Dragan Aleksi} - Пројекат РасткоMala srpska komedija 225 Dragan ALEKSI] MALA SRPSKA KOMEDIJA Komedija u dva dela PRVI DEO PRVA SCENA Dnevna soba. Name{taj i premeti su

Dragan Aleksi}

MALA SRPSKAKOMEDIJA

Komedija u dva dela

224 Dragan Aleksi}

DRAGAN ALEKSI] (1941, Beograd) zavr{io Filolo{ki fa-kultet i FDU – dramaturgija u klasi prof. Josipa Kulunyi}a.

Kwi’evim radom bavi se od 1964. godine.

Objavio kwige Kraqevina lipovog hlada (1979), Sveska od pe-

ska (1974), Peto godi{we doba (1975), Sazve’}e belog duda (1983),Quba Moqac, najve}i fudbaler na svetu (1985), Koliko je toliko

(1987), Slavuj u februaru (1995).

Izvedeno mu je trideset radio drama za decu i odrasle, zatimtelevizijske serije, radio i televizijske emisije.

Objavquje u listovima i ~asopisima za decu i odrasle.

Nagra|ivan za pozori{ne komade, radio drame, kratku prozu,nagradama JRT, ,,Radoje Domanovi}’’ i dr.

@ivi i radi u Beogradu kao urednik u Programu za decu imlade.

LICA

STEVAN JOKSIMOVI], PRVI MU@

MOM^ILO STEPI], DRUGI MU@

MIRJANA JOKSIMOVI], PRVA @ENA

DOBRILA STEPI], DRUGA @ENA

KOM[IJA (DEUX EX MACHINA)

Mala srpska komedija 225

Dragan ALEKSI]

MALA SRPSKA KOMEDIJAKomedija u dva dela

PRVI DEO

PRVA SCENA

Dnevna soba. Name{taj i premeti su se ve} mogli videti u nekom stanu,ali ovde je neukus nagla{en. Nizak sto prekriven tabletom doma}e ra-dinosti. Foteqe sa presvlakama jarkih boja. Na stolu kristalna vaza save{ta~kim cve}em. Dva le`aja na rasklapawe sastavqena u slovo “G”tako|e sa prekriva~ima i jastu~i}ima. U jednom uglu televizor na sto-~i}u, u drugom lampa na mesinganom stalku sa aba`urom od plasti~netkanine. Na zidovima par goblena. Na podu tepih, nejasna me{avina bojame|u kojima preovla|uju plava i zelena. Visi luster. Na wemu svetlo-zeleni ukrasi sa zlatnim {arama. Na prozoru u dubini zavesa od orlona savolanima i aplikacijama. Draperije od bordo pli{a.Dobrilla Stepi} (II `ena) u slobodnoj proceni nepunih ~etrddeset,nervozno dovr{ava spremawe sobe, ali je prekida zvono na vratima.Po{to `urno, ali pla{qivo odlazi i otvara, obazrivo ulazi StevanJoksimovi} (I mu`) u odelu od listera, ko{uqa i kravata, u ruci ove}aposlovna torba. O~igledno, pred nama je poslovan ~ovek koji je pregurao~etrdesete godine `ivota.

I MU@: Uf, jedva se izvukoh, Dobrila. ^ekaju, bogati, petak saonolikom isporukom franko rezane gra|e! Bestraga imglava! Je li, je l ovde sve u redu?

II @ENA: Sve u redu i sve po planu! Nego, kako si pro{ao sa onomtvojom?

Stevan seda na le`aj, otvara torbu i vadi jednu fakturu. ^ita, zatimodsutno.

I MU@: Kojom mojom...

II @ENA: Pa sa tvojom gospo|om suprugom, {ta se pravi{ sad?

I MU@: (Dok ~ita)A... to! @ena ko `ena. [ta tu... ima da se... pri~a...

II @ENA: Ama pri~aj kako je pro{lo? Jer sve kako smo planirali?

I MU@: Dobrila, pusti me da pro~itam ovu fakturu! Tamo sam`urio, pa da mi nisu ne{to podvalili.

II @ENA: Lepo za po~etak! Blago meni, trebala bi i ovo na{e dafakturi{em.

I MU@: Jao, `ene, `ene! Ti si mi va`nija od fakture, ali samotrenutak, da pogledam...

226 Dragan Aleksi}

II @ENA: (Odlazi ss prekr{tenim rukama do prozora)Sve boqe od boqeg! Kao da sam ja do{la kod tebe u firmu, ane ti kod mene u stan!

I MU@: (Savija fakturu i vra}a je u ta{nu)Evo, evo, nisi ti do{la kod mene u biro, nego ja kod tebe ugajbu. Nema more, nema qubomore, evo gledam te pravo uo~i! Ti, pa ti i eto ti!

II @ENA: (Dobrila se vra}a i seda pored Stevana)Hvala Bogu kad si se smilovao. Pri~aj sad kako je bilo?

I MU@: Ni{ta neobi~no, ka`em ti. Rekao sam Miri, slu{aj ovajvikend }u biti zauzet, imam jedan poslovni ru~ak u subotu ida vidim neko dobro tu Preko, a tebi bi bilo dosadno.Nego, dobro bi bilo da poseti{ mamu na Mlavi. Ima{ tamoono [atowsko vrelo, a vazduh }e ti prijati, red je pokatkadroditeqe obradovati.

II @ENA: I pristade, veli{, lako?

I MU@: Nego {ta! Jo{ mi ka`e: “Stevane, mili moj, prazno }u seprovoditi bez tebe.” Nemoj, reko, da bude neki mu{karacizve~era s celom istinom, ha, ha.

II @ENA: A ona, {ta re~e?

I MU@: Jezik pregrizo, ka`e. Nego da se pazi{ na putu. ^arapeuve~e ne skidaj, kad si tako navikao, da ne nazebe{.

II @ENA: E, kod mene s ~arapama u krevet ne}e mo}i!

I MU@: Onda }e{ ih sama skidati, ha, ha.

II @ENA: Ne budali, nego reci {ta je daqe bilo?

I MU@: (Prilazi II `eni i grli je)Pa ni{ta. Onda se zagrlismo, ovako, pa se izqubismo i davidi{, Mira se kao zaplaka.

II @ENA: (Izvla~i se iz zagrqaja)Stvarno zaplakala?

I MU@: Nego {ta! Vala, mislim se, kao da zna{ za{to pla~e{!

II @ENA: Uf, da zna{ da si va`an!

I MU@: [to? [ta ho}e{ da ka`e{? Ne vaqam vam sigurno?

II @ENA: (Ironi~no)Ni govora! Evo, i mene oblivaju suze radosnice, ha, ha.

I MU@: ^ekaj, stvarno, kako si ti zavr{ila posao?

Mala srpska komedija 227

II @ENA: Po kratkom postupku. Ako ti Mom~ilo, mora{ kod majke,rekoh, ja kod svekrve ne moram i ne}u! Popreko me gleda ipodbada li podbada. A moja majka ~eka }erku i zeta jo{ odpro{log meseca! O~uh mi lekove nema, a mami ni onih {estrolni zelene vune nisam odnela. Zato idemo ili kod mojih,ili svako svjim putem!

I MU@: A {ta da se ~ovek predomislio, pa po{ao sa tobom?

II @ENA: Ne brini! Znam ga ja. Keva wemu uga|a kao da je novo-ro|en~e: papci u saftu, beli mrs, a na kraju najva`nije:pune torbe kad po|e. Tipovala sam na wegovu veliku qubavprema zavi~aju i tu proma{aja nema.

I MU@: I ode bez re~i?

II @ENA: Ma kakvi! [ta }e tu`an re}i rodu i kom{iluku? Za{tosam toliko digla nos? Uop{te, na{e rastanke ne voli, alislede}i put ne}e to tako pro}i makar me na krka~e nosio.Nego, pre no {to po|e, virnem u wegovu ta{nu – svenajlep{e poneo! ^istu pi`amu, dowi ve{, more i ma{nu.[ta }e mu ma{na u selu? Hm, da nije i on ne{to zamesio?

I MU@: Gle, gle! Navodno ~ezne za mnom, a ovamo qubomorna namu`a?!

II @ENA: Nije to, ali ne volim da me pravi budalom...

I MU@: A ti wega sa mnom? To nikom ni{ta?

II @ENA: ^ekaj, za koga ti navija{? Za tigra, ili za lava?

I MU@: Za socijalnu pravdu i jednakost! To i moja strankapropoveda.

II @ENA: Pa {to nisi oti{ao u stranku, a ne kod mene? Proveo bi sepo planu i programu.

I MU@: Slu{aj Dobrila! Ne me{aj mi politiku u ovu na{u bra~nuprevaru! E, {to sam ti ja po{tewa~ina. Pristao bih da me`ena vara sa trojicom, samo da sam s tobom, a ti qubomornana mu`a! Tako meni i treba.

II @ENA: Ma nije to, ve} onaj moj kad je po{ao, ostavio ceduqicu nakomodi i napisao: “Nemoj mnogo da {vrqa{, nego seodmori. Voli te tvoj Moca.” I paklo mentol filterapored...

I MU@: Jo{ si dobro pro{la. Ona moja ostavila vodu u kupatilu,imalo u predsobqe da procuri.

228 Dragan Aleksi}

II @ENA: Opet, ~udi me da je onaj moj zaboravio pribor za brijawe...

I MU@: A mene ~udi da u posetu majci obla~i najlep{u haqinu.

II @ENA: E moj Moco, crni Mom~ilo!

I MU@: Jest, {to ka`e{: Miro, Miro, ho}e li biti: ispod Mire sto|avola...

II @ENA: ... vire, ali pusti to.(Prilazi i naslawa glavu na wegovo rame)Nego, Stevo, petak nam zami~e preko simsa. Imamo dva danai dve no}i – punih ~etrdeset i osam ~asova!

I MU@: Oho, dupla dnevnica! A {to ti to meni? Da ti nije mnogo?

II @ENA: Pa ne znam, ha, ha. Zavisi kako }u da te serviram, ha, ha.

I MU@: Pre svega, da napravimo plan! Ustajawe oko ossam. Zatimdoru~ak, umivawe, kafica... Ti posle mo`e{ u kujnu, a jamalo u sobu...

II @ENA: (Sko~i)Ma {ta mi re~e! Izbeglice iz braka ne znaju ni{ta boqe,nego da se igraju braka. [ta je ovo na{e: seminar za bra~nepolaznike, ili smo mi hteli da be`imo sa tih ~asova, a?

I MU@: Ne, nemoj da se ~udi{! Navike su navike. Posle ru~ka tisvakako mora{ da opere{ sudove, a ja moram malo da drem-nem, to obavezno. A za subotu uve~e – ka`i dragi~ka! Kad sekom{iluk smiri, mogli bi da se i{uwamo u neki restoran.Zar nije super ideja?

II @ENA: Sve lep{e od lep{eg! Tako si dakle zamislio na{ vikend udva dana, u ~etiri zida i u ~etiri oka? Da zna moj crniMoca, platio bi ti kao suprug siteru dok je on na putu!

I MU@: (Prilazi i grli je)E wemu bi ja to u~ino po posebnom popustu!

