bunjevacka ric 89-90 Layout 1...Mart - April 2014 5 U radu svoje misto nalazi i naša prošlost. - Posebnu pažnju posvećujemo istoriji našeg naroda, jel ako je znamo možmo se oduprit

RIČ UREDNIKA

Srićan Uskrs!Uskrs je jedan od najveći kršćanski praznika kad triba da jedni

drugima znamo da praštamo za sve ono loše što smo činili, kad tribada se sitimo onima kojima triba da pomognemo, kad bolesnima

triba da pružimo utehu, kad triba da se pokajemo za sve nečiste misli koje su nasobuzimale i kad triba da otvorimo svoja srca i da se očistimo od svi napasti kojesavrimeni svit nudi.

Radujmo se Isusovom uskršnuću jel je to i naš spas!

RIČ BUNJEVAČKE MATICEdvomisečnik za nauku, kulturu i stvaralaštvo

Godina: IXBroj: 89-90Mart-April 2014.Tiraž: 600

Izdavač:Bunjevačka matica

Glavni i odgovorni urednik:Tamara Babić

Korektor:Mijo Mandić

Priprema za štampu:Joso Poljaković

Fotograf:Marija Horvat

Redakcija:Mijo MandićIvan SedlakAna PopovJoso PoljakovićRužica ParčetićKata KuntićStipan Šarčević

AdresaSubotica, Korzo 8Telefon: 024/557-213

E-mail: [email protected]@open.telekom.rsweb: www.bunjevacka-matica.org

Štampa:“Čikoš štampa”, Subotica

VISTI IZ MATICE str. 3

GODIŠNJA SKUPŠTINABUNJEVAČKE MATICE str. 4-5

KRATKA ISTORIJA BUNJEVACA str. 6

BUNJEVCI I HRVATI U SRBIJI str. 7

ODBRANIT BUNJEVAČKI JEZIK str. 9

PRIDSTAVLJEN KALENDAR ZA 2014. str. 10

IZ ŠTAMPE IZAŠO NOVI PRIGLED str. 11

“TALOVANJE” PRID ČITAOCIMA str. 12-13

SPOJ RAZLIČITOSTI str. 14

RADIONICA ZA BUDUĆNOST str. 15

VATRA SV. IVANA CVITNJAKA str. 21

U OVOM BROJU:

2 Mart - April 2014.

3Mart - April 2014

Visti iz MaticeDana 28. 03. 2014. godine

U prostorijama Udruženja Crnogoraca Subotica podpi-san je protokol o zajedničkoj saradnji zavičajni i nacionalniudruženja. Isprid Bunjevačke Matice, Sporazum je potpisopodpridsidnik Marko Marjanušić.

Dana 21.03. 2014. godine

U prostorijama Udruženja Rusina iz Subotice održanoje književno veče pod nazivom “Proleće dr Mafteja Vi-naja“. Isprid Bunjevačke matice književnoj večeri je prisu-stvovo sekretar Geza Babijanović.

Dana 29. 03. 2014. godine

U prostorijama Bunjevačke matice održana je Redovnagodišnja skupština, na kojoj su jednoglasno usvojeni: Izve-

štaji o radu, o finansijskom poslovanju i Nadzornog odbora,ko i finansijski plan i plan o radu za 2015. godinu.


U okviru projekta “Večeri utorkom” u prostorijama Bu-njevačke matice održana je promocija knjiga “ Bunjevačkiprigled 2013/2 “ i “Bunjevci izmed asimilacije i nacionalnezajednice “ u izdanju UG “Bunjevci “ íz Novog Sada. Napromociji su divanili prof. dr Aleksandar Raič, koji je prid-stavio obadvi knjige i autor pojedini radova mr Suzana Ku-jundžić Ostojić, Zvonko Stantić i Ivan Sedlak ispridBunjevačke matice.

Dana 04, 11. i 25. 04. 2014. godine

U prostorijama Bunjevačke matice u okviru projekta“Bunjevačka lipa rič“ održane su literalne radionice, kojuje vodila Ruža Josić, nastavnik razredne nastave u OŠ“Sonja Marinković” iz Subotice. Učestvovala su dica kojauče bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture uosnovnim školama “Sonja Marinković“ , “Jovan JovanovićZmaj” iz Subotice “Matije Gubec” iz Tavankuta.


Na otvaranju Uskršnje izložbe u Maloj Bosni isprid Ma-tice je bila prisutna podpridsidnica Tamara Babić.


Na otvaranju XIV Uskršnje izložbe u okviru projekta“Čuvari tradicije“ KUD “Bunjevka“ isprid Matice bili suprisutni podpridsidnici Marko Marjanušić i Tamara Babićsa saradnicima.


U Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici održana jekonferencija 70. godina od Holokausta u Subotici. IspridMatice bio je prisutan podpridsidnik Marko Marjanušić.


U okviru “Večeri utorkom“ u Bunjevačkoj matici odr-žana je promocija 21. izdanja “Bunjevačkog kalendara” za2014. godinu BKC- a Subotica. O kalendaru su govoriliprof. dr Etela Jerinkić, pomoćnik gradonačelnika Grada Su-botice, pridsidnik Matice Ivan Sedlak, Mile Tasić i glavni iodgovorni urednik Miroslav Hajduk Vojnić.


U okviru “Večeri utorkom” u Bunjevačkoj matici odr-žana je već tradicionalna multikulturalna manifestacija“Marko i prijatelji“ čiji autor i voditelj je podpridsidnik Ma-tice Marko Marjanušić.


U okviru “Večeri utorkom“ u prostorijama Matice, pro-movisana je nova knjiga Bunjevačke matice “Talovanje“autora Kate Kuntić.

O knjigi su divanili pridsidnik Matice Ivan Sedlak, urednikTamara Babić, recezenti mr Suzana Kujundžić Ostojić, DraganRokvić i Joso Poljaković i autor knjige Kata Kuntić. I. S.


BUNJEVAČKA MATICA ODRŽALA REDOVNU GODIŠNJU SKUPŠTINU

Puno urađeno za malo novacaI pored problema u finansiranju, Bunjevačka matica ispunila plan za prošlu godinu. Najvišerađeno na očuvanju i razvijanju jezika i podsićanju na velikane iz naše prošlosti. Plan za ovugodinu ambiciozan, al ostvarljiv

Zadovoljstvo što je plan rada zaprošlu godinu ispunjen i pored fina-ncijski problema, najvažniji utisak jesa Godišnje skupštine Bunjevačke ma-tice koja je održana u petak 29. marta.Nakon konstatacije verifikacione ko-misije da postoji potriban broj članovasednicom je rukovodio Marko Marja-nušić, ko pridsidavajući. Izveštaj oradu u prošloj godini i plan za ovu jepodno Ivan Sedlak, pridsidnik Matice.

- Za ovu godinu Bunjevačka maticaje planirala veoma bogat i raznovrsanprogram. Možmo kast da je upotpuno-sti i uspišno izvršen. Tili smo da se ufunkciji očuvanja nacionalnog identi-teta, Bunjevci upoznaje sa svojomistorijom kroz obilužavanja značajnidatuma koji se odnose na događaje iličnosti, da čuvamo i razvijamo našmaternji jezik kroz izdavačku dilatnosti putem manifestacija „Večeri utor-kom“, da čuvamo, popularišemo i raz-vijamo našu muziku, likovnostvaralaštvo, čuvamo i pridstavljamonaše običaje i tradiciju - kazo je Se-dlak. - Godinu smo započeli sa orga-nizacijom Bunjevačkog prela, kojebilo u sklopu obilužavanja našeg na-cionalnog praznika. Ispoštovani suobičaji: izabrana je najlipša prelja, pro-čitana preljska pisma uz prigodnu mu-ziku i ranu, a sve na zadovoljstvovelikog broja gostivi.

Od običaja posvitili smo pažnju ijednom od najveći hrišćanski praznika- Božiću i tom prilikom priređena je uMatici, izložba Božićnjaka, koju je or-

ganizovalo UG „Bunjevačka vila“ izMale Bosne.

Matica je nastavila i svoj projekatza najmlađe.

