DRAGANA LEPOJEVIC - FUNKCIJE BUZDETA EU

8/7/2019 DRAGANA LEPOJEVIC - FUNKCIJE BUZDETA EU

http://slidepdf.com/reader/full/dragana-lepojevic-funkcije-buzdeta-eu 1/13

Fakultet Političkih nauka u BeograduSpecijalističke akademske studije - Evropske studije

Seminarski rad iz predmetaEkonomska i monetarna unija

FUNKCIJE BUDŽETA EU

Mentor: Student:prof dr Branko Vasiljević Dragana Lepojević 314/06



2

Budžet kao glavni finansijski instrument odražava stepen integrisanosti jedne

organizacije. Procedure u toku koje nastaje budžet izražavaju odnose političkih snaga i institucija

koje učestvuju u tom procesu.Budžet Evropske Unije u tom smislu predstavlja kontroverzni instrument zajedničke

ekonomske politike. Sa jedne strane, u pripremanju Budžeta i sadržaja ciljeva i akcija budžetske

politike Evropske Unije prelamaju se sporovi oko nadležnosti izmedu Saveta ministara Evropske

Unije, Evropske komisije i Evropskog parlamenta, a sa druge strane opterećuju ih problemi

pravilne finansijske raspodele tereta izmedu država-članica.

Nač ela Budžeta EU

Budžet Evropske unije podleže sledećim načelima:

Načelo jedinstva nalaže da celokupan rashod EU mora biti prikazan jednim dokumentom.

Načelo periodičnosti Budžeta obezbeñuje da se budžetske operacije odnose na datu

budžetsku godinu koja se podudara sa kalendarskom

Načelo ravnoteže nalaže da prihodi i rashodi u toku jedne godine moraju biti u ravnoteži,

kao i da Budžet mora u potpunosti biti finansiran iz sopstvenih sredstava (prema

Članovima 268. i 269 Ugovora iz Rima). Zabranjeno je deficitarno finansiranje ili

uzimanje zajmova za pokrivanje mogućih deficita. Načelo univerzalnosti zabranjuje da se odreñeni budžetski prihodi prenose ili spajaju sa

odreñenim izdacima.

Načelo specifikacije zahteva da svaki izdatak iz Budžeta bude precizno naveden kako bi se

izbegle zabune i greške pri rezervisanju budžetskih sredstava.

Rezervisanje budžetski sredstava odvija se na dva načina jer EU ponekad učestvuje u

višegodišnjim finansijskim operacijama koje su neprestano u porasti, pa se tako budžetska

sredstva rezervišu:

1. Sredstvima za plaćanje koja pokrivaju izdatke proizašle iz obaveza preuzetih u tekućoj i

iz prethodnih finansijskih godina (do limita koji je naznačen u Budžetu za tekuću godinu)

2. Sredstvima za obaveze koja se odnose na ukupan trošak („plafon“) u tekućoj finansijskoj

godini za obaveze koje se moraju izvršiti za period duži od jedne finansijske godine. Za

ovu namenu odobravaju se veća sredstva nego za plaćanje.



3

Postupak usvajanja budžeta

Budžet predlaže Evropska komisija, a odobravaju ga zajedno, uz dugotrajne i teške

konsultacije, zajedno Evropski parlament i Savet ministara, dakle i predstavništvo grañana

zemalja članica i predstavništvo njihovih vlada.

Prema članu 272. Ugovora iz Rima, postupak usvajanja Budžeta traje od 1. jula do 31. decembra

tekuće godine za narednu godinu. Meñutim, u praksi ovaj postupak počinje mnogo ranije.

Prednacrt budžeta – Komisija prikuplja i sastvlja zahteve svih relevantnih odeljenja u skladu sa

potrebama EU i političkim prioritetima za narednu godinu a, zatim ih do 15. juna šalje Savetu i

Parlamentu. Komisija takoñe učestvuje u arbitražnom postupkuizmeñu protivurečnih zahteva na

osnovu prioriteta koji se donose za tu odreñenu godinu.

Prvi pretres nacrta budžeta – Savet sprovodi prvi pretres, a zatim nakon saglasnosti saParlamentom do 31. jula utvrñuje nacrt budžeta.

Nacrt budžeta – Nacrt se do sredine septembra dostavlja Parlamentu.

Prvi pretres nacrta budžeta – Sprovodi se tokom oktobra u Parlamentu. Parlament može da

izmeni neobavezne izdatken a osnovu apsolutne većine ukupnog broja članova. Za obavezne

izdatke potrebna je apsolutna većina glasova. Izmenjeni tekst nacrta dostavlja se Savetu do

sredine novembra.