II @ENA: (Izvla~i se iz zagrqaja)Slu{aj Stevane, zna{ {ta si mi sve {aputao u firmi, uliftu, a tek na onom putu, one no}i u Stala}u?

I MU@: Znam, se}am se! E, da te tada nisam osvojio, od ovoga danasne bi bilo ni{ta!

II @ENA: Od ~ega danas? Od prawa sudova, popodnevnog izle`avawa,ili od ne~eg drugog?

Mala srpska komedija 229

I MU@: Od ne~eg drugog, naravno, ali i od ovog {to si nabrojala.Pa sama si rekla: dva dana, ~etrdeset i osam ~asova, iha,imamo vremena!

II @ENA: (Odmakne se pa ga pogleda besno)Ijao, potpuno }u se razo~arati! Pa zar smo zato izmajmu-nisali ono dvoje na{ih siro~i}a?

I MU@: ^ekaj, ne duri se! Najva`nije da smo zajedno!

II @ENA: (Malo glumataju}i, malo izazivaju}i)Ijao, {ta me sna|e sa ovim ~ovekooom...

I MU@: (Prilazi joj i grli je s le|a)E sad }u ja da ti poka`em {ta te sna|e, pa }e{ posle da mipri~a{ {ta te sna{lo!

II @ENA: (Bajagi se izvla~i)Mu`a sam namagar~ila, stan mu stavila na raspolagawe, aon fakture, sudovi, dremka... Stra{no!

I MU@: (Povla~i je i sedaju na jedan lle`aj)Hodi ovamo, pa posle ka`i {ta je stra{no.

II @ENA: (Ve} mazno)Rekao bi ~ovek: romanti~na du{a, a ko od brega odvaqen.

I MU@: (Povali je na le`aj)E sad }u ja da ti poka`em {ta je romanti~an breg i kakoizgleda odvaqena du{a, ha, ha...

Zamra~ewe – uz kikot dvoje na krevetu i malo vriske probija muzikaktratko, zatim tajac i ~uje se kwu~ u vratima. Svetlo. Ulaze II mu`,Mom~ilo Stepi} i I `ena, Mirjana Joksimovi}. Po{to koraknu u sobu,ugledaju dvoje na le`aju i ostanu uko~eni.

DRUGA SCENA

I @ENA: Jokso, ~ove~e, {ta je ovo?!

II MU@: Neverovatno. Ovo ne}e iza}i na dobro...

II @ENA: Grom i pakao, pa otkud ti Mom~ilo?

I @ENA: (Polukru`no prilazi krevetu i zagleda)Ama je l ovo mogu}e? Pa to je onaj moj!

230 Dragan Aleksi}

II MU@: Moja ro|ena `ena u mom stanu sa drugim! Ne, ne, ovo samoinfarkt le~i!

II @ENA: (Sko~i i name{ta se. Zatim mu`i sik~u}i)Aha! Sad mi je sve puklo pred o~ima! Zato ti ne poneseaparata za brijawe.(Stevanu)Ko veli, odmah se vra}am...

I MU@: (Svojoj `eni Miri)Zato ti samo jednu i najlep{u haqinu uze, crna Mirjana.Boqe da si se u crno obukla kad me ovako sahrani!

II MU@: (Teatralno {eta i kr{i ruke)Ama {ta je ovo qudi moji?

I MU@: (Besno prilazi prvoj `eni)Ko ti je ovaj?

II @ENA: (Iza wihovih le|a, stidqivo)To je moj mu`...

I @ENA: (Ohrabri se i sikne na prvog mu`a)A koja je ova tebi?

II MU@: A to je moja gospo|a Dobrila...(@eni)Jao, Doco, Doco!

Sad `ene uzmaknu u jedan ugao i deluju zajedno.

II @ENA: Ijao, mangupi jedni i bestidnici!

I @ENA: Ne, pa ovo je da ~ovek isko~i iz sopstvene ko`e! Blama`akakvu skoro nisam videla!

II @ENA: Blama`a je lepa re~! Sviwarija kakva se samo primi-tivcima doga|a.

II mu` ra{irenih ruku i bespomo}no prilazi I mu`u.

II MU@: Pomozite ako gre{im, ali moja `ena me vara sa suprugomgospo|e s kojom ja opet varam svoju `eni, zar ne?

Prvi mu` prilazi drugom i pru`a mu ruku.

I MU@: Isti moj slu~aj, ama nalik kao jaje jajetu.(Energi~no)Dozvolite da se ipak upoznamo: In`ewer Stevan Joksimo-vi}, privatni preduzetnik!

Mala srpska komedija 231

II MU@: (Mlitavo i neodlu~no)Sad da ka`em da mi je milo, u ovakvoj situaciji, jelte, nijemi malo... Mom~ilo Stepi}, Moca me zovu...

I MU@: (Povla~i ga daqe od `ena)Videste li vi ovo pobogu i zaboga?!

II MU@: Ma kako da ne vidim jadi me vidli! Znate {ta, `ene su,`ene su... ma nemam re~i! Trebalo bi ih lepo isprebijatikao ma~ke, verujte!

I MU@: I toga je bilo dok smo bili mla|i, ali, molim vas, danassmo mi u ozbiqnim godinama...

II @ENA: (Kao govori prvoj, ali gleda da mu`evi ~uju)Gad jedan! Da me ovako ponizi i osramoti.

I @ENA: Znate da mi do|e da odem bestraga, da me nestane sa kuglezemaqske.

II @ENA: Ma nemojte? A meni je mo`da do pesme i igre, je li?

I @ENA: Ne znam do ~ega je vama, ali stra{no je kad se jedna po{tena`ena baci u naru~je probisveta!

II @ENA: A vi ste ta po{tena gospo|a, ili ho}ete da i ja budempo{tena pa da vam ka`em ko ste?

I @ENA: Iju, pripazite malo na doma}e vaspitawe!

II @ENA: Slu{ajte, nemojte mnogo da se folirate, jer meni mo`e za~as da prevr{i.

I @ENA: [ta? Jo{ mi je samo ovo trebalo! Mom~ilo, molim te kakavje ovo na~in?!

II @ENA: Alal vam vera! Pazite samo da se ne obratite na pravusadresu, ha!

I @ENA: Ijao, pa da! Sad sva{ta mogu da do`ivim! Prevr{ila jedara meru!(Ustaje, ali o~igledno ne sa namerom da ide)Moram da idem i to smesta! Mom~ilo!

II @ENA: Ima{ ukusa, nema {ta! Dajem ti tog musavka! Hajde, vodi ga!

I @ENA: (Iskrqe{ti se na drugu, ali gleda da i mu`evi vide)Je l da?! Odli~no! A vi }ete lepo nastaviti tamo gde stestali, ha, ha! Ne, ne, toliko nisam luda!

Ustaje drugi mu` i staje u sredinu {ire}i ruke prema svima.

232 Dragan Aleksi}

II MU@: Aman-zaman! Stanite qudi, ~ekajte `ene, kumim vas Bogom![ta je tu je! Gore biti ne mo`e. Svi smo krivi i niko nemapravo da se quti. Sre}a na{a {to smo ovako u~etvoro, jerda smo u neparnom broju bilo bi povuci-potegni. Nego,znate {ta? Ostanite vas dvoje malo kod nas, da posedimo, dapopri~amo, sve }e se srediti, verujte.

I MU@: Da, da, ne znam kako mislite, prijatequ? Da va{a supruga ija ostanemo kod vas i moje `ene, ili moja gospo|a i ja kodvas i va{e, jelte, supruge... Uf!

II MU@: Uf, {to rekoste, nezgodno, majku mu... ^ekajte ovako! Znate{ta, ostanite VI kod NAS, pa sad neka shvati kako ko`eli. [ta velite?

I MU@: Mo`e, mo`e! Odli~na ideja, kad vam ja kao preduzetnik toka`em! Uostalom, tu su i gosti i doma}ini, a ko je ba{ ko,vide}e se, objasni}e se...

II @ENA: (Kr{i ruke)E, ovde se vi{e ne zna ni ko pije, ni ko pla}a! Sa~uvaj meBo`e i sakloni!

I @ENA: Zbiqa, pa {ta mislite vas dvojica?! Nismo vam mi belorobqe!

II @ENA: Kad bih samo znala gde je kraj ovom ~emeru {to me sna|e!

I mu` spontano ustaje i prilazi joj.

I MU@: Ali Dobrila, du{o...

II mu` hitro sko~i ispred prvog.

II MU@: Pardon!(II `eni)Dobrila, budi malo prisebnija, molim te!

I @ENA: (Drugom mu`u)Ijao, ne prepoznajem te Mom~ilo! [ta ovo zna~i?!

II @ENA: Kako, kako, ~ekajte, ~ekajte?!?!

Kratka pauza posle koje I mu` ustaje i po~iwe nervozno da {eta.

I MU@: Ne, ne, qudi moji, ovo vi{e ne pije vodu! Ne, stvarno, zpalismo u nemogu}u situaciju! Izlude}u, majke mi.

II MU@: Da je te{ko – te{ko je vala...

Mala srpska komedija 233

Mu`evi se povla~e na le`aj, sedaju, huk}u i raskop~avaju ko{uqe okovrata. Potom se zagledaju u `ene.

II MU@: Nego, {alu na stranu, gledam ove na{e, ama li~e kao jajejajetu!

I MU@: (Kao zagleda)Da znate da ste u pravu, bogati! Ama ne kao jaje jajatu, negokao `umance `umancetu, na ~asnu re~!

II MU@: Ne, {to jest – jest! Lepe su, oko da vam stane!

I MU@: ([aqivo lupi drugog po ramenu)Gde ih na|osmo, da mi je da znam.

II MU@: Ama sve sija na wima. Da me sada pitate: koja je lep{a, nebih umeo da vam ka`em!

I MU@: Toliko sam proputovao i u razli~itim dru{tvima bio, alinisam video ovako lepe `ene na jednom mestu.

II MU@: I tako nalik jedna drugoj, ama ko pqunute, na ~asnu re~!

Mu`evi nastavi{e ti{e, ali uz vi{egestikulacije. Sa druge strane,`ene preuzimaju dijalog.

II @ENA: ^uste li vi ovo, draga moja! Kakav smo samo propagandniprogram do`ivele.

I @ENA: (Diskretnije)Trpaju nas u istu vre}u, a svi smo ma~ke u yaku!

II @ENA: Eeeh, najboqe da predahnemo malo...

I @ENA: U pravu ste. Ba{ ka`em onomad: `enski poslovi – pravarobija.

II @ENA: Kome pri~ate? Dok uve~e skuvam, dok properem ne{to – ve}pono}! A ujutro posao ~eka.

I @ENA: A tek ova skupo}a! Pa sad – sna}i se ako ume{.

II @ENA: Jelte, a daje li vam mu` za ku}u koliko je potrebno?

I @ENA: Mislite, moj mu` meni?

II @ENA: Pa naravno! Ne}e vaqda moj mu` va{u ku}u izdr`avati.

I @ENA: Da, da! Pa daje, daje, ali na ka{i~icu, {to ka`u.

II @ENA: A moj, vidite, daje! [iroke je ruke, ne mogu da ka`em.

I @ENA: Ovaj va{?!

