Dragan Stanisic - Sudjenje Hamletovim Glumcima

Dragan Stanišić

Suñenje Hamletovim glumcima drama LICA: MAKS, 50. god., Glavni istražni sudija u službi Kralja Danske i Velikog Inkvizitora – glumi ga MIŠA, glumac jednog beogradskog pozorišta GUSTAV, 27. god., Pomoćnik Glavnog istražnog sudije – glumi ga ZORAN, glumac istog beogradskog pozorišta GLUMAC, 40. god, voña Glumačke družine koja je izvela predstavu u Elsinoru – glumi ga BADI, glumac i reditelj u istom pozorištu LELA, Badijeva devojka, 30. god. MESTA RADNJE: Elsinor, Danska, 1598. Godina (Prolog, 1., 2. i 3. scena) Beograd, Jugoslavija, 1998. godina (Meñuscena i Epilog) UVOD Pantomima. Dva glumca i glumica izvode ,,Ubistvo kneza Goncaga”: Oboa. Ulaze lica pantomime: Kralj i Kraljica izražavaju pokretima ljubav. Ona zagrli njega i on zagrli nju. Ona klekne ispred njega, kao da ga uverava o svojoj ljubavi. On je podigne i spusti glavu na njeno rame; legne na cvetni bedem. Ona ga ostavlja kad vidi da je zaspao. U tom se pojavljuje neki čovek koji skine kralju krunu, poljubi je i, nalivši otrov u kraljeve uši, izlazi. Kraljica se vraća, i kad opazi mrtvog kralja, gestovima izražava bol. Trovač se vraća, predstavljajući se da žali kralja zajedno s njom. Zatim iznose leš. Trovač prosi kraljicu, dajući joj poklone. Izgleda kao da se ona s početka gnuša ove ponude i da je protiv toga; ali na kraju prihvata njegovu ljubav. Najzad izlaze. Vilijam Šekspir: Hamlet, úúú čin PROLOG GLUMAC: Znam, visio sam U granama na vetru Devet dugih noći, Proboden kopljem Posvećen Odinu, Na žrtvu samom sebi Na onom drvetu Što su mu koreni skriveni U neznanoj nutrini. 1. GENERALNA PROBA

Soba za saslušavanje u podrumu zamka Elsinor, Danska, leta gospodnjeg 1598. Vrata sa desne strane. Soba nema prozore. Zid sobe ima koncentrične krugove koji, kada se ugasi svetlo, uranjaju jedni u druge. Strelice pikada na stolu, za kojim sede sudski istražitelji Maks i Gustav. Ispred njih, na stolici, sedi Glumac. Sva trojica su obučena po poslednjoj srednjevekovnoj modi. Gustav vodi zapisnik, dok Maks s vremena na vreme pokušava da strelicom pogodi centar mete na zidu. GLAS: Šta se dogodilo sa danskim kraljevićem Hamletom posle noći u kojoj je putujuća glumačka družina u zamku Elsinor odigrala predstavu ,,Ubistvo kneza Goncaga", ispričao nam je Šekspir. Ali šta se dogodilo sa glumačkom družinom, nakon odigrane predstave one kobne noći? MAKS: Otvaram proces u ime njegovog veličanstva kralja Danske Klaudija i Velikog Inkvizitora! Izjave svedoka vas terete da ste kao voña glumačke družine prošle subote u zamku Elsinor izveli predstavu kojom ste teško oklevetali našeg kralja Klaudija i kraljicu Gertrudu, i doprineli rastrojstvu kraljevića Hamleta, koji je iste večeri... GUSTAV: Da stavim ,,inkriminisane večeri"? MAKS: ...Inkriminisane večeri, vrlo dobro, lišio života kraljevog savetnika Polonija, jel me pratiš, Gustave? GUSTAV: Pijem svaku vašu reč gospodine Makse! MAKS: Optužujem vas za ugrožavanje reda i mira države Danske i veleizdaju! GLUMAC: Ovo je zabuna, i vi ćete vrlo brzo... GUSTAV: Postavićemo vam nekoliko pitanja, nemojte se deranžirati, to je tek reda radi, jer na kraju ćete sigurno omastiti konopac! MAKS: Ne prejudiciraj, Gusti, ne prejudiciraj! GUSTAV: Omastiće, odmah sam namirisao... MAKS: (Vadi papire iz debelog dosijea) Ovde su iskazi svedoka, citiram: ,,U zaveri sa kraljevićem Hamletom odigrali ste pantomimu..." GUSTAV: Inkriminisanu pantomimu! MAKS: A zatim izgovorili tekst... GUSTAV: Inkriminisani tekst! MAKS:

Umukni već jednom! Iskazi druga dva glumca teško vas terete. (Maše papirima) GLUMAC: Mogu li da ih vidim? MAKS: Naravno da ne možete. A i bolje da ne vidite kakve su gadosti ispričali o vama, samo da spasu svoje dupe. GLUMAC: Ne verujem! Zahtevam da odmah pozovete kraljevića Hamleta kao svedoka! MAKS: E pa tu je kvaka. Gospodin Hamlet je poslat u Englesku da smiri nerve, brodom – ekspresna linija Kopenhagen-Brajton, de luks kategorija, švedski sto, finska sauna – sve slepački. GUSTAV: A ovde, u Elsinoru, samo se kokaju ko žohari, dok se mi zlopatimo dolazeći po ovoj zimi iz Grada. MAKS: Već imam proširene vene. Prostata mi ko krompir! GUSTAV: Neko će to morati da plati! GLUMAC: Ali to svakako neću biti ja! (Viče) Jeste li me čuli: to neću biti ja! GUSTAV: Naravno da ćete to biti vi, ali to nije važno... GLUMAC: Nije važno? Tražim obustavu postupka, momentalno, nove sudije, porotu... MAKS: A mi tražimo samo malo razumevanja! GUSTAV: Jer ćemo vas brzo i bezbolno, e sad bezbolno baš ne, izvesti na pravi put! GLUMAC: Pravi put!? Pravi put? (Sleñeno) Šta je ovo? Dilkarnica? (Smireno) Dobro, hoćete li mi reći u čemu je moja krivica? GUSTAV: Mogu ja? MAKS: Dobro de. GUSTAV: Vidite, gospodine, kad jedan od glumaca u vašoj predstavi liči na pokojnog kralja Danske, mi kažemo: ,,O, kako su to fino udesili!" Kad glumica, njegova žena u predstavi, liči na kraljicu Gertrudu, mi kažemo ,,Bože, kakva koincidencija!"

