bunjevacka ric 77-78 Layout 1Tumbas Haje“ sa vokalnom solistkinjom Tamarom Babić. Program je vodio pridsidnik Odbora za književnost, pisnik ... Učestvovo je u svim nacionalnim

RIČ UREDNIKA

Vira u uskrsnuće i bolje sutraUskrs je velik praznik koji se svake godine slavi i koji nam

daje nadu u vičnost života. Gradimo i poklonimo ljubav jed-nim prema drugima i istrajmo na svom životnom putu i pored

svi nedaća sa kojima se susrićemo. Vira u uskrsnuće će nam dat snage i bićesunce i putokaz našega života.

Bunjevačka matica je nakon četvorogodišnjeg mandata ponovo jednogla-sno ukazala povirenje gospodinu Ivanu Sedlaku za misto pridsidnika i novojupravi Matice na Izbornoj skupštini. Nadamo se da se i u narednom periodu,iako uz poteškoće, uspit ostvarit zadati ciljovi koji će doprinet razvoju kul-

turne politike Bunjevaca u budućnosti.

RIČ BUNJEVAČKE MATICEdvomisečnik za nauku, kulturu i stvaralaštvo

Godina: VIIIBroj: 77-78Mart - April 2013.Tiraž: 600

Izdavač:Bunjevačka matica

Glavni i odgovorni urednik:Tamara Babić

Lektor:Ana Popov

Priprema za štampu:Grgo Križanović

Fotograf:Marija Horvat

Redakcija:Mijo MandićIvan SedlakAna PopovJoso PoljakovićRužica ParčetićKata KuntićStipan Šarčević

AdresaSubotica, Korzo 8Telefon: 024/557-213

E-mail: [email protected]@open.telekom.rsweb: www.bunjevacka-matica.org

Štampa:“Čikoš štampa”, Subotica

VISTI IZ MATICE str. 3

ZNAMENITI BUNJEVCI - LAZAR STIPIĆ str. 4

IZBORNA SKUPŠTINA MATICE str. 5-6

IZ PUBLIKACIJE “BUNJEVCI” str. 7

OTAC SUBOTIČKE BISKUPIJE str. 12-13

MOZAIK KULTURA str. 14

ŽIVI PISMO NAŠA str. 15

O MATIJI POLJAKOVIĆU str. 18

PISNICI BUNJEVAČKE MATICE str. 19

CARITAS - PRIČA IZ LEMEŠA str. 20

U SUSRIT DOVAMA str. 21

U OVOM BROJU:

2 Mart - April 2013.

3Mart - April 2013.

Visti iz MaticeDana 05. 03. 2013. godine

U svečanoj sali Bunjevačke matice u okviru ”Večeriutorkom“ održano je poetsko i muzičko veče.

Učesnici u program su bili članovi književnog odboraBunjevačke matice i tamburaški orkestar “Sledbenici PereTumbas Haje“ sa vokalnom solistkinjom Tamarom Babić.Program je vodio pridsidnik Odbora za književnost, pisnikStipan Šarčević. Goste je isprid Matice pozdravio pridsid-nik Ivan Sedlak.

Dana 21. 03. 2013. godine

Na tribini u SKC “Sveti Sava” iz Subotice posvićenojsićanju na NATO bombardovanje Srbije pod nazivom “Dase ne zaboravi NATO bombardovanje 1999. godine”, ispridMatice bio je prisutan član Glavnog odbora Geza Babija-nović


U svečanoj sali Bunjevačke matice u okviru “Večeriutorkom” održana je istoriska tribina povodom obilužava-nja 140 godina od rođenja biskupa Lajče Budanovića. Pod-nosilac referata je bio Zvonko Stantić sekretar Matice. U

programu su učestvovali tamburaški orkestar “SledbeniciPere Tumbas Haje” sa vokalnom solistkinjom TamaromBabić. Među gostima je bio Miloš Nikolić, član Gradskogveća Subotica zadužen za kulturu. Goste je pozdravio prid-sidnik Matice Ivan Sedlak.


U svečanoj sali Bunjevačke Matice u okviru “Večeriutorkom“ održana je multikulturalna manifestacija “Markoi prijatelji”. U programu koji je osmislio i vodio podprid-

sidnik Matice Marko Marjanušić dugogodišnji radnik u kul-turi, učestvovali su istaknuti kulturni radnici i stvaraoci uraznim segmentima stvaralaštva iz našeg grada.


U svečanoj sali Bunjevačke matice održana je redovna go-dišjna i izborna skupština Bunjevačke matice. Skupština je jed-noglasno usvojila Izveštaj o radu koji je podneo pridsidnik

Matice Ivan Sedlak, ko i izveštaj Nadzornog odbora koji jepodnela pridsidnica Đurđa Skenderović. Skupština je jedno-glasno izabrala novo rukovodstvo. Pridsidnik je Ivan Sedlak,podpridsidnici Marko Marjanušić, Tamara Babić i AleksandarBošnjak iz Sombora, dok je sekretar Geza Babijanović. Usvo-jila je program rada i finansijski plan. Ivan Sedlak


ZNAMENITI BUNJEVCI

Lazar Stipić (1890 – 1944)Lazar Stipić, upravitelj, književnik i

novinar, rodio se u Subotici 1890. godine.

Osnovnu škulu je završio u Subo-tici, prava studiro u Budimpešti iBeču. Do stvaranja Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca radio je na suboti-čkom „Nevenu“ i „Brankovom kolu“,ko pisnik, a na bečkim, peštanskim idrugim listovima, ko pisnik. Od ujedi-njenja do jeseni 1919. godine uređivoje dnevni list „Neven“, a zatim je 10.novembra iste godine pokrenio dnevnilist „Narod“ u Subotici i uređivo ga ujugoslovenskom duhu do polovine1922. godine kad ga je obustavio zbogtog, što su tadašnje prilike onemogu-

ćile dalji rad u jugoslovenskompravcu.

Bio je upravitelj Gradske bibliotekeu Subotici od 1936. godine, pa do 6.aprila 1941. godine, kad ga je okupa-torska vlast otpustila. Od samog po-stavljenja sistematski je sakupljo dilajugoslovenski klasika i istaknuti ono-vrimeni pisaca. Na dan 6. aprila 1941.godine, knjižni fond je iznosio 42.000svezaka, a od tog 25.000 dila naši pi-saca. Isto je popunjavo svitske klasikeiz XVI, XVII i XVIII vika. Katalognije dospio da priuredi, jel su on i po-moćni službenik bili i jedini personalbiblioteke. Za njegovo vrime biblio-teka je solidno poslovala, čitaonica jebila opskrbljenja štampom, a svaki ječitalac bio kulturno uslužen . Inače onje naslidio upravitelja biblioteke i mu-zeja Miju Mandića koji je za sobomostavio 35.000 svezaka.

Učestvovo je u svim nacionalnim akci-jama za ujedinjenje i oslobođenja, radećisključivo u jugoslovenskom pravcu.

Bavio se književnošću i napiso ovezbirke pisama: „Večna vatra“ , „Bu-njevci“, „Put od dva do sveta“ i bro-šure: „Istine o Vojvodini“, „Istina oMađarima“, uređivo je novine„Borbu“ , „Narod“, „Glas“ i „Našeslovo“. Umro je maja 1944. godine.

priredio: Mijo Mandić, dipl. inž. arh.

Malo se zna o njima u svitujer su malobrojni.

Malo im se odalo priznanjajer njihov glas teško dopire

do velikih naroda.Njihove osobine su krasne,

njihov život je častan,njihove sposobnosti su snažne,

njihovi napori su veliki,kao možda nijednog drugog naroda.

Njihove osobine se ispoljavaju ne samo u sjaju i slavi,

nego najviše u radu i trudu.

Niko ne voli tako svoju grudukao Bunjevci.

Niko se ne žrtvuje toliko zemljikao Bunjevci.

Njihovim kostima su podloženinjihovi krajevi,

jer su u zemlju uložili život.

Bilo ih je kadgodširom Panonske ravnice,

a danas ih ima samou Sivernoj i Zapadnoj Bačkoj.

Kada su se prije nikoliko stotina godinadoselili u ove krajeve,

našli su ovde pustinje i močvare.Oni su prvi počeli obrađivati

bačku zemlju.Pritvorili su je u bogatu riznicu

zemaljskog blaga,koje više vridi od suhoga zlata,

jer tu rodi najbolja ljudska hrana.Od pustinja i močvara stvorili su

najbolju oranicu,najplodniju žitnicu ovoga dila svita.

I na njih se odnosi:Malo ih je, jer mnogo vride.

Zloba ih tamani jer su mnogo zaslužni.Niko ne zna tako obrađivat zemlju,

i čuvati blago kao oni,jer je to cilj njihovog života.Muškarci su snažnog tila,

dubokog razuma,ženske su krasnog stasa

i plemenitog srca,te pristavljaju zaseban svit.

Njihova duša je duboka i široka,nikada nije zla učinila drugima.

Njihove osobine i snage osposobile su ihza dobre gospodare i dobre sluge.Zato su najbolji u obradi zemlje

I u čuvanju blaga...

Lazar Stipić ko vojinik

Mart - April 2013. 5

U petak, 26. aprila održana je Iz-borna skupština Bunjevačke matice nakojoj su jednoglasno usvojeni Izvešajo radu, Finansijski izveštaj, IzveštajNadzornog odbora, Plan rada, Fina-nsijski plan o Odluka o visini člana-rine, a izabrna su i tila Matice. Zapridsidnika je ponovo izabran dosada-šnji pridsidnik Ivan Sedlak.

Skupštinu je otvorio Ivan Sedlak ipridložio izbor radni tila koja bi ruko-vodila radom. Verifikaciona komisijaje konstatovala da Skupštini prisu-stvuje dovoljan broj članova, pa je Vo-jislav Orčić, pridsidavajući Radnogpridsidništva priuzo vođenje sidnice.

Izveštaj o radu je podno Ivan Sedlak,pridsidnik Matice koji je istako da je go-dina za koju podnosi izveštaj bila na fi-nansijskom planu zdravo teška jel jeostvaren manji prihod u odnosu na pro-šlu godinu, s tim da je i priliv u toku go-dine bio neravnomiran, što je stvaraloprobleme u realizaciji usvojenog pro-grama rada. Međutim i porid navedeniobjektivni problema urađeno je više odočekivanog, kako po broju tako i po kva-litetu i raznovrsnosti projekata i manife-stacija. Brez velikog entuzijazma iljubavi prema kulturi svog naroda, ne bise u postojećim materijalnim uslovimato moglo završit.

Važno je istaknit da se upoptunosti rea-lizovo plan u izdavačkoj dilatnosti što jevrlo značajno jel je povećan broj knjiga nanašem maternjem jeziku i što je doprinosprocesu standardizacije bunjevačkog je-zika ko jednog od prioriteni zadataka zanacionalni identitet Bunjevaca.

Sedlak je dalje istako da Maticasvaku godinu obilužava sa jednom cen-tralnom manifestacijom koja traje višedana.Ove godine to je bio projekat po-svićen velikoj bunjevačkoj književnici,intelektualcu i rodoljubu Mari ĐorđevićMalagurski koja je od svoje rane mlado-sti bila aktivno društveno angažovana naočuvanju bunjevačkog nacionalnogidentiteta. Projekat je imo ime „Vita Đa-

nina“ i sastojo se iztri dila: prvi se od-nosi na štampanjetrećeg izdanjaknjige „Vita Đa-nina i druge pripo-vitke izbunjevačkog ži-vota“, drugi je bioposvićen promocijiknjige i biografijiMare ĐorđevićMalagurski koja jeza tu knjigu dobilanajveća stručna idržavna priznanjau Kraljevini Jugo-slaviji. Posebanizazov je bio treći dio projekta di je prviput postavljena i izvedena monodramapripovitka „Vita Đanina“ u režiji KateKuntić i izvođenju Stele Bukvić, članicedramske sekcije KUD „ Bunjevka“.

Bogat i raznovrstan je, ko i uvikdosad, bio projekat „Večeri utorkom“ uokviru kojeg su pored promocija knjigaodržane i istoriske tribine posvećenenašim velikanima, književnici i slamarkiMatiji Dulić, ko i pisniku, svećeniku irodoljubu Miroljubu Evetoviću.

Godinu su obilužile izložbe slika.Prvu je priredio veliki somborski i sr-pski slikar Sava Stojkov koji je oboga-tio Maticinu galeriju slika sa portretombunjevačkog velikana pope Blaška Ra-jića. Drugu je priredio Pavle Blesić,somborski Bunjevac, veliki akademskislikar i vajar, koji je obogatio galerijusa slikom bunjevačkog velikana, uči-telja Mije Mandića starijeg, sledbenikabiskupa Ivana Antunovića. Obadvi iz-ložbe su bile izuzetno posićene i izaz-vale su pažnju cilokupne kulturnejavnosti naše varoši.

Pored izložbe umetnički slika pri-ređena je i izložba fotografija bunjeva-čki nošnji kroz vrime jel je nošnjavažan elemenat koji daje pripoznatlji-vost bunjevačkog identiteta. Izložbu je

pripravila Kata Kuntić pod nazivom„Tragovi vrimena“.

