то се легендарађа сама из себе, ј ош више

из слике мај ке кој ој се не може обј аснити да њене деце више

нема. Настој ања да се малоумној сиротици обј асн и к ако

деца нису узидана у мост су много слабиј а од постој аног

при суст ва сли ке мај ке кој а траж и свој у децу . Њен ми т ск и

учи нак ј е у снази природе к ој а одбиј а насиље, у мај чи ном

млек у к ој е не зауставља спољашња ну ж ност и било к акво

објашњење.9 Неизговорљиви матерински бол је припове-

дач ирон ично при крио му тавошћу, а малоумношћу оне-

мог ућио деловање опште људске способности рационали-

9 Види: НаДрини ћуприј а, нав. дело, стр. 34.

2 04

зациј е и друштвено санкциони саног разумевања свега што

се у свету ж и вота дОгађа, али одузимање деце г овори само

за себе. Сирота девој ка децу губи божиј ом вољом, но ни-

ј една прича, чак ни она ј ововска, не може објаснити божиј е

насиље над човеком. Стог а га у причи замењуј е дру штвена

перспект и ва и земаљска сли ка метафи зи чког наси лн и -

штва над човеком везуј е се за Т урке, господаре кој и имај у

сву моћ над ж ивотом рај е. Прича к ој а не мож е обј асн ити

божије насиље може протумачити насиље у свету живота,

па так о лег енда постој и да се у простору непознатих бож и-

ј их узрока прој ектуј е легендарни свет.

Приповедачева хроничарска доследност у потрази за

ст вар н и м и п ак се н е м о ж е сасв и м п р евест и у р еал и ст и ч к е

термине.10 Када одређује време грађења моста, на пример,

при поведач преу зи ма ми т ск у форму лу за проти цање

в р е м е н а :

"Пролазиле су године, смењивала се лета и ј есени,

зиме и пролећа, одлазили и враћали се радници и

мајстори".11

Њоме ј е означен неупоредиво дужи временски ток , за-

пр аво њ ег ова п ер сп ек т и вн а н емер љ и вост , н о ш т о су т о т р и

г одине зидања моста. И у причама о пој едини м ли к ови ма

н е п р евод и се с ве у д о м ен и ск у ст в а свак од н ев н о г ж и в о т а.

Натприродно и у том смислу нестварно ј е можда нај-

очигледниј е у уклетости "ђавољег дуката

" што r a, након

епи зоде о к оцкању М илана Гласин чанин а, на к апиј и моста

ј едне суботе проналази млади Јевреј ин Бук ус Гаон, и због

њега се предаје "злој коцкарској судбини

".12

Ли к ђавола или ђавољег искушења - на шта се позивао

и Радисав - међутим, ниј е се осамостали о толик о да би

изменио природу мотивације.13 Чудновати догађаји су при-

премљени пси холошком к арак теризациј ом лик ова, а при -

поведачев к оментар како се Гласи нчанин ова исповест при -

хвата ви ше к ао "тлапња

" ук ида онтолошк у смосталност ђа-

в о л а .

10 Упореди: John R. Reed: Viclonan Conventi ons, Ohio UniversityPress, 1985.

11 НаДрин и ћуприј а, наа дело, стр. 63.

12 И сто, стр. 169.

13 У пореди: Hannes Vatten The Devil in English L iterature, Bem, Francke

Ver lag, 1978.

2 05

"Јер, у ствари, нико од њих не веруј е да ђаво игра отуз

бир и и зводи на капиј у онога кога хоће да упропасти.

А ли наши су доживљај и често так о замршени и тешки

да ниј е чудо што их људи правдај у учешћем самог

Сатане, настој ећи да их тако обј асне или бар учине

лакше подношљивим. "м

Н о на самом крај у приче о у к летом златник у, к ада

млади Јевреј ин напусти касабу, приповедач ће рећи: "И

никад се ви ше, ево има четрнаест година, ниј е чуло о

н>ему."15 Овако прецизно одређивање тренутка у коме се

говори при поведача доводи у раван саме при че ј ер се време

приповедања приближава исприповеданом времену,16 а

приповедач напушта дистанцу са кој е говори. Са друге

стране, формула "ево има четрнаест година

", као и оно

"ка-

же се" у наредномисказу

17 упућује на тодаје, можда, припо-

ведач преузео тачку гледишта извора са кој ег преноси

п р и ч у .

А ндрићев приповедач се не одређуј е само према ономе

ш т о се у н ар оду п р и ч а, н ег о и пр ем а п и сан ом сведо ч ан ст ву .

Двоструки однос приповедача према народној причи, пре-

д ањ у и л ег ен д и , п р ем а м и т ск о м и м аш т о в и т о м , п р ем а

стварном и реалистички мотивисаном, кој и ј е оставио тра-

га на многим мести ма Вишегр адске хр онике, Андри ћ ј е бит-

но допунио намењј уући приповедачу да прокоментарише"хронику нај важниј их догађај а у касаби

" вишеградског му

-

дери са, Х усеи н ефендиј е.

"Он ј е имао нај већу библиотеку у касаби, ј едан окован

и добро затворен сандук к њига, к ој е му ј е завештао на

самрти његов учитељ, чувени Арап-хоџа, и кој е ј е он

не само бриж љиво чувао од прашине и мољаца, нег о их

и сам ретк о и штедљи во читао. Ал и само сазнање да он

има толики број тако ск упоцених књига давало му ј е

углед к од људи кој и не знај у шта ј е књига и дизало

цену у његовим сопственим очима."18

14 На Дрини ћуприј а, наа дело, стр. 167.

15 И ст о, стр. 169.

16 Упореди '"

Erzahlzeit' und

'eizahlte Zeit

"', у: Karl-Heinz Hartmann: Wi-

derholungen im Erzii hlen. Zyr U teraritat narrativer Tert e, Stuttgart, J. B.

Metzler, 1979, S. 4-5.

17 "To je од њега [Букса Гаона] учинио, каже се,

'ђавољи дукат

" кој и ј е

нашао на капиј и и ишчачкао га на суботњи дан" (На Дрини

ћуприј а, нав. дело, стр. 169).

18 И ст о, стр. 139.

2 0 6

Ирониј а "штедљивог читања

", индиректно подржан а

предст авом о вредности књиге као "скупоценог

" предмет а,

припрема опис те загонетне хронике кој а у ј ош већој мери но

брижљиво чувани сандук одређуј е ефендиј ин статус у касаби.

"Знало се да он пише хрони к у нај важ ниј и х дог ађај а у

к асаби . И то му ј е к од грађана стварало г лас у ченог и

изузетног човека, ј ер се сматрало да он тиме има, на

неки начин, добар глас касабе и сваког пој единца у

свој им рукама. У ствари та хроника ниј е била ни

опширна ни опасна. За пет-шест година, од к ад ј е муде-

рис води, она ј е испунила свега четири странице ј едне

мале свеске. Јер, већи ну касабалиј ских догађај а муд-

ерис ниј е сматрао довољно важ ни ма ни достој ни ма да

уђу у његову хроник у, због тога ј е она остала тако не-

плодна, сува и штура као охола уседелица."19

Приповедач овим одређуј е и границе свој е нак лоности

према хрон ик ама вели к их догађај а. У так ви м хрони к ама он

не проналази приче о жи воту до к ој их му ј е стало и н а

к ој и ма темељи свој е при поведање. Са ст анови шта летоп и с-

ца к ој и води рачуна само о друштвеној важности зби вања,

можда ј е мудерис у праву, ј ер колико се велик их дог ађај а

одиграло у касаби? Тако и Долазак аустриј ских трупа,

након што ј е Турска управу над Босном и Херцег овином

препустила Бечу, у мудерисовој хроници не би заузео ви ше

од двадесетак редова.20На први поглед, чини се да мудерис

потцењуј е значај овог "епохалног

" догађај а, али када се

упореди приповедачева слика доласк а оку пацион е вој ск е и

карактера самог збивања, види се како ни сам приповедач

не отк рива изузетан значај овог трену тк а. Тек припове-

дачев опи с ви шеградск и х свештеника кој и дочек уј у стра-

н ог пу к овн и к а от кри ва драмати чност овог дог ађај а, ал и н е

у равни друштвене важности, већ индивидуални х судбин а.

Споре промене наст упи ће током идућих г оди на к ао после-

дице доласка аустриј ске вој ске и завођења нове управе, но

оне се не виде у самом чину кој и би пратила хроника важ-

них догађај а, нити ј е мудерис хроничар чиј и увид допушта

да се оне унапред сагледај у.

Ирониј а са к ој ом приповедач говори о мудерису , њего-

вој дубокој учености и начитаности, потврђуј е колик о ј е

19 И ст о, стр. 139-140.


2 0 7

приповедачу стало до онога што ј е за мудерисову хроник у

безначај но. Поље приповедања А ндрићевог приповедачасе

протеже између стварног кој е преобликуј е и прећутк уј е

народно предање и битног о коме не говори друштвено ре-

левантна хроник а. Приповедачева поетика так о ј е у исти

мах постављена спрам усмене традициј е и према пи саној

др ушт веној историј и . При поведачево казивање и сп у њава

сав прост ор између њих, простор судби на и ж и ви х људи

кој е и ј една и друга занемаруј у .

Н иј е без ут ицај а на ток при поведања када се к ој а од

двеј у поетичких линиј а образлаже. Свој однос према првој ,

оној што у причу уноси трагове народног предања и "пре-

правља" легенде у ј едном реалистичк ом маниру, припове-

дач у споставља на почет к у Ви ш егр адске хр он и к е, к ада

говори о догађај има далек им и давним, непоузданим, к ој и

из наслага век ова избиј ај у као непроверљиве приче, и када

г овори о друштву у к оме те при че имај у важну улогу .

Слик а дру штвених односау народном предању ј е у дослу ху

са историј ск им трен ут ком изградње моста. При поведач у

при п оведање у грађуј е друштвени аспект предања комента-

ри ма к ој и от кри вај у механизме репрезентациј е у њи ма."Политички несвесно

"21 из којег се предања рађај у- а оно ј е

обележено пореком грађевине у дру штвеном стат усу рај е,

слици данка у крви - ствара неку врсту симболичке напето-

ст и к ој а се преноси на роман. Роман почиње питањима

одређеним пореклом грађевине чиј и смисао ј е чврсто пове-

зи вање односа човек овог порекла и судбине у дру штву: док

се овај симболички смисао моста не разгради или измени ,

судбина свак ог ј у нака остаће у сенци његовог друштвеног

полож ај а. У том смислу мост ј е фи г ура кој а ограни чава

дру штвени си же догађај а и представља границу друштвене

промоциј е пој еди нца.

А ндри ћев роман нема традици онал н у форму"грађанск е епопеј е

" о односу ј у нака и света, и ндивидуе и

аутентичног живота.22

Око симболичног здања усред-

сређено ј е више засебних прича кој е при томе не сведоче о

21 У пореди: Ф редерик Џеј мсон: Полит чки несвесно. Приповедање

као друштвено-симболични чин, Београд , Рад , 1984, превео Душан

Пухало.

22 Види: Ђерђ Лукач: Теориј а романа. Један филозофскохисторијски

покушај о формама велике епске литературе, Сарај ево, Веселин

Маслеша, 1968, превео К асим Прохић. У пореди: Ј. М. Bemstein: The

Phi losophy of the Novel. Lukđcs, Mancism and the Dialectics of Form, Min-

neapolis, Univera ty of Minnesota Pre ss, 1984.

2 0 8

епохалном приступу свој их протагониста свету жи вота.