II @ENA: Da, moj Mom~ilo, {to se ~udite?

234 Dragan Aleksi}

I @ENA: Ma hajte, molim vas! Vi ga ne poznajete dobro. Taj ~uva parekao da dr`i zmiju u yepu.

II @ENA: (Unese se prvoj u lice)Ja ro|enog mu`a ne poznajem? To mi vi ka`ete?

I @ENA: Ne, ne, ne ka`em. Mo`da ima situacija kada je galantan, alimislim ovako u principu...

II @ENA: Slu{ajte vi da nisu va{i prohtevi i u ku}i i van ku}e malopreveliki kad vam ni jedan nije dobar?

I @ENA: (Dure}i se)Pa ako je vama daj {ta da{ dovoqno, meni, vidite, nije.

II @ENA: Nijedan, draga gospo|o, nije sa mnom na daj {ta da{, neegosam ja sa obojicom: uzmi koliko ho}e{ i kvit!

I @ENA: Oho, onda bih ja kod vas mogla jo{ i na dopunsku nastavu!

II @ENA: (Nadmeno)Ha, ne verujem da sam stru~na za sve oblasti u kojima ste vislabi.

Mu`evi se malo uzvrpoqe, onda ustaju i kao spontano prilaze `enama.

II MU@: Gledamo vas, vas dve se site ispri~aste...

I MU@: ... a {to nama kr~e creva – to nikom ni{ta, a?

II MU@: Kako bi bilo da svi ~etvoro ne{to omako pregrizemo?

II @ENA: (Ustaje)O, to bar nije problem! Spremili smo mi za ceo vikend!

II MU@: Kako VI? Vaqda MI draga?!

I @ENA: A gde ti je ono {to smo mi doneli?

II MU@: Aha, pa da i mi smo... da ka`em, ni vi niste praznih ruku...Uf!(Odlazi i donosi jedan zembiq sa hranom)Evo, ako se i hrana slo`i kako smo se i mi sastavili, bar}emo apetite smiriti.

II @ENA: Apetite? Ko bi jo{ znao va{e apetite.(I `eni)Hajdemo, gospo|o. Za~as }emo mi to...

@ene odlaze. Ostaju Stevan i Mom~ilo.

Mala srpska komedija 235

TRE]A SCENA

Mu`evi sami.

STEVAN: (Duboko uzdahne i sru~i se na jedan le`aj)Auuuh! Pa dobro prijatequ, da nas je neko pitao – {ta namje sve ovo trebalo?

MOM^ILO: ([eta i mlatara rukama)Kakvi trebalo? To {to nas je sna{lo ni najro|enijemneprijatequ ne bih po`eleo.(Trgne se)A, izvinite, zaboravih kad smo se predstavqali, kako onobe{e?

STEVAN: (Mrzovoqno)Boqe bi bilo i da zaboravite... Stevan, Stevan Joksimovi},preduzetnik...

MOM^ILO: (Pru`a mu ruku)A, da, privatnik, dobro se se}am! Mom~ilo Stepi},in`ewer.

STEVAN: Au, ~ove~e, ala mi povukosmo |avola za rep!

MOM^ILO: Mi wega za rep, a on nas za nos! Dobro, gde je na|oste, molimvas?

STEVAN: Mislite ovu moju?

MOM^ILO: Ma ne brate! Ovu moju?

STEVAN: Kako gde? Pa ja sam wu zaposlio kod mene u firmi.

MOM^ILO: A ranije je niste znali?

STEVAN: Poznavali smo se i ranije, ali samo onako, iz vi|ewa...

MOM^ILO: Hm, tako zna~i... A ja ve} mislio da nije neki inat, iliosveta...

STEVAN: Taman posla! Znamo se vi{e od godinu dana.

MOM^ILO: Au, bogati! Ma ne, ja sam budala! Treba takve vazdan `ednepreko vode prevoditi.

STEVAN: Pa sad, ne bih rekao da ste preko vode prevo|eni, a `e| ste,vidim, na{li na~ina da uza`ite...

236 Dragan Aleksi}

MOM^ILO: (Nervozno)Pustite sad to! Jedno lepo poznanstvo koje je po inercijidospelo skoro do intime... Ni{ta drugo. Nego, opet da sevratimo va{em slu~aju, gde ba{ vi da se na|ete u toj igri?

STEVAN: Znate {ta gospodine, ovde nema va{eg ili mojeg slu~aja, jersu stvari veoma izukr{tane. Drugo, pitate kako ja da sena|em u svemu tome. A {to? Zar ja nisam jo{ uvekdobrodr`e}i mu{karac?

MOM^ILO: To ne ka`em, svaka vama ~ast! Mislio sam gde ba{ vi dabudete Mirin mu`?

STEVAN: E, opet malo da pojasnimo problem, gospodine Mom~ilo. Viste rekli da se vra}ate na moj slu~aj, ali gospo|a Dobrilaje va{a `ena! Vidite kakvo je na{e vrzino kolo? Ne}emo selako izvu}i.

MOM^ILO: Tim pre {to je va{ slu~aj sa mojom `enom o~igledno uspeo?

STEVAN: [ta da vam ka`em? Zate~en sam u va{em stanu sa va{omsuprugom i u va{em odsustvu. Imate sve na dlanu, paprocenite sami.

MOM^ILO: [ta ho}ete da ka`ete? Pa nije moja Dobrila sa ulice,molim vas. Govorio sam joj: “Obraz da mi ~uva{, ina~e mi neizlazi na o~i!” S te strane mo`ete biti mirni. Ona je`ivela u ~estitom braku!

STEVAN: Naravno, naravno! Uredna, ta~na, disciplinovana. Bilo mije pravo zadovoqstvo...

MOM^ILO: Ma nisam mislio u poslu!

STEVAN: Pa ni ja nisam mislio na firmu...

MOM^ILO: Uf, pa ostavite se ~ove~e moje `ene! Nego va{a Mirjana,nemojte da se vre|ate, ali vrtela se oko jednoguniformisanog lica preko mesec dana...

STEVAN: Da, da, onako krupan, sa velikom torbom preko ramena?

MOM^ILO: Ta~no! Da niste i wega uhvatili?

STEVAN: Ja nikoga ne hvatam, gospodine! To je po{tar. Dugo jeopsedao, vi znate za mesec dana, a ja znam za oko pola godine,no to je bilo bez posledica. Nego, da niste primetilijednog advokata u wenom dru{tvu?

Mala srpska komedija 237

MOM^ILO: Advokata?(Razmi{qa)Ne se}am se... Jednoga znam, ali on je bio ~lan nekedisciplinske komisije...

STEVAN: A ne, wega znam. Sto{i}, radio je u ES-DE-KA, pa pre{ao uslu`bu platnog prometa. Nemam nameru da vas te{im, alibezopasna figura, verujete. U dve re~i – `enski petko!

MOM^ILO: Mene da te{te? Za{to bih ja bio toliko povre|en?

STEVAN: Pa mislio sam, ukoliko gajite iskrena ose}awa, jelte...

MOM^ILO: More kakva iskrena ose}awa, prijatequ. Obojica gajimoguje u nedrima, a dokazi su vi{e nego o~igledni. Bi}e dawih dve vode svoju politiku, a mi smo tu samo marionete!Zbiqa, kad pomenuh politiku, u kojoj ste vi stranci?

STEVAN: Neva`no, dragi moj, potpuno neva`no i za stranku i zamene. Znate, ja sam vam pomalo tradicionalista, pa nemrdam od komunizma...

MOM^ILO: A, “Julovac”, zna~i?

STEVAN: Tako ne{to, ali samo simpatizer.

MOM^ILO: Ako su te simpatije kao prema Dobrili, onda ste vipoliti~ki veoma anga`ovani.

STEVAN: A, ne! Znate kako se ka`e: politika je velika kurva...

MOM^ILO: Hm, ovaj, apropo malopre|a{weg, da niste malo preterali...

STEVAN: O, oprostite! Na Dobrilu nisam ni pomislio... Mislio sam,ove na{e strana~ke frtutme i zavrzlame. Svaki ozbiqniji~ovek radije se dr`i po strani... A vi ste u nekoj partiji,ili...?

MOM^ILO: To me ne pitajte, ranu novu mi ne otvarajte! I {etao, ilupao u lonce, i nadao se kakvim-takvim promenama, ali evo{ta sam do~ekao.

STEVAN: Dakle opozicija, to sam i mislio.

MOM^ILO: Za{to? [ta fali? Da vam nisam suprugu mo`da zatrovao?

238 Dragan Aleksi}

STEVAN: He, he, nemojte da se qutite, ali rekli ste da ste sami mnogovi{e otrovani. Uostalom, ja sa `enama o politici nevolim da pri~am!

MOM^ILO: Kako sad to? Pa “Julovci” su prili~no osmomartovci?

STEVAN: A ne, kod mene se zna! Partijski program je jedno, aporodi~na pravila ne{to sasvim drugo.

MOM^ILO: Imate li mo`da pravila i za akcije van porodice?

STEVAN: E, pa to bi vi{e pristajalo opoziciji koja je vazdan za nekepromene.

MOM^ILO: A znamo mi i va{e promene po brakovima gde `ene ~itajusudove, a mu`evi peru novine, ha, ha.

STEVAN: Znate, znate, kako da ne znate kad ste se ovako ume{ali!

MOM^ILO: (Ustaje i di`e ruke)Polako gospodine! Supruge su nas bacile u arenu, apolitika }e nas potpuno dotu}i! Pa nismo mi poslanici inije ovo onaj na{ parlament, bogamu!

STEVAN: E, nemojte tako, ha, ha! Na{e dve bira~ice glasale su za nasi to po dva puta. Za jednoga, tajno, za drugog javno, ha, ha!

MOM^ILO: He, he, {ala je lepa stvar, ali situacija je ozbiqna. Moralibismo i nas dvojica da se odlu~imo, pa da za ne{to glasamo!

STEVAN: Kako to mislite?

MOM^ILO: Pa lepo brate! I jednom i drugom jedna je `ena, a druga nije.Pa sad da se opredelimo.

STEVAN: A, to mislite? Nema problema! Vi birajte, a meni {taostane – to }u uzeti. A bila moja `ena – a ne bila, ja sesekirati ne}u!

MOM^ILO: Nema {ta – komunista od glave do pete! Sve je na{e, sve jedru{tvena svojina i svi imamo pravo na sve! E, pa vidite,ovde to ne}e mo}i tako osim ako ne mislite da svi `ivimo u~etvoro~lanom kolhozu?

STEVAN: Ni govora! Ovo su nova vremena! Mi, mislim vi, opozicija,jelte mewate svet! I {ta ho}ete? Da izaberemo svoje `ene,da pru`imo mali prst i da pqucnemo, kao, puj, produ`ibedo! Revolucionarne promene, novi svetski poredak, nema{ta!

MOM^ILO: Pa {ta da radimo?

Mala srpska komedija 239

STEVAN: (Pri|e mu intimnije)[ta mi sad mo`emo da mewamo? Da vam ka`em po{teno –birao ja, birali vi – isto nam se hvata!

MOM^ILO: A mislite... Pa da... Ustvari?

