DANTEOVA BOANSTVENA KOMEDIJAKomedija je nastala u doba Danteovog progonstva (Dante je prognan iz Firence 1302.), verovatno posle 1307. godine. Rad na njoj je potrajao do kraja pesnikovog ivota (1321.). ((Razdoblje od 15 godina.)) Delo se irilo kao rukopis u manjim celinama. Pakao i istilite su bili objavljeni do 1319., a ceo Raj je postao pristupaan itaocima tek posle pesnikove smrti.
FORMA? Genoloko odreenje :
ep sa dramskim i lirskim elementima; de Sanktis: nacionalna Biblija ; sveukupnost.U Boanstvenoj komediji ima epske materije a nije epopeja, ima lirskih partija a nije lirika, ima dramski zaplet (elja za spasom, tenja prema apsolutnom i prepreke tim ciljevima) a nije drama. To je jedna od onih divovskih, iskonskih konstrukcija koje su prave enciklopedije sadri sve pesnike motive i oblike. (Spev se ne moe nazvati ni dramskim ni lirskim ni epskim. On nije nita od toga ponaosob, pa ni samo jedna sinteza. On je sasvim svojevrsna organska meavina svih elemenata svih rodova. Apsolutno individualan, neuporediv sa ma im drugim.)
-
Alegorina poema : Dante je od srednjovekovne tradicije preuzeo formu alegorine poeme.
TOTALNOST EPSKE VIZIJE Prikazivanje totalnog sveta posredstvom ambijenta, prizora na koje putnik nailazi diktirali su savren red i strogu ekonominost u stvaranju likova i u pripovedanju njihovih sluajeva. irina totalnog sveta se otvara prema svim aspektima realnog sveta posredstvom obilne upotrebe epskih poreenja sloenih pomou razliitih slika iz prirode i ljudskog iskustva uopte! Epsko zbivanje, fantastino, zagrobno zbivanje, dopunjava se prepoznatljivim, iskustvu svih ljudi zajednikim slikama...
Knjievna genologija = knjievni rodovi i vrste anrovi U Italiji je Dante dugo bio zaboravljen. Prema Stendalu, Dantea su oko 1800. u Italiji prezirali. On je probuen zahvaljujui risorimentu (preporodu) politikom, socijalnom i kulturnom pokretu u Italiji koji je doveo do nacionalnog osloboenja i ujedinjenja 1870. godine. Italijanske sveanosti u ast Dantea iz 1865. godine bile su preludiji nacionalnog ujedinjenja. Poema: - termin koji se u naem jeziku koristi kao stilski ulepan izraz za pesmu, pre svega obimniju pesmu u kojoj se prepliu elementi lirske poezije sa narativnim elementima - u francuskoj knjievnosti poema je oznaka za filozofsku liriku - u ruskoj literaturi, poema oznaava svako obimnije pesniko ostvarenje narativnog i misaonog sadraja poev o epa - kod Nemaca se re poema koristi za neku pesmu u devalvirajuem znaenju. Epska knjievnost ili EPIKA: prikazuje zbivanje u ljudskom drutvu ili mitsko zbivanje vano za tu zajednicu; Kajzer: Epika je due knjievno delo napisano po pevanjima ili po glavama u stihu (ep) ili u prozi (pripovetka ili roman); dakle, epika = epska poezija + proza. Epske vrste mogu biti u prozi ili stihu, manjeg ili veeg obima: ep, epska pesma, legenda, bajka, mit, anegdota, basna, aljiva pria, pripovetka, novela, roman.
1
DRAMATINOST KAO DIMENZIJA KOMEDIJE irina epskog sveta je intenzivirana dramskim elementima... Dramatini kontrasti, naroito u Paklu, posledica su unutranje osobine Komedije, koja se temelji na polarnosti dobra i zla... Bogatstvo dijaloga odaje dramsku struktuiranost mnogih epizoda Komedije... Ipak, ovo je samo vana komponenta temeljnog, epskom gradivu primerenog pripovedakog plana...
Tercina ili terca rima je Danteova strofa (nije isto to i tercet = bilo koja strofa od tri stiha);on ju je stvorio za Komediju. Sastavljena je od 3 stiha (simbolika broja 3!) jambski intoniranih jedanaesteraca endekasilaba. (Komedija ima preko 14 hiljada stihova.) Podesna je za neprekinuto ((narativno)) izlaganje zato to su joj strofe povezane preko karakteristinog rasporeda rima: svaka rima se javlja triput: rimuje se 1. i 3. stih, a 2. stih se vezuje za 1. stih sledee strofe aba bcb cdc... mnmn. Ova metrika forma povezuje princip beskonano progresivnog ulanavanja sa principom neumitne strogosti.
JEZIK I STIL JEZIK Komedije ima za osnovu toskanski , odnosno firentinski dijalekat. On je u potpunosti iskorien: Komedija koristi i akademske izraze i narodni govor, argon i arhaine oblike. Prisutni su i: galicizmi, neologizmi (rei koje je Dante sam skovao), latinizmi (kada je ton kazivanja svean ili uen ili kada se govori o plemenitim osobama ili vanim zbivanjima). Italijanski narodni jezik je uao u knjievnu upotrebu tek koju deceniju ranije pre Dantea je korien samo za ljubavnu liriku u stihovima Gvinicelija i Kavalkantija (Sicilijanska kola) i u nekim proznim delima.*Dante je zasluan i za ime tree poetske kole 13. veka (pored sicilijanske i toskanske) dolce stil nuove slatki novi stil, koji pominje u istilitu kroz usta Bonaunte iz Luke i tako mu daje ime. Ovo je ime trebalo da oznai raanje nove italijanske poezije. Osnovna tema ovog stila je slavljenje ljubavi prema plemenitoj eni koja moe da prui blaenstvo mukarcu. U pitanju je produhovljena ljubav ona je unutranja i iskljuuje spoljne dogaaje, a izraava se kroz uzvien i elegantan govor. Ljubav se poistoveuje sa plemenitou due, pa se, prema tome, shvata kao izvor moralnog savrenstva i put ka Bogu uz pomo ene-anela. U osnovi ove ljubavno-refleksivne poezije nije oseanje, nego kontemplacija tog oseanja.
Dante se smatra ocem italijanskog jezika jer, iako nije prvi koristio narodni jezik za pisanje, on ga je osposobio da se na njemu moe napisati bilo koje knjievno delo. Pojava Komedije znaila je pobedu toskanskog dijalekta koji postaje zajedniki jezik svih Italijana. Ostali do tada korieni dijalekti ostaju samo lokalni. Komedija je dovela do jezike unifikacije savremenog italijanskog jezika. De Sanktis: Danteova namera je bila da od vulgarnog jezika uini ono to je bio latinski: ne jezik naroda, nego trajan i nepokvarljiv jezik uenih ljudi.
Toskana planinska oblast u srednjoj Italiji; glavni grad Firenca. Gvido Gviniceli pesnik i profesor knjievnosti iz Bolonje. Dante roen u porodici plemenitog gradskog i gvelfskog porekla. U vreme njegovog roenja porodica, istina, nema ba sjajan status. Njegovo pravo ime je Durante, a Dante je deminutiv tog imena. Upisan je u kolu u franjevakom manastiru Santa Kroe. Ovde se upoznao i sa Brunetom Latinijem i sa Gvidom Kavalkantijem.
2
STILski vlada raznovrsnost: Dante koristi veliku skalu stilova od traginog do kominog, od poniznog do sveanog, od grotesknog do narodnog. Danteova upotreba stilskog kontrastriranja je novost u umetnikom epskom pesnitvu. On promenom sredine i pesnikog tona (opisujui prelazak iz jednog u drugi deo onog sveta) bez najave ili postepenog prelaza sugestivno na itaoca prenosi strahotu ili velianstvenost vizije...
KOMPOZICIJA Komedija ima tri dela u 100 pevanja. Sva tri dela imaju po 33 pesme, s tim to Pakao ima i uvodnu pesmu, dakle 34 pesme. Naelo kompozicije predstavlja alegorijski simbolizam brojeva. BROJ 3: Prema srednjovekovnoj simbolici struktura Komedije se bazira na svetom broju 3 da bi se izrazilo (simbolizovalo) Sveto trojstvo kao ivotni princip sveta. (Otuda sumnja da je XI pevanje kasnije umetnuto, te je stoga pokvarilo niz brojeva 3). Due grenika su razvrstane u tri grupe, kao i due pokajnika i due blaenih. (Ovaj broj, kad se pomnoi sam sa sobom, daje broj 9 broj krugova u paklu, istilitu i raju.) Tri zveri se javljaju pesniku na poetku puta. Tri vodia ga vode na njegovom putu. Tercina kao oblik podrazumeva broj 3
BROJ 10: Savrenstvo se odraava i u broju 10. Primena savrenog broja kao kompozicionog principa se sree u Paklu Pakao ima 9 krugova i predvorje. istilite (koje ima 9 delova) i zemaljski raj zajedno daju broj 10. Raj ima 9 neba + Empirej.(U Paklu Dante daje 10 nasilnika protiv blinjeg.)
BROJ 100: Ovaj broj (ukupan broj pevanja) je savreni broj u mistinom tumaenju brojeva.
DANTEOVI IZVORI Zamisao da se opie drugi svet nije originalna: narodna tradicija: legende, vizije Homer, Vergilije i Ciceron (U Scipionovom snu Scipion biva prenesen na Mleni put i onde od svog oca i dede dobija filozofsku pouku i predskazanje sopstvene sudbine. Tu je i devet krugova, ili bolje rei sfera, od kojih je sainjen svemir. Susret u nebeskim visinama sa pretkom koji svom potomku predskazuje buduu ivotnu sudbinu, Danteu je dao podsticaj za epizodu sa Kaagvidom.) Hrianska tradicija
-
iv: moda ovo nije dobro zapaziti, poto u Jarugama pominje i 10 avola!
3
Raznolikost motiva Kurcijus: Komedija poinje scenom u kojoj je junak zalutao u umu, to je motiv francuskog vitekog romana. Ovaj se motiv javlja i u srednjovekovnim latinskim pesmama o vizijama. Takve pesme ponekad koriste motive iz Otkrovenja Jovanovog, pri emu se deava i da se kao vodi u nadzemaljski svet pojavi neki antiki mudrac, kao u Komediji. Razliitim rodovima srednjovekovne knjievnosti su zajedniki i toposi komike kod Dantea, na pr. epizoda sa avolom (Pakao XX do XXIII).
UNIVERZALNOST Dante za osnov uzima hriansku tradiciju i formu ali se slui i svim materijalom nauke i profane tradicije (priama paganskog sveta). Klasini i hrianski likovi svi su na okupu. Tako je i ostvario univerzalni svet kulture za kojim su toliko udeli ueni slojevi njegovog vremena. Dante je najava renesanse, a ipak pripada kulturi srednjeg veka. U srednjem veku pesnitvo je najnia disciplina. U takvim okolnostima Dante stvara vlastito delo, pesnika koji kao takav ne postoji u srednjem veku i ima potrebu da delo opravda, da teoloki opravda svoje delo teoloki pesnik teolokom retorikom, formama mora da opravda svoje delo. Dante e se u izgradnji svog dela sluiti hrianskim primerima. Sistem hrianske vrline i grehova, model neka vrsta arhitektonike, geografija (onog sveta) ali nadilazi taj okvir time to nadograuje svoju Komediju paganskim likovima. Meanje antike i hrianske mitologije na pr. divovi koji su se pobunili protiv Jupitera su zajedno sa pobunjenim anelima. Prvo idu demoni iz grke mitologije (Haron, Minoj, Harpije, Gorgona, Kerber)... Dante je veto uskladio stvarne ljude, svoje savremenike prijatelje i neprijatelje, bliske istorijske linosti i legendarne i biblijske figure, kao i likove iz antikog mita.De Sanktis: Drugi svet kraj istorije, kraj prie, pogled na dovreno delo. Konana vrednost i mesto svih pojava. Reenje svih pitanja: sudbine, slobode i smisla. Nema promene, nema prostora za umetnost tako bi bilo da Dante nije omoguio prodor ivotu. Povratna sprega: ivot baca svetlost na onostranost, a onaj drugi svet seni ivot. Zapravo, ostvaruje se jedinstvo ovozemaljskog i onostranog: putene seni.
ALEGORIJA Alegorija je esta u srednjovekovnoj knjievnosti i odgovara religioznom duhu Komedije.
Toposi opta mesta, kliei, formule koji se iz antike knjievnosti prenose u zapadnu knjievnost preko srednjeg veka. Kasnije e to jo najbolje uiniti Vijon u svojim Zavetanjima. Alegorija stvarnost koja nema vrednost po sebi, ve prema onome na ta ukazuje. Po hrianstvu, poezija je: - la - odea istine alegorija instrumentalizovani govor (logos - leksis)
4
Alegorino znaenje Komedijeovek koji je sruen u mrak zabluda i greha da bi se spasao mora da upozna runou greha i poloaj kanjenih nesrenika (Pakao), zatim da se oisti od krivice (istilite) i najzad da se ist od greha i sa duom pravednika popne u kraljevstvo blaenstva (Raj). Imaginarno putovanje kroz zagrobni svet ima alegorijsko znaenje. Pesnik je izgubljen u umi greha, suoen sa iskuenjima koja donose grene strasti. Njegov put kroz svet mrtvih silazak u pakao i uspon kroz istilite (gde se dua oslobaa greha) i kroz raj oliava put spasenja! Ljudska dua spoznaje prirodu greha, isti se od njih i penje se, preobraena, ka rajskom blaenstvu.