Drugi pretres nacrta budžeta – Tokom treće nedelje novembra u Savetu dolazi do drugog pretresa

nacrta budžeta. Nakon predloga za izmenu nacrta budžeta Parlament menja nacrt budžeta.

Ukoliko Parlament ne odbaci ceo budžet, Savet utvrñuje utvrñuje konačni obim obaveznih

izdataka. Izmenjeni tekst nacrta budžeta vraća se u Parlament tokom poslednje nedelje novembra

na konačni pretres.

Pošto Savet odlučuje o obaveznim izdacima, Parlament je zadužen za revidiranje neobaveznih

izdataka. U tom delu budžeta Parlament može da prihvati ili odbaci predloge Saveta.

Usvajanje – Budžet se usvaja pre Nove godine i može da se sprovede kad ga odobri Parlament na

osnovu tri petine ukupnog broja glasova.

Nepredviñeni dogañaji koji se dese tokom godine dok se utvrñuje Budžet mogu uticati na

njegove izmene. Evropska komisija ima pravo da predloži amandmane na tekući Budžet i

njihovo usvajanje prolazi istu proceduru kao i opšti budžet.



4

Finansiranje Budžeta EU Do 1970. godine Budžet EU se finansirao nacionalnim doprinosima država članica. nakon toga

EZ je dobila sopstvena sredstva (carine, prelevmane na poljoprivredne proizvode i sredstva iz

osnovice PDV-a).

Od 1988. godine, posle reformi u oblasti finansija, EU se finansira iz sledećih izvora:

1. Prevelmani na agrarne proizvode i carina koje se naplaćuju u okvirima Zajedničke

poljoprivredne i (spoljno) trgovinske politike. Učešće ovih sredstava u formiranju mase

sredstava za Budžet EU opada, zbog smanjenja nivoa garantovanih cena za poljoprivredne

proizvode i liberalizacije spoljne trgovine u okvirima Svetske Trgovinske Organizacije (WTO).

2. Učešća u raspodeli sredstava dobijenih naplatom poreza na dodatu vrednost u

državama-članicama EU. Trenutno svaka država-članica EU uplacuje u budzet 1 % od vrednosti

poreza na dodatu vrednost koji je naplaćen na njenoj teritoriji.3. Participacijom država-članica EU srazmemo veličini svog bruto-društvenog proizvoda

u funkciji usklañivanja prihoda i rashoda Budžeta. Usklañivanje Budžeta EU se ne sme vršiti

uzimanjem kredita na tržistu kapitala, pa nedostajuća sredstva moraju direktno obezbediti

države-članice. Ova sredstva predstavljaju najvažniji izvor za finansiranje rashoda Budžeta EU.

4. Sopstvena sredstva - prihodi od taksi, kamata i slično.

Svaka članica izdvaja trenutno jedan odsto bruto nacionalnog prihoda za potrebe

Evropske Unije, iako je tekući plafon 1,24 odsto. Da bi obezbedila više novca, i naročito

odgovorila velikim potrebama još uvek siromašnijih zemalja sa Istoka, Evropska komisija je

predlagala da se procenat do kraja tekućeg budžetskog perioda (od 2007. do 2013.) poveća u

proseku na 1,14 odsto, tako da u 2013. godini dostigne cifru od 143,1 milijarde evra. Najveći

davaoci u EU su Nemačka, Britanija, Holandija, Francuska, Švedska i Austrija i one se snažno

protive povećanju i zahtevaju da plafon ostane isti kao i sada. Ovih šest zemalja uplaćuje ukupno

tri četvrtine ukupnih prihoda u Budžet.Uoči prošlogodišnjeg junskog samita šefova država i

vlada Komisija je predložila kompromis od 1,07 odsto bruto nacionalnog prihoda, ali o tome nije

postignut dogovor, koji je i inače veoma komplikovan jer se ne odvija samo meñu

predstavnicima vlada, već mora da bude usvojen i u nacionalnim parlamentima, za ceo naredni

budžetski period.