MAKS: Meñutim! GUSTAV: Kada treći glumac otruje pokojnog kralja i pritom liči na našeg sadašnjeg kralja Klaudija... MAKS i GUSTAV: (Vičući) Onda tu gadno smrdi! GLUMAC: Omastiću konopac! GUSTAV: Šta sam vam rekao! MAKS: Krećemo sa ispitivanjem. GUSTAV: Pre toga jedno pivce, šefe? MAKS: Ne branim. (Kucaju se) Ti si moja ruka pomoćnica! GUSTAV: (Stavlja crne naočari) Staraću se, šefe! Prodoran zvuk trube sa desne strane. GUSTAV: (Uplašeno) Glasnik?! MAKS: Da, to je on. Ulazi kepec-glasnik sa trubom, obučen u odoru dvorske lude. Nosi crne naočari. U ruci drži trouglastu zastavu na kojoj su naslikane crne naočari. Kepec predaje pismo Maksu i izlazi. Maks gleda pečat na pismu, zatim ga odlaže na sto. GUSTAV: Od Velikog Inkvizitora? MAKS: A ko bi nam drugi slao ljubavna pisma?! GUSTAV: Što ga odmah ne otvorite? MAKS: Nek se malo kiseli. (Miluje pismo) (Glumcu) Spremni? Odgovarajte kratko i jasno! A isleñivanje je pozorište: čas farsa, čas drama, najčešće tragikomedija.

(Ustaje) Tonight shonj! Revija, mjuzikl, piping šou. Dočarati fantaziju i magiju... GLUMAC: (Za sebe) Ovi su ludi ko martovski zečevi. Ali... ako hoće igru – dobiće je. (Maksu) Spreman sam gospodine! Spreman za velike podvige! MAKS: (Dižući oči prema nebu, šireći ruke) Bog nam ga je poslao da ga izvedemo na pravi pravi put! GUSTAV: Jes! MAKS: Počinjemo! Zašto zloupotrebljavate glumačku profesiju? Zašto ne pokažete respekt prema Državi?! Gustave, odsutan si! Gustaaaaaav! Gustaaaaaaav! GUSTAV: Molim?! MAKSA: Opleti sad ti! GUSTAV: (Izbezumljeno) Ali šta piše u tom jebenom pismu?! MAKS: Gustaaaaav, unakrsno!!! Pauza. GUSTAV: (Zgrabi Glumca za revere) Zašto ne sprečavate umnožavanje zla? MAKS: Permanentno! GUSTAV: Permanentno! MAKS: Zašto ne poštujete Kralja! GUSTAV: Zašto iskreno ne verujete u Kralja! MAKS: Čvrsti u toj veri kao katedrala! GUSTAV: Ma bedem, jeblo majku, fortifikacija! MAKS: Ali ne! To bi uništilo civilizaciju! GUSTAV: Razbucalo bi je to ko nepismen čitanku! MAKS: Ali ne damo mi hordama divljaka da unište sve što je sveto!

GUSTAV: Ne damo im da pišaju po svetinjama! MAKS: Jer MI smo ti koji odreñuju šta je sveto, a šta nije! Razumete: (Tiho) MI smo Tajni Anñeli Čistilišta. GUSTAV: Na kraju, bićete nam zahvalni. Veoma zahvalni. Suze radosnice krenuće vam uz čelo pa niz glavu! MAKS: Ali on misli da smo mi naivni majmuni!! GUSTAV: Ili policijske papige? MAKS: Da li vi mislite da smo mi naivni majmuni? GLUMAC: Ne mislim. MAKS: A šta ti misliš Gustave? GUSTAV: (Viče) Hoćete li konačno da otvorite to prokleto pismo? Maks lomi pečat i baci pogleda na pismo. MAKS: Veliki Inkvizitor zahteva da se hitno vratimo u Grad po instrukcije! GUSTAV: Pa što ne krenemo? MAKS: Nek malo čeka. GUSTAV: Da Veliki Inkvizitor malo čeka?!! Ali on nikoga ne čeka! MAKS: Više će nas ceniti ako čeka. I ti bi prekinuo sad kad smo se ovako lepo razigrali? GUSTAV: Ako ne krenemo odmah – odoše nam glave, šefe. MAKS: Opusti se, Gus. Razmišljaj o lepim stvarima. Sunce zalazi iza ljupkog zelenog brdašceta. Ptičice male umilno cvrkuću na grančici... Lokvanji nežni plivaju po bistroj rečici... (Pevuši) Hteo bih da doñeš u muslinu lakom, dok se purpur sunca bori sa oblakom... (Glumcu) A ti, skote jedan bezobrazni... svinjo izdajnička... pardon... izvinjavam se... mali gubitak koncentracije... A vi, mladi gospodine, (Zagrli Glumca očinski) zar ne shvatate da ste mali zupčanik velike moćne mašine? A pozorište?!!

Pozorište treba da saučestvuje u opštem prosperitetu i preporodu društva! Ali umesto da budete oruñe sistema, njegova nevidljiva ruka, pazite: akcenat je na onom nevidljiva – da ohrabrite narod da trpi jer mu može biti još gore, šta vi radite? Rugate se Kralju i Kraljici! Totalni amater! GUSTAV: Težak bambus! MAKS: Bračno stanje?!! GLUMAC: Neoženjen. MAKS: A šta bi vam falilo, sa ženicom u šetnju posle posla, lepo gurate kolica, a dečica slatka, sa lepim portiklama, baš lepe portikle sa zečićima, (Izbacuje prednje zube kao zec) i to dvoje, ni malo ni previše...A kad malo poodrastu, tap, treće, i to muško! Gustave, ne zabušavaj! GUSTAV: Ali ne može to ko sav ostali svet! Lelemuda po celoj Danskoj, orgija i usput zeza Državu. GLUMAC: Spava do podne, a posle predstave pije šampanjac iz ženskih čizmi! GUSTAV: Tako je! GLUMAC: Ukratko: svinje! MAKS: Dabome da su svinje! GLUMAC: Jebu ko konji, a decu ne prave! MAKS: Ima da prave decu! Treba ovoj zemlji vojnika, sada kada sile mraka i bezumlja stežu obruč! Fortinbras zvecka oružjem na granici, a gospodin bi da zuji po Danskoj i koka bez obaveza!? GUSTAV: Vi ste jedna mala zabludela ovčica! MAKS: Koju ćemo mi, mic po mic, nazad u tor! GLUMAC: Ali Bogu su draže zabludele ovčice, gospodo! Bog više voli one koje su se izgubile, pa ih sad on vraća na pravi put. MAKS: Ne, nego u tor. U tor ih vraća. GUSTAV: Šefe, ja ovo više neću da trpim: on nam se ne suprotstavlja! MAKS: Pa to je sasvim logično. GUSTAV:

Ne razumem. MAKS: Tip je shvatio da je mrtav čovek, pa kaže: sad kad sam već mrtav, daj da se malo izezam! GUSTAV: (Viče) I mi smo mrtvi, šefe! MAKS: Razlog više za zajebanciju! Objasnićemo Velikom Inkvizitoru da nismo mogli da prekinemo važan deo saslušanja i on će razumeti. GUSTAV: Možda ste u pravu. MAKS: Ti si moja ruka pomoćnica! GUSTAV: (Stavlja crne naočari) Staraću se, šefe! MAKS: (Glumcu) Nego, da znate da ste nam simpatični. Vi ste inteligentni i glupi u isto vreme. Da li vi znate šta hoćete? GUSTAV: Danas ljudi ne znaju šta hoće... GLUMAC: Ali to hoće odmah. GUSTAV: Ali to hoće odmah. MAKS: (Glumcu) E pa nećemo tako, vi mu pomažete. Ja sam ljut. GLUMAC: Omaklo mi se. MAKS: Vi treba da ste neutralni. Ja se napinjem ovde iz petnih žila, a gospodin podmuklo plasira: ,,Ali to hoće odmah". GUSTAV: A baš smo se dobro zahuktali! MAKS: Ne vredi kad neki samo ponavljaju moje reči. GUSTAV: Nije tačno, šefe! MAKS: Po-nav-ljaš-mo-je-re-či! GUSTAV: Či-ni-vam-se-še-fe! Pitajte čoveka. (Glumcu) Cigareta?