Obilužena je i Dičija nedilja s pro-gramom koji je pripravila Mirjana Sa-vanov, a izvela dica koja u škulamauče predmet bunjevački govor sa ele-mentima nacionalne kulture i dica izBKC Tavankut.

Krunu na bogati i raznovrsni pro-gram aktivnosti metnio je koncert tam-buraške muzike u Velikoj vićniciGradske kuće. Program su realizovaliTamara Babić, vokalna solistkinja iTamburaški orkestar „Sledbenici PereTumbas Haje“ sa svojim gostima. Daje to bio pun pogodak, posvidočila jepripuna Velika vićnica i izuzetno za-dovoljna publika. Koncert je snimljenod strane televizije Vojvodine.

Sve manifestacije u okviru tradi-cionalnog projekta „Večeri utorkom“bile su dobro posićene i medijski po-praćene jel je program bio raznovrstani prilagođen različitim ukusima.

Prošle, 2011. godine objavljena je Bi-bliografija „Bunjevačko-šokački kalen-dari 1868 -1914.“ autora Marije CindoriŠinković, Eve Bažant i Nevenke BašićPalković pa je Matica s obzirom na važ-nost ove izuzetne knjige za istoriju Bu-njevaca, priredila njezino pridstavljanje.

ODRŽANA IZBORNA SKUPŠTINA BUNJEVAČKE MATICE

Nije lako, al se možIvan Sedlak ponovo izabran za pridsidnika Bunjevačke matice. Usvojeni Izveštaj o radu, Izveš-taj o finansijskom poslovanju, Plan rada i izabrana nova tila Matice. „Finansijska situacija nijedobra, a ni neće bit bolja, al se radit mora“, istako Ivan Sedlak, novi i stari pridsidnikBunjevačke matice

Detalj sa Izborne skupštine Bunjevačke matice


Knjigu su pridstavile autori NevenkaBašić Palković i Eva Bažant.

Posvećena je posebna pažnja i sla-markama Asocijacije naivni umitnostiKUD „Bunjevka“, organizovanjem iz-ložbe u čast „Dužijance“, nacionalnogpraznika Bunjevaca. Održana je i multi-kulturalna priredba „Marko i prijatelji“,što sve govori o otvorenosti Matice i zadruge vridne kulturne sadržaje koji po-stoje u jednom multikulturalnom gradukaka je Subotica.Matica je ugostila iUdruženje građana „Bunjevci“ iz NovogSada koji su pridstavili prvi broj zbor-nika radova „Bunjevački prigled“, čiji suurednici dr Aleksandar Raič i mr SuzanaKujundžić Ostojić.

Još jedno mlado bunjevačko udru-ženje „Bunjevačka vila“ iz MaleBosne, bila je gost Matice di je prire-dila nezaboravnu izložbu Božičnjakakoja je izuzetno dobro privaćena i po-sićena. Izložbu je otvorio župnik Dra-gan Muharem iz Male Bosne.

Matica je u cilju davanja doprinosa urešavanju otvoreni pitanja nacionalnogidentiteta Bunjevaca kroz naučno istra-živački rad formirala Odbor za nauku iOdbor za jezik, di je okupljen naučni ivisoko stručan kadar što znači da dolazivrime u kojem se i na tom planu sve višemožmo oslanjat na svoje snage.

Matica je bila otvorena za svakuvrstu saradnje i pomagala je kreativ-nost naši ljudi bilo kroz svoje projektejal projekte drugi institucija i tim je ši-rila ideju matičarstva, koja podrazu-miva njezinu prisutnost svugdi di ima

Bunjevaca.Važno je istaći da se po-većo broj članova Matice iz Somborai da je u razmatranju i ideja o stvaranjuGradskog odbora.

Traje dobra saradnja sa Maticom Slo-vačkom u Srbiji, a pridstavili smo se uBeogradu u Matici iseljenika Srbije sapromocijom knjige Mije Mandića „Buni,Bunijevci i Bunjevci“, muzičkim progra-mom i manjom etnološkom postavkomod slame i kukuruzovine.

Za našu manjinu i Maticu sve više sezna i u inostranstvu pa je i to bio razlogda je glavni i odgovorni urednik slova-čkog šasopisa „Dimenzie“ Robert Mate-jovič, koji je vrlo popularan u zemljamasridnje Evrope, napravio na više stranicaintervju sa predsednikom Matice SedlakIvanom pod naslovom „Ko su Bunjevci“na četri stranice sa fotografijama bunje-vačke nošnje i značajni nacionalni ma-nifestacija.

Bitno je kazat da je po potribi, obi-čno jednom misečno, održavan Glavniodbor koji je, u skladu sa Statutom,odlučivo o pitanjima iz svoje nadlež-nosti. Stručni odbori Matice su uče-stvovali u pripremi i realizacijiprograma rada iz svoje oblasti i bili supokretači pojedinih aktivnosti.

I pored ovi rezultata Maticane možbiti zadovoljna ukupnim stanjem ukome se nalazi bunjevačka manjina.Nažalost, ni u 2012. godini nise uspilosa standardizacijom jezika, pa samimtim Bunjevci su onemogućeni i uostvarivanju drugi prava ko što jeZavod za kulturu, službena upotriba

jezika i pisma, dalji razvoj obrazova-nja... Jednom ričju ostali su nedore-čena manjina, pa samim tim ineravnopravna u odnosu na ostale,koje sve to imaje. Razlozi zbog čegaje to tako su pretežno dnevno-političkeprirode. U institucijama naše državeuvik je postojala verbalna podrška, alne postoji u dovoljnoj miri konkretnamaterijalna i stručna u cilju realizacijeti prava. U tom pravcu zasad nisu dalirezultate ni politički izbori koji su odr-žani u 2012. godini. Naš SporazumMatice sa LSV o davanju podrške naizborima je delimično realizovan.

Ostvarena je dodatna finansijskapodrška našim projektima u iznosu od550.000 dinara, zafaljujući velikomrazumivanju i podršci Miloša Niko-lića, člana Gradskog vića zaduženogza kulturu, a na rešavanju je prid Vla-dom Vojvodine predlog da se mr. Su-zana Kujundžić Ostojić imenuje zapomoćnika sekretara u jednom od Se-kretarijata. U postupku su i druga ka-drovska rešenja. Sve iđe dosta sporo iteško. Nešto iz objektivni razloga, aima i subjektivni, zbog nedovoljnograzumivanja obaveznosti Sporazuma.Matica će i dalje insistirat na punojrealizaciji odredaba Sporazuma, jel suu njemu ugrađeni Bunjevački naciona-lni interesi. Politički činioci, koji kri-tikuju Maticu zbog njezine aktivnosti,sem rešavanja svoji lični i partijski in-teresa, nisu ništa uradili na pokretanjui rešavanju pitanja od nacionalnog in-teresa. U želji da zadrže vlast i kon-trolu u nacionalnom korpusu blokiralisu i rad Nacionalnog savita, ne poštu-juć dogovorene mehanizme u radu ipromenljivost na mistu pridsidnika.

Đurđica Skenderović, pridsidnikNazornog odbora je istakla da je fina-nsijsko poslovanje bilo u skladu sa za-konimai da nije bilo grešaka što supotvrdila i državne institucdije kojevrše kontrolu poslovanja.

Kad je u pitanju plan rada za ovugodinu, Sedlak je istako da se očekivaisto tako teška godina i manjenovaca,al de se radit mora ko i dosad,pa će se nastojat nabavit više novacaiz donacija, prodaje knjiga i drugi iz-vora.Planirano je izdavanje novi šestknjiga i redovno izlažnje Glasila zanauku, kulturu i stvaralaštvo „Rič Bu-njevačke matice“, dvi izložbe i 23 pri-redbe „Večeri utorkom“.

J. Poljaković

NOVI ČELNICI MATICE

Glavni odbor

Ivan Sedlak, pridsidnik, podpridsidnici Tamara Babić, Marko Marjanušić iAleksandar Bošnjak, sekretar Geza Babijanović i članovi Dejan Parčetić, dr Ale-ksandar Raič, Mijo Mandić, Alisa Prćić, Ivan Skenderović i Zvonko Stantić.

Nadzorni odbor

Đurđica Skenderović, pridsidnik i članovi Kata Iršević Mačković, JosipKulić, Marko Išpanović i Bela Ivić.

Pridsidnici stručni odbora

Odbor za književnost - Stipan ŠarčevićOdbor za istoriju - Zvonko StantićOdbor za muziku - dr Josip StantićOdbor za nauku - dr Aleksandar RaičOdbor za jezik - mr Suzana Ostojić Kujundžić


ODBOR ZA ISTORIJU - Publikacija “Bunjevci” iz 1991. godine – I deo

Južni i panonski Slaveni koji senazivaju Bunjevci

Pisat statistiku Bunjevaca teška je za-daća, jel triba uzeti u obzir da su raznimpropagandama u prošlosti i sadašnjosti,mnogi ime Bunjevac odbacili, a tuđin-sko gospodstvo doprinosi da se mnogiizjašnjavaju pod imenom drugi nacija,pa čak bileže i u neslovene, što je naro-čito bili izraženo u prošlisti. Iz ovogproizilazi da ovaj kratak statistički pri-gled, neće pružit baš sasvim tačnu ivirnu sliku o broju i pribivanju Bu-njevca. Ovde će se iznet približan pri-gled oni mista u kojima stanuju i ukojima su stanovali Bunjevci.

Bunjevci se dile u dosada poznate trigrupe i to: podunavsko-potiske, dalma-tinske i primorko-ličke. Osim ovi grupaporiklom su Bunjevci od katolički sla-vena, koji stanuju u Rumuniji, u okoliniKrašova i Temišvara. Mnoga prizimenati stanovnika istovetna su bunjevačkimprizimenima. Prizimena katolički sla-vena „Krašovana“ i oni u Radni najvišese podudaraju sa prizimenima Bunje-vaca koji stanovali u okolini Pešte i Bu-dima (u Budimu još ima porodica kojevode poriklo Bunjevaca). Osim tog bi-skup Ivan Antunović imo je oko 20 prit-platnika iz ti krajova na svoje„Bunjevačke i Šokačke novine“ i „Vilu“,a g. Mijo Mandić imo je isto oko 20 prit-platnika na „Neven“. Bunjevačko pori-klo je još uvik velik dio naroda u okoliniProkuplja, u Garešnici, Bjelovaru i uostalim dilovima Hrvatske, zatim posvim dilovima Slavonije, istočne i južneIstre i ponešto u zapadnoj Bosni.

Podunavsko-potiski Bunjevci

Podunavski i potiski Bunjevci sta-nuju i stanovali su sa live i desne straneDunava počev od Ostrogona pa do Titelai od Čongrada na desnoj strani Tise pado Sente.

Sad slide podaci koji su navedeni u„PRVOM BUNJEVAČKOM KALEN-DARU“ za prostu 1935. godinu u izda-nju „BUNJEVAČKO OMLADINSKODRUŠTVO“ čiji je vlasnik bio g. Man-dić Mijo.

Subotica – Od 101.857 stanovnika

po statistici iz 1926. godine ima 68.182Bunjevaca, a ostali je bilo: 7.018 Srba,21.009 Mađara, 3.881 Jevreja, 1.767 Ne-maca i drugi. Po najnovijoj statistici (vi-rovatno prvi nalaz posli popisa iz 1926.godine) od 105.000 stanovnika ima72.500 Bunjevaca. Broj Bunjevaca u po-slidnjem vrimenu, srazmirno premaostalima, najviše je porasto. To dolaziotuda što su se mnoge pomađarene bu-njevačke familije povratile svome rodu.Al i pored tog ima još mnogo mađarskifamilija koje su bunjevačkog porikla ikoji su svoja imena pomađarili, npr.Ostrogonac u Estergomi, Jelić u Farkaš,Govorković u Besedeša itd. Osim oviiemna i porodica koja nose čisto bunje-vačka prizimena a priznaju se za Ma-đare, npr. niki od familija Antunović,Rukavina, Vojnić, Ivanić, Grizak, Nim-čević, Pisarić, Milanković, Paušić, Mi-lunović, Krpotić itd. se ubrajaju uMađare. Kad bi se ovi svi povratilisvome rodu onda bi broj Bunjevacaizašo oko 80.000 u Subotici.

Sombor – Po mađarskoj statistici poBalogu od 1902. godine bilo je u Som-boru 6.770 stanovnika Bunjevaca, ostalije bilo: 11.927 Srba, 8.297 Mađara,2.564 Nemaca i drugi. Danas u Somboruima 9.800 Bunjevaca. U Somboru jebroj Bunjevaca prema ostalima, najvišeje opo. Mađarska statistika nije miroda-vna jel se to zna da su po njevoj statisticimnogi Bunjevci popisani ko Mađari.Ako bi se uzo prirodan priraštaj stano-vništva ko mirilo, onda bi broj Bunje-vaca tribo da je danas 12.000pomađareni i tu ima mnogo. PorodiceAnišić, Išpanovi-, Beširović, Matarić itd.neće ni da čuju da su ikad Bunjevci bili.Naravno ima od nji časni izuzetaka, alnažalost vrlo malo.