Alegorinost likovaAlegorijski: Dante je dua, Vergilje razum ili filozofija (znanje, scientia) , Beatria milost Boja, intelekt koji je iznad razuma ili teologija (via mudrost, sapientia)!
(Njima odgovarajua raspoloenja su: teskoba, sumnja i poverenje.) Uz pomo razuma se dolazi do saznanja i duevnog preobraaja koje pesnik doivljava prolazei kroz pakao i istilite. Meutim, do rajskog blaenstva Dante stie tek zahvaljujui Beatrii u ijem se liku otkriva uzviena duhovna ljubav, nepomuena vera i boanska milost. (Beatrie je i poslala Vergilija da povede pesnika putem spasenja u trenutku njegove duevne slabosti.)
Alegorina vizija drugog svetaDrugi svet je alegorija ovog sveta (i to sveta srednjeg veka). Drugi svet se gradi prema ustrojstvu ovozemaljskog. Drugi svet odslikava etiki i moralni aspekt naeg sveta. On pokazuje kakav bi ovaj svet morao biti prema zahtevima filozofije i morala. On je svet pravde i mira, svet boji. Danteova Komedija je alegorina vizija drugog sveta. S hrianskog gledita vizija i kontemplacija drugog sveta su dunosti vernika i put ka savrenstvu. Vizija drugog sveta je u sutini istorija misterija due u ona tri stanja to ih duhovna komedija due naziva: ljudskost, oienje i preporod. Oni odgovaraju svetu pakla, istilita i raja. To je dua zamraena ulima, u isto ljudskom stanju, koja se, osloboajui se i istei se od puti, proporouje i ponovo postaje ista i boanska.
Emancipacija filozofije kao ancile teologike! Dante spaja filozofiju i teologiju u svojoj alegoriji razum i milost, Boga i nauku pa gradi od toga harmonian svet, dajui svemu odreeno mesto.
5
OSNOVNE TEME
U Komediji se epski opisuje put uzdizanja due, put kojim Dante, simbol grenog oveanstva, kree uz pomo Vergilija, simbola razuma, kroz pakao i istilite, a zatim uz pomo Beatrie koja je simbol boanske milosti i objave, kroz raj, da bi upoznao sve grehe i puteve ka dobru i da bi se proien uzvisio do neposredne vizije Boga, odnosno spasa. Osnovna tema Komedije je SPASENJE. (Centralni mit misao o spasenju, put uzdizanja due.) (U istilitu Vergilije objanjava Katonu otkud njih dvojica tu: Poslat sam na zadatak mio / da ga spasim...) Spasenje je povezano sa temom ljubavi. (Beatrie je najvie spasenje u liku ene emanacija Boga. enska potencija posreduje ka kosmosu spasenja sveta.) Pokuaj da vlastito spasenje obezbedi preko sopstvenog dela, nasuprot putem institucija. Dante izmeta stvari preko poezije trai spas. Poezija moe spasti oveka ovo je ideja koju Dante iznosi. Razmilja o vlastitom spasenju u pomo poezije. Spasenje drutva ide istim putem kao i spasenje pojedinca. Drutvo koje ivi u neslozi je rob materije. Kao to ovek ne moe ii ka spasu ako ne pobedi telo, tako i drutvo ne moe iveti u slozi ako se ne pokori jednom vladaru koji e obezbediti vladavinu zakona, odnosno razuma. LJUBAV Ljubav kao cupiditas i kao karitas (agape) stupnjevitost, put navie. (Ascensus uspinjanje ka gore u platonskoj ljubavi. Lepota i dobrota se u toj taki realizuju. Agape veza boga i ljubavi.) Motiv produhovljenog Erosa koji vodi ka nebeskom spasenju na njemu je izraen lik Beatrie. Ljubav se javlja kao duhovni putokaz ka transcendentnoj sferi. (Bernard od Klervoa izdie ideju enskog i ljubavi, preko ara duhovne kontemplacije, do lika Majke Boije.) Dante gradi sopstvenu originalnu erotologiju na odjecima platonizma, provansalske lirike i hrianskog poimanja ljubavi. Eros je na posve nov nain osmiljen i uoblien kao tenja i svojevrstan podsticaj ka spasenju due. Pesnik kroz svoju poeziju oivljava enski princip olien u Beatrie, koju stavlja u sredite kao sutinski neophodan preduslov spasenju. Ljubav je ovde kao i u oksitanskoj lirici usmerena prema vrlini i postizanju duhovnog blaenstva. (Iv: ena / ljubav kod trubadura i Dantea razlike: 1. U oksitanskoj lirici u pitanju je pojedinana ena, a kod Dantea je Beatrie olienje enskog principa. 2. u oksitanskoj lirici ljubavlju se postie vrlina, a kod Dantea spas!)
Emanacija 1.izlaenje, izviranje, isticanje, zraenje, isijavanje; 2.ispoljavanje, oitovanje 3.oivotovorenje, otelovljenje; Epifanija prisutnost boanstva, pojava boanstva u ljudskom obliku; Ekstaza 1.zanos, zanesenost, ushienje, stanje izvan sebe; 2.u mistici stanje neposrednog sjedinjenja sa boanstvom; Egzaltacija 1.zanos, zanesenost, ushienost 2.uzbuenost, uzbuenje, razdraenost 3.uzdignue u vii poloaj;
6
Koncept ljubavi koja se oslobodila strasti: Gospa je morala prei put smrti kako bi prosvetljenog pesnika oslobodila ljubavi strasti. Prolaskom kroz smrt ona ostaje urezana u pesnikom umu kao veita insipiracija, misao vodilja. Eliot: u XVII pevanju Vergilije upuuje Dantea u prirodu ljubavi: Ni tvorac ni njegovo edo nikada nije bio lien ljubavi. Pesnik u Komediji prolazi kroz svojevrstan san o smrti. On mora proi put pakla... to ovde podsea na nekakvu izokrenutu Orfejevu priu. Euridika Beatrie koja se vraa po Dantea Orfeja, izvodi ga iz podzemlja ka zvezdama (simbol nade). Krajnji uzrok svega je ljubav prema bogu ljubav preobraava bie ovde je taj momenat bitan. Beatrie je i realna ena i simbolika figura. Dante joj se obraa i alegorijski i realno.
DANTEOVA KARTOGRAFIJA Danteovo geografsko shvatanje svemira: Tri onozemaljska kraljevstva u Komediji imaju strukturu usaglaenu sa shvatanjima grkog astronoma, matematiara i geografa iz 2. veka nove ere Klaudija Ptolomeja: Zemlja je nepokretna taka, centar sunevog sistema. Ona stoji nepokretna u sreditu sveta, oko nje se okreu sunce i ostale zvezde. Polazei od geocentrine koncepcije sveta, Dante predstavlja zemlju kao nepokretnu sferu u sreditu sveta, podeljenu na dve hemisfere. Severna polulopta Zemlje je naseljena kopneni deo se prostire od Ganga na istoku do Herkulovih stubova na zapadu, a na sredini severne polulopte je Jerusalim koji se nalazi tano iznad sredinje take otvora pakla. Pakao ima oblik levka ija je najua taka u sreditu Zemlje. Dijametralno suprotno od Jerusalima, u okean june nenastanjene polulopte, Dante postavlja breg istilita, a na njegov vrh zemaljski raj. Nastanak ovog brega, kao i simetrine paklene provalije, vezuje za Luciferov pad iz raja, kada se strovalio u sredite Zemlje. (Paklena provalija je mesto gde je pao, a Zemlja koja se pred njim povukla napravila je na junoj polulopti usred okeana visoku planinu istilite, sa poloajem na suprotnom kraju od Jerusalima.) Zemlja je okruena sa 9 koncentrinih sfera (neba) koje se okreu jedna unutar druge, a sve zajedno u desetoj sferi. Ova deseta sfera je nepokretna i beskonana. To je nebo Empirej, boravite boga, anela i blaenih.
Pad Lucifera, tog nekadanjeg najlepeg bojeg anela koji se pobunio protiv Boga, odredio je svu buduu sudbinu ljudskog roda sa zavoenjem Eve, ljudskim grehom i otkupom putem Hristove rtve i stvorio paklenu provaliju u kojoj se kanjava onaj to nije odoleo porocima i izazovima zla. Taj pad je takoe izazvao i stvaranje brega istilita kao instrumenta okajanja greha. Tako su onostrana kraljevstva koja je stvorilo hrianstvo vrsto povezana sa ljudskom sudbinom, nadljudskom sudbinom stvaranja i pobunom anela.
7
FIZIKI I MORALNI PROSTOR Neizmernost fizikih, i od njih neodvojivih moralnih prostora Komedije dobila je racionalnu i strogu geometrijsku preglednost. Zemlja je centar sveta. Bog je u najvioj, a Lucifer u najnioj taki. Bog je izvor svetlosti i ivota, Lucifer je tama i izvor smrti i zla. Najvie nebo je nebo najveeg blaenstva i najblie bogu. Najvea nesrea i najtea kazna su u sreditu zemlje, gde se nalazi osueni Lucifer. vrsta idejna i konceptualna struktura bog najvee dobro, satana najvee zlo. Suprotstavljeni su ak i u smislu fizikog boravita u svetu. ovek sredite sukoba izmeu dobra i zla, sve dok se na vrhuncu ekstaze, izvan sebe, ne izgubi u Bogu i potpuno uklopi u harmoniju univerzuma stopivi se sa ljubavlju koja pokree sunce i ostale zvezde. Lucifer je, kao naelo zla, smeten u sreditu materije na taci najudaljenijoj od Boga. Bog se nalazi na najvioj taci u sreditu svemira. Na najvioj taki zemaljske kugle nalazi se Zemaljski raj u kojem je ovek bio najblii Bogu. Na drugoj strani je Jerusalim gde je Hrist umro. I tako se redom niu mnogobrojna podudaranja i strogo logini meuodnosi fizikog i moralnog do najsitnijih detalja. Meuzavisnost fizikih i moralnih dimenzija vidljiva je i u dosledno sprovedenom stepenovanju grehova odnosno nagrada, prema teini odnosno veliini... Postoji simetrija izmeu vrste greha i vrste kazni, odnosno izmeu prirode zasluge i prirode nagrade... (U Paklu: Laki gresi su u irim krugovima, bliim povrini; tei gresi su u dubljim krugovima. U istilitu je kriterijum podele taj da li je ljubav ovih dua bila upravljena prema zlu ili prema dobru, i ukoliko je prema dobru, da li je u njoj bilo malo ili previe ara. U Raju su blaeni rasporeeni prema tome da li im je ljubav prema Bogu bila pomeana sa svetovnim interesima ili je proishodila iz delatnog ili kontemplativnog ivota.)
MATERIJA vs. DUH & ZLO vs. DOBRO
U filozofskom smislu Dante smatra da je postojbina due nebo, odakle ona silazi u nas. Dolazei od Boga ona ne zna nita, ali ima dve osobine: razum i tenju, odnosno sposobnost da prima ono to joj se svia. Dua tei ka dobru, ali ne zna da razlikuje dobro. Neznanje raa zabludu, zabluda raa zlo. (Mrana uma u koju je Dante na poetku speva zalutao stanje neznanja i zablude.) Zlo, odnosno greh, nalazi se u materiji, odnosno u ulnom uivanju. Dobro se nalazi u duhu a najvie dobro je Bog, odnosno isti duh. ovek mora da se bori protiv tela i priklanja Bogu. Zato mu je dat razum, iz koga se raaju slobodna volja i moralnost ponaanja. Dobro i zlo se razlikuju pomou filozofije. Za filozofiranje je potrebna ljubav, odnosno tenja a prava srea se postie kontemplacijom istine. Biti filozof znai odupreti se strastima i zadovoljstvu, pobediti sebe samoga, sauvati duevni mir. Materija je u Raju prividnost, jedino duh postoji. Ljudi su sene, zemlja je uspomena. U Raju ljudska osoba nestaje, svi se oblici rastvaraju i uzvisuju u svetlosti; to se vie penjemo sve se
8
vie idealizuje to zanosno preobraenje sve dok se pred licem Boga, koji je apsolutni duh, forma ne raspline i ne ostane jedino oseaj. Pakao je sedite materije prevlast tela i greha. Tu zemaljsko nije samo uspomena, ono je prisutno kazna ne izmenjuje karakter i strast. Ono protiv ega se Dante bori su strasti. oveanstvo je zapalo u ropstvo ula zbog praroditeljskog greha. Bog je zato uzeo ljudsko oblije u liku Hrista i iskupio ljudski greh svojim stradanjem na krstu. Tako je spasao oveanstvo. Zahvaljujui toj rtvi razum je dobio vrednost zbog vere, ljubav zbog milosti. Spasenjem oveanstva svaki je ovek stekao mo da se spasi uz boju pomo. Voen razumom i verom, ohrabren ljubavlju i milou, on moe da se oslobodi ula i da se uzdigne do boga. Pakao je slika zla, odnosno poroka. Raj je slika dobra odnosno vrline. istilite prelaz od jednog do drugog stanja putem kajanja. Svako od nas nosi u sebi i svoj pakao i svoj raj. Zavrni stih sva tri dela ima re zvezda - jedini pravi cilj je tenja ka svetu svetlosti.