- Posebnu pažnju smo posvitili dici,koja su naša budućnost i to kroz pro-jekat „Bunjevačka lipa rič“, koji jeposto tradicionalan, di na osnovu ra-spisanog konkursa dica pišu pisme iprozu na svom maternjem, bunjeva-čkom jeziku. Naročito su vridna dicakoja fakultativno pohađaje predmetbunjevački govor sa elementima na-cionalne kulture di aktivnu uloguimaju i njeve učiteljice i učitelji.Tokom trajanja projekta organizovane

su i literalna, reci-tatorska i likovnaradionica. Najboljiradovi su pročitanina priredbi di supodiljene i nagrade.Kruna projekta jebilo izdavanjeZbornika di suštampani nagrađeniradovi, koji su li-kovno uredila dica

- naglasio je Sedlak i dodo da ni starijinisu zaboravljeni. - Ovu godinu su obi-lužili i članovi Književnog odbora, pasmo u okviru edicije „Savrimeni bu-njevački književnici“ izdali knjigu pi-sama Jelisavete Buljovčić-Vučetić„Treći kod“, Marije Horvat „Poetskaduša“, dok je u pripremi knjiga pozo-rišni komada Kate Kuntić „Talovanje“.Sve to obezbeđuje kontinuitet u upo-trebi jezika i stvara osnovu za njegovustandardizaciju. Triba naglasiti da većosmu godinu u kontinuitetu izlazi „Ričbunjevačke matice” Dvomisečnik zanauku, kulturu i stvaralaštvo, koji imai svoju informativnu stranu koja sezove „Visti iz Matice“ i čini naš radtransparentnim. Da bi u potpunosti pri-rasla u časopis potribno je više sred-stava i veći broj kvalitetni saradnika.Što se tiče gori spomenutog informi-sanja možmo kast da smo ove godinenapravili ozbiljan napridak jel smoposli višegodišnjeg zastoja pokrenilisajt: www.bunjevacka-matica.org,koji je za par miseci rada bio dobro po-sićen. Sve nas to obavezuje da ga daljeusavršavamo i razvijamo.

RADNA TILA SKUPŠTINE

Radno pridsidništvo: Marko Marjanušić - podprid-sidnik BM ko pridsidavajući, Aleksandar Bošnjak - pod-pridsidnik BM i Tamara Babić – podpridsidnik BM kočlanoovi. Zapisničar: Kata Kuntić - tehnički sekretar,overivači zapisnika: Milan Uzelac i Marko Išpanović.Verifikaciona komisija: Geza Babijanović - sekretar BMko pridsidnik i dr Aleksandar Raič i Jelisaveta BuljovčićVučetić, ko članovi.

Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevačke matice podnosi izveštaj o radu na godišnjoj skupštini

Mart - April 2014 5

U radu svoje misto nalazi i našaprošlost.

- Posebnu pažnju posvećujemoistoriji našeg naroda, jel ako je znamomožmo se oduprit asimilaciji od straneoni koji nas ne priznaju, a sami nisu ra-ščistili ko su i šta su. O štetnosti sla-bog poznavanja sopstvene istorije zaočuvanje nacionalnog identiteta diva-nio je u svoje vrime i naš rodoljub iprosvititelj biskup Ivan Antunović,koji je puno doprino razvoju autoh-tone teorije o poriklu Bunjevaca -istako je Sedlak. - Ova godina je bilau znaku obilužavanja tri velika jubi-leja: 140. godina od rođenja biskupaLajče Budanovića, 100. godina od ro-đenja Marka Peića, prvog pridsidnikaBunjevačke matice i počasnog građa-nina Subotice i 125. godina od smrtibiskupa Ivana Antunovića. Svi su oniu svom vrimenu i poslovima kojima suse bavili puno uradili na očuvanjunašeg kulturnog, virskog i nacionalnogidentiteta.

Posli više godina, ove godine je po-krenut i poso kad je u pitanju likovnaumitnost.

- U ovoj godini smo napravilipomak i u nigovanju likovne umitno-sti. Organizovali smo pozivnu kolonijusa šest istaknuti slikara: Savo Stojkovi Pavle Blesić, obodvojca iz Sombora,koji su počasni članovi Bunjevačkematice, Ivan Šarčević, Snežana Kujun-džić i Milan Uzelac, članovi Matice imlada akademska slikarka Nora Eve-tović. Njevi radovi sa kolonije su prid-stavljeni na izložbi koja je održana uMatici, a koju je otvorio nosilac pro-jekta, Mile Tasić, likovni kritičar.

Ni ove godine nije zapostavljenopridstavljanje Matice u inostranstvu.

- U drugoj polovini godine je odr-žan i drugi Kongres sveevropskih Ma-tica u Martinu, Slovačka, na kojemsam podno referat: Uloga i značaj Bu-njevačke matice u očuvanju naciona-lnog identiteta, a pridstavljena je iizdavačka dilatnost Matice - kazo jeSedlak. - Ovaki kompleksan program,koji kod drugi manjina u Vojvodinisprovode paradržavne institucije, Za-vodi za kulturu, sa nikoliko puta većimbudžetima i sa većim brojem zaposleniradnika u redovnom radnom odnosu,dok smo mi to ostvarili sa samo jed-nim licem u redovnom radnom odnosui jednim sa autorskim ugovorom. Dokse ne reši otvoreno pitanje oko formi-

ranja Zavoda za kulturu Bunjevaca,očekujemo da Matica koja obavlja teposlove bude adekvatno statusno i fi-nancijski vridnovana, jel je to u inte-resu svi nas. Nadu da će se tu štogodprominit dao nam je pridsidnik Repu-blike Srbije, Tomislav Nikolić, kojinam je ukazo izuzetnu čast prisustvo-vanjem na obilužavanju našeg praz-nika - 25. novembra „Dana Velikenarodne skupštine 1918. godine uNovom Sadu“. Tom prilikom, čestita-jući nam praznik, istako je značajnuulogu Bunjevaca u stvaranju kralje-vine SHS i poručio je da Bunjevci nisuni Srbi, ni Hrvati, već da su autohtoninarod na ovim prostorima i da imajepravo na standardizaciju svog jezika.

Ovo je istorijski događaj i od nas ćezavisiti da li ćemo podršku države,koju smo prvi put ovako decidirano sanajvišeg mista od pridsidnika Srbijedobili, iskoristiti i ostvariti sva prokla-movana a do sad nerealizovana prava.Ovo je i potvrda ispravnog puta Bunje-vačke matice od svog osnivanja pa dodanas, koja se nalazi na liniji autoh-tone teorije o poreklu Bunjevaca kojuje razradio naš prosvetitelj i rodoljubbiskup Ivan Antunović, kog je i prid-sidnik Republike Srbije, Tomislav Ni-kolić u svom govoru spomenuo.

Sedlak se na kraju osvrnio i na fi-nancijsku situaciju.

- Ova godina se mož smatrat ta-kođe veoma uspišnom jel je Bunjeva-čka matica u 2013. godini ostvarila 23manifestacije u godišnjem planu rada.Možmo kasti da je sa skromnim fina-

nsijskim sridstvima realizovan vrloobiman i kompleksan program rada -ocinio je Sedlak. - Iako je priliv srid-stava bio veći neg 2012. godine i to zaštogod više od 600.000,00 dinara izrazloga što smo imali veću finansijskupodršku od Pokrajine i Republike. Cioprogram je realizovan pretežno veli-kim angažovanjem volontera sa jed-nim zaposlenim i jednim manjimbrojem lica koja su angažovana pougovoru za konkretne poslove.

Kad je u pitanju plan rada za 2014.godinu, on je isto tako ambiciozan jelse oće uradit i više od onog što se mož.

- Bogati plan rada koji smo predvi-deli za 2014. godinu možemo podelitiu tri segmenta: izdavačka dilatnost, iz-ložbe i manifestacije - kazo je Sedlak.- Kad je u pitanju izdavačka delatnostplaniramo izdavanje šest knjiga i redo-vno izdavanje „Riči Bunjevačke ma-tice“. Jedna knjiga - „Tragovivrimena“ Stipana Šarčevića, je većoštampana i pridstavljena, a u pripremije knjiga „Talovanje“ Kate Kuntić. Odostali knjiga je zdravo važan zbornik„Bunjevačka lipa rič. Kad je u pitanju-likovna umetnost imaćemo dvi izložbei drugu koloniju Bunjevačke matice, aplanirali smo i 25 manifestacija „Ve-čeri utorkom“ koje će se bavit istori-jom, kulturom, tradicijom isavrimenim stvaralaštvom Bunjevaca- naglasio je Sedlak.

Na ovoj skupštini je usvojen i izve-štaj Nadzornog odbora koji je podnelaĐurđica Skenderović.

J. Poljaković

Detalj sa godišnje skupštine Bunjevačke matice


ODBOR ZA ISTORIJU – Publikacija „Bunjevci“ iz 1991. godine – VII dio

Južni i panonski Slaveni koji se nazivaju BunjevciStalne borbe sa Turcima i Mleča-

nima u XVI i XVII viku odrazuju se uJadranskom primorju, te u podgorju iširem Senjskom zaleđu dolazi do ise-ljavanja starosidilaca i privremeno-društveni promina.

