Dragana Trifkovic - Testament Arcibalda Rajsa

1

Фонд Слободан ЈовановићСтожер националне мисли

Драгана Трифковић: Тестамент Арчибалда РајсаДрагана Трифковић · Saturday, August 6th, 2011

Дана 8.VIII 2011. године навршава се 82. година од смрти једног однајвећих Срба. Др Арчибалд Рајс није био Србин по рођењу, већ поопредељењу. Већи део живота провео је у Србији, и поред непријатностикроз које је прошао, истрајао је у својој наклоности према Србима.Оставио нам је тестамент „Чујте Срби!“ оригинални назив „Ecoutez,Serbes!“ који је објављен након његове смрти.

Швајцарац у Србији

Др Рудолф Арчибалд Рајс

Др Рудолф Арчибалд Рајс (нем. Rudolph ArchibaldReiss) рођен је 8. јула 1875. године у местуХехцберг у немачкој покрајини Бајден. Рођен јекао осмо од десеторо деце велепоседникаФердинанда Рајса и Паулине Забине АнеГабријеле. Основно и средње образовањезавршио ј е у Немачко ј , a након тогауниверзитетско образовање је наставио уШвајцарској. Докторирао је у 22. годинистекавши звање доктора хемије. Усавршавао јефотографи ју и форензику и радио наУниверзитету у Лозани. Стекао је швајцарскодржављанство и 1906. године именован је заредовног професора. Бавио се научним радом иважио је за угледног криминолога. Био јеоснивач првог академског програма форензичкенауке и Института криминалистике приУниверзитету у Лозани.

Арчибалд Рајс је дошао први пут у Србију у августу 1914. године, на позив српскевладе, као неутрални посматрач како би истражио злочине које су Аустро-Угари,Немци и Бугари спровели над српским цивилима на почетку Првог светскограта. У то време моћна Аустро-Угарска је уз помоћ Ватикана и Аустријске,Немачке и Бугарске штампе ширила лажи о Србима, представљајући их каодивљаке, пљачкаше и убице. Др Рајс је спроводио истрагу саслушавањем

Фонд Слободан Јовановић - 1 / 9 - 07.08.2011

2

аустро-угарских заробљеника и вршењем техничких испитивања на терену где јепрегледао рањенике, лешеве и обављао разговоре са локалним становништвом.Дошао је до супротног закључка, Срби су се борили часно уз поштвовањехуманитарног права. Према заробљеницима су се опходили достојанствено узпуно уважавање међународних конвенција о поступању са ратним заробљеницима.

Злочини аустро-угарске војске уМачви

Захваљујући Рајсовом раду, његовој храбрости иправедности, свет је упознат са злочинима онихкоји су своје жртве покушавали да прикажу каозлочинце . Арчибалд Ра јс је саставиодокументоване извештаје, који су говорили озлочинима аустро-угарске војске на подручјуСрбије. Своје извештаје овај угледни професоркриминалистике, објавио је у многим европскимновинама, што је омогућило да се сазна праваистина.

Искрени пријатељ

Др Арчибалд Рајс се прогласио за добровољца и по његовим речима постао„швајцарски добровољац српске војске, друг величанствених ратника Шумадије,Дунава, Мораве, Тимока и Вардара“. Период од 1914. године до 1918. провео је нафронтовима са српском војском, заједно са својим сарадником АлфредомФавратом.

Учествовао је у одступању у Албанију, а затим је на Солунском фронту сведочиодешавањима, боравећи на опасним местима уз војнике, како би саставиоизвештаје. Лично се ангажовао око збрињавања српске сирочади у Швајцарској, ипомоћи српском становништву које је остало у окупираној земљи. После пробојаСолунског фронта 15. септембра 1918. године, обавио је увиђаје и у свим местимакроз које је пролазио. За време Првог светског рата написао је 2 књиге и око 800чланака о Србима, којима је свету приказао и документовао злодела која суучињена од стране Аустро-Угара, Немаца и Бугара. Вратио се у Београд саослободиоцима 1. новембра 1918. године. Угледни и имућни професор дао јеоставку Универзитету у Лозани, решен да живот настави у Србији уз српскејунаке и пријатеље.

Вила Добро поље, кућа у којој јеживео др Арчибалд Рајс

Краљ Александар Први, поклонио је Рајсу плацна Топчидеру, у улици Булевар војводе Мишића73, на коме је он изградио кућу. Кућа јеизграђена према пројекту грађевинара ЛазараЛацковића 1921 . године , по узору натрадиционалне шумадијске куће. Арчибалд Рајсје свој дом назвао вила Добро поље у знаксећања на место у Македонији, где се одигралаједна од пресудних битака на Солунском фронту.

