РадинаВучетић УДК 316 .75:78.036.9(73:4-664)”1945 /1989” 32.019.5:78.036.9(73:4- 664)”1945/1989” 32.019.5:78.036.9(497 .1:73)”196” Џез јеслобода(Џез као америчко пропагандно оруж јеуЈу- гославији) „Хеј момци млади,штадасе ради кад мало се ло не маџез о ркеста р...“ Апстракт: У доб а хладно г ра та,суп ротстављене стране су ко ристиле раз личитаоруж ја у бо рби за„с рцаи душе“. Једно од оруж ја у а ме ричкој хл адно ра- товској п ропаганди био је и џез. У чланку се анали зи ранако ј и начин је Аме рикако ристи лато п ропагандно оруж је,нако ји начин је Ј угослави јап ри хвата- лаџез и како је џез мењао југословенско друштво. Кључне речи: џез, америчка пропаганда, Хладни рат, југословенско-амерички односи, американизација Џезкаосредствопропаганде Теоретичар џеза Јоахим Ернст Берент описаоје џез каомузику отпора и протеста. Тај опис извесноје имаои естетичкозначење, јер је џез, ништа мање од атоналне музике, а ефектније од ње, „продрмао“ музичку уметност, али му је историја савременог света дала потв рду и у обла стима поли ти ке . Му зи чки правац који сп ада у један од најзначајнијих извозних артикала америчке културе у XX веку, а који допушта слободу израза, креат ивно ст и импровизац ију, биоје , наиме, у хлад норато вском раздобљу , снажан и сложен изазов комунистичким режимима не самозбог земље из које је по- тицаовећи затоштосе, својом суштином, косиоса свим штоје комунизам представљао. И у муз ичком ант идогматизму, каои у свему антидогма тск ом, иде олоз и ком уни зма виде ли су пр е свег а не пр иј атеља . Управо због ка ракт ера џеза , че шк и пи сац Јо- зефШкворецки доброје уочиода је џез увек биотрн у оку свих ултравладалаца који су, од Хитлера доБрежњева, владали његовом земљом. Већна првим корацима „Мала тема из Срема“, Квартет Предрага Ивановића. Р. Кехл, Д ушко Го јковић: Џез је слоб ода, Београд 2007, стр. 16. J. Škvorecki, Bas- sak sof on i dr u ge pr iče od ž e zu, Beograd1986, стр. 7. 1