Bajmak - Po statistici objavljenoj u„Danici“od 1920. godine u Bajmakuima 4.000 Bunjevaca, 5.000 Nemaca i3.000 pomađareni Slovaka. Danas brojBunjevaca iznosi 4.300. U ovom seluopaža se lagano opadanje Bunjevaca,uslid seobe i familija sa malim brojemdice.

Lemeš – (danas Svetozar Miletić).

Po statistici u „Danici“ od 920. godineima 3.000 Bunjevaca i 1.000Mađara, sadje broj Bunjevaca 3.000.

Čantavir – Prema mađarskoj stati-stici od 1920. godine broj Bunjevaca jeoko 2.000 a sad ih ima oko 800. Čanta-vir nam pruža najžalosniju sliku poma-đarivanja. Po Fenješ Elekovoj statisticiod 1847. godine i 1841.godine. Bunjevcisu u većini, a za nepuni 90 godina jedvaih ima možda deseti dio. Familije Šinko-vić (stari oblik Sinković), Pletikosić itd.ne znaju ni riči bunjevački. Tek u posli-dnje vrime se opaža nika veća pažnjaprema čantavirskim Bunjevcima (danasnikaka jel ih jedva ima) osnivanjem či-taonice.

Čonoplja - Prema mađarskoj stati-stici od 1900. godine ima Bunjevaca958, a taj broj nije odgovaro starosti, sadima u Čonoplji 1.400 Bunjevaca.

Riđica - U Riđici na pustari staromLeđenu i okolini ima danas 500 Bunje-vaca.

Stanišić - Na pustari „Baba“ i okoliniStanišića ima 300 Bunjevaca.

Pačir - Bunjevaca ima 200.Svega Bunjevaca u jugoslovenskom

dilu iznosi: 93.300.dipl. inž. arh. Mijo Mandić(nastaviće se)

Lički Bunjevci


ODBOR ZA NAUKU - dr Aleksandar Raič, mr Suzana Kujundžić Ostojić - I dio

Bunjevci i Hrvati u Srbiji: problem demokratskesolucije jednog ignorisanog etničkog konflikta

Saopštenje podneto na: Institute forCultural Relations Policy Budapest"National Question in Central Eu-rope", International Conference, 22-24. 03. 2013. godine.

Sažetak: Konflikt unutar etničkogkorpusa bački Bunjevaca u Srbiji tinjaveć više od pola vika ne nailazeć na paž-nju odgovarajući demokratski činilaca.Ovaj konflikt manifestuje se u otporu hr-vatske nacionalne manjine u Srbijiprema težnji Bunjevaca da se razvijajuko nacionalna manjina sa Srbijom ko dr-žavom-domovinom. Ova težnja motivi-sana je aktuelnim trendovimademografskog nestajanja, depopulacijebački Bunjevaca. Analiza prirode i po-slidica konflikta unutar bunjevačke etni-čke zajednice pritpostavka jerazumivanja demokratskog rešenja togkonflikta. Autori ove studije nastoje dautvrde korene (nalazeć ih u neutemelje-nom etničkom hrvatstvu Bunjevaca) ijezgro konflikta (konstatujući da je toonemogućavanje nacionalnog razvojaBunjevaca), potom analiziraju naciona-lnu fragmentaciju etnički Bunjevaca idolaze do zaključka da je žarište konf-likta u teškoći razdvajanja etničkog bu-njevačkog i hrvatskog nacionalnogidentiteta. Na osnovu ovi analiza autoriidentifikuju barijere i šanse demokrat-skog rešavanja konflikta nacionalni ma-njina Bunjevaca i Hrvata u Srbiji.

Ključne riči: Bunjevci, Hrvati, et-nički konflikt, demokratska solucijakonflikta

Problem bački Bunjevaca: depopulacija i etničko nestajanje

Problem Bunjevaca u Srbiji jejedan od nerešeni konflikata etnički inacionalni manjina u Jugoistočnoj Ev-ropi koji čeka na demokratski odgovor.

Tinjajući konflikt između Bunjevaca,ko malog naroda autohtono formiranogtokom 18. i 19. vika, sa aktuelnim statusomnacionalne manjine u Srbiji ko matičnojdržavi (16706 osoba 2011. godine), i na-cionalne manjine Hrvata u Srbiji (ukupno

57900 osoba u čemu, po procini, Hrvata-Bunjevaca 15615 u 2011. godini1), ko su-betnijske skupine hrvatske nacije,ugrožava opstanak bunjevačke etničke za-jednice u celini. Shodno godišnjoj stopi de-populacije Bunjevaca (2,93%) i Hrvata(1,6%) između popisa stanovništva 2002. i2011. godine u Srbiji (opštine Subotica iSombor u kojima je habitat 95% Bunje-vaca u Srbiji), depopulacija bunjevačke po-pulacije brža je od prosične depopulacijeukupnog stanovništva u ovim opštinama(0,82% godišnje) za 3,57 puta a hrvatskeza 1,95 puta. Nastavak ovi trendova vodika nestanku oba modaliteta bunjevačkogetniciteta na severu Bačke (svođenje Bu-njevaca na oko 1% a Hrvata-Bunjevaca naoko 3% ukupnog stanovništva do kraja 21.veka). Ovi očekivani efekti depopuacijedovešće, oba nacionalna modaliteta bačkiBunjevaca u Srbiji, u završnu etapu priro-dne asimilacije u okruženje državotvornenacije, što je u Mađarskoj ostvareno do1990. godine (I. Feher, 2003).

Istorijski posmatrano, glavni uzrocidepopulacije bački Bunjevaca su cipanjenjevog etničkog korpusa povlačenjemgranice između Mađarske i Srbije 1921.godine i procesi koji su spričili njev na-cionalni razvoj u obe ove države. Podilabunjevačkog etničkog korpusa značilaje, prvenstveno, smanjivanje tržišta ži-vota, uslova demografske reprodukcije iočuvanja etničke kompaktnosti Bajskogtrougla ko zavičaja i kolivke bački Bu-njevaca. To se pokazalo u manjem dilupodiljenog Trougla u Mađarskoj (jednatrećina ukupnog bunjevačkog stanovni-štva Bač-Bodroške varmeđe iz 1910. go-dine), di je bunjevački korpus takođefragmentiran na priznatu nacionalnu ma-njinu Hrvata-Bunjevaca i na nepriznatuetničku skupinu Bunjevaca (kategorizo-vani u popisima stanovništva ko„ostali“) i u celini utonio u sociokulturnookruženje mađarske nacionalnosti. Posli1944. godine Bunjevcima se u Mađar-skoj u popisima stanovništva izgubiotrag, što neupućenog posmatrača mož dadovede u nedoumicu i pomisao o „holo-kaustu“ tog naroda (Weaver).

Koreni konflikta: neutemeljenoetničko hrvatstvo Bunjevaca

Konflikt dvi nacionalne manjine,unutar istog bunjevačkog etniciteta, po-slidica je uticaja spoljašnji faktora iz vri-mena stvaranja hrvatske nacije. Većkrajom 17. veka zapažaju se dvi tenden-cije, bunjevačka i hrvatska, unutar vlaškiplemena: probunjevačka orijentacija ple-mena koja su se politički oblikovala podmletačkim uticajem („senjski biskup Se-bastijan Glavinić (1630-1690) veli daprihvaćaju naziv "Bunjevci", al da netrpe da ih se zove Vlasima“) naspramprohrvatske orijentacije plemena koja suse oblikovala u banskoj Hrvatskoj („za-grebački biskup Benko Vinković (1581-1642) kaže da su oni Bunjevci Hrvati ida oće da ih se broji med Hrvate“). Ple-mena doseljena 1686. godine iz Dalma-cije (sa polazištem migracije izHercegovine) u Bačku, bila su obuhva-ćena etničkim oblikovanjem ko Bunjevcii ko taki su se razvijali u Bačkoj, sve dohrvatskog nacionalnog priporoda krajom19. vika. Do tada etnička integracijabački Bunjevaca je dospila do faze nakojoj je počo njev autohtoni nacionalnipriporod („Rasprava...“ biskupa I. Antu-novića iz 1882. godine je manifest ovogpriporoda). Istovrimeno, posli nestankaMletačke republike i potpadanja čitaveTrojedne kraljevine pod Austrijsku mo-narhiju, hrvatska orijentacija vlaško-bu-njevački plemena sa teritorija ovekraljevine je priovladala i, nakon revo-lucije 1848. godine, dovela do njeve in-tegracije u hrvatsku naciju. Doprinoshrvatskog juga (Dalmacije i Hercego-vine ko pra-postojbine Bunjevaca) for-miranju hrvatske nacije (A. Starčević,ban Jelačić, hrvatsko-katolički naciona-lni fundamentalizam), imo je odjek medbačkim Bunjevcima što je nacionalno-ideološki izvor kolebanja i, nakon prvogsvitskog rata, nacionalne podile bačkiBunjevaca na autentično bunjevačku ihrvatsku orijentaciju.

(nastaviće se)

9Mart - April 2013.

SOMBORSKE PRIPOVITKE

Kako (ne) tribaKolut je selo somborske Opštine na

severu Bačke pet kilometara udaljeno odgraničnog prilaza prema Mađarskoj, aprilaz je dosta prometan zove se po istoi-menom Bački Breg-Santovo. Samo imeKolut je slovinskog porikla. Kažu tu jeDunav koluto dok nije ustalio svoj tok ibaš u tom dilu je i vrlo krivudav. Kolutje staro naselje i posli Mohačke bitke1526. godine, kažu da se iz razrušenognaselja mogli pripoznati ostaci stare va-roške crkve. Godine 1590. Kolut ima 81kuću koja plaća porez. Za vrime Turakaselo Kolut naseljavaju Šokci rimokatoli-čke viroispovisti. Godine 1784. dolazido naseljavanja Nemaca koje je intenzi-vno podržavala carica Marija Terezija.Godine 1752. država ziđa novu crkvu zaduhovne potribe novonaseljenog stano-vništva – Nemaca iz okoline Švarcvalda.

Današnja crkva o kojoj će bit riči zi-đana je 1825. godine i sticajom okolno-sti Kolut postaje nemačko il, kako seovde divanilo, švapsko selo, tako da po-četkom 20. vika živi 2662 Nemca, 71Mađar, 13 Šokaca, a to su familije: Ča-talinac, Kovačev, Lukić, Kolić i još po-niki koji su se brzo asimilirali u Nemcei svi su, sem izuzetaka, divanili nemački,jel se u škuli učilo samo na nemačkomjeziku, a u crkvi nema više riči na što-kavskoj ikavici - bunjevačkom jeziku,samo na nemačkom.

Kolut je u prvoj polovini 20. vikanemačko selo, moglo bi se kazat bo-gato. Nemački živalj – Švabe su vridannarod. Vole zemlju, znadu je obrađivat,imanja im se šire u bereški i bezdanskiatar. Ima i dosta zanatlija, ziđara, sa-rača, papučara, krznara i naročito sto-lara koji su izrađivali lip nameštaj –naročito kanabeta prisvučeni plišom.

Posli razgraničenja, Kolut je pripaonovoj državi Kraljevini SHS. Od Srba,Hrvata - Bunjevaca samo je nji niko-liko bilo med opštinskim činovnicima.Biližnik je posli rata bio Marin Šoljanrodom iz Starog Grada sa ostrvaHvara. Selo ima i lekara dr Grgu Lu-čića. Lipo i napridno selo na krajnjemseveru Bačke razvijalo se sve do IIsvitskog rata kad počinju čudni dani iistorija ovog sela, a o tom nam je di-vanila valda danas najstariji stanovnik

ovog sela Ana Ni-kolin rođena Ku-batov, Bunjevkaiz Gare čiji su seroditelji ko optanti1918. godine do-selili u ovo selo.Puno što-šta smomogli saznat idivat sa ovomkripkom staricom,al je ona na tuštapitanja samo ma-nila rukom Nijeza divan.

A pitanja su seodnosila na zdravo ružnu sliku sela nakojoj je napolak porušena katoličkacrkva koja tako stoji više od šest dece-nija, a misto joj je na svega 3-5 km odregionalnog puta kojim se iđe do granič-nog prilaza za Mađarsku.

Slika strašna i necivilizacijska, pa jel jeto odnos jednom sakralnom spomeniku?

Taki prizor nećete vidit ni u jednojzemlji u okruženju. Teta Ana dalje divani:

Selo je puno tog prošlo kroz ovi60 i više godina. Prvo 1944/45. svenemačko stanovništvo je otirano ulogor. Zbog blizine Batine i čuvenebitke selo je prihvatilo ranjenike,Ruse, Bugare i naše iz 51. Divizije iXII vojvođanske brigade. Prošo jerat i u selo se doselio svit, novi ljudiiz Like i Korduna. Crkva je napu-štena što mi je zdravo teško, jel tu sekrštavalo, krizmalo, vinčavalo, dr-žale se mise za umrle… I kad sesitim, samo sam ja ode šest putabila kuma na krštenju! Svete mise seviše nisu održavale, a čuvari crkvesu i sami gledali da iznesu iz crkvešto se mož ložit u vatru pa su takoprvo na red došle klupe pa onda isve ostalo. Krov se lagano rušio, acrkva prokišnjavala sve više i više…Za čudo da vaki prizor još nikomnije zasmeto!