5

Izdaci i rashodiČlan 272. Ugovora iz Rima uvodi dve kategorije budžetskih izdataka EU:

obavezni izdaci

neobavezni izdaci

Razlika izmeñu ove dve vrste izdataka u osnovi je politička i u prošlosti je bila čest izvor

sukoba izmeñu Parlamenta i Saveta ministara. Zajedničkom Deklaracijom Komisije, Saveta

Tabela 1. Udeo država članica u finansiranju Budžeta EU za budžetski period 2000 – 2006.(u milionima €)



6

ministara i Parlamenta 1982. godine obavezni izdaci su definisani kao izdaci koji nužno

proistuču iz Ugovora o Evropskoj zajednici i ostalih Akata, i odnose se i na unutrašnje i na

spoljašnje izdatke. Neobavezni izdaci su svi ostali.

Zbog budžetske krize 1980tih godina, institucije EU su morale da reformišu postupak i

disciplinu kod usvajanja Budžeta. Do 1988. godine Budžet se dovodio u ravnotežu pomoću tzv.

„kreativnog računovodstva“ pomoću kog su se odreñena plaćanja odlagala do sledeće godine

kada se očekivalo poboljšanje finansijskog stanja. od 1988. godine Evropski parlament, Savet i

Komisija moraju unapred da se slože o glavnim prioritetima u predstojećem srednjeročnom

periodu. Tako se dobija finansijska prognoza za predstojeći period.

Finansijska prognoza prikazuje istovremeno maksimalni iznos i strukturu predvidivih

izdataka EU. Referentna tačka za utvrñivanje budžetskih rashoda bila je finansijska prognoza za

za period od 1988. do 1992. godine, a kasniji Sporazumi uključivali su periode od 1993. do1999. godine, zatim od 2000. do 2006. i na kraju prognoza za tekući period od 2007 – 2013.

godine. U prognozi su odreñeni maksimalni iznosi dodele sredstava za plaćanje različitih delova

izdataka EU. Ona nije isto što i višegodišnji budžet, već samo predviña gornju granicu do koje

rashodi mogu da idu. Gornji limiti moraju biti fleksibilni, mogu da se revidiraju u oba pravca što

zavisi od nepredviñenih dogañaja.

Struktura rashoda Budžeta Evropske Unije odražava aktuelne prioritete.

Najveći deo Budžeta Evropske unije troši se poslednjih godina na dve stavke: poljoprivredu i

razvoj sela i nerazvijene regione. Grafikon 1. prikazuje rashode Budžeta EU u 2004. godini

Grafikon 1. Struktura Budžeta EU u 2004. godini



7

Deo Budžeta koji EU odvaja za zajedničku poljoprivrednu politiku i izaziva velike

kontroverze i protivljenja, iako se u stvari poslednjih decenija procentualno smanjuje. Nekada je

njegov udeo bio gotovo dvostruko veći, i iznosio je tri četvrtine Budžeta. Čak i u ovom

redukovanom vidu, on je trn u oku mnogih zemalja koje od njega nemaju vajde, kao i mnogih

trezvenih analiza. Najubedljiviji argument protiv veličine izdvajanja za poljoprivedu kaže da se

skoro polovina novca koja Uniji stoji na raspolaganju daje za onaj deo privrede koji upošljava

samo četiri odsto radne snage i koji učestvuje sa samo dva odsto u ukupnom društvenom

proizvodu EU-a.

Krupna poljoprivredna stavka postoji, naravno, ne samo iz tradicionalnih razloga (pre

pola veka bilo je strateški važno osigurati dovoljno hrane u Zapadnoj Evropi), već i zato što

naročito Francuska kao uticajna članica osnivač Unije od toga ima velike koristi. U 2003. godiniona je za ove potrebe iz Budžeta dobila čak 23,6 milijardi evra, ali nisu nimalo zanemarljive ni

sume koje su tada, pre dve godine, bile namenjene Španiji (14,6 milijardi evra), Nemačkoj (13,2

milijarde) i Italiji (12,2 milijarde).

Deset novih članica, koje su primljene 2004. nisu uspele da se izbore za jednakost u

pomoći ovom sektoru. Njihovi poljoprivrednici su prve godine imali pravo na samo četvrtinu

pomoći koju primaju seljaci iz starih članica. Taj procenat će se, prema preciznom dogovoru

zaključenom pre prijema u EU, postepeno povećavati tako da će potpuna jednakost biti

dostignuta tek 2013. Opravdanje za takvo tretiranje novih članica je sledeće: zbog izostanka

reformi, zastarelosti tehnologije i mnogo manje produktivnosti, procenat zaposlenih u

poljoprivredi bivših komunističkih zemalja mnogo je veći, pa bi subvencionisanje takve vrste

poljoprivredne proizvodnje iziskivalo još veća izdvajanja iz Budžeta. I naravno – ugrozilo bi

dotacije mnogo razvijenijima, kojih oni nisu spremni da se odreknu.