Неуспеси и несреће се током векова множе уз мост и припо-

ведач говори о њима показуј ући границе судбине и ограни-

ченост ј унака да буду делатни субј екти. Епохални смисао

моста мора зато имати другачиј е симболичко испун>ен>е но

што су си жеи пропасти пој единих ј унака. Ни судби на

великог везира нема одјек у неспремности други х ликова у

р оман у да задат у улог у преу зму у своме ж и вот у . И зу зев у

Радисаву, чиј и бунт има светскоисториј ски хори зонт, и з

неприхват ања намењене у логе се рађа само рези г нациј а.

Буду ћи да задате судбине не доводе у епохално

и ск у шење, ни т и и х при хватај у ж и већи све њи хове епохал -

не могућности, ј унаци Вишегр адске хр онике не могу себи

да потчине приповедање и развој сижеа романа. Пој еди-

начне епизоде нанизане у Андрићевом роману не владај у

оп шт ом перспект ивом дела. Равнотежа природног т ок а

ж ивота нарушена отми цом детета кој е ће пронаћи изу зет -

ну судбину великог везира захтева неку врсту смисаоне

допуне. У противном, роман би могао постати неутрално

наг омилавање различитих, али епифеноменалних живот-

н их прича. У множењу епизода поставља се питање стру к -

туралног ј единства На Дрини ћуприј е. Андрићев роман

ј единство приповедања и целовитост романескне уобли-

чености мора потврдити на посебан начин. К ористећи про-

ст ор о т в ор ен п р и п о в ед ач е ви м к о м е н т ар и сањ ем п оет и к е,

Андрић темеље романеск не свести Виш егр адске хр он ике

зато полаже откривај ући иманентну поетику романа.

Уколико ј е поетички мишљен да се заврши као

целовит сиже, онда ј е крај романа оно чему оквирна прича

о мосту незаустављиво теж и. К рај романа се не може оства-

рити мимо заплета кој им ј е прича омог ућена: стогана крај у

Вишегр адске хр онике ваља траж ити разрешење друштвене

пр от и вречн ост и представљен е дан к ом у к р ви и п от врду ,

или обнову, индивидуалног смисла живота. Велики везир

је, док га ј е бол у грудима подсећао на живот, имао друш-

твени значај , али његов живот, као такав, ниј е био заиста

важан. Олако прихватање његове смрти23

показује како ј е

њег ово постој ање само неопходн а фу нк циј а, па се мож е

пренет и и н а нек ог дру гог чиј а дру шт вена моћ пон и ш тава

ж и- во сећање на претходника. Једини траг М ехмед-пашин е

инди видуалности, осим црне пруге болне успомене на де-


2 0 9

ти њство, ј есте његова заду жбина. Њег ова заду жбина зато

с в о м е о к р у ж ењ у п о ст ав љ а п и т ањ е см и сл а и н д и в и д у ал н ог

ж и вота и до крај а романа се очекуј е одговор на то питање.

На разлик у између свој их прича и строгог одабирања

дру шт вено релевантних дог ађај а приповедач упозорава у

ј едном преломном тренутк у када се мења принцип влада-

ви не. У колико он одмах не добиј а епохалне размере у

животу касабе, његов општи смисао ипак одлучно отвара

мог ућност сваке промене. Плод ок упациј е Босне и Х ерцего-

вине поткрај деветнаестог века морај у бити крупни

поремеђај и устаљених обичај а и свакад истог друштвеног

ж ивота, премда овај насилни чин удал>ава цивилизациј ск у

перспективу крај а века и декаденциј е и у том смислу не

смањуј е разлик у између затеченог дру штва и западне ци -

вили зациј е. Промена дру штвеног поретка била би мн ог о

мање важна да ј е не прати н уж но преуређење ј авног жи вота

кој и сада припада другачиј ем цивилизациј ском прој екту.

Празноверице, обичај е и вековне традициј е ипак полако за-

мењуј у закони и западњачки тип рационалитета.

Важан знак ове промене ј е успостављање диј алога. Све

оно што се пре окупациј е у причама подразумевало и

прећутно схватало, на шта ј е само приповедач имао право

да скрене пажњу, сада се отворено проблематизуј е у диј ало-

зима између ли кова. Због тога се мења ритам приповедања

и поглавља добиј ај у унек олико друг ачиј и облик . Пошто

време, како се прича приближава крај у романа тече

спориј е, бог атство приповедног времена допу шта г усте

диј алошке секвенце. Диј алози уносе у причу комуни кациј-

ск е сит уациј е к ој е одређуј у ж ивот зај еднице.

К ултура ћутања, стрепње, хировитих и непознатих за-

кона, судбине и слепог случај а, повлачи се пред ствар-

ношћу кој а ј е утврђена легитимитетом сваке ј единке у за-

коном регулисаном окру жењу. К ао што ј е закон ј аван, а не

обичај ан, тако ј е сада и сигурност индивидуе плод законо-

мерности ж ивота, а не дубоке ориј енталне лукавости или

притај ености у неприј тељском окружењу. Смена усменог

и писаног , кој а се одиграва како у приповедачеви м комен-

тари ма так о и у правили ма друшт веног понашања, си мбо-

ли чк и ј е представљена односом Алихоце, прикованог уве-

т ом за мост, и текста генерал ске обј аве прилепљеног садр у-

ге стране моста. У во би могло бит и знак за усмено ширење

при че, а шт ампани тек ст представља ј едну нову кому ни к а-

циј ск у прак су. Тај штампан и текст потиск уј е и епск у ду-

бину древног записа уклесаног > мост. Док се уклесани

2 1 0

запис ослања на милост божиј у у кој ој ј е корен чудесног и

лепог моста, дотле се "царске риј ечи

" позивај у на поли-

тички смисао договора између држава.24 Две различите ле-

гитимациј е власти ту стој е ј една наспрам друге.

Пониж авај ући положај Али хоџе прикованог за мост ј е

са ј едне стране слика невољног приклањања ок упациј и

кој у Алихоца у овом положај у као да гротескно поздравља,

а са друге одјек насиља у самој смени власти. Насиље ниј е

у с к л ад у са п р и н ц и п и м а д о г о вор н е др ж ав н е п о л и т и к е и

зато он о доводи у п ит ање лег ит и мност промене. "Ц арск е

риј ечи" обј ашњавај ући легитимност окупациј е искључуј у

насиље и оно се си мболички одбацуј е управо поступком

анонимног вој ника према Алихоџи. Ослобађај ући А ли хо-

цу, "Швабе

" заправо отклањај у принцип насиља и преузи-

мање власти престај е да буде просто наметање силе. Дола-

зећи да успоставе закон, међутим, представници нове вла-

сти немај у природно право да мењај у живот кој и тече по-

ред моста. Досег њихове власти ј е зато у домену ј авн ог , али

н е и п р и в а т н о г .

"И са сваком наредбом ограничава се или обавезуј е у

понечем човек пој единац, а прошируј е, запли ће, раз-

г р ањ а в а ж и в о т в ар о ш и и л и с ел а и с в и х њ и х о в и х с т а-

новника зај едно. tАли у к у ћама, и то не само турск им нег о и срп-

ским, није се ништа мењало. [...] Укратко, радило се и

ж и вело као оду век и к ао што ће се у већи ни к ућа ј ош и

петнаест, двадесет г одина после ок упациј е ради ти и

ж ивети."26

Изузетност пој единца кој и се не препушта безобли ч-

ној животној стихиј и огледа се у отпору променама.

"По природном зак ону свет се одупирао свему што ј е

ново, али ниј е у томе ишао до крај а, ј ер ј е већи ни ж ивот

увек важниј и и пречи од облика у коме се живи. Само у изу-

зетним пој единцима одигравала се дубља, истинска драма

борбе између старог и новог. За њих ј е начин жи вота био

нераздвој но и безусловно везан са животом самим."27


25 У пореди: Ернст Блох: Природно право и људско достој ан ство,Београд, Издавачки центар К омунист, 1977, превео Анте Паж анин.

26 И сто, стр. 149.

27 И ст о, стр. 150.

2 1 1

Обли к ж ивота, заправо његова су шти нск а непромен-

љивост, мера ј е аутент ичности , а то се у ј ек у свих промена

т вр д и и за сам м о ст .

"Многоброј не и замашне промене у духовима и нави-

кама грађана и спољњем изг леду вароши као да су про-

лазиле мимо моста не додируј ући га. Изгледало ј е као

да he бели, древни мост, кој и ј е претурио преко себе

три века без трага и ож иљка, остати и 'под нови м ца-

рем' непромењен и одолети и овој поплави нови на и

промена као што ј е увек одолевао и нај већим 'поводњи-

ма' и из разбеснелих маса мутне воде, кој е би га препла-

виле, искрсавао недирнут и бео, као препорођен."28

Н едостатак природн ог права у дру штвен ом механ и зму

покрену том оку пациј ом ј е разлог што се прича не мож е ов-

де довршити. Ок упациј а ниј е одговор на питање о смислу

и н д и в и д у ал н о г ж и в о т а и њ ег о в о г п р и р од н о г о к р у ж ењ а

к ој е поставља везирова заду жбина. Раскидање породични х

зак онитости изазвано наси љем турске власти не умируј е

с е у с п о с т а в љ а њ ем п р а в н о г л е г и т и м и т ет а н о в о г п о р ет к а;

данак у крви траж и да се промене утемеље на природној ле-

г ит имациј и , сродству по крви .

У Алихоџином страдању се мешај у гротеск но и к оми ч-

но. Оно се и поред тога може схватити као свој еврстан дале-

к и одјек Радисављевог страдања на колцу. Распеће и жртва,

повезани у Радисављевој судбини, симболички умируј у

насиље,29

па је природно што је након жртвеног отелотвор-

28 Исто, стр. 157.

29 На овај смисао жргве указала је "миметичка антропологиј а

" Рене

Ж ирара зачета анализом односа роман ескн е истине и романт ичне

илузије (Renć Girand: Deceit , Desire, and the Novel . Self and Other in L i-

terary Structure, Baltimore, The Johns Hopkins University Pre ss, 1965,

translated by Yvonne Freccero).

У пореди: Рене Ж ирар : Н асиље и свето, Н ови Сад К њиж евна за-

једница Новог Сада, 1990, превела Светлана Стој ановић; Стари пу т

грешника, Нови Сад, Братство-јединство, 1989, превела Фрида Ф и-

липовић; Renć Girard: То double business bound. Essays on L iterature ,

Mimesis and Antropology, Baltimore , The Johns Hopkins University Pre ss,

197 8 .

O смислу жртвеног обреда веома занимљиве странице исписао ј е

Миодрад Павловић у Поетици жртвеног обреда (Поетика жрт-

веног обреда, Београд Нолит, 1987) .

2 1 2

ења ужаса окрутног Абидагу сменио нови везиров повер-

еник, Арифбег, да задужбини врати смисао везировог дара,а не тешк ог к улу ка. Ж ртва к ој ом се примируј е насиље ј е у

страдању Алихоџе М утевелића пародиј ск и изокрен ута, па

нови поредак и законитост кој у прој ектуј е у милости

према мутевелиј и, чу вару заду жбине, не обнавља аутен-

тичан, слободан живот, већ ј е више његова изобличена

сли к а. А к о са нови м порет ком н е почи ње нови ж и вот н ег о

се ј ош више изобличава онај стари, дотадашњи, ј ер и даље

трај е, а изгубио ј е општост и нужност свој их узрока, тада ј е

сас в и м л о г и ч н о ш т о се р о м ан о вд е н е м о ж е завр ш и т и .