Tu prolazi tranzitni put za Evropu!Iz te iste Evrope kad prođu i vide takozapušten jedan istorijski spomenik sa-kralnog karaktera – pa šta taj svit ondamisli o nama?

To je slika o nama i našem odnosu

prema spomenicima kulture, niko da što-god priduzme pa ni seoska zajednica, ani katolička crkva, pa na kraju ni Opštinana čijoj je teritoriji ova crkva.

Možda tu ne bi ni tribala kaka ve-lika ulaganja, i sa malim naporom,mogle bi se ukloniti štete, crkva kon-zervirati i selo bi lipče izgledalo, a iutisak ljudi iz svita o nama bio bizdravo drukčiji!

Zašto jedno tako misto od velike vrid-nosti za istoriju mora propadat više od 60godina na očigled sviju, a da niko ni ne po-crveni od sramote i neodgovornosti?

Teta Ana je sa svojim brojnim sića-njima pravi hroničar ovog kadgod zdravolipog sela. Sleže ramenima i sama se pita:

Ne znam oćul ja dočekat da našucrkvu na srid sela kogod opravi?

Možda je ta crkva ko sakralni objekatmogla bit data i nekoj drugoj konfesiji, ostajepitanje za one koji vode brigu o selu…

A eto, svit što je došo posli ratabaš i nije pobožan! divani teta Ana.

S velikom tugom teta Aninom, a isvi oni kojima vako što god ne prija niočima ni srcu ni duši, prolazi se putomza Baju i druga mista u Mađarskoj…

Ostaje tužna slika – jedne napu-štene i zubom vrimena načete crkve ukojoj su se generacije molile za sriću,zdravlje svoji familija.

I sićamo se naslova da vako NETRIBA! Jer vaka slika o nama odlaziu svit, a s malo truda, volje i brigemoglo bi sve drugačije izgledat! Akoveć nije kasno!

prof. istorije Marija Bojanin

Kolutska crkva

Mart - April 2013.10

ODRŽANA LIKOVNA RADIONICA ZA DICU

Dičija mašta mož svaštaU okviru već tradicionalnog dičijeg

projeta „ Bunjevačka lipa rič“ u okviruBunjevačka matice, održana je prva li-kovna radionica za dicu na kojoj sudica iskazala svoje umeće u crtanju iidejama na svojim radovima koji subili vezani za pridostojeće uskršnjepraznike. Učesnici realizacije ove li-kovne radionice bili su učenici I, IV iVI razreda Osnovne škule „ ĐuroSalaj“ sa profesorom razredne nastaveDraganom Kopunovićem.

Bunjevačka matica je naučno- kul-turna institucija čiji je cilj nigovanje,

afirmacija i razvijanje svisti o bunje-vačkoj tradiciji i kulturi.Cilj naše insti-tucije je proučavanje i nigovanjematernjeg jezika, očuvanje tradicije iobičaja našeg naroda, ko i razvijanje ijačanje svisti građana, a naročito dicei omladine, o teritorijalnoj i jezičkojpovezanosti i suživotu. Bunjevačkamatica je tisno povezana sa sličnimorganizacijama u zemlji i svitu.

U okviru manifestacije ,,Bunjeva-

čka lipa rič“ Bunjevačka matica jetokom ove godine sprovest još lite-rarnu, ko i recitatorsku radionicu,putem koje će talentovani učenici iučesnici konkursa savlađivat, uz stru-čnu pomoć profesora i nastavnika raz-redne nastave, nove elemente poetskogi proznog stvaralaštava, ko i elementelipog kazivanja stihova svoji vršnjaka.Sve to rezultiraće priredbom u tokumiseca juna, kad će se odabrat i nagra-dit najušpešniji recitatori, ko i najboljilikovni radovi.

Svrha održavanja ovi radionica jepovećat masovnost i kvalitet u realiza-ciji projekta ovog već tradicionalnogprojekta kojim rukovode stručno ospo-sobljeni nastavnici. Radionice su otvo-rene za sve zainteresovane učenike svistarosni kategorija, od II do V u 2013.godini (jednom misečno), prema do-govorenom rasporedu.

Nosilac ovog veoma značajnogprojekta za Bunjevačku maticu je pro-fesor razredne nastave Mirjana Sava-nov koja će doprinet da ovaj veomavažan dičiji projekat za bunjevačkunacionalnu zajednicu bude još bolji iuspešniji u budućnosti.

R.B.M.

Učitelj Dragan Kopunović sa đacima Osnovne škule “ĐuroSalaj” iz Subotice u likovnoj radionici Bunjevačke matice


ODRŽANO POETSKO-MUZIČKO VEČE

U povodu Dana ženaBunjevačka matica je u utorak 5.

marta, održala je poetsko-muzičko veče itime otpočela ciklus manifestacija uokviru „Večeri utorkom“, koje su postaleveć tradicionalne kako na nivoubunjevačke nacionalne zajednice tako i nanivou grada. Kroz program koji je biopriređen, za ovu priliku imali smo prilikečut pisnike književnog odbora Bunjevačkematice koji su se pridstavili sa svojomnajlipčom poezijom, a to su: GezaBabijanović, Jelisaveta Buljovčić-Vučetić,Marija Horvat, Marko Marjanušić, StipanŠarčević, a stihove pisama Ane Popov,Alise Prćić, Gabriele Diklić, TomislavaKopunovića i Marka Peića pročitala jeNela Ivić. U okviru programa prisutnimasu se obratili pridsidnik književnog odboraBunjevačke matice Stipan Šarčević i prid-sidnik Bunjevačke matice Ivan Sedlak kojije ujedno i čestitao 8. mart - Dan ženasvim prisutnim damama i uručio imprigodne poklone tj. cviće.

Muzički deo progrograma je bio upot-punjen pismama tamburaškog ansambla„Sledbenici Tumbas Pere Haje“ i vokalnesolistkinje Tamare Babić.

R.B.M.

Stari palićki salašUz obalu, na domak trske i ševara,stoji jedna kuća, kuća zdravo stara.

Mali je to salaš sirotog ribara,sad o njemu više niko se ne stara.

Krov od trske već se sasvim nakrivio,još se samo stare, trule grede vide.

I odžak se crni u cripove skrio,dok zabati trošni na svom mistu side.

Tavanice blatne skoro više nema,samo čvrsto slime ode još postoji.

Nema ni pendžera, ni drvenog trema,a umisto vrata crna rupa stoji.

Oko kuće samo visok raste korov,povr njega onaj stari đeram viri,

osto je još rovaš i duboki rov,a kroz srušen čardak toji vitar piri.

Nuz obalu još dva svezana čamca.Pokatkad iz trske stidljivo provire,pripuni su vode do samog pramcai palićki talasi u njima se smire.

Kad se danjom gleda prema tom salašu,kad se baci pogled na taj stari kraj,tad lipota budi bujnu maštu našu –

stari salaš opet ima lipotu i sjaj.Marko Marjanušić

Vično volitiDuše, duše ..... naše mladostiUništila jedared nam istina.

I otad ni prolića, ni sunca,Već kameni hum i vitrovi,

Sa cvatom bosiljkaI oslobođenom ljubavi vri.

Stipan Šarčević

Draga sićanjaVeče se spuštilo u dolji

Očekuju nas u radosti mojiSigurno je nana utrnila lampaš

U daljini nazire se salaš

Približavam se lagano salašuSrce lupa ko prsti harmonikašuJedva čekam da nanu zagrlimI ponovo sve moje da vidim.

Želja moja za njima je jakaSićanja moja budi noć svakaSvaka tuga brez roda je teškaI radost je sa svojima veća.

Jelisaveta Buljovčić Vučetić

Vitar ljubaviKupim lišćeU naručju

Mislim,Bogata sam.

OdnikudNaiđe vitarI moje rukeSu prazne.

U sivilu jeseniVitar ukrao

Ono što volim.Marija HorvatUčesnici poetsko-muzičke večeri

Ivan Sedlak, pridsidnik Maticedamama poklanja karanfil


U BUNJEVAČKOJ MATICI OBILUŽENO 140 GODINA OD ROĐENJA BISKUPA LAJČE BUDANOVIĆA

Otac subotičke biskupijeZa svog života biskup Lajčo Budanović se borio za svoju viru, narod i sirotinju. Njegov radna širenju kršćanskog socijalizma se vrlo ritko spominje. Velik dopinos biskupa bunjevačkomjeziku i istoriji

Malo je ljudi koji čitav svoj život iznanje podride svom narodu i viri, a jedanod ti je biskup Lajčo Budanović, čija je140. godišnjica rođenja obilužena uBunjevačkoj matici na istorijskoj tribini uokviru tradicionalni priredbi „Večeriutorkom“. Pridavanje o ovombunjevačkom velikanu održo je ZvonkoStantić, član Odbora za istoriju.

Rad biskupa Budanovića se možpodilit u tri dila – rad na jeziku i istorijiBunjevaca, približavanju katoličke viregrađanstvu i njegovoj brigi za sirotinju izkoje izlaze i njegove ideje kršćanskog so-cijaliste.

Svom rodu

Biskup Budanović je, kako je kazano,puno radio na jeziku i istoriji Bunjevaca.Sprva piše pod svojim imenom LajčoBudanović, dok posli imenovanja za ad-minstratora, odnosno biskupa, koristipseudonime: Veco Labudić, V. Labudić,V.L., v.l., zatim Lovro Ratanski, L. Ratan-ski, Ano-Nimka i Ano-Nimko.

Lajčo Budanović, još ko bogoslov u„Nevenu“ iz 1895. godine, u tri nastavka,piše pravila bunjevačkog jezika, fonetikei pravopisa, o podili suglasnika, u to vrimeuobičajenoj upotribi slova h i o još punotog. U toj namiri, piše „Praktički ju-goslavenski (ilirski) priručnik za učenjejezika”. Za škulsku i privatnu upotribunapiao i ričnikom opremio IvanMihalović, profesor učiteljske škule. Trećeizdanje za tisak pripremio LajčoBudanović, župnik bereški, u Baji 1914.godine. Ova knjiga pisana je dilommađarskim jezikom, po ugledu na Am-broziju Šarčevića, naminjena svećenicimai učiteljima koji ne znaju bunjevački jezik.

Isto tako ga je interesovala i istorijaBunjevaca. U „Nevenu“ broj 6. iz 1896.godine objavljuje članak „O nigdašnjimkalačkim Bunjevcima“, a u broju 7. iz1905. godine objavljuje tekst o ličkimBunjevcima - „O starim Bunjevcima uLici i Krbavi“, dok u 8. broju, članak ponaslovom “Zašto nas Bunjevce, staridokumenti nazivaju Vlasima“. U ovimtekstovima, potvrđiva stara narodna pri-danja, da smo doselili od rike Bune, priko

venecijanskog dilaDalmacije, Like,priko Slavonije, paje zato razumljivokaže, da nas mnogidokumenti nazivaju„Dalmatima“. ImeB u n j e v a c ,Budanović ipak neizvodi od rike Bune,što govori o vi-sokom nivou nje-govog poznavanjaetimologije, već odgrčkog nazivaHuma, koga Kon-stantin Porfirogenet,na kojeg se poziva,naziva „Bounos“, što se čita „Bunos“. Zavrime Bizanta kaže, „Grci su nazivaliHumljane "bunioi" – brđani. Ovaj naziv seslužbeno zadržao i ostao na narodu saslavenskim nastavkom – vac. U govorubačkih Bunjevaca nalaze se mnoge ričigrčkog porikla, napisaćemo ih latinicom,onako kako se izgovaraju: dromos – drum,perkijon – prćija, sarksma – sarma. Istotako je i sa imenom "Bunjevac", bunosznači brdo, bunios – brđanin, gorski,bunemo, – stoku napasati, pastirovati.

Biskupske muke

Od kad je, 1923. godine postavljen zaapostolskog administratora novoosnovaneBačke biskupije, Lajčo Budanović se borioza, što bi danas kazli “puin kapacitet” i utom je uspio. Deset godina posli njegovesmrti Sobotica je dobila prvog domicilnogbiskupa u liku Matiše Zvekanovića. Naj-teži dani su bili za vrime Drugog svitskograta

Grof Zihi Đula dao je 16. aprila 1941.godine nalog dr. Ijaš Jožefu da se uviri ostanju u Subotičkoj administraturi. Mo-mentalno je otputovo sa dr. KunomEvetovićom, Bunjevcom, rodom izBačaljmaša u Bačku, di su boravili od 24.aprila do 3. maja. O svojim zapažanjimaizvistio je nadbiskupa 4. maja, opširnimdopisom na šest, a ministarstvu vira i obra-zovanja na čak devet strana, dva dana kas-nije i to sa virskog, nacionalnog i

političkog aspekta. Najvažnije je bilo pi-tanje administratora Lajče Budanovića injegovog rada, o čemu se probo izjasnitkako kaže objektivno. “Mora se priznatida poseduje neverovatnu radnu snagu,nezaustavljivom energijom odnosi seprema svojim obavezama”, kaže on usvom izveštaju i dodaje – “U svojem radu,istim pristupom ophodi se i prema onimpopovima koji su za povratak u okriljeKaloče i sa onima koji su protiv njegoviopridiljenja. Na drugom mistu kaže:„Gospodin biskup Lajčo Budanović nijejednostavna osoba, već osoba izvanrednisposobnosti, velike energije“. Ubrzo do-daje „Ovu vrstu ljudi odlikuje fanatičnaželja za liderstvom. Nikad nije tajio daMađarima nije naklonjen“. Upravo ovajdio izveštaja bio je uzrokom da ga je novaokupaciona vlast 1941. godine smatralanepoželjnom osobom u Subotici. Usituaciji, smatrali su oni, kada je tribohitno uspostaviti ozbiljne kontakte sa vo-jskom i nadbiskupijom, on je prema njimaimo pasivan odnos čime je izazvo još većenjevo podozrenje. Jednom prilikom je prid1.500 mađarskih vojnika na misiposvićenoj mađarskom povratku na oveteritorije, održane u crkvi Sv.Terezije, kosvećenik najvišeg ranga izašo iz crkve pridsamu intonaciju mađarske himne i timeuvridijo svečano raspoložene oficire i vo-jnike. Čerez tog je interniran u Budim-peštu dije bio do 26. maja 1943. godinekad se vratio u Suboticu. Zafaljujuć zaštiti

Sa otvaranja tribine o biskupu Lajči Budanoviću

13Mart - April 2013.