GLUMAC: (Pripaljuje. Ležerno, Maksu) Može se reći da je vaš pomoćnik pretrpeo vaš uticaj. Neke je reči ponavljao, recimo ,,permanentno", a neke razvijao, tu mislim pre svega na vašu ,,katedralu", sećate se, usledilo je njegovo ,,bedem, fortifikacija”. GUSTAV: Bedem, jeblo majku, fortifikacija! GLUMAC: Ispravka: ,,jeblo majku" je bilo interpolirano izmeñu bedema i fortifikacije. GUSTAV: Ako citirate, a vi me, očigledno citirate, citirajte me ljudski! GLUMAC: (Maksu) Vaš uticaj se oseća i kod nekih metafora, recimo, na vaše ,,naivne majmune" uzvratio je svojim ,,policijskim papigama"... GUSTAV: Ima tu razlike, papige su ptice! Jesu li ili nisu!? MAKS: Jesu, Gus... (Potapše ga po ramenu) Umeš da iznenadiš. Ti si moj zamenik, moja ruka pomoćnica! GUSTAV: (Stavlja crne naočari) Staraću se, šefe! MAKS: (Glumcu) Ali moj uticaj je ipak očigledan, recite samo. GLUMAC: Nego šta! Mislim, uopšte nije lako sarañivati u ovako delikatnim stvarima kao što su ove. Hoću da kažem, vi se nekako dopunjujete, vi se osećate, vas vezuje duboko prijateljstvo! MAKS: Poštovanje? GLUMAC: Još kako! MAKS: Struji fluid? GLUMAC: Definitivno. Kao da vidim tanku srebrnu liniju kako struji izmeñu vaših duša. MAKS: Zračenje? GLUMAC: Zračenje koje vas spaja i čini vašu auru još moćnijom. MAKS: Pobednički tim? GLUMAC: Magnetna polja vam se slivaju u jedno i vi postajete nepobediva ekipa! Sve pada pred

naletima naše momčadi! (Aplaudira) Bravo! MAKS: To je pobednički mentalitet! GLUMAC: Sa pobedničkim osmehom! MAKS: Živela akcija! GLUMAC: Dole žabokrečina! (Grle se) GUSTAV: Šefe, da nas on ne zajebava previše?! MAKS: Naravno, naravno, ali ima stila! (Pauza) Zapisnik, vidim, ne vodiš! GUSTAV: To je bar lako, imamo ih toliko na lageru, naći će se neki zgodan... MAKS: Samo promeni sva imena i datume, nemoj ko prošli put! GUSTAV: Da iskoristimo zapisnik sa saslušanja serijskog ubice iz Ostendea? MAKS: Mislim da će nam više odgovarati ,,Slučaj Arnesen". GUSTAV: Podsetite me. MAKS: Rafinirani trovač. Virtuoz. Četrnaest ubistava, četrnaest remek-dela, filigranski rad, čista poezija! GUSTAV: A šta kažete o ponoćnom monstrumu Jolu Britvi? MAKS: Dajem malu prednost Arnesenu. GUSTAV: Ja glasam za Jola Britvu! Kakva širina! Pre podne prodavac hrizantema, uveče klovn u cirkusu, a posle ponoći presretao prostitutke po ulicama! MAKS: Kokno ih je ukupno dvanaest. GUSTAV: Trinaest! Zaboravili ste onu poslednju, u haustoru. MAKS: Računao sam je. GUSTAV: A onu pod mostom? MAKS:

U pravu si! Trinaest. GUSTAV: Imao je laku ruku. Vrhunska tehnika. Rec-sec, gotovo! MAKS: Znaš šta, uzećemo zapisnik ,,Bjorkman protiv države"; fini politički monstr-proces, suptilno izrežiran, najlepši monstr-proces koji je ikada voñen. Za udžbenike. Kako smo bili nadahnuti! GUSTAV: Na kraju je dobio četiri smrtne kazne, od kojih je, nažalost, mogla da se izvrši samo jedna. MAKS: Sad ga vodi u tamnicu, pa da krenemo kod Velikog Inkvizitora. Gustav izlazi sa Glumcem. Maks uzima strelice pikada i gaña metu. Promaši. Maks izlazi. Posle nekoliko trenutaka ulazi kepec-glasnik, izbezumljeno trubeći iz sve snage. Zatamnjenje 2. GENERALNA PROBA (nastavak) Podrum Elsinora. Maks i Gustav se pripremaju za novo saslušanje. Maks ima mrežicu na kosi. Uzima sprej za dah i štrcne dvaput u usta. GUSTAV: Otkad smo bili kod Velikog Inkvizitora, stalno mi se pričinjava onaj odvratni kepec sa trubom! MAKS: Pa dobro smo prošli! GUSTAV: Mislim da ste šokirali Velikog Inkvizitora. Znate zašto? Jer je navikao da ga se plaše. Mnogo ste rizikovali. MAKS: Ko ne rizikuje – rizikuje najviše! GUSTAV: Veliki Inkvizitor vas mrzi. MAKS: Mrzim i ja njega. GUSTAV: On to zna. MAKS: Ne zna! GUSTAV: Zna! MAKS: Ne zna! GUSTAV: Ja sam mu rekao... MAKS:

Molim? GUSTAV: Usro sam se od straha... Pauza. MAKS: Kako izgledam? GUSTAV: Božanstveno, šefe. MAKS: Jutros, na Dvoru, upoznao sam šeficu kuhinje. Pripremila mi je tako dobre brizle na žaru... GUSTAV: Kako izgleda? MAKS: Tako da bi svaki muškarac poželeo da stavi svoju viršlu u njenu teglicu sa senfom! GUSTAV: A šta kažete za Ofeliju? MAKS: Kažem: nije za nas meso od fauna! A gde ste vi od jutros? GUSTAV: Na sahrani. MAKS: Kakvoj sahrani? GUSTAV: Božanstvenoj. Sused – dugo je bolovao, roñaci se ogrešili, niko mu nije dolazio, nije imao para za lekove, mučenik bio i gladan i žedan – ali sahrana... MAKS: ...Bo”“žanstvena! GUSTAV: Kad je umro, roñaci se baš pokazali. Sve crne kočije, konji uglancani, svi po dva-tri telohranitelja... MAKS: Znam o čemu pričaš... sve to suptilno, ovoliki zlatni lanci na maljavim grudima... GUSTAV: Seljačine! Razmeću se parama, a obučeni ko papagaji! MAKS: Bar ste podmirili blagoutrobije! GUSTAV: Nego šta! Naždrali smo se i nacirkali! Da je pokojnik video kakav smo mu ispraćaj organizovali, zaplakao bi od radosti. MAKS: Kako da se ne rasplače od tolike pažnje! Ajd sad, dovedi mi zatvorenika, a onda idi po vino, dosta mi je ovih tuborga. Gustav izlazi. Maks uzima strelice i gaña metu. Opet promaši. Ulazi Gustav sa Glumcem. MAKS:

Pošto nam je ovo jubilarno, peto saslušanje, otključaj mu okove. GUSTAV: I da hoće, ne može napolje: straža je pred vratima, he he he. (Otključava okove Glumcu) GUSTAV: Odoh po Crnca. MAKS: Kakvog Crnca? GUSTAV: Crno vino, šefe. MAKS: Dovedi Crnca, samo brzo! Ti si moja...šta si ti moja? GUSTAV: (Stavlja crne naočari) ...Ruka pomoćnica! Staraću se šefe! Gustav izlazi. MAKS: (Seda na sto ispred samog Glumca) Bili ste nekako prpošniji u početku... Razumem ja vas, gospodine, danas talenat više niko ne ceni. Ja koji sam umetnik reči, opsenar i mañioničar, moram da se ponižavam, da po najvećem kijametu dolazim iz Grada u ovaj prokleti Zamak, da zaradim koju krunu. A vas iskreno sažaljevam. GLUMAC: I imate pravo. LJudi vole glumce samo kad mogu da ih nasmeju. Vole lakrdijaše. A oni vrhunski umetnici, poput mene, koji ih dovode do čiste istine, dobijaju nogu u dupe! MAKS: Jer istina boli. Šta će ljudima istina koja boli? Zar ne shvatate zašto narod više voli privid od istine? GLUMAC: Mislite: zašto svetu nuditi šatobrijan, kad oni obožavaju teleću glavu u škembetu. MAKS: Papke u saftu! GLUMAC: I šta ćete sa mnom, gospodine Johansone! MAKS: Mi se poznajemo od ranije? GLUMAC: Daaa... Iz krčme koja se tada zvala ,,Crveni mačak”... A da li se vi mene sećate? Pauza. MAKS: Od prvog časa. Romantična budala iz Gornjeg grada! GLUMAC: Vi ste opasni, gospodine Maks. Vaše reči su pune poezije. A ništa tako ne napada zdrav razum kao Zlo koje je unutra zlo, a spolja poezija! To je spiroheta koja najlakše prodre u koru velikog mozga. MAKS:

Bravo! Vi ste prvi koji je to primetio. GLUMAC: Ličite mi na Lucifera, gospodine Maksimilijane, veselog, otkačenog Lucifera! MAKS: Pa ja možda i jesam Lucifer?! Molim oproštaj za onoga koji voli i poznaje igre! A igra mora da uzbuñuje! Ples! Rumba! Tango argentino! Udarce zadavati baletanski lako, bez mržnje. (Sa najnežnijim osmehom udara Glumca, koji pada na pod) Sve treba činiti opušteno, bez pritiska, bez zaslepljenosti, udarce zadavati sa nežnošću, (Udara nogom Glumca koji leži), nezainteresovano, kao: boli tebe ... A moj mehanizam je jasan: nateraću te da patiš ne zato što te mrzim, već zato da bih mogao lakše da upravljam tobom. Slično je sa čitavim narodima. Jer s narodima koji pate, najlakše je manipulisati. Dovedi neki narod do najveće i najdublje patnje i videćeš kako je lako manipulisati njime! Postoji čitava nauka o upravljanju ljudima, kapito? GLUMAC: (Ustajući) Pokito. MAKS: Vidiš mog pomoćnika Gustava. Došao je u Grad bogtepita odkud, ali zna znanje! Odmah se povezao sa zamljacima, našao veze i vezice, počeo da pravi karijeru... Gustav je ušao nešto ranije i čuo poslednje replike. GUSTAV: Ja karijerista!? Meni iza leña tako, gospodine Makse, e pa niste ni vi bez putera na glavi! Ko je pre par godina bio organiztor orgija sa uvezenim crnkinjama suprotnog pola u kupleraju ,,Ružičasti flamingo", gde je i lično uzeo učešće u bludodejstvovanju? Ko je na balu kod Lorda Simonsena pišao u džep lordovom slugi? Ko je... MAKS: O bando malograñanska! O bando skorojevićka! Pa ja uživam da vas sablažnjavam, o bando! Pišam ja na vaš moral džepnog formata! O duhovni evnusi! O mentalno impotentni humanoidi, tabloidi, androidi! Gusti, zaboga, naša deviza je: ,,Šala, satira, komika"! Napravi naklon prema Gustavu i oni zaplešu dva tri takta. MAKS: Važno je da postoje igre, ne samo valceri i kadrili već i one surovije... (Glumcu) Mi vas učimo životu, mi očekujemo jedno veliko hvala od vas! (Tapše ga po obrazu) GUSTAV: A ako i ne kažete hvala, nou frks! MAKS: Odoh da pustim pevcu krv, pa nastavljamo! Maks otpasuje mač i izlazi. GLUMAC: Izvinite za ono maločas.

GUSTAV: Ja treba da se izvinim! GLUMAC: A ko je pričao drugom iza leña? GUSTAV: A ko je izazivao pre toga? GLUMAC: Čekajte, ja sam taj koji treba da se izvini! GUSTAV: Ne nego ja! GLUMAC: Obrnuto! GUSTAV: Obrnuto od obrnuto! GLUMAC: (Za sebe) Budala. GUSTAV: (Za sebe) Picopevac. GLUMAC: (Za sebe) Seronja. GUSTAV: (Za sebe) Jebivetar. GLUMAC: (Za sebe) Evnuh. GUSTAV: Hoćete da ponovite? GLUMAC: Ništa nisam rekao. GUSTAV: Rekli ste: evnuh. Šta vam to znači – evnuh? GLUMAC: (Pauza) Kuronja. GUSTAV: Jel te? GLUMAC: Kuronja da, mudonja ne. Ulazi Maks, zakopčavajući pantalone. MAKS: Crnac je tu, a gde je led? GUSTAV:

Zaboravio sam! MAKS: A koja je naša deviza? GUSTAV: Pijmo hladno, pišajmo toplo! MAKS: E pa? Gustav izlazi. MAKS: I gde smo ono stali? GLUMAC: (Prilazeći mu) Stali smo kod pića koje se zvalo Robert! Da li ste nekad prodavali piće, u bircuzu ,,Crveni mačak", piće od koga je umro moj prijatelj Robert! MAKS: Bulazniš budalo! Ne prilazi mi! GLUMAC: Ne bulaznim, ne ne. Nešto biste sipali u staro dobro pivo, tako da si posle jedne krigle mogao do mile volje da gledaš kako Bog igra bilijar u tvojoj levoj cipeli, dok ti se anñeoske laute i demonske trube rasprskavaju u mozgu poput slatke grmljavine! Piće se zvalo Robert! Jel tako?! (Polako prisili Maksa da sedne na stolicu na kojoj je on do maločas sedeo) Jel tako, Maks? MAKS: (Zblanuto) Možda. GLUMAC: ONO je bilo sipano u pivo, greškom veća doza, omaklo se krčmaru, istraga obustavljena, zašto? Vlasnik bircuza istovremeno bio i policajac! Pojeo vuk magarca! I ko će to sad da plati? KO? Maks ćuti, spuštene glave. GLUMAC: Ali Maks, ti ne smeš da ćutiš, ja hoću da učestvuješ u igri, Maks, hoću suptilnu izveštačenost najavljivača tačaka u nekom boljem cirkusu, hoću malo baroka u tvojim rečima, ushićenost žonglera, morbidni humor klovnova! Ti si inženjer duša, Maks, igrač na trapezu! Onaj koji vešto po konopcu hoda nad provalijom! Vrhunski glumac! Večeras ne improvizujemo, Maks, večeras igramo igru istine! Ulazi Gustav. Izvuče mač i poñe prema Glumcu. GUSTAV: U ugao, bitango! Tako. Daću ti ja igru istine! Navuci te okove! Gospodine Makse, šta vam je uradio ovaj zlotvor? (Sipa mu čašu vode) Srknite malo! MAKS: (Srkne gutljaj, a onda ga ispljune) Vino je razvodnjeno! Zovite odmah šefa sale!

GUSTAV: Siroma, ošamućen je. (Glumcu) Zločinče! Sredite se gospodine šefe, vi ste gospodar situacije, vi držite sve konce u rukama! MAKS: (Mamurno) Ja... konce... (Trese glavom) Da, držim. (Ustaje. Sipa čašu vode, a onda je prospe sebi u lice) GUSTAV: Kako se osećate, šefe? MAKS: Reći ću ti kako se osećam: osećam se jebeno! (Prilazi Glumcu) Dobro šta ćemo sad? GLUMAC: Nerešeno, najpravedniji ishod! MAKS: Sad više nema nerešenih rezultata. Jel tako Gustave? GUSTAV: Vau, Vau, Vau! (Udara u stomak Glumca. Glumac padne na pod) Da se razumemo, ti smeš da učestvuješ u igri! Ali ti nemaš mere! MAKS: Ti se podsmehuješ! GUSTAV: Ti soliraš! Zašto soliraš, pizda ti materina, zašto soliraš? MAKS: Zašto srljaš grlom u jagode? GUSTAV: Zašto trčiš ko prase u surutku? MAKS: Zašto se ne ponašaš ko sav normalan svet? GUSTAV: Zašto ne onanišeš redovno? MAKS: Zašto ne uzimaš pilule za smirenje? GUSTAV: Doduše, ti smeš ponekad i da se naljutiš na Kralja, ali sa merom! MAKS: Jesmo li vam dali ventile za pražnjenje? Jesmo ili nismo?! GUSTAV: Al vi biste nam i dušu uzeli! MAKS:

Šta ćemo s njim? GUSTAV: Ja bih likvidirao celu ekipu! Dva reza – tri parčeta! Nema kod mene kakiću – piškiću! Ima da se zna – ili da daju komade koji ljude smiruju, da se ljudi razonode i zaborave na svoje muke i probleme, da ljudi žive mirno i opušteno ko hipnotisani, a ne da izluñuju namučeni narod, da mu puštaju buve, narod ko narod, voli da pojede, popije, pojebe, nije narod kriv, krivi su ovi zločinci što im pune glavu glupostima i podbunjuju ih ... MAKS: Stani malo, Gusti. GUSTAV: Ne mogu šefe! Dajte mi ovog zločinca na pet minuta... Samo pet minuta! MAKS: No no. (Pokazuje na Glumca) Posadi ga na stolicu. GUSTAV: (Podiže ga na stolicu) Totalno smo ga sludeli! MAKS: Nismo, samo je malo dekoncentrisan. Zreo je za prvu pomoć! GUSTAV: Plan Be? MAKS: Aha. Gustav vadi kartone iz torbe. MAKS: Jesi li sve poneo? GUSTAV: Jesam. (Pokazuje kartone na kojima piše: DA, SVAKAKO, PRISTAJEM, HOĆU...) MAKS: (Glumcu) Na redu je naš mali kviz! Ja ću vam postavljati pitanja, a gospodin Gustav će vam pomagati da doñete do tačnog odgovora. Počinjemo: Da li ste sarañivali sa neprijateljima Danske? (Gustav mu pokazuje karticu na kojoj piše SVAKAKO) Pa čitajte molim vas, vidite kako se trudimo da vam pomognemo! Idemo na lakše pitanje: Da li ste šef neke terorističke organizacije? Gustav podiže karton na kome piše NARAVNO. Glumac ćuti. GUSTAV: Čitaj, stoko! Hajdemo: na... na... nara... nara... marš u pizdu materinu! MAKS: Daćemo vam još jednu šansu: recite šta osećate prema Kralju? Gustav podiže, jedan za drugim, kartone na kojima piše: PONIZNOST, LJUBAV, OBOŽAVANJE. Glumac se ne pomera.

MAKS: Ne vredi da mu pomažemo, neće da sarañuje. GUSTAV: Nikako da shvati, bambus! Maks i Gustav mu priñu sasvim blizu. Zagledaju mu se u lice. MAKS: Nije nam valjda umakao? GUSTAV: Valjda nije. Šamara Glumca. Glumac počinje da mrmlja, kao da se budi iz sna. MAKS: A već sam pomislio da nam je kidnuo, Gustave kućo stara! GUSTAV: Vi ste moj učitelj! MAKS: A ti moja ruka pomoćnica! GUSTAV: (Stavlja crne naočare) Staraću se šefe! Zvuk trube. Gustav zastaje, ukočen. GUSTAV: Opet smo nešto zasrali!? MAKS: Gore glavu Gustave! Zamisli da nas Veliki Inkvizitor poziva na kapuciner sa kroasanima! GUSTAV: Ne mogu. A vas nije strah? Mislim strah od smrti. MAKS: Smrt je samo loša šala koju je izmislio Bog. GUSTAV: Stvarno vas pitam. MAKS: Svi smo mi mrtvi, kažu Arapi, samo nas po nekom redu sahranjuju. GUSTAV: Niste mi odgovorili!. MAKS: Osećam strah, Gustave. Ponekad osećam samrtni strah. Zatamnjenje MEðUSCENA (GARDEROBA) Nekoliko minuta nakon prethodne scene, Badijeva garderoba u jednom beogradskom pozorištu, u rano proleće 1998. godine. Pauza je izmeñu dve probe. Stočić, stolica, ogledalo. Na stolu flaša vinjaka i čaše. Ulaze Badi (koji je glumio Glumca), Miša (koji je glumio Maksa) i Zoran (koji je glumio Gustava). Obučeni su kao na probi. Badi svima sipa piće u čaše. Kucaju se. BADI (GLUMAC):