Tako su krajevi u Senju na jug isever, osim Ledenica, Jurjeva, Stari-grada, Jablanca, Karlobaga, Brinja iOtočca stajali pusti sve do početkaXVII vika, kad ove krajeve naseljavajuBunjevci iz severne Dalmacije, sa po-dručja Sinja, Knina i Posedarja.

Doseljenici donose svoje vlastitokulturno i materijalno obiležje, koje seu novim prilikama menja, al u svemupriovladavaju i dalje dinarski elementi.

Uz podgorsku obalu, posebno uSenju i dalje priovladava stari primor-ski uticaj.

U balkanskim jezicima rič „BUN“označava nastambu polunomadski pa-stira (balkanski), bilo da je građena izkamena il drva, a gradi se na privreme-nim pribivalištima. U šiptarskom jeziku„BUN“ znači pastirska koliba, čitav stanil katun, pa i samo visoko gorje.

Bunjevci su dakle ljudi koji su pri-bivali u BUNJAMA uzduž Velebita idinarski planina, dakle ko pastiri, dr-vodeljci i ratari.

Odakle im izvodimo današnje ime,a ne po reci Buni u Hercegovini.

Današnji Bunjevci stanovnici južniobronaka velike Kapele, Velebita i di-lova zapadne Like, jedan su od najsta-riji slojeva gorštaka dinarsko--velebitski planina o čemu uz materij-lane predmete govori i njihovo ime.

Stanovnici ovi krajeva za svoja bo-ravišta u planini, polju il oko stokeređe se služe kamenom kućom tzv.„BUNJOM“.

Gotovo do nedavno o ovom krajusačuvo se pastirski način polunomad-skog stočarenja. Ova manja i veća pa-stirska naselja diljem Velebita,nazivaju se od davnina stanovi.

Prema istraživanjima, Bunjevci sujednim dilom POHRVAĆENI DINA-RSKO-VELEBITSKI stočari sa ILIR-SKO-ROMANSKIM supstratom.

Njihov materijalni inventar (danasgotovo nesto), priuzet je iz ranije pa-

stirske ekonomike. Naši Bu-njevci, osobito oni u sridiš-njim planinskim zonama, pai pokraj mora, uz stočarstvobavili su se ratarstvom, te ri-barstvom i brodarstvom.

Muzej u Krmpotama

Muzej se otvorio 7. av-gusta 1976. godine, prisu-stvo otvaranju i otvorio gaMika Špiljak. Staratelj Mu-zeja je Frane Pećarić, kartaiz 1760. godine.

„Prvi su se Bunjevci uvećem skupu sa tla severnood Zrmanje doselili 1605.godine kad su ih kraiške vla-sti dovele do Zemunika, tesu u dogovoru sa NikolomZrinjskim nastanjeni u li-čkom polju kod Fužina. Tadih je došlo u skupini Da-mjana Petrovića pedeset, uVojnića petnaest i u Gvozdena Slado-vića dvadeset porodica. U svega osam-deset i pet kuća pojedini veći rodovipripadali su u sve tri skupine, izmeđunji najjači su bili: Mikulići, Vojnići,Balenovići, Butorci, Burulovići. Zbogteški prilika pribegle su 1614. godineiz tog naselja 23 familije na mletačkotlo ponajviše na KRK i RAB, te su ihu LIČU ostale 52 familije. Od nji su sedo danas održali: Balenovići (Baleni),Budisalići, (Danas Budiselići i Budi-savljević), Butorci, Jurjevići, Kanari,Kovačevići, Matijevići, Miletići, Mi-linkovići, Pećine, Petrovići, Skorupi,Sladojevići, Šimunovići i Vojnići.

Novi bunjevački naseljenici došlisu u LIČ 1627. godine to su bili: Bari-čevići, Blaževići, Deranje, Filipovići,Jovanovići, Krpani, Pavelići, Pavliče-vići, Peričići, Prpići, Radoševići, Star-čevići, Šojati, Tomići, Tomičići,Tomljenovići i Vukelići.

Već od dvadeseti godina XVII vikastali su se ti Bunjevci od LIČA širitidalje na plodna polja prema primorju.Oni su se za 10 godina spustili prikoravna Maševa i drugi Poljica premamoru te su tu zahvatili zemljište iz-

među Novog i Ledenica na severu iSenju na jugu po dogovoru s Novskimposednikom Nikolom Frankopanom.Oni su nastanjeni i na zagorskom po-dručju koje se graničilo sa onim okoLedenca s tog zemljišta ti su se Bu-njevci u pastirskoj privredi spustiliubrzo dalje na jug te su se naselili povisokim poljima oko Sv. JURJA, zatimoko JABLANCA i oko BAGA (Karlo-baga). Kad je LIKA kasnije oslobo-đena od Turaka spomenuti Bunjevcinaselili su se i na ta nova područja i tuse nastala velika naselja. Za ti godinavećina njihovi familija pokazala je vrlosnažan razvitak.

Grb Krmpota

Grb Krmpota je nasto prije 370. go-dina. On je istorijski dokument o borbiBunjevaca Krmpoćana za svoja pravai društveno-politički položaj. Kad suse 1605. godine doselili u LIČ Bu-njevci Krmpoćani nisu tili biti kmetovikod Zrinski neg slobodni ljudi, stočarii ratnici.

dipl. inž. arh. Mijo Mandić(nastaviće se)

Mart - April 2014 7

ODBOR ZA NAUKU- dr Aleksandar Raič, mr Suzana Kujundžić Ostojić - VII dio

Bunjevci i Hrvati u Srbiji: problem demokratskesolucije jednog ignorisanog etničkog konflikta

Zaključak

Iz svega dosada rečenog, mogu se izvesti dvazaključka važna za razumivanje aktuelne situacije uodnosima Bunjevaca i Hrvata u Srbiji.

1) To su dva nacionalno različito orijentisana ko-rpusa, dvi orijentacije u budućem razvoju, al podjed-nako ugroženi od demografskog i etničkogizumiranja. Već vikovni konflikt u ovom etničkomkorpusu glavna je barijera/pripreka i opasnost za njevopstanak. Poslidica tog konflikta je odnos sijamskiblizanaca koji mogu opstat ako se razviju ko dvinacije, brez spoljašnji nasilnih intervencija. Uza-jamno priznanje zajednički kulturni, istorijski,simbolički elemenata etničkog indetiteta ko i priz-nanje razlika, elemenata nacionalnog identiteta pokojima se Bunjevci i Hrvati razlikuju (svega što je uprošlosti podelilo bunjevački etnicitet u pogleduporekla, autohtone kulture) pritpostavka su popuš-tanja napetosti i relaksacije u odnosima, uzajamnogpriznavanja i uvažavanja Bunjevaca i Hrvata u Srbiji.

2) Demokratska solucija konflikta Bunjevaca iHrvata-Bunjevaca zahteva proces napridovanja krozčetiri etape društveno-politički, nacionalni odnosa, ane nasilno ukidanje slabijeg nacionalnog korpusa, štonije održivo rešenje, kako pokazuje slučaj bački Bun-jevaca nakon 1945. godine.

Demokratsko rešenje zaktiva razvoj odnosa spo-razumivanja i kooperacije, prvo unutar bunjevačkognacionalnog korpusa. No, takav prilaz ne mož sepostić brez "iživljavanja" odnosa konkurencije, bezkoji nacionalna baza Bunjevaca ne mož razvitdemokratske sposobnosti, otklonit opasnost konflik-tnog upravljanja institucijama, koje triba da obezbidekompetentan, stručni, naučni, umetnički kadarsposoban da stvori održivu institucionalnu strukturukoja je neophodna za nacionalni razvoj Bunjevaca.Konkurencija na mikro nivou, između bunjevačkipolitičkih stranaka i NVO (društava, udruženja)potribna je za ubrzavanje afirmacije stvaralaca, pro-jekata, menadžmenta. Konkurencija na tom nivoumoguća je ako se obezbidi demokratska (pravilimaobezbeđena) kontrola politički, konfliktno nametnu-tog monopola na bilo kojoj tački društveni odnosa ubunjevačkom korpusu. Takva barijera stvaranjumonopola unutar konkurencije mož da budeBunjevačka matica, ekipirana za takav zadatak (or-ganizovanje foruma svi subjekata demokratskograzvoja bunjevačkog korpusa).

