SA OGLEDALOM U GU^U - SERBIAN MIRRORMala srpska komedija Dragana Aleksi}a Subota 27. februar, u 20 h Nedelja 28. februar, u 19 h Ulaznica: $15 IZ SKC SVETI SAVA 448 W. Barry, Chicago

2 Februar 2010.

Polazak 19. avgust 2010.Prvi dan (put od Beograda do Gu~e i obilazak Oplenca)Jutarnji polazak iz Beograda najsavremenije opremljenim autobu-

som (klima, audio i video ure|ajima) ka Gu~i. Zaustavljanje u

Topoli, poseta Oplenca. Obilazak crkve Svetog \or|a, mauzoleja

dinastije Kara|or|evi} i muzej ku}e kralja Petra I.

Nastavak puta nakon jednog sata. Ru~ak u prijatnom etno

restoranu u ^a~ku i dolazak u popodnevnim ~asovima u Gu~u.

Sme{taj u privatnim ku}ama. Uve~e odlazak na koncert Gorana Bregovi}a.

2. & 3. dan (19. do 22. avgust) Tri no}enja u privatnom sme{taju ljubaznih doma}ina Gu~e.

U`ivajte u srpskoj tradiciji i obi~ajima Gu~e. Pratite sva takmi~enja

truba~a. Pogledajte tradicionalnu svadbu staru 100 godina u ~uvenoj para-

di. Posetite izlo`be slikara naivaca, u~estvujte u izboru najboljih i posetite

etno selo “Vajati”.

4. dan (22. avgust)Nakon doru~ka, polazak ka

Mokroj Gori. Sme{taj u

hotelu na [arganu. Poseta

Me}avniku – Drvengradu,

etno selu ~uvenog re`isera

Emira Kusturice. Vo`nja atraktivnom [arganskom Osmicom i no}enje.

5. dan (23. avgust)Polazak na Zlatibor. Obilazak Zlatibora i Sirogojna. Srpski tradicionalni

ru~ak u selu Ma~kat. U ranim ve~ernjim ~asovima polazak za Beograd.

Dolazak u Beograd oko 22:00 ~asa.

Cena po osobi: $ 685.00uklju~uje i komplimentarni DVD snimak sa ovog nezaboravnog

putovanja i emitovanje istog na FOX TV u Srbiji.

Na{a petodnevna tura uklju~uje obilazak istorijskih mesta, trenutno najatraktivnijih turisti~kih desstinacija, srda~no gostoprimstvo srpskih doma}ina i prisustvo spektaklu 50. Sabora truba~a u Gu~i.

Z A V I ^ A J

Oplenac

Rezervacije se moraju izvr{iti najkasnije do kraja februara na tel: 773.744.0373

Hotel na Mokroj gori

SA OGLEDALOM U GU^USA OGLEDALOM U GU^U

I Z R E D A K C I J E

3www.serbianmirror.com

SADR@AJ

Sa Ogledalom u Gu~u strana 2

Srb info strana 4

SB UN bez saglasnosti o Kosovu strana 5

O novom Patrijarhu SPC samo re~i pohvalestrana 6

Prvi dan u Americi strana 7

Ambasadori lo{e volje strana 8

Otvori mi belo Len~e strana 9

Pri~e ogledala - Pozdrav iz Ni{a strana 10

Krfska epopeja - drugi deo strana 11

Susret sa hilandarskim monahom strana 12

Feljton: Sveti Vladika Nikolaj strana 13

Dru{tvo strana 14

Komercijalna reporta`a strana 20

Evropski fudbal pred bankrotom strana 21

Velike ljubavi na{ih pisaca strana 23

Milkina ku}a za Hppy End strana 25

Prekookeanski transport robe strana 26

^estitke strana 27

Horoskop strana 28

Numerologija strana 29

Razonoda strana 30

TIRA@: 12.000

OGLEDALO se distribuira u 32 dr`ave Severne Amerike

PISMA REDAKCIJI

Njujork, 15. januar, 2010.

Po{tovana Slavice Petrovi},

Samo kratak susret jesenas u na{oj crkvi u Njujorku, osve`io je uspomene na ^ikago i pod-

setilo me da me|u nama Srbima, hvala Bogu ima vrednih i sposobnih “Vi ste jedna od tih”.

Hvala Vam {to se brinete za nas manje aktivne. Va{e “Ogledalo” nas osve`ava i vra}a u

`ivot. Ime je pravo, a Va{ih osam godina su dokaz Va{eg uspe{nog rada i velikog truda.

Neka ova 2010. godina bude jo{ lep{a za Vas.

Moje po{tovanje

Lusy Ljubinka – Jazvo Kur{inovi}

^ikago, 30. decembar, 2009.

Draga na{a Slavice,

Ovog momenta sam primio januarski broj lista “Ogledalo”, pa Vam se tim povodom i javl-

jam. @elim da Vam ~estitam na Va{em zaslu`enom radu i trudu.

Svaki broj vam je interesantan ali ovaj januarski je stvarno izvanredan. Po~ev od intervjua sa

li~nostima razli~itih profila, kao {to su Ankica Ratarac, glumci u`i~kog Narodnog pozori{ta....

preko stalnih rubrika, feljtona o Vladici Nikolaju i veoma interesantnim ~lancima, zaista

zaslu`ujete sve pohvale.

Puno Vam hvala na svemu {to radite za na{u srpsku zajednicu ovde i `elim vam jo{ mnogo

uspeha i sre}ne nastupaju}e praznike.

Prof. dr Miodrag Radulova~ki

“[to god tka{,

vezuj konce za nebo”

PUBLISHED BY

• Ogledalo - Serbian Mirror. Inc •P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

• Phone: 773.744.0373

• OSNIVA^: Slavica Petrovi}

• UREDNIK: Slavica Petrovi}

• GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

• REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi},

Cvijan Hercegovac, Milka Figuri}-Kova~evi},

• DOPISNICI: Marko Lopu{ina, Du{an Lopu{ina,

Milutin [o{ki} (Beograd), Dragica ]iri} Spasojevi},

Ru`ica Z. N. Stojkovic, Aleksandra Mati} (Ni{),

Boban Ili} (^ikago), Milan Lu~i} (New York),

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: [email protected]

Web: www.serbianmirror.com

• PREDSTAVNI[TVA •• LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)

• NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

Februar 2010.

G O D I [ N J A P R E T P L A T A

NAME:

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS:

------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY:

-----------------------------------

STATE:

-----------------------------------------------------------------

ZIP:

---------------------------

TEL:

-------------------------------------------------------------------------------

NA OGLEDALO

12 meseci $50.00

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror -

PO BOX 13472

Chicago IL 60613

Sa

Ogledalom

u Gu~u

S R B I N F O

4 Februar 2010.

DAN ZALJUBLJENIH

Xippo Bar

3759 N Damen Ave

Chicago, IL 60618

Ivana & Milo{ \or|evi}.

www.ChicagoDesavanja.com

www.MilosDjordjevic.com

U`ivajte u miksu

dobre muzike.

Besplatan ulaz za dame

do 23:00h.