Уколико ј е иј едан лик у Андрићевом роману по свој ој

аутентичној непроменљивости близак слици моста, за

кој и се на крај у многих поглавља упорно понавља како ј е у

свему што се дешавало трај ао непроменљив, чак некако ј ош

бељи, онда је то Алихоџа. Веза Мутевелића и везирове

задужбине развиј ана ј е поступно и детаљни, сугеришући

да се на крај у романа може очекивати да се судбина "изузет-

ног пој единца" укрсти са крај ем приче о мосту. Смрт ј е

ј едини завршетак приче живота, а мост ј е представљан

заправо као бесмртна грађевина. Прича о мосту ј е зато из

п о г л ављ а у п о г л ављ е све ви ш е у г р о ж ен а т р аг и ч к и м си -

ж ео м ж и во т н и х пр и ч а: н у ж н и смр т н и р асп л ет св ак о г , п а и

изузетног ж и вота у грози ће и мост. У коли ко се "и зузет ни

пој единац" и мост идентификуј у, мост такође мора бити

у н и ш т ен , њ ег о в к о н т и н у и т ет п р ек и н у т .

Шта се мора догодити да би задужбина поклекла пред

историј ом кој у ј е до тада подносила? Може се извести ј едан

ј едноставан експеримент: треба представити судбину мос-

та када би била одређена у домену ј авног живота. У коли ко

би се наставила слика развоја ј авног живота сугерисана упоглављима кој апретходе крај у, тадаби се крај приче о изу

-

зет ности моста могао замислит и у сфери задовољавања

нових, све већих ј авних потреба. На пример, уместо везиро-

вог моста, или поред њега, могла би нићи грађеви на к ој а би

др ев н и м о ст н ад м аш и л а вел и ч и н о м и п р еу зел а њ е г о ве

фун кциј е. Везирова заду жбина би остала ј еднак о лепа, али

би свој у изузетну улогу у обликовању ј авног живота изг у-

била ј ер би се преко реке прелазило новим путем. Наравно,то се у стварности ни до данас ниј е догодило, а у оваквој

замисли ј едног могу ћег футуристичког развој а сижеа, как-

вој сам Андрић никако није могао бити склон, остај у по

страни деловање традициј е, уметничко и историј ско биће

2 13

моста и његова аура.30 Један тако замишљени сиже био би

ј едноставна прича о индустриј ском и цивилизациј ском

развој у - мост не задовољава потребе града кој и се брзо

развиј а те се зато руши и подиже нови. Оваква "ци вилиза-

циј ска прича", међути м, плод ј е механичког у множавања: у

већој потреби за ј авним прометом људи и роба нема сенке

дубљег , метафизичког смисла, па зато нема ни одјека оне

црне пруге и везировог бола у грудима. Тек ј е бол у Али-

хоџиним грудима, смртна слика разореног моста што неће

ишчезнути ни кад се затворе очи, бол разарања кој и одгова-

рараскиду породичне судбине. Мост кој им ј е велики везир

повезао "место свог а порекла са мести ма свога ж и вота

"

ср у ши ће се само онда к ада се негде поново у спостави та по-

к идана веза. М есто порекла треба да постане место ж и вота,

а човеково природно право да постане оно што може да буде

мири се са правом да оно што ј есте буде тамо где ј е случај ем

рођења бачен у живот. К ао што ј е негде у корену романа и

приче о мосту слика одвођења српске деце, на крај у ће онда

бити друг а, такође симболична, слик а повратка српск е

деце, непотурчене, слободне, победничке. Онасе враћај у не

чинећи насиља над индивидуама,31 већ мењајући, овај пут

к оначно, свет ж ивота. К омпозициона моти вациј а ти ме ро-

ман и семантички претвара у прстен у к оме се симболи чки

смисао насилног одвођења уравнотежава симболи чким

смислом освај ачког повратк а. Оквирна прича о мосту у

овом скривеном семантичком прстену добиј а метафи зичк у

ди мензиј у , а у стру ктури приповедања се потврђуј е у мет-

ни чк а уобличеност романа.

У непроменљивости моста била ј е утврђена непромен-

љивост божиј е воље. Свака ј е изу зетност од Бога и у Богу ј е

корен свега што ј е важ но. Посебно уверљиво о томе раз-

30 У огледу "Уметничко дело у веку своје техничке репродук ције

"

Валтер Бенј амин ј е утврђуј ући далекосеж ни смисао овог пој ма ос-

лободио уметничко дело опасности да због нових способности

савремене технологиј е буде умножавано и тиме претворено од

изузетног предмега у нешто ј ефтино, односно нешто што свима

увек стоји на располагању (Walter Benjamin: Есеј и, Београд,

Нолит, 1974, стр. 114-149, превео Милан Табаковић).

31 Што се поново види у поступк у према Алихоџи коме је притом

потврђено право на индивидуалност у кој ој ј е он лично "добар

човек" и на то не утиче његова припадност другој вери и дру

-

гачиј и поглед на свет. Брига кој а се протеже и на Алихоцин дућан,

са друге стране, успоставља правила ј авног реда и правног

поретка, чиме почиње ново доба (НаДрини ћуприј а, наа дело, стр.

358).

2 14

мишља Алихоџа, али и ј едан друг и лик ће о томе прогово-

рити на веома важан нами н. У полемици са Гал усом к ој и

излаже национални, уј единитељск и, државотворни прог-

рам, млади Бахтиј аревић у ј едном тренутк у заћути и утоне

у размишљање, формулишу ћи у себи ј едан дру гачиј и став,

супротстављен идеј ама националних програма:

"Трај на дела на земљи остваруј у се божиј ом вољом, а

мовек ј е само њено слепо и покорно оруђе. Дело к ој е се

рађа из жеље, човекове жеље, или не доживи остваре-

ње или није трај но; у сваком случај у ниј е добро. Све

ове буј не жеље и смеле речи под ноћним небом, на

капиј и, неће променити у основи нишга; проћи ће из-

над великих и сталних стварности света и и зг убити се

тамо где се смируј у ж еље и ветрови. А заиста велик и

људи , к ао и велике грађеви не, ни чу и ницаће тамо где

им ј е божиј им промислом одређено место, независно

од празних, пролазних жеља и људске сујете."32

У колико пак људска воља може да триј умфуј е, у чему

се огледа Галу сово чи тање и к оментари сање Н и чеа и

Штирнера, тада насту па ј едно ново доба индивидуалне

слободе. Из перспективе таквог доба, сви ј унаци претход-

них прича делуј у ухваћени у замке унапред одређене

судбине. Они заправо никада не могу непосредно да утичуна судбину и мењај у правац кој им су догађај и ј едном већ

кренули. Између Радисављеве побуне, у кој ој ј е оличена

и нди видуална воља, и крај а романа на к оме се тек омо-

гућуј е појава ј унака као делатног субјекта, протиче ј едан

другачиј и живот, мање индивидуалан, али утолико, мож-

да, трајниј и, постојанији, утемељенији. Јер у обескорењено-

сти модерног човека лако се губи људска и природна

нужност ствари па ж ивот и дело постај у само отисак неогра-

ничене суј ете. У жестокој препирци другова и з дети њства

на к апиј и моста, Гласин чанин зато и каже да за Стик овића

поред "суј ете не постој е ни крвне везе ни урођени обзири ,

ни Бог ни свијет, ни род ни друг."33

Због овакве обескорење-

ности "свак о сећање на детињство изазивало ј е у њему ту г у

и нелагодност".34 Премда сасвим другачија од везировог

бола у грудима, овде је такође присутна слика отргнутог

дет и њст ва и пр ир одн и х зак он ит ост и у свет у ж и вот а, у

32 Исто, стр. 280.

33 Исто, стр. 288.

34 Исто, стр. 292.

2 1 5

кој има се види наличј е његове "изузетности

" у Зоркиним

очима.35 Обескорењеностсе уразличитимоблицимајавила

управо тамо где се укрштај у индивидуална воља, љубав и

дру штвени положај .

Рушећи мост, мислио ј е Алихоџа М утевелић док се са

болом у грудима и сликом нарушене задужбине пред очи-

ма гасио ж ивот у њему, "од нај тврђег и нај трај ниј ег почели

су да одбијају, од божијег да узимају".

37 И ништа више није

свето и поштеђено, "ево ј е и сама везирова ћуприј а почела

да се осипа као ђердан; а к ад ј едном почне, нико га више не

задржа".38

Овим предсмртним мислима последњи мутеве-

лиј а, чувар хаира, би у смрти запечатио тешк у пору к у о

пропасти свега што ј е некада од Бога стај ало: када падне

ћуприј а ништа више неће моћи да остане - то ј е завршна

мисао антрополошког и историј ског песимизма кој е пред-

ставља сумњичави Алихоџа, и раниј е помало ск ептик и

мизантр оп. Не предај ући се тежини у грудима, хоџа, међу-

тим, дубоким дисањем на тренутак стиша срце да би се

предао ј ош ј едној , а за смисао романа посебно значај ној

м и с л и .

"Ал и нека, мисли о ј е он даље, ак о се овде руши, негде

се гради. Има ваљда ј ош негде мирних крај ева и разум-

них људи к ој и знај у шта ј е бож иј и х^тер. А к о ј е Бог

дигао руке од ове несрећне касабе на Дри ни, ниј е

ваљда од целог свет а и све земље што ј е под небом?

Неће ни ови овако довека. Али ко зна? [. . .] Може бити

да ће се ова погана вера што све уређуј е, чисти, пре-

правља и дотеруј е да би одмах затим све прождрла и

порушила, раширити по целој земљи; можда ће од вас-

целог божиј ег света направити пусто поље за свој е бес-

мислено грађење и крвничко рушење, пашњак за свој у

незај аж љи ву глад и несхватљи ве прохтеве? Све мож е

бити. Али ј едно не може, не може бити да ђе посве и

з ау в е к н ес т ат и в ел и к и х и у м н и х а д у ш е в н и х љ у д и

к ој и ће за бож иј у љубав подизати трај не грађевине, да

би земља била лепша и човек на њој ж и вео лак ше и

боље. К ад би њих нест ало, то би значило да ће и бож иј а

35 И ст о, стр. 313.

36 Овде је Андрић дао слику обликовану у српској књижевности у

периоду модерне па би у ту мачење вредело увести нарочит о

романе Милутина У скоковића и Вељка Милићевића.

37 Исто, стр. 360.

38 И ст о .

2 1 6

љубав угаснути и нестати са света. То не може бити."39

Лепота земље и лакоћа постој ања одређуј у хоџи ну

т ел ео л о ш к у п ер сп ек т и в у и п ољ е о н о г а у ч ем у се о г л ед а

бож иј а љубав. Но уколико све може бити, па чак и да се

нова, безбожна вера чиј и закон ј е надвладао после ок упаци-

ј е рашири по целом свету, остаће изузетни пој единци,"вели к и и умни а душевни људи

". Репрезентациј а бож иј е

љубави може се изгубити када ишчезне хоџина вера ј ер ће

нови закон владати светом, ал и се бож иј а љубав неће изг у-

бити у изузетним људима. Начин реперзентовања божиј е

п р о м и сл и с е т и м е м ењ а и п р ел аз и са о п ш т ег н а и н д и ви -

дуално. Х оџин завршни оптимизам ј е утоли ко притај ена

афирмац иј а инди видуе, али на нек и начи н и последње

мирење са верском судбином: уочавај ући да ј едно доба

пролази, Алихоџа веруј е да ће остати изузетни људи - то

онда значи да ће так ви људи измаћи замкама свога времена,

без обзира на то кој а вера владала. Оквир Андрићевог

романа чува мисао о надилажењу окова ј едне вере, што ће

рећи надилажењу законитости ј еднога доба и ј едног друш-

тва. Зато се на крај у романа, када ј е у слици нових ослободи-

лаца у мирен данак у крви, може изрећи скривена мисао о

н овом времену у к оме ће човекова индивидуалност стати

и знад друштвених законитости, у кој ој ће мера ж ивота

бити величина, умност и душевност човека, а не друш-

твен и положај кој и зати че рођењем. М ера човек ове прон а-

ђене индивидуалности при томе ниј е штирнеровска суј ета"ј единог и његовог власништва

" как ву представља Сти -

кови ћ, већ сачу вана душевност. У њој се Алихоџа бори про-

т ив коначног нихилизма и цини чне слик е друшт ва к ој е

гради и руши не осврћући се на дубље законе, према сти-

хиј и непосредних, тренутних потреба.