Kad je rič o prilasku sa odnosa konflikta naodnose konkurencije i u daljoj perspektivi, na spo-razumivanje i kooperaciju između Bunjevaca iHrvata, bilo bi pogrešno kada bi se naprečac pris-tupilo primeni strategije uspostavljanja i razvijanjaodnosa kooperacije između ova dva nacionalna kor-pusa etnički Bunjevaca. Uslov je obezbeđivanje na-cionalne ravnopravnosti, a to nije moguće ako sebunjevački korpus ne dovede u stanje odgovarajućekadrovske i svake druge, ekipiranosti. Paralelnirazvoj Bunjevaca i Hrvata prvenstveno u severnojBačkoj (al i u prikograničnom pojasu u Mađarskoj),putem konkurencije i sporazumivanja di je to realani održiv interes njevi institucija, kreativni projekata,itd. (bez monopolskog spričavanja i prisiljavanja, sail bez oslonca na državnu intervenciju), neophodnisu ko indikator privladavanja konflikta koji ugrožavaopstanak Bunjevaca ko etniciteta na rasksnici izmeđuobnove i nestanka.

Reference

Antunović, I. (1882), Razprava o podunavskihBunjevcih i Šokcih, URL: http://archive.org/details/razpravaopoduna00antugoog

Bara, Mario (2007), Đilasova komisija i sudbina

bačkih Hrvata, PRO TEMPORE, Zagreb, godina 4,broj 4. str. 47.

Bartolini, S. (1999/2000), Collusion, Competi-tion and Democracy, Part I/II, Journal of TheoreticalPolitics, 11.4 (1999), 435-470., Part II, 12,1 (2000),33-65.

Bidermann, H.I. (1893), O etnografiji Dalmacije,2-go izdanje, Zadar: Pečatnja Ivana Woditzke

DOBOS Balázs – TÓTH Ágnes: A mag-yarországi bunyevácokról (Szakértői összefoglaló)

URL: http://www.bunyevac.hu/contra.php(pristup 27.03.2013)

Đurić, Ćurčić, Kicošev-a, URL:http://www.rastko.rs/istorija/srbi-balkan/djuric-cur-cic-kicosev-vojvodina.html)

Feher, I. (1993), Utolso percben, Budapest: Kos-suth KÖNYVKIADÓ

http://www.sulinet.hu/oroksegtar/data/Mag-yarorszagi_nemzetisegek_kotetei/Az_utolso_per-cben/index.htm)

Fine, John V.A. (2009), When Ethnicity did notMatter in the Balkans, A Study of Identity of Pre-Na-tionalist Croatia, Dalmatia and Slavonia in the Me-dieval and Early Modern Periods, The University ofMichigan Press.

Mandić, D. (1973), Croats and Serbs, two oldand different nations, Chicago: Knjižnica Hrvatskerevije

Mandić, M. (2009), Buni, Bunievci, Bunjevci,Subotica: Bunjevačka matica

Marković, dr Saša (2010), Politički život Bunje-vaca u Državi SHS/Jugoslaviji od 1918.do 1941. go-dine, Subotica: BIC

Mužić, I. (2010), Vlasi u starijoj hrvatskoj his-toriografiji, Split: Muzej hrvatskih arheološkihspomenika

Raič, A. (2012), Uzdržavanje od nacionalnog iz-jašnjavanja: Bunjevci i Hrvati, Rič Bunjevačke mat-ice, 2012, br. 67-74. Subotica: Bunjevačka Matica

Raič, A. (2012), Bunjevci u rezultatima popisastanovništva 2011. godine, Bunjevačke novine, br.90, 2012, str. 19-20. Subotica: BIC

Šarić, Marko (2007), Predmoderne etnije u Licii Krbavi prema popisu iz 1712./14. godine, IDEN-TITET LIKE: Korijeni i razvitak, knjiga I, str. 326-384.

Unyi, B. (1947), Istorija Šokaca, Bunjevaca ifranjevaca, Budimpešta: Mađarsko bratstvo (reprintBunjevačka matica: Subotica)

Weaver, Eric Beckett (2011), Hungarian viewsof the Bunjevci in Habsburg times and the inter-warperiod, Balcanica 2011, br. 42, str. 77-115

Zuber, C.I., (2012), Ethnic party competition be-yond the segmented market, Nationalities Papers.The Journal of Nationalism and Ethnicity, Yol. 40.Nr. 6., pp.927-944.

Žigmanov, T. (2010), Osvajanje slobode, Subot-ica: HAD .

13 Glavne tvrdnje Mirka Bajića poziva na čistkuu BNS saopštenog na konferenciji za štampu usedištvu SBB 14. 03. 2013: „Oni koji su u Nacional-nom savitu Bunjevaca, a imaju hrvatska dokumentai izjasnili su se ko Hrvati, da napuste nacionalni savitbunjevačke nacionalne manjine... postoje ljudi kojisu ušli u Bunjevački nacionalni savit u nameri dautiču da se bunjevački nacionalni savit pripojihrvatskom, a Bunjevci pripoje Hrvatima i postanupoput Šokaca danas.“ Cilinu izjave Bajića vidit naURL: http://www.subotica.info/2013/03/14/bajic-trazi-cistku-u-savetu-bunjevaca. Ovaj kreščendojednog od bunjevački profesionalni političara sa naj-dužim stažom u Vojvodini i snažnim političkimvezama sa SPO, samo je dovršavanje konflikta„radikala“ i „umerenih“ u BNS, koji je prvo polu-

vrime imo u konfliktnom dilovanju BNS prvogsaziva i tokom prve godine aktuelnog saziva do 2011.godine. Izgledalo je da je unutar BNS potpisivanjemsporazuma 25. juna pomenute godine, postignutojedinstvo dvaju idejno-politički orijentacija u BNS.Međutim, pokazalo se da potpisnici tog sporazuma,pridvodnici dvi liste u „Bunjevačkoj narodnoj koali-ciji“ (Mirko Bajić i Branko Pokornić) nisu odustaliod svoji težnji uspostavljanja hegemonije nad svimučesnicima BNS. Pomenuti Bajićev zahtev, baziranna podršci Ministarstva pravde i lokalne uprave(rešenjem o nelegalnosti odluke većine u BNS osprovođenju Sporazuma o kadrovskoj rotaciji iz2011. godine, nasuprot osporavanju važnosti tog spo-razume od strane koalicije Bajić-Pokornić), izbacujeu žarište sukoba dublje idejno-političke aspekte na-cionalnog razvoja Bunjevaca (prvenstveno odnosprema Hrvatima-Bunjevcima, problemu šire na-cionalne obnove cilokupnog etničkog korpusa,uključujuć i pomenutu kategoriju Bunjevaca sa dvo-jnim identitetom, „uspavanih Hrvata“). Objašnja-vanje ovog iskakanja radikalističke struje u BNS izsporazuma, lukrativnim motivima (kontrola finansi-jski interesantnog BIC-a, mogućnošću davanja pr-venstva nacionalno-politički neutralni projekatafolklorni manifestacija u odlučivanju BNS, projek-tima tzv. „etnobiznisa“), nije dovoljno za razumi-vanje uzroka i poslidica aktuelnog konflikta u BNS.

14 Mandić, Mijo (2009), Buni, Bunijevci, Bun-jevci, Subotica: Bunjevačka matica

15 Mirko Bajić je, reagujući na gledišta MateGroznice na „konferenciji za štampu u prostorijamaHrvatskog nacionalnog vijeća koja je za cilj imalapridstavljanje kampanje prid popis stanovništva“izno stav da „Ima u DSHV-u i ljudi koji shvaćaju danam samo zajednički rad mož doneti dobrobit, a nepokušaji aktuelne rukovodeće garniture kojoj je iz-gleda najbitnije da se bavi problemima Bunjevaca ida svu svoju energiju troši na gašenje ove Ustavompriznate nacionalne manjine“ (Saopštenje SBB„Tražićemo zabranu DSHV-a“ iz 2011. godine, URL:Subotica Info...).

16 Osporavanje sa obe strane – hrvatske i srpske– manifestovano je kroz reagovanja povodom nasto-janja BNS da obezbedi standardizaciju bunjevačkoggovora i njegovu legalizaciju u Srbiji ko posebnogjezika – bunjevačke ikavice. Nastojanja BNS daobezbedi standardizaciju bunjevačkog govoraokarakterisano je od strane dr Slavena Bačića, prid-sidnika Hrvatskog nacionalnog vijeća u Srbiji, korashrvaćenje ikavice („kroz standardizacijubunjevačkog ikavskog govora, koji se pritvarajući uposeban jezik, nastoji rashrvatiti"). Nasuprot tome,srpska nacionalna orijentacija isto nastojanje BNSkarakteriše ko „rasparčavanje srpskog jezika“. Sasimpozijuma, koji je organizovo Pokret za obnovusrbistike i Vlada Republike Srpske Krajine na temu„Srpsko pitanje i srbistika“, poteklo je saopštenje orasparčavanju srpskog jezika, u kojem se tvrdi:„Најављено је да ће се Буњевачки националнисавет залагати да упозна свет о живом буњевач-ком језику... То што намерава Буњевачки нацио-нални савет је фалсификат над фалсификатима ивидећемо, да ли ће Европска унија свој угледуништити - залажући сe за прихватање фалсифи-ката у филологији. Наиме, језик којим говоре Бу-њевци у Војводини је српски језик. Буњевачкосрпско племе се користи једним наречјем српскогјезика које се зове ИКАВСКО...“. 20 март 2011.http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=23741:2012-01-25-20-50-08&catid=48:vesti&Itemid=103

*Poglavlje “Nacionalna fragmentacija etničkihBunjevaca” (sa endnotama) izostavljeno je izsaopštenja podnetog u Budimpešti. (Kraj)

8 Mart - April 2014

Porid navedenih knjiga ima i onih neob-javljenih “Poslednji Gizdarev“ koja sadržipriče iz života bačvanski plemića u prvojpolovini XIX vijeka.