Ve~era za dvoje $35.

U cenu ve~ere uklju~ena

kompletna ve~era sa

salatom, dezertom, ~a{a

vina i besplatan ulaz

do 22:00h.

Cena ve~ere va`i

za dve osobe!

Pet godina rada Srpskog pozori{ta “Mira Srem~evi}”

10. april u 20 ~asova

Muzika: Eyes Manouche

Umetni~ki program: {ala, pesma, igra...

Gala prijem i ve~era. Ulaz: Dobrovoljni prilog

SRPSKO POZORI[TE

"Mira Srem~evi}"

prikazuje predstavu

Mala srpska komedija

Dragana Aleksi}a

Subota 27. februar, u 20 h

Nedelja 28. februar, u 19 h

Ulaznica: $15

IZ SKC SVETI SAVA

448 W. Barry, Chicago IL 60657

Otvaranje novog bioskopa 5. marta, u 20 ~asova,

film Mi{e Tota: “The Dream Play”

Repriza komedije

Branislava Nu{i}a

“Gospo|a Ministarka”

Predstava koja izaziva

smeh do suza

Subota 20. mart u 20 ~asova

Ulaznica: $15

Ukoliko `elite da Srpsko pozori{te “Mira Srem~evi}”,

odigra predstavu samo za va{u C[O ili va{u organizaciju, pozovite nas.

Za nama stoje uspe{na gostovanja ne samo u ^ikagu i okolini

ve} i u Floridi, Kaliforniji...

Nudimo odli~ne paket aran`mane za na{e predstave.

Info:773.744.0373

A K T U E L N O

Februar 2010.

N

a sednici Saveta bezbednosti UN u

Njujorku, razmatran je najnoviji

tromese~ni izve{taj generalnog

sekretara UN Ban Ki Muna o situaciji na

Kosovu, a u kojem se Srbija i Kosovo

pozivaju da prona|u na~in da ostave po

strani razmatranje statusa i da se posvete

nastavku regionalne saradnje. “Tra`im

fleksibilnost u nastavku definisanja na~ina

rada kada je re~ o u~e{}u Kosova u

regionalnim i me|unarodnim mehanizmima

i forumima, koji su neophodni za ekonom-

ski i demokratski razvoj i dugoro~nu sta-

bilnost regiona”, naveo je Ban Ki Mun.

Iako zadovoljan {to su tenzije izme|u

kosovskih Albanaca i Srba u Br|anima,

op{tini na severu Kosova, zna~ajno sman-

jene, Ban Ki Mun je ukazao da je situaci-

ja na severnom Kosovu i dalje krhka i da

me|uetni~ki incidenti u severnoj

Kosovskoj Mitrovici izazivaju zabrinutost.

Prema njegovim navodima, UNMIK je

nastavio da podr`ava manjinske zajednice,

da ohrabruje pomirenje i olak{ava dijalog

i regionalnu saradnju.

Nakon razmatanja izve{taja u SB,

preovladalo je mi{ljenje da bezbednost

stanovni{tva, ljudska prava i prava manjina,

ekonomski i socijalni razvoj moraju biti u

fokusu budu}ih aktivnosti Saveta bezbed-

nosti UN. ^lanice Saveta pozvale su sve

strane da o~uvaju mir i da se uzdr`e od

akcija, koje bi mogle da ugroze stabilnost

u regionu, na {ta su se tokom pregovora

bezuslovno obavezale.

Na sastanku, koji je bio zatvoren

za javnost, istaknuto je da je EU izrazila

spremnost da preuzme odgovornost i da

igra vode}u ulogu u primeni re{enja

budu}eg status Kosova i ja~anju stabilnosti

u regionu. Evropska Unija je donela odluku

o razme{tanju svoje misije na Kosovu,

kako bi nastavila unapre|enje ljudskih

prava i preuzela ve}u ulogu u re{avanju

budu}eg stausa Pokrajine.

SRBIJA: DIJALOG –

NAJEFIKASNIJI NA^IN

Predsednik Srbije Boris Tadi} je

na sednici SB UN, posve}enoj situaciji na

Kosmetu, o{tro osudio plan “kona~nog

re{enja” za severni deo Kosova i

Metohije, oceniv{i ga kao nepotrebnu i

opasnu provokaciju koja ugro`ava ionako

krhku stabilnost u Pokrajini. Taj plan, koji

je predlo`ila tzv. Me|unarodna civilna

kancelarija (ICO) predvi|a vi{e koor-

dinisanih politika i akcija, ~iji je cilj da se

srpska ve}ina na severu Kosmeta primora

da prihvati jednostrano progla{enu nezav-

isnost, upozorio je Tadi}. On je istakao da

se time flagrantno kr{i Rezolucija 1244

SB. To nije na~in za prevazila`enje izazo-

va, s obzirom na ogromne napore Srbije i

ostalih odgovornih aktera na odr`avanju

krhke stabilnosti. Pri{tinsko “kona~no

re{enje”’ za sever Kosmeta ne}e doneti

ni{ta dobro za one koji `ive tamo, i zado-

volji}e samo ekstremiste koji `ele da sve

{to se doga|a na Kosmetu bude vi|eno

kroz iskrivljenu prizmu nelegalnog

progla{enja nezavisnosti, naglasio je

Tadi}. On je ukazao da o{tra retorika

Pri{tine prema legitimnim srpskim institu-

cijama na severu Kosmeta ne doprinosi

odr`avanju stabilnosti u tom delu Srbije.

Govore}i o njima kao paralelnim instituci-

jama, predstavnici Euleksa ne po{tuju

eksplicitan status neutralnosti mandata i

kr{e Rezoluciju 1244, naglasio je srpski

predsednik i dodao, da je to neprihvatlji-

vo za Srbiju.

Isti~u}i da Srbija ne}e nikada, ni

pod kojim uslovima priznati jednostrano

progla{enu nezavisnost Kosova koja je,

kako je ocenio, podelila svet i Balkan,

Tadi} je zahvalio ~lanicama UN koje

tako|e nisu priznale tu nezavisnost. To

pitanje je sada pred Me|unarodnim sudom

pravde u Hagu i Srbija veruje da je dijalog

najefikasniji na~in za postizanje jedinog

trajnog i odr`ivog re{enja, prihvatljivog za

sve strane. Verujem da bi ove godine

moglo da bude re{eno pitanje statusa na

na~in koji doprinosi unapre|enje regional-

nih prioriteta poput ~lanstva u EU, ocenio

je Tadi}, dodav{i da je Srbija demokratsko

dru{tvo koje }e se uskoro prikljuciti EU i

da svi treba da rade zajedno na postizanju

zajedni~ke budu}nosti.

EU I SAD: RE[ENJE

STATUSA KOSOVA

NIJE PRESEDAN

Evropska unija i SAD smatraju

da je dalja mogu}nost pregovora, u

slu~aju Kosova, iscrpljena i da novi pre-

govori o budu}em statusu ne bi doneli

ni{ta novo, izjavio je belgijski ambasador

u UN Johan Verbeke. “Mogu}nost za pre-

govorno re{enje je iscrpljena”, navodi se

u zajedni~kom saop{tenju EU i SAD, koje

je novinarima pro~itao Verbeke posle sed-

nice Saveta bezbednosti UN o pitanju

Kosova.