Vatikana, oštrije mire prema njemu nisupriduzimane.

Ratna srića za mađarsku vojsku okre-nila je leđa. Admiral Horti moro je abdici-rat, a nadbiskup Gros 20. decembra 1944.godine vratiti biskupu Budanovićuovlašćenja nad Bačkom apostolskom ad-ministraturom, iako mu ona, što se tičeRima zvanično nije ni pristala. Vatikan jesve to 13. juna 1946. godine zvanično jošjedared potvrdio dajuć biskupuBudanoviću pismenim putem podršku isve ingerencije. Dugogodišnja borbabunjevačkog rodoljuba, potrajala je još 12godina, kad je 16. marta 1958. pošo nazadnji put do katedrale,odlazeć iz Bačkeadministrature i s ovog svita ko naslovnibiskup Cizamski

Kršćanski socijalista

Budanovićeve teološke studije, padajuupravo u doba burni socijalni priviranja ibuđenja katoličke društvene nauke iprakse, nakon objavljivanja socijalne en-ciklike pape Lava XIII o radničkom pi-tanju Rerum Novarum (1891.). Velikaistorijska zasluga te enciklike bila je u tomšto je crkva pozvala virnike, svećenike ikatoličke laike da krenu u rišavanjepostojeći društveni nesuglasica, bede pro-letarijata, naravno ne nasiljem.

Živeći i radeći ko kapelan u Subotici(1898-1902.) i Novom Sadu (1902-1910.)on je sve svoje sile usrmirio na pastoralnirad i na sastavljanje pučki molitvenika ipriručnika za pučke pobožnosti. U kon-

taktu s jednostavnim i siromašnim pukomkoji je činio većinu virnika upoznavo jeteške životne probleme subotičkog inovosadskog proletarijata, al se do 1910.godine nije bavio njevim rišavanjem.Društvena dilatnost prema siromašnimasastojala se u karitativnoj pomoći, umilostinji. Ko mlad kapelan župe sv.Đurđa u Subotici naminio je dio svojeplate za pomoć siromašnim i bolesnicimaotvorivši obdanište na području te župe.Čak i u pučkim pobožnostima volio je up-ozoravat na njevo socijalno i karitativnoznačenje, a neritko se njima koristio da bipotaknio virnike na dobrotvorna dila.

Socijaldemokratija je u Novom Sadu1908. godine, ko i u ostalim bačkimgradovima, pokrenila široku antireligioznupropagandu, ozbiljno ugrožavajući ugledCrkve u očima mnogi radnika virnika,optužujuć je za saradnju s neprijateljimaradničke klase. To je bio neposridni povodda Lajčo Budanović odluči osnovatistranku kršćanskih socijalista u NovomSadu. Najprije je u saradnji s pojedinimkatoličkim studentima, sridinom 1909. go-dine osnovo “Kršćanski licej društvenihnauka” kojem je svrha bila buđenje in-teresa za društvena pitanja među novosad-skim intelektualcima i poticanje nasmišljenu kršćansku akciju u novimdruštvenim prilikama. Ne zaboravimo daje rič o tadašnjem Uj Videku, gradu samađarskom i nemačkom upravom u Aus-trougarskoj carevini sa značajnodrugačijim nacionalnim i virskim sas-tavom stanovništva. Licej je počo izdavat

nediljnik Delvideki Ujsag koji je postoglasilo kršćanskih socijalista za južnuBačku. List je izlazio šest miseci, sve doBudanovićevog primištaja u Sombor. Prvibroj objavljen je 16. januara 1910. godine.Potvrdu da je baš Budanović osnovo“Kršćanski licej društvenih nauka” snovosadskim studentima i da je bio urid-nik novina “Delvideki Ujsag, pošto se utim novinama eksplicitno ne spominje nje-govo ime, nalazimo u dva izvora. Usubotičkom glasilu kršćanski socijalistaBacskai Naplo, koje je posliBudanovićevog primištaja u Sombor, upovodu njegovog imendana, objavilopismo novosadskih građana, koji gaizričito nazivaju “dušom kršćanskog soci-jalizma”, “apostolom novosadskih socijal-ista” i “uridnikom bivšeg DelvidekiUjsaga”. U nastavku uridništvo BacskaiNaploa opisuje Budanovićev rad u NovomSadu ovim ričima: “Malo je u NovomSadu bilo ljudi ko Budanović, koji je svo-jom sposobnošću i agilnošću, uklanjajućmeđu viroispovistima prikrivene razmiricestvorio prvo kršćansko udruženje, koje seu nečuvenoj miri razvijalo - u trgovačko-obrtničkom životu Novog Sada, steko jetaku poziciju, da je prilikom ovogodišnjiizbora Radničke blagajne uz sav terorizamsocijalnih demokrata izvojevo jedinstvenusjajnu pobidu.

Posli tog primištaja Budanović nijeprikinio sa društvenom dilatnošću, već jojdaje novi sadržaj. Tako u Baji krajom1910. godine osniva “Pučku čitaonicu”, au Bačkom Brigu 1913. godine kulturnodruštvo kojem je svrha bila “unapriđivanjedruštvenog života i obrazovanja Bunje-vaca i Šokaca u Ugarskoj”. Pučkečitaonice i druge slične ustanove, imale suu ono vrime, velik društveni značaj. Bilesu socijalna pomoć siromašnima, a imalesu velik značaj u očuvanju identitetaslavinskih manjina. Osnivajuć pučkečitaonice i kulturna društva u manjimmistima Budanović traži načina kako pri-mostiti jaz između viši i niži slojevadruštva kako pravedno podiliti duhovna imaterijalna dobra med ljudima. Osićo jeko nepravdu da varoši imaje sjajna po-zorišta, biblioteke, koncertne dvorane iluksuzne dvorane za priređivanje zabava,a siromašan narod od svega tog nemaništa. Budanović je takim društvenimradom, obilužio svoj apostolat, do krajaživota. Siromašni su mu ostali trajna briga.Taj svoj duhovni princip uvik je znaopokazat i u životu, ko recimo na dan nje-govog biskupskog posvićenja 1. maja1927. godine kad je u zgradi subotičkog“Momačkog kola” priredio užnu za ono-liki broj siromaha koliko je gostiju bilopozvano na svečanu užnu u zgradibiskupije. J. Poljaković

BIOGRAFIJA

Biskup Ljudevit – Lajčo Budanović rođen je 27. marta 1873. godine u Bajmakuu uglednoj bunjevačkoj familiji od oca Albe Budanovića i matere Đule Dulić, ćeriĐene Dulića, prvog pridsidnika “Pučke kasine”, bliskog saradnika biskupa IvanaAntunovića i Ambrozija Boze Šarčevića. Osnovnu škulu je završio u Bajmaku, asridnju u Subotici i Kalači di je studiro bogosloviju.

Za svećenika je zaređen 24. juna 1897. godine u Kalači, a ko kapelan je službovou Santovu, Kaćmaru, Subotici, Novom Sadu, Somboru i Baji. Župnikom je posto 26.jula 1912. godine u Bačkom Brigu, a od 12. decembra 1920. godine u župi sv. Terezijeu Subotici. Vatikan ga 10. februara 1923. godine imenuje apostolskim administra-torom za novoosnovanu Bačku. Taj status mu je bio oduzet za vrime Drugog svitskograta, a ponovno imenovanje je dobio 13. juna 1946.godine.

Slidio je priporoditeljske ideje biskupa Ivana Antunovića. Osnovo je brojne in-stitucije i organizacije, a je 26. juna 1933. godine je osnovo svoju Zadužbinu zaradstvaranja materijalno-novčane osnovice za rad bunjevački ustanova. Zadužbinu jeBudanović utemeljio crkveno-pravno 1941. godine al rat i posliratno vrime u u ko-munizmu su omele registrovanje na pravnom području.

Lajčo Budanović je 14. januara 1934. godine osnovo Subotičku Maticu, virsko-kulturnu ustanovu u kojoj je, i oko nje, udružio sva bunjevačka društva - Katoličkikrug, Momačko kolo zarad čuvanja i održavanja narodnog i virskog identiteta Bun-jevaca u Subotici i Bačkoj. Zvali su ga ocem subotičke biskupije iako je umro desetgodina prija neg što je ona dobila taj status.

Napiso je više knjiga za virsku poduku i moralno i novčano pomago SubotičkuDanicu, Subotičke novine Klasje naši ravni u kojim je objavljivo svoje tekstove.

Umro je u Subotici 16. marta 1958. godine i saranjen je u subotičkoj katedrali.


ODRŽANO MULTIKULTURALNO VEČE U BUNJEVAČKOJ MATICI

Mozaik različitosti nacionalni kulturaPo treći put Bunjevačka matica je

u okviru „ Večeri utorkom“ održala jemultikulturalno veče pod nazivom„Marko i prijatelji“ koje je održano

23. aprila 2013. godine u pripunoj sali.Još jedno zanimljivo veče di su nam sepridstavile istaknute ličnosti grada Su-botice iz oblasti kulturnog života krozpoeziju i muziku ko što su: NebojšaČolić, Stipan Jaramazović, Stevan Ni-kolić, Lacko Ileš, Dragan Rokvić, Ste-van Tonković, Miroslav Bičanin i

tamburaški an-sambl „SledbeniciTumbas Pere -Haje“ sa vokal-nim solistom Ta-marom Babić kojisu činili muzičkideo programa.

Svako na sebisvojstven načinpridstavili su se

gosti kroz diosvog dugogodiš-njeg rada koji suostavili vezano zagrad Suboticu ko ikroz profesilnideo svoga rada itime doprineli daovo veče bude štozanimljivije kakoza Bunjevačkumaticu tako i zasam grad Subo-

ticu. Domaćin i voditelj večeri bio jepodpridsidnik Bunjevačke maticeMarko Marjanušić. koji je i osmislioovo cilokupno veče.

U mozaiku nacionalni kultura imalismo prilike vidit i čut različita iskustvai dugogodišnji profesionalna opridelja-nja učesnika ovog programa. Multi-kulturalnost se opet pokazala koznačajna odlika ovog podneblja iovog grada sa tendencijom uzajamnogspaja i nigovanja nacionalni kultura ubudućnosti. R.B.M.

Marko Marjanušić i njegovi prijateljiMarko Marjanušić pozdravlja

svoje goste i publiku

Zaduženi za dobro raspoloženje: TamaraBabić i “Sledbenici Pere Tumbas Haje”

Priredbu je pratio velik broj gledalaca


ODBOR ZA FOLKLOR I MUZIČKU DELATNOST

Živi pismo našaBunjevačku pismu kroz vrime pro-

nosili su mnogi istaknuti umetnici kojisu volili svoj narod i s ponosom prid-stavljali Bunjevce di god bi se našli.Ovu konstataciju potvrđuje odlomak izteksta Bunjevački novina (broj 37, go-dina 1940. str. 2 i 3), tekst pod nazi-vom „Veličanstveni uspihBunjevačkog večera“, koji nam poru-čuje da se bunjevačka pisma cinila i dasmo uvik imali istaknute umetnike ikulturne radnike ko što su: Kata Prčić,Mara Đorđević-Malagurska, PeroTumbas –Hajo, marija Bukta, KlaraPrćić – Dunajev, Mlinko Josip-Mi-mika, Bartul Vojnić Purčar i AnicaVojnić koji su nas zadužili svojimradom i ostavili nam u nasliđe bogatukulturnu baštinu.

....„Bunjevačko veče trajalo je kaošto je i bilo pridviđeno 75 minuta. Otvo-reno je pismom „Kolo igra tamburicasvira“, koju je odsviro tamburaški radioorkestar sa g. Perom Tumbasom –Hajom, a ko učesnik na čelu je svirao g.Joso Mlinko. Tambure i vionina g.Mlinka su zaista gromovito odjeknule,odsviravši našu himnu.