Za predstavu ,,Suñenje Hamletovim glumcima"! MIŠA (MAKS): E moj Badi, nema kraja ovim generalnim probama! Misliš: ako si autor teksta i režiraš, da možeš i dušu da nam uzmeš. BADI: Ne preteruj, Mišo. Danas si bio maestralan. ZORAN (GUSTAV): Posle one sitne kinte za pripreme, ništa nam nije uplaćeno, Badi, a obećao si... BADI: Radim na tome, Zoki. Razgovarao sam sa sponzorima. Čim im se odblokira račun uplatiće nam! ZORAN: Loži me, loži, kaljeva sam peć. MIŠA: Preteško je ovo za današnju publiku. Narod traži hleba i igara. Komad treba da bude pitak, a ti ubacio i žrtvu Odinu i svašta još, doduše sjajno povezano, ali nije komercijalno. U predstavi nedostaje ženska uloga, nema seksa čoveče, a to pali. ZORAN: Kad smo kod seksa, jeste li primetili koliko se pisci ofiraju u svojim delima!? BADI: Mrsko mi je da kažem, ali si u pravu. MIŠA: Na primer? BADI: Dostojevski! ZORAN: Znam, obožavao je prostitutke. BADI: Jer su za njega oličavale žrtvu, razumeš. U njegovim knjigama, one su mučenice, žrtvuju se za porodicu, pate, prave su svetice. Ne kapiraš ti to. ZORAN: Jok, tvoj ujka kapira. MIŠA: Znam samo da se oženio nevinašcetom od dvadeset godina. ZORAN: To ne osporava moju teoriju! (Sipa vinjak u čašu i trgne na eks) BADI: Piješ ko da si šupalj do kolena! Lakše malo! MIŠA: Vajld je voleo mladiće... Lepo vidiš u ,,Slici Dorijana Greja" kako mladi Lord Daglas čeka prijatelja na divanu, sav zajapuren od čežnje. Pa kad opisuje momka, usne su mu kao orošene rumenim vinom i to... BADI:

Keruak je definitivno otkidao na obojene ribe! Palio se na Meksikanke. U romanu ,,Na putu" najbolja jebačina je sa Meksikankom. ZORAN: Ja mislim da je gotivio crnkinje. Znaš one šetnje po crnačkim kvartovima, kao otkida na crni džez, crni svet, crnu muziku i ta sranja... Ulazi Lela, ali je oni ne primećuju. ZORAN: A naši pisci? Kao da naši pisci uopšte nisu usrećivali žene. Srbi su, bre, najveći jebači na svetu! Nismo obdareni ko Čamuge, ali nema te princeze ni baronice koja može našeg čoveka da odbije. LELA: Jedino im odolevaju sopstvene žene! A vi ste, mladi gospodine, jedna obična, muška šovinistička svinja! ZORAN: Ja običan? LELA: Ne prekidajte me dok vreñam! BADI: Da vas upoznam, moja devojka Lela, moje kolege Miša i Zoran. MIŠA: LJubim ruke. Oh, ljuelle est mignon! LELA: Laskavac. Mora da ste nekad bili prava opasnost za žene. BADI: I sada je. To nije čovek, to je hobotnica! Svoje džinovske pipke prvo obavije oko žrtve, (Obgrli Lelu) a onda joj polako isisava sokove (LJubi je u vrat). LELA: Kako idu probe? BADI: Premijera će biti sledeće subote! MIŠA: Samo što niko neće gledati ovu predstavu. Sad kad su u modi komedije ili komadi koji veličaju nacionalnu prošlost, mi radimo intelektualnu kamernu predstavu za beogradski džet-set, čoveče! BADI: Ali u ovom gradu još ima sveta koji će ovo gledati. Ili nema? Nisu svi zapalili preko crte...Za mene je pozorište hram kulture, čuvar duhovnosti jednog naroda! LELA: Hram? Smešan si, Badi. Malo pre sam bila u vašem toaletu... BADI: Znam, slavine ne rade, ali zato radijatori cure... LELA: A kad sam povukla vodu i Nijagarin vodopad krenuo prema meni, morala sam trčeći da se spašavam!

ZORAN: Znači vi ste Lela...Badi nam je toliko pričao o vama. LELA: Izvinite što sam malopre bila gruba, ali vi muškarci ste ponekad prave torokuše. A što se tiče vaše teorije, u pravu ste. ðura Jakšić, na primer! Selektivno: isključivo konobarice! ZORAN: Kako to mislite? LELA: Ana toči, Ana služi, al za Milom srce tuži! MIŠA: A Andrić je voleo brze žene. LELA: Kako to mislite ,,brze"? MIŠA: Zato što moraju da brzo završe posao, pa nazad kući, a on onda ima vremena da piše, piše, piše... ZORAN: Genije. LELA: Meni se čini da pisci što manje seksa imaju u životu, više ga imaju u svojoj literaturi. MIŠA: Kad nastavljamo generalku? BADI: Odmah! Miša i Zoran izlaze. LELA: Kako ide? BADI: Super! Glavni sponzor nam bankrotirao juče ujutru! Kad Miša i Zoki saznaju... DŽindžer, što radi svetlo, dobio herpez zoster; tip što ga zamenjuje baca svetlo po sceni ko mutav! Mart, a prestali da greju, pipni radijatore. LELA: Što nisi ubacio nešto komercijalno? BADI: Na primer? LELA: Malo erotike! Epizoda ,,Zločesta Samanta se vraća u rodni grad". Gledaj! Lela hoda kao po manekenskoj pisti, polako skidajući bluzu. BADI: A brus? LELA: Ući će neko! Da napuderišem grudi? BADI: Znam nešto gotivnije – hepening, bebi, hepening. (Badi uzima sprej) Da li radi?

(Proba na ruci, ofarba ceo dlan) Radi! (Ofarba sprejom Lelin stomak u zeleno) A sad menjamo tehniku! (Uzima debeli crni flomaster. Crta po Lelinim grudima) Bebi, kakve su ti boje gaćice? LELA: Svetloljubičaste, sa fluorescentnim tufnama, koje svetle u mraku i ispuštaju zvuke ako ih pipneš! BADI: Kažiprstom? LELA: Si! BADI: A koji zvuk? LELA: Ovaj! (Imitira foku) BADI: To liči na foku. LELA: To i jeste foka. BADI: Da proverimo. (Klekne ispred njenih kolena i zagnjuri glavu u njeno krilo) Nemaš gaćice! LELA: Maštaj malo, Badi! Oseti te fluorescentne tufne... BADI: ...Koje svetle u mraku i proizvode. (Zviždi kao foka) LELA: Legni na krevet, na leña. Ispruži se. Pokazaću ti vežbu za pravilno disanje. BADI: Vežba opuštanja? LELA: Mfff. Prvo udahneš vazduh, duboko, a onda ga iz pluća istisneš u stomak. Taako. Držiš ga tu četiri pet sekunde pa izdahneš. Prija? BADI: (Vežbajući) Aha. LELA: Tu, ispod dijafragme, nalazi se sve što skrivaš, Badi. Kad si izdahnuo vazduh, nasmejao si se, što znači da si skrivao svoj osmeh. BADI: Jebo te, kako si pogodila?