Фонд Слободан Јовановић - 2 / 9 - 07.08.2011

3

После рата посветио се раду на модернизацији и развоју српске државе. Пресвега заложио се за школовање 300 српске сирочади у Женеви. Захваљујући Рајсу,криминалистичка техника при Министарству унутрашњих послова, била је нависоком нивоу у то време. Осим Министарства унутрашњих послова учествовао јеу раду и Министарства иностраних послова, одсеку за документацију ратнихзлочина. Једно време је радио и као вештак за фалсификоване новчанице уНародној банци у Београду. Био је члан делегације југословенске владе наМировној конференцији у Паризу.

Др Арчибалд Рајс је добио медаљу за храброст, међутим, увек је истицао да му јеједина награда захвалност српског народа.

Извађено срце

Одушевљење Србијом почиње да поприма неке нове елементе у послератномпериоду. Др Арчибалд Рајс је доживео многобројне увреде од стране српскихполитичара и „интелектуалаца“. Сукобио се са члановима владе а пре свега сатадашњим премијером Николом Пашићем. Критиковао је понашање власти премабившим борцима и ратним инвалидима. Потпуно се разочарао појавама удруштвеном и политичком животу. Не желећи да учествује у сплеткама др Рајс јеодлучио да се повуче са јавне сцене. Живео је скромно у вили Добро поље.

8. августа 1929. године жестоко се посвађао са бившим министром МиланомКапетановићем, корупционашем и ратним профитером који је рат провео уиностранству. Након те свађе др Рајс је умро, према речима сведока тог сукоба,срце му је препукло од увреде, и пао је покошен речима. Арчибалд Рајс је узнајвише државне и црквене почасти сахрањен на Топчидерском гробљу уБеограду 10. августа 1929. године.

У његовом писаном тестаменту налазиле су се и следеће речи: „…Што се тичемојих смртних остатака, желим да се отвори моје тело, како би се из његаизвадило срце; да се то срце стави у бокал и једном приликом однесе наКајмакчалан, где ће се, без закопавања, ставити поред црквице. Ја сам волеосрпску земљу и драга ми је помисао да ће моје срце почивати и нестати нанајпоноснијем врху српских земаља, близу другова које сам гледао како умиру.“

Урна Арчибалда Рајса у капелина Кајмакчалану

Фонд Слободан Јовановић - 3 / 9 - 07.08.2011

Жеља му је услишена и срце др Арчибалда Рајсапренето на Кајмакчалан. Нажалост почеткомДругог светског рата бугарски фашисти су наконокупације Македоније поломили мермерну урнуи склонили срце Арчибалда Рајса.

Након Другог светског рата држава јенационализовала имовину др Арчибалда Рајса.Вила Добро поље је постала дечији диспанзер, азатим су се 1963. године у њу уселили станари,који ту још увек живе. Објекат је данас

4

заштићено културно добро града Београда,међутим имовинско-правни односи већ годинаманису решени.

Чујте Срби! Чувајте се себе

1. јуна 1928. године др Рајс је завршио књигу Чујте Срби! која је документ овремену од 1918. до 1928. године. Текст написан на француском језику и откуцанна машини, Арчибалд Рајс је оставио као посмртно завештање. Његова књига јемеђутим, штампана тек 2004. у већем тиражу. Познавајући у душу српски народ иприлике тог времена наш добронамерни пријатељ је са правом проценио да текстне треба да објављује за свога живота. У тексту је Рајс открио сав неморалтадашњих политичара и интелигенције. Његова намера је била да укаже народуна све негативне појаве у послератном друштву које је он увидео и које су поњеговом мишљењу представљале претњу за будућност земље коју је искреноволео.

У уводном делу књиге др Арчибалд Рајс објашњава емоције којима је вођен: „ Биосам с вама када сте били у невољи. Делио сам с вама те патње и, да бих томогао, жртвовао сам сјајан живот и веома лепу каријеру која је многообећавала. Заволео сам вас јер сам на делу видео ваше људе из народа у биткамаи пресудним тренуцима, када се препознаје истински карактер неке нације.Заволео сам вас и због жртава које сам ради вас поднео, јер за људе и ствари сеу толико јаче везујемо у колико нас то везивање кошта жртвовања. Видео самвам међутим, и мане, мане које су се ужасно исказале после рата. Неке вашемане ће, ако их не отклоните, бити погубне по вашу нацију. Не бих вам биопријатељ ако не бих повикао „чувајте се“ и ако вам не бих уз врлине, које суистински и лепе, указао, као у огледалу, на ваше лоше стране. Нећу скрити одвас ништа битно од онога што сам видео, јер прави пријатељ није онај који вамласка, већ онај који вам каже истину, целу истину.