SAD i EU smatraju da je “status

kvo” na Kosovu neodr`iv i da se mora i}i

dalje u nala`enju re{enja. “Savet nije u

poziciji da se dogovori o slede}em

koraku… @alimo zbog toga, ali smo

spremni da preuzmemo na{u odgovornost.

Mi }emo sara|ivati sa EU i NATO, na

mudar i koordinisan na~in u cilju re{enja

za Kosovo”, rekao je belgijski diplomata.

U saop{tenju EU i SAD se dodaje da su

obe strane, Beograd i Pri{tina, iznele

~injenice koje su potvrdile nepomirljive

statove o su{tinskom pitanju o suverenite-

tu”. Re{enje statusa Kosova jeste slu~aj

“sui generis” (nastao sam od sebe) i nije

nikakav presedan, nagla{ava se u

saop{tenju.

RUSIJA: UN MORA-

JU PONI[TITI

EVENTUALNU

NEZAVISNOST

Ruski ambasador u UN

Vitalij ^urkin izjavio je u

Njujorku da treba nastaviti pregov-

ore o Kosovu, a UN moraju poni{titi

eventualno jednostrano progla{enje neza-

visnosti Kosova. “Verujemo da pregovori

mogu da se nastave i da mogu da proizvedu

ishod koji bi bio prihvatljiv obema stranama

{to bi o~uvalo stabilnost na Kosovu i na

Balkanu”, rekao je ^urkin. “Rusija ne}e priz-

nati jednostrano progla{enje nezavisnosti,

mogu vas uveriti da }e veliki broj zemalja u

ovoj zgradi imati veoma negativan stav. Da

ponovim, to bi bilo u suprotnosti sa

Rezolucijom 1244 i UN treba da zauzmu stav

prema ta-

kvom progla-

{enju”, naglasio

je ^urkin.

On je rekao

da je Rusija predlo`ila plan

koji bi pomogao da se u~ini napredak na

Kosovu, uklju~uju}i i napredak u pregov-

orima. “Na{ stav je bio konstruktivan, zas-

novan na Rezoluciji 1244 i u interesu obe

strane… Verujemo da je put delovanja koji

bi bio izvan me|unarodnog prava, bio

{tetan ne samo za Beograd ve} i za

Pri{tinu”, ocenio je ruski ambasador.

Pi{e: Marijana Maljkovi}

SAVET BEZBEDNOSTI BEZ

SAGLASNOSTI O KOSOVU

5www.serbianmirror.com

Savet bezbednosti UN-a ni ove godine nije doneo nikakve zaklju~ke u vezi budu}eg statusa Kosova. EU i SAD ocenili da su novi

pregovori o statusu Kosova nepotrebni. Rusija i Srbija zatra`ile nastavak pregovora, a albanska delegacija podr`ava

predlog me|unarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

KANDIDATURA SRBIJE U EU

ZAMRZNUTA DO JUNA

Samo hap{enje ha{kih begunaca

Ratka Mladi}a i Gorana Hadi}a mogu da

obezbede da kandidatura Srbije za ~lanst-

vo u EU, krene pre juna u proceduru i

na|e se na stolu Saveta ministara dvade-

set sedmorice, kao i da se odmrzne spo-

razum o stabilizaciji i pridru`ivanju.

Zalaganje [panije, koja predsedava EU,

da se ne gubi vreme do novog izve{taja

glavnog ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca u

junu i da ministri spoljnih poslova EU {to

pre stave na dnevni red kandidaturu

Srbije, nije urodilo plodom. Holandija i

Belgija i dalje ne pristaju da se pitanje kan-

didature razmatra pre izve{taja o saradnji

Beograda sa Tribunalom, a podr`ava ih i

Nema~ka, koja se protivi „preskakanju

koraka”. Hap{enje ha{kih begunaca bi

promenilo dinamiku, jer je Holandija rani-

je nagovestila da bi bila spremna da raz-

motri odmrzavanje SSP u tom slu~aju.

Holandija je, tako|e, najavila spremnost

da odmrzne dalje kretanje Srbije ka EU

ukoliko izve{taj Ser`a Bramerca poka`e da

Srbija ~ini sve da uhapsi ha{ke begunce.

Odluka da se kandidatura Srbije zam-

rzne, doneta je nakon izjave glavnog

tu`ioca Ha{kog tribunala Ser`a Bramerca

u Evropskom parlamentu, da je stepen

saradnje Srbije sa tribunalom na istom

nivou kao {to je on to izvestio u decem-

bru SB UN, kada je naglasio da je zadovol-

jan tom saradnjom. Bramerc je podvukao

da je, me|utim, glavni zadatak da budu

uhap{eni odbegli optu`enici Mladi} i

Had`i}. Ha{ki tu`ilac je u raspravi u

Spoljno-politi~kom odboru Evropskog

parlamenta u Briselu predo~io da }e

ocenu o saradnji sa Srbijom ponovo dati u

junu. Odgovaraju}i na poslani~ko pitanje,

Bremerc je rekao da nikad ne}e re}i da

Mladi} i Had`i} nisu u

Srbiji, jer na osnovu

onog {to dobija

od srpskih

vlasti nema

razloga da

verujem da

oni nisu u

Srbiji.

Na govornici pred Savetom bezbednosti

6 Februar 2010.

D R U [ T V O

V

elika je ~ast ali i odgov-

ornost, naslediti Patrijarha

Pavla, koji je zbog svojih

moralnih na~ela slu`io mnogima

kao primer, koji je nazvan

“svetcem koji hoda” i koga su

pravoslavni vernici, ali i vernici

drugih verskih zajednica veoma

po{tovali. Nakon preseljenja na{eg

Patrijarha gospodina Pavla u ve-

~nost, Sveti arhijerejski sabor SPC

je u beogradskoj Patrijar{iji,

izabrao novog 45. Patrijarha po

redu, gospodina Irineja. O njemu

se ovih dana ~uju samo re~i

pohvale, jer se za novog Patrijarha

tvrdi da }e biti dosledan naslednik

gospodina Pavla.

O vrlimama koje su uti-

cale da Episkop Irinej postane

Patrijarh, protojerej Aleksandar

Ivanovi}, koji je zajedno sa

novim Patrijarhom poha|ao studi-

je teologije, za Ogledalo ka`e:

“Sada{nji Patrijarh

Irinej veoma je ~astan i po{ten i

jedan je od najuglednijih

episkopa SPC. Kao episkop na

jednoj od najve}ih Eparhija u Srbiji –

Ni{koj Eparhiji, dokazao je da zaslu`uje

presto Patrijarha SPC. Po{ten je i cen-

jen, visokog moralnog pona{anja i sa nje-

govim izborom brod Srpske pravoslavne

crkve je u sigurnim rukama”.

Zamolili smo protojereja

Aleksandra Ivanovi}a, da za na{e ~itaoce

pojasni proces izbora za Patrijarha SPC.

