В р х у н аи , мо д е р не С ап у тни ц и И си д о р е Се к у лић и мог у ћн осш и њи х ов ог ш у м ачења А л ек сан д а р Је р ков С у д ећи по мест у ко ј е у и с то р и ј и с р пске к њи - ж е вн о ст и с п р авом за у - зима , за Иси д о ру Се к у лић с е н е б и могло р ећи , као што се то не р а д о п р и з на ј е ка д а ј е р еч о д р у гим ж е на м а п ис ц има , д а ј е ос т ала з або р ављена , или д а ј е ње н о д ело , у ц елини у зев , п о т - ц е њено. И си д о р а С ек у лић ј е , наиме , ј е д а н о д н а ј зн а ч а ј н и ј и х с р пс к их књи же вника н а ч и ј е м оп у с у , к ао н а д ел има Ив е А н - д р ића , М илоша Ц р њ а н с ко г или Растк а Пет р о вића , почива с р п - ска књижев н ост у д в а д есе т о м ве к у . К р он и к а п ала н ачк с п 1 р обља , о д но сн о изб о р п р ича из ње , к ао и н е ки Иси д о р ин и ес е ј и н езао - б илазни с у и зато с у о д авно у ш к олс к о ј лекти р и. Књиж е вн о ства р а л а штв о И си д о р е Сек у - лић , или ба р ем ј е д ан његов д ео , наизгле д ј е свима д об р о позна - то. У п р ко с томе , већ и пов р шна а нк ета , било д а се о на с п р ове д е ме ђу с т ру чња ц има или посве - ћ е н им читао ц има , по ка зала би д а се име Иси д о р е Сек у лић , зач у д о , ипак много р е ђ е по ј ав - љ у ј е у о д г ово ру на питање ко с у н а ј зна ч а ј ни ј и с р п ск и пис ц и ов о г века. Човек склон х ит р и м о д гово р има , иако ће ова ј п у т бити сасвим у п р ав у , р ек а о б и д а ј е т о рђ ава п о сле д и ц а пат р и - ј а р халне к у л т ур е и м у шке д о - мина ц и ј е. Гово р ећи ј език ом са - в р еменог ф еминизма , т о би се м огло и м ен оват и и нек и м много теж им и з р а зима к о ј и с у у и с т о - р и ју и д е ј а у ве д ен и как о би св е - д очили о поб у ни „ неж н и ј ег п о - л а " , з ап р аво д а би отк р или пал н у д и ф е р е н ц и јуу по р е т к у д иск ур са ( р азлик у полова у ј ези ч к ом из - р аз у) . У ово ј п р или ц и , ме ђ у тим , ни ј е ос н о вни ц и љ д а се т ол ик о очигле д ан пот ц е њ и вач к и став п р ема женама , ко ј и ни ј е ништа мањи у књ и же в нос т и него у свако д н е вн о м жив о т у на Балк а - н у , к у л т ур о л о шки т у мачи , и л и оспо р ава. Ц иљ ј е нешто д ру га - чи ј и - д а се пок аж е зашто ј е књижевно д ело Иси д о р е Се к у - лић на с тало у ј е д ном веома важном пе р ио д у ка д а ј е с р пска лите р ат ур а п р ола з ила к р оз п ое тич к е п р омене и и мала нек у в р ст у ства р ал а чког у сп о н а к ак - вих ј е с асвим мал о у исто р и ј и н аш е књижевности , ипак о с т ал о не д овољ н о п р и зна т о , иак о ј е р е ч о ј е д н о м о д н а ј з нача ј ни ј их п р озних оства р ења читаве епо - хе. Т а из у зет на књиг а с у Сап у Ш - ни ц и , п р ва з би р к а п р ича И с и д о - р е С е к у лић. С ап у т н и ц и с у из у - зе тн о д ело н е с ам о са станови - nrr a ис то р и ј е с р пс к е к њ иж е вн о - ст и , нег о ј е т о п р оз а к о ј а с е д ан а с чи та с а в и ш е за д о в о љ ст в а и р аз у ме в а ња у м е т н ич ких в р е д - ности н о што ј е т о м ог ао б ити сл у ч а ј у в р е м е ка д а ј е об ј а в - љена. Сап у т ни ц и Иси д о р е Сек у - лић написани с у у б ур н о м в р е - м е н у п р е П р в о г све т ско г р а т а и штамп а ни 19 1 3 , д а б и у з шк р те пох в а л е и с у мњ и ч а в е п р и г о в о р е С ек е р лића и М атоша бил и п р е - п у шт е ни н ез ави д н о ј с у д б ини . Д е л о к