STEVAN: Da budem jo{ po{teniji: biram li ja svoju, ili va{u `enu –obe su moje. Birate li vi – isti slu~aj. Kako onda daizaberemo?

MOM^ILO: Ali ~ekajte, brak je... odnosno, brakovi su u pitawu!

STEVAN: E tu ne dirajte ni za `ivu glavu!

MOM^ILO: Ne razumem?

STEVAN: Brak je brak i ostaje brak! Da nismo bili u braku, ne bismoni uleteli u brakolomstvo, a iz te nevoqe ni{ta nas nemo`e spasiti osim braka!

MOM^ILO: Mo`da ste u pravu... Hm, ve} mi je izgledalo da smo ipoliti~ki protivnici, ali u ovom slu~aju smo isto-mi{qenici.

STEVAN: Brak mora da nam ostane svetiwa, to vam ka`em iz iskustva!

MOM^ILO: Eh sad, iskustvo vam nije naro~ito, ali, ruku na srce, nimoje nije boqe.

STEVAN: A tu le`i zec! Sre}a u nesre}i je {to je moja qubavnicava{a supruga, a va{a veza je moja `ena. Shvatate?

MOM^ILO: Razumem, razumem, jednoglasno nas dvojica glasamo za brak ita~ka!

STEVAN: I to iz ube|ewa, pazite!

MOM^ILO: I iz uverewa, i iz ube|ewa, i bez obzira na mi{qewejavnog mwewa, ha, ha!

STEVAN: Zna~i odluka je pala: brak nema alternative?

MOM^ILO: Nema, a i da ima – alternativa je tako|e u braku, zar ne?

STEVAN: Pa tako vas volim, prijatequ!(Tap{e ga po le|ima)I za{to bi se, molim vas lepo, lomatali po sudu? Teparnice, te tro{kovi, a za ~ije babe zdravqe?

240 Dragan Aleksi}

MOM^ILO: Meni o tome ne pri~ajte, kunem vas Bogom! Znam kad sam serazvodio od prve `ene, jo{ kad sam bio u radikalima,parni~ili smo se preko osam meseci. Bila je iz preka,poprili~na mira`yika, pa sve zbog miraza...

STEVAN: Dakle, uskladili smo na{e programe, pa sad da im to leposaop{timo, da znaju po{teno da se vladaju pred svetom.

MOM^ILO: Jeste, da im ka`emo: {ta je bilo – bilo je, ali brak ostajebrak. Me|utim, nemojte da ~ujem ubudu}e(Kao grmi)Mmgr... ina~e...

STEVAN: Da, da, oho-ho-ho! Ka`ite im vi, onako mu{ki, kako to nimalo nije bilo lepo, ukorite ih...

MOM^ILO: Ja? A ba{ sam mislio da vama sugeri{em {ta da im ka`etei kako... Mislim, vi ste ozbiqniji.

STEVAN: Ne, ne, vi }ete boqe, jer zamislite ako se neka od wihuskopisti, pa vrisne: ko to nama dr`i lekvijer? Pa ko senama udvarao pored svoje zakonite veze? Ko je ovde {arao,varao i mazao, a?

MOM^ILO: [ta?!? One to da pitaju? Ma pustite vi mene! Ja }u da imzalepim flaster na usta!

STEVAN: Ne, ne, ja }u da ih polijem, pa ima da se pu{e! Bezobraznicejedne...

Ulazi Dobrila sa tawirima, viqu{kama i no`evima u rukama.

DOBRILA: Hajde vas dvojica, pre|ite lepo u drugu sobu dok mipostavimo, pa }emo vas pozvati.

Stevan i Mom~ilo za trenutak ostanu uko~eni, zatim se pogledaju,slegnu ramenima i po|u u drugu sobu. Ulazi i Mirjana sa salvetama.

^ETVRTA SCENA

@ene same.

DOBRILA: Pa i vama bi to bilo ~udno! Pored takvog mu`a, molim vas,vi tra`ite preko hleba poga~u.

MIRJANA: “Pored takvog mu`a?” Ha, ha! Kakvog mu`a? Obi~an mla-kowa. Ako u firmi jo{ na ne{to i li~i, u ku}i je senka od~oveka, verujte.

Mala srpska komedija 241

DOBRILA: A tek ovaj moj? Ne prepoznajem ga vi{e. Ostario. Po~eo dalapi. Od pre godinu dana kao da le`im sa dve ple}ke ukrevetu. Koliko biste mu vi videli lice – toliko i ja.

MIRJANA: Moj Steva je jo{ gori. Uve~e, kad je kod ku}e, samo ne{to~ita. Udubi se kao da studira astronomiju. “Ho}e{ li jo{dugo da bistri{ te {tampane abrove, Stevo?” On samo }uti.I {ta da radim? Okrenem se, pa zaspim.

DOBRILA: More bar da ~ita, nego Mom~ilo prvi zaspi, pa kad po~ne dahr~e! Ijao! Stakli}i se po plakaru tresu. I guram ga, iritam ga, ali ni{ta. Stru`e li stru`e kao da balvanetesteri{e.

MIRJANA: A je l vam smeta onalampa za ~itawe? Mene ubi. Pravo misvetlo u o~i udara. “Ma stavi neku krpu na tu lampetinu,~ove~e!” On ni{ta. Pogledam boqe – gospodin zaspao! Au,blago meni, eto to vam je moja sudbina, gospo|o.

DOBRILA: Ko bi to rekao? Zaklela bih se da je Stevan vatra `iva.Progore}e papire na pisa}em stolu, brinem kad sevneo~ima. A moj Moca, bqak...

MIRJANA: Gre{ite gospo|o, gre{ite. Mom~ilo je pravi mu{akarc.Otmen, odmeren, a opet impulsivan. I ukusa taj ima. Uvekdoteran, elegantan. Svaka bi vam pozavidela na takvommu`u, verujte.

DOBRILA: Znate {ta gospo|o, mi mo`emo ovako daleko da guramo.Na{a iskustva su razli~ita, ali nevoqa je {to je re~ oistim qudima.

MIRJANA: Pa da! Nas dve ih znamo u dva potpuno razli~ita izdawa.

DOBRILA: A {ta smo nas dve tu krive? Ni{ta! Kad je va{ Steva kao imoj Moca u ku}i takav, morale smo potra`iti izlaz nastrani, zar ne?

MIRJANA: I sve bi bilo razumqivo da i vi i ja ne naletesmo na istemu{karce! Eee, ali sad oni vi{e nisu isti!

DOBRILA: Ama to su takvi dvoli~waci i beski~mewaci kakve zemqane dr`i!

MIRJANA: A {ta smo mi? Guske, }urke jedne! Ama to se ni {iparicamane bi desilo. Da nas nikogovi}i tako nasankaju! Lepo nasdva puta ovako...(Pokazuje)okrenuli oko prsta i sad jo{ mogu da nas bace kao dogorelepikavce.

242 Dragan Aleksi}

DOBRILA: A, moj bogami ne}e! I do sada sam strogo dr`ala, ali od sadima da mi igra pipirevku! Plati}e mi on, sve }e miplatiti.

MIRJANA: Ama ~ekajte malo, smirite se! Niste vi uhvatili va{egmu`a u {teti, nego i on vas. Saberite se, podelite se, pa}ete videti – ako isterate pozitivnu nulu, bi}ete sre}ni.

DOBRILA: Uf, pa da, da... A kakav je va{ predra~un u svemu tome?

MIRJANA: Mr{av, mr{av... Taj qigavac }e odmah da krene: `ena obrazku}e ~uva, na{e majke i bake su moral ~uvale... Znam ve}wegove tirade.

DOBRILA: Znate da i ja ~ujem ve} tu demagogiju! Bednik jedan igulanfer! On je, molim vas, do sada samo tri politi~kestranke promenio. Ne da se okre}e kako vetar duva, nego gasvaki povetarac odnese kao peru{ku iz jastuka!

MIRJANA: Ipak, va{ Moca je {kolovan ~ovek i bar je veran opo-ziciji, a ovaj moj stara komuwara, privatnik postao, a ceo`ivot mi je trubio da se za dru{tvo davao bez ostatka.Vala, i ne ostade ni{ta od wega, bestraga mu glava!

DOBRILA: [ta je – tu je! Mi boqe nemamo?

MIRJANA: Ama na mu`a nisam ni tipovala, ali da me qubavnik ovakonasanka...

DOBRILA: Pravo da vam ka`em, ja ni sa jednim nisam po{tenora~unala. Mu{karci su vam svi isti. Konfekcija narasprodaji. Samo, da me ovako onaj moj nasamari... Ne, ne, tune{to nije u redu!

MIRJANA: Ne{to? Ni{ta nije u redu! Upale smo u papazjaniju iz kojese ne}emo lako izvu}i.

DOBRILA: Sad vidim, pametne su one feministkiwe, majke mi! Neznam da li se femi{u, ili su iskrene – tek, s mu{kombagrom na istorijsku distancu!

MIRJANA: Ma pustite, gospo|o! I to je {minka. Da vidim ja tudistancu kad naleti{ na lud kamen, pa se pokrije{ istimpokriva~em.

Mala srpska komedija 243

DOBRILA: Ajd sad, kad rekoste – pokriva~ – kakav je, molim vas, ukrevetu?

MIRJANA: Mislite u mom krevetu, ili u va{em?

DOBRILA: Pa bili ste vaqda u oba, svejedno. Kakav je kao mu{karac?

MIRJANA: ^ekajte, pitate za Mocu, ili za Stevana?

DOBRILA: Ama znam Stevu, rekla sam vam, pitam za Mom~ila?

MIRJANA: Aaa, to? Znate {ta, da nismo mi malo predaleko oti{le?

DOBRILA: Gde }ete daqe, sestro slatka, gde!? Retko se na|u dve `enekoje mogu takva iskustva da izmewaju.

MIRJANA: Ta~no, ali, znate, ne bih ba{ toliko zalazila u intimu...

DOBRILA: Nema vi{e govora o nekakvoj intimi! Zar ne vidite da jestvar pukla ko zrela tikva?

MIRJANA: Na{i odnosi su pukli, ali mi bismo mogle ipak malo da sepri~uvamo.

DOBRILA: Nas dve, ovako izme|u sebe, nema {ta da se ~uvamo. To je barjasno, sla`ete li se?

MIRJANA: Pa i da se slo`im... Ne znam {ta da vam ka`em... Dobar je,eto, ~ak po neki put veoma uspe{an, gospo|o.

DOBRILA: (Besno)Kako dobar? [ta vam to zna~i – uspe{an? Moj mu` nije va{u~enik, gospo|o! Pitam vas direktno: da li je strastan?Uop{te, kako se sla`ete u krevetu?

MIRJANA: E {to je mnogo – mnogo je! Ne}emo vaqda jo{ i posteqinuda pregledamo?!

DOBRILA: Imate pravo! Da ne zavirujemo po krevetima. Ko zna kogabismo u wima prona{li.

MIRJANA: Nego, da vidimo, draga moja, {ta }emo i kako }emo? Moramoneki stav da zauzmemo!

DOBRILA: Kakav stav? Mi smo dve povre|ene `ene. Nevine `rtvewihovog nemorala i magupluka! [to to smo mi!