LELA: Probaj još sedam-osam puta. Dok je Badi zauzet izvoñenjem vežbe disanja, Lela, leñima okrenuta publici, počinje da se šminka. Kada najzad pokaže svoje lice publici, već je maskirana u mačku: ima crne brkove izvučene krejonom; na glavi joj je šešir sa dva stilizovana mačja uha. LELA: Ja sam mačka Grizabela! Tonight for džou! Uključuje kasetofon iz koga zastruji muzika. Koreografska numera koju ona izvede je kratka i otkačena. BADI: (Dok Lela igra, oduševljeno) Šta si to od jutros pušila sestro, daj i meni da probam! LELA: A sad ćeš mi imitirati miša. BADI: Najbolje imitiram miša kad ležim pod palmom pun hašiša! Lela ga opkorači i sedne mu u krilo. Dug poljubac. Lela naglo ustaje i počinje da se oblači. BADI: Čekaj, šta radiš? LELA: Deset minuta je isteklo! BADI: Mogu ja da odložim probu. LELA: Ne vredi. Zločesta Samanta odlazi! BADI: Doñi kasnije! LELA: Možda kasnije ne postoji... Badi je poljubi u čelo i izlazi. LELA: PESMA O SADAŠNJEM MUŠKARCU Gde si, Anñele moj, I gde su oni mladići sa kojima smo želele Da imamo decu sjajnih bademastih očiju? Gde su nestali? Da li su u nekim dalekim predgrañima Friska, Melburna ili Keptauna? Ili su ovde, u ovom gradu, Ali šćućureni u sebi, Kao u kocki leda. Hladni. Potpuno smlavljeni mašinerijom Grada. Zar smo svi pogubili naše severnjače Plešući u moćnom bluzu čelika i novca, I gde nestade zanos, to poslednje utočište nade?

Možda pravi muškarac leži pod mojim krevetom, Skriven tu godinama, Anñele, Čeka da dunem prašinu sa njegovog lica, Čeka da ga poljubcem probudim, A ne zna da JA u stvari ležim pod njegovim krevetom I čekam da ON mene poljupcem probudi. Muškarci. zar su zaboravili bajku o Trnoružici? I tako u čekanju nam proñe život, Život – naš veliki dužnik, Al dug će ostati neplaćen. I preklinjem te, Anñele moj, Ne zatvaraj dosije sa moji imenom, Iako izgledam mrtva, nisam, veruj mi, I dalje obožavam mušmule, Hladno jeste, ali zavukla sam se u svoju jazbinu, Zajedno sa vidrama i hrčcima, Dok limeni tramvaji zvone u ponoć, A neon seče nebo kao lubenicu, Zato kad sedneš za svoj kompjuter I doñeš do mog imena, Nikako ne pritiskaj komandu DILIT. I znaj: spaso si me, Anñele, Jer sam poverovala da postojiš, Da te ima. Na kraju, moram ti reći ovo: Pakao je napokon pripitomljen, Uzmi bendžo I odsviraj nam nešto veselo, Sad kad me više ništa ne boli, Pakao je zaista pripitomljen. Zatamnjenje 3. GENERALNA PROBA (nastavak) Podrumi Elsinora. Ulaze Maks i Glumac. MAKS: Danas završavamo sa saslušanjem, sutra predajemo izveštaj gospodinu Kralju ... GLUMAC: ...a prekosutra ću omastiti vešala! MAKS: A što da čekamo do prekosutra, još noćas ćemo vas likvidirati! GLUMAC: Pre presude, logično. MAKS: Drago mi je da ste počeli da razmišljate. GLUMAC: Visiću?

MAKS: Izvesno ćete visiti! Jeste li se ikada pitali zašto mi Danci kazne izvršavamo vešanjem? GLUMAC: Ne. MAKS: Jer smo praktičan narod: vešanjem prinosimo žrtvu bogu Odinu, a istovremeno vršimo egzekuciju! GLUMAC: Znam, visio sam U granama na vetru Devet dugih noći, Proboden kopljem Posvećen Odinu, Na žrtvu samom sebi Na onom drvetu Što su mu koreni skriveni U neznanoj nutrini. MAKS: (Aplaudirajući) Hoćemo bis! GLUMAC: Imirovo meso postade zemlja, Krv njegova more, A kosti planine. U nebo se lobanja pretvori, U šumu se kosa premetnu. MAKS: Šta to znači? GLUMAC: Postanak sveta. Znači da je kosmos nastao iz žrtve, jer su Odin i ostali bogovi ubili pradiva Imira i od njegovih delova tela haos pretvorili u kosmos. S vremena na vreme, čovečanstvo, da bi se podmladilo, opet seče sopstvene udove, opet prinosi žrtve. Neka budem prinet na žrtvu, ali neka svet bude bolji! MAKS: Znate da vas sažaljevam. Pametni ste, a nesrećni. To izgleda ide zajedno. Ostali ste sami. Doduše, vaše kolege glumce smo malo prebili na mrtvo ime pre nego što su dobrovoljno potpisali izjavu protiv vas, ali ako mislite da njih dvoje sad ne kopuliraju u nekoj krčmi, varate se! GLUMAC: Šta rade? MAKS: Rable bi rekao: igraju se gore leña – dole leña. Stari Latini bi rekli da koitiraju, Nemci koriste izraz – bumsen bumsen... GLUMAC: Ne verujem vam. MAKS:

Bumsen-bumsen, definitivno! Završili smo istragu, hoćete li vi mene nešto da pitate? GLUMAC: Hoću. Kad je u ljudima nestala čežnja za pravdom i istinom? MAKS: Rado ću vam odgovoriti: Kako je u ljudima moglo nestati ono čega nikada nije ni bilo? GLUMAC: Šta hoćete time da kažete? MAKS: Ono što nikad nije postojalo, zar može da nestane? GLUMAC: Grešite. MAKS: Prokleti idealista, to ste vi. A sad bežite! GLUMAC: Ubiće me straža. MAKS: Stražari su malopre otišli u garnizon, jer nam se približava Fortinbras sa vojskom. (Skida mu okove) Beži čoveče! Što dalje od Elsinora! (Pauza) A znate zašto vas puštam? Jer imate nadu. A nada čini ljude mekim. Vi ste bezopasni. Samo očajnici menjaju svet. Osim toga, mislim da ste shvatili uzaludnost borbe protiv fatalizma istorije, protiv neumoljivog točka koji sve melje pred sobom. Shvatili ste uzaludnost puta koji se temelji na Pravdi, Toleranciji, Plemenitosti, Dobroti... Recite iskreno: čemu istrajavati u stvarima u kojima su svi drugi odustali? Manje pamtite stihove, više učite iz života! Jer život je... GLUMAC: Bedan. MAKS: Jamačno! Može mali poklon? (Pruža mu crne naočari) GLUMAC: Znam šta znače te naočari! Ne trebaju mi. MAKS: Grešite. Svetlost često zaslepi čoveka! Sigurno nećete? GLUMAC: Sigurno. MAKS: U početku malo žulje, ali se čovek brzo privikne! GLUMAC: Ne, hvala. MAKS: A sad bežite dok se Gustav nije vratio. Glumac polazi prema vratima. MAKS: (Izvuče mač, priñe sasvim blizu Glumcu i stavi mu mač pod grlo)

A vi stvarno pomislili da ću vas pustiti bez crnih naočara!? A zašto, moliću lepo? Ko zna, možda ste vi opasan tip, koji je ugrozio interese države Danske, u kolaboraciji sa stranim imperijalističkim silama, a ja dobar čovek koji pokušava da vas izvede na pravi put? Ne bih rekao. Pre će biti da ste vi mali zanesenjak, a ja dželat, koji će iz razloga koji će vam uskoro biti poznati, učiniti jedno dobro delo. (Spušta mač u korice i vraća se za sto ne gledajući Glumca. Uzima strelice pikada i gaña metu na zidu) Glumac izlazi. Posle nekoliko trenutaka ulazi Gustav. GUSTAV: Gde je ona bitanga? MAKS: Ne znam o kome govorite. GUSTAV: O Glumcu govorim, šta se izmotavate! MAKS: Otišao je. GUSTAV: Gde? MAKS: U nepoznatom pravcu. GUSTAV: Pomilovan? Maks odmahuje glavom. GUSTAV: Pobegao? MAKS: (Odmahuje glavom) Ja sam ga pustio. GUSTAV: Izgleda da imamo mali problem. (Pauza) Vi ste ga pustili?! MAKS: Jeste, Gustave, ja sam ga pustio. Pauza. GUSTAV: E pa sad više nema zajebancije, gospodine Makse, ja moram da vas prijavim. MAKS: A kome to? GUSTAV: NJegovom kraljevskom veličanstvu! Zvuk trube. GUSTAV: Već su saznali!? Neću na točak! Neću da me čereče! Ulazi kepec-glasnik sa pismom. Gustav pada na kolene pred njim. GUSTAV:

Ja sam nevin, milost! Sve ću priznati! On ga je pustio! On! Kepec ga preskoči i preda pismo Maksu. Maks pročita pismo. MAKS: Recite gospodinu Velikom Inkvizitoru da je njegov nalog o oslobañanju okrivljenog zakasnio: on je već pušten na slobodu! Kepec ga izvesno vreme netremice posmatra, napokon izlazi. MAKS: A ti bi, Gustave, gospodinu Kralju? A znaš li ti ko u ovoj zemlji upravlja iz budoara? GUSTAV: (Pauza) To svi znaju: Kraljica. MAKS: A ne znaš poslednju vest? GUSTAV: Na šta mislite? MAKS: NJen obožavani sin, kraljević Hamlet, pre jedno sat vremena vratio se u Elsinor. Lično sam ih video kada je ušao u odaje Kraljice majke, koja mu se obradovala do neba. Priča se da u gradovima kroz koje je prošao sa svojim prijateljem, mislim da ga zovu Horacio, narod izlazi na ulice i izvikuje Hamletovo ime. GUSTAV: Pa što mi to odmah niste rekli! (Pauza) I gde ćemo mi sad da udaramo na gospodina Glumca, prijatelja našeg milog kraljevića Hamleta! MAKS: Ne ide. GUSTAV: Nikako ne ide. Šta ćemo sad? MAKS: Vraćamo se u Grad. Neopaženo kao kuga. Hamlet i Kraljica će vrlo brzo saznati za moj postupak. A može se desiti da se uskoro izabere novi Veliki Inkvizitor. GUSTAV: Divim vam se, šefe. MAKS: Jesi li najzad shvatio šta znači imati pravu informaciju u pravom trenutku? GUSTAV: Savršeno, šefe! MAKS: Jednoga dana svet će shvatiti da onaj ko poseduje informaciju – poseduje moć. GUSTAV: Obožavam vas, šefe. MAKS: (Stavlja crne naočari) Ti si moja ruka pomoćnica! GUSTAV:

(Stavlja crne naočare) Staraću se, šefe! Maks i Gustav napuštaju scenu. Maks se vraća na scenu, uzima strelicu i pogaña u centar mete. Koncentrični krugovi počinje da se kreću kao da žele da sve usisaju u sebe. Zatamnjenje EPILOG Pozorišni hodnik, nekoliko minuta kasnije. Ulaze Miša i Zoran, obučeni kao Maks i Gustav u predstavi. MIŠA: Znam ko nam je ukrao ključeve od garderobe. Palinković! Stalno mi smešta! Svakog jutra sa direktorom ide na doručak. Ali ja nosim repertoar ove kuće, ja sam prvak!!! ZORAN: Smirite se. Šta će nekome ključevi naše garderobe?! Neko ih slučajno pokupio. MIŠA: Jesi zvao majstor Žiku da doñe? ZORAN: Sad sam mu poslao poruku na pejdžeru. (Gleda u sat) Prošla ponoć. Nigde nikog. Gde je Badi? MIŠA: Već je otperjao sa onom njegovom. ZORAN: Kad je generalna? MIŠA: Sutra. Pretpremijera prekosutra, biće frke. ZORAN: Neće. Al ako je majstor-Žika isključio pejdžer, moraću ovakav u tramvaj! MIŠA: Šta misliš, ti izañeš, a napolju šesnaesti vek! ZORAN: Nemoj da me plašiš! Miša izvadi iz džepa dva unučeta, jednu flašicu daje Zoranu. MIŠA: (Nazdravljajući) Za šesnaesti vek, što da ne! Za šesnaesti, dvadeseti, dvadeset prvi, svejedno... Povorke mogu da dolaze i prolaze, ali se suštinski ništa ne menja... Suština ostaje ista... ZORAN: To je tragedija. MIŠA: Ne, to je istorija. Ugasi se svetlo. MIŠA: Nestade struja! ZORAN: Kao da čujem neke korake...

MIŠA: Sigurno je majstor Žika... ZORAN: Ne bih rekao... Ovo mi liči na nešto drugo... Nešto sasvim dugačije... Opet tišina. Koraci se približavaju sve više, sve zlokobniji i zlokobniji. Onda se začuju se prodorni zvuci hiljada truba, koji traju sve dok ne nastupi: Odtamnjenje