“Bariša Kitković” - Tema ove priče jeiz života plemića u Bačkoj županiji.

U pismenu zaostavštinu IvanaAntunovića spadaju i pisma upućenamnogim uglednim ljudima u Ugarskoj,Hrvatskoj i Slavoniji, Bosni, Hercegovini iDalmaciji.

Bio je u tisnom prijateljstvu s biskupomŠtrosmajerom, istarskim biskupom JurjemDobrilom, Franjom Račkim, Ilijom Ok-rugićem, banom Ivanom Mažuranićem, fraGrgurom Martićem, Ivanom Kukuljevićem,Eusebijom Fermendžinom.

Njegova su pisma sačuvana u orginalu ilprepisu. Nažalost, mnoga su uništena, jel jeto tražio od nji sam biskup, naročito kad jezbog svoji aktivnosti na nacionalnom planubio pod prismotrom. Pisma koja su sačuvanapiso je u razdoblju od 1870. do 1887.godine.Najviše pisma poslo je Iliji Okrugiću (28),dr Edu Margaliću (6), Ivanu Evetoviću (16),Miji Mandiću (1), Iliji Kujundžiću (1), MišiDimitrijeviću (1), Danijelu Evetoviću (1),Jelisavi Prasnički (1), Lazaru Kneževiću (1),i vrlo značajno Đeni Duliću, pridsidniku“Pučke kasine” .

Ocinu Antunovići pisama dao je MatijaEvetović koji kaže “da iza Antunovića nijeostalo ništa više, samo ova njegova pisma, onbi tada dostojno mesto zauzeo u našoj kn-jiževnosti . Iz njegovih pisama jasno vidimonjegove nazore i njegovo mišljenje o svimsuvremenim pitanjima, njegovu odanost iveliku ljubav prema bunjevačkom narodu,za koga je živio i umro“.

U pismu upućenom Đeni Duliću, prid-sidniku subatičke “Pučke Kasine” 1878.godine, prilikom njenog otvaranja citiraćujedan odlomak da bi se izvorno ositila lipotai snaga biskupovog mišljenja: „Ne znam dali mi se valja radovati ili plakati, jer od oveKasine zavisi, po mom dubokom osvido-čenju, razvitak ne samo subatički već i svihugarski Bunjevaca. Ako ova „Pučka kasina“dobro udesila bude svoju postelju, ona nesamo da će svih Bunjevaca duševno nao-braženje u dobru zemlju biti usijano, već ćese stostruskim plodom razvijati na svembunjevačkom pozorištu pa će se na skoro svinaši dušmani čudom čuditi odkud te sile tompuku koga su svi njegovi učeni sinovi os-tavili, zanemarili.

Bunjevac će procvatati u crkvi, u škuli uvaroškoj seoskoj kući pa će svatko, koji štahtio bude u crkvi, u škuli, a i varoškoj te usudskoj kući začeti, umah uviditi da mora sbunjevačkim pukom računati. Slava, kojusu naši stari u crkvi, u škuli, u pravu i suduuživali te i nama svojim nevridnim naslid-nikom u baštinu ostavili, koja privilikežalosti vrhu naše, al baš naše glave jestepotamnila – ta. Slava će na novo poroditi sevrhu bunjevačkog naroda, jer će iz njegakao iz košnice rojevi izlaziti sinovi ugledni,učeni znanošću zaslađeni i kripošću ople-menjeni muževi, koji će ukinjeno pokolenjeslave i dike slavianske nadovezat onom

naših stari, naših pradidova, pa će dignutsvoju glavu učen Bunjevac, bio pop ili fratarbio častnik vojnički, činovnik državni iligrađanski, bio trgovac, obrtnik ili zanatlija,on će se dikom nazivat da ga je bunjevačkamajka odgojila, da mu je ona čela ljubila, damu je ona um otvarala, da mu je ona srceširila, pa su sve plemenite misli, velodušnačuvstva u njemu se začela, porodila, okripilai učvrstila dok se na grudih Slaviankematere razgrijavao“.

Pismo završava sa porukom: „Naša jedavna davnina, pa naše će biti i budućnost.Naravno, mi nećemo osvajavati države. Minećemo umoravati narode, već hoćemo darastemo u viri i znanosti, da budemo uglednikao kršćani i građani“.

Kroz cio period plodnog priporoditeljskog iprosvetiteljskog rada pratila ga je bolest, naročitoje kritična bila 1864. godina kad su doktori većizgubili nadu u njegovo ozdravljenje, al je velikimpožrtvovanjem njegove majke i zavetom GospiHajoškoj, na iznenađenje doktora prizdravio, štomu je dalo dodatnu snagu da istraje u svom naj-plodnijem periodu stvaralaštva.

Nikad nije sasvim ozdravio, a svoju smrtje pridositio. U pismu Ivanu Evetoviću 29.oktobra 1887. godine je napiso: „Meni većnije slobodno zdravom bit. Dokle god se neizpuni volja Božja, valja mi trpeti“. Zadnjaželja mu je bila: „Želim da mi se telo sahraniprema mojem dostojanstvu, ali bez ikakvogvanjskog sjaja u jednostavnom drvenom li-jesu i u crnu zemlju u zajedničkom groblju.Ako je moguće nek mi je zadnji počinakpokraj moje mile majke, ako pak to nije,onda u redu sa ostalim vjernicima“.

Umro je u Kalači, 13. januara 1888. go-dine u 73 godini života, 50 godinasvećeništva i u 29. godini kanoničke službe.Saranjen, kako je želio na gradskom groblju.Sarana je bila 15. januara 1888.godine u 16časova. Ispraćaj je bio veličanstven. „Pris-ustvovala je skoro sva Kalača. Tamo su biliKaptol sa svim svojim članovima, Okružni sud,Sresko načelstvo, Sreski sud, Opštinska up-rava, Poreska uprava, Opštinska štedionica,Žensko dobrotvorno društvo, Dobrovoljni va-trogasci, Katoličko momačko drušrvo, Kasina,Građansko čitaonica, Gimnazija, Sridnje i Os-novne škule i građanstvo u velikom broju.Povorka je bila toliko duga da je ispunila skorocelu glavnu ulicu i ako je bila velika zima“.

Kaki je ugled imo za života i u crkvenimkrugovima govori i pismo dr. Ljudevita Ha-jnalda upućeno na latinskom svimsvećencima o Antunovićevoj smrti u komeizmeđu ostalog stoji: „Imam utjehu u vjeri,da je ovaj naš najbolji brat vrativši Bogusvoju dušu tamo se odselio, gdje ćeGospodin Bog obilno i vječno nagraditivjerne svoje sluge. Neka prim ovo on, kojije poznat u svećeničkim vrlinama i mnogohvaljen u svetoj službi i zaslugama. Nekabude među nama blagoslovljena uspom-ena njegova imena i obilata nagrada odBoga u nebu. Molimo za njega“.