М исао о друштвеној условљености човековог постој а-

ња ј авља се у АндрнПевом роману на многим местима, али

тек темељан херменеутичк и захват пок азуј е да ј е она

стру к турал ни принцип романескног обли ковања. М ож е се,

заиста, истом проблему приступити тематск и да би се,

такође, видело како се у Андрићевом роману често изра-

жава свест о законитостима судбине к ој а управља ж иво-

ти ма и кој ој ликови не мог у да се одупру. Сазнање как о ј е

од н о с и нд и ви д у ал н о г и др у ш т вен о г - п р ел о м љ ен у в и з у р и

р азл и ч и т и х ж и во т а и р аз л и ч и т и х вр ем ен а - н о с и л ац р о м а-

39 Исто, стр. 360-361.

2 1 7

нескне обликотворности значи више од тога: уместо да

буде само ј една од важ них тема романа, ова структурална

особеност ј е протумачена као уметничка основа обликова-

ња. Однос и ндивидуалног и друштвеног зато у роман у не-

ма само спознај ну функциј у, већ има еми нентно умет-

ни чк и смисао: у њему се генеришу битне уметничке вред-

ност и А ндри ћевог дела.

А ндри ћев при поведач непосредно г овори о одн осу

мост а и др у штва већ на почетк у романа. М и сао к ак о и зу зет -

на грађевина као плод бож иј е љубави ниј е обележена

друштвени м потребама и законитостима, већ разлоге свог а

постој ања проналази у вишим сферама ду шевности , огра-

ничава нихилизам савременог доба на крај у романа. Ова

ми сао, међутим, захтева да се вратимо приповедачевом к о-

ментару изреченом на крај у првог поглавља На Дрини

ћупр иј е чиј и ј е ј едан део био наведен на почетку овог

т е к с т а .

"Нема случај них грађевина, издвој ених из људског

друштва у коме су никле и његових потреба, жеља и

схватања, као што нема произвољни х линиј а и безраз-

лож н и х обли ка у н еи марству . А постанак и ж и вот

свак е вели ке, леп е и к ори сне г рађеви не, к ао и њен од-

нос према насељу у коме ј е подиг нута, често носе у

себи сложене и тај анствене драме и историј е. Свакак о,

ј едно ј е извесно: између живота људи у касаби и овога

моста постој и присна, вековна веза. Њихове су суд-

бине тако испреплетене да се одвој ено не дај у замис-

лити и не мог у казати. Стога ј е прича о достању и

судбини моста у исто време и прича о животу касабе и

њених људи, из нараштај а у нараштај , исто као што се

кроз сва причања о касаби провлачи и линиј а каменог

моста на ј еданаест лу кова, са капиј ом, као круном, у

средини."40

Симболични процеп кој и ј е вели к и везир ж елео да пре-

мости није исто што и саживљеност људи са мостом.41

40 И ст о, стр. 17.

41 У претходни опис приповедач се упуш та нахон што представи

сталну живост на капиј и моста и навику људи да се ту окупљају.

Гледано из ове перспективе, приповедачева тврдња би се, дакле,

могла релативт овати и на тај начин ускладити са сазнањем о изу-

зегности које подржава целина романа. Многобројне поегичке на-

помене и тада су важна потпора романескном обликовању

симболичког односа моста и историјског света живота.

218

Функционализам за кој и се приповедач залож ио тврдећи

како нема произвољних линиј а и безразложни х обли ка

своди слободу уметничког обликовања на друштвену по-

руџбину; у нај мању руку, ограничава ј е строгом економи-

ј ом облика. К роз причања о касаби провлачи се та и ста

линиј а моста, кој а ј е, претходно ј е речено, фу нк ционал на и

друшт вено условљена. Будући да при чања не мог у и збећи

судбину ли ниј е кој а ј е обележава, онда су и она друштвено

одређена. Та причања, са дру ге стране, чине саму основу

Вишегр адске хр онике, те ј е, према томе, и она сама дубоко

друшт вено условљена. А ндрићев приповедач, међути м,

улази у коментарисање причања о касаби кој е ј е послу-

жило као грађа, али и коментарисање приче и причања као

таквих. Утолико ј е приповедачево сопствено причање

и ст о вр ем ен о п р евл адавањ е и ст и х о н и х др у ш т вен и х зак о -

нитости кој е обележавај у судбину моста и одређуј у његов

облик. Причања о мосту су одређена линиј ом кој а ј е друш-

твено условљена, али ј е приповедачево романеск но при по-

ведање о мосту не само умнож авање причања, нег о и обрада

др у ш т вен о у сл овљен ог п ри чања. У т ом п ог л еду к омен -

тарски диск урс и поетичке напомене имај у ист у фу нкциј у

као и отварање простора за пој аву делатног субј екта на

крај у романа. Приповедач ј е делатни субј ект приповедања

кој и полазећи од друштвено условљеног причања трага за

инди виду алном, романескном формом. У мет ни чк и облик

ј е зато израз индивидуалних вредности и слободе кој има се

п р ев л ад ава, ал и н е и у к и д а др у ш т в ен и д ет ер м и н и зам .

У к оли ко превладавање дру штвени х закон ит ост и

одређуј е облик романа, тада Андрићево дело, На Др ини

ћупр иј а, у овом своме одломку пред читаоцем полаже

темеље сопст вене романеск не форме. А ндр и ћев роман н а

о во м м ест у у р е ч и м а п р и п о вед а ч а р ас к р и ва и ст и н у о

сопст вен ом н астанк у . К ао ш то причање о настан к у и

судбини моста, о ж ивоту касабе и људи, тече тумачећи

од н о с др у ш т ве н и х зак о н и т о ст и , и н д и в и д у ал н и х ж и во т а и

судби не сваког облика - облика уметничког дела или не-

пр о м ен љ и вост и и зу зет н и х ж и вот а - т ак о п р и ч а г о вор и и о

друштвеној условљености из кој е се рађа индивидуална

уметничка форма А ндрићевог романа. К ао што нема

безразложних облика и произвољних линија у неимарст-

ву, тако нема ни безразложних приповедних облика и

прои звољних линиј а у при поведању, али тек у сразмери са

том извесношћу рађа се индивидуал но у метничко дело.

Утемељено у друштвеној стварности приповедања, у мет-

2 1 9

ни чк о дело епској и звесност и у кој ој су сј едињен и прима и

исприповедано отвара просторе индивидуалног обликова-

н >а .

Тек из ове перспективе постај е ј асно како Андрићев

роман у поети чкој мисли превладава епизоди чност.

Његово ј единство се огледа у спој у засебних прича и об-

ли ка романа, пој единачних судбина и историј е као опште

судби не, али онда и те историј е као нечег што ј е кроз

фиг уру моста индивидуализовано, отргнуто бескрај ном

прот ицању . Историј а оличена мостом се пој ављуј е као ин-

ди видуализовано време чиј а ј е основнаразлика, као што то

к аж е и приповедач, да ј е његова размера много већа.

П оет и чк а ми сао и зречен а н а мно г и м мест и ма у вид у к о-

ментара, у овом уводном запису добиј а ј едну скривену ,

веома важ ну димензиј у кој а смисао А ндрићевог романа

потврђуј е односом оног што ј е у њему испричано и умет-

ничког облика кој и ј е управо из тога што ј е испричано

и з н и к а о .

"За разлику од пишчеве аутобиографиј е, аутобиогра-

фиј а дела ј е промишл>ање самог дела у к љу чним тренуцима

његовог настајања", каже Франко Феручи.

42 Аутобиогра-

фиј а књиж евног дела ј е, дакле, облик у коме се поетичка са-

мосвест к њижевног текста испољава рефлектуј у ћи

кљу чне тренутке у настанку уметничког дела. Феру чиј ево

истраж ивање облика у коме се у к њиж евном тексту ј авља

п о е т и ч к а с а м о с в е с т о т в ар а п и т а њ е с т ат у с а п о ет и ч к и х и с -

каза у к њиж евном делу . Подсећај ући на улог у поет и чк их

програма у обликовању књижевноисториј ских слика, Фе-

ру чи у позорава на ту мачење у коме би "неко могао да се

позове на Золу и поетику натурализма, Џој са и поетик у

епифаније, Пирандела и поетику сукоба између живота и

облика." Међутим,

"критичар кој и продре у дела ових ау

-

тора", наставља Феручи,

"осетиће потребу да одбаци такве

теориј е, кој е писац нуди као шетње са водичем до среди шта

42 Franco Ferrucci: The Poetics of Disqitise. The Autobiography of the Work

in Homer, Dante, and Shakespeare, Ithaca, Comell University Press, 1980,

p. 12, translated by Ann Dunningan

Феручи идеј у поетичке аутобиографије пројектује на органици-

стичку традициј у тумачења форме од К олриџа до Шопенхауера,

при чему се позива на пој едностављену емпиристичку епистемоло-

гп ј у. У исти мах, његове анализе Х омера, Дантеа и Шекспира пока-

зуј у изузетан хеуристички сензибилитет па идеја "аутобиографиј е

дела" чува свој у изворну уверљивост ј ер у тумачењу самих тексто-

ва показуј е изузетне резултате.

2 2 0

дела".''3

Да је писац могао себе тако лако да објасни, а свој у

нај дубљу и нспирациј у и њене плодове пренесе у ј едан неу-

метни чк и, демонстративан и експлик ативан ј ези к , "не би

постојала никаква по треба засамим делом".44

За Феручија ј е

т о разлог да се са ј еднак и м неповерењем при ст у п и и он и м

одељцима "неприкривене поетике

" к ој е аутор у несе у свој е

дело. За њег а су то су ви ш н е поет и ч к е ет и к ет е попу т"ботаничк их налепница

" на биљк ама и осећа се, по

његовом мишљењу, потреба да се оне ски ну зарад непос-

редног и пот пу ног уж и вања у сами м дели ма. Зат о Ф еру чи

траж и од крити чара да препозна тренутак "кри зе

" у к оме

свест о уметни чкој креациј и остављаприкривен е тр агове у

обли ку метафоричних слика и поети чк их исказа о природи

уметн ичк ог обликовања. На тим местима, ук олик о се

издвој е и осмисле спрам цели не к њи ж евног тек ста, мож е се

читат и рађање самог дела, она су у том смислу аут оби о-

графск а и допу штај у да се испита читава ј една "поетик а

при кри вања".

П очетак пост ој ања и почетак г овора се ни к ада не поду-

дарају, каже Петер Слотердајк.45 Поетика самоекспонирања

се за Слотердај ка мора развиј ати као поетика почињања,46

ј ер се тек у отпочелости може пок азати да се постој и; оно

што ниј е отпочело, то и не постој и. Доћи до света, као по-

стој ање, одговара доласку до ј език а као говору о том

почетку.47 У часу када проговара о своме настанку дело већ

постој и, или н ема о чему г оворити, ал и ниј едно дело

заправо не почиње само од себе ј ер ј е увек већ било неко

дру го дело кој е му прет ходи , п а за ли т ерат уру важ и да мож е

бити само ако је већ била48 - мора се, Слотердај ковим

речима, "бити исписан да би се писало

".4'

Гледана из ове

перспек т и ве Ф еру чиј ева "поет и ка при кр и вања

" су очава

стваралачко обликовање са знањем о књижевној уобли-

чености. К њи жевно дело се у свој ој аутобиографиј и

помаља на врху прикривеног и сториј ског брег а књи-

ж евн ости . П оет и чк и и скази от уда н ису акциденталн и , у

43 Ист о, стр. 15.