“Kandidat za Patrijarha SPC mo`e da

bude svaki episkop, koji pet godina aktivno

radi sa tim zvanjem u SPC. U u`i izbor

u{li su mitropolit Amfilohije Radovi} i

episkopi Irinej Bulovi} - Ba~ki i Irinej

Gavrilovi} - Ni{ki. Po{to niko od ova tri

kandidata nije dobio potrebnu

dvotre}insku ve}inu, pristupilo se

Apostolskom na~inu izbora – `rebu. Sva

tri imena se napi{u na po jedan listi}, to

se stavi u koverat i predaje se u

Jevanj|elje. Zatim neko od kalu|era

izvu~e i preda koverat predsedniku

Izbornog Sabora, {to je u ovom slu~aju bio

episkop [aba~ki Lavrentije. Ovakav na~in

biranja, isklju~uje mogu}nost uticaja bilo

koga na izbor Patrijarha. Jedan od

kalu|era Arhimandrit Gavrilo stare{ina

manastira Lepavine, izvukao je koverat sa

imenom Episkopa Ni{kog Irineja

Gavrilovi}a.

- IZVOLI SE SJATOMU DUHU

I NAM -, a vreme }e pokazati da se ove

re~i mogu primeniti na novoizabranog i

ustoli~enog Patrijarha gospodina Irineja.

Njegov izbor je od istorijskog zna~aja za

bo`ansku ustanovu SPC, o kojoj Bog

brine.” zaklju~io je protojerej Aleksandar

Ivanovi}.

@IVOTNI PUT PATRIJARHA IRINEJA:

Ro|en je u selu Vidova kod ^a~ka 1930. godine, od oca Zdravka i majke Milijane.

Na kr{tenju je dobio ime Miroslav.

U rodnom selu zavr{io je osnovnu {kolu, a potom gimnaziju u ^a~ku. Po zavr{etku

gimnazije upisao se i zavr{io Bogosloviju u Prizrenu, a potom i Bogoslovski fakultet u

Beogradu. Ubrzo po odslu`enju vojnog roka postavljen je za suplenta Prizrenske

bogoslovije. Pre stupanja na du`nost profesora, u oktobru 1959. godine, u manastiru

Rakovica, prima mona{ki ~in od Njegove svetosti Patrijarha Germana, dobiv{i

mona{ko ime Irinej. Nekoliko dana kasnije, na dan Sv. Petke, u crkvi Ru`ici na

Kalemegdanu, rukopolo`en je u ~in jeromonaha.

Dok je slu`bovao kao profesor u Prizrenskoj bogosloviji, upu}en je na post-

diplomske studije u Atinu, da bi 1969. godine bio postavljen za upravnika Mona{ke

{kole u manastiru Ostrogu, odakle se vra}a u Prizren, gde je postavljen za rektora

Prizrenske bogoslovije. Sa te du`nosti izabran je 1974. godine za vikarnog episkopa

patrijarha Germana sa titulom episkopa moravi~kog. Godinu dana kasnije izabran je za

episkopa ni{kog.

Svojevremeno je episkop ni{ki gospodin Irinej administrirao eparhijom Srednje

zapadno-ameri~kom, sa sedi{tem u Libertivilu, za vreme bolesti tada{njeg episkopa

ove eparhije gospodina Firmilijana. Nakon toga, episkop Irinej je vi{e puta boravio u

Americi, tako da mu je veoma poznata situacija SPC u na ovom kontinentu.

Ustoli~enje novog patrijarha Irineja

O NOVOM PATRIJARHU SPC

SAMO RE^I POHVALE

Protojerej Aleksandar Ivanovi} paroh crkve Svetog Stevana De~anskog u ^ikagu i dugogodi{nji sekretar Ameri~kokanadske Eparhije,

govori o novoizabranom Patrijarhu SPC gospodinu Irineju.

7Februar 2010.

D A S E N E Z A M E R I M O

www.serbianmirror.com

O

duvek sam imao jednog ~oveka u

sebi, a posebno u svojoj glavi.

^oveka sa kojim bih razgovarao

danono}no i nikada mi taj ~ovek nije izlazio

iz glave. U mislima nikad nisam bio sam.

Mo`da je to uro|ena bolest, mo`da ste~ena,

a mo`da je neko u{ao u moju svest, kao

onaj mali ~ika iz radio aparata koji sedi u

zvu~noj kutiji i pri~a. Taj stanovnik moje

glave mi je ~esto do{aptavao i terao me u

svet i preko sveta. Ponekad bezobraznim

dosko~icama i neprimerenim opaskama.

Ponekad ~isto i bo`anski tiho tuma~io bi

moje misli i bockao me iglicom od koje te

iste misli malo br`e po~nu da cirkuli{u kroz

puteve svesti i prodiru u same dubine ljud-

skog mozga.

Nau~nici ka`u da ljudski mozak

nije dovoljno prou~en i da se ne zna

pouzdano kako funkcioni{e. Ali svejedno,

va`no je da sa mozgom mi nismo sami

na ovom svetu, jer u njemu `ivi jo{ jedan

~ovek koji manje – vi{e njime upravlja,

kao {to se upravlja parnom lokomotivom.

Taj ~ove~uljak trpa ugalj u gorionik sve

dok vodena para ne zapi{ti kroz u{i i eto

vreme je za ~aj u pet. Kako vreme pro-

lazi, sve mi se vi{e ~ini da je taj ~ovek

u mojoj glavi zapravo ameri~ki dr`avl-

janin i da sam nosio jednog malog

Amerikanca u mozgu, ~itavog `ivota. Jo{

od onda kad sam kao {estogodi{njak na

na{em crno belom EI televizoru, gledao

prve snimke sa Meseca, Apolo 9 i prvi

korak po mese~evoj povr{ini, “mali za

~oveka, ali veliki za ~ove~anstvo”. Tada

bi se pojavio svemirski znalac, komenta-

tor Milivoj Jugin i razjasnio kako se

modul probija kroz orbitu u vrelom

sun~evom sistemu.

Godinama sam se branio od tog

dosadnog ~ove~uljka, koji mi je {aputao i

uspavljivao me. Malo {apne, pa nestane i

tako malo po malo, do dana kad sam u

Jatovom avionu DC10, sa aerodroma

Sur~in poleteo u pravcu te ~udesne zeml-

je Diznilenda i raketa, koje obilaze plan-

ete i satelite u kosmosu. ^ove~uljak iz

moje glave je }utao. Ostao sam sam gore

iznad okeana, iznad velike crne vode,

razmi{ljaju}i, gde je sad nestao onaj drugi

iz moje glave. Da li je preleteo pre mene

da me tamo do~eka, ili je ostao da

u{u{kan spava umotan u moje de~ije

snove ili je zauvek nestao i gleda me sa

povr{ine meseca? Gde je nestao taj mali

~ovek? I u tim mislima pojavi{e se no}na

svetla i ve~ernja panorama ^ikaga.