ZAKLJUČAK

Veličina Ivana Antunovića je nepro-

lazna jel je zasnovana na ljudskim vrlinama,ko što su: ljubav prema Bogu, čoviku, porod-ici i svom narodu, solidarnosti sa onima ko-jima triba pomoć, spremnost na žrtvovanjeza dobrobit naroda. Bio je dobar poznavalacstanja u crkvi i društvu i u njima teškogpoložaja svog bunjevačko roda. Za takostanje je po ocini Ivana Antunovića poreddržavne politike, koja je bila usmerena naasimilaciju manjinskog nedržavotvornogstanovništva, delimično bila kriva i našamalobrojna crkvena i svetovna inteligencija.Po ričima Ivana Antunovića naša inteligen-cija je bila pretežno odnarođena, nesložna izauzeta borbom za svoje lične, materijalne ipolitičke pozicije i nezainteresovana za nar-odnosna pitanja. Većina našeg naroda ježivila na obodu gradova, u porodičnimzadrugama, baveći se poljoprivredom,pretežno nepismena, kako zbog siromaštva,tako i zbog slabog znanja mađarskog jezikana kojem je bila nastava u škulama, di nijebilo prilike ni učiti o svojoj prošlosti, i kojije bio isključivo u upotribi u komunikacijisa državnim i lokalnim organima uprave isudstvom. Nike od naši slabosti koje je kon-statovo Ivan Antunović, ko što su podile,karijerizam, lični interesi, slaba zainereso-vanost inteligencije za nacionalno pitanje,slabo poznavanje sopstvene istorije prisutnusu i danas u funkcionisanju naše manjine, alne ugrožavaju opstanak u tom stepenu ko udrugoj polovini devetnajstog vika -početkom narodnog priporoda. IvanAntunović je priporod pokrenio na osnovuzakonski prava na obrazovanje na maternjemjeziku i njegove primene prid upravom, sud-stvom i gospodarstvom i na toj osnovi ga jeomasovio i okupio veliki broj saradnika iučenika koji su taj pokret i institucionalizo-vali, pa je dobio i širu političku osnovu. Ost-varenjem ti prava Bunjevci su jedino moglii da opstanu u novom građanskom društvukoje je nastajalo revolicionarnim prome-nama u XIX viku. Mi i danas imamoprilagođenu današnjim uslovima borbu zanaš jezik kroz neostvarenu standardizaciju iprobleme u drugim oblastima kulturne au-tonomije. Iz svi ti razloga put i pravac kojimje išo Ivan Antunović u svom pri-poroditeljskom i prosvetiteljskom radu je idanas aktuelan.

Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevačke matice

Literatura:

Ivan Antunović - Rasprava, o podunav-skih i potisanskih Bunjevcih i Šokcih u pog-ledu nardnom, vjerskom, umnom,građanskom i gospodarskom. Knjiga kojomje prisvitli gospodin Ivan Antunović,naslovni bosonski biskup Đenu Dulića, prid-sidnika subotičke „Pučke Kasine“ prilikomotvaranja Kasine pozdravio ,

Dr. Matija Evetović - Život i rad biskupaIvana Antunovića narodnog preporoditelja

Andrija Anišić - Vjersko-moralna ob-nova braka i obitelji, model opstanka inapretka naroda u djelima Ivana Antunovića.

Tolj Ivan - Život i rad Ivana AntunovićaKraj

IVAN ANTUNOVIĆ (1815.-1888.)

Priporoditeljski i prosvetiteljski rad

9Mart - April 2014

ODBRANIT POSTOJANJE BUNJEVAČKOG JEZIKA - I dio

Bunjevački jezik u znanstvenom kontekstuko moguća empirijska činjenica,

po Hrvatima ne postoji?U katoličkom časopisu „ZVONIK“

izašo je članak pod naslovom „Što či-niti kad se traži besmisleno i nemo-guće“. Pa se navodi da je „bunjevačkijezik“ plod jedne ideologije, koja imaza cilj da se nacionalni, a nakon susritasa nuncijem Orladom Antoninijom ivirski identitet Hrvata katolika u Ba-čkoj obezvridi i da se njegov integra-tivni potencijala razbije.

Iz ovoga se da zaključit da su ti Hr-vati katolici u Bačkoj većinom Bu-njevci i Šokci koji ko subetnikom iliti,rod pripadaju hrvatskom narodu, od-nosno Hrvatima katolicima u Bačkoj.

Pa dalje navode: „ Iz vizura jezi-koslovnih znanosti jasno je da u nasBunjevaca ne može biti riječi ni o ka-kvom jeziku već samo o govoru.... utim domenima, bunjevački govor jeosim na posprdni način, nemoguće ra-biti!“

Molitvenici biskupa Antunovića,Budanovića ili Rajićeve molitve sesvrstavaju i dijalekt i govor, a oni sesmatraju Hrvatima.

Prija svega biskup Ivan Antunovićni u jednom svome dilu, članku u no-vinama, kalendaru, spisima nije sebejasno odredio da je Hrvat. On je sebesmatro ILIROM, Bunjevcem, odnosnoJugoslovenom i Slavenom, a Bu-njevce, Hrvate, Srbe, Šokce i Dalma-tince je svrstavo u SLOVINSKINAROD, sa kojima je podjednako sa-rađivo. Pripado je katoličkoj viri isvim Slavenima katoličke vire.

U članku se priznaje da je franjeva-čke književna tradicija u Ugarskoj od-nosno ugarskom Podunavlju, pripadanovoštokavskoj ikavici, al tu štokav-sku ikavicu smatraju i razumivaju kohrvatsku. Sad, ima nastojanja da se taštokavska ikavica svrsta uz srpsku što-kavsku ikavicu i ijekavicu. Naime,Srbi smatraju da je štokavština nji-hova, sa tom razlikom da je ekavica i

ijekavica knjiže-vna, a štokavskaikavica dijalektSrba u zapadnojBosni (Glamočitd.) il ako Bu-njevce i Šokcesvrtamo u katoli-čke Srbe, onda ještokavska ikavicanjihova.

Dok, čakavskuikavicu Dalmati-naca, Hrvati svrta-vaju u dijalektHrvata, pošto suoni za svoj knjiže-vni jezik prihvatilištokavsku ijeka-vicu.Sad se želidokazat da bunje-vački jezik nije nipostojo pa se na-vodi „Autohtonimjesni govor bu-njevački Hrvata uBačkoj pripa-daju“štokavskompoddijalektu no-voštokavskoga di-jalekta. Tajdijalekt takođepripada štokav-skome narečju (S.Vulić). Ono što jevažno ovdje istaknuti je da je ovaj di-jalekt, raširen, uz neznatne iznimke,isključivo med Hrvatima! Osim štogovoru Bunjevaca nedostaje vlastito„nasleđe pismenosti“ (franjevačkaknjiževna tradicija u ugarskom Podu-navlju odavno se razumijeva kao hr-vatska!)

Ta franjevačka književna tradicijaje zapravo ILIRSKA i pripada Budim-skom krugu (Lovro Bračuljević, Eme-rik Pavić, Vilov, Katančić i dr.)

Kad je Antunović pokrenio novineumisto ilirskog imena stavio je Bunje-vačko ime, “Bunjevačka vila” i sl., ajezik je uspostavio u duhu književnetradicije „ilirske franjevačke“.

Čak je i svoju raspravu napiso utom duhu, zadržavši slovo „h“ i sa mi-nimumom krnjeg infinitiva, uz nekenedostatke u smislu ujednačenostiupotribe.

(nastaviće se)Mijo Mandić, dipl. inž. arh.

Mart - April 201410

PROMOCIJA BUNJEVAČKOG KALEDARA ZA 2014. GODINU

Nastavak tradicijeI ove godine Bunjevačka matica

15. aprila 2014. godine imala je častda ugosti BKC Subotica koji je promo-viso dvadesetprvo izdanje Bunjeva-čkog kaledra za 2014. godinu.

Na promociji Bunjevačkog kale-dara divanili su: Ivan Sedlak, pridsid-nik Bunjevačke matice koji secinjenom skupu obratio u pozdravnojriči, Mile Tasić, bibliotekar Zavičanogodiljenja Gradske biblioteke u Subo-tici koji se osvrnio o značaju Bunjeva-čkog kaledara sa aspekta bibliotečkedilatnosti, zatim prof.dr. Etela Jerinkiću svojstvu pomoćnika gradonačelnikazaduženog za kulturu, koja je takođeistakla značaj kalendara za Bunjevcekroz pisanu rič koja ostaje nasliđe zabuduće generacije.

Urednik bunjevačkog kalendaraMiroslav Vojnić Hajduk je istako da jebilo i poteškoća u izlaženju ovog brojai razloga kašnjenja zbog finansijskipoteškoća i izno plan realizacije izla-ska sledećeg broja za 2015. godinukoja će se najverovatnije realizovat uzpomoć Bunjevačke matice.

Pored uobičajen rubrika što bunje-vački kaledar sadrži tu su se našli tek-stovi vezani za godišnji izveštaj radaPrivremenog organa upravljanja bu-njevačkog nacionalnog savita, bunje-vački institucija ko i štručni tekstovivezani za odriđene oblasti. U kultur-nom-umetničkom programu svojeučešće su da li folkolorci BKC Subo-tica, pisnici Književnog odbora Bunje-

vačke matice a čije su pisme ušle uovogodišnje izdanje kalendara Tomi-slav Kopunović, Stipan Šarčević iGeza Babijanović, a u muzičkom diluprograma nastupila je vokalni solistaTamara Babić.

Ovogodišnje izdanje Bunjevačkogkalendara predstavlja značajan dopri-nos tradiciji kalendara koji su oduvekigrali važnu ulogu za bunjevačkinarod. Bunjevački kalendar pored in-formativnog i poučnog karakterapruža i korisna saznanja za svakodne-vni život.