Споменик Арчибалду Рајсу уТопчидерском парку

Драматична прича Рајса представља паралелуисто тако драматичне судбине народа који јеволео.

Др Арчибалд Рајс је заправо био очаранморалним и херојским особинама српскихсељака и војника које је открио у Првомсветском рату, дакле обичног народа. Сматрао једа те дивне особине треба да буду темељ новеослобођене Србије, и да је то земља у којој семоже изградити идеално друштво сакапацитетима којима располаже. Сукобу савласима у Београду, претходила је грубареалност са којом се Рајс сусрео. Желећи да исам допринесе развоју српске државе, он је у њууложио сво знање које је стекао. Међутим, убрзо

Фонд Слободан Јовановић - 4 / 9 - 07.08.2011

5

је схватио да српској власти нису потребнистручни људи. Својим знањем и исправношћу дрАрчибалд Рајс је почео да представља сметњудилетантима на власти. Како није био умогућности да им се успротиви знањем иистином, а незнање и лажи није могао дакористи, разочаран се повукао у личноизгнанство. За разлику од такозванихинтелектуалаца који су се докопали власти,српски народ никада није престао да цени дрАрчибалда Рајса. Верујем да је то и једини разлогзбог кога је велики Рајс истрајао у својој намерида срце завешта Србима. Био је свестан тога, давећину српског народа чине ти обични сељаци,чије врлине су непроцењиве, а не назовиинтелигенција, која је водила Србију.

Као главне врлине српског народа др Арчибалд Рајс је навео: храброст,родољубље, религиозност, гостољубље и демократичност, милосрђе, понос ибистрина; Уз опис тих врлина он је навео и следеће:“ …Најзад, ви сте бистарнарод, један од најбистријих које сам за живота видео. Са својоминтелигенцијом и природним богатствима тла, морали бисте имати једну одглавних улога у Европи. Ваше мане, поготово мане оних које ви називате својом„интелигенцијом“ спречавају вас да то постанете.“

“ Најзад, ви сте бистар народ, један од најбистријих које сам заживота видео. Са својом интелигенцијом и природним богатствиматла, морали бисте имати једну од главних улога у Европи. Вашемане, поготово мане оних које ви називате својом „интелигенцијом“спречавају вас да то постанете.“

У књизи су наведене следеће мане, које се највише односе на тадашњу„интелигенцију“: нерад, клањање богатству, незахвалност, ксенофобија владајућекласе (као последица накарадне зависти), љубомора интелигенције, површност,подмитљивост. Др Арчибалд Рајс наводи и то да се током рата српска„интелигенција“ коју помиње није нимало ангажовала, склонили су се на сигурноу иностранство, и поред тога што нису учествовали у рату, нису се потрудили дадопринесу ни пропагандним радом, већ су се на сигурном хвалили подвизимаСрбије. Након завршетка рата, они су се вратили у ослобођену Србију, у чијемослобађању нису учествовали, у намери да управљају свим пословима. На сељакенису обраћали пажњу, без обзира на њихово учешће у рату, а војнике, творцепобеде су сматрали простацима, који су добри да млате непријатеља и гину, и низа шта друго. У ситуацији у којој су сви храбри учесници рата били уморни,одморна „интелигенција“ је успела у својим намерама, преузимајући управљањедржавом и пословима, пазећи да нове и поштене снаге не прокрче себи пут.Бојећи се за своје положаје др Арчибалд Рајс наводи да су, чим открију некувредност и потенцијал, ударали по глави док га не утопе у блато. Част је била

Фонд Слободан Јовановић - 5 / 9 - 07.08.2011

6

непозната вредност на берзи „интелигенције“. Частан човек се сматра глупаком,а цењено је било лукавство уз помоћ кога су се „способни“ богатили.