Beskona~na, sna`na slika i vedro nebo

iznad grada koje je poprimilo crvenkasto

narand`astu boju od silne svetlosti neona

i no}ne, vrele plotne na kojoj se kuvaju

snovi i ameri~ke `elje za novom nadom i

boljim `ivotom. Amerika je obasjavala

nebo i tu je odmah ispod mene, ispod nas,

na dohvat ruke i na jedan korak, mali za

~oveka, ali veliki za `ivot. Dodir piste i

eto ga! ^vrsto tle, sleteli smo na “Rt

Dobre Nade”.

Na aredromu me niko nije ~ekao.

U prtljagu sam nosio dve skulpture. Jednog

Don Kihota i jednu `ensku figuru sastavl-

jenu od `ice i nekih starih autodelova,

uglavnom zar|alih. Ispod ruke sam nosio

dvadesetak crte`a u mapi, kombinovana

tehnika. Stajao sam tako satima i gledao

limuzine kroz prozor. ^ak ni ~ove~uljka u

glavi nije bilo, ni druga na aerodromu,

nikoga. A napolju je provejavao neki rani

krupni sneg tog {estog novembra 1990.

godine.

Posle par sati, pojavi se odnekud

i Ivan Cvetanovi} sa Piro}ancem

Milen~etom i devojkom koja se bavila

bioenergijom i alternativnom medicinom.

Zapevasmo u kolima do ku}e, a ku}a je

ustvari, stan {ofera Lakija. U njoj `ivi

Milence, koji je o`enjen Filipinkom i obi-

lazi Ameriku manje vi{e auto-stopom.

Pesnik Ivan i ja u stanu koji je li~io na

zaboravljeno skladi{te ispucalih zidova i

stonih lampi za koje nikako nisam mogao

da shvatim kako se pale i gase. Kroz

prozor se sme{ila zemlja Amerika

i sve je izgledalo pomalo

druga~ije nego na filmu. U

stanu se ose}ao miris

`ivog gasa iz {poreta

koji je lo{e dogorevao,

a ja sam svoj “jogi”

du{ek na kome sam

spavao privuko da radija-

tora i zaspao lakim ali i

dubokim snom pomalo o{amu}en,

propadaju}i kroz neke oblake, no{en

vetrom kao balon koji se pokidao, iskrao iz

ruke i poleteo prema nebu.

Danas, pogledam kroz

prozor i ka`em sebi: “Dobro jutro

Bobane”.

V

idim stavili su mi `ute

lisice na to~ak od automobila i

zalepili narand`astu nalepnicu na {ofersajb-

ni. Su{tinski, dobro znam kako sad to ide.

Po~inje trka sa vremenom. Moram za

dvanaest sati da isplatim dana{nju kaznu i

sve zaostale kazne pre nego {to mi auto

zavr{i na groblju automobila. Poku{avam

da se grozni~avo prisetim ko mi je sve

ostao du`an i ko mi jo{ nije isplatio dug

od poslova. Razmi{ljam da pozovem svog

agenta u Kaliforniji da mi ne{to unapred

plati, ali kako da zovem? Nemam obraza.

Pre tri dana sam ga zvao da mi po{alje, jer

sam hitno morao da priklju~im struju. @ena

mora danas u bolnicu, hemoterapija, a gre-

janje u belim kolima ne radi. Moj

mehani~ar, @arko Golub ga svake sezone

prebaci sa hladnog na vru}e, onako {raf-

cigerom i napamet, jer je mehanizam skup.

Dobro ka`em, pozajmi}u kola od Sime,

biv{eg konzula SFRJ. Sima je tu odma iza

}o{ka, bar do bolnice, a do kraja dana }u

se valjda nekako sna}i.

U svemu tome me na stepeni{tu

susrete predsednica ku}nog saveta. Pita, da

li ja, uop{te, znam koliko dugo nisam pla-

tio tro{kove za asocijaciju? Ne brinite

gospo|o, rekoh, ba{ radim jedan veliki

posao i uz tutanj niz stepeni{te brzo

zatvorih ulazna vrata.

Ina~e, svi u zgradi i misle da sam

ja lud, jer kad me deca naljute umem da

podviknem, a i teram ku~i}e ispred zgrade,

kratko i jasno- ~ibe d`ukelo! Tako da me i

vlasnici ku}nih ljubimaca zaobilaze.

Jednom mi je jedan kom{ija

izbu{io dve gume, jer sam se po zimi i

snegu uparkirao ispred njegove teritorije,

naravno slede}e no}i sam uzvratio duplo,

pa je on menjao cetiri, a ja dve gume. I

samo smo se gledali, ne`nim pogledima

preko ulice Keystone.

A

tek kad igra Novak \okovi} oni ispod

nas misle da se svi pobismo gore, po

ku}i od skakanja i navijanja. Pa malo mi je

neprijatno danas kad Amerikanci u hodniku

stanu i ~ekaju da ja pro|em. Uvek se upi-

tam, za{to smo mi njima toliko stra{ni? Ja

se bar uvek sme{kam i fino se

javim. Opet ni{ta.

Ima u nama

n e { t o { t o

pla{i ljude,

Amerikance i one dole Evropljane i tu

nema pomo}i. Mi izgleda malo druga~ije

hodamo ovom zemljom. A ima u nama

Srbima i ne`nosti i topline.

Amerika nekako uzima i daje,

{to bi rekle gatare. Uvek si na dobitku u

njoj. Amerika je iznad svega velika.

Ameriku mogu videti kao jednu opasnu

zmiju otrovnicu koja truje i ubija, a mo`e

biti i kao neka blaga svetlost nade i za

nas i za sve one iseljenike na brodu koji

tiho gledaju u Kip Slobode veruju}i u

bolji `ivot, veruju}i u ne{to veliko,

pristi`u}i ovde ~itav jedan vek. Svi mi

imamo emigrantske bolesti koje se jed-

nako zovu – `ivci. Antidepresivne tablete,

goru{ica ili ~ir na `elucu, nesanica i nos-

talgija. Stigli smo ovde sa trideset godina

zaka{njenja. Neki od nas su postali vrhun-

ski sportisti, milioneri, dobrotvori. Drugi

su nau~nici ili lekari, tre}i stru~njaci i

projektanti. Ima nas dovoljno. Mo`e se od

nas samih oformiti jedan grad veliki kao

Aran|elovac.

Svi mi se ve} pope{e na vrh glave

pri~om o propasti Amerike. Rekoh sebi:

-Onog dana kad Amerikanke po~nu da

muzu krave i kad Amerikanci krenu da

seckaju polegle balvane za ogrev, dan kad

Srbi po~nu da be`e odavde, onda je

stvarno nastupila kriza u Americi.

Ba{ puno razmi{ljam o budu}nosti

ove zemlje. Znam da me je u nju dovela

neka ma|ija koju su Indijanci posuli

pepelom i opojnom travom. Znam, posle

Amerike jedino mogu oti}i na Mesec i

pridru`iti se znati`eljnim kosmonautima.