MIRJANA: A {ta ako oni pokrenu pitawe na{eg morala i po{tewa?

244 Dragan Aleksi}

DOBRILA: S kojim pravom, moli}u lepo?

MIRJANA: Ta~no! Mom~ilo je odmah rekao da niko nema pravo da sequti.

DOBRILA: To }emo jo{ da vidimo! Nego, da ih pozovemo da se prihvateovog mezetluka. Znate {ta je rekla ona Amerikanka kad suje pitali {ta je nava`nije za sre}u u braku?

MIRJANA: Ne znam. [ta?

DOBRILA: Najva`nije je dobro nahraniti tu `ivotiwu, ha, ha.

Smeju se a zatim pozivaju mu`eve.

MIRJANA: Stevane, Moco! Jelo je na stolu!

Ulaze Stavan i Mom~ilo, gledaju na poslu`ewe, tr`aju ruke, obilaze okostola i sedaju na le`ajeve.

PETA SCENA

Svi ~etvoro. Mom~ilo lupa viqu{kom u jednu ~a{u i uzima re~.

MOM^ILO: Pre nego {to se zalo`imo ovim lepim |akonijama, imamjedan predlog! Za{to vas dvoje ne biste lepo ostali ve~erasda spavate kod nas?

DOBRILA: Odli~no Moco! Kao da si mene pitao. Stvarno, za{to nebiste ostali? Sutra je subota, ne moramo sabajle na posao.

STEVAN: Vala ba{! Kuda }ete sad da se lomatate po trolejbusima, aovde ima mesta koliko ho}ete.

MIRJANA: I posteqine ima na pretek.

DOBRILA: ^ekajte, ali ko je pozvan na spavawe i kod koga?

MOM^ILO: Kako ko? Pa vi kod nas?

MIRJANA: Au, ovde se ne zna ko je gost, a ko doma}in!

STEVAN: A zar je to sad va`no? Svi smo lepo pozvani i svi jo{lep{e primqeni. Je l tako?

Mala srpska komedija 245

MOM^ILO: [to se mene ti~e, sla`em se! Nemam za{to da `urim. Ne~eka me ku}i `ena sa oklagijom, ha, ha...

DOBRILA: Moco, nije prilika za neslane {ale, ali {ta je – tu je! Ne}uda kvarim dru{tvo.

MIRJANA: Pristajem i ja. [to bih bila druga~ija od ostalih?

STEVAN: Ako se predlog jednoglasno usvojio, gospodin Moma i ja smoodlu~ili...

MOM^ILO: (Upadne u re~)Jeste, dogovorili smo se... povodom ovoga {to nam se igromslu~aja ve~eras dogodilo...

STEVAN: Mislili smo na ovu zbrku u koju smo upali...

MOM^ILO: Da mi to lepo alalimo!

STEVAN: Jeste! Lepo, prijateqski, nez isterivawa nekakvih krivihDrina.

MOM^ILO: Qudi smo, gre{ni smo, nije da nismo, ali Bo`e moj! Zar tone mo`e svakom da se desi.

STEVAN: I nama se tako desilo, pa {ta? Ne}emo svet da mewamo zbogjednog nesporazuma?

MOM^ILO: Zar bi trebalo sad jedni drugima o~i da vadimo?

STEVAN: Jeste, pravo ste rekli, a i na{ narod ka`e: “Vrana vranio~i ne vadi”.

MOM^ILO: (Podigne prst visoko)Aliiii... brak je brak!

DOBRILA: To vaqda nije u pitawu?(Mirjani)Je l tako gospo|a Miro?

MIRJANA: Taman posla! Bra~na zajednica je osnovna }elija qudskogdru{tva.

STEVAN: (Vi{e Mirjani)Kakva }elija, bogati?(Svima)Ha, ha, sami se pohapsili, pa se sami oslobodili.

MOM^ILO: Kad je brak u pitawu, milim vas, onda tu vi{e diskusijenema!

246 Dragan Aleksi}

STEVAN: Da ga po{tujemo, u brak da ne diramo, sve-sve, ali brak! Dali smo se razumeli?

DOBRILA: A {to re~e malopre da smo se kanda oslobodili?

STEVAN: Eto kako bismo mogli da budemo naopako shva}eni! Rekaosam i to u {ali da smo se sami oslobodili, ali {ta je to?Pa kao kad u zatvoru ka`wenik ima pravo na posetu suprugejedanput mese~no, ili tako ne{to.

MIRJANA: Da ali, dozvoqena je poseta `ene, supruge, a ne...

MOM^ILO: Pa dobro, {ta smo mi? Bra~ni robija{i? Mi smo slobodniqudi, jelte, i za nas ta nagrada mo`e biti izvan braka,razumete?

STEVAN: Da, da, izvan osnovne }elije qudske zajednice!

DOBRILA: Hajde, {ta smo se upetqali? Ispada da smo svi ka`weni, inagra|eni, i zatvoreni, i oslobo|eni!

MOM^ILO: Dobrila je u pravu! Da se vratimo mi brakovima koji se jesumalo pome{ali, ali nipo{to se nisu izgubili!

STEVAN: Naravno! Verujem da nikome ne padaju napamet nikakvirazvodi, igrarije {apca-lapca i }orave bake? Da ne po-miwem kom{ijske abrove, advokatske tro{kove, sudsketakse i tome sli~no.

MOM^ILO: Bravo Stevo, ovo su prave re~i!(Pqeska, seda za sto i uzima ne{to da prezalogaji)Ne, ~ovek je razumeo u ~emu je stvar!

STEVAN: (Uzima ~a{u sa pi}em i di`e je)Hvala, hvala! Eto drage moje gospo|e i gospodine, u su-{tini, to sam hteo da vam ka`em.

Svi se kucaju i otpijaju gutqaj.

MOM^ILO: (@enama)^uste li kako je ~ovek govorio? Ama kao da je mene pitao.Sad je sve ~isto i jasno, pa hajde, da se zalo`imo kao qudi.

DOBRILA: Svaka ~ast Stevane na tvojoj zavr{nici, samo mene su jo{ uosnovnoj {koli u~ili da re~i vrede tek kad se pre|e nadela.

Mala srpska komedija 247

MOM^ILO: A {ta tebi u na{em slu~aju zna~i pre}i sa re~i na dela?

MIRJANA: Ne, gospo|a Dobrila je mislila, lepo je to re~eno, ali da nebude mrtvo slovo na papiru.

MOM^ILO: Au, pa {ta bi gospo|e htele? Mo`da biste vi da vam damogaranciju, a?

DOBRILA: A {to vi nama? Vaqda i mi imamo kvalitete po JUS-u!

MIRJANA: Ja bih zadr`ala samo pravo na reklamaciju.

MOM^ILO: A ~ega, moli}u lepo? Koja je roba u pitawu i na koji rok?

DOBRILA: Kad je o ovakvom kvalitetu re~, rok bi trebalo da budeneograni~en, zar ne Miro?

MIRJANA: Samo da reklamatori ne potra`e neke nove primerke.

STEVAN: ^ekajte, polako! Dosta te politi~ke ekonomije, ili eko-nomske politike. Ako smo nas dvojica dali neku re~ i akoste vi ulo`ile va{e poverewe, onda ovo nije roba sabuvqaka, drage moje!

DOBRILA: A re~ ste dali?

MOM^ILO: Da je u svemu {to nas je zadesilo brak valuta sa zlatnompodlogom.

MIRJANA: Pa ako je tako, onda bismo nas dve mogle da predahnemo, {tavelite gospo|a Dobrila?

DOBRILA: Predahnula bih ja kad mi ne bilo do uzdisawa. Me|utim,ako smo povukli pravi potez, onda nema vra}awa! Strogipjesto {eh.

Stevan povla~i malo Mom~ila prema rampi gde izmewuju par replika u~etiri oka.

STEVAN: (Mom~ilu)Moco, da se nismo mi malo istr~ali?

MOM^ILO: Kako to mislite?

STEVAN: Ne{to nas hvataju za re~ i obe}awa. Da ne bude nekogsrawa?

248 Dragan Aleksi}

MOM^ILO: Hm. primedba je na mestu! Sad }u ja da interveni{em!

Vra}aju se `enama.

MOM^ILO: Slu{ajte vas dve! Gospodin Steva i ja smo uzeli tajm-aut dane{to proverimo taktiku...

DOBRILA: (Upada u re~)Je l va{a taktika ~ovek na `enu, ili `ena na ~oveka, a? Ha,ha...

MOM^ILO: Ne izmotavaj se `eno, ovo su ozbiqne stvari! Dakle, akogosn Steva i ja samo jo{ jedanput ne{to ~ujemo...

STEVAN: Ne{to samo da je malkice nalik ovome, razumete li vas dvekad vam se srpski ka`e?

DOBRILA: Kakve su to insinuacije? Zar ste vi o`eweni uli~arkama?(Mirjani)Gospo|a Miro, ovo je uvreda, molim vas!

MIRJANA: Sramota! Pa s kim smo mi ovde uhva}ene? Sa nekim gilip-terima, ili sa ro|enim mu`evima?

DOBRILA: Kakvo pitawe, gospo|o? Vidite vaqda da smo se obreli ime|u jednim, i me|u drugim!

MOM^ILO: ^u li ovo Stevane? Ti i ja ispadosmo i mu`evi i mangupi,pa ti sad bira {ta bi da bude{!

STEVAN: Prosto ne znam {ta mi je boqe, he, he.

MOM^ILO: Ja opet ne znam {ta je gore, ha, ha!

DOBRILA: Sram vas bilo! Brak iznad svega, a ovamo nas ismevate! Ama{ta }utite Miro? Ovakav blam ja jo{ nisam do`ivela.

MIRJANA: Nemojte da se qutite, ali i vi ste se malopre na{alili uvezi onog: ~ovek na `enu, ili `ena na ~oveka... Ne, ne, biloje duhovito, stvarno.

MOM^ILO: Vas dve nas uop{te niste razumele! Mi smo hteli, je l takoStevo, da se obezbedimo od sli~nih budala{tina sa nekimakoji bi bili jo{ ve}e budale od nas.

DOBRILA: Razumele smo, suvi{e dobro smo razumele, ali {ta akojadan od vas zabaci udicu u neke druge vode, a?

Mala srpska komedija 249

MOM^ILO: Ja vi{e na takvo pecawe {tapove ne nosim!

STEVAN: A ja i da ponesem, ni lud ne bih zabacio. Ko se jedanput u`ivotu ovako upeca, taj vi{e ni u ribqi restoran ne ulazi!

MIRJANA: (Dobrili da mu`evi ~uju)Vidite gospo|o, ba{ su slatki, vrpoqe se ko neki klinci,ha, ha!

DOBRILA: (Mirjani, da ne ~uju)Ala ste naivni! Obojica su ovejani `enskaro{i bez obzirako nam je mu`, a ko onaj drugi.

MOM^ILO: Aaaa, nema {urovawa, nema `enske koalicije, nema zavera,drage moje!

STEVAN: Da ne}ete jo{ da zapo~nete teroristi~ke akcije protiv nas,a? Ha, ha!