Regionalna pomoć je druga po redu stavka Budžeta Unije i namenjena je siromašnim,

udaljenim i nedovoljno naseljenim regionima država članica. Broj takvih je, posle pristupanja

nove desetorke, naravno, porastao, pa stare članice na svaki način pokušavaju da i dalje koriste

ovaj izvor za svoj razvoj. Španija tu prednjači, a slede je Italija, Nemačka i Portugalija.

Na stranu pomoć i zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku Evropska Unija je 2006.

godine potrošila osam milijardi evra, od ukupno 106,3 koliko iznosi njen ukupan Budžet. Velik

deo ove stavke u toku 2005. godine ide članicama koje su pristupile 2007. godine: Bugarskoj i



8

Rumuniji ukupno 1,3 milijarde, kao i potencijalnim članicama Turskoj (323 miliona) i Hrvatskoj

(105 miliona evra). Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana u kategoriji potencijalnih

članova, ostaje mnogo manje, tj. u periodu od 2000. do 2006. godine predviñena je svota od 4,6

milijarde evra, koja se u tendenciji smanjivanja.

Ista suma potrošena je na istraživanje i razvoj, čemu se posvećuje sve više pažnje, jer

Evropska unija pokušava da preko ovoga pokrene privredu koja je u krizi, kako bi bio ostvaren

cilj takozvanog Lisabonskog programa – da do kraja decenije EU postane najkonkurentnija

ekonomska oblast na svetu.

Obrazovni i kulturni programi se, takoñe, podstiču iz Budžeta: ove godine u iznosu od

900 miliona evra. U istoj kategoriji “ostalih troškova”, osim obrazovanja i kulture nalaze se još i

dve vrste izdvajanja, za razvoj transevropskih transportnih, energetskih i telekomunikacionih

mreža (1 milijarda evra) i kompenzacija novim članicama, u iznosu od 1,3 milijarde evra, bezkojih bi one bile neto davaoci, a ne neto primaoci.

Pet odsto Budžeta, utrošeno je na administraciju Unije, a ovde spadaju troškovi plata,

penzija, zgrada i opreme. Tokom 2005. godine EU je zapošljavala 33.000 ljudi, od kojih je

22.000 radilo za Evropsku komisiju. Posle prijema novih članica, broj službenika povećan je za

1250 u toku 2007. godine. Suočena sa kritikama da ima previše “eurokrata” i da oni imaju

nezasluženo visoke plate i mnoge povlastice, Evropska unija voli da istakne da je broj

administrativaca koje upošljava otprilike jednak broju zaposlenih u upravi nekog većeg grada.

Ceo administrativni budžet je, često se takoñe čuje u Briselu, po veličini sličan budžetu Pariza.

Sama Evropska komisija troši oko polovine ove sume, tj. tri milijarde evra, što je, opet, jednu

milijardu manje od londonskog lokalnog budžeta.

U tekućoj, 2007. godini najveća deo Budžeta EU rasporeñeno je na sledeće oblasti:

Poljoprivredna politika i razvoj sela: 55 910 miliona €

Regionalna politika: 34 638 miliona €

Spoljni odnosi: 3 575 miliona €

Istraživanja: 3 565 miliona €

Energija i transport: 1 809 milona €

Razvoj informatičkog društva 1 435 miliona €

Razvitak i odnosi zemalja Afrike, Kariba i Pacifika: 1 244 miliona €

Obrazovanje i kultura: 1 223 milona €



9

Proširenje: 1 065 miliona €

Penzioni fond: 997 miliona €

Ribarstvo: 955 miliona €

Administracija: 922 miliona €

Humanitarna pomoć: 750 miliona €

Oblast slobode, bezbednosti i prava: 671 milion € itd...

Grafikon 2. Struktura Budžeta EU u 2007. odini

Grafikon 3. Plan budžeta za 2008. godinu (prednacrt)

Poljoprivrednapolitika

Regionalnapolitika

Ostalo +administracija

Zaštita životnesredine

Grañanstvo,slobode,bezbednost ipravda

Mir i bezbednost usvetu



10

Karakteristike finansijskog okvira 2007-2013

Usvojeni su rashodi od oko 280 milijardi evra u sedmogodišnjem periodu ili za četvrtinu

manji od onoga što je Komisija predlagala. Faktička plaćanja svake države manja su od

predloženih i neće preći 1% GNI godišnje. U strukturi rashoda, različito su kresane osnovne

stavke budžeta: jedino su apsolutno povećani rashodi za administraciju, a, iako su i za njih

umanjeni izdaci, najmanje su pogoñena poljoprivreda i unapreñenje konkurentnosti i rasta Unije.