Gde posle Amerike?! Pitam i vas koji u

njoj `ivite i ra|ate svoju decu, jer nekako

i kad ode{ u svoj Beograd, Ni{ ili ^a~ak,

sve lo{ije razume{ stare drugove. Kao da

sam negde u Africi, pa vi{e re~i ne

poma`u, nego pravi{ facu da se spo-

razume{. Sve ti se manje pevaju tu`ne

pesme, na splavu ili u kafani i sve manje

`elis da gleda{ ratne filmove i sve manje

`elis da govori{ o Americi. Sve vi{e `eli{

da }uti{ o sebi!

Prvi dan u Americi je jedan od

onih dana koji se ne zaboravljaju. Dan

druga~iji, {est, sedam ili devet sati du`i.

Dan ispunjen suzama rastanaka i sastanaka.

Pomalo tu`an dan. Dan koji zvoni kao kat-

edrala. I danas, i uvek!

I uvek kad se vratim sa putovan-

ja, ~ekaju}i u redu ispred emigracionog

{altera pogledam u svoj ameri~ki paso{,

okrzan, ispresavijan, ispunjen {aren-

im pe~atima nekih drugih zemalja

iza dalekih mora, zapitam se

duboko, ko sam ja? ^iji sam?

Mislim o mnogo ~emu.

Mislim i zagledan u jednu ta~ku pomis-

lim na sve ono {to postoji iza ~arobnih

emigracionih vrata Amerike.

Diznilend, Njujork, ^ikago, L.A.

Mislim na kamenite planine i veliki kanjon,

Las Vegas i Nju Orleans, {etam mislima i

letim od obale do obale, od pustinje do

Aljaske i dok pru`am paso{ slu`beniku

uvek pomislim na onaj prvi dan i pro|e me

neka hladna jeza kroz stomak. Ukrutim se

i uozbiljim, a slu`benik me malo premeri,

udari jo{ jedan crveni ovalni pe~at i

pru`aju}i isprave nazad ka`e mi –Dobro

do{ao ku}i!

O

setim se pomalo glupo {to sebe

vidim kao stranca. Pomislim, pa ja

sam ovde ~ak i dobrodo{ao. Mo`da me

vide delom svoje porodice. Ne mrze me

o~igledno, to pomislim, a pomislim i na

sva svoja ograni~ena verovanja i zablude.

Zabacim ranac preko le|a i zapodenem

neku bezveznu pri~u sa onim

Amerikancem, koji jo{ od detinjstva `ivi

u mojoj glavi. Ka`em sebi, Bobane, eto

stigao si. Ovde si na svome. Hajde

polako, alat u ruke, pa na posao. Dobro

do{ao svojoj ku}i! Neko re~e, svoja

ku}ica, svoja slobodica! Lepa nam ku}ica,

pa iako je daleko, kako na{i ka`u, u

dalekoj tu|ini.

Do slede}e pri~e, pozdrav svima!

Pi{e: Boban Ili}

PRVI DAN U AMERICI

Ba{ puno razmi{ljam o budu}nosti ove zemlje. Znam da me je u nju dovela neka ma|ija koju su Indijanci posuli

pepelom i opojnom travom. Znam, posle Amerike jedino mogu oti}i na Mesec i pridru`iti se znati`eljnim kosmonautima.

8 Februar 2010.

D R U [ T V O

I

zme|u dva svetska rata, Srbija i

Amerika nije bila jedna drugoj u

vedeokrugu.

Kada su SAD, u decembru 1941,

zvani~no postale akter Drugog svetskog

rata, sve do 1944. podr`ava}e kraljevsku

vladu u Londonu i ~etni~ki pokret Dra`e

Mihailovi}a. Posle pobede SAD su

podr`avale Tita. Tako je izme|u 1951. i

1971. stiglo nam je 1,56 milijardi

tada{njih dolara ekonomske i oko 80 mil-

iona vojne pomo}i.

- Sve dok je trajao Hladni rat,

Jugoslavija je bila za{ti}ena i ponekad

ma`eno dete ameri~ke i zapadne diplo-

matije – ocenio je ovaj period Voren

Cimerman, ameri~ki ambasador u

Beogradu s kraja osamdesetih.

POSLERATNE

DIPLOMATE

Prvi {ef ameri~ke Misije posle

Drugog svetskog rata u Jugoslaviji bio je

Harold [auc. Imenovan je 20. februara

1946. godine. A kako je pisao dr Ranko

Petkovi}, imao je zvanje otpravnika

poslova. Prvi ameri~ki ambasador stigao

je u Beograd sredinom jula 1947. godine,

i zvao se Kavandi{ V. Kenon. On je bio

svedok rusko-jugoslovenske komunisti~ke

sva|e i politi~kog progona ibeovaca. Kao

zastupnik ameri~ke dr`ave i diplomatije

ambasador Kenon je imao te`ak zadatak

da zapo~ne hladni rat na jugoslovenskim

prostorima, koji je vodio sve do kraja jan-

uara 1950.

Zamenio ga je ambasador

D`ord` V. Alen. Njegov zadatak je ve}

bio humaniji, brinuo se o dopremanju

ameri~ke pomo}i, poznatih Trumanovih

jaja, koja jugoslovenska vlada u po~etku

nije `elela da prima. Ambasador Alen je

bio i zagovornik i pionir razvijanja

ameri~ke vojne pomo}i FNRJ, koju je

kasnije aktivno nastavio da razvija novi

diplomatski predstavnik Amerike. Bio je

to D`ejms V. Ridlberger, koji je po

podacima profesora Ranka Petkovi}a,

autora studija o ameri~koj politici, stupio

na du`nost ambasadora 16. novembra

1953. godine. On je bio svedok

jugoslovensko-ruskog pomirenja i dolaska

Nikite Hru{}ova u zvani~nu posetu Josipu

Brozu.

Krajem februara 1958. SAD su u

Beograd poslale Karla Rinkina, koji je bio

posmatra~ na Prvoj konferenciji

nesvrstanih 1961. nakon ~ega je

Jugoslavija obele`ena kao zemlja, koja se

udaljava od Amerike i pretvara u “anti-

ameri~ki faktor” u tre}em svetu. Zbog

ve}e kontrole zvani~nog Beograda na

mesto ambasadora te istorijske 1961. pa

sve do 1963. godine bio je poznati

kremljolog, teoreti~ar hladnog rata D`ord`

Kenan, jedan od najistaknutijih ameri~kih

diplomata.

Nasledio ga je sredinom marta

1963. godine ^arls B. Elbrik, ambasador

sa sta`om u Beogradu od punih {est god-

ina. Video je ponovno zao{travanje

odnosa izme|u Beograda i Moskve 1968.

godine, posle ~e{kih doga|aja i prve ve}e

unutra{nje nemire u Jugoslaviji nakon

izbijanja studentskih demonstracija. U to

vreme jedan od slu`benika ambasade bio

je i izvesni Voren Cimerman.

- Kada je Elbrik oti{ao juna

1969. do{ao je ambasador Viljem

Lonhart, koji je imao samo jedan pre-

vashodni zadatak – da pripremi prvu

zvani~nu posetu jednog ameri~kog

predsednika Jugoslaviji. Ri~ard Nikson

stupio je na jugoslovensko tle 1970.

godine. Vra}aju}i se ku}i u Va{ington sa

sobom je poveo i ambasadora Lonharta.

Umesto njega u Beograd je krajem okto-

bra 1971. stigao Malkolm Tun, relativno

smiren i ozbiljan diplomata, {to se za nje-

govog naslednika Lorensa Silbermana nije

moglo re}i.

LJUDI IZ CIA

^im je stupio na ambasadorsku

du`nost Silberman je 1975. godine po~eo

i javno da kritikuje jugoslovensko

samoupravljanje i kr{enje ljudskih prava,

kao i nepo{tovanje Helsin{ke konvencije.

U slu`benim krugovima Jugoslavije to je

tuma~eno kao akcija CIA da unese nesta-

bilnost u Jugoslaviji, pa je Josip Broz

javno optu`io ameri~kog ambasadora za –

antijugoslovensko delovanje. O tome

vojni analiti~ar Bane Modo`an ka`e:

- Posle iznenadnog povla~enja

ambasadora Tuna iz Jugoslavije, iz

Amerike je do{ao ambasador Silberman,

koji je u stil rada obave{tajnog centra

ambasade SAD uneo dosta novog. On je

bio biznismen, ~ovek sa jakom pole|inom

u milionerskim krugovima Amerike i zato

je bio smeo u svojim potezima. Doveo je

sebi za specijalnog savetnika gospodina

[tajnera, jer je u SAD na referisanju

rekao da mora da izmeni vojno izaslanst-

vo u Beogradu i da dovede ~oveka, koji

}e da mu sredi stvari sa obave{tajcima.

Njegov boravak u Va{ingtonu i insistiran-

je na promenama doveli su, posle osam

meseci do smene vojnog izaslanika

Kalasa i potom Mara. Ambasada od tada

kao obave{tajni centar radi onako, kako

radi ambasador Silberman.

Iako je Silberman imao velikih

zasluga za dolazak drugog ameri~kog

predsednika u Jugoslaviju 1975. kada je u

Beogradu boravio D`erlard Ford,

ambasador Lorens Silberman je progla{en

nepo`eljnim, pa ga je zvani~ni Va{ington

povukao iz Beograda u leto 1977.

Marko Lopu{ina

nastavi}e se

Srpsko-ameri~ki odnosi (2)

AMBASADORI LO[E VOLJE

Zavisno od svoje spoljne politike SAD su u Beograd slale diplomate, koje su vi{e odmagale, nego {to su

pomagale srpsku politiku i srpski narod.

S R P S K I M E D I J I

D R U [ T V O

9www.serbianmirror.comFebruar 2010.

M

o`da i danas u nekada{njoj

Poga~arskoj mahali u Vranju

postoji neko ko se jo{ kao dete

se}a Mileta Pileta, koji je u dubokoj

starosti tu i umro 1960. godine. Mile Pile

je bio „onaj {to ima pesmu”.

Od celog dru{tva Miletovog, samo

je on imao sre}u ili nesre}u da ~uvena

pesma bude njegova. Zahvaljuju}i

pozori{nom komadu Bore Stankovi}a –

Ko{tana, a kasnije radiju i televiziji, pesma

„Belo Len~e” je postala op{te prihva}ena i

vrlo popularna kao i mnoge pesme koje

govore o neostvarenoj ljubavi dvoje mladih.

Ta~na godina ro|enja

Mileta Pileta se ne zna. Majka

mu je govorila da je ro|en

one godine „kada su zvezde

padale” , ali te godine je

kometa bilo vi{e nego obi~no.

Ipak, iako ro|en ispod toliko

zvezda, Miletu ni jedna od

njih nije bila naklonjena.

Vrlo rano je ostao

bez oca, majka udovica sa

petoro dece od kojih je Milan

– na{ Mile bio najstarije. Zato

ga je deda, o~ev otac, uzeo

kod sebe da ga podi`e i odga-

ja.

Vreme je prolazilo,

Mile je stasao, a onda je do{lo

vreme za prvu ljubav. Ne bi

on to ni znao da jednog dana

nije ugledao Jelenu – Lenu,

odnosno Len~e, koja tako|e

nije ostala ravnodu{na prema

mladom udvara~u. Nastaje

jedna iskrena mladala~ka

ljubav kojoj su se Jelenini

roditelji usprotivili. Mile vi{e

nije mogao ni da vidi Belo

Len~e, a jo{ manje da je

sretne. Ona je bila pod stalnim

prismotrom roditelja, kapija je

bila zatvorena, a kapci na pro-

zorima sklopljeni.

Najtu`nije je {to Mile Pile nije

mogao ni pismo da proturi Len~etu, jer je

ona kao i ve}ina tada{njih devojaka u

Vranju, bila nepismena.

A Vranjanci – ko Vranjanci.

Uvek orni za {alu, a da Miletova muka ne

postane tragi~na, ve} prolazna „turi{e ga

u pesmu”. Mileta i njegovo obletanje oko

Len~etove ku}e. Pesma je nastala kao

moma~ko zadirkivanje, sasvim bezazleno i

dobronamerno, ali to je samo po`urivalo

Jelenine roditelje da je {to pre udaju, dok

ne pukne bruka.

Tako se Len~e udala februara

1898. godine.

Ko se smeo tada usprotiviti

roditeljima u jako patrijarhalnoj sredini?

Godinu i po dana posle

Len~eta, `eni se i Mile Pile.

Deda mu je isprosio

devojku Ljubicu iz ugledne

porodice.

Ipak, iako su u svojim

brakovima bili uzorni i Mile i

Len~e, pesma o njihovoj ljubavi

im nije davala mira. Naro~ito ne

Miletu Piletu, ~ija je `ena

Ljubica bila bolesno ljubomor-

na. Mile se trudio da joj uvek u

svemu udovolji, ali kad god bi

se setila pesme, Ljubica se sa

novom `estinom ljutila na mu`a.

Kada bi neko u

kom{iluku zapevao pesmu o

Belom Len~etu, Ljubica bi ga

grde}i i psuju}i u}utkivala, a

mladi su to iz nesta{luka ~esto

nehajno zloupotrebljavali.

Gnev ljubomorne `ene

je stra{an, pa su Miletu

presedali i “na nos izlazili”

mnogi porodi~ni izlasci.

Kad bi se na slavama,

ku}nim sedeljkama ili u kafana-

ma za~ula pesma o Belom

Len~etu, Ljubica bi demonstra-

tivno napu{tala skup, a za njom

polako i zlosre}ni Mile sa

decom.

Ljubica i Mile su imali

devetoro dece, pa i pored sre}e u braku,

Ljubica je stalno nezadovoljna uvek izno-

va gun|ala.

- Da sam znala za Belo Len~e,

nikada se za njega ne bih udala.

A mu` joj nikada nije

protivre~io, nikada se nije sva|ao, niti

izgovarao lo{u re~.

Ljubica je bila jedna od najlep{e

obu~enih `ena u Vranju. Imala je sve, ali

„Belo Len~e” je mutilo Ljubi~inu sre}u.

Godine uop{te nisu obrisale njenu ljubo-

moru. Koliko je njeno srce bilo tvrdo i

njena sujeta velika, govori i podatak da je

Ljubica ~ak i dvadeset godina nakon

smrti Belog Len~eta, koja je stradala u

bombardovanju Beograda 1941. mu`u

prebacivala grehe iz mladosti, iako je

imao vi{e od osamdeset godina i bio

oduzet.

Tako je Ljubica u svom nemiru

jedne no}i sanjala kako dolazi Belo Len~e i

odvodi joj Mileta. Poverila je svoj san k}eri

i zaista, slede}e no}i Mile Pile je umro.

Zbog tog i takvog sna, Ljubica je

bila uverena da je njenog Mileta Belo

Len~e uzelo, ako ne na ovom, a onda na

onom svetu i na njegovu sahranu nije htela

da ide!

Mo`da je i bolje {to nije i{la. Na

samom ulazu u groblje, sprovod se susreo

sa svatovima koji su slu~ajno, ba{ u tom

trenutku pevali pesmu „Otvori mi Belo

Len~e”.

Neki od prisutnih su pomislili

da se ispunjava poslednja `elja Mileta

Pileta, koji je sve te godine bra~nog

`ivota }utao i trpeo neosnovanu ljubo-

moru svoje `ene.

O pokojniku je ostalo dosta lepih

pri~a.

Pri~a o njegovoj bakalskoj radnji,

gde je kao trgovac propao jer nije umeo

da podvaljuje.

O fabrici trikota`e, platna i

d`akova, gde se tako|e nije sna{ao pa je

pao pod ste~aj.

Pri~a o njegovom poku{aju bavl-

jenja politikom.

I naravno pri~a o ispa{tanju zbog

ljubavi opevane u pesmi.

Kako je nastala pesma

„OTVORI MI BELO LEN^E”

“Otvori mi belo Len~e, vratanca,

d`anum portanca,

da ti ljubim, belo Len~e, ustanca,

rujna rumena.”

“Ne mogu ti, Mile Pile, da stamen,

da ti otvaram,

legnala mi stara majka na fustan,

ludo na fustan,

pa ne mogu, Mile Pile, da stamen,

da ti otvaram.”

Pi{e: Aleksandra Maksimovi}

PRETLATITE

SE NA

OGLEDALO

OGLEDALO

JE LIST

KOJI NAS

POVEZUJE

OGLEDALO

JE LIST ZA NAS!

Slika Paje

Jovanovi}a

“Borba petlova”

10 Februar 2010.

M

ogao sam da odem za ove duge

i romanti~ne praznike u recimo

Rim, Pariz, Kairo ili

Kazablanku, ali tamo ne znam nikoga, sem

naravno – Hemfri Bogarta.

[etao sam celog dana ulicama

ni{kim, onako, bez cilja i neke naro~ite

namere da ne{to vidim ili nekog sretnem.

Ulicom Pobede otidoh do Obili}evog venca,

pa tamo kroz neke prolaze i sokake izbih u

ulicu Kati}evu. I{ao sam polako i gledao

ku}e, ograde, prljava kola parkirana po ulici

i trotoarima. Neke ku}e su porasle, dobile

jo{ sprat – dva, neke propale, olju{tile se i

isprljale od vremena koje je nailazilo zajed-

no sa jakim vetrovima, ki{ama i snegovima.

Nisam mogao, a da se ne zaustavim pred

brojem 36. Da, Kati}eva 36. @iveo sam tu

u visokom prizemlju koje nije bilo ni{ta

drugo nego obi~an vla`ni podrum. Bio sam

nezaposlen te zime, `ena i{la kod njenih i

donosila u jednoj vojni~koj manjerki kuvanu

hranu, a deca rasla u toj vlazi gde su pu`evi

gola}i i{li po zidovima kupatila. Uspeh

nekako da se zaposlim u fabrici boja i lako-

va Duga, na punjenju cinkvajsa i razre|iva~a

u neke plasti~ne fla{e. Posao je bio smrdjiv

i naporan, a jednog dana, vra}aju}i se tako

ku}i po snegu, shvatih da mi se cipele ras-

pale od onog razre|iva~a i ostado{e u snegu.

Cupkao sam do ku}e i onako sa nogama

poluzale|enim umalo se nisam popeo na pe}

koja je buktala.

Deca i `ena su me gledali sa

~udom i sa `aljenjem verovatno misle}i, {ta

li }e tata da nam donese za Bo`i} i Novu

godinu kad ni cipele nema.

Trebao mi je taj prokleti novac i

~esto bih vra}aju}i se ku}i po zavejanoj

ulici, ili le`e}i no}u u krevetu i slu{aju}i

kako deca odmereno di{u razmi{ljao kako

do}i do neke kinte i obradovati te mali{ane

~ije vesele o~i pune nade ~ekaju bo`i}ni i

novogodi{nji poklon. [ta sam im dovraga

pru`io u `ivotu, pitao bih se pun ljutnje i

prezira prema sebi samome. @ivot u podru-

mu punom pu`eva….Tonuo bih tako

zami{ljen i zabrinut u san, a zajedno sa

mnom kao da su tonule i sve moje nade da

obradujem klince, koji su tu pored mene

sanjali svoje {arene de~ije snove.

Pitah jednu in`enjerku, {efa pogo-

na, koja je bila bacila

oko na mene, a koja je

bila ru`na kao lopov, da

li mo`e da mi odobri

rad u dve smene.

Odobrila mi je. A Ja

sam se sre}an i zadovol-

jan vra}ao Kati}evom

ulicom svakog dana u

11 sati no}u, a odlazio

ujutro u 6. Spavao sam

manje od 5 sati. Ali

obzirom da je to bilo

samo za mesec dana,

mislio sam da }u

izdr`ati. Mirisao sam na cinkvajs, i{ao na

posao u vojni~kim cokulama, koje sam

zadu`io kao vojni rezervista i spavao opi-

jen tim hemikalijama kao zaklan.

Kona~no primih tu duplu platu i

krenuh u grad. Izlozi su bili puni {arenih

igra~aka. Nisam znao {ta }u. Tri puta sam

obi{ao grad i onda sam odlu~io da u pro-

davnici Chiko kupim neke divne automobile

i jednu veliku lutku koja govori. Bilo je

preskupo, toliko skupo da sam razmi{ljao {ta

da radim. Me|utim kupih i po|oh ku}i, dok

je onaj divni krupni bo`i}ni sneg silazio na

moja ramena, da da……Bilo je to davno.

Sada se nagnuh kroz nizak pro-

zor i pogledah unutra. Jedan klinac je

sedeo za stolom sa sestrom i jeo krofne

koje je trudna mlada i

lepa `ena donosila iz

kujne. Oca nisam

video. Mo`da puni

cinkvajs u plasti~ne

boce, pomislih, i moj

setan osmeh pun

se}anja videh na pro-

zorskom staklu.

Zarekoh se da

im za Bo`i} stavim

jedan poklon ispred

vrata, za{to da ne,

mogu valjda i ja da

budem jednom u `ivotu

Bo`i} Bata….

POZDRAV IZ NI[A

Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina Pi{e: D`o Moler

P R I ^ A O G L E D A L A