44 И сто, стр. 14.

45 Петер Слотердај к: Тетовирани живот, Горњи Милановац, Дечј е

новине, 1991, превео М и лан Соклић, стр. 4Z

46 Нав. дело, стр. 24.

47 Што је алузиј а на изворни назив Слотердај кових предавања: Zur

fVelt kommen - Zur Sprache kommeri

48 И ст о, стр. 24.

49 И ст о, стр. 59.

2 2 1

њима се у самом делу обнавља историј ско биће књи-

ж е в н о с т и .

Ак о се човек у слици рађања суочава са сми слом ег зи-

стенције, онда ј е проблем аутобиографиј е кључно

телеолошко питање кој е ће расветлити и сврху "аутобио-

графиј е дела". М уња рађања давно ј е осветлила небо и

много времена протекне док сазнање о њој не загрми у

ј езику кој и ће проговорити о том почетку, каже Слотер-

дај к:5 човек је већ дуго у свету када му се јави мисао о

почетк у без кој е не може разумети свој е постој ање.

У колико би желео да заиста схвати самога себе, морао би

знати свој е порекло, али не оно кој е историј а филозофиј е

прој ектуј е као долазак из неког другог, метафизичког

света у коме пребива смисао, већ порекло пронађено у фи-

лозофској историј и самога себе. На том Ничеовом путу

сваки би човек био "аутобиографом сопственог миш-

љења".51 Аутобиографија Ничеовог мишљења филозофију

враћа сократској традициј и. Ничеово мишљење тада ј е

грмљавина сократског рађања филозофиј е к ој е ј е као муња

обасјало архајско небо.2 Ничеово Рођење трагедиј е у том

случај у би тражило реконструкциј у сократовске изворне

м и с л и .

"У среди шту сократске филозофск е прак се пронашли

би онда ненаписано дјело под насловом: Трагедиј а

р ођења. Ничеово Рођење траг едиј е било ј е грмљавина

чиј а сада већ невидљива муња биј аше у сократској сви-

ј ести освијетлилатрагедиј у рођења." S3

Сократовска "онтолошка осетљивост"54

види се и уФеручиј евим тумачењима која и сама скривај у оно о чемузаправо г оворе у Х омерови м, Дантеовим и Шекспировим

стиховима- о трагедиј и човековог постој ања. Изведе ли се

исти обрт са Феручиј евом ЛоегЈмгол/ прикривања, види се да

ј е у немом пореклу ове анализе "аутобиографиј е дела

"

заправо ненаписана студиј а о Пр икр ивању поетике. При-

кри вена поети ка ј е заправо она неизражена поетика

к њиж евног дела и да би у "аутобиографиј и дела

" к њи-

ж евн и тек ст у поет и чк и м и ск ази ма прог овори о о себи , он

50 Исто, стр. 60-61.




54 И ст о, стр. 61.

2 2 2

очито мора пре тога у сопственој поетици ћутати о свој ој

књижевној уобличености. Прикривена поетика ј е према

томе иманентна самом делу, или би се могло рећи да ј е она

имплицитно изражена уобличеношћу дела, а не у исказима

кој има се дело тумачи. Ниј е ли зато логично да управо овде,

имај ући пред собом поетик у у Андрићевој На Др ини ћуп-

р иј и , поставимо питање иман ен тн е и имплицитн е поетике?

Поети чк и искази у А ндрићевом роману нису лак о

читљиви натписи кој е би читалац у ск ладу са Феру чиј евим

захтевом требало да у к лони к ак о г а не би завели , или му

свој ом очи г ледношћу пок вари ли у ж и так . Напрот и в, пое-

ти чк и иск ази у А ндри ћевом роману су веома слож ен и и

изукрштани, односе се на различите нивое обликовања и о

самој Андрићевој творевини сведоче на ј едан прикри вен,

али веома битан начи н. К ада се пажљиво испитај у , они от-

кривај у нужну окосницу уметничке уобличености рома-

на, њег ове структ урал не и сми саоне основе. Напок он ,

читаво прво поглавље На Дрини ћуприј е посвећено ј е

к орену романа. Порекло предмета при п оведања при т оме

раскрива истину и о романескном облику тог порекла:

предмет приповедања ј е мост у коме се сустичу историј а и

ж ивот, дру штвени и природни зак они, ј авно и и нди ви -

дуалн о. Приповедање ј е, међутим, условљено зак он и ма

кој и владај у у ономе о чему се проповеда, па ј е та

ун утрашња хомологиј а разлог да већ у првом поглављу

наступи "криза

" у кој ој ће роман открити самога себе. На

крај у првог поглавља, у зачетк у приче, открива се как о ће у

самом приповедању бити одређен његов романескни об-

лик . У колико друштвене законитости одређуј у све што се

догађа, одређуј у линиј у каменог моста као и приче о ж иво-

тима кој и су проживљени уз њега, онда би им се у домену

п р и п о ведањ а м о г л а су п р о т ст ави т и и н д и ви д у ал н а п о ет и -

чка воља приповедача, воља обелодањена у коментари ма и

поет и чк им и ск ази ма. При поведачеви коментари су осло-

бођени деловања дру штвене ну ж ности к ој а одлу чуј е о ин-

дивидуални м судби нама. Он ј е, као делатни субј ект,

слободан да креира у метничк и облик , но њег ова слобода ј е

и зр а ж ен а с а м о у к о м е н т ар и м а, о н н е м е њ а и зн у т р а о н о ш т о

коментари ше, па от уда не демонстрира свој у поет и чк у

вољу.55

55 Гај о Пелеш сматра да у Андрићевој На Дрини ћуприј и "о припов-

ј едачу-кроничару овиси на што ће се концентрирати, чему ће дати

предност, јер је индивидуално само дио опће стварности, а његово

2 2 3

А ндри ћев роман у поети ци сопст веног рађања, пр ед-

стављеној већ у првој глави романа, открива р ађање

соп ствен е поети ке. У поет иц и он у становљава р оман еск н и

облик свога постој ања. Исходиште приповедања ј е епохал-

на си гуациј а односа предмета приповедања и поети ке. У

њој се омог ућава низање засебних прима, а истовремено и

њихово повезивање у ј едну завршену, уметнички уоб-

л и ч ен у ц ел и н у .

П оет и чко разот кри вање Виш егр адск е хр онике, према

томе, ниј е арбитрарно питање у тумачењу А ндрићевог

романа. Оно не прати нек у А ндри ћеву потребу да се

у п у шт а у т у мачења и к омент аре, већ н еопходн ост самог

дела да буде поетичк и протумачено у свом долажењу до

уметни чк ог облика ј ер ј е у поетичк ој осмишљености по-

рек ло његовог облика. Ниј е реч више о пишчевој ми сли

кој а претходи делу , или долази накнадно да би га обј асни-

ла, ту дело открива свој у поетичку мисао са кој ом се рађа, ј ер

у њој стиче облик свога постој ања: поетика ниј е изражена

у делу - дело ј е поетички остварено.

П оет ик а у А ндри ћевом роману нема "и сп оведни ка-

рактер", као што каже Драган Јеремић,

56 већ обликотворну

значење одређуј е приповј едач. То ј е, с обзиром на роман X IX

стољећа, даљње развиј ање техник е свеприсуства, а у оквирима сув-

ремене прозе - мак сималн о осамостаљење приповј едача као врхов-

нога градитеља приче" (Гајо Пелеш: Поетика сувременог

ј угословенског романа, 1945-1961, Загреб, Напријед, 1966, стр. 61).

Овак во становиште се мора ограничити на приповедачево свезна-

ње, а не на демонстрациј у његове слободне воље Природу свог

положаја па и извесна ограничења приповедач открива управо у

тумачењима и коментарима на кој а смо указали; из њих се види да

он доследно поштује одређени тип мотивације због чега припове-

д ањ е н е зависи од њег ове и нд ивид у ал н е воље н ег о од р еп резент а-

циј е друштвене судбине моста и живота људи, односно од задатих

нечела уверљивости и романескног обликовања. Приповедачева

спол>аш ња свеприсутност се не подудара са његовом улогом у об-

л и к овањ у сл и к е све г а у роман у .

56 "Велики уметници су одувек осећали потребу да размишљај у о

томе како настај у њихова дела, зашто стварај у и чему служ и

уметничко стваралаштво, паралелно с филозофима, кој и уметност

третирај у као делатност у кој ој се, можда, најдубље открива

људска природа [. . .]

Природно ј е, онда, што је и Иво А ндрић у низу свој их дела, уприповеткама, романима, есеј има, записима, крит ички м приказима

и предговорима, расправљао о проблемима кој и спадај у у нај сло-

жениј е проблеме естетике Ова разматрања, наравно, имај у испо-

ведни карактер и представљај у коментар његовом великом делу,

так о да је немогуће одвој ити његову теориј ску од практичне

2 2 4

функциј у. Будући да то не уочава, Јеремићева реконстр ук-

циј а поетике и филозофиј е у А ндрићеви м текстовима не

може открити њихов уметнички смисао.57

Поистовећујући"теориј ску и практичну поетику

" Јеремић, разуме се, не

мож е у тврди т и њи хове разли чи те вредн ости . И ст и н и за

вољу, Толстој у ј едном свом писму каже како "постој и ј едан

пог лед на уметност, али се он израж ава двој ако - у теориј и

и п р ак с и , у ап ст р ак т н и м р азм и ш љ ањ и м а о у м ет н о ст и и у

самом раду такозваних уметника".58

Толстој, међутим, не

разли куј е "теориј ску и практи чну поети к у

" ј ер се заправо

спрема да у овом писму изрек не ј едну од оних строг их

осуда уметности кој е су обележи ле позне године његовог

живота.59

поетике" (Драган Јеремић

"Поетика Ива Андрића

", Л етопис

Матице српск е, 1965/5, стр. 421).

57 "Филозофија ј едног писца улази у оквир оних естетских вредности

кој е ј едно књижевно дело чине значај ним и великим делом", каже

Јеремић не питај ући се, међутим, како настај е та "естетска вред-

ност" јер свака филозофија је, разуме се, нема Будући да је и овде

"филозофија

" једног књижевног дела схваћена у духу биографиз-

ма, у ствари као филозофија писца, то се мешају филозофске идеј е

из текстова различитог карактера, па отуда ни реконструкциј а не

мож е успети (Драган Јеремић: "Филозофиј а Ива Андрића

", у: Иво

Андрић, у редник Војислав Ђурић, Београд, Институт за теориј укњижевности и уметности, 1962, стр. 9-10. У пореди:

"Филозофске

концепције савремене ј угословенске књижевности", у: Драган М.

Јеремић: Критичар и естетски идеал, Титоград, Графички завод,

1965, стр. 157-176) .

Постоји читав низ критичких текстова оптерећених оваквим по-

гледом на Андрићево дело, што је условил о да се иманентна

поетика Андрићеве прозе не тумачи у њеном битном смислу, са

ста н ови ш т а у мет н и чк е вр едн ост и и ес т етс ке д ел от во р н ост и .

58 Лав Н. Толстој : О књижевности, Титоград, Графички завод, 1963,стр. 131, превела Вида Стевановић (

"Писмо Н. А Александрову

").