Izdavanjem Bunjevačkog kalen-dara za 2014. godinu realizovan je

bitan elemenat u transmisiji bunjeva-čke kulture, jer neguje kulturu sećanjai kolektivnog pamćenja.

U Bunjevačkom kalendaru za2014. godinu su osvetljene aktivnosti inapori na očuvanju identiteta,a takođeje dat doprinos i saznanju o našim ko-renima i poreklu što predstavlja jednood osnovnih ljudskih prava.

Stoga su napori i trud uložen u or-ganizaciju izdanja Bunjevačkog kalen-dara za 2014. godinu za svakupohvalu i priznanje – kazala je prof.dr. Etela Jerinkić, recezent kalendara.

T. B.Za ovogodišnji kalendar je vladalo veliko interesovanje

Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevačke matice divani o kalendaru

Miroslav Vojnić Hajduk Marača,urednik, pridstavlja kalendar

Mart - April 2014 11

U BUNJEVAČKOJ MATICI PRIDSTAVLJEN „BUNJEVAČKI PRIGLED 2013/2“

Korisno i potribno štivoKnjige „Bunjevački prigled 2013/2“ i

“Bunjevci izmed asimilacije i nacionalne za-jednice” u izdanju UG „Bunjevci“ iz NovogSada pridstavljeni su u okviru „Večeriutorkom“ u Bunjevačkoj matici. O ovim kn-jigama i njevom zanačaju za Bunjevce di-vanili su dr Aleksandar Raič, pridsidnik ovogudruženja, mr Suzana Kujundžić, jedan odurednica ovi izdanja, Zvonko Stantić, poli-tikolog i Joso Poljaković, novinar.

Prigled je podiljen u sedan odvojenidilova i svaki za sebe ima svoju vridnost itežinu. Na početku se smistilo poglavlje“Tragom savrimenosti” u kojem su nevedenigovori sa značajni priredbi kojim seobilužavaje značajni datumi iz bunjevačkeprošlosti. Triba izdvojit govore TomislavaNikolića, pridsdidnika države i JeneaMaglaija, gradonačelnika Subotice. Prvi jevažan jel se radi o prvoj positi pridsidnikadržave Bunjevcima, al još više po onom štaje kazo. Po prvi put je tako visoki državnikjasno kazo da Bunjevci nisu ni Srbi, niHrvati već omo što jesu – Bunjevci i dododa država ima obavezu da njim pomogne daostvare sva svoja prava.

Ništa manje važne nisu ni ričigradonačelnika Maglaija koji je kazo da jedošlo vrime da se u našoj varoši pristane sosporavanjem bilo koje nacionalne manjine,pa i Bunjevaca, i da će lokalna samoupravasvim manjinama omogućit jednake uslove daostvarivaje svoja prava.

Drugi dio – “Studije i istraživanja” imasedam radova koji se bave istorijom i kul-turom Bunjevaca u različitim vrimenima.Tako imamo studiju “Stanje i problemirazvoja kulture bunjevačke nacionalne za-jednice” koja je nastala prošle godine nakonobilaska svi bunjevački kulturni institucija iuvida i uslove u kojima rade i problemima skojima se susriću. Slidi analitičan tekst nasličnu temu dr Aleksandra Raiča koji jesaopštenje pripravljeno za interkulturalnutribinu “Kulturni vidici nacionalni zajednicau Vojvodini” u Zavodu za kulturu Vojvodine,24. decembra 2013. godine. Tu je u govorIvana Sedlaka o ulogi i značaju Bunjevačkematice na očuvanju nacionalnog identitetaBunjevaca na Drugom kongresu slovinskimatica u Slovačkoj jula prošle godine. Izd-vojilo se saopštenje podneto na naučnoj kon-ferenciji u Jekaterinburgu 23. i 24. novembra2012. godine koje su dali Suzana KujundžićOstojić i Aleksandar Raič, u kojem analitičkidokazivaje autohtonost Bunjevaca i zame-narivanje realne istorije Bunjevaca kojadovodi do asimilacije Bunjevaca u hrvatskietnički korpus. Posebnu težinu ima studijaAtile S. Delvidekija “Holokaust Bunjevacau Mađarskoj” koji vrlo argumentovanodokazuje nestajanje Bunjevaca u Mađarskoj

i njevo utapanje u mađarski ihrvatski nacionalni korpus.Vridnost ovog teksta najboljeobjašnjava sam autor koji napočetku kaže: ”Lično, ja za-pravo nemam nikakve vezesa Bunjevcima niti sa Hrva-tima, ali moja savest i mojeistinoljublje me je opredeliloda odbranim Bunjevce putemoskudne riznice oružja štonam pružaju istoriografskizapisi koji nam stoje naraspolaganju.” U samom tek-stu iznosi svoju borbu samađarskom Akademijomnauka za priznavanje Bunje-vaca ko nacionalne manjine uMađarskoj prid Parlamentomove države. Zajednički imenilac ovisaopštenja je ananliza stanja, potkripljivanječinjenicama i pozivanje na velik broj straninaučnika i izvora koje možmo smatratinepristrasnim.

Veliku pažnju na sebe skreće reagovanjedr Aleksandra Raiča na Otvoreno pismoMariji Kern Šolja, u to vrime pridsidniciSkupštine grada Subotica, upućenog odstrane pridnjaka hrvatske nacionalne zajed-nice u Subotici povodom nedodiljivanjazvanja počanog građanina Subotice NaciZeliću. Dr Raič u svom tekstu vrlo analitičnokreće od rasplićanja mutni pojmova koji upristrasnom tumačenju lako dovode uzabludu i du pogrišni zaključaka u veziodređeni događaja i iđe do pozadine i posled-ica ovog pisma. On jasno ukaziva na svepokušaje da se Bunjevci prikažu ko diohrvatskog naroda, a da se, od autora ovogpisma i dila naučne teorije u Hrvatskoj, zab-oravljaje prave činjenice.

Na kraju su recenzije Aleksandra Raiča iSuzane Kujundžić Ostojić za knjige drugiautora u kojima nastoje prikazat istorijskopostojanje Bunjevaca i njevu autohtonost.

Ova sveska se završava malomhronologijom rada UG “Bunjevci” iz NovogSada di, ukratko možmo vidit i njeve ak-tivnosti na raznim naučnim skupovina di supridstavljali bunjevačku istoriju, kulturu itradiciju i tako dokazivali naše postojanjekadgod, danas i u budućnosti.

Još jedared triba naglasit da je posebnavridnost ove knjige i rada UG “Bunjevci” utom što su koristili puno neutralni izvora išto su u zemlji i inostranstvu pridstavljali našnarod i dokazivali njegovo postojanje.

Kad se već divani o radu Udruženjagrađana “Bunjevci”, mora se istaknit i knjiga“Bunjevci izmed asimilacije i nacionalne za-jednice” dr Aleksandra Raiča i mr SuzaneKujundžić Ostojić. Ova knjiga pridstavlja

zbir ranije objavljeni radova koji tek ovakosjedinjeni imaje pravu vridnost. Sad se najednom mistu mož pročitat puno tog izbunjevačke istorije, al ne samo faktografski,neg i kritički, jel se jasno iznose potezidržava u kojima su Bunjevci živili i koji bilina štetu Bunjevaca, al i njeve greške kad sulako podligali pritiscima i svoje lične in-terese pridpostavljali nacionalnim. U analizii kritiki današnjeg stanja u bunjevačkom na-cionalnom biću su ostali doslidni i dalje in-sistiraje na slaboj pomoći države iagresivnom nastupu naroda koji oće da Bun-jevce pridstave ko dio svog naroda, al nisuni milosrdni spram danas živući Bunjevaca,koji, često, zarad svoji interesa, rade na štetusopstvenog naroda. Lični i politički sukobiunutar Bunjevaca sa doveli do dva zastoja uradu Bunjevačkog nacionalnog savita i kadse to sabere, ovo tilo, koje triba da se bori zaprava Bunjevaca, u desetak godina svog pos-tojanja, nije redovno radilo više od godinudana što ne mož donet nikaku korist ako sezna da zbog zaostajanja iza starijih na-cionalni manjina Bunjevci moraje radit višei brže od drugi kako bi i jednog dana stigli.Mista i vrimena za svađe, sukobe i stajanjeu mistu nema.

Ova knjiga, na samo početku postavljanikoliko pitanja: “Ko su Bunjevci? Koje supriprike njevog razvoja? Imal prilika za njevopstanak i razvoj u budućnosti? Mislim dasu to prava pitanja i da odgovore na nji mogudat sami Bunjevci. Da bi to ostvarili morajuse pogledat u oči i vidit kako napravit strate-giju opstanka i razvoja našeg naroda. Ponikitekstovi se i bave s ovim problemom, al tonije dosta, to je samo putokaz i ako samiBunjevci ne svate da je sloga jedini izlaz,onda njim se ne piše dobro, što je jasnaporuka ove knjige.