DANTE KAO LIK Dante nije uesnik u drami ve posmatra borbe dveju sila: materija (put, elja) i duh. Komedija je istorija pobede duha, trijumf duha jedino duh zapravo postoji. Ali, to rezultira postepenim nestankom oveka. Pesnikov put kroz zagrobni ivot je put ivog oveka, koji, kako De Sanktis kae sputajui se u kraljevstvo mrtvih, nosi sa sobom sve strasti ivih, vue za sobom celu zemlju. On zaboravlja da je simbol, odnosno alegorijska figura. U susretu sa Odisejem koga odlikuje neutaiva elja za istinom i sa Ugolinom kojig razdiru mrnja, roditeljska ljubav i patnja... profilira se temperamentna i oseajna, pravdoljubiva linost Dantea kao protagoniste. Duhovna i emotivna participacija pesnika... Pesnik protagonist i razvoj njegovog lika... DOMINANTAN MOTIV: subjektivacija. Dante uzima sebe za lik i za temu opisujui putovanje tog vlastitog Ja i njegove transformacije ka spasenju. To je veliki zaokret prema renesansnom ponovnom otkriu subjektivizacije kao naina dolaenja do istine. Brinuti o sebi znai sebe izgraivati za istinu. Ona nije unapred data. Susret sa njom nije mogu bez prethodne pripreme svoga sopstva. Subjekt je upuen na samoostvarivanje. Dante na poetku Komedije nije isti kao na kraju. itava Komedija je upitnik sa odgovorima i Dante koji se posle svakog odgovora preoblikuje zaodeva se novim pitanjem. Danteov lik u Komediji 1. lice. Zamisao: izgraditi etiki i nauni svet u alegorijskom obliku. On sam ulazi u taj svet, time on prestaje da bude samo simbol, postaje nova stvarnost! Stvarnost prevladava alegoriju, vraa se u sebe samu (subverzija pomonih slika). (Auerbahova teza.) Pesnika priroda sili na konkretizaciju, materijalizaciju spiritualnog.
9
Dante kao misionar Eneja i Pavle su jedina dva smrtnika koji su, po Danteu, ili na onaj svet (Pakao, II,13-33). Obojica su likovi istorije sveta: praotac Rima i apostol naroda. Ako im Dante pridruuje sebe kao treeg, u tome je sadrana pretenzija na analognu istorijsku misiju. Danteu prorokuju progonstvo (1.ako, prodrljivac; 2.Farinata, jeretik 3.Latini, sodomista; 4.Vani Fui, lopov; 5.Bonaunta, istilite, prodrljivac;) i slavu (1.Latini, sodomista; itd.).
DANTEOVI VODIIovek se sam ne moe uspeti do boga, ne moe doi do spasenja, javlja se dakle deus ex machina izvanzemaljska pomo. 1. VERGILIJE Kada se pred Danteom u umu pojave tri opake zveri i prepree mu put, u pomo mu pritie Vergilije, slavni pesnik antikog Rima. On ga izbavlja iz opasnosti i vodi ga sa sobom u podzemni svet u kojem ve odavno boravi. Ovo je susret dvojice najveih latinista (Kurcijus). (Koncepcija Komedije poiva na duhovnom susretu sa Vergilijem.) Istorijski se radi o stavljanju peata na savez koji je latinski srednji vek sklopio izmeu antike i modernog sveta. Danteov Vergilije je glasnik venog Rima, ije ime simbolino moe da se prenese na Raj (Rim kao simbol raja!) (istilite, XXXII,102). On je istovremeno i poznavalac i objavitelj carstva onog sveta VI knjiga Eneide. Dante Vergilija naziva uiteljem koji mu je dao lep stil: Ti si moj uitelj i moje divljenje, ti si onaj to me nauiti znao lepom stilu... (Pakao, I) Verglije mu je od svih autora najblii. Re autore istovremeno znai i autoritet, mudrac. Tako je Vergilije za Dantea pesnik koji vlada svim naukama. On predstavlja enciklopedijsku sumu ljudskog znanja. On je simbol
zemaljske nauke ((i razuma)).Vergilije kao oinska figura gradacija: 1. pokriva Danteu oi pred Gorgonom 2. let na Gerionovim leima: Dante poeli da ga Verglije zagrli, ali ga glas izda. (Potreba za roditeljem posredno slikanje strahote sa kojom se suoava.) 3. privija ga na grudi kao dete i nosi po nesigurnom stenju 4. kada bee od avola uzima ga u naruje kao majka Vergilije se Danteu obraa sa mili sinko; hrabri ga: pouzdanje povrati (istilite, III, 66). Dante Vergiliju kae slatki dragi oe (istilite, XVIII, 13)+ Odnos Vergilije / Dante: - jedan prema drugom kao ogledalo - vrlo se suptilno oseaji jednog pesnika reflektuju na onom drugom kao da su ljubavnici
10
2. BEATRIE Verligije ne moe da bude Danteov vodi kroz raj, jer mu je, kao paganinu, zabranjen pristup u carstvo blaenih dua. Pred rajem ga eka Beatrie. Uzdizanje voljene ene u rang rajskog anela postalo je topos italijanske lirike zahvaljujui Gvidu Gviniceliju. Dante ovo preuzima i prevazilazi ukljuenjem Beatrie u objektivni proces spasenja. Njena funkcija nije namenjena samo njemu nego svim vernicima. Jedino zahvaljujui Beatrie oveanstvo se izdie iznad svega zemaljskog. (Beatrie je najvie spasenje u liku ene emanacija (otelovljenje, oivotvorenje, ispoljavanje) Boga. Samo stoga ona moe bez blasfemije da se pojavi u slavlju u koje je uvrten i sam Hristos.) Trai se ne samo razum nego i vera, ne samo ljubav nego i milost. Vergilije i Beatrie dovode Dantea u stanje nevinosti u kome se ovek nalazio pre prvog greha. On vidi zemaljski raj i vidi Beatriu (veru i milost). Beatrie je simbol ljubavi, boje i teoloke nauke i
otkrovenja .Beatrie je simbol boje milosti, bez pomoi koje razum i zemaljska nauka nisu dostatni / dovoljni da dovedu do blaenstva u Bogu.Beatrie je poslala Lucija, a ovu pak jedna donna gentile koja stoluje na jo viem nivou neba. Premda se identifikuje sa Marijom, ova se, meutim, ne pominje po imenu. Sirakuka muenica i svetiteljka Lucija navodno pomae kod onih bolesti. Lucija se dakle, tumai kao milost koja prosveuje ili kao personifikacija nade itd.
Ove nebeske ene moraju da se shvate kao delovi jednog supranaturalnog reda zasnovanog na spasenju. Beatrie moe da se shvati samo kao funkcija u okviru jednog teolokog sistema. 3. SVETI BERNARD Beatrie smenjuje sv. Bernard Bernard od Klervoa. Njegova molitva Devici Mariji donee Danteu boansku viziju kojom e se zavriti Raj. Sveti Bernard preuzima Dantea na ulasku u Empirej. Tu moli Bogorodicu da oslobodi Dantea bilo kakve smrtne senke da bi tako pesnik mogao da se priblii Bogu, da razume najvee tajne vere jedinstvo sveta, jedinstvo tri boanske linosti, spajanje boanskog i ljudskog u Hristu, sve dok se na vrhuncu ekstaze ne izgubi u bogu i potpuno uklopi u harmoniju univerzuma stopivi se sa ljubavlju koja pokree Sunce i ostale zvezde. Dante kod Bernarda od Klervoa nalazi motiv produhovljenog erosa koji vodi ka nebeskom spasenju na kojem je takoe izgraen lik Beatrie. Klervoovi spisi, a posebno stihovi u kojima ideju enskog i ljubavi izdie, preko ara duhovne kontemplacije, do lika Majke Boije, predstavljaju unutar hrianstva oslonac za legitimaciju ljubavi kao duhovnog putokaza ka transendentnoj sferi. Takav motiv e iz srednjega veka preko Dantea prelaziti i na renesansne autore, i vaie sve do Getea i njegovog veito enskog iz Fausta.
***
Otkrovenje osnov saznatljivosti boga; boanska volja se otkriva pred ovekom u svetim spisima. Ekstaza je neoplatoniki pojam. Sama po sebi, ova re znai izlaenje iz samog sebe / istupanje iz sopstvene svesti. U mistici ona znai neposredno lino sjedinjenje sa bogom. U neoplatonizmu postaje gnoseoloki pojam predstavlja nain spoznaje sveta.
11
UVODNA PEVANJA BOANSTVENE KOMEDIJE (I i II) DANTE U MRANOJ UMI
Na dan jubileja (hrianska jubilarna godina trenutak povoljan za duhovnu obnovu!), dok papa Bonifacije svima pokazuje svoju mo i dok se hriani okupljaju oko njega, Dante luta po mranoj umi (uma greha). Iz ove ume Dante pokuava da se izbavi i da se popne na brdo obasjano suncem (breg dobra i vrline) to je alegorija duhovnog spasenja, ali ga u tome spreavaju tri zveri. Vergilije ga spasava od pantera (simbol pohote i poude), lava (simbol oholosti) i vuice (simbol pohlepe) i prorokuje mu da e doi hrt i oterati zveri u pakao to e biti spasitelj i moralni obnovitelj Italije. (Taj ne uiva u novcu i dragom kamenju / ve mudrosti, ljubavi i vrline sledi glas, / a bie siromah po svome roenju. / Ponienoj Italiji donee spas...) Vergilije mu obeava spas posle dugog putovanja kroz tri kraljevstva onog sveta. DANTEOVO STRAHOVANJE Pada vee i Dante se boji tekog puta. Sea se da su Eneja i sveti Pavle ve posetili onozemaljska carstva, ali da im je Bog pomogao u njihovoj misiji. On ne zna za sebe dal je dostojan da kao Eneja ue u podzemlje, ili kao Sveti Pavle u raj. Vergilije ga ohrabruje, i kao dokaz nebeske podrke, kae mu da ga je poslala Beatrie (ena tako lepa i blaena), koja je umrla deset godina ranije. Beatrie je sila do pakla (u limb) da pozove Vergilija da pomogne Danteu: bojim se da izgubljen luta u oaju. Kad je Vergilije upita kako je bez straha ula u pakao ona kae: Treba se samo one stvari bojati / koja moe oveka zlom da umori, / a ostale nije tako strano upoznati. Bog me takvu u svojoj milosti stvori / da vaa nevolja ne moe nita meni... Beatrie dodaje da ju je jedna plemenita ena (Bogorodica) na nebu zamolila da ovo uradi tj. da joj je poslala poruku preko svete Lucije. Ova joj je rekla: Beatrie... (...) to ne pomogne onome ko te je toliko voleo... Vergilije pita Dantea kako moe da se boji, kad tri blaene ene na nebesima brinu o njemu...Ovo je pria u prvom licu o putovanju kroz tri onozemaljska kraljevstva, zapoetom, kako neki smatraju na Veliki petak 7. ili 8. aprila ili na dan prvog jubileja marta 1300. godine. (Prolee je, godinje doba obnove ivota u prirodi...) Dante ima 35 godina (najvia taka u luku ljudskog veka) i gubi se u mranoj umi koja je simbol neznanja i zablude. U vee istog dana Dante ulazi u pakao.
Kurcijus: Danteov sistem se izgrauje u prva dva pevanja Pakla, on nosi celu Komediju. Godinu jubileja je ustanovio Mojsije tako to su svakih 50 godina putani na slobodu Jevreji u ropskom statusu, zemlja vraana starim vlasnicima i opratani dugovi. Katolika crkva je nastavila tu tradiciju opratanja i oslobaanja, pa je 22. februar 1300. nazvala jubilejom jer je data velika indulgencija. Papa Bonifacije VIII je utvrdio da se svakih 100 godina proglaava jubilej sa optim oprotajem svim vernicima koji poseuju, pod odreenim duhovnim uslovima i odreeni broj puta, glavne rimske bazilike. Kasnije su druge pape odreivale i druge vremenske periode za jubileje. Ne zna se na koga je Dante mislio, ali Hrt simbolizuje Danteovu nadu da e biti slomljena papska vlast i da e Italija biti osloboena od tue vladavine. Datum kada je Bog, po srednjovekovnom predanju, stvorio svet i kada je Isus, razapet na krstu, iskupio svet. (25. april?)
12
PAKAONatpis na vratima pakla: Vi to ulazite ostavite svaku nadu!