59 У казуј ући на то како се садржина у уметничком делу естетизуј е

само уколико "постаје форма

", Мукаржовски се у предавању

"О

савременој поетици" користи цитатом из једног другог Толстој е

-

вог писма којим се, у исту сврху, послужио и Шкловски у Теориј и

прозе. "К ада бих хтео речима да искажем све оно што сам хтео да

изразим романом, морао бих поново да напишем исти роман",

каж е Толстој . "У свему, готово у свему што сам писао, водила ме ј е

потреб«. а сврстам мисли, међу собом повезане, тако да дођу до

израза, јер свака мисао изражена речима сама за себе губи смисао,

страшно назадуј е, ако се узме усамљено, изван оне повезаности укој ој се у делу налази. А сама та повезаност је, по мом мишљењу,последица не мисли, већ нечег другог, и изразити непосредно

основу те повезаности није могуће, већ се може учинити само пос-

редно, помоћу речи, описа и радњи" (

"О савременој поетици

", у:

Јан М укарж овски: Структура, функциЈИ знак, вр едност. Огледи из

2 2 5

Новиј а тумачења, међутим, имај ући пред собом мето-

д о л о ш к о и ск у ст в о с тр о г и х н ау ч н и х д и сц и п л и н а и ст и ч у

неопходност да се "раздвој и раван проу чавања од равни

самог предмета проу чавања". П оети к а к ао врста т у мачења

к њи ж евн ост и и поети к а к ао свој ство к њи ж евног дела,

разли к уј у се по томе што ј е у првом слу чај у реч о теор иј ској

рефлексиј и, у дру гом о иман ен тн ом свој ст ву. Да се у веде

разлика између поетичке мисли о к њижевност и, к ак ва се

и зражава у критици, теориј и, историј и, есеј у, запису,

писму, и нтервј уу, и поетичке мисли у књижевности, кој а

постој и како у роману, тако и у свим књижевнимродовима,

поезиј и, прози и драми, ваља теор иј ском поетиком назвати

п о е т и ч к о м и ш љ ењ е о к њ и ж ев н о с т и и зр а ж ен о и з в а н с а м и х

к њиж евни х дела. Сугерисано ј е, у исти мах, да би се има-

н ен тн ом поетиком мог ла назвати поети чка свој ства самих

књижевних дела.61

Однос теориј ске и иманентне поетике проблематизуј е

ј една посебна врста тек стова, програми и манифести у

кој има аутори излаж у свој у поетику. У колико се ова класа

тек стова у неком раздобљу прихвата као уметничк а, онда

се може рећи да они тада истовремено имај у теориј ск и

облик и иманентна уметничка свој ства. Чини се, међути м,

естетике и поеггике, Београд, Нолит, 1987, избор и превод Алексан-

дар Илић, стр. 225. Овакав превод ј е свој еврсна критичка интерпре-

тација Толстојевих речи у којој се истиче њихов поетички

карактер. У пореди текст овог писма упућеног 23. и 26. априла 1876.

године Страхову, у: Лав Николајевич Толстој : Пи сма 1845-1886,

Београд Просвета, 1969, превео Петар Митропан, стр. 437-438).

Повезаност о кој ој говори Толстој ј е уметнички облик и он се

и зван сам о г а дел а, н ар ав н о, н е м о ж е н еп ос ред н о и зр азит и , ал и

управо о њему говори поетика Теориј ски говор о уобличености

дела је, према томе једно, а поетички смисао уобличености исказан

самим делом, нешто друго. У колико се у самом делу упућуј е на

његову уобличеност, онда настај е ситуација са кој ом нас суочава

Андрићева проза - то ј е ситуација иманентне поетике.

60 Новица Петковић: "Проучавање иманентне поетике: предмет и

сврха", у: П оетика српске књиж евности, уредник Новица Петк овић,

Београд, Институт за књиж евност и уметност, 1988, стр. 8.

61 Новица Петковић у наведеној студиј и разматра могућност да се

у мест о и м ан ен тн а п о ети к а к ор ист и изр аз и м пл и ц и тн а п оети к а, ал и

се на крај у текста ј асно определ.ује: "На оба крај а књижевног

текста аутора и читаоца можемо замислити као границе кој е затва-

рај у његов тополошки схваћен простор, и тек се у томе просторуса довољно сигурности могу одредити не само формотворна

средства и формотворни поступци, него и функције кој е обавл>ај у.

А то, скупа узето, и јесте иманентна поетика у нешто ширем, али и

даље у правом значењу" (Исто, стр. 15).

2 2 6

д а се за о в у вр ст у м о ж е задр ж ат и т ер м и н пр ог р ам ск а

поетика, при чему се, наравно, не избегавај у сложена

питања њене евентуалне (не)остварености у к њиж евн и м

делима која најављује.62 Поетичке објаве у књижевним тек-

стовима кој и немај у облик манифестаили програма, ал и су

доцниј е родоначелници неког покрета или правца такође

захтевај у прецизно разликовање програмског , нормати в-

ног и ауторефлексивног.63 Посебне тешкоће, међутим, нас-

тај у у слу чај у постмодернистичког "измештања

" дру

-

шт вен о сан к ци он и сан и х гран ица ди ск ур са. П ост модер н о

виђење текста у сви м облицима вербал ног испољавања

з н ањ а п р о н ал аз и п р и п о в ед н е м од ал и т ет е , д о к с а п о ет и ч к о г

становишта проблем представља укрштање функциј а"нових мутаната

" - теорија као уметност,64 лепе теорије,

65

лепе науке66

... "Карактеристично је за један тип умјет-

ничких теориј а", каже Слотердај к,

"да оне никада не говоре

о феномен у а да притом већ у излагању не постане дјелот -

ворним нешто од оног чиме се баве."6

Но ове врсте "кен-

таурске књи- жевности", како би их назвао Слотердај к, као

и друга питања постмодернисти чке поети ке решавај у се

т е к и з п ер с п е к т и в е д р у ш т в е н о г ст а т у с а к њ и ж е в н о с т и и

уметничких вредности.68

Поетичке дилеме везане за транс-

62 Бретонови манифести надреализма имај у више уметничких

својстава од Золиних објава натурализма; са друге стране, Золин

поетички програм остварен је на известан начин у његовим

уметнички неупоредиво убедљивиј им романима, док из Бретоно-

вих манифеста ниј е произашла нека вреднија Бретонова уметничка

продукциј а.

63 Пример су Суматра Милоша Црњанског и суматраизам у Дневни-

ку о Чарној евићу. Са друге стране, текст се може послужити

формом манифеста а да нема програмски карактер, као што ј е то

бриљантно урађено у Манифест ма Владимира Пиштала у кој има

је уметнички оживљен тон српске међуратне програмске поет ке,али ј е измењена садржина фикционализована у приповедању (Вла-

димир Пиштало: Манифести, Београд, Просвета, 1986).

64 Jean-Fransois Lyotard: "Тћеогу as Art: А pragmatic Point of View

", у:

Image and Code, ed. by Wendy Steiner, Ann Arbor, Michigen Studies in

the Humanities, 1981, translated by Robert A. Vollrath, p. 71-77.

65 Elizabeth W. Bruss: Beautif ul Theories. The Spectacle of Discourse in

Contempora ry Criticism, Baltimore, The Johns Hopkins University Press,198 2 .

66 Arthur C. Danto: "Beautiful Science and the Future of Criticism

", у: The

Future of the Luerary Theory, ed. by Ralph Cohen, New York, Routled-

ge, 1989, p. 370-385.

67 Петер Слотердај к: "Мислилац на позорници

", Трећи програм

Радио Сарај ева, 1988/34 (сепарат), превео Ранко Сладојевић, стр.13.

68 Овде вреди поменути и Маркузеово позно-модернистичку утопиј у

2 2 7

фер уметн ичк их посту пака у дру ге диск урсе ваља зато

о ст а ви т и за н ек у др у г у р ас п р аву .

Буду ћи да ј е теор иј ска поетика већ издвој ена, лог ично

ј е запитати се не би ли од користи било за свој ства к њи-

жевних дела сачувати најопштији назив поетика,69

а појамиман ен тна поетика онда резервисати за обликовање пое-

тике у самим књиж евним текстовима. И манентна поетика,

дакле, обухвата поети чка свој ства књижевних тек стова,

али има ј едно у же значење. Наиме, она обележава поетичку

м и сао и зр аж ен у р азл и ч и т и м и ск ази м а у к њ и ж ев н о м д ел у ,

а не скуп свих његових поетичких особина. Те "метатексту

-

алн е пор у к е" Ви к тор Ж мегач нази ва

"и манент ни м поето-

лог еми ма". Они

"творе диск урсе разли чи тих т и пова

" и по

Ж мег ачу постој е три основана правца у кој има се може

поћи у њиховом систематизовању: начин на кој и обеле-

ж авај у дело, у њега улазе и међусобно се комбинуј у; схвата-

ње поетике кој е текст изражава; функциј а у одређеном

културном контексту.70

У случај у да се иманентна поетика односи на поетичку

с а м о с в е с т к њ и ж е в н о г т е к с т а а н е н а с в е њ е г о в е п о е т и ч к е

особине, намеће се разликовање између поетичке мисли

кој а ј е изражена експлицитно и поетичке мисли кој а ј е

осталаскри вена, дакле кој ај е у делу имплицитно присутна.

Додатно се све компли куј е ј ер поети чки искази у кој има се

непосредно говори о неком поетичком свој ству и када су

ек спл и ци т но формули сани мог у и мати и мплици тан сми -

сао: тј . у ј едном делу се може експлицит но поет ичк и гово-

р и т и о н ек о м др у г о м к њ и ж ев н о м ост вар ењ у , а д а се т о

одн оси и на само дело у к оме се и ск ази зат и чу . У з то, у делу

се мог у ј авити метафоричне фиг уре кој е имај у поетички

смисао, али нису непосредно преточене у поетичке исказе.71

друштва које постаје уметничко дело ослобађајући индивидуални

живот друштвене условљености ("Друштво као умјетничко

дјело", у: Hertoert Marcuse: Естетска димензиј а. Есеј и о умјетности

и култури, Загреб, Школска књига, 1981, стр. 130-137). Замисао неке

нове "друштвене поетике

", међутим, сасвим излази из оквира наш е

студије.

69 Ово је, уједно, у духу аристотеловске традиције тумачења књи-

ж е в н о с т и .

70 Виктор Ж мегач: "Проблематика

'иманентне поетике

' ", у : Поеггика

српске књиж евности , нав. дело, стр. 23.

71 У пореди: Gotthart Wunberg: "Rondell und Poetensteig. Topographie

und implizite Poetik in Fontanes 'Stechlin

' у: Literamnvissenschaft und

Geistegeschichte. Festschrift fur Riuhard Врипкшапп, Tiibingen, Мах

Niemeyer Verlag, 1981, S. 458-473. <

2 2 8

Предн ост разли к овања ек спли ци т ни х и и мплици тн и х

облика иманентне поетике види се и у ј едној до сада непот-

пуној парадигми у изу чавању к њижевности. Почетком

шездесетих година,72 када је развој наратологије довео до

битног померања и умножавања категориј а кој има ј е опи-

сиван приповедни текст, Веј н Бут ј е предлож ио да се за

фиг уре аутора у књиж евном делу - кој а he ти ме коначно

бити раздвој ена од личности писца - уведе нови израз: по-

дразумевани, односно имплицитни аутор.73 Укрштајући

англоамери чку традициј у са феноменологиј ом, Волфганг

И зер ће имај ући на уму ово разлик овање предлож ити да се

у к њиж евном тексту издвој и и фигура чи таоца. За њу ј е он

задржао исти индикатор - имплицитни читалац.