Najgore su prošli fondovi za stavku „EU kao globalni partner“, u kojoj su, izmeñu ostalih,

predviñeni i rashodi za kandidate i potencijalne kandidate. Oni su prepolovljeni i umesto 9,3%

prosečnog učešća u budžetu Unije, zahvataće samo 5,8% budžeta; biće čak nešto manji od

rashoda za administraciju EU.

Alokacija sredstava iz Budžeta po zemljama č lanicama Debata koja se svake godine vodi povodom Budžeta EU donosi uobičajeno svrstavanje

zemalja. Na jednoj strani su već pomenuti neto davaoci, sa Nemačkom na čelu, a na drugoj

primaoci, sa Španijom na čelu.

Prošlogodišnja nemačka uplata bila je najveća, oko 20 milijardi evra, ali je ova članica

povlačenja para iz regionalnih i poljoprivrednih fondova godinu završila sa minusom od 8,6

milijardi evra, koje je dala u Budžet za potrebe drugih. Na suprotnom kraju je Španija koja je u

plusu od 8,5 milijardi evra, jer je toliko više uzela iz zajedničke kase nego što je u nju uplatila.

Članice koje su pristupile EU 2004. godine su u Budžet Unije prve godine ulaska uplatile ukupno

3,2 milijarde evra, dok su sva plaćanja koja su one dobile bila vredna skoro šest milijardi evra.

Njihova ukupna korist bila je, dakle, 2,8 milijardi evra.

Poseban problem na prošlogodišnjem samitu Unije, ali i pre njega, bio je tzv. rabat koji

Britanija dobija od Unije još od 1984. godine. Rabat je uveden posle petogodišnjeg insistiranja

tadašnje premijerke Margaret Tačer, jer je Britanija od EZ-a primala mnogo manje nego druge

zemlje, zbog malog obima poljoprivredne proizvodnje. Za razliku od danas, ova zemlja je

polovinom te decenije spadala u nerazvijene, u poreñenju sa ostalima, pa je zato i odlučeno da

ona svake godine prima rabat u iznosu od 66 odsto razlike izmeñu sopstvenih doprinosa Budžetu

i isplata iz njega. Reč je o sumi koja se poslednjih godina kreće izmeñu četiri i pet milijardi evra

i koju sve ostale članice Unije tumače kao finansiranje Britanije od strane zemalja koje su mnoge

manje razvijene. Britanija tvrdoglavo brani ovu pomoć, tvrdeći da bi njenim ukidanjem ubedljivo



11

najviše – i nesrazmerno mnogo – davala za zajednički Budžet. Premijer Toni Bler nudio je

kompromis u zamenu za izmenu poljoprivrednih Budžeta, odnosno smanjenje subvencija,

naročito Francuskoj.

Grafikon 4. Zemlje koje dobijaju najvišesubvencija za poljoprivredu iz Budžeta EU(2005 godina)

Grafikon 5. Zemlje koje dobijaju najvišenovca za razvoj regiona (2005. godina)

Grafikon 6. Alokacija sredstava za 2005. godinu po zemljamačlanicama



12

Zaključ ak

Budžet EU se, u poreñenju sa nacionalnim budžetima država članica, finansira iz uskog

izbora sredstava. Takoñe, u stavkama rashoda postoji visoka koncentracija sredstava u samo

jednoj oblasti – poljoprivredi- što se razlikuje od raznovrsnijih javnih rashoda država članica.

Mogućnost izmene ove strukture prihoda zavidi direktno od država članica i njihove spremnosti

da povećaju uticaj EU.

Može se očekivati da u budućnosti doñe do reforme budžeta EU, u smislu njegovog

prestrukturiranja. Principi plaćanja u odnosu na nivo nacionalnog bogatstva ili po principu

sposobnosti plaćanja tek treba da se podstiču.



13

Literatura:

Miroslav N. Jovanović: „Evropska ekonomska integracija“; Fiskalna politika i budžet

Sofija Adžić, „Privredni sistem i ekonomska politika“, Ekonomska politika EU

www.wikipedia.org

http://ec.europa.eu/budget/index_en.htm

http://www.eu2005.lu/en/savoir_ue/budget/index.html

DRAGANA LEPOJEVIC - FUNKCIJE BUZDETA EU

Documents