о ј е ј е , у п р к о с неким не д о с т а ц им а , било поет и чки в р х у н а ц чи та в ог ј е д ног д оба , д о б а с р пске мо д е р не с по ч етка овог а век а , о ст ало ј е у г ла вн ом забо р ављено. Ток ом мн о гих г о д и на С а п у т нике би по в р е - мен о п р о чит ао неки исто р ича р књижевности , или неко д о вољ - но у по р ан д а п р ет ур а по са б р а - ним д елима Иси д о р е С е к у лић , али п р оза ј е о ст ала бе з д о сле д - ног по е тичког т у мачења , а ј ош виш е б е з п р авог контакта са читао ц има. Ш т а р ана п р оза Ис и д о р е С е к у лић н у д и чита о ц у ? Сме ли се о д мах р ећи , без бо ј азни д а то д ел уј е с у виш е ј е д ноставно , д а ова п р оза п р е д ставља на ј к р аћи п у т д о ј е д не ос е тљиве , нежне д у ше? У т о м смисл у С ап у т ни - ц и ма ј е сво ј ствен л ичан , и сп о - ве д ан и инт и ман т о н. И више о д тога - ов у књиг у к р аси ру со - овск а иск р ен ост . Ч у вено ј е Р у соово насто ј ање у Ис по вес - т има д а т а к о д у бо к о п р о д р е у сопс тв е но биће д а своме читао - ц у ни шт а не у ск р ати и д а г а н и у че м у не о бмане , чак ни нехо - ти ц е. У то ј б есп р име р но ј пот - р ази за собом он а ј ко се испо - ве д а н а ј више теш к о ћа има , на р ав н о , д а н а д м у д р и сопстве - н у по д свест , д а не д оз воли са м оме с еби д а пове ру ј е у истинитост онога што с а м о себи м и с ли. Д о истинитог он мо р а д а се п р оби ј е нап о р ним п р о ве р авањем сваке мисли и с вак е р е чи. У п р ози Иси д о р е Се к у ли ћ ни ј е т е шко п р епозна - ти ј е д ан снажан , а у тобиог р а ф - с к и с ло ј , а ли о на ј ко с е испо - ве д а у Сап у т ни ц и м а н е см е ола к о бити заме њен а у т о р ом о в е к њиг е . Реч ј е о лик у п р ипо - в е д ача Сап у т ника к о ј и ни ј е с а свим исти у с вак о ј п р ичи. П р ипове д ач Са п у Шника сво ју и ск р е н о ст н е потв р ђ у ј е за р и ц а - њем д а ће гово р ити истин у , већ п р е с в ег а та кв ом у с р е д с р е ђ е - ношћ у на себе у ко ј о ј ј е о д мах ј асно д а м у ј е д о с в е т а и о н о г а што свет као такав смат р а , о ц ењ уј е или ос у ђ уј е , мн о го мање стало него д о тога д а и ст р а жи с о пствена о сећања , у тиске и мисли. Стога ј е лег и - тима ц и ј а њег ове ис к р ен ост и по в е р е на п р ос то р им а д у б о к е интимности и ст р атег и ј и п р е д а - вања тек с т у . П р оза у Сап у т ни - ц и ма ни ј е о д р е ђ ена п о т р ебом д а се б р з о и л и олак о исп р ича н ек а п р ича , д а се изг р а д и зап - ле т , р азви ј е и мотивише сиже , д а се и з описа и амби ј ента , о д носно ка р ак т е р иза ц и ј а и ин д иви д у ализа ц и ј а ли к ова , облик уј е књи ж е вни с вет. Т о ј е п р оза д у боке , интимне о д а но - сти т ек ст у , ј е д ног п р е д авања у к о ме с е п р ипове д ач е в о у н у т - р ашњ е биће , т о д ож ив ља ј но ј а , стапа са п р ипове д ним обли к о м тек с т а . Читав р епе р тоа р на р а - т о лошких те р мина , пло д б ур - н о г р азво ј а сав р е м ене тео р и ј е п р ипов е д а њ а , ко р и стан ј е о в д е пона ј в ише д а се ви д и колико д у боко у п р ип о ве д но биће лит - е р а т ур е п р о д и р е к њ и ж е в н а
3
Embed
Aleksandar Jerkov - Vrhunac moderne: Saputnici Isidore Sekulić
This document is posted to help you gain knowledge. Please leave a comment to let me know what you think about it! Share it to your friends and learn new things together.