74 Очито ј е

да у овак вом развој у парадиг ме недостај е фиг ура он ога што

остај е између имплицираног (подразумеваног) аутора и

имплицитног читаоца, а то he бити управо имплицитна

(подразумевана) поетика књижевног дела. При томе она не

би обухватала све особине ј едног књижевног текста, већ би

се ј ављала као његов поетички лик. Тај поетички лик може

бити подржан или преобликован експлицитним поетич-

ки м исказима, што ће рећи да се у средипггу у коме се у књи-

жевном тексту укрштај у имплицитна и експлицитна пое-

тичка обележја види иманентна поетика књижсвног дела.15

72 Управо се у ово доба јавља захтев за напуштањем интерпретациј е

појединих дела, односно критике, у корист истраживања услова

њихове ли гер арн ости , односно поеги ке У пореди: Ж ерар Ж енет :"К ритика и поетика

", у: Структурални припаз књиж евностц при-

редио Милан Буњевац, Београд, Нолит, 1978, стр. 59-63; Jonathan

Culler: "Beyond Interpretation

", у: Jonathan Cullen The Pursuit of Si/ps.

Semiotics, Uterature, Deconstruction, London, Routledge & Kegan Paul,1981, p. 3-17).

73 Упореди: Вејн Бут: Реторика прозе, Београд, Нолит, 1976, превео

Бранко Вучићевић.

74 VVolfgang Iser Der Implime Leser . Komunikationsformen des Romans von

Випуап bis Beckett, Minchen, Wilhelm Fmk Verlag, 197Z

Упореди: VVoIfgang Isen Der Akt des Lesens. Theori e astetischer

Wirkung, Munchen, Wilhelm Fink Veriag, 1976, S. 50-67.

75 За Ханса Блуменберга иманентна поетика би нужно била упућена

на то да истражи функциј у језика неког дела, и то не са

становишта "егзогене поетике

", ауторовог сведочења и исповеда-

ња, већ како ј език говори сам о себи: "Иманентна поетика ће нужно

бити упућена на то да испита ј език дела с обзиром на његову функ-

циј у. Експликација иманентне поетике, дакле, зависиће од тога

поставља ли 'права

' питања у погледу ј езика тог дела

" (Hans Blu-

menbetg: "Sprachsituation und immanente Poetik

", у: Immanente Asthedk.

Asthetische Refl ori on: Lyri k afe Para digma der Modeme, Kolloquium Koln

1964, Hreg. von Wolfjgang Iser, Miinchen, Wilhelm Fink Veri ag, 1966, S. 146).

22 9

Усредсређеност на иманентну поетику у обликовању

дела открива иск уство књижевне стварности. Так ва дела,

каже Волфганг Тај ле, чине ј едан специфичан облик,"поетолошку литературу

".76

"К ада песништво не функционише само као допадљи-

во, уздижуће, дирљиво, него поетички, то ј ест

укључуј ући разумевање и промену као мог ућност,

или, другачије речено, као ј едан нарочит сазнај ни

у ч и н ак , о н д а о н о н у ж н и м н ач и н о м п о и м а дат у ст вар-

ност као оно са чим ј е сучељена и са чим се мора разгра-

ничити, од кој е се, штавише, мора одвој ити, и потом се

усредсредити на само себе. Отуда се обј ашњавај у оба

основна става песништва, његово свој ство да пру жа

отпор и његова окренутост самоме себи. 'Иманентна

поети ка' ј е орган помоћу кој ег постај е сазнатљив

процес експериментисања са дуалношћу ду ха и пред-

мета, процес опипавања границе 'нерасположи вог

'

(Блуменберг)."77

Тај леово уверљиво читање романа од Скарона, Стерна

и Дидроа до К ортасара и Маркеса, показуј е уметни чке вред-

н о ст и обл и к овања и ман ен т ен е п оет и к е. И зл аг ањ е п о ет и к е

у том смислу ј е много ви ше од остављања поети чких упут-

става у делу , реч ј е о аутентичном стваралачком процесу у

коме се књижевност облик уј е сама према себи. Ниј е непо-

ходно да ј едно дело буде сво посвећено овом у н утрашњем

диј алог у са самим собом - иманентна поетика може остави-

т и м а њ е у о ч љ и в е т р а г о в е у т ек ст у , а д а о н и и п ак , к ао ш т о се

то видело у А ндрићевом роману , посведочавај у њег ову

битн у уобличеност.

М ог ућности у ношења прецизних додатних разгра-

ни чења и змеђу специ фи чни х видова и манент не поет и ке

не мења њен умет ничк и смисао. У к оли к о се при суст во екс-

п л и ц и т н и х и и м п л и ц и т н и х п о ет и ч к и х ст а в о в а у к њ и -

ж ев н о м т ек ст у схват и сам о н а еп и ст ем ол о ш к о м п л ан у ,

онда су сазнања кој а поетички искази у књижевном делу

76 Wolfgang Theile: Imnumerue Poetik des Romans, Darmstadl, Wissen-

schaftliche Buchgesellschaft, 1980, S. 4.

Основу овакве литературе чине поегичко приповедање и припо-

ведање поетике чиј у улогу у савременој српској књижевности сам

испитивао у књизи Од мод ернизма д о постмод ерн е (види: А лекс-

андар Јерков: Од мод ернизма д о посгмод ерн е. Приповедач и

поетика, прича и смрт, Приш гина, Јединство, 1991).

77 И сто, стр. 9.

2 3 0

пружај у драгоцена, али уметнички неутрална. Но уколико

се покаже, као што ј е то случај са и манентном поетик ом

Андрићевог романа, да су она обликотворна, да се у њи ма

н е и зражава нак надна свест о поетици дела, већ да се дело

само облик уј е у њима, тада ниј е реч о сазнај ној него о вред-

носн ој перспек тиви. У метничке вредности се, у том слу-

чај у, остваруј у поетички м обликовањем књиж евног те-

к ста. Примери овак вог обли ковања сежу од почетак а к њи-

ж евност и до савремене лит ерат уре к ој а у постмодерни зму

на њима посебно инсистира - ту су у ј едном н изу инвок а-

циј е у Х омерови м епови ма и расправе о песни шт ву у и н -

диј ск им еповима, песме о песништву, драме о драмама (од

Бахан ткиња до Ш ест лица тр аже пи сца и - К л ау стр офоби чн е

комедиј е), и романи о романима (оаДон Кихота, Тристрама

Шендиј а и Фаталисте Жака до Романа без р омана и -

Предела сликаног чај ем).

И манентна поетика На Др ини ћуприј е развиј а се у

распон у од ту мачења поет и ке лег енде до моста к ао фи г уре

у м ет н и ч к о г д ел а и и м п л и ц и т н е с вест и о р о м ан ес к н о м

обли ку причања и његовој условљености. Смисао ту мач-

ења иманентн е поети к е, кој а ј е открила поетичк у орг ан и -

зациј у А ндри ћевог романа, мож е се пок азати када се Н а

Др ин и ћупр иј а су очи са дру ги м А ндрићевим тек ст ови ма.

Н аравно, т у се прво поми сли на при чу М ост н а Ж епи и есеј

М остови . Но ј ош ј е далекосеж ниј и ли к и манент не п оети к е

к ој и потврђуј е Разговор са Гој ом. У овој Андри ћевој хофма-

новској причи "потиснутог дијалога

",78

о уметности се

говори са посебном естетичком уверљивошћу.79

А ндри ћев Г ој а не проналази смисао светских збивања

и сматра да томе ниј е дорасла мисао нек ог пој единца. Зато

Гој а до лази до ј едног негативног зак ључка, "да наша лична

м и сао у св о м н ап ор у н е зн а ч и м н о г о и да н е м о ж е н и ш т а; и

до друг ог позитивног : да треба ослу шк ивати лег енде, те

траг ове к олек ти вних људск их настој ања кроз столећа и и з

њих одгонетати, колико се може, смисао наше судбине".80

У залудн о ј е и погрешно, к аже Гој а, "тражити смисао у

безначај ним а привидно так о важ ни м догађај има кој и се

78 Предраг Палавестра: Скривени песник. Прилог критичкој биогра-

фиј и Иве Андрића, Београд, Слово љубве, 1981, стр. 152.

79 Иво Тартала зато "Разговор са Гој ом

" назива

"естеггичка балада

"

(Иво Тартаља: Приповедачева естетика. Прилог познавању

Андрићеве пост ике, Београд Нолит, 1979, стр. 53).

80 Иво Андрић: Записи о Гој и, Нови Сад, Матица српска, 1961, стр. 65.

23 1

дешавај у око нас". Смисао

"треба тражити у они м наслага-

ма кој е столећа стварај у око неколико главних легенди мо-

вечанства".81 Па ипак, тај смисао се не може пронаћи у

нечем што ј е само по себи, у неком светскоисториј ском

следу догађај а истинито, ј ер "те наслаг е стално, иако све

мање верно, понављај у облик оног зрнца истине око кој ег

се слажу, и тако га преносе кроз столећа".82 Понављају,

дакле, облик истинв, не и оно што ј е истина сама, па отуда

смисао разумевања легенди у времену ниј е понављање

њихове истинитости кој а ј е ј едном дата и као таква остај е

непроменљиво "зрнце

", већ то повесно разу мевање и светс-

к оисториј ск о тал ож ење значи понављање легендарног

облика, а ј ош ј едино он потврђуј е смисао постој ања. Тако се

Гој а лагано приближава и свој ој завршној мисли о свету ,

жи воту, смислу и смрти. Пошто исприча ј едан сан, у коме

се види да његове слике стој е спрам нуж ности смрти, Гој а

излаже свој носледњи закљу чак :

"Овај свет ј е царство материј алних закона и анимал-

ног живота, без смисла и циља, са смрћу као

завршетком свега. Све шго ј е духовно и мисаоно у

њему, нашло се ту неким случај ем, као што се цивили-

зовани бродоломници са свој им оделом, справама и

ору жј ем нађу на далеком острву са посве дру гом

климом, насељеним зверовима и дивљацима. Зато све

наше идеј е носе чудан и траг и чан к арактер предмет а

к ој и су спасени из бродолома. Оне носе на себи и знаке

заборављеног дру г ог света и з ког а смо н ек ад крен у ли ,

к атастрофе кој а нас ј е овде довела и сталне, узалудне

теж ње да се новом свет у прилаг оде. Јер, оне су у непре-

станој борби са тим новим, њима у суштини против-

ним светом у ком су се обреле, и у исто време у сталном

преображавању и прилагођавању томе свету. Отуд ј е

с вак а вел и к а и п л ем ен и т а м и сао ст р ан ац и п ат н и к .

Отуд неизбеж на ту га у уметности и песимизам у

науци."83

Н ема у овом свет у у к оме ж и ви мо места за аут енти чн у

ду ховност и мисаоност, оне су од неког другог света. М огу

ли се, у том случај у, оне игде спасити од судбине кој а их у

свет у неминовно очекуј е када чак ни настој ање да се што

81 И ст о, стр. 66.

8 2 И ст о .

83 И сто, стр. 71-72.

2 3 2

в и ш е п р и л а г од е с в ет у о ч и г л ед н о н е м о ж е н и ш т а и з м е н и -

ти , а н,ихов у чинак не остај е истина к ој у у себи носе, већ

она т у га к ој у ок о себе шире? Нешто пре нег о шт о he и зрећи

свој к оначни закључак о светској судбини мисаоног посто-

ј ања, застаће Гој а и пред "светом ми сли

".