Последња опомена

Као велики проблем у политици он је навео потребу везивања застраначког вођу, при чему политичари своју борбеност испољавајукроз странчарење, занемарујући интересе државе. Наводи да севећина политичара бави политиком због личних интереса и богаћења.Сматра да је неморално што се у скупштини налазе ратни профитери,а не српски јунаци који су се борили у рату. Скупштину назива„парламент забушаната“ наводећи да су се и за време рата највишебавили влашћу и отимањем за фотеље

Посебно поглавље књиге, др Рајс посвећује политичарима, износећи својемишљење о њима. Мане које је навео у потпуности се односе на њих, с обзиром данајвећи део политичара долази из такозване интелигенције. Као велики проблему политици он је навео потребу везивања за страначког вођу, при чемуполитичари своју борбеност испољавају кроз странчарење, занемарујућиинтересе државе. Наводи да се већина политичара бави политиком због личнихинтереса и богаћења. Сматра да је неморално што се у скупштини налазе ратнипрофитери, а не српски јунаци који су се борили у рату. Скупштину назива„парламент забушаната“ наводећи да су се и за време рата највише бавиливлашћу и отимањем за фотеље (Крф, март 1918.), због чега се стидео за на бојномпољу неукаљано српско име. Даје пример министра који је био непријатноизненађен, када му је Рајс рекао да је њему, српском младићу, који је десетгодина млађи од њега странца, место у рову, а не у салонима хотела „ВеликаБританија“ на Крфу. У књизи Рајс даље наводи и имена министара који су сеобогатили за време свог министровања. Наводи примере корупције и сазнања опоткупљивању посланика, министара и високих функционера, жалећи наш народшто му је судбина у таквим рукама. Политичари су били свемоћни, и политика јеуправљала свуда. За запослење од осредњих до високих положаја нисуодлучивале заслуге кандидата, већ политичке везе. Тврди да су предност ималенезналице и најнечаснији људи, у односу на најквалификованије и моралне људе,уколико су били штићеници владајућих структура, без обзира што су последицетога биле погубне за земљу. Таквим поступањем на руководеће положаје судолазили они који нису имали никакве способности, и који су непрестаноправили грешке. Корупција је била распрострањена од врха власти до најнижихструктура, пошто су потчињени службеници, под изговором мале плате следилипример својих надређених. Из тог разлога су сви који су пословали билипринуђени да дају мито. У то време је било природно да сваки индустријалац илитрговац који жели да вагон са његовом робом крене, мора да добро подмити шефастанице, да сваки парничар који жели да убрза поступак мора да подмажеписара и да онај који мисли да добије пасош, мора да стави неколико новчаница удокумента која предаје полицији. Описује и омладини која није заинтересована засвоју историју, а и универзитетске професори који нису заинтересовани да утичуна негативне појаве. По речима др Арчибалда Рајса на универзитету тада имамо

Фонд Слободан Јовановић - 6 / 9 - 07.08.2011

7

и људе велике вредности, али су велика већина медиокритети, који су на та местастигли захваљујући политици или њеној подршци.

Албанска споменица

У закључној речи др Арчибалд Рајс наводи да јесве што је написао, написао из најбољих намера,пошто воли нашу земљу, а од ње ништа неочекује. Поручује нам да не смемо да дозволимода наша лепа душа пропадне у том ђубрету којесе наталожило. Нација која је успела да одоливековном ропству, која се повукла прекоАлбаније, и успела да се као победник врати изизгнанства, не сме да дозволи да је покори шакасебичних и подмитљивих политичара, гнуснихшићарџија, презира достојних забушаната излочинских профитера и зеленаша. На крајудодаје да он верује у будућност нашег народа ида је сигуран да ће се дух Косова, Карађорђа,Куманова и Кајмакчалана поново пробудити.Опомиње нас да то мора брзо да се деси, иначећемо у супротном поново доживети времеробовања, наводећи: “Судбина вам је увластитим рукама: блистава будућност илипоново ропство!“

Некада и сад

Запрепашћујућа је идентичност чињеница које је Рајс навео у књизи, коју јенаписао 1928. године, са тренутном друштвено-политичком ситуацијом.Поражавајуће је да се за осам деценија ситуација није поправила, а усуђујем се датврдим да се заправо погоршала. Изгледа да је тај слој људи, које Рајс називатакозваном интелигенцијом кроз неколико генерација мутирао, да би у 21. векудостигао врхунац. Тренутна друштвено-политичка ситуација у којој је српскисељак и даље занемарен, а српски војници или проглашени за злочинце илипреквалификовани од стране државе за бављење посластичарством нпр. узсавршен опис карактеристика српске власти, апсолутно потврђују оно што је дрАрчибалд Рајс навео у својој књизи Чујте Срби! Чувајте се себе. Иако смо земљаса великим пољопривредним потенцијалом, своје могућности ни дан данас нисмоискористили управо због лоше политике. Верујем да се у нашој држави данасвећа средства издвајају за организовање парада, него за развој пољопривреде.Осим што држава не помаже развој пољопривреде, она директно онемогућавапољопривредницима да раде, постављајући јако лоше услове откупа. Ти услови судо те мере лоши да је доведена у питање исплативост производње. Оно што јенекада сачињавало срж храбре српске војске, данас су плаћени војници. Мислимда о томе не треба ништа посебно ни говорити, ваљда је свима јасно да војскувише фактички и немамо. До тога је такође дошло вођењем погубне политике већ

Фонд Слободан Јовановић - 7 / 9 - 07.08.2011

8

годинама уназад.