Joso Poljaković

Sa pridstavljanja “Bunjevačkogprigleda 2013/2” u Bunjevačkoj matici

12 Mart - April 2014

U BUNJEVAČKOJ MATICI PRIDSTAVLJENA KNJIGA „TALOVANJE“ KATE KUNTIĆ

Lipota običaja i jezika„Talovanje“ Kate Kuntić je knjiga vridna zbog svog jezika, al i po opisu bunjevački običaja,nošnje i načina života u višegeneracijskoj familiji. „Knjiga 'Talovanje' Kate Kuntić, a u izdanjuBunjevačke matice bila je kockica u izdavačkom mozaiku koja je nedostajala“, kazla je u svojojrecenziji mr Suzana Kujundžić Ostojić. „S sasvim je sigurno da, u vrime nastajanja, autorkanije bila svesna vridnosti ovi pozorišni komada“, piše u Joso Poljaković u svojoj recenziji

Velika sala Bunjevačke matice bila je,u utorak 29. aprila, pripuna ljudi koji sudošli da vide pristavljanje knjige „Talova-nje“ koju je napisala Kata Kuntić. Lipe ričii visoke ocene recezenata svidoče da seradi i dobroj, korisnoj i potribnoj knjigikoja je, da tako kažem, nastala iz potribe.U vrime kad se KUD „Bunjevka“ odlučilada se posviti etnologiji, bilo je jasno da sene mogu bavit samo izložbama neg da semora još štogod uradit. Sa željom da se na-pravi taj novi korak Kata se odlučila današe lipe običaje pritoči u dramske tek-stove i tako od prilike do prilike stigli smodo ove knjige u kojoj je skupljeno sve štoje napisala i što je pridstavljeno publiki.

Ovu knjigu je tehnički i likovno-grafi-čki uredio Stevan Nemet.

Otvarajući ovo veče, Ivan Sedlak, prid-sidnik Bunjevačke matice, koja je izdavačove vridne knjige je kazo:

- Šta smo ovim postigli? Dokazli smoda Bunjevačka matica ima bogatu i razno-vrsnu izdavačku delatnost. Ova knjiga zasve nas ima izuzetnu i posebnu specifičnutežinu. Prvi razlog je to što je to prvaknjiga ove vrste. U brojnoj izdavačkoj de-latnosti pokazali smo da imamo snage zanova dela. Druga važna stvar je to što jeiznikla iz našeg, bunjevačkog korpusa.Jako smo dugo i pažljivo radili na ovojknjigi i ona je kruna dugogodišnjeg rada.Mislim da smo uspili. Još jedna vridnostove knjige je što je pisana izvornim narod-nim jezikom i što su obuvaćemi skoro svinarodni običaji i kad sve to uzme u obzirjasno je zašto je ovo velik dan za nas.

O vridnosti knjige su posli tog divanilirecezenti koji su ovu knjigu ocinili vrlo vi-sokom ocinom i složili se u dvi stvari - ononajvridnije u Katinim dramama je izvor-nost jezika i običaja.

Kata Kuntić nam zbirkom dramski tek-stova daje u tal - naslidstvo - koje tribačuvat, nigovat i razvijat, a najviše izvoditšto je više moguće na daskama koje životznače.

Spisateljica obrađuje teme koje su ve-zane za običaje Bunjevaca u pridstavama„Nane, čestitam Vam Materice”, „Našilipi običaji za Božić”, „Kraljice naDove”, „Ićemo na Dužijancu”. To je pri-

lipi način oživljavanja bunjevački običajai njevo prikazivanje, ponajviše našim naj-mlađima, šta je sve sadržaj našeg kultur-nog bića. Običaji kroz dramske činovepostaju žive slike koje nas griju oko srca ipodsićaje na davna vrimena.

Kata Kuntić oprobala se u više dram-ski oblika, tu je i mjuzikl „Odvirandženipendžeri salaša”, zatim komedije, al po-malo i tragikomedije „Bunjevačka tradi-cija u tranziciji” i „Trinajst grišni slova”.Zadnja dva naslova proizvod su novog vri-mena XXI vika u kojem se za bunjevačkuzajednicu tušta tog izdešavalo. Spisateljicajasno uviđa problem „pokondireni” Bu-njevaca koji se odriču svojeg maternjeg je-zika zarad „ugleda” u društvu, boljiposlovni položaja, al sve je uzalud kad iz-gubiš ono najvažnije - samog sebe i svojidentiet, jel on se ne mož kupit nit nadomi-stit, jedino je potribno imat snage i sagle-dat to.

Život bunjevačke porodice takođe jevirno opisan perom Kate Kuntić, počev ododnosa u višegeneracijskim familijama,velikim zajednicama, podilom posla i oba-veza u kući, uloga žene i muškarca u po-rodici i društvu.

Likovi koje meće na scenu Kata Kun-tić, divane i ponašaje se prirodno, njevdivan je uglavnom bunjevački, tečan, smi-

slen i neusiljen. I ko taki je svakako svoje-vrstan doprinos očuvanju ikavice bačkiBunjevaca. Virmo su opisani njevi među-sobni odnosi u društvu, insistiranje na do-stojanstvu, gazdašagu, odmirenosti,pokadkad i gordosti.

„Talovanje” čitaoca vodi kroz vrime iprostor postojanja Bunjevaca na ovimprostorima od njevi narodni običaja, pa dodanašnjeg vrimena socijalnog raslojava-nja, gubljena osićaja za nacionalni iden-titet, il jednostavno stid od istog.

Kata Kuntić jasno uviđa, hrabro,kratko i jasno divani u uvodu pridstave„Bunjevačka tradicija u traziciji”, a ka-snije i kroz samu pridstavu, o političkomoduzimanju identiteta, jezika i kulturejedne zajednice u XXI viku.

I oblik monodrame je zastupljen u ovojknjigi, a to je obrađena i prolago-đena zascensko izvođenje „Vita Đanina” od MareĐorđević Malagurski. Tragičan usud ženekoja voli cilog života, a željna je ljubavi,koja trpi i sakriva se čak i od svoje senke,a opet mnogima smeta. Nju i taku Vitu,Kata Kuntić je postavila majstorski, izdva-jajuć one dilove iz monodrame koji lik naj-bolje osvitljavaje. Tako i knjiga„Talovanje” osvitljava jedan svestrani italentovani duh Kate Kuntić, koja sebe ne-sebično daje za očuvanje bunjevačke kul-

Kata Kuntić, autor sa recezentima Draganom Rokvićem, mrSuzanom Kujundžić Ostojić i Josom Poljakovićem

13Mart - April 2014

ture, kroz mnoge aktivnosti u njezinomKUD-u „Bunjevka” i kroz ovu knjigu zakoju virujem da će se rado i dugo čitat ubunjevačkom narodu, napisala je u svojojrecenziji mr Suzana Kujundžić Ostojić.

Novinar Joso Poljaković u svoj recen-ziji kaže:

Autor je knjigu podilio u četri poglav-lja po književnoj formi kojo pripadaje.Tako u prvom imamo njezine drame kojesu napisane za dramske sekcije KUD „Bu-njevka“ i sasvim je sugurno da, u vrimenastajanja, nije bila svesna vridnosti ovipozorišni komada. U svim ovim komadimatema su bunjevački narodni običaji koje jeona virno pritočila u formu za scensko iz-vođenje. Ko i većina običaja i bunjevačkisu danas izgubili na aktuelnosti i ovaknjiga je došla u pravo vrime da se starijipodsite na nji, a novi naraštaji da ji naučei vrate se svojim korenima bar u ovim pri-likama. S druge strane ove drame mogubit odlična podloga etnološkim istraživa-njim jel virno prikazivaje kako su našistari kadgod obilužavali svece i druge obi-čaje. Nuz autohtone i živopisne dijalogekoji ne odstupaje od običaja, ona daje iopširne i precine opise odiće koja se nosiu tim prilikama, prostorija di se održavajei kako se koja radnja odvija.

Kad je u pitanju jezik, on je druga zna-čajna vridnost ove knjige. Svi tekstovi supisani na bunjevačkom jeziku, jeziku kojimsu divanili Bunjevci u stara vremena i moždobro poslužit lingvistima da se boljeupoznaje s ovim jezikom koji je počo daodumire. Ništa manje nije značajno ni tošto je u toku standardizacija bunjevačkogjezika i knjiga koja je pisana na izvornomjeziku mož bit od