Transcript
Врхунаи, м одер не
Сапутници И сидоре Секулић и могућносши њиховог шумачења
Алек сандар Јер ков
Судећи по месту које уисториј и српске књи-
ж евн о ст и с п р аво м зау-
зима, за Исидору Секулић се не
би могло рећи, као што се то
нерадо признај е када ј е реч о
другим женама писцима, да ј е
остала заборављена, или да ј е
њ ен о д ел о , у ц ел и н и у зев, п от -
цењено. Исидора Секулић ј е,
наиме, ј едан од нај значај ниј их
српских књижевника на чиј ем
опусу, као на делима Иве Ан-
дрића, Милоша Црњанског или
Растка Петровића, почива срп-
ск а к њ и ж евн ост у д вад есет о м
веку . Кроника паланачксп 1робља,
односно избор прича из ње, као
и неки Исидорини есеј и незао-
билазни су и зато су одавно у
школској лектири. Књижевно
стваралаштво Исидоре Секу-
лић, или барем ј едан његов део,
наизглед ј е свима добро позна-
то. У пркос томе, већ и површна
анкета, било да се она спроведе
међу стручњацима или посве-
ћеним читаоцима, показала би
да се име Исидоре Секулић,
зачудо, ипак много ређе пој ав-
љуј е у одговору на питање ко
су нај значај ниј и српски писци
овог века. Човек склон хитрим
одговорима, иако ће овај пут
бити сасвим у праву, рекао би
да ј е то рђава последица патри-
ј архалне културе и мушке до-
минациј е. Говорећиј езиком са-
временог феминизма, то би се
м о г л о и м е н о в а т и и н е к и м м н о г о
тежим изразима кој и су у исто-
риј у идеј а уведени како би све-
дочили о побуни „нежниј ег по-
ла", заправо да би открили палну
диференциј у у порет ку дискурса
(разлику полова у ј езичком из-
разу). У овој прилици, међутим,
ниј е основни циљ да се толико
о ч и г л ед а н п о т ц е њ и в а ч к и с т а в
према женама, кој и ниј е ништа
м ањ и у к њ и ж евн о ст и н ег о у
свакодневном животу на Балка-
ну , к у лту р оло ш к и ту м ач и , и ли
оспорава. Циљ ј е нешто друга-
чиј и - да се пок аже зашто ј е
књижевно дело Исидоре Секу-
лић настало у ј едном веома
важном периоду када ј е српска
л и т е р ат у р а п р о л аз и л а к р о з
п оет и ч к е п р ом ен е и и м ал а н ек у
вр ст у ст вар ал ач к ог у сп о н а к ак -
вих ј е сасвим мало у историј и
н аш е к њ и ж е в н о с т и , и п а к о с т ал о
недовољно признато, иако ј е
реч о ј едном од нај значај ниј их
п р озн и х ост вар ењ а ч и таве еп о-
хе. Та изузетна књига су СапуШ-
ници, прва збирка прича Исидо-
ре Секулић. Сапут ници су изу-
з ет н о д е л о н е с а м о с а с т а н о в и -
nrra историј е српске књижевно-
сти, него ј е то проза кој а се
д ан а с ч и т а с а в и ш е з ад о в о љ с т в а
и р азу м ев ањ а у м ет н и ч к и х вр ед-
ности но што ј е то могао бити
случај у време када ј е обј ав-
љ е н а .
Сапут ници Исидоре Секу-
лић написани су у бурном вре-
мену пре Првог светског рата и
штампани 1913, да би уз шкрте
п ох вал е и су м њ ич аве п ри г овор е
Секерлића и Матоша били пре-
пуштени незавидној судбини.
Дело к ој е ј е, упркос неким
недостацима, било п оетичк и
врхунац читавог ј едног доба,
доба српске модерне с почетка
овога века, остало ј е углавном
заборављено. Током многих
година Сапут нике би повре-
м ен о п р оч и т ао н ек и и ст ор и ч ар
к њ и ж е вн о ст и , и л и н е к о д о в о љ -
но упоран да претура по сабра-
ним делима Исидоре Секулић,
али проза ј е остала без дослед-
ног поетичког тумачења, а ј ош
више без правог контакта са
ч и т а о ц и м а .