Posli toga održala je pridavanje oBunjevcima naša poznata nacionalnaradnica i književnica g-đa Mara Đorđe-vić – Malagurska. Samo pridavanje do-nosimo zbog njegove lipote i važnostikao posebni članak u našim novinama,te će o tome najbolje reći sama sadržina.Dok o g-đi Mari Đorđević Malagurskimoramo kazati da je sa g-đicom KatomPrćić zalagala se za to, da se što prijeuvrsti i priredi ovako jedno veče. Kakosmo imali prilike da slušamo odlomak i

iz njezinog komada „Manda Vojnićeva“,koji još nije igran ni na jednoj pozornici,došli smo do zaključka, da je to vrlodobro i uspilo dilo g-đe Mare te očeku-jemo, da se taj komad odigra uskoro ucilosti, jer smo uvireni, da će to opet bitijedan naš zajednički uspih u carstvuThalije.

Zatim je posli pridavanja odsviraoveliki radio orkestar uvertiru iz ko-mada „ Mande Vojnićeve“ u kompozi-ciji majora g. LjubomiraBošnjakovića.

Posli toga je već naša poznata Bu-njevka iz Sombora g-đica MarijaBukta otpivala dvi naše stare bunjeva-čke pisme: „Kerska mlaka duga i ši-roka“. Nju je pratila sestra g-điceKate Prćićeve, g-đa Klara Prćić-Du-najev, pivajući iste pisme u najmelo-dičnijem tercu, tako, da su se slušaocidivili ovom bunjevačkom duetu.

Pismu „Sve u slavu Boga veli-koga“ i „U zdravlje zemlje gospo-dara“pivao je i svirao uz pratnjutamburaškog radio orkestra g. JosoMlinko. Iza toga je svirao „Svatovac“,pa pivao i svirao naš šalajdanac:„Ala, ala živim zabadava“ i „Svi mikažu da ja ljubim lažu“ na kraju je od-svirao sa radio orkestrom tambura-škog zbora naše veliko „kolo“. Mi smomnogo puta slušali kad se kolo svira,pa smo ga mnogo puta i odigrali, aliovo „kolo“ tako kao kad vihor dune pasve ponese, tako je i ono bilo. Počeloje tiho, pa sve jače i jače, da smo mislušaoci toga večera mislili, da će namsame noge poleteti i zaigrati. Naši sta-riji Bunjevci koji su to veče slušaliradio – prenos, govori su posli ovog

„kola“....e, ovako smo mi slušaliMlinka, davno, još prije dvadeset i višegodina, pa smo mislili, da je on to veći zaboravio, a sad vidimo, da on bunje-vačko „kolo“ nikad neće moći zabora-viti.

Stare naše pisme:“Alaj volim ovajšor“ i „Prošo bih ti draga poreddvora“ – pivala je g-đica Kata Prčić,u tercu ju je pratila njezina sestra g-đa Klara Dunajev –Prčić, a na violinii tamburi g. Mlinko i Pere Tumbas.Koliko je truda uložila za bunjevačkoveče g- đica Kata Prčić najbolje svi-doči to, što je ona sama, iako miznamo da to njoj nije baš najlakše, ot-pivala pisme, koje nije mogao niko danauči za ovo vrime odkad se počelospremati za bunjevačko veče. Zaistanaša jedna neumorna bunjevačka na-cionalna radnica, koja nema jedan

„Kerska mlaka duga i široka“

Ej, Ker je visok, a i Senta taka,Ej, u sridi je od starine mlaka.Ej, Kerska mlaka duga i široka,Ej, pa je dika prigazit ne mož.Ej, s jutrom tamo, s večeri ovamo,Ej, da nam bude drago i valjano.Ej, al se dika jadu dositio,Ej, na konju je meni dojezdio.Ej, šest godina i još malo više,Ej, kako srce za srcem uzdiše.

Pere Tumbas Hajo


pravac, nego se njezino dilovanje pro-teže na sva polja, gdi triba da se podi-gne i pomogne bunjevačko ime. Zatoje i poznaju svi Bunjevci od malog dovelikog, pa su je kao iz milošte i na-zvali-Tetkuš. Tako je i slušajući bunje-vačko veče našeg urednika maličetvorogodišnji sinčić-Ice- čuo g-đicuKatu Prćić kako piva i uviknuo:“Ma-mice, to piva Tetkuš!“

Na harmonici je svirao gosp. Bar-tul Vojnić P. odsviravši: „Kukuruzi većse beru“, i „Momačko kolo“. Njegovaharmonika je bila dokaz da mi Bu-njevci jednako volimo i poznajemo sveinstrumente, šteta samo što nije imaoprilike da više istakne svoju sposob-nost sviranja na harmonici. Pismu„Što si curo mislila“ i „Što ću naneboluje mi dika“, otpivala je naša Bu-njevka iz Subotice Anica Vojnić sudij-

ski pripravnik u Kragujevcu, a zatimje otipavala i pismu „Umorno je zlatomoje“. Njezina sposobnost je ne-osporna i nama već poznata od ranije,jer je već nikoliko puta pivala na radiunaše bunjevačke pisme, pa će to na-damo se i u buduće činiti za voljusvoju, a i za volju i diku nas sviju Bu-njevaca.

Posli toga izvodila je dramskatrupa Narodog pozorišta u Beogradu

„Ris“ na bunjevačkim salašima, za-pravo samo kraj „risa“ – „doži-jancu“. Ova priredba je bila takoorginalno izvedena i sa takvim odušev-ljenjem, da smo mi koji smo slušali do-bili sliku, kao da zaista učestvujemo u

jednoj „dožijancu“. Ova pri-redba je bila tako orginalno iz-vedena i sa takvimoduševljenjem, da smo mi kojismo slušali dobili sliku, kao dazaista učestvujemo u jednoj„dožijanci“ po svršenoj ko-sidbi. Koliko smo obavišteninajbolju partiju dao je g. M.Katančić. Svakako moramoovim putem da istaknemo da jeipak glavni nosilac uspišno pri-kazanog „risa“g. Drag. Gosiću čijoj je režiji sve to izve-deno....“

Mnoge pisme su ostale dodanas u izvornom obliku, amnoge su manjoj il većoj miripritrpile promine koje možmoiz priloženog teksta da uvidimo.Al jedno je cigurno da bunjeva-čka pisma živi do danas i da seodupire svim nedaćama sa ko-jima se i sam narod susriće uovim ne tako slavnim vrime-nima.

dipl. oec. Tamara Babić

„Ej, šta ću nane“

Ej, šta ću nane boluje mi dika,ej, iđi ćeri vidi bolesnika.Ta ne smim nane priće bole name,ej, kad će prići a ti nemoj ići.

Ej, ovim šorom cveta bila lala,ej, a dikinim zeleni se trava.Ja ga zovem da beremo lalu,a dika mene da kosimo travu.

Ej, diko moja il jesi il nisi,Ej, oženi se da vidim čiji si.Il me ženi, il me se okani,ej, il me mladu ti u grob sarani. Anica Vojnić

Marija Bukta - Somborski slavuj


SAVITI IZ POLJOPRIVREDE

Plodored kod ratarski kulturaSmina usiva kod ratarski kultura

ima velik značaj, jel svaka biljna vrstaima svoje karakteristične bolesti, šte-točine pa i korove. Nakon skidanjausiva na zemljištu i na biljnim osta-cima ostaju spore od bolesti, štetočinekoje priživljavaju nikoliko godina iukoliko se usiv sije u monokulturi do-lazi do intenzivnog napada bolesti ištetočina i umanjenja prinosa.

Kuruz je naša najznačajnija ratar-ska kultura , sije se na više od 50% po-vršina u našem regionu. Nalazi se usvim koncentratima, industrijski seprirađuje u griz i druge prirađevine, au novije vrime se koristi za proizvo-dnju biodizela.

Ukoliko se sije u monokulturi do-lazi do napada kuruzne zlatice di larvauništava korenov sistem pa time spri-čava optimalno snabdivanje biljkehranljivim materijama, a pri jačim vi-trovima dolazi do poliganja usiva.Odrasto insekt rani se svilom kukuruzai ukoliko je uništi prije oplodnje dolazido ozbiljne krezubosti kod kukuruza.Problem se rešava izbegavanjem sitvekuruza u monokulturi, a ukoliko dođedo sitve u monokulturi obavezno semoraje koristit insekticidi za zapraši-vanje simena Pončo, Furadan, Envi-dor, Force-zea i dr. pri intentivnijemnapadu triba koristit granularni insek-ticid Force 1, 5-G 5 do 8 kg zajedno sasitvom.

Larva žičnjaka uništava koren imladu biljku kuruza uslid čega dolazido narušavanja sklopa što dovodi doumanjivanja prinosa. Suzbija se nave-

denim priparatima kod ku-ruzne zlatice.

Larva kuruznog pla-menca prizimljava u stab-ljici te na parcelama di sevrši redokuvana obrada ine zaore kuruzovina dolazido intenzivnog napada. Ujunu leptir polaže jaja, gu-senica ulazi u stablo i klipnagrizajuć zrno pa se stva-raje uslovi za napad gljivi-čni oboljenja gljivice izporodice asperhilusa kojeluče toksine između ostalii aflatoksin štetan po zdravlje životinjai ljudi. Gusenica pamukove sovice ta-kođe se rani zrnima kuruza na kojimase kasnije razvijaju gljivična oboljenja.

Da bi se smanjio napad bolesti ištetočina kod kuruza, kuruz triba sijatna pridusive, žito, ječam, tritikale,uljanu repicu, suncokret i šećernurepu.

Suncokret je naša najznačajnijauljarica koja daje 40 do 50% jestivogulja i 16 do 20% proteina iz zrna. Sa-drži od mineralni materija K,P,Ca, nate vitamin B1, a što je za pčelare vrlobitno 40 kg nektara i 80 kg polena poha.

Suncokret oboleva od sive i mrkepigavosti lista i stabla ko i od bile isive truleži korena i glave. Gljiviceizazivači navedeni bolesti žive 7 do 8godina u zemljištu te ukoliko se za tovrime ponovo sije suncokret na istojparceli dolazi do intenzivnog oboleva-nja i pada proizvodnje. U novije vrime

selekcionisani su hibridisuncokreta otporni na vo-lovod i tolerantni na bole-sti te iste triba uzgajati.

Ko pridusevi sunco-kretu odgovaraju žito,ječam, tritikale, uljana re-pica, šećerna repica, še-ćerna repa i kuruz.

Šećerna repa se manjeuzgaja na našim terenimazbog visoke potrošnjevode u vegetaciji oko 450l po m2 od čega u julu i av-gustu 60 do 70%. Taki

uslovi ne postoje na našem regionu.Problem za šećernu repu pridstav-

lja repina pipa di rojevi pri letu moguu potpunosti uništit mlade biljčice še-ćerne repe. Liti kad je temperaturaiznad 20C, Cerkospora uništava lisnumasu i samim tim umanjiva nalivanjekorena i sadržaj šećera. Ne triba je si-jati 3 do 4 godine na istoj parceli, adobri pridusivi su joj krumpir i strnažita.

Soja se takođe sije na manjim po-vršinama zbog niske relativne vlažno-sti u fazi oplodnje što dovodi doodbacivanja cvitova. U novije vrimeproblem su grinje koje uništavaje lisnumasu i ozbiljno smanjivaje prinos. Kadje rič o plodosmeni sve više pažnje ćetribat obratit na primljenje herbicide.Tako npr. žito i ječam ne triba sijati dije primenjen Senkor i Afalon.

Šećernu ripu ne triba sijati di je pri-menjen Afalon, loši pridusivi du di jeprimenjen Stomp, Senkor i Dual. Dabi se izbego loš uticaj herbicida sa prit-hodnog usiva triba prije sitve detaljnoproučit upustvo u kome stoji koji seusivi ne mogu sijat nakon primenjeniherbicida.

Pravilna plodosmina pridstavljaprvi korak u proizvodnji, razvoju i plo-donošenju ratarski kultura u cilju uma-njivanja štetnog uticaja bolesti ištetočina u proizvodnji zdrave rane, anaredni koraci su savrimena agroteh-nika, đubrenje i zaštita kulturnog biljau cilju proizvodnje zdrave rane.

dr Andrija Peić Tukuljac

Kuruzna zlatica

Žičnjaci - larva i imago


ODBOR ZA KNJIŽEVNOST

O Matiji PoljakovićuMatija Poljaković (1909-1973) je

nesumljivo najznačaniji književnikSubotice, jel je njegovo književnostvaralaštvo do današnjeg dana ostaloaktuelno kako za nas tako i za budućegeneracije.

Poljaković je živio i radio najvećemdilom svog života u Subotici. Škulovo se uSubotici i Zagrebu za pravnika, al poridsvoje osnovne profesije, Matija Poljakovićje dao velik doprinos na očuvanju bunje-vačkog jezika kojim se komuniciralo u sa-lašarsko-šorsko-seoskom življenjuBunjevaca pedeseti godina prošlog vika iradnije, kad još savrimeni mediji (radio,TV i razni časopisi) nisu potisnili, pola-gako al cigurno, arhaični bunjevački jezik,tako je posto čuvar tog i takog bunječva-čkog iskazivanja i dokazo da i stim možvirodostojno prikazai humoristčki dio na-čina življenja Bunjevaca.