Dante dogmatski objanjava postanak pakla i njegovih vrata, koje je stvorio Bog radi pravde koja trai da greh bude kanjen. Opomena na vratima pakla saeto daje sutinu Pakla iji su stanovnici stvorenja bez nade, due koje nita ne moe uteiti, kojima nita ne moe da umanji muke, niti da im promeni stanje... Zato su njihove glavne reakcije / oseanja: mrnja, zavist, oaj, patnja i neizmerna elja za osvetom. U pitanju je velika provalija iji je ulaz blizu Jerusalima i koja se protee do zemljinog sredita u kome je Lucifer. Provalija je u obliku levka koji ima 9 krugova. Pakleni krugovi su sve ui idui ka sreditu Zemlje. Njihove obale, koje su se obruile zbog zemljotresa koji je pratio Hristovu smrt, omoguavaju silazak iz jednog kruga u drugi. Pakao je smeten u utrobi zemlje. Ima 9 krugova svaki dublji krug prima sve vee grenike, daje sve uasnija ispatanja. Pakao je tragian svet ljudskih strasti, zabluda, slabosti i poroka. Trojna podela grenika (de Sanktis): 1. neumereni smeteni u gornjem paklu, izmeu reka Aheront i Stiks, od drugog do petog kruga. To su: razvratnici, prodrljivci, tvrdice, rasipnici, srditi i lenjivci. 2. nasilnici nalaze se u sedmom krugu, podeljenom na tri pojasa: nasilnici protiv blinjega svoga, nasilnici protiv sebe samih i nasilnici protiv Boga. 3. varalice nalaze se u osmom krugu, podeljenom na 10 zlih jaruga. Tu su: podvodai, zavodnici, laskavci, simonijaci, vraevi, arobnjaci, varalice, licemeri, lopovi, zli savetnici, sejai nesloge i krivotvorci. Izdajice deveti krug. Tu su: izdajnici rodbine, otadbine, gostiju i dobrotvora. Lucifer je na dnu, u sreditu devetog kruga. Ima tri eljusti i njima melje Judu, Bruta i Kasija (izdajnike carstva.) Ovo ukazuje da je najgora izdaja izdaja dve najvee vlasti: crkvene, odnosno duhovne i carske, odnosno svetovne. PAKAO KAO MATERIJA I GREH Pakao materija, telo, greh. Pakao je povratak u haos, kraljevstvo zla, smrt due i prevlast tela. Estetski on predstavlja runo (ali prirodno). U prirodi je runo materija preputena nagonima, bez uzda razuma. Runo je element nuan prirodi koliko i umetnosti, a esto i s veim efektom. Runo je esto zanimljivije i poetinije. Mefistofel je mnogo zanimljiviji od Fausta, Pakao poetiniji od Raja. Dante zamilja pakao kao pokvarenost due, izvitoperenost, podvornost strastima, nagonima, eljama kojima ne upravlja razum. Pakao najvie nalii zemlji. U paklu je zemaljski ivot prikazan onakvim kakav jeste, jer je greh jo uvek iv. (ivot u paklu ima uzor u stvarnom ivotu, za razliku od druga dva sveta.) To Paklu daje pun
Ovo je poslednji stih natpisa urezanog na vratima pakla. Kako su u srednjem veku obino iznad gradskih vrata ispisivani natpisi, Dante je stavio natpis iznad ulaza u pakao.
13
i snaan ivot. ivot u druga dva sveta nema uzora u stvarnosti. Mrak simbolie nedostatak boje milosti i intelekta (one vie mudrosti). GREH I INDIVIDUALNOST LIKOVA Greh je ono to likove u paklu individualizuje. A umetnost upravo interesuju konkretni likovi. Grenici koji su opisani u Paklu nisu jednodimenzionalni prikazi sistema pravednih muka pakla. Veina njih su prikaz raznih ljudskih linih crta. Mnogi grenici koji se nalaze ak u niim slojevima paklenog ponora su predstavljeni kao ljudi koji imaju vrline ili su vredni saaljenja ali ih je njihova grenost odvela u pakao. KAZNA Osuenicima u paklu muke su odreene po principu odmazde i utoliko su tee ukoliko je krivica vea. Pregledom muilita Danteovog pakla moemo primetiti da postoji vrsna gradacija u jaini i svireposti muke. Svaka kazna dvojaka: grenik je kanjen duevno (lien je mogunosti da vidi Boga) i fiziki. Odnos izmeu kazne i greha je strogo proporcionalan i ta proporcija je utoliko vea ukoliko se dublje silazi u pakao. NEPROMENJIVOST Zanimljivo je da svaka dua pakla zadrava svoj identitet i grenost. Tako i varalice na sve mogue naine pokuavaju da prevare svoje muitelje ne bi li sebi olakali muku. Time se izlau opasnosti dobijaju veu kaznu. Tako muitelji i mueni pokuavaju da preu jedni druge i svojom prevarom se veno vrte u krug. KRETANJE I VREME U PAKLU Kada je dua postavljena u odgovarajui krug pakla njena muka se ne menja. Ona se niti uzdie niti sputa. Ipak primeujemo da je veina paklenih krugova u nekom amoru i kretnji: tranje, puzanje, plivanje. Ali sva ta kretanja ostaju iskljuivo unutar kruga i ne menjaju duu. Uglavnom ta prostorna kretanja predstavljaju jedan od oblika muke koje su due dobile. Kretanje due u paklu nema posledice i znaaj. ta je sa vremenom? Muke u paklu su stanja duha a ne procesi. Vreme za muenike u paklu ne postoji. Oni su sada nepokretnog duha u SAKRALNOM vremenu.
ARHITEKTURA paklaPakao ima oblik ogromnog levka. to se dublje silazi, krugovi su sve ui. Nepravilno je zamiljati Inferno kao neto prostorno, kao neko sjedinjenje ogromnih cirkusa, pustinja sa plamenom, peskom, smrdljivih movara, vavilonskih gradova i crveno usijanih damija. Pakao nita u sebi ne sadri i nema volumena, kao epidemija irenja kuge kao to se svaka zaraza iri a nije prostorna. Jake su slike koje daje Dante ali utisak koje su one ostavile u mislima jeste pre oseanje nego nekakva konkretna slika. Radi se o elji da se od
On je ista fantazija izvedena apstraktno iz dunosti i religiozne koncepcije a nadahnut je ekstatinim arom asketskog i kontemplativnog ivota.
14
toga pobegne kao od nekakvog trajnog venog nitavila. Cilj je pobei od te bezobline mase. Arhitektonika pakla se obino uporeuje sa katedralom. U konstrukciji kosmosa istie se stroga simetrija u proporcijama i mistika brojeva. (?) Gete o zamisli Pakla: Polazei odozgo do najdubljeg ponora treba da zamislimo krug u krugovima. To, meutim, odmah stvara pojam amfiteatra koji je, ma koliko da je ogroman, vetaki ogranien odozgo imamo pregled svega u areni i arene same.
STRUKTURA paklaPREDVORJE PAKLA bezvoljnici / straljivci Ovde su bezvoljnici oni koji ne zasluuju ni pohvalu ni pokudu nee ih ni raj ni pakao; kao da nisu ni bili. Oni su potpuna negacija ivota. (Dante preko Vergilijevih rei izraava prezir pema onima koji se za ivota nisu opredelili ni za koga, ni za zlo ni za dobro. Pesnikov aktivistiki duh najstroe osuuje moralnu mlitavost, bezvoljnost, ravnodunost prema bitnim ivotnim i drutvenim problemima.) Takva dua smrt ne moe da spozna a ivot njen slepi takva je nesrea da sve je bolje nego ta sudbina grozna. Sa njima su i aneli koji su ostali neopredeljeni u sukobu izmeu Boga i Lucifera. Ovde se Danteu uini da je prepoznao papu elestina V onog koji se posle pet meseci odrekao svog poloaja: videh i poznah i onu senu / to je kukaviki visok in odbila... pa ga je nasledio papa Bonifacije VIII, koga Dante posebno ne voli... Goli su, uzdiu i plau a podbadaju ih rojevi muica i osa. (Due su sauvale zemaljski izgled i trpe kao da imaju telo...) Lica su im krvlju iarana a ona je pomeana sa suzama i jedno i drugo kaplje na noge gde ih crvi siu... Ovde nema ni jedne zvezde.
Od predvorja do limba pesnici stiu na Haronovom amcu preko reke Aheront . (Harona,mitolokog kormilara , Dante je pretvorio u avola, i za razliku od Vergilija u Eneidi, on istie snagu njegove figure, energinost i otru re njegovu.) Haron ima obraze pokrivene gustom dlakom (kao zver) i oi zakrvavljene od avolskog besa. On prvo odbija da preveze Dantea, jer je iv, ali ga Vergilije opominje da je to nebeska volja. Haron due u un zbija popu stada, / svaku koja okleva udara veslom k'o magare. U ugrejanoj zemlji stvorila se para, a od nje vetar koji, da bi se probio iz Zemljinih ponora, potresa donje slojeve i postaje olujom iz koje sevaju munje i gromovi... Od silne svetlosti i od straha, Dante gubi svest. Budi ga straan udar groma. Stigli su do prvog kruga pakla.
Aheront reka u severnoj Grkoj koja je na nekoliko mesta ponirala u zemlju, zbog ega se verovalo da vodi u Donji svet. Kod Homera i Vergilija ovo je glavna reka u Hadu, a njene pritoke su Kokit, Stiks i Flegeton. Kod Dantea se u Aheront ulivaju reke Stiks (sa pritokom Kokit rekom plaa) i Piriflegetont (reka vatre). Haron u posthomerskim mitovima, stari laar koji amcem prevozi due umrlih preko voda koje teku oko Donjeg sveta. On je mrk i zloudan; odbija da preveze due nesahranjenih (pa one, ekajui, 100 godina lutaju po obalama reka u Podzemlju), a ive prevozi samo sa dozvolom bogova. Kao dokaz da takvu saglasnost imaju, moraju pokazati zlatnu granu, kakvu je Eneja dobio od Sibile.
15
PRVI krug pakla: LIMB nekrteni (due pravednika koji nisu krteni) i roeni pre HristaNjih mori enja da vide Boga i uzdiu. ... bol bez muenja ti siromasi oseali... Oni nisu podvrgnuti mukama, ali ni ne uivaju u blaenstvu. (I Vergilije je ovde!) Ovde su: pravednici koji nisu mogli da se spasu jer nisu bili krteni Adam, Avelj, Noje, Mojsije, David, Avram... veliki ljudi antike 1.pesnici etiri velike seni: Homer (kao kralj ide... ma u ruci ima...), Horacije, Ovidije i Lukan (tako videh da se skupi... lepa kola najveeg meu svima, / koji kao orao nad drugima slavi tj. Vergilije ... pa sam esti bio meu takvim umovima); a potom Dante ide sa njima do nekog zamka koji je opasan sa sedam zidova, prolazi kroz sedam kapija i doe na travnjak gde vidi: 2. mitske likove: Elektra, Hektor, Eneja itd. 3.dravnike: Cezar, Brut itd. 4.filozofe: Sokrat, Platon, Heraklit, Zenon, Demokrit itd. 5.naunike: Ptolomej, Euklid, Hipokrat itd.; znameniti arapski filozofi i uenjaci: Averoes...
-
Kurcijus: Danteu je potreban susret sa antikim pesnicima i prijem u njihov krug. Oni moraju da legitimiu njegovo pesniko poslanstvo. Tih est pesnika su sjedinjeni u idealnu zajednicu: lepu kolu nadvremenog autoriteta, iji lanovi imaju isti rang. Tih est autora su izbor iz antikog Parnasa . To to ih Dante ujedinjuje u jednu kolu znai reprezentativan izraz srednjovekovne slike antike. Danteov susret sa lepom kolom zapeauje recepciju latinske epike u hrianski spev o Stvaranju sveta. 1. Homer kao uzvieni predak nije za srednji vek bio neto vie od velikog imena. Jer, srednjovekovna antika je latinska antika. Ali, to je ime moralo da se pomene bez Homera ne bi bilo Eneide; bez Odisejevog putovanja u Had ne bi bilo Vergilijevog, samim tim ni Danteovog. Homer je samo primus inter pares (prvi meu jednakima). 2. Vergilije 3. Horacije predstavnik rimske satire. Ona srednjem veku slui kao lekovita moralna propoved. Danteova Komedija je, pored ostalog, i kritika vremena. 4. Ovidije Metamorfoze daju kosmogoniju i kosmologiju koje su se podudarale sa savremenim platonizmom. Osim toga, one su i romaneskno napeti repertoar mitologije Who is who za mitoloke likove. Sem toga, sve te mitoloke prie su imale i svoj alegorijski smisao Ovidije je, dakle, bio i riznica morala. 5. Lukan virtuoz strave i patosa, ali i poznavalac podzemnog sveta i njegovih vetica i aveti. Uz to on je bio istorijski izvor za rimski graanski rat. On velia Katona kojeg Dante postavlja za nadzornika u podnoju Brega istilita.
Limb u rimokatolikoj teologiji mesto u kome do poslednjeg suda borave due pravednika koji su umrli pre Hrista i dece koja su umrla nekrtena. Parnas: 1. visoka gora u Grkoj na kojoj je, po verovanju starih Grka, stanovao Apolon, bog umetnosti, sa muzama 2. preneseno svi pesnici neke zemlje, nekog naroda Kosmogonija nauka o postanku i razvoju nebeskih tela i njihovih sistema, naroito Sunevog sistema; razne ideje, predstave, mitovi o postanku sveta. Kosmologija uenje o kosmosu, svetu kao o celini i zakonima koji vladaju u njemu.
16
6. Stacije pesnik epa o tebanskom bratoubilakom ratu koji se zavrava hvalospevom Eneidi. Pria o Tebi je bila omiljena knjiga srednjeg veka, popularna kao svet kralja ! Artura.