DOBRILA: (Prilazi stolu i uzima ne{to za jelo ili pi}e)Hajde, dosta je bilo pri~e! Nemojte vi{e da se `edni prekovode prevodimo, ve} da se poslu`imo, pa makar sit gladnomi daqe ne verovao, ha, ha...

STEVAN: Ako smo re{ili da stavimo pamet u glavu, jer svi smo miudati i o`eweni qudi...

MOM^ILO: (Slu`i se)Gotovo je gotovo! [to je bilo – bilo je! Znate ono, komad seodla`e zbog bolesti glumaca. E kod nas se odla`e zbogozdravqewa! Hajde, ovo {to ste nam vas dve spremile, netrpi odlagawe.

STEVAN: Vala ba{!

Svi zastanu i pogledaju ga.

DOBRILA: AS {ta smo to MI VAMA spremile?

MOM^ILO: Gre{ka u koracima! Mislio sam na ovu sjajnu trpezu!

SVI: Aaaaa!

Zamra~ewe. Du`a pauza, ili pauza izme|u dva ~ina. U pauzi muzi~kiintermeco.

250 Dragan Aleksi}

DRUGI DEO

[ESTA SCENA

Po osvetqewu prethodna soba je prili~nom neredu. @ene i mu`evi sukrajwe opu{teni, neuredni, o~igledno u alkoholisanom stawu. Mom~ilosedi na tepihu naslowen na jedan le`aj, razdrqene ma{ne, bez sakoa, sacigaretom u ustima. Stevan pola sedi, pola le`i na jednoj foteqi spodignutim nogama na {ticnu, tako|e raskomo}en dr`e}i ~a{u sapi}em u rukama. Mirjana i Dobrila su zavaqene na jednom le`aju pri ~emuje Mirjanu vi{e uhvatilo pi}e, jer se ~e{}e smeje, povremeno vaqa iludira. Dobrila prevr}e o~Ima, poku{ava da zadr`i kakvu-takvudistancu, ali op{ta orgija i neka vrsta ironi~ne, namerne amnezijehvata i wu.

STEVAN: I {ta sad? Trebalo bi da trqam glavu i da bacam bob, pa davidim ko mi je od ove dve `ena, a ko nije, hi, hi.

MOM^ILO: (Gleda kroz ~a{u prema `enama)Stevo, mora{ ovako da gleda{ kroz ~a{u, da im uzme{meru, i ako te sre}a poslu`i – `ena ti je tu!

STEVAN: Znam, znam da je tu, samo koja? Vidim noge, ~etiri noge, alipoznate mi sve, ha, ha... Pre|em na sukwe – Bog me ubio akoobe sukwe nisam ja kupio! Ne, ne, ja na `ene ne `alim pareda bacim!

DOBRILA: ^uje{ li ih Miro? Ijao, {ta nam rade? Pome{ali nasmomci kao prqav ve{ u ma{ini!

MIRJANA: Ko nas pome{ao? Ovi? Ha, ha, ha! Koji su to, molim vas? Jane poznajem ove tipove, ha, ha...

DOBRILA: Poznajemo se more, svi se poznajemo, samo smo se fal-sifikovali! Da imamo onaj aparat, pa da vidimo ko je zabra~nu potro{wu, a ko se ovde uvalio na crno, ha, ha.

STEVAN: (Ustane, malo se klati)Basta! Basta, razumete li vi mene, ili u prevodu – dosta!Ako smo nas dvojica popili koju, ne mo`ete vas dve za nosda nas vu~ete!

MOM^ILO: [ta biste vi jo{ htele? Da se i sami zaboravimo, pa da nasvi izvla~ite kao ono – mi{ beli sre}u deli, je li?

Mala srpska komedija 251

MIRJANA: Uuuu, ala bi to bila sre}a kao {to ste nas i do sadausre}ili!

DOBRILA: Va{a je sre}a {to ne znamo ko ste, a mo`da se `eniramo ida vas prepoznamo.

STEVAN: Mene znaju poslovni partneri od Vaqeva do Kraqeva i odBele Rusije do Crne Trave, razumete li vi, a da me ro|ena`ena ne poznaje! E, nije-nego. Gde god ka`e{: Stiv Joksa kaoda si rekao: “Sezame, otvori se!”

MIRJANA: (Dobrili)To si ti, pa da! Ti wemu “Sezame...”, a on meni: “Zeza me...”Ha, he, hi, ho...

DOBRILA: Au, pa ova odlepila vi{e nego vas dvojica! ^ujete li je,molim vas?

MOM^ILO: Izvinite, gospo|a mi nije poznata, ha, ha!

STEVAN: I ja je nisam poznavao, ali na|avola, sad je jo{ i zaboravio,ha, ha.

MIRJANA: (Ustane i po|e od jednog do drugog, pa ih za~ikuje)A ja vas znam! Uta-ta! Znam vas ko zle pare! Znam vaspu{ke... mada pi{toqi niste nikada ni bili, ha, ha...

STEVAN: E, pa `eno pretera ga! Nemoj sad... hik... da pozovem kumove,pa da nas identi... inedi... ne identifikuju, jeste!

MIRJANA: E da su mi sad oni kumovi i ova pamet ja bih rekla: nouuu!!!

STEVAN: ]ut, }ut tamo! Kumove smo jo{ i imali, ali ti pameti –nikada!

MOM^ILO: Au, Dobrila, ovi se prepozna{e! Zna~i, ni nama vi{ezaborava nema?

DOBRILA: To va`i samo za prvu qubav, a za nas ne va`i, ha, ha!

MOM^ILO: Bre, Stevo, crni Stevo! Mi cugnuli da se olak{amo, a ovezaja{ile, pa mamuzaju li mamuzaju.

STEVAN: Kod nas komunista `ene su ravnopravne, pa evo {ta namrade, a u kapitalizmu su jo{ ravnopravnije, pa ni{ta nerade...

MOM^ILO: Zna~i kod mene bi bile zaludne, a... Samo da ti ne{to{apnem: ove na{e su vi{e razbludne, nego zaludne, ha, ha,ha!

STEVAN: [ta kod tebe? U vas je kapital od kriminala!

252 Dragan Aleksi}

MOM^ILO: A kod vas, novokomponovanih komuwara kriminal je odkapitala, ah.

STEVAN: Slu{aj, Moco!(Ustane)Nisam ja nanovo komponovani komunista, nego sam ja to poube|ewu, po vaspitawu, razume{ li, more po poreklu!

MOM^ILO: Au, jako ti poreklo! Kad pre ostade bez porekla! Sad sitikva bez korena, ha, ha...

STEVAN: (Po|e prema Mom~ilu)Mom~ilo, povuci re~ ina~e }u u{i da ti i{~upam!

MOM^ILO: Dobro, de, hajd, izvini!(@enama)Videste li vi ovo `ene? Budibogsnama! Da se ~ovekprekrsti udru`enom levicom!

STEVAN: E tako! Da si pametan, pa da se pri~esti{ srpom i ~eki}em!

DOBRILA: Vide li ti ovo, crna Miro?! Oko nas se slizali ko dvabuqava `apca, a oko politike se pokarabasala ko dva}orava jarca!

MIRJANA: Au, otrezni{e me kao da sam raso popila! A da ih ~ovek nezna? Svaki je po tri partije promenio i jo{ ima stranakakoje tvrde da su wihovi simpatizeri.

STEVAN: Simpati{em stranke koje su mi simpati~ne, a ~lan samsamo jedne, ali vredne!

MOM^ILO: Tako te volim! ^lan do ~lanka – stranka do pojasa, ha, ha!

STEVAN: Opomiwem te Moco, svideo si mi se kao ~ovek, mada ove`ene u tvom slu~aju ne razumem, ali u politi~ko opre-deqewe me ne diraj!

MIRJANA: To mu je erogena zona, ha, ha!

DOBRILA: More nije erogena, ve} demilitarizovana!

MOM^ILO: Deder da spustimo loptu na zemqu! Videste li vi gdepolitika iza|e na ve}e zlo od {valeracije?

MIRJANA: Pa kakvi ste `enama u braku, takvi ste politici u{valeraciji!

STEVAN: A {ta fali na{im `enama u braku?

DOBRILA: Sami ste se ofirali! Nedostaje nam va{a politika, ha, ha...

Mala srpska komedija 253

MOM^ILO: E, ove dve }e nas nagrditi da nas vi{e ni jedna pogledatine}e!

STEVAN: Mene vala moja ocrni da me ni tvoja i~ ne zarezuje!

MOM^ILO: Al da mi nazdravimo za na{e novo prijateqstvo, dru`e moj?

STEVAN: Ja sam za drugarstvo pre svega, gospodine moj Mom~ilo!@iveli!

Otpiju po{to su se kucali.

DOBRILA: Vidite li vi ove seoske ma~ore kako se uvek na nogedo~ekaju?

MIRJANA: Mnogo su mi sumwivi. Uhodani su kao da su godinamatrenirali.

DOBRILA: I jesu, samo ne znamo na kojim sve terenima. Tek, pred nasistr~a{e kao uigrani tim!

MOM^ILO: (Stavi ruku iza uha, kao da oslu{kuje {ta `ene pri~aju)Stevo, Stevane! Dok mi nazdravqasmo, odavde kanda opetladan vetri} duno!

STEVAN: Jest, jest, {u{ka ne{to i {apu}e! Ispod Biqke i Mire sto|avola vire, ha, ha!

MOM^ILO: (Bajagi diskretno)Je li, a {to se mi ne bismo s wima raskantali!

STEVAN: Misli{ razveli? Poveli brakorazvodne parnice?

MOM^ILO: Jest! Mi rekosmo – brak je brak, ali koji brak i kakav brak?Lako }emo dokazati da je i moj i tvoj bio traqav brak!

DOBRILA: O ~emu vi to vas dvojica? Pa je l to ~asna re~ i zakletva dase u brak ne dira?

MIRJANA: [ta?!? ^i~a mi~a i gotova pri~a! Pa ovo je stra{no! Tinikogovi}i }e nam ku}e rasku}iti, obraze upoganiti, nosnatrqati!

DOBRILA: Slu{ajte Stevo i Mom~ilo! Nismo mi va{e stranke ipartijski programi!

MIRJANA: Ne}ete vala vi s nama kao sa va{im raspame}enim bi-ra~kim telima!

DOBRILA: Kad pre popucaste kao `ice na hula-hopkama?

MIRJANA: A ovamo: “Brak je svetiwa qudskog dru{tva! Brak pre svegai brak posle sva~ega!” Beski~mewaci jedni!

254 Dragan Aleksi}

STEVAN: (Ustaje i prilazi im ra{irenih ruku)Hej, stanite, ~ekajte, pqunite malo!

DOBRILA: Takvima kao vi i trebalo bi pravo u lice!

STEVAN: Ama {alio s Moca, spadalo jedno opozicionarsko! Znatekakvi su oni, danas jedno, sutra drugo! Ne uzrujavajte se,golubice na{e prpo{ne! Linija je strogo zacrtana i tu sezna: brak nema alternative!

MOM^ILO: Jest, {to ka`e Steva, hteo sam malo da vas protresem, jermnogo ste se raskokodakale, brate!