Шта рана проза Исидоре
Секулић нуди читаоцу? Сме ли
се одмах рећи, без бој азни да то
делуј е сувише ј едноставно, да
ова проза представља нај краћи
пут до ј едне осетљиве, нежне
душе? У том смислу Сапут ни-
цима ј е свој ствен личан, испо-
ведан и интиман тон . И више од
т о г а - ову к њ и г у к р аси р у со -
овск а искреност. Чувено ј е
Русоово настој ање у Исповес-
т има да тако дубоко продре у
сопст вено биће да своме чит ао-
цу ни шт а н е у ск р ат и и д а г а ни
у чему не обмане, чак ни нехо-
тице. У тој беспримерној пот-
рази за собом онај ко се испо-
веда нај више тешкоћа има,
н ар ав н о , д а н ад м у др и со п ств е-
н у п о д с в ест , д а н е д о з в о л и
самоме себи да поверуј е у
и с т и н и т о с т о н о г а ш т о с а м о
себи мисли . До истинитог он
мора да се пробиј е напорним
п р ов ер ав ањ ем с вак е м и сл и и
сваке речи. У прози Исидоре
Секулић ниј е тешко препозна-
ти ј едан снажан, аутобиограф-
ски слој , али онај ко се испо-
веда у Сапу т ницима не сме
олако бити замењен аутором
ове књиге. Реч ј е о лику припо-
ведача Сапу т ника кој и ниј е
сасвим исти у свакој причи.
Приповедач СапуШника свој у
искреност не потврђуј е зарица-
њем да ће говорити истину, већ
пре свега таквом усредсређе-
ношћу на себе у кој ој ј е одмах
ј асно да му ј е до света и онога
ш т о с в ет к ао т ак ав с м ат р а ,
оцењуј е или осуђуј е, много
м а њ е с т а л о н е г о д о т о г а д а
истраж и сопствена осећања,
утиске и мисли. Стога ј е леги-
тимациј а његове искрености
поверена просторима дубоке
интимности и стратегиј и преда-
вања тексту. Проза у Сапут ни-
цима ниј е одређена потребом
да се брзо или олако исприча
н ек а п р и ч а, д а се и зг ради зап -
лет, развиј е и мотивише сиже,
да се из описа и амбиј ента,
односно к арактеризациј а и
индивиду ализациј а лик ова,
обликуј е књижевни свет. То ј е
проза дубоке, интимне одано-
сти тексту, ј едног предавања у
к о м е се п р и п ов ед ач ево у ну т -
рашње биће, то дож ивљај но ј а,
стапа са приповедним обликом
текста. Читав репертоар нара-
толошких термина, плод бур-
ног развој а савремене теориј е
приповедања, користан ј е овде
понај више да се види колико
дубоко у приповедно биће лит-
ер ат у р е п р о д и р е к њ и ж ев н а
Савремена
књиж евпост |§f
приче и приповедања - ј есте
плод врло снажне потребе за
спознај ним тоталитетом. Свет
кој и ј е изгубио телеолошку
целовитост, у савременом добу
ж е л и д а т о н ад о к н а д и т а к о ш т о
ће се у спознај ном растварању
елемената и односа пој авити
ј едан нови, спознати универ-
зум. Потреба приповедача Са-
пу т н ика да све р азум е и да све
анализира, способност не само
да се уживи у неку ситуациј у,
у ј едан однос, у природу соп-
ствене и туђе жеље, него и да
осмисли и разуме све iirro осећа
и д о ж и в љ ав а , п р ет а п а с е у
стање чисте рефлексиј е у коме,
наоко, престај е приповедање, а
п о ч и њ е и з л а г а њ е т о к а м и с л и .
То би се, међутим, гледано из
п ерсп ек т и ве саврем ен е лит ера-
ту р е, п р е ви д ел о к ао п р и п ове-
д ањ е м и сл и , н ег о к ао у м ет ањ е
есеј истичких пасажа у причу.
Есеј изам и рефлексивна дубина
Сапут ника су аутентично свој-
ст в о п р и п о в ед ањ а, а н е н ек и
д од ат ак и л и у м ет ак .