DRUGI krug: razvratniciNa ulazu u drugi krug pakla stoji sudija Minoj . On svakoj dui odreuje mesto muenja uvrui rep onoliko puta koliko eli da nesrenik sie ((niz levak pakla)). (Dua se prvo ispovedi, pa uje kaznu, pa se sputa.) I Minoj eli da sprei Dantea da ue, ali ga Vergilije odvraa. Stigoh na mesto gde ne svetle dani to rie kao more u oluji (...) Paklena oluja tu veno bruji nosi due u svome vrtlogu... (...) uju se krici, pla i stenjanjem kletve svakojake upuuju bogu. De Sanktis: Pakao je u poetku neodreen, bez obrisa; krug, mesto, nita drugo rekao bi ovek da je to prazna priroda, kad je ne bi ispunjavali venost, mrak, smrt i oaj. Prvo podruje gornjeg Pakla obuhvata grenike puti, sladostraa. Tu su greni ljubavnici, osueni da ih veno nosi i baca paklena oluja (vrtlog koji vitla duama), koja kao da simbolizuje strast koju su za ivota oseali. U jatu grenih dua vidimo slavne ljubavnike iz mita i literature: Semiramidu , Didonu , Kleopatru , Helenu (koja, s vatrom u telu, toliko zla dozva), Ahila, Parisa i Tristana . Posle tih legendarnih figura, koje pisac ne pokuava da individualizuje, pojavljuju se Paolo i Franeska. Kurcijus: jasan je izbor ovih sedam linosti za egzemplarne predstavnike sladostraa. (Vergilije poimence nabraja vie od hiljadu njih, ali Dante nam saoptava ovaj niz od sedam imena.) Semiramida je prva, jer carstvo Asiraca pripada svetskoj istoriji, razdoblju koje je bilo jo pre trojanskog rata. Didona kao vergilijevska heroina nije smela izostati. Kleopatra je dostojna pomena zbog svoje veze sa Cezarom. Helena, zahvaljujui obradi Homera u
Zapazi: Dok su prva petorica u Limbu, Stacije je u istilitu! (Peti krug rasipnici.) Minoj mudri i strogi mitski kralj na Kritu, slavan za ivota po svojim zakonima i pravednosti. Vergilije ga je u Eneidi smestio u podzemni svet kao jednog od trojice sudija, dok je Dante od njega nainio demona koji sudi na ulazu u pravi pakao. Semiramida vavilonska kraljica. Prialo se da je ivela u nedoputenoj ljubavi sa sinom i da je takav odnos dozvolila zakonom /dala da se taj postupak sankcionie zakonom (?). Didona legendarna kartaginska kraljica, erka tirskog kralja Bela. Novi kralj Tira je ubio Didoninog mua i hteo da se domogne njegovog bogatstva, a ona je, sa blagom i nekoliko pristalica, pobegla u Libiju. Tamo je podigla Kartaginu. Po Eneidi, Eneja je, tokom svojih lutanja, voen Venerom, naiao na Didonin dvor, gde pripoveda svoje pustolovine, a kraljica se, po boginjinoj volji, u njega zaljubljuje, zaboravivi da se pokojnom muu zaklela na vernost. Jupiter alje Merkura Eneji sa nareenjem da nastavi put ka Italiji. Poboni i svoje misije vazda svesni Eneja ovo poslua, a naputena Didona nagovetava kartaginsku osvetu Enejinim potomcima i na lomai se probada njegovim maem. Kleopatra egipatska kraljica. Bila je ljubavnica Cezarova i Antonijeva. Kada ju je Oktavijan zarobio, pustila je da je ujede otrovna zmija nije htela da je Oktavijan ivu odvede u Rim kao zarobljenicu. Tristan i Izolda na putu za dvorac kralja Marka, popili su ljubavni napitak namenjen kralju i njegovoj buduoj eni Izoldi i ostali vezani do smrti uprkos svim preprekama na koje su nailazili.
17
srednjevekovnoj knj. tradiciji. Itd. Na kraju Dante trai i dobija obavetenje o dva druga imena Paolu i Franeski pa tako dobijamo simbolian broj devet. Paolo i Franeska de Rimini Oni i u paklenom vihoru lete neodvojivi. Na Danteov poziv izleu iz jata dua... Dante od Franeske saznaje da ispata zbog ljubavi: Ljubav to nikome ko voli ne prata to je, Pa i mene takvom snagom zavrti Da, kao to vidi, jo ne naputa srce moje. Dante pita i dobija odgovor na to kako su se spojili... Najzanimljiviji trenutak njihove zabranjene ljubavi nam je dat: kako su postali svesni svojih oseanja... Jednog dana, zabave radi, itasmo o Lanselotu kako ga je ljubav skolila; bili smo sami, niko na nas nije motrio. Nekoliko nas je puta to itanje prinudilo da ukrstimo poglede i promenimo boju lica; ali samo nas je u jednom trenutku savladalo. (...) Kad proitasmo da na eljeni osmeh usana Poljubac spusti taj vitez zaljubljeni, Ovaj to me nee napustiti nijednoga dana Na usne mi poloi poljubac ostraeni. Zajedniko itanje vitekog romana, uzajamni pogledi zbog njegovog sadraja, bledilo zbog udnje i strepnje da ne odaju sopstvenu elju, provala nezadrive strasti u poljupcu... Turobni mrak pakla za trenutak je osvetlila ljudska toplina... Paolo uti i plae dok Franeska pripoveda... Dante pred njihovim jadom pada u nesvest... Strast i tragika: Odbiti Paola ili se prepustiti ulnoj i nedozvoljenoj ljubavi? Smisao ove epizode se ne iscrpljuje u opiu duevnog stanja likova ni Franeskine strasti, ni Danteove zbunjenosti, nego se on nalazi u dramatinosti susreta due koju je pobedio greh sa duom koja tei greh da savlada... U prikazu ene izlazi se iz sholastikih apstrakcija i ovladavamo stvarnou. ena vie nije Beatrie, tip to su ga stvorili trubaduri, kolebljiv izmeu ideje i stvarnosti tu ena dobija karakter, strast, bogatu i ivahnu linost. To je svet velike poezije epopeje i tragedije. Ova epizoda jasno pokazuje novinu Danteovog prikazivanja oveka i njegove sudbine. U svet mrtvih ulaze Danteovi savremenici , koji nemaju ulogu alegorijskih otelovljenja grene strasti ve su u potpunosti individualizovani, uverljivi likovi. De Sanktis Franesku naziva prvom enom modernog sveta. Dante o njenom udesu govori bez hrianskog moralizma. Kurcijus: pojavljivanje Franeske i Paola pokazuje eksplozivni prodor istorije u epski, mitoloki, filozofski svet srednjeg veka.
TREI krug: prodrljivciKerber, pas sa tri glave od kojih svaka laje, i repom i kosom nainjenom od zmija, bdi nad prodrljivcima. Oni su potopljeni u blato i ibaju ih prljava kia (vena, prokleta, ledena i teka), sneg i grad. Sve je prljavo i smradno. Kerber prodrljivce upa, odire im kou i kida
Franeska je iz porodice koja je vladala u Raveni, a njen dever Paolo iz porodice koja je vladala u Riminiju. Uhvativi brata i enu u nedoputenoj ljubavi, Malatesta, Franeskin mu, ubio ih je oboje, verovatno 1285. godine. (Mu je, po Franeskinim reima, u Kaini I pojasu IX kruga pakla gde se nalaze izdajice roaka.)
18
ih pandama i zubima.Vergilije ovom udovitu crvenih oiju, prljave crne brade i velikog trbuha, baca u usta blato i dok ga on prodire uvodi Dantea u njegovo kraljevstvo. ...pseto koje laje to gladno je, pa se smiri kada zalogaj baci pred ludu, jer samo da dere ono namerno je... Duhovi lee na zemlji. Jedna se dua uzdie i obraa Danteu to je ako, Firentinac, koji otkriva Danteu, na njegovo pitanje, buduu sudbinu Firence u vreme borbe izmeu Crnih i Belih kada je pala krv 1. maja 1300. godine. (Crni prvo budu prognani a potom se uz pomo pape Bonifacija VIII vrate i prognaju neke Firentince, meu njima i Dantea.) Dante pita Vergilija hoe li muke osuenih biti vee posle Sudnjeg dana i dobija potvrdan odgovor, jer to je neto savrenije, ono utoliko vie osea i bol i radost.
ETVRTI krug: tvrdice i rasipniciPluton, straar etvrtog kruga, ljuti se kada vidi Dantea i Vergilija, pa priziva Sotonu. Vergilije ga smiri pominjui arhanela Mihaila (koji je kaznio pobunjene anele). Na ove rei Pluton padne na zemlju... (Dante Plutona prikazuje kao avola koji ima vuji lik i glas. Vuica, kao alegorija pohlepe, jedna je od tri zveri sa poetka...) Rasipni i tvrdice su osueni da veno jure svojim polukrugom tako da se na jednom i drugom kraju tog svoga polukruga sastaju, pa se vraaju natrag grudima valjajui, uz urlike, teke terete. Pri svakom susretu prebacuju jedni drugima greh zbog koga pate: Zato uva? i Zato baca zlatnike? Meu tvrdicama su popovi, pape i kardinali. Dante se ali Vergiliju da ne moe nijedno lice da prepozna. Vergilije kae: ivot njihov, to ga greh blati, Zamraio je lik greniku svakome... Vergilije ne eli da troi rei na ove grenike... Pesnici ovde razgovoraju o boginji sree. Srea je, po Danteu, nebeska, aneoska inteligencija, neumoljivi izvrilac boanske bolje, kojoj ljudi ne mogu da izmaknu. Ona nije ni slepa ni prevrtljiva.
PETI krug: naprasiti i lenjivciPeti krug je u movari Stiks, koja okruuje uareni grad Dis. U gornjim delovima i na povrini movare kanjeni su naprasiti, a u njenim dubinama, pod povrinom, dave se lenjivci. I jedni i drugi su, dakle, blatnjavi i goli... Prvi se tuku (glavom, rukama, nogama) i kidaju jedno drugom meso zubima, a drugi jadikuju i uzdiu al njihove se rei ne uju jasno jer su pod povrinom, a uzdasi njihovi stvaraju mehure na povrini movare...
19
Od petog kruga do grada DisaNa obali Stiksa postoji kula na kojoj se pojavljuju dva svetla. Ona najavljuju gradu Disu dolazak Vergilija i Dantea. Iz Disa se vidi trei plamen koji potvruje da je obavetenje primljeno. Pesnici preko Stiksa idu barkom demona Flegije . Firentinac Filipo Arenti, naprasnik (pripadao je Crnima u Firenci, a Dante Belima), blatnjava dua, pokuava da ue na amac, ali ga Vergilije odbija. Sada Vergilije grli Dantea i ljubi ga: Duo ponosita, ona to te rodi blagoslovena bi... Dante kae da se nada da e videti kako Arenti tone u movari. Tako i bi a Arenti pone sam sebe zubima da kida... Dante je uplaen kada im se obrate avoli ispred grada, govorei da Dante ne moe da eta po mrtvim kraljevstvima... Kae Vergiliju: Ne ostavljaj me... tako samog ti... Hoe da se vrati, ali ga Vergilije hrabri... Poto su izali iz barke, demoni pokuavaju da im, na kapiji, spree ulazak u Dis, grad mrtvih (grad pun prokletih dua i avola). Vergilije pokuava da ih nagovori, oni mu zalupe vrata. Vergilije se trudi da sakrije svoj nemir (zbog nedolaska nebeskog izaslanika) pred Danteom, da se on ne bi uplaio... Tei Dantea da je on ve dolazio ovde, te da zna put do dna pakla. (Erihta, arobnica koja je znala da vraa due u njihova tela, jednom ga je nagnala, proklevi ga, da izvue jednu duu iz Judinog kruga...) Na jednoj kuli grada se pojave Erinije (tri paklene furije oblivene krvlju, mladih tela i sa zmijama umesto kose koje grebu svoje grudi noktima, udaraju se akama i viu) i prizivaju Meduzu protiv dvojice pesnika. Vergilije kae Danteu da sakrije lice da ga Meduzin pogled ne bi skamenio, a onda i svojim rukama pokrije Danteove oi. Na povrini Stiksa se pojavljuje nebeski oslobodilac on hoda po Stiksu, a pete su mu suve, a due bee pred njim. Ovaj aneo (boji poslanik) tapiem (palicom) otvara vrata Disa i grdi avole (Zato se opirete, troei snagu, volji iji cilj nikada spreen ne moe biti...), pa se vraa odakle je doao, ne progovorivi ni re sa Vergilijem i Danteom: liio na oveka koga mori drugih briga jato... *** Ovde je predeo ureeniji Disov grad. Potom demoni postaju avoli, groteskna bia, ovekolikiji, okrutniji, zainteresovaniji, opasniji. Prostor je sve neureeniji. Na kraju su demoni giganti. Prostor se suava nestaje u nesagledivom bezdanu, bunaru, jami, rupi oblik levka ili vrtloga. Izokrenuta priroda, unitena u Disovom gradu. Priroda je liena svog ivota, svog neba, svog svetla, puna tuge i bola, zajedno sa vrlinom otila je i lepota koja je bila njeno lice. Vide se gorui grobovi, jezera krvi, stabla koja plau i govore: sve je to priroda koju je grenik iskvario, izokrenuo. Ove slike deluju na vie ula: zvuk, vizija, miris, hladnoa, bol. Opisi su kratki slike samo na trenutak bljesnu, brzo se smenjuju. Dante ne eli da deluje na matu, ve da potrese savest!!! ***
Ovi znaci podseaju na ondanje vojne obiaje... Flegija zapalio hram u Delfima jer mu je Apolon osramotio erku. Dante ga je pretvorio u demona koji prevozi due preko movare i simbolino predstavlja bes koji ne preza da se usprotivi i boanstvu. Meduza jedna od tri Gorgone, jedina koja je bila smrtna. Persej joj je odsekao glavu kojom je mogla da pretvori u kamen svakog koga pogleda.