DOBRILA: Ma nemoj, mu`u moj! A da se niste vi raskukurikali kaopevci kikirezi? Mi jesmo za brak, ako je brak brak, a akonije, nismo ni mi za bacawe! Znate vi dobro kad se miudesimo, pa kad pro|emo pored kafanskih ba{tica kakavutisak ostavqamo, znate!

STEVAN: (Mom~ilu)Eto ti! Jo{ }e re}i da su se smilovale na nas!

MOM^ILO: [taaa? Ma ~ekaj ~ove~e? Razvod ho}ete? Molim! Deder dasmesta pozovem advokata, da napravim predstavku! Spo-razumni razvod – glava da me ne boli!

DOBRILA: Samo ne zaboravite obojica: od nas dve osta}ete bez obe! Jel tako gospo|a Miro?

MIRJANA: Ako vi ostavite svoga, ostavi}u vala i ja ovog mog smete-wakovi}a!

DOBRILA: ^ekajte, a da li }ete napustiti i Mom~ila?

MIRJANA: Mislite na va{eg Mocu? Hm, o tome nisam razmi{qala.[ta ste vi re{ili kad je Steva u pitawu?

DOBRILA: To je druga stvar! Ovde mi govorimo o brakovima u kojimasmo sada, a ne onima u kojima }emo mo`da biti!

STEVAN: Eto vidite? [ta sam vam rekao? Mi smo u bra~nom ramu, aslike mewaj ako ti se svi|a! Za{to da komplikujemo, da sepotucamo i pla}amo kad mo`emo malo da virnemo jednidrugima kroz prste, a na prstima? Neka ih, brate, burme gdesu i bile! Hleba ne tra`e, je l tako?

MOM^ILO: Steva je u pravu! Igra je zapala u krizu! Tra`im tajm-aut!Dobrila, pre|imo na~as u drugu sobu da popri~amo malo!

STEVAN: Do|i i ti Miro! Sedi ovde da se presli{amo! [to ka`ena{ narod: triput meri – jednom seci. Pa da pogledamomalo.

Mala srpska komedija 255

MIRJANA: Meni je sve ovo postalo pre`vakana `vaka, ali hajde...

Mom~ilo povla~i Dobrilu za ruku i izlaze sa scene, a Stevan ustane i srukama na le|ima po~ne da hoda po sceni.

STEVAN: Vidi{ li u{ta nas uvali, crna `eno?

MIRJANA: Ja tebe? Misli{ kako sam te uhvatila na delu?

STEVAN: Misli{ kako si sa Mocom upala kao muva u supu? Eeee, dami se slu~ajno ne na|e Dobrila pri ruci, ispao bih rogowakakvog svet nije video!

MIRJANA: Pri ruci! More, na{la ti se u naru~ju i kombinezonu!Bedni~e jedan! Takvu `enu Moca je morao da prevari, ali timene, pa to je greh koji ti ne mogu oprostiti!

STEVAN: Pa dobro `eno, ova komedija nema kraja! Zar nismo kazalida su stvari tako izukr{tane da svako od nas ~etvoro imaistu {tetu i istu korist! Izjedna~ene su krivice iopravdawa!

MIRJANA: Da, ali ako je neko boqe vaspitan i ako ima finiju du{u –taj sve te`e podnosi!

STEVAN: I to je tvoj slu~aj?

MIRJANA: Pa nije vaqda tvoj, prosta~ino jedna nevaspitana!

STEVAN: Miro, ne vre|aj, jer ako prostak izgubi glavu, sva{ta mo`eda se dogodi!

MIRJANA: Dakle, preti{? Ucewuje{, vr{i{ pritisak, je li?

STEVAN: Samo te ispravqam, draga moja! One “komplimente” siuputila na pogre{nu adresu, jer bi gospodin privatnipreduzetnik jo{ rekao: hvala!

MIRJANA: Bedni~e! Ti nema{ ni srca, ni du{e! Vre|a{ ~oveka ~ijusi... onu krpu od `ene smotao kao Vlah pitu!

STEVAN: Ne, ne, divim se skorojevi}u koji je moju ven~anu damusmotao kao pita Vlaha, ha, ha...

MIRJANA: Smej se, smej, a meni jo{ zvoni ono tvoje licemerje: “Ididu{o kod mame na Mlavu! Vazduh }e ti prijati...” [to minisi rekao kao ~ovek: romansa e finito, brod tone, spasavajse ko mo`e!

STEVAN: Nisam mogao da do|em do re~i od tvoje pa`we. “Ne skidaj~arape kad spava{ da ne nazebe{...” A najradije bi me u

256 Dragan Aleksi}

duboki zamrziva~ stavila samo da se privati{ sa lovcem umutnm!

MIRJANA: (Do|e pred Stevana i iskrqe{ti mu se u lice)Mar{, prevrtqiv~e! Ne}e{ ti meni pamet piti i yigericu`drati! Nama, ne da zajedni~kog `ivota nema, nego vi{e nemogu o~ima da te vidim!

STEVAN: Au, a ti si meni simpati~na da te se prosto nagledati nemogu!

MIRJANA: (S pomirqivom gestikulacijom)^ekaj, stani, da smirimo loptu {to rekao Moca! Ovakomo`emo da ironi{emo i da se vre|amo do kraja `ivota. Aspoqni neprijateqi samo ~ekaju na na{e slabe ta~ke!

STEVAN: (Bajagi aplaudira)Bravo, moja titoistkiwa! Ako se mi ne upropastimo,spoqni neprijateq }e nas garantovano dokusuriti! Samo,spoqni neprijateq nam se ve} i u spava}u sobu ubacio.

Utr~i Dobrila, usplahirena i besna.

DOBRILA: Moram od terorista u kupatilo da be`im!(Ode iza vrata na suprotnoj strani scene i zakqu~a se)

MIRJANA: Au, oni se izgleda opasno zaka~ili!

STEVAN: Kad on ro|enu `enu napastvuje, {ta je tek tebi radio?

Utr~ava Mom~ilo.

MOM^ILO: (Prisutnima, ali vi{e za sebe)Glupa~a jedna! Kao da ja brak zbog sebe ~uvam!(Lupa na vrata kupatila. Vi~e)Dobrila, otvaraj, jer ako ja otvorim – u suzama }e{ sekupati!

MIRJANA: (Vu~e Stevana za ruku)Hajde, pre|imo u drugu sobu da ne smetamo qudima.

STEVAN: Sad kad si zakuvala be`i{ da ne iskipi!

Mira i Stevan odlaze odakle su Dobrila i Mom~ilo u{li.

MOM^ILO: (Snishodqivo)Otvori Biqo, uti{tilo me, moram u ve-ce...

Dobrila otvara i proviri. Mom~ilo je zgrabi za ramena i odvodi dofoteqe, zatim je prislili da sedne.

Mala srpska komedija 257

DOBRILA: Sve lla`e{, znala sam! Bo`e, s kim sam ja najlep{e godine}erdala!

MOM^ILO: Ma {ta mi re~e?! Ko ovde la`e? Sad ti vi{e nije do braka!A {to, moli}u lepo? Da ne}e ovaj da te prosi od mene,mo`da }e i miraz da mi tra`i, a?

DOBRILA: Ti si kompletan kreten! Nemam ja ~emernijeg miraza od ovebruke koju sam s tobom stekla!

MOM^ILO: Ne, ne, odmah }emo da proverimo! Dove{}u ~oveka da gapitam da li on ima ozbiqne namere prema tebi, pa ako ima...(Odlazi do vrata iza kojih su Mirjana i Stevan, kuca iodmah otvara)Stevane, do|i na~as...(Ugleda ne{to i iznenadi se)Oooo... pardon!(Brzo zatvori vrata. Dobrili)Gospode Bo`e! Ovi se grle kao da su u medenom mesecu!

DOBRILA: (Sko~i i zapqeska rukama)Aha, ha, ha! Nabija ti rogove sve u {esnaest! Hteo ~ovek damu ro|ena `ena bude verna, a {valerka ga voza li voza!

MOM^ILO: Ne, ti si stvarno profesionalka! Zna~i, od tvog nesu|enogmlado`ewe stalo ti je kao do lawskog snega?

DOBRILA: A {to? Mogu samo jo{ vi{e da ga po{tujem! Grli se ~oveksa ven~anom `enom, dok mi vadimo o~i i o{trimo kanye kaodva akrepa, bogati!

MOM^ILO: A i gospo|a bi se mazila?! Pa, ne}e mo}i, slatka moja!Meni napamet ne pada, a gospodin je ovog vikendaprebukiran, ha, ha!

DOBRILA: Blago Miri kad ima ~oveka!

MOM^ILO: Pa idi, kucni na vrata i pitaj: “Kad sam ja na redu?”

Iz susedne sobe utr~i Mirjana, ra{~upana i besna, pa po|e u kupatilo.

MIRJANA: Sviwo jedna pokvarena! La`ov, propalica, politi~kiprofiter, ni{ta od ~oveka!(Protr~i i zalupi vrata od kupatila)

Ulazi Stevan. Ide za wom i usput govori.

STEVAN: Aaaa, ~ekaj kamewarko! Ne}emo mi tako! Jo{ }u ja tebimeru da uzmem, sve }e{ mi platiti i to po ceni koju jaodredim!

258 Dragan Aleksi}

(Dobrili i Mom~ilu)Izvinite, do{lo je do izvesnih neporazuma...(Odlazi)

DOBRILA: Oho, je l to ono ma`ewe u zagrqaju, Moco?

MOM^ILO: Vide li s kim si se spetqala? Ja sam znao da postojenimfomanke, ali sa nimfomanom si me ti upoznala! Ro|enu`enu da siluje!

DOBRILA: (Prilazi mu i vrti rukom pred nosom)Je si ~itav, ~ove~e? Juri je da je prebije, a ne da je voli, pagde su ti o~i bile?

MOM^ILO: Au, majku mu, stvarno! Ako si u pravu, trebalo bi daza{titim nesre}nicu!

DOBRILA: Idi, idi, zapletite rogove ko jeleni pa se nosite letwi dando podne, ha, ha.

MOM^ILO: Stvarno misli{ da ho}e da je bije? ^ekaj, da ~ujem...(Po|e do vrata i nasloni uvo)Ni{ta! Ti{ina. More, da se ne napravi neko zlo.

DOBRILA: Tr~i, tr~i! Ostavi}e ti qubavnicu u drugom stawu, ha, ha,ha.

MOM^ILO: Ne lupetaj!(Prilazi vratima, oslu{ne i vra}a se klimaju}i glavom)Hm, tamo ili se ne{to zakuvalo, ili nas oni vuku za nos!

DOBRILA: Otvori pa vidi {ta je kad ti srce toliko igra!

MOM^ILO: Bojim se da ih ne iznenadim kao malopre...

DOBRILA: Ama {ta se boji{!(Prilazi vratima i otvara ih naglo. Mirjana i Stevanskoro upadnu u sobu)Zna~i tako? Prislu{kujete nas!

MIRJANA: (Doteruje se, pa nadmeno)Vas? Ha! Ne verujem da bismo imali {ta da nau~imo.

STEVAN: Nije, nego reko, ~ekaj da vidim, mo`da su qudi prona{lizakrpu za pocepanu vre}u u koju smo se strpali...