Piso je Poljaković satire, groteske,al je posto i osto najpoznatiji po kome-dijama na bunjevačkom jeziku. Naj-poznatije njegove komedije su: „ČaBono“, “Da je znat ko zjat“ („OdeBolto na ogled“), „Salašari silom va-roščani“, „Jedna cura sto nevolja“ „Va-šange“ i dr. Sa komedijom „Ča Bono“(„Ča Bonina razgala“) debitovo je pe-deseti godina na sceni Narodnog pozo-rišta u Subotici koja pridstava jeoborila sve tadašnje rekorde posićeno-sti Drame na srpskohrvatskom jeziku.To interesovanje nas podsića da je bu-njevački jezik već tad počo da se gurana marginj komunikacije čak i medBunjevcima i da je postojala želja dase isti sačuva od zaborava.

Subotičko po-zorište je u svojrepertoar uvrstilo15 Poljakovićevidrama, a ne samoono, već su i ama-terske grupe priKulturno umetni-čkim društvima uSubotici i okoliniizvodile Poljako-vićeve komedije,ko što je naprimerdramska sekcijaKUD „Matija

Gubec“ iz Tavankuta godine 1964/65,a u režiji, tad poznatog režisera MirkaHuske sa velikim uspihom izvelo i ni-koliko puta repriziralo u okolnim se-lima komad „Da je znat ko zjat“ („OdeBolto na ogled“).

Da je Polajkovićev književni opusimo, ne samo humoristko- zabavni kara-keter, već i velik doprinos kulturnomstvaralaštvu na bunjevačkom jeziku je idokaz da je TV Zagreb snimila jedan se-rijal pod nazivom „Boltine zgode i ne-zgode“ koji je izazvalo velikointeresovanje televizijske publike

Porid pozorišnih pridstava,TV seri-jala, emitovana je je radio drama „ČaBonina razgala“

Kroz humorističko-satiričnog dilaživljenja, kojeg sam tok života nosi sasobom, a kojeg je Poljaković svojomsenzibilnošću zdravo dobro percipirao,uzo plajbas i artiju i ovikovičio i takoposto čuvar običaja, tradicija, jezika iinteraktinih odnosa u okviru porodicai društva tog vrimena koje nestaje po-duticajem raznih najezda modernisti-čkog načina komuniciranja.

Nek nama i budućim generacijamaPoljakovićevo dilo bude uzor za oču-vanje i razvoj bunjevačkog govora od-nosno jezika, običaja i tradicija.

pripremio: inž. Stipan Šarčević

Učesnici komedije “Da je znat ko zjat”

Iz komedije “Da je znat ko zjat”


Pisnici Bunjevačke maticeProliće

Bila jim boja najlipče stojikad jutrom ranim sunce zablista.Priroda-krojač, aljine kroji,a rosa klizi sa mladog lista.

Sve su u cvatu, široki grana,stablo do stabla, voćkice mlade…Da nam je više prolićni dana,godine cile višnje da slade.

Rascvale grane vitar ljuljuška,mirise širi kroz bašču cilu.Proliće stiglo, prkosi, šuška,rasute lati svud su po krilu.

Komadić neba sakriću malii zračak sunca digod pod svod,kad dani jesenji budu mi kralinajslađi rumeni, prizrijo rod.

Alisa Prćić

Kod križa

Uskršnja molitvaumiruje nam duše zbog Isusa,koji je bio raspet i uskrsnio zbog nas.Na njegovoj glavi trnje kruniceono bode, proliva krv.Spasitelj trpi bol umisto nas.Prošli smo put križana svakom stajalištu zastajali,pomolili se i očli dalje.Posli četrnaestog stajalištaositili smo težinu Isusove patnje,koja je bila samo za naš spas.

Od uboda koplja kapa krv,koja se simbolično pritvarau crveno uskršnje jaje.

Marija Horvat

Krst

Izdanak u drvo izraste,blizu grada kojeg Jerusalim zvaše.Kao svako drvo grane širilo,za godine nije znalo,niti Golgotu poznavalo.

Tice gnjizda na njem svijale,zorom ranom pisme pivale,oluje ga čuvale, rose ga umivale,a suze Stvoritelja zalivale.

Po svemoći od izdanaka drvo stvorida se od njega krst napravi,na Golgotu ga ukupaše,Sina Božijeg na njeg razapeše.

Na drvetu tom spasenje dođe,oproštenja grija po Sinu,što u nebo kod Oca pođe,osobi svakoj kada primiKrista Isusa u život svoj.

Otvori srce dok kasno nije,da Krist u srce ljbav slije,i Duhom živi svakog trena,ne brini brate, ne brini sestro,nad tobom smrti više nema.

Stipan Šarčević

Proliće

San snivam otvoreni očiju,u vitru blagom i tek procvatalom svitu,miseca i zvizda što tajnu kriju,i prinova novi na cilom svitu.

Pozravlja sunce što blago grije,nemir u duši što ljubav krije,ptice na grani i nove prtice,i majsku zoru nad ravnicom što sviće.

Eh da je proliće u ljudskim grudima,bilo bi više ljubavi med ljudima,al zima u duši ne daje nade,i zato nam po svitu cviće zla sade.

Nedam proliće iz svoje duše,da mi ljubav uzmu i nadu skrše,želim da proliće vično traje,jel ono rađa nalipče osićaje.

Geza Babijanović

Mart - April 2013.20

PRIČA IZ LEMEŠA

CaritasPridveče ... najmrži dio dana ... nit je

dan, nit je noć. Sunce nema više dovoljnosnage da istakne, da obasja onu lipšustranu ljudske prirode, a noć, još uvik nepruža prikrivač svoj da sakrije ljudskegrozote, ne, ne žuri se, ona odviše tromostiže. I opet je misec iznevirio sunce, za-kasnio je na sastanak, namerno elslučajno, da ne bi zvizde o tomesvidočile. Ko utvare teške otkrivaju sestrašne ljudske grimase u sutonu minulogdana, to su osobe brez senke, dubokozagazile u ponor, u minus morala i etike.U ovo vrime dana mož se sagledat i spoz-nat suština bitisanja našeg, izbija prid očitrula slika umornog društva na par min-uta, a toliko je grozna da me, plaši, većposli par trenutaka me muka vaća, stežeme i jako, odviše me boli.

Zato ja povučen u sigurnost sebe,pišem tebi cigurno i hrabro, prvi i poslid-nji put, ja smoći ću toliko snage daotvorim dušu, da sam u nju zavirim, ispodpovršine zagrebem, da te ustvari tamopronađem i upoznam jednom za vike, daspoznam koliko mi značiš, a da te nezamorim prikoviše. I dok oko mene noćZemlju krilit staje, i mladi ljubavnici umagli digod korak svoj žurno pružaju,mriše cimet i još štogod u vazduhu snjime, pucketa vatra a srce izgara. PišemTebi, i to sa velikim slovom, jel ti to za-služuješ jel ti jesi nešto veliko, i od togaviše, u mom malom samo za tebepodignutom svitu. Kad sam ga podizonisam ni pritpostavljao da ćeš se tolikovinut visoko, da će ti tu biti tako toplo imilo, da će me tvoje prisustvo tako slatko,zagonetno golicat, da ćeš se ti ugnjizdit,tako jako, duboko. Pišem onom biću kojemi snagu daje, onom što me stalno tiranaprid, hajde, onoj lipoti koja je samotvoja i samo tebe krasi, onom miru koji iztebe izvire i mene spušća na livade rosne.Pišem mom drugom suncu, onom što mizapravo dušu jadnu grije, za koje znam daga nijedan misec, nikada iznevirit neće.Ti zračiš izvornom čistoćom i pridnevinošćom tvojom ja se zapravosramim, crvenim i stidno saginjem glavu,a sve što činim sve je to svistno u tvojukorist pa makar to bilo i meni vrlo štetno.

Ne želim ti pričat šta mi dušu tišti, štame boli i šta me zamara, želim u tvomdruštvu slušat tišinu, tada je ona takozvučna, nije nikako prazna. Žudim danam se pogled sritne, i da uhvatim onajsjaj što ti krajičak oka tako divno krasi,

što u njem stalno tinja, i čini ga lipšim iod kapi kiše što niz prozor u neizvesnostklizi. I tad kad nam se pogled skobije, kadzastane i sve tajne odaje, kad iz oka pla-men razumivanja izbije, e tad se brezijedne izrečene riči sve u potpunosti razu-mije. Al ja ipak žudim da ti glasa čujem,da tišinu tad prikine i ispuni prostor okomene najlipšom arijom tvog postojanja,žudim za toplim dahom sa tvojih rumenipupoljaka, za onim dubokim uzdahom štoti se iz duše oslobađa. Ja te želim držat zaruku, čvrsto i cigurno, dok nam se pogledsreće, pa te primit i za drugu, a svoje usnerazvuć u osmeh od sriće. I dok te takodržim, dok nam se dlanovi znoje, podkožom želim ostit udar srca tvoga, ja ćumoje na tren zaustavit, da se tvoje ne biuplašilo, od udara moga. Naštimaću ritams pram onog što ostim, da te ne uvridim,ja ću te pustit da ti vodiš a ja ću sliposlidit. A ako te zagrlim, ne želim da vrimestane, želim da teče brzo, i još brže, i kadase posle sitim i u pamet dozovem taj mo-menat želim da se tišim koliko dugo samte držao u zagrljaju sriće. Tad ću zaustaviti disanje svoje, sklopit ću oči i pripuštitse, da duboko utonem u osićaje svoje,vinem se i dotaknem vrhunac ljubavi kojuprema tebi osićam, o najdraže moje.

Sa tobom ja se budim i sa tobom napočinak iđem, a u snovima najdubljim tinajbliže, pun veselja priđem. I kad jenajlipče, kad te skoro taknem, kad ti rukuna rame spušćam, s osmihom na licu ja seu krevetu nađem, i ne mrzim zoru što memiluje, što me od tebe dili, ja je samomolim da kadgod zakasni, da saznamkaki nastavak slidi, ne bi li ja u njemmožda, spuštio ruku el učinio štogod više.Volim te i kad dišem, i na javi i u snu, ikad sklapam oči, a svake noći kad si krajmene ti avantura su moji sni. Ja sam pro-tkan tobom, misli moje te vole, i niječudo što sve naopako radim, i brez imalovolje. Ti si ništa najlipče, najčistije, što mise ikad zbilo, što me je do kraja, dosavršenstva ispunilo i potpuno zaslipilo.Ne postoji pisma, koju bih ti pivo, čije sti-hove bi tebi ja poklonit, posvetit mogo, jaje nać ne mogu, jel ti si iznad sveg toga,ti si sve u meni što je živo. Ja te volimiskreno, iz sveg sebe, to nije nikakoslučajno, jer ja venem i žudim kad te neostim, i ne nalazim kraj sebe. U tvomdruštvu ja ne znam za bol, namršteno,tužno čelo mi ravnaš a dušu mi lakšaš,teret sa nje zbacivaš, i tad ja za uzvrat

poželim biti tvoja hrid u svakoj nevolji,biti onaj koji će ti pružit otarak koji će tisuze upit ako ih tvoje vedro oko nizobraze ikad spušti. Fala ti što postojiš, ifala Tvorcu tvom što te stvorio baš takvimbićem u ovo vrime nesrićno, fala ti što mesvojim prisustvom častiš, fala ti napovirenju i što nikad al baš nikad ne sum-njaš u želje, ponašanje moje.

Al ja ipak odviše žalim i tugujem vrlošto te ustvari nikad nisam skobio, što tenisam upoznao. Niti ću ikad. Žalim jel tiime izgovorit ne umim, ne poznam ga, jerono svitom još odjeknilo nije, jel ti crtelica u nikom ne pripoznajem. I zbog togte još više čuvam, stiskam i smanjujemonaj već ionako mali svit za tebe, a ti sene buniš, ti se još više razvijaš, sve višecvataš i hraniš me. Ja sam sebičan čovik iželim te samo za sebe, ja nisam kao ti, inedostojan sam tebe. Ipak me jedno činisritnim, zadovoljan sam jako što te nećuprid svitom pokazat, nije to misto za tebe,surovo je i odviše ladno je. Ostani di jesi,na cigurnom mistu, u dubini duše moje dakad god te poželim znam gdi sam te os-tavio i gdi te tražit mogu. Tu, na tommistu, tinja vični žar i tu je za vik urizanjedan ožiljak, pecka me često i to slatkimbolom i tad duboko udanem aer da se nebi ugasio. U toj igri nerava ti ipak budnimoje jedino sunce a ja ću tvoj misec unizu drugih, da se svaki dan nadam sas-tanku, pa i ako ga ne bude, ti budi sunceisprid moje kuće. I viruj mi, dođu trenikad te veoma žudim, kad mi tribaš višeneg išta, i zaplako ko tako slatko i gorkou isti mah što te nema, što ne vidim svojesunce, al kroz suze moje neću tad vidit nizvizde. Ja znam da svako ima nekog kogaviše nema, ali nisam ciguran da li imapostoji još kogod, kao ja, koji ima nekoga da ga nikad nije ni imao. Eto to sam janašao u dubini duše svoje.