20
ESTI krug vrata grada Disa jeretici i epikurejci (po tadanjem znaenju, protivnicitumaenja o besmrtnosti due)
Jeretici lee u goruim grobovima. Epikurejci lee u otvorenim grobovima. Farinata jeretik (+ politiki protivnik Danteov, jedan od najpoznatijih voa Gibelina). Uzdie se, odjednom, u potpunoj tiini, iz uarenog groba. Viri do pojasa i obraa se Danteu javio se jer je prepoznao po govoru Toskanca. Ovde poinje dijalog meu politikim protivnicima najpre otar i odbojan, a zatim sve ljudskiji i pun razumevanja ovo sugerie Danteova vest o patnjama Farinatine porodice i o porazu njegove stranke. Farinata doputa da je svojom politikom praksom mogao biti tetan voljenom gradu. Uzvien stil njegovog govora, rodoljublje, psiholoki uverljiva udnja da u toj pustoi progovori sa ivim ovekom... Farinata se iz groba uzdie poput spomenika i vidljiv je u celoj svojoj fizikoj i moralnoj veliini. Posle jetkog Danteovog odgovora na Farinatinu izjavu da je dva puta pobedio gvelfe, i tenzije koja je nastala u ovom sukobu, majstorskim kontrapunktom se prekida ova epizoda sa Farinatom i umee se nova posveena motivu roditeljske ljubavi. Razgovor prekine Kavalkante dei Kavalkati otac pesnika Gvida Kavalkantija, Danteovog najboljeg prijatelja iz mladosti. Dante vidi samo njegovo tuno lice jer, za razliku od Farinate, on klei u grobu. On prvo pogledom trai nekoga a onda pita Dantea zato Gvido ne putuje sa njim (Zato si bez sina moga?), a kad iz Danteovog odgovora pogreno shvati da mu je sin mrtav, padne natrag u raku, kao da je drugi put umro. (Kako neto kasnije saznajemo, Dante se zamislio kako to da mrtvi ne znaju sadanjost, kad znaju daleku budunost, pa je zato oklevao sa odgovorom i time ostavio Kavalkantea u uverenju da je Gvido mrtav.) Farinata nastavlja razgovor sa Danteom. Tuni meuprizor kao da je delovao na blai ton u priznanju gibelinskog poraza: vie od paklenih muka Farinatu boli neuspeh njegove stranke i progonstvo njegove porodice. U sveanom stilu Farinata prorie Danteu da e biti prognan. Objanjava kako due znaju daleku budunost, a ne znaju sadanjost o tome mogu da saznaju samo od novodolih... U Farinatinim reima na kraju saoseanje je prevladalo sarkazam jer e se obojica izjednaiti u sudbini. Vrhunac Farinatine reakcije je u bolnom seanju na bratoubilaku bitku kod Montapertija, kada se kao prognanik morao boriti, ali se nakon pobede jedini usprotivio zakljuku istomiljenika koji su hteli da do temelja razore Firencu. Farinatine rei su pune ponosa i tuge rodni grad je zaboravio njegovu zaslugu. Dante poruuje Kavalkanteu preko Farinate da mu je sin iv... Vergilije die prst i kae Danteu da dobro slua: Kad bude kraj one iji sjaj vredi I to sve vidi i na sve pazi Ona e tvoj ivotni put da odredi. (Beatrie) Vergilije i Dante sedaju na grob pape Anastazija da bi se iza poklopca tog groba privikli na smrad. Ovde Vergilije objanjava Danteu kako su smeteni grenici u paklu tj. koje vrste grenika se nalaze u krugovima koji slede...
Verovatno zbog svoje senzualistike teorije saznanja i hedonistike etike koja ideal dobrog ivota vidi u duevnom miru i zadovoljstvu...
21
SEDMI krug prvi deo / pojas: nasilnici protiv blinjeg svogauvar je Minotaur, simbol bestijalnosti. (Sin Pasifajin, pola ovek, pola bik.) Njega Vergilije razbesni pominjui Tezeja, koji ga je ubio, a onda kae Danteu: Tri ka prolazu, lake je proi kada ga bes zanese. Vergilije objanjava Danteu kako je ovde sada vea strmina nego kad je pre bio al onda je Isus doao i oteo due iz limba, pa je prilikom silaenja u limb izazvao potres... Ovi nasilnici su uronjeni u Flegetont, reku kljuale krvi. Krvava reka u kojoj kljua onaj to je / nad blinjim znao da se iivljava. U reci su tirani potopljeni do ela u reku krvi (Dionisije Sirakuanin, Atila koji je spalio Italiju sve do Rima u V veku, Pir II koji je pobedio Rimljane uz teke sopstvene gubitke...) ubice potopljene samo do vrata, razbojnici su u najpliem delu... Na obalama Flegetonta su kentauri, koji jure i gaaju strelicama nasilnike kada pokuaju da se uzdignu iz vrele kriv, i njihov voa Hiron... Na Vergilijevu molbu, Hiron odreuje Nesa , jednog od kentaura, da prenese Dantea na drugu obalu reke u drugi pojas sedmog kruga. Dok idu du obale / u toku prelaenja reke (?), kentaur im objanjava ko je sve u reci...
SEDMI krug drugi deo: nasilnici protiv sebe samih (samoubice i raspikue)Samoubice se pretvorene u tamna stabla sa iskrivljenim deblima i otrovnim trnjema, a rasipnici goli jure kroz ovu umu, gonjeni i razdirani od gladnih kuja / opora krvoednih pasa. Ovaj mrani krajolik je nastanjen harpijama (tri udovita sa enskom glavom i telom ptica, sa krilima i kandama.) Pesnici idu kroz udnu umu sa iskrivljenim deblima umu samoubica, i Dante na Vergilijev nagovor lomi jednu granicu. Na ovo ikne crna krv iz drveta i drvo, u kome je zatoena dua dela Vinje, poinje da govori: Zato me kida ti?... Pjer dela Vinja samoubica. Politiar (kancelar Fridriha II) i pesnik sicilijanske kole. Na Vergilijevo obeanje da e Dante o njemu obnoviti uspomenu u svetu ivih dela Vinja pria svoju sudbinu: Pao je u nemilost, zatvoren i oslepljen. (Bludnica zavist iji pogled uvek bdi / nad carskim dvorovima, ta pokvarena / propast od koje boluju dvorovi svi / sve uzbuni protiv mene...) U oekivanju nasilne smrti, ubio se razbivi glavu o zid. Njegova dua je zarobljena u drvetu koje krvari, a Harpije mu lome granje. (Dante ne proputa da izrazi potovanje uspomeni velikog gibelinskog vladara, ali implicitno projektuje (?) i sopstveni udes nepravedno osuenog prognanika, koji je i sam upoznao tuu zavist i spletke.) Posle Sudnjeg dana, samo due samoubica nee moi da se vrate u svoja tela: Kao i druge due, poi emo ka naim telima, Ali ne zato da se spoje sa naim duama, Jer nije pravo da se ima to se samom sebi uzima. Mi emo tada, u ovim alosnim umama, Da ih poveamo, svako na trn najljui...
Nes kentaur koji je prenosio putnike preko jedne reke u Grkoj. Dok je prenosio Heraklovu enu Dejaniru, pokuao je da je napastvuje, a Heraklo je, uvi njene krike, strelom smrtno ranio Nesa. Umirui, Nes je, da bi se osvetio, rekao Dejaniri da e muevljevu ljubav zauvek sauvati ako mu bude dala da obue koulju natopljenu u njegovoj, Nesevoj, krvi. Godinama kasnije, kad se pobojala da e je Herakle napustiti, Dejanira je postupila po Nesovom savetu i Herakle je umro u stranim mukama. (Otuda se izraz Nesova koulja upotrebljava za fatalan poklon.)
22
SEDMI krug trei deo: nasilnici protiv boga, hulitelji. Nasilnici protiv prirode. Nasilnici protiv zanata (zelenai).Pesnici stiu do peare (uarenog peska) na koju padaju ognjene pahuljice, veni ar. Od ovoga se pesak pali udvostruujui bol grenicima... (Svuda je pesak, nema ni jedne biljke. Ovu pustaru opasuje uma....) Tu hulitelji lee na leima, nepokretni, sodomisti neprestano tre i zelenai sede pogureni, zgrbljeni. Zelenai sede na ivici ponora, pod vatrenom kiom i uzalud se tite rukama. Svi su goli, sve ih kanjava vatrena kia, i svi pokuavaju da se odbrane neprestano otresajui ar koji pada po njima: Rukama su na sve strane mahali svi Da se zatite od bola to zadaje uareni kam: Isto tako leti rade psi, as njukom, as repom kada ih grizu Buve, muice i obadi zli. Kapanej hulitelj prezirao bogove. Jedan od sedam grkih kraljeva koji je opsedao Tebu. Dok je juriao na zidine, hulio je na Zevsa izazivajui ga da spase grad. Zevs ga je ubio munjom na gradskim zidinama. I u paklu on je ohol, pun prezira i ljutine. Vergilije mu kae da je zbog te oholosti i kanjen... A nema kazne vee od one koju Tvoj bes moe tebi samome da zada. Vergilije savetuje Danteu da pazi kuda gazi treba da hoda du ruba ume, da ne stane na uareni pesak... Vergilije objanjava Danteu da reke i jezera u paklu nastaju od suza koje teku iz tela statue Starca na Kritu simbola ljudske istorije. (U peari tee reica??) Vergilije poinje priu o Kritu na kome je nekada vladao Saturn, dok je jo trajalo zlatno doba. (U hrianskom smislu, ovo oznaava stanje nevinosti.) Tu je statua Starca koji gleda prema Rimu (Rim kao nada oveanstva). Glava mu je od zlata, ruke i grudi od srebra, pojas od bakra, a nodole je sve od gvoa, osim desne noge koja je od gline. Svaki deo ima svoje raspukline, osim onog od zlata. Iz ovih pora liju suze i padaju na zemlju i stvaraju reke Hada: Aheront, Stiks i Flegetont koji se slivaju u jednu Kokit. Bruneto Latini Danteov prijatelj i uitelj . Politiar i pisac. Dante daje svedoanstvo o voljenom majstoru umetnosti. Latini je sodomist besomuno juri po peari. Bruneto mu se obrati a Dante isprva ne moe da ga prepozna njegovo lice je spreno... a zatim kae: jor Bruneto, vi tu...? Dante ga zove da sednu i popriaju, ali Bruneto bi, ako bi stao, bio kanjen da sto godina mora da stoji te ne bi mogao kretanjem da se zatiti od vatre, ko to kolko-tolko moe sada. Zato moraju da hodaju dok priaju... Bruneto predskazuje Danteu da e se mrnja njegovog rodnog grada okrenuti protiv njega (ponovo e ga prognati) i Dante sveano obeava da e to zapisati u svom pamenju i tako sauvati. Bruneto mu prorokuje i da e uploviti u slavnu luku. Na Danteovo pitanje ko su najpoznatiji stanovnici ovog dela pakla, Bruneti kae da su to uglavnom svetenici i pisci... Na kraju Bruneto preporuuje Danteu svoje glavno delo Trezor reima: U njemu jo ivim... Zatim se Bruneti okrete i polete niz polje trao je brzo kao trka koji u Veroni biva nagraen zelenom ojom: ali je izgledao u juriu tome / kao onaj to pobeuje, a ne onaj izgubio to je. Eliot: Opisujui Bruneta koji, tako nisko pao, tri kao pobednik (Danteove rei), Dante u isti mah karakterie i samu kaznu.
Zelenai ne potuju biblijsku naredbu (?) da ovek treba da radi i da u znoju lica svoga jede hleb svoj... Dante je Bruneta Latinija upoznao u franjevakom manastiru Santa Kroe gde se kolovao. Latini ga je tu poduavao i savetovao. Bio je gvelf... Samo je Dante zabeleio da je Bruneto bio sodomist.
23
Kurcijus: Dante Latiniju iskazuje u paklu najlepu poast ovim stihovima. Dvojica pesnika stiu do ivice ponora niz koji tee krvava reka (?) i Dante skida ue koje ima oko pasa i daje ga Vergiliju, poto ga je u klupe svio... Vergilije, stojei dalje od ivice, baca u ponor ue i poziva udovite Geriona. Najavljuje Danteu da e se uskoro pojaviti stvorenje najgore. ... kunem se itaocima, elei da moje delo traje kroz vekove budue, da videh... (...) kako se neka prilika... grozna da i najhrabrijem zastane dah u grudima... Gerion se penje. Gerion je olienje prevare, licemerja. On ima lice potenog oveka (i glatku kou lica), telo zmije (prekriveno ploicama i kvrgama), kande lavovske, rep korpije. (Dakle, on ima jedno telo, a vie priroda.) Dok se Vergilije pogaa sa njime da ih odnese do dna pakla, Dante prepoznaje zelenae po porodinim grbovima koji se nalaze na torbama to im vise oko vrata. Jedan se obraa Danteu, kazavi da jedva eka da i njegov komija uskoro doe ovde... Dok pria, on krivi usta i plazi se...