"Ал и оно пред чи м се мора зау ставит и и пред чи м се

остај е у светом неразумевању и немом поштовању, то

ј е свет мисли. Јер свет мисли, то ј е ј едина стварност у

овом к овитлању причина и авети кој е се зове ст варни

свет . И да нема мисли , мој е мисли кој а ост варуј е и

подржава ли к кој и радим, све би се сурвало у ни -

штавило из кој ег ј е и изашло, бедниј е од сасу шене,

опале бој е и платна кој е ништа не приказуј е. "

Ст варн ост свет а мисли , то ј е онај свет и з кој ег све шт о

ј е мисаоно и духовно у свакодневни свет ж ивота доспева

слу чај но, к ао какав бродоломник . Али стварност света

мисли ј е оно докле допире и где преби ва Гој ина ми сао, она

мисао к ој а подржава лик к ој и слика, то ј е мисао у к ој ој ј е

омог у ћено постој ање у метничк ог дела. Поетичк и суд о

платну кој е ништа не приказуј е г овори о Гој ином виђењу

судбине модернисти чког платна, оног кој е након ек спре-

сионизма у апстрактном сликарству ништа не приказује.85

Оно што омогућуј е Г ој ину слик у ј е, према томе, уметч и чка

замисао, естетска осми шљеност, поетичка мисао. У тој

мисли нема теориј ске, филозофске, критичке дистанце, то

ниј е мисао у свакидашњем смилу речи, нити она долази да

обј асни, проту мачи, оправда дело у настај ању, то ј е она

н е м а, н е и з г о в о р и в а с м и с а о н о с т , п о ет и ч н о с т , с а м о у м е -

тн и чк о би ће у к оме се дело рађа, и у к оме ј е ј еди но оправдан

њег ов опстанак . То ниј е мисао к ој у Гој а промишља, то ј е

стваралачк а осмишљеност дела у настај ању к ој а њиме -

делом, ал и и његови м идеални м ст вараоцем - влада. Т о што

ће бити названа мисао заправо ј е само начин да се претвори

у пој ам, не да се из домена стваралаштва, поети чке остваре-

ности, пренесе у историј у мишљења и накнадног, или

в о љ н о г , х о т и м и ч н о г р аз м и ш љ ањ а.


85 Овде би се став Андрићевог Гоје управо могао кориговати разли-

ком модернистичких приказивања Ничега у кој има се мисли то

Ниш та што се приказуј е, и напросто ништавног неприказивања

нечега. К ако би рекао Н иче, уместо да ништа не представљај у, ови

ће умет ници изабрати да представљај у Ништа.

2 3 3

Да се разбистри могућа недоумица може од помоћи

бити естетичка расправа о мисаоном садржај у ликовног де-

ла. К ао што ј е Толстој у раниј е поменутом писму упозора-

вао да њег ова дела не изражавај у издвој ене мисли, так о

К онрад Фидлер енергинно одбиј а да ј е мисаони садржај

у метн и чк ог дела "чи сти резултат у мет н и чк е делат но-

сти".86

Говорећи о проблемима истраживања промеце сти-

лова, Арнолд Хаузер87 упозорава да ће Бергсон управо на

Фидлеровом трагу одлучно одбити могућност да портрет

може постој ат и у у метниковом мишљењу пре но што

постој и на платну, пошто "нико, па ни уметник, не би мо-

гао да превиди тачно оно што би био портрет, ј ер предвиде-

ти га било би створити га пре него што је створен".88 Као

што човек у животу "ствара себе самим собом

", тако и

уметничко дело долазећи у постојање ствара само себе, али

се м и ш љ ењ е о т о м е к ак о се сам о д ел о ст в ар а, к ао ш т о с м о

видели, може назвати иманентном поетиком. У том

случај у, она нема Гој ина мисао у кој ој ј е само уметничко

дело омог ућено, то ј е управо мисао кој у представља има-

нентна поети ка Та Гој ина мисао говори самим делом, али

ј едино што ј е може изговорити у делу ј е његова иманентна

поети ка У колико "немо

", заправо невербално, сликарско

платно не саопштава свој у иманентну поетику речима, ј ер

оне нису његов медиј ум, утолико књижевно дело, облико-

86 К онрад Фидлер: О просуђивању дела ликовне умет осш Мо-

дерни натурализам и уметничка истина, Београд, БИГЗ, 1980,

превео Милан Дамј ановић, стр. 43.

Ф идлеров став, по коме на мисао не у тиче налази ли се она у

вредном или сасвим безвредном делу, плод је полемичког прете-

ривања, као што је одвећ олако изречена тврднл да свест о свету"када се појача, постаје уметничка свест

" (нав. дело, стр. 66). Мисао

се никада, наиме, не налази у неком слободном облику, већ ј е овде

сваки пут реч о једној специфичној апстракциј и у којој се мисао

угврђује самим делом - стога ће вредније дело бити уметнички бо-

гатије не зато што је мисаоније, већ ће бити мисаониј е ј ер ј е

уметнички богатије Поетичка мисао у књижевном делу кој у

пратимо у овом истраживању се исто тако понаша: није реч о не-

каквој изузетној поетичкој мисли насталој на темељу познавања

поетике, историје ш >ижевности, филозифиј е умегности и сл , већ

је реч о поетичкој мисли кој у ће изузетном учинити уметничка

вредност дела из кога се она апстрахује.

87 Arnold Hausen Филозофиј а повиј ести умј етности, Загреб, Школска

књига, 1977, превео Драгутин Перковић, стр. 194-195.

88 Анри Бергсон: Стваралачка еволуциј а, Сремски Карловци,

Издавачка књижарница Зорана Стојановића, 1991, превео Филип

Медић, стр. 12.

2 3 4

вано у речима, речима може говорити само о себи; тај говор

дела ј е битно резличи г од сваког говора о делу, ј ер ниједан

друг и говор о делу неће бити говор саме уметности .

Садрж инске разлике између неких Андри ћеви х

п о г л ед а н а к њ и ж ев н о ст и у м ет н о ст и зр а ж е н и х у н ек и м

другим списима и онога што у Разговору са Гој ом говори

Гоја, заправо скоро да нема,89 али не само да ј е Разговор са

Гој ом уметни чк и и зузетно убедљи в и вредан прозни тек ст,

већ уметнички карактер целине Разговор а са Гој ом оста-

вља мн ог е сми саоне н аслаг е н а он оме што А ндри ћев ли к

шпанског сликара говори. Естетске наслаге подсећај у на

талож ење к ој е прекрива легенде. У њему се поети чк о зрн о

истине не губи, већ се заправо шири захватај ући уме-

т н и ч к и к о н т е к с т .

Разговор са Гој ом ј е, наиме, прича о уметни к у и

уколико се доведе у везу са књижевном традициј ом дела о

уметнику90

овај Андрићев текст се више не може тумачити

као естетичк и спис, већ као фи кционална творевина. Ч и м

се упореди, на пример, са Х офмановим фантастичн и м

причама, тада садржинаГој иног говора има другачиј е књи-

ж евноисториј ске к онсек венце нег о к ада се разу ме у ду ху

филозофско-естетичке расправе.91 Облик приче о уметни-

к у битно оснаж уј е романти чарск и аспект у свет у онемо-

г ућене мисаоности и духовности , те баца другачиј е светло

н а п р и р од у т у г е у у м ет н о ст и и н ау ц и н о к њ и ж ев н о и ст о -

ријски неодређена меланхолија.92 Роман о уметнику за

Блоха ј е пут к ој им се наг овештава оно "Још-не

" док се дело

бави хумани м к ој е се може обликовати, уметнички прои з-

вести . К ад^ Блох томе дода да роман и о у мет н ици ма н е

89 Гој ина и Андрићева схватања се упркос томе не могу поистовети-

ти. Види: Радован Вучковић: Велика синтеза (о Иви Андрићу) , Са-

рај ево, Свј етлост, 1974, стр. 178.

90 Види: Виктор Жмегач: Крлежини европски обзори. Д јело у ком-

паративном контексту, Загреб, Знање, 1986, стр. 68-75.

91 Упореди: Jochen Schmidt: "Die Kri se der romantischen Subjektivitat: E.

T h. A . H off manns K unstler novelle 'D er Sandmann

' in histori scher Рег-

spektive", у: Literatunvissenschaft und Geistegeschichte. Festschrift fiir

Richard Црпкт апп, Tiibingen, Мах Niemeyer Verlag, 1981, S. 358-370.

92 Упореди: Hans-Jiirgen Schings: Melancholie und Aujklamng. Melancholi-

ker und ihre Kri tiker in Erfahrungsseelenkunde und Literatur des 18. Jahr-

hunderts, Stuttgart, J. B. Metzlersche Verlagsbuchhandlung,MCMLXXVl I;

Sarah Kofman: Melancholie der Kunst, Hrsg. von Peter Engelmann, Graz,

Edition Passagen, 1986, aus Dem Franzosischen von Bri git Wagner, S. 9-

34 .

93 "Филозофијски поглед на роман о умјетнику

", у: Emst Bloch: О ум-

2 3 5

м о г у п о н у д и т и н и к а к в у ес т ет и к у , п а с у ес т ет и ч к а

размишљања ликовима придодата као "есеј истичке

украсне врпце",94 то заправо значи да њихова уметничка

убедљи вост ниј е плод естетчке утемељености њихових

судова и теориј а. Блох, наравно, ниј е сасвим у праву,

нарочито с обзиром на то да ова врста есеј изма заправо

представља ј едан нови захтев за тоталитетом, али ј е

с в ак ак о у п р ав у к ад а т и м е н аг л аш ава к ак о се у м ет н и ч к а м о -

ти вациј а, карактеризациј а и индивидуализациј а, сиж е-ј ни

развој и друге окоснице приповедања не мог у занемарити

због рефлексивне моћи и естетичке надарености не- ког

ли к а. Са др у г е стр ан е, Бло ховом пат ет и чн ом ди ск урсу

мож е се супротставит и Слотердај кова цинична мисао. Ор-

феј ј е, подсећа Слотердај к, први сведок поезиј е и говорник

против смрти и немости. То чини разумљивиј им да је са-

чу вана само легенда о њему, а не и нека његова песма. "Та ј е

околност поетолошки од значај а, ј ер се и овдје показуј е да

свједочанство више значи од креације", каже Слотердајк.

95

Све су то дилеме кој е покреће уметнички облик по-

ети чки х исказа због кога се они не могу разу мевати на исти

начи н као када би - чак са ист и м ст илисти чки м у мећем -

били и зречени у некој посебној естетичкој расправи.

Гој ина мисао стога захтева широк херменеути чки захват у

к оме ј е основни циљ естетски у чи нак , а не само естет и чки

сми сао. Гледано и з ове перспек тиве, постај е очи - гледно

к ак ве све последи це и ма т у мачење и ман ент не поет и к е Н а

Др ин и ћупр иј е, напокон и манентне поет и ке Андри ћеве

прозе. Т у више ниј е реч о томе да се покаже социолошк и

смисао односа изузетне грађевине и друштва, или приче о

ж ивоту и касаби и уметничког дела, већ се у домену

поети чке мисли, схваћене као пој ам естетск е делотворности

поетичких исказа, отварај у сви проблеми романескне

уобличености уметничког дела. Иманентна поетика На

Др ини ћупр иј е Иве Андрића у том случај у отвара нове

п р ав ц е т у м а ч ењ а к њ и ж ев н о г д ел а о в о г к л ас и к а ср п с к е

к њ и ж е в н о с т и .

ј ет ности. Изабрани текстови, Загреб, Шк олска кн>ига, 1981, превела

Надежда Чачиновић-Пуховски, стр. 259-170.

94 Н ав. дело, стр. 268.

95 Петер Слотердај к: Тетовирани живот, нав. дело, стр. 35 - 36.

23 6

Jerkov - Imanentna poetika Andrićevih romana

Documents