MOM^ILO: Sve mi li~i da je ovde svaka vre}a na{la zakrpu. Deder davas ~ujemo {ta ste odlu~ili?

STEVAN: To, to! Ba{ sam hteo da vas pitam kako bismo mogli dausaglasimo stavove i da pone{to zakqu~imo, situacija jetakva, a i vreme je, brate!

Mala srpska komedija 259

DOBRILA: Ti WIH pita{ Mom~ilo {ta su odlu~ili? A s kim, molimvas lepo? Sa sobom ili sa nama?

STEVAN: Ne, ne, gospo|a Dobrila je u pravu! Nismo Mira i ja tu onikoji }e stvar da preseku na pawu. Evo, mo`emo prvo da~ujemo vas!

MOM^ILO: [ta imate da ~ujete vi{e od onoga {to ste prislu{kivali?Uostalom, po meni, separatni dogovori nisu bili nipotrebni s obzirom da smo na po~etku zakqu~ili: brak jebrak i bez obzira {to smo se mawe vi{e svi izneverili,braku }emo ostati verni!

MIRJANA: Tako smo i mi shvatili, ali KOME braku? Ovom sadaugro`enom, ili onom budu}em?

DOBRILA: Zna~i Miro vi biste napustili Stevu i ven~ali se saMom~ilom?

MIRJANA: Pa ako se tako nagodimo, morali bih, jelte...

STEVAN: Ama ko se ovde naga|a? [ta smo ovaj ~ovek i ja? Je l smo mina licitaciji?

MOM^ILO: Pravo pitawe, gospodine! Nismo mi roba. molim vas, pane}emo se dostavqati franko isporukom!

DOBRILA: I ne}ete! Ako ste roba, onda ste feleri~na roba, ha, ha!

MIRJANA: Uf, polude}u! Ovo je katastrofa! Slu{ajte vas troje, mozakste mi popili, `ivce ste mi uni{tili! Idite svi troje u|avolsku mater!!!(Odlazi u drugu sobu i zalupi vrata)

MOM^ILO: Samo sam ~ekao da neko pukne, pa i ja da eksplodiram! Ovovi{e zemqa ne dr`i! Tu trava ne raste! Sirota `ena! ^udime da i do sada nije kolabirala!(@urno polazi za Mirjanom)

Dobrila i Stevan ostanu i gledaju se belo.

DOBRILA: [ta me gleda{, kreten~ino? Jesi li ti uop{te kr{ten? Skim si `ewen? Voli{ li Bramsa? Zna{ li uop{te za kimzvona zvone? More, mar{! Kad te vidim tako udarenog, nisama ne znam kako se zovem!(Odlazi besno na suprotnu stranu od one gde su oti{liMirjana i Mom~ilo)

260 Dragan Aleksi}

STEVAN: (Polazi za wom)Dobrila, ~ekaj! Potpuno ste me zaludeli! Mogao saminfarkt da zaradim...(Odlazi za Dobrilom)

Kratak veseli muzi~ki intermeco. Jako. Sa obe strane na scenu dole}ucipele, ~arape, bluze, pantalone, ko{uqe i ma{ne. Kad slika i muzikaotraju – zatamwewe.

SEDMA SCENA

Po prestanku muzike svetlo zati~e sve aktere u klasi~nom polo`ajujedne najobi~nije posete koja je pri kraju. Svi su uredno odeveni,za~e{qani i blago opu{teni. Dobrila i Mom~ilo sede na jednom le`aju,a Stevan i Mirjana u foteqama.

MIRJANA: E, pa svemu do|e kraj! Crni Stevane, ti ne gleda{ na sat, asutra smo se zarekli da odemo do vikendice.

MOM^ILO: Sedite, tek je pono}, a sutra se ne radi.

DOBRILA: Do one va{e divne ku}ice pod Kosmajem? Pa bili smo mitamo pre godinu i po, ili dve dana. Divno vam je tamo,bogami.

MIRJANA: A, tada jo{ puno toga nije bilo gotovo! Da vidite kako smosada ulaz uredili, pa ru`i~wak desno od onog malog senikaispod glavne terase.

STEVAN: A tek {to sam ja prilaz doterao! Sad gosti i u {tiklamamogu da pri|u, a ranije se poneko bogme propisno mogao daukaqa

MOM^ILO: Mi ne}emo nikuda! Jeste da je vreme lepo, ali moram bureod kiselog kupusa da operem. Ova vru}ina. Propalo mivi{e od desetak glavica.

DOBRILA: Zaboravio si Moco da nam se i Trifunovi}i nadaju? Pa viznate Trifunovi}e? Oni {to su prodali ku}u u Ma~vi, pakupili dva stana, ovde u centru, takore}i.

MIRJANA: Pa {ta su uradili sa onim u kome ne stanuju?

MOM^ILO: Ne stanuju ni u jednom! Oba izdaju, a `ive u onom {to su gaotkupili kad se kupovalo stanarsko pravo. Ih, oni sure{ili svoj problem! Sad su gospoda rentijeri!

Mala srpska komedija 261

MIRJANA: Blago wima! Eh, {ta je sve moj Stevan mogao! Ali on vam jepo{tewa~ina od koga svako ima koristi, osim wega!

DOBRILA: A znate da je boqe tako! Mo`da i nema sve {to je mogao dastekne, ali pitawe je – kako? Ovako bar mirno ~ovek spava.

MIRJANA: E, neka bilo – sad se pripoveda! A ko vam danas nemirnospava? Svi ti silni kriminalci, vajni politi~ari, razniprequbnici i lopu`e spavaju sve u {esnaest! Ma ostavite,molim vas.

MOM^ILO: U pravu ste gospo|a Miro! Nikog vi{e savest ne progawajer je jednostavno nemaaa! O po{tewu da i ne govorim.Vlast se ~asti, a ~ast nema vlasti, eto {ta je!

STEVAN: Pa sad, dragi Mom~ilo, i ja sam malo kusao od te vlasti, alida sam se ne{to po~atio – to ne mogu da ka`em!

MOM^ILO: Vi mo`da niste, ali va{i istomi{qenici? Nemojte memolim vas vu}i za jezik!

STEVAN: Znam i takve slu~ajeve, ali to se s vama privatnicima nemo`e porediti, Momo! Ovo vreme je va{e vreme.

DOBRILA: Na{e vreme? E, da je sre}e! Ali nema tu velikog posla, mojgosn Stevo. Nit su cene stabilne, niti je nabavka sigurna, a{to god proda{ – raznim muvalima o~i ovolike!

MIRJANA: Nemojte politiku i biznis, molim vas! To nas mo`e daekoodvesti, pa da pokvarimo ovo divno ve~e.(Ustaje)Stevane, moram jo{ ne{to da spakujem za sutra da ujutrovreme ne gubimo.

STEVAN: (Ska~e)Pa kad je tako, vaqa katkad i pametnu `enu poslu{ati,agosn Mom~ilo? Ha, ha!

DOBRILA: (Ustaje)Ba{ ste navalili, a mogla sam jo{ jednu kaficu dapristavim?

STEVAN: Ne, ne, sikteru{a je odavno pro{la, a ja i moja `ena odkafe ne bismo mogli posle da zaspimo.

MOM^ILO: (Ustaje)Mi vas nudismo i da prespavate kod nas, ali sad, kad ste su-tra na put namerili...

262 Dragan Aleksi}

STEVAN: Nema potrebe, prijatequ moj, nema potrebe! Ne stanujemotako daleko, ali da smo ne{to ve}i maheri, pa da upra`wa-vamo ovaj grupni seks, sva{ta bi moglo biti, ha, ha.

MIRJANA: Ju, {ta tebi sve ne}e pasti napamet, spadalo jedno, ha, ha!

MOM^ILO: Sre}a va{a {to smo mi fina gospoda, ina~e bi se pitali:~ija majka crnu vunu prede, a gospon Stevo, ha, ha!

MIRJANA: E, pa {ali nikad kraja, ali sad stvarno dovi|ewa i hvalana...

^uje se zvono na ulaznim vratima.

DOBRILA: (Pogleda za~u|eno u Mom~ila)Bo`e, ko li je ovako kasno?

Mom~ilo odlazi da otvori vrata. Ulazi Kom{ija, vidno uzbu|en.

MOM^ILO: Kojim dobrom vi kom{ija ovako dockan...?

KOM[IJA: Kojim dobrom, crnoga li va{eg dobra! Pa to je sviwarijanad sviwarijama! Sve smo videli, sve, da znate! Co kom-{iluk i pola kvarta pride!(Pokazuje na publiku)I svi smo se smejali, i zgra`ali, i o~i trqali da nas nevaraju, ali ovo licemerje na kraju, pa to je da ~ovek izro|ene ko`e isko~i!!

DOBRILA: Izvinite kom{ija, ne razumem, da se niste zbunili...?

KOM[IJA: Zbunio? Bo`e pitajte kako nisam poludeo od va{eg silnograspame}ivawa! Dok mi na kraju `ena ne re~e: “Idi i reciim, sve im ka`i, a nek puknu od jeda, ina~e }u ja prepu}i!”

STEVAN: ^ekajte, u ~emu je stvar, gospodine?

DOBRILA: (Mirjani i Stevanu)Je l vama jasno {ta ovaj ~ovek `eli?

MIRJANA: Budibogsnama! Kakvih sve qudi danas nema...

KOM[IJA: Sram vas bilo! Zreli qudi, a moral ste u pepeo satrli!More, kakav moral – javni red je u pitawu! Miliciju jetrebalo da zovem!

DOBRILA: (Ostalima kao da se pravda)To pametan i qubazan ~ovek be{e koliko je meni poznato...

Mala srpska komedija 263

MIRJANA: ^ekajte, da vi niste prislu{kivali na{e razgovore? Aaaa,pro{la su ta vremena prijatequ! Jo{ mo`ete i daodgovarate!

STEVAN: Posetili smo na{e prijateqe, {ta je tu ~udno? Sad, Bo`emoj, ako smo bili malo preglasni, ako smo se {alili...

KOM[IJA: Preglasni?! [alili se, ka`ete?

MOM^ILO: Pa da, kom{ija! Ali dopusti}ete, vaqda ~ovek ima pravo usvoja ~etiri zida...

KOM[IJA: U svoja ~etiri zida, ka`ete? Molim! Evo, da prebrojimo:jedan, dva, tri...(Poka`e rukom prema publici)A gde je ~etvrti?

Svi pogledaju, pa se na trenutak uko~e. Onda `ene uz vrisku pobegnu vanscene, Stevan potr~i u kraj prema rampi da ptra`i zavesu, a Mom~ilokrene na drugu stranu da u~ini to isto. Usput Kom{iji)

MOM^ILO: Au, oprostite! Zaboravismo da spustimo zavese na pro-zoru... Neka ovo ostane me|u nama, molim vas! [ta }ete,daleko bilo, danas-sutra moglo bi i vama da se desi.

Stevan i Mom~ilo spu{taju zavesu. Kom{ija ostane ispred, na pro-scenijumu, pogleda u spu{tenu zavesu, besno pqune i ode sa pozornice.

Kkkkrrraaajj

264 Dragan Aleksi}