Prelazak iz sedmog u osmi krugNa leima ovog repatog i leteeg udovita, sputaju se do 8 kruga. Dante se penje sa strahom na Gerionova lea, a Vergilije ga vrsto dri (iako je Dante hteo uitelja ga zamoli da ga snano zagrli, glas ga je izdao, ali ga je Vergilije sam obgrlio). Uitelj seda pozadi, da Gerionov rep ne bi mogao da dodirne Dantea... Dok putuju Dante osea strah koji poredi sa strahom Faetona i Ikara dok mu se topio vosak koji je drao perje. Kad ih Gerion spusti na dno, kao strela odjuri dalje... OSMI KRUG: JARUGE u ovom krugu pakla ima 10 zlih jaruga. Ovde su: kradljivci, varalice, krivokletnici, lopovi. Ovde je namenio mesto papi Bonifaciju u bunaru, da dubi na glavi dok mu pre stopala. Menja se: priroda demon i ovek ljudsko lice nestaje slike gadost stil nii ton
Naelo zlih jaruga: pretvaranja oveka u ivotinju i obrnuto Nema velikih linosti. Manje individua NEMO STADO. Odisej retko veliki lik u Jarugama. Pretvoren u plamen zajedno sa Diomedom. Komika prikazivanje mana i poroka. Karikatura:
Faeton sin Helija. Jednom je dobio dozvolu da upravlja oevim kolima, ali nije znao da upravlja, pa se sruio pogoen Zevsovom munjom Zevs ga je kaznio jer je sagoreo sazvea, a trag tog dogaaja je Mleni put.
24
-
arobnjaci kojima su glave okrenute za 180 stepeni pa im suze padaju meu guzove umesto na grudi. avoli se plaze svom voi koji prdi poreenje due koje bee od _______ sa abama.
Ali, Dante se ne zadrava na ovome, ne ruga se ne podie do protivuzora - NEMA SMEHA. Karikatura ubija samu sebe izazivajui tezu (?) UZVIENOST KOMINOG. Jaruge su koncentrino poreane oko dubokog bunara, koji se nalazi u sredini okrugle poljane. (Dante poredi jaruge sa jarkovima (?) koji opasuju tvravu.) Od ivice poljane do bunara vode mostovi preko svih jaruga. Sve je sive boje i sve je od kamena.
OSMI krug prva zla jaruga: podvodai i zavodniciNjih biuju rogati avoli. Ovde je Jason, fala bogu.
OSMI krug druga zla jaruga: laskavciLaskavci su zaronjeni u ljudsku neist (potopljeni u izmet) i sami sebe udaraju. Videh jednog tako umazanog govnima Da se nije znalo je li pop ili pripada obinom svetu. Ovde je Taisa zavodnica, hetera, poudna; laskala je ljubavnicima; grebe se u govnima, prljava i raupana. as une, as ustane. To je Taisa, kurva koja je ovim reima Svome ljubavniku kada zapita: Jesam li po volji Tebi i mio? odgovorila: Neizmerno, u srcu i mislima!
OSMI krug trea zla jaruga: simonijaci oni koji trguju crkvenim dobrima i slubamaSimonijaci su kanjeni tako to vise strmoglavce u malim bunarima iz kojih im vire noge, a mui ih vatra koja im lie stopala. Kao to gore stvari masne od ulja, Pa plamen samo po povrini gori, Tako i njih ovde od prstiju do peta vatra ulja. (Kao to su u ivotu preokrenuli crkvene zakone i kao to su bili pohlepni na zlato koje je iz zemlje, tako su sada naopako zabiti u upljine kamena, a tabani im gore.) Dante govori o izgledu ovih bunara tako to ih poredi sa posudama / udubinama krstionice u crkvi San ovani u Firenci koje su isto tako jednake veliine i okrugle... Pominje da je jednu takvu posudu razbio pre nekoliko godina da bi spasio ivot detetu koje je upalo u nju, i brani se od sumnji da je iz drugog razloga tu posudu razbio...
Taisa uvena grka hetera, poznata iz Terencijeve komedije Evnuh. Dobili ime po haldejskom arobnjaku Simonu koji je, po legendi / prema Bibliji?, hteo da kupi od apostola tajnu pravljenja uda. Po njemu je dobila ime SIMONIJA prodaja svetenikih inova i indulgencija u srednjem veku.
25
Dantea do bunara Vergilije nosi, ne sputa ga... Ovde Dante sree papu Nikolu III, koji od Dantea pomisli da je stigao papa Bonifacije VIII, koga oekuje... Dante pominje viziju korumpiranog paganskog Rima koju je dao Jovan Bogoslov u svojoj Apokalipsi. Tu ovaj govori o Rimu kao o velikoj bludnici. Dante kae da nema razlike izmeu pagana i simonijanaca... Obraa se Konstantinu, koga krivi to je papi Silvestru dao dominaciju nad Rimom. (Re je o legendi...) (Dante simonijance smatra krivcima zla u drutvu svojeg doba oni su podmiivanjem i meusobnim svaama postali krivi za anarhiju u savremenom svetu. Prema pesnikovom miljenju red i pravda mogu da zavladaju ako svetovna vlast pripada caru, i ako se crkvenim poslovima bave samo dobri i nepodmitljivi.) Vergilije je zadovoljan zbog Danteovih rei. Nosi ga, s lakoom, do vrha grebena koji vodi u etvrtu jarugu. Tu ga paljivo spusti.
OSMI krug etvrta zla jaruga: vraevi i arobnjaci/ lani proroci?Oni su osueni da hodaju natrake, sa glavom okrenutom naopako, pa im suze teku niz lea. (Izoblieni glava im je okrenuta, pa im je lice na leima.) Jer napred da vide njima je zabranjeno... tj. greh je videti ono to Bog nee da ljudi vide, pa su zato vraevi, koji su hteli da vide daleko unapred, primorani sada da gledaju zauvek unazad, odvraeni od svog cilja... Ovde je Tiresija za koga Dante prepriava legendu po kojoj je jednom oinuo dve zmije u toku parenja i pretvorio se u enu... Posle sedam godina naao je te dve iste zmije u istom poloaju i oinuo ih ibom, pa tako povratio svoj izgled mukarca. Jutro je drugog dana otkad su pesnici poli u pakao... Pesnici priaju o onome to za moju pesmu vano nije... ((Intima.))
OSMI krug peta zla jaruga: varaliceOvde crna smola kljua i u njoj se kuvaju, dave varalice, odnosno podmitljivci, koji za novac ili neku drugu korist izdaju interese zajednice ili svoga gospodara. I kao to iz vode u nekoj barutini Vire abe sa glavom napolju napola, A noge i telo skrivaju u dubini, Tako svuda vire grenici puni bola... Dante sveprisutnost smole poredi sa zimskim danima u venecijanskom brodogradilitu kada svuda kljua dim od smole jer se trulo drvo zatiuje katranom i pukotine na brodu se zapuavaju... (Poreenje koje je zapravo kontrast (smola: u brodogradilitu vrednost, radinost, ivot. U paklu kljua i zamenjuje more a gore je sluila za zatitu brodova.) Oko ove jaruge obilaze avoli, rairenih krila, lakonogi i zli, sa kukama da dohvate svakoga ko se pomoli iz te vreline da bi se ohladio: Skriven treba da plee tu, Tako da ako moe, jo neto zgrabi prevarama...
26
Dante poredi ovu sliku sa slikom iz kuhinje avoli potapaju grenike kao to kuvarevi pomonici potapaju meso viljukama u kotlu da ne bi isplivalo na povrinu... Vergilije trai od avola da im omogue da prou bez problema. Zlorepi, voa ovih avola, daje im pratnju od 10 avola (imena: Gazimraz, Palokrili, Bradokovrdavi, Rioludi...), ali ih upuuje sa lanim obavetenjem ka nepostojeem mostu. Trapavko (jedan od avola) objasni pesnicima da ne mogu dalje jer je most preko este jaruge sruen. Zato treba da idu du bedema kako bi doli do drugog mosta nad estom jarugom, ali im tu sprema prevaru, jer su i drugi mostovi nad estom jarugom srueni (od potresa koji je nastao kada je Hrist siao u limb), pa e pesnici morati da siu na dno este jaruge a zatim da se penju na sledei, sedmi bedem. Vergilije hrabri Dantea: Neka te time ne zastrauju Pusti ih neka samo ree, po svom obiaju... Varalice varaju i u paklu: varalice se diu iz vrele smole da se ohlade i zaranjaju natrag im vide avole. Izvesni ampola de Navara, koga varalice primete u ovoj akciji pa ga izvuku na obalu da mu oderu kou, vara avole obeavajui im da e, ako ga malo ostave na miru, izvesti na povrinu sedam varalica. Meutim, prevari ih... (Poreenje bekstva ovog varalice pred avolima sa slikama iz ivotinjskog sveta: Isto tako se ponaa divlja patka kada Soko je ganja, pa ona zaroni sred movara, A on se vrati u vis ljut i umoran tada.) Dva avola se od besa zbog varaliinog bekstva pobiju i upadnu u smolu: Vrelina ih je odmah razdvojila Ali da uzlete bio je pokuaj nemogui, Jer su se od smole slepila njihova krila. Drugi avoli Pruie vile ka dvojici u katranu Koji su ve speeni bili u tom kalu... Dante se boji da e avoli eleti da se osvete i zaista, avoli kreu pretei ka pesnicima, ali Vergilije uzima Dantea u naruje Kao majka koja iznenada probuena ustaje I vidi da je okruena plamenovima, Pa uzima sina u naruje, bei i ne staje, Brinui toliko o njemu tada Da samo u koulji ona ostaje... i spusti se, nosei ga na grudima, sa njime u estu zlu jarugu u kojoj zlokande nemaju vlast.
OSMI krug esta zla jaruga: licemeriLicemeri su pokriveni spolja pozlaenim kabanicama, a iznutra nainjenim od tekog olova: Oh, tekog li plata za vena vremena! (Kao to su im rei spolja zlatne, a kriju teret olovo zlih posledica lai.) Hodaju u krug plaui, spori zbog tekog tereta...
Poreenja su iz ovozemaljske sfere, kao kod Homera. Totalitet, jedinstvo zemlje i neba. avoli guraju due u smolu kao to kuvar potapa meso u lonac. Soko ganja divlju patku.
27
Ovde pesnicima Katalano dei Katalani, bolonjski gvelf, jedan od osnivaa napola vojnikog Reda vitezova blagoslovene / blaene device Marije , otkriva da su svi mostovi nad estom jarugom srueni i da treba da se ide uz kameni odron da bi se iz nje izalo. Ovde je i Kajafa, veliki svetenik koji je na veu svetenika i fariseja zakljuio da treba razapeti Hrista... (Jevanelje po Jovanu). On je razapet na tri koca i cvili... Lei sa raspetim udovima i po njemu hodaju... Vergilije se mrti dok ne stignu do sruenog mosta odakle mogu da krenu u sedmu jarugu: U doba izmeu januara i februara Kada... Slana na zemlji i povrh prvih trava Nalikuje svome belom zimskom bratu, Ali njena belina se kratko zadrava, Seljak kome zalihe hrane nestaju u vajatu, Ustaje, gleda i vidi njive svoje, Kako se bele, pa se, nesrean, pljesne po vratu, Vraa u kuu i tu alosne pesme poje ... a onda opet izae i nade mu se nove roje... ... pa tap uzima i io tera ovce iz tora na panjake zelene. Tako je mene voa uplaio Kada ga videh da mrti elo onako, A isto tako me je brzo iz nevolje izbavio... Vergilije savetuje Dantea da se ne preputa malodunosti: Ne sme biti trom i iznemogao, ree uitelj, jer taj se jo ne rodi to je, sedei na perju, do slave stigao... ... Zato, ustani, savladaj umor nezdravi Sa duhom koji do pobede stie na kraju ... Mnogo tee stepenice tebe ekaju... ... Ustadoh tada pokazujui se vrlo snaan, Iako se nisam ba tako oseao, Pa rekoh: Hajde, jak sam i odvaan.
OSMI krug sedma zla jaruga: lopoviLopovi tre goli i uplaeni meu mnotvom otrovnih zmija koje ih mue (probadaju im bubrege repovima i glavama...), a neki se stalno pretvaraju u zmije i obrnuto. Toliko su smeani grenici i zmije da se ne moe prepoznati ko je ko... Slepie se i smeae njihove boje u trenu tom Pa nisu vie znali ni ko su ni ta su,
Ovaj monako-vojniki red vitezova se vremenom tako iskvario da je narod njegove pripadnike nazivao fratrima-veseljacima.
28
Kao to se deava sa belom hartijom Kada pone da gori, pa je smee boje, Jer jo crna nije, a ni nalik belom. Vani Fui ovek-zmija. Kradljivac; pria kako je pokrao bogatu riznicu (svetinje) crkve Svetog Jakoba u Pistoji, a onda za to optuio drugog oveka. Tuni stid to ga je Dante video. (Stid = unutranji rascep.) Fui prorie Danteu izgnanstvo da bi mu se osvetio to ga je video tako ponienog: Ali, da ne bi, u mojoj muci, moglo da traje / tvoje uivanje... (...) To rekoh ba da bih ti bol zadao sada! Fui pokazuje ipak bogu. Zmije kanjavaju Fuija (jedna mu se smota oko vrata, a druga mu vee ruke), to je Danteu toliko drago da bi mogao i da se sprijatelji sa zmijama. Kae da ak ni Kapanej nije tako hulio na Boga... Za Fuijem kree Kako, udovie, uveni kradljivac stoke, sin Vulkanov. Kako je Dante ovde sreo pet lupea, potomaka najuglednijih firentinskih porodica, on se sarkastinom apostrofom obraa rodnom gradu. U toj invektivi se sukobljavaju njegovi oseaji moralista i politikog prognanika sa njegovom ljubavlju prema Firenci.