А нтрополошк а слик а ове
прозе нарочито добиј а на зна-
чај у ј ер се моћ уживљавања и
разумевања претварај у у осно-
ву за изражавање Другог. При-
поведач ј е и у традиционалној
прози слободан да се „ пребаци"
у св ест н ек ог л и к а, д а г а р азу м е
б ољ е н о ш т о о н с ам о г а с еб е
р азу м е, н ап ок о н д а п р ог овор и
његовим речима. Но он ј е тада
само тај , д руги", више не може
остати оно што он сам ј есте. До
Другог се, међутим, стиже само
ако приповедач остај ући оно
што ј есте изражава оно што ј е
неко други: тај израз у коме су
сј едињени ј е траг Другог. Уп-
р аво н еш т о о вак о важ н о , ш т о
ће у последњој четвртини два-
десетог века постати ј една од
нај важниј их духовних преоку-
пациј а савремене мисли, то ј е
постигнуће кој е се у српској
к њ и ж евн о ст и м ож е в и д ет и у
Сапут ницима Исидоре Секу-
ли ћ .
Стратегиј а фрагмената, кој а
п о сл е р о м ан т и зм а и м а вео м а
в аж н у у л о г у у к њ и ж евн о ст и
двадесетог века, дакле, добиј а
нека нова свој ства. Пре свега,
имагинациј а Исидоре Секулић
у овој обимом невеликој књизи.
Заправо, најј едноставниј е каза-
но, Исидора Секулић у Сапут -
н ицим а савр ем ен и м п р и п о вед-
н и м п о ст у п ц и м а г р ад и ау т ен -
тичну и сасвим особену прозу.
Кадај е о поступцима припо-
ведања реч, Исидора Секулић у
српску књижевност уводи ј едну
вр ст у п р и п овед ањ а к ак вог п р е
т о г а, у и ст и н у , н а т ак в о м у м ет -
ничком нивоу ниј е било. Реч ј е
о есеј изму и снажној , моћној
рефлексиј и кој а прати све оно
о чему се говори. Приповедач
Сапут ника ниј е само осетљиво
биће кој е са читаоцем дели
свој у интиму, већ неко коме ј е
свој ствена мудрост и промиш-
љеност, а ко свој е мисли саоп-
ш т ав а н а т ак о д ел и к ат ан и п р е-
фињен начин да се чини, запра-
во, како ј е његова душа сва од
мисли сачињена. Рефлексивна и
ем от и вн а д у ш а у п р и ч и , од н о с-
но ј единство осећања и мишље-
ња у Сапут ницима ј е нешто
сасвим ново у српској прози.
Мудрих и дубоких књига има,
разуме се, и пре ове збирке, али
мисао никада раниј е ниј е тако
интимно проговорила ј езиком
приповедне прозе. Интимиза-
циј а и субј ективизациј а српске
књижевности ј е ј едно од важ-
них обележј а прозе у доба
модерне. Та особина допушта
д а се н ек е њ ен е од л и к е од р ед е
к ао к њ и ж ев н и и м п р еси о н и зам ,
а вредност Сапут ника види се
у томе што они премашуј у им-
п реси он и ст ич к и р еп ерт оар сл и -
кања стања и осећања ј унака.
Пре свега у испитивању уну-
трашњих стања и интимизациј и
приповедне свести, Сапут ници
Исидоре Секулић попут Рилке-
ових Записа Малт еа Лауридса
Epuiea допиру до оне дубине на
кој ој се приповедање разлива у
ток свести. Д а поетичк а насто-
ј ања Исидоре Секулић и оваква
„ унутрашња" приповедна тра-
г ањ а н и су н аи ш л а н а з н ат н о
неразумевање, можда би српска
проза у њој имала свој у Вирџи-
ниј у Вулф. Строги критички
ветрови су у српској литератури
доста грубим речима разгонили
приповедаче „ магле" кој има ј е
обавиј ена рана проза Исидоре
Секулић. Зато ј е у њој угушена
п р и п ов ед ач к а в ољ а и и н т и м н а
п р и п ов ед н а ж ељ а д а с е п р од р е
до нај већих дубина приповед-
ног ума, оних на кој има се на-
пушта кохеренциј а исказа и
лингвистичка одређеност ј езич-
ког материј ала, где дакле при-
п овед ањ е т о н е у м аг лу н ер аза-
бирљивог односа ј езика и све-
сти. Са друге стране, оно што
ј е важно у односима ј авног и
и н т и м н ог у с авр ем ен о м ч о век у
остај е на хоризонту припо-
ведања у Сапу т ницима, али се
томе хоризонту не може прићи
сасвим близу ј ер друштвени
свет ј ош не признај е грађанску
и н т и му к ао о сн ов ну в р ед н ост .
Рефлексивна моћ оваквог
приповедања, међутим, прерас-
та у есеј изам коме ј е књижев-
н о с т д в ад е с е т о г в е к а в е о м а с к -