Што се политичке „елите“ тиче осим што она и дан данас крадесопствену државу и народ, појавиле су се и неки нови фактори којинису постојали у Рајсово време. Разноразне невладине организације,које поред апсурдног назива, финансирају и домаћа а и стране владе,нови су начин додатног богаћења представника власти и појединаца.Путем финансирања сопствених организација државним новцем илипримање новца од страних влада, стиче се лична корист на рачунСрбије и Срба

Што се политичке „елите“ тиче осим што она и дан данас краде сопствену државуи народ, појавиле су се и неки нови фактори који нису постојали у Рајсово време.Разноразне невладине организације, које поред апсурдног назива, финансирају идомаћа а и стране владе, нови су начин додатног богаћења представника власти ипојединаца. Путем финансирања сопствених организација државним новцем илипримање новца од страних влада, стиче се лична корист на рачун Србије и Срба.Најсрамније у томе су организације које примају новац од страних држава, уззадатак да раде на разарању сопственог народа. Мора се признати да оне то радеврло посвећено. О томе колико се већина политичара обогатила, бавећи сеполитиком, мислим да је такође исувишно говорити. Читав систем и данасфункционише по принципима из Рајсовог времена. За запослење није битноколико кандидат поседује знања, већ кога познаје, макар немао никаквог знања.Корупција је заступљена у свим структурама друштва, па су тако трговци и данданас приморани да дају мито, како би могли да раде, а индустријалце данасготово и да немамо. Велика предузећа распродајемо по ниским ценама, али не иуз ниску провизију политичара, а јавна предузећа се користе као најсигурнијиизвор богаћења. Свуда се спроводи негативна селекција кадрова, па такопредност при запошљавању углавном имају дилетанти и полтрони, с обзиром дасу они најлакши за манипулацију. Економија Србије је потпуно уништена, ализато у Србији има непријатно богатих људи, како каже нас садашњи председник.Питам се само да ли је његов задатак да обавештава јавност о томе или дапредузме мере којима би спречио појединце и политичаре да се богате на рачундржаве? Сукоб интереса данас је фраза коју ни органи који се баве борбом противкорупције не могу да употребе у правом смислу, а и када је употребе, нико се и необазире на то. У данашњој демократије је заправо и свака реч посталаобезвређена. Данас може свако све да каже и то никакву вредност нема. Одмногобројних случајева корупције и малверзација које су откривена у претходномпериоду само су остали називи да се памте, остало је све пало у заборав. Акоузмемо у обзир и то да правосудни ситем не функционише, јасно је да уопше и непостоје механизми за санкционисање и спречавање било каквих криминалнихрадњи, осим ако власти по директиви или интересу нешто не предузму.

Све што остаје од речи за крај је бескрајно хвала др Арчибалду Рајсуза све што је учинио за Србију и нека му је вечна слава. Таквогпријатеља Србија никада ни пре ни после њега није имала. А што се

Фонд Слободан Јовановић - 8 / 9 - 07.08.2011

9

тиче вере нашег пријатеља у будућност Србије, јасно је да се она биланеупоредива са свим тим ситним душама који су је уништиле и које иданас то раде. Рајс је своје срце завештао Србији, али изгледа да јеоно на крају бачено у прашину и згажено

На жалост изгледа да је болест о којој је Рајс говори продрла дубоко, и укорењена у ово друштво почела је да метастазира. Снагу и енергију коју суизгубили у ратовима, хероји изгледа никада нису повратили, али је затотакозвана интелигенција попримила невиђене размере.

Све што остаје од речи за крај је бескрајно хвала др Арчибалду Рајсу за све што јеучинио за Србију и нека му је вечна слава. Таквог пријатеља Србија никада нипре ни после њега није имала. А што се тиче вере нашег пријатеља у будућностСрбије, јасно је да се она била неупоредива са свим тим ситним душама који су јеуништиле и које и данас то раде. Рајс је своје срце завештао Србији, али изгледада је оно на крају бачено у прашину и згажено.

This entry was posted on Saturday, August 6th, 2011 at 12:40 am and is filed underКултура и политикаYou can follow any responses to this entry through the Comments (RSS) feed. You canleave a response, or trackback from your own site.

Фонд Слободан Јовановић - 9 / 9 - 07.08.2011