OSMI krug osma zla jaruga: zli savetniciSvaki od zlih savetnika je umotan u plamen koji ga svuda prati, kao to je, dok je bio iv, svoje savete uvijao u la. / Zli savetnici su skriveni u plamenu jer su tajno obavljali zlodela. Kanjeni su vatrom jer su rasplamsavali strasti; jezik im je bio otar, pa se plamen to ih obavija zavrava iljatim vatrenim jezicima. Odisej i Diomed. Vergilije ih navodi kao neprijatelje Troje (predaka Rimljana). Posebno pominje njihova zajednika (ne)dela: prevaru sa Trojanskim konjem, lukavstvo pomou koga su prepoznali Ahila skrivenog u Tetidinim haljinama da ne bi iao u rat u kome e poginuti i krau Paladijuma / Paladiona legendarne statue Palas Atine u Troji, trojanske svetinje od koje je zavisila sudbina Prijamovog grada, jer ga niko nije mogao osvojiti dok je statua u njemu.
Vergilije govori sa ovim grkim junacima a Danteu kae da uti... Odisej pria kako je krenuo u Donji svet: ... Naputajui Kirku koja me onako zatvori, Vie od godinu dana... (...) ni nenost prema sinu, ni samilost sveta prema starome ocu, niti ljubav moja koja je za Penelopu trebalo da cveta, nisu mogli da savladaju elju koja me je vukla da upoznam svet celi... i nagovorio svoje drugove da sa njim idu: ... nemojte vi nikada da odustanete, sunev pratei trag, da svet bez ljudi ne vidimo sada. (...) niste vi roeni da ivite kao skotovi, 29
ve da vas vrlinom i znanjem miluje vetar blag. Tako su proli Gibraltar Gde Herkul postavi one stubove ije Granice nijedan ovek nije smeo da pree... Evocirajui svoju poslednju pustolovinu, ton kratkog govora mornara podie do patetine kulminacije predoujui im da se ovek od ivotinje razlikuje upravo po tome to je smisao njegovog ivota initi dobro i spoznati istinu, i istiui beskrajne mogunosti saznanja. Oduevljen pristanak Odisejeve druine je izraen u slici ludog leta koji nagovetava konanu katastrofu (brodolom i pogibiju u okeanu). Njihova tenja je uzviena, ali uzaludna i luda jer se protivi Bojim zakonima... Dok je u prethodnim pevanjima Dante superiorno prezirao niske i podle kanjenike, ovde ponovo, kao u razgovoru sa Franeskom ili Farinatom, pokazuje sloenija oseanja potovanje prema velikih duhovima antike koji su pogreno upotrebili svoj dar. Drugi zli savetnik je Gvido da Montefeltro. On je dao lo savet papi Bonifaciju VIII, zato to mu je ovaj obeao oprotaj grehova. Ali, kad je umro, saznao je da se oveku ne moe oprostiti greh ukoliko se nije uistinu pokajao: oprotaja nema onome ko se ne kaje, / niti kajanje sa zlom ide pod ruku. (Ne vredi mu papin oprotaj greha.) Montefeltro proklinje papu (neka ga zlo prati) zato to ga je vratio na ivotni put koga je pokuao da se odrekne naime, Montefeltro je bio od roenja ne slian lavu, ve sam na delu na lisca liio. Ipak, pokajao se i zamonaio kod franjevaca, ali ga je papa pozvao da mu da savet u vezi sa pokoravanjem Palestrine, italijanske oblasti: Ali, poglavar novih fariseja Dok je ratovao oko Laterana, Ali ne protiv Saracena ili Jevreja, Kao da nije imao neprijatelja osim hriana...
OSMI krug deveta zla jaruga: sejai nesloge i izmeSejai nesloge su iseeni i osakaeni kao to su za ivota razdvajali svojim zlim delovanjem one koji bi trebalo da budu sloni. avo ih ranjava maem jer nae se rane nama uvek zatvore / pre nego opet stanemo ispred njegovog maa (nakon to obiu ceo krug): - Onima koji su uneli smutnju meu zemaljske voe raseene su glave. - Onima koji su zavadili roake odseene su ruke - onome ko je pobunio sina protiv oca odseena je glava. Ovde su osnivai sekti... Dante razgovara sa Muhamedom (osnivaem islamske religije, piscem Kurana). Muhamed rasporen vidi se kako nastaje govno u elucu. Telo se dezintegrie a scena je, paradoksalno, sve telesnija. Ni bure kada mu spadne duga ili deo dna polukruni; Ne raspada se kao jedan koga sam ugledao Raseenog od brade do mesta gde puta smrad kuni; Izmeu nogu sveanj creva mu ispao, Srce, plua i jetra su mu visili i sa svim tim eludac u kome postaje govno sve to bi progutao. (...)
Uporedi Makijavelija!
30
... i rukama raepi raseene grudi, pa ree: Sada vidi kako se ereim! Dante na kraju susree provansalskog pesnika Bertrana de Borna. On nosi svoju odseenu glavu (kao neku lampu) drei je za kosu: Sam je sebi tako svetiljka bio... Objanjava pesnicima da je ovako kanjen zato to je podsticao Henrika, nastarijeg sina engleskog kralja Henrika II (vladao u 12. veku) na mrnju protiv oca.
OSMI krug deseta zla jaruga: krivotvorci falsifikatori metala ili alhemiari; krivotvorci osoba (oni koji su se lano predstavljali), novca i rei (laovi)Za svaki greh Dante navodi kaznu koja je u najveoj suprotnosti sa uivanjem zbog koga se grei... Alhemiari su kanjeni boleu, jer su u ivotu bili moralno bolesni. Ko to su izopaili zlato (?), tako je njihovo telo izopaeno gubom i ugom. (... pomou alhemije metale krivotvorio... kao majmun dobar imitator prirode bio.) Niko od ovih grenika ne moe da ustane ve se kreu potrbuke ili lee jedan preko drugog. Oni koji su se lano predstavljali su svoje grehe poinili leei, pa zato moraju da ispataju beei i greili su ustima, pa moraju da grizu... (Re je o aniju Skiki dei Kavalkantiju, Firentincu iz 13. veka, koji se preruio u izvesnog Donatija, lagao u krevet i odglumio ga da bi izdiktirao lani testament...) ... ni u Tebi ni u Troji punoj sjaja, ne bi takvog besa da grize zveri uplaene ili da udove ljudske erei i razdvaja, kao to videh dve blede i gole sene koje su ujedale i brzo trale... (Ovaj pakleni prizor poredi sa Hakabinim krikom kada je ugledala mrtve Poliksenu i Polidora, svoju decu...) Od mitskih likova koji su se lano predstavljali Dante pominje Miru, erku kiparskog kralja Kinira, koja se zaljubila u svog oca, pa se preruila da bi ga na greh navela... Falsifikatori novca su bili edni blaga, pa su sada edni vode. Tu je majstor Adam iz 13. veka koji je kovao lani zlatni novac (sa tri karata bakra umesto iz zlatnih poluga) i zbog toga zavrio na lomai... Sad ima vodenu bolest (od koje su mu nateeni udovi) i edan je: Splet potoia koji je uvek tekao Niz breuljak... pa se ka Arnu sliva, ... uvek mi je pred oima, ali to zalud ne biva jer mi ta slika jo vie grlo sui... Laovima glava gori u groznici. Meu njima su Putifarova ena koja je okrivila Josifa (a u stvari je ona njega htela da zavede) i Grk Sinon koji je laima naveo Trojance da dovuku u grad drvenog konja. Sinon i majstor Adam se tuku i svaaju ko je gori zlikovac... Kunu jedan drugog... Vergilije prekoreva Dantea, ali ga i tei da e biti uz njega kad god zaluta: ...Samo ti gledaj, ali ja sam ve poeo i da se ljutim.
31
... okrenuh se ka njemu pun takvoga srama da jo uvek pamtim prekor onaj. ... hteo da se izvinim, pa sam to inio utei, ali mi se inilo da to dovoljno nee biti. ... seti da sam uz tebe ja uvek tu, ako ti se opet desi da zaluta nekuda ... Sluanje takvih svaa pristaje ljudima niskih pobuda. (...) ...ugrizom bol zadade, tako da mi se obrazi zarumenee od stida, a zatim mi on i lek dade. Dante ovo poredi sa Ahilovim kopljem koje je prvim udarcem ranjavalo, a drugim leilo ranu...
Prelazak iz osmog u deveti krug: GigantiNa ivici osmog kruga se silazi u ogromni i duboki bunar u kome je deveti krug. U bunaru do pojasa stoje strani i ogromni giganti. Oni su oholi, borili su su protiv Boga (Zevsa), pa su zato osueni da budu uvari najdubljeg pakla. Kroz duboki bunar pesnike prenosi div Antej. Antej hvata Vergilija, a ovaj Dantea uzima u vrsti zagrljaj...
DEVETI krug Kokit izdajniciDno devetog kruga je debeli led paklene reke Kokit. Dno devetog kruga je podeljeno na etiri pojasa: Kainu, Antenoru, Tolomeu i Judeku. Izdajice su kanjene u ledu, zamrznuti su u ledenom Kokitu suprotno vatrenoj ljubavi blienjega je hladno, proraunato izdajstvo. (Ljubav je nagraena na najviem nebu, a izdajstvo kanjeno u najdubljem paklu.) Kao to aba, da bi kreketala u zoru, Podigne glavu, pa viri iz vode... ... tako su pomodrele, bez moi da se oslobode, sve do grla bile ukopane u ledu seni i cvokotale zubima kao to kljunom klepeu rode. ... Svaka je pognute glave zurila u sjaj ledeni... Dante, da bi predstavio debljinu leda, pominje reke Dunav i Don koje nikada nisu bile tako ledene i planinu Tovarnik (Fruka gora) koja, da se na ovaj led sruila, ne bi ga razbila.
32
Danteu nedostaje jezika da opie najstranije zlo: BUNAR IZDAJICA ovek-ivotinja postaje led, fosil, okamenjeno bie. Pokret se zaustavlja, suze lede, ivot nestaje. Smrdljive vode zlih jaruga hlade Luciferova krila. Hladan predumiljaj nedostatak savesti.
DEVETI krug Kaina prvi pojas: izdajnici rodbineIzdajice rodbine plau, a mraz im ledi suze. Dvojica se sudaraju glavama, puni besa. Jedna od glava je ostala bez oba uveta, zbog hladnoe... To su braa Aleksandar i Napoleon, sinovi Alberta di Mangona. Jedan je bio gvelf, drugi gibelin. Dolo je do sukoba i brat je ubio brata, ali su obojica umrla u toj borbi. Ovaj je pojas, naravno, dobio ime po Kainu... Dante vidi hiljadu lica koja je mraz zaledio...
DEVETI krug Antenora
drugi pojas: izdajnici otadbine (ili stranke)
Ovde je Ganelon, poznati izdajnik iz Pesme o Rolandu.
Grof Ugolino i nadbiskup Rueri. Dve glave izviruju iz leda, a via besno grize potiljak nioj, kao da jede hleb... (Poreenje koje je zapravo kontrast Hleb: Tidej jede glavu svoj neprijatelja kao hleb. Hleb je hrana, toplina, ivot vs. jedenje krvnikove glave u ledu pakla. ) Sa hrane uasne usta je podigao Onaj grenik istei je kosama Sa glave onog kome je potiljak grizao. Stravian prizor dvojice ljudi, Ugolina i njegovog nekadanjeg muitelja Ruerija, koji su u venosti pakla ujedinjeni uzajamnom mrnjom. Dante ih poredi sa Tidejom i Melanipom. Grof Ugolino je pripadao veoma monoj pizanskoj porodici sa mnogo feudalnih poseda. Italijanski gradovi toga vremena bili su poprite politikih borbi dveju stranaka gvelfa i gibelina . Ugolino je kao naelnik Pize predao Firenci, Luki i enovi koje su htele da napadnu Pizu, po nekoliko katela (zamaka, tvrava), a da bi sebi osigurao vlast, bio je spreman da pomae gvelfima u njihovom nastojanju da zavladaju gradom. Voa gibelina, Rueri, koji se pretvarao da je Ugolinov prijatelj, oduzme mu vlast i zatvori ga sa dvojicom sinova i dvojicom unuka u kulu (pizanski toranj gladi) gde su svi poumirali od gladi. Dante je Ugolina smatrao izdajnikom domovine i zato ga stavlja u pakao, ali ga zbog njegovih patnji i saaljeva, te mu u paklu daje ulogu Ruerijevog muitelja.
Antenor Trojanac koga Homerove pesme prikazuju kao mudrog oveka i dobrog govornika. On je predloio da se Jelena vrati Grcima i sklopi mir. Moda je iz toga proisteklo miljenje da je Antenor izdao domovinu. Trijumf Saracena je posledica izdaje Ganelona, Rolandovog ouha, koji se o zasedi dogovorio sa saracenskim kraljem Marsilom iz Saragose. Karlo osveuje svog neaka Rolanda pobivi Saracene i kaznivi izdajnika Ganelona. Poreenja su iz ovozemaljske sfere, kao kod Homera. Totalitet, jedinstvo zemlje i neba. Tidej antiki mitski junak, jedan od sedmorice koji su pokuali da osvoje Tebu. Smrtno ga je ranio Tebanac Melanip. Umirui, Tidej je u besu stao da grize Melanipovu odru
![Dragan Aleksi} - Пројекат РасткоMala srpska komedija 225 Dragan ALEKSI] MALA SRPSKA KOMEDIJA Komedija u dva dela PRVI DEO PRVA SCENA Dnevna soba. Name{taj i premeti su](https://static.cupdf.com/doc/110x72/5e579edd48cff21f2d68d645/dragan-aleksi-mala-srpska-komedija-225-dragan-aleksi.jpg)