Molim te oprosti, za sve grišnoučinjene stvari, činio sam to nesvistno, amožda sam te ipak uzput i vriđao. Oprostišto te volim, što sam dozvolio to sebi, štonisam bio jači i u samom nastanku tougušio. Ja sam znaš, vrlo čudan čovik umeni je toliko ljubavi a zapravo volit neumim. I pazit ću ja na sebe ne bi li takočuvao i tebe, jel dok sam živ i dok mi krvkroz ovo tilo teče, živit ćeš i ti, biti ćeš tuuz mene, a neka mi se dobri Bog, smilujeu onom času, kad dušu ispuštim i tebetako ubijem.

Željko Zelić


ZOVA KOD BUNJEVACA JE SIMBOL DOVA

U susrit DovamaViruje se da u vrimenu oko Dova

vladaju jake moći. Običaj našeg naroda,je da se u to vrime iđe na vodicu, na svetamista, naročito oni koji traže oprost grijail lik za kaku bolest. Sa ti mista uvik seponese svete vode da bi se posvetila kuća,održo mir i spokoj kako u kući tako i medcilim ukućanima.

Kod našeg naroda još od starina pamtise običaj, da na Dove iđu Kraljice. Ovajobičaj sačuvan je i kod drugi slovenskinaroda. Kraljice kod Bunjevaca obučenesu u svečanu narodnu nošnju, na glavamaokićeni su cvitnim krunama sa ogledalcom(zaštita zli duhova) bosi nogu, ( bosomnogom dodiruju zemlju i stvaraju vezuizmeđu pridaka i božanstva), iđu od kućedo kuće, pivaju kraljičke pisme obraćajućise boginji Ljelji. Među njima najmlađa jekraljica, a druge ban i banica, pridnjaci,stražnjaci, barjaktari... Kroz pismu molese za svakog domaćina da im boginjaLjelja sačuva sriću, mir, zdravlje,blagostanje... Kraljice se rado primeju ukuće a domaćini ji daruju i časte.

Zova je najbolje sačuvan simbolDova, s kojom Bunjevci i danas kitesvoje pendžere, vrata, kapije, strije, kola,bunare, košare, čardaki ...

Zova ((Bazga) Sambucus nigra L. –Caprifoliaceae) raste u Evropi, severoza-padnoj Afriki i jugozapadnoj Aziji. Obično

raste na sunčanim mistima, i na vlažoj i nasuvoj zemlji.

Stari Sloveni virovali su da je zovasveto drvo i da sičenje ovog drveta donosizlu sudbinu. Zato kad se oće otkinitgrančica sa drveta zove, moralo se tražitivrsta „dozvole“ uz molitveno obraćanje: „Gospo, zovo, daj mi malo od tvog drveta,a ja ću ti uzvratiti. Sadiću zovu i u šumi.“Ove riči su se ponavljale po tri puta, što jebilo u vezi sa simbolikom svetog broja tri.

Stari Prusi virovali su da njev bog Kaitživi pod drvetom zove. Bio je to bogzemlje.

Kod stari Kelta drvo zova je simbolhoroskopa i dominira u vrimenu 25.11. -23.12; vladavina planete Saturn.

U Tirolu u Austriji drvo zove sadilose na groblju, pa ako bi ono druge godineprocvatalo, to je bio znak da je duša umr-log očla u raj. Koliko se drvo zove pošti-vano u Tirolu, pokazivo je običaj, da suprolazeć pored njega skidali kapu.

U Rumuniji uz pomoć zove izvodili suse rituali izlečenja - izgovarane sumolitve u kojim se od drveta očekivalo da„priuzme“ bolest i oslobodi bolesnog.

U Francuskoj u Savoji, na majski dankad se slavilo buđenje prirode i bilja, pos-tojo je običaj da se prilikom šetnje nosegrančice zove u rukama. Prilazilo se stabluzove i izgovarale su se preteće reči: “Zovo,

ako ne uzmeš sebi zlog duha, isićiću tigrane.“

U Engleskoj se isto virovalo da je drvozove đavolje, pa se ni njezine grančicenisu uzimale u ruke, da ne bi donelonesriću.

O magijskoj moći zove, rašireno je vi-rovanje. Čak je i primazivanje kapakaditeta na krštenju sokom zove po takim vi-rovanjima, pritvorilo ga u vidovitog.

Viruje se da pod drvetom zove nijedobro spavati, jer njezin jak miris možpotpuno da „okrene“ svist i priroduspavača.

Legende o zovi i dalje postoje, pa idanas kod niki naroda, ako se nađe drvo uavliji, siku ga jel se viruje da se oko njegsakupljaju vištice.

Viruje se da tamo di nikne zovino drvo,podzemna voda je blizo.

Kod niki naroda zova se smatrađavoljim drvetom.

Makar je likovitost zove bila odavnopoznata, ona se uvik sadila na zemlji kojaje pridhodno bila posvećena, pa se i udanašnja vrimena zova često sadi ispridcrkava.

Od grančica zove kadgod su se pravilizaštite, koje su se ušivale dici u odiću daji čuva od bolesti.

Svaki dio zovinog drveta je magičnolekovit, koristi se u narodnoj medicini i listi cvit i kora od drveta.

Cvit zove se obično koristi za pravl-jenje sokova i čajeva. Čaj od cvita zovekoristi se kod groznice i unkavosti. Mišaničaj od zove i lipe najbolji je kod potribnogpriznojavanja radi snižavanje temperature.Mišavina zove i kantariona koristi se odprotiv virusa gripa.

Plod zove idu i ptice, što dokazuje danije otrovan kako se u narodu misli. Čajod bobica zove koristi se za pojačanotiranje vode i znojenje, neuralgije i išijasa.Sveži plodovi koriste se za prolićnočišćenje organizma.

Crne bobice sa drveta zove, služile suod davnina za farbanje, njima je “Pan” ( ugrčkoj mitologiji zaštitnik prirode) pri-mazivo svoje lice praveć svoje magijskemaske.

I Rimljani su zadržali ovu legendu, pasu sačuvali običaj da farbaju lica svoji bo-gova i to po njevim kipovima.

Plodovi zove su jestivi posli kuvanja,al svi drugi dilovi su joj otrovni zbog ve-like količine kristala (kalcijum oksalata ).

Niki, zovu smatraju korovom. Kata Kuntić

SOK OD ZOVE

1.Zovu beremo najduže 5 dana od poslednje kiše, da bi bila puna polena.Bez puno

treskanja cvitove beremo bez listova i odlazemo u kesu . Istresajuć zovu iz kese,istresti i polen koji se cigurno raso u kesi. Šećer zajedno sa limuntusom otopimo našporelju sa oko dvi litre vode. Kad se šećer potpuno otopio skidamo sa vatre i do-dajemo mu oko litru ladne vode da mišavina ne bi bila privruća i sve prilivamo prikounaprid pripremljeni cvitova. Citove promišamo i dodamo još dvi litre vode i jedandobro opran limun nasičen zajedno sa korom na kriške. Poklopimo i ostavimo namračnom mistu da odstoji 24 sata. Prije ciđenja ručno vadimo cvitove i limun cidećiiz nji svu vodu. Sirup ćemo najlakše ocidit koristeć gazu koju smo iskuvali u čistojvodi. Sirup livamo u plastične boce i čuvamo u zamrzivaču. Posli odmrzavanja sirupse uz držanje u frižideru mož koristiti oko 7 dana s tim da kad sok od zove počne dareži i dalje mož da se pije jel je ukusan sa svojom specifičnom gaziranošću.

2.

Nalit 5 litri vode u veći sud i ređat cvitove zove okrenute na doli, da se dobronatope. Ostavit da prinoći prikriveno. Sutradan procidit cvitove i vodu krozudvostručenu gazu. U proceđeno metit 5 kg šecera,10 limuntusa i dva konzervansa.Promišat i ostavit da se lipo sve istopi. Povrimeno promisat.

Sirup livat u boce i držati na ladnom. Mož se napravit i bez konzervansa al u tomslučaju se mora brzo potrošit. Sušeni cvitovi se možedu koristit za spremanje čajakoji je zdravo dobar kod kašlja.

MISLI IVANA ANTUNOVIĆAOdabro: Ivan Sedlak

MIR I POREDAK

- Sloboda bez glave ili će do nasilja, ili razuzdanosti doći - (Ib. str. 560.)- Sloboda je najveći dar božji - (Ib. str. 684.)- Mir i pokoj odmah natupi u pamet, srce i volju čovika, čim se od zla odkinuv, pođe

stazom dobra. - (“Čovik z Bogom, str. 197.)- Al dušmanin nađe prigodu i način, da naruši mir u domu i među narodi, pa se zametne rat

među sugrađani ili među puci zaguši se sažaljenje i zamukne milosrđe. - ( Ib. str. 472.)


Riči iz Rečnika bačkih BunjevacaAutori: Marko Peić i Grgo Bačlija

Narodna bunjevačka virovanjaprikupio: Nikola Ćakić

Cvitna nedilja je početak Velike nedilje. U pri-dvečerje Cvitnice se načupa mladog žita i ujtru naCvitnu nedilju u ladnoj bunarskoj vodi se umivajeukućani i ne taru se, jel triba da ostanu mladi i puniživota.

Na Blagovist se pije crveno vino - “vaća se krv”da svi budu lipi i rumeni. Obavezno svi ukućanimoraje popiti crveno vino. Ko ne “vaća krv” značida će bit blidunjav i bolešljiv.

Ostaci uskršnje rane koja je bila posvećena -mrve, košćure i sve što ostane, ne baca se vaškamaveć se nosi na njivu i tamo se zakopava. Odstupanjeod ovog znači nepoštovanje svetosti. Ko nije imonjivu taj je kod kuće u avliji zakopavo ostatke rane.

ubog/ubog – a –o „veoma siromašan, jadan“. – Mojakuća je uboga spram vaše gazdačke.

ubogaljit (se) – ogaljim (se) svr. učiniti bogaljem, osa-katiti. – nemoj ga sekirat, dosta je njemu što ga je bog ubo-galjio, pa je osto mali i gurav.

učaklaisat (se) – išem (se) svr. „usijavat (se) od dugo-trajne upotrebe“. – Nosiš te čakšire već ko vo kožu, sve suti na turu učaklaisane.

učoporit se učoporim se svr. „skupiti se u čopor“ . –Ovce su se učoporile, vrime je da i (h) tiramo na salaš.

udomit (se) udomim (se) svr. „udati“. – Blago tebi,Joško, ti si tvoju ćer udomio.

ugarnice ž mn. 1. ugarena njiva . 2. zemlja koja se na-lazi neposredno do prvih kuća grada). – tu nam je zemljaoma u ugranicama iza varoši.

ukosirit se – osirim se svr. zauzeti oholu pozu (pri ho-danju, sedenju, razgovoru), praviti se važan. – Roza se uko-sirila u pročelje, sirota, misli da je ona kogod i štogod.

ulubit (se) ulubit (se) svr. „ugnuti površinu nečega rav-nog ili ispupčenog“. – Komšija mi danas vratio koto, na dvamista ga je ulubio.

upačit – im svr. 1. pokazati prstom, rukom, uperiti. –Zašto si na me upačio prstom, kad ja ništa nisam kriv, -Nane, Lazo je na me upačio pušku.

upasirat, upasiram svr. 1. staviti na odgovarajućemesto, umestiti. – Nikako ne možem da upaisram vrata udovratke. 2. sporazumeti se, ugoditi nekome. – mogo bi kadbi tio da mi upasiraš da se ja nađem s Veckom.

uskočkinja ž odbegla devojka. – I moja je bila usko-čkinja, pa šta joj fali?!

priredio dipl. inž. arh. Mijo Mandić


NAJNOVIJA IZDANJABUNJEVAČKE MATICE

1.000 dinara

200 dinara

OSTALA IZDANJA

“Put nade” - Ivan Bašić Palković Didan - 150 dinara“Istinu tražim” - Ivan Bašić Palković Didan - 150 dinara

“Dida pripovidaj mi” - Ivan Bašić Palković Didan - 300 dinara“Ispod starog bagremara” - Geza Babijanović - 250 dinara

“Horske kompozicije” - Bela Tikvicki - 150 dinara“Istorija Bunjevaca, Šokaca i bosanskih franjevaca” - p. Bernandin Unyi OPM. - 500 dinara

500 dinara 600 dinara 400 dinara

200 dinara 250 dinara 250 dinara

200 dinara 350 dinara 400 dinara 400 dinara

IZ BUNJEVAČKOG ŽIVOTA

StocNa putu uvik naš bać Moca,išo je u društvu stoca.Da na njemu lipo sidi,događaje sve da vidi.

Šta komšinica Manda kuva,s koje strane vitar duva.Čiji mrkov bolje praši,kojoj Grgo iđe snaši.

Dal šarulja daje dosta mlika,a bać Sive dal je prodo bika.Dal su Ivi sve ovce na broju,i dal Marko pućka lulu svoju.

Na stoc tako Moca spušti kostipa da usput sazna sve novosti.Eto za to naš bać Moca,ne mož bit brez svog stoca.

Geza Babijanović Foto: Marija Horvat

bunjevacka ric 77-78 Layout 1Tumbas Haje“ sa vokalnom solistkinjom Tamarom Babić. Program je vodio pridsidnik Odbora za književnost, pisnik ... Učestvovo je u svim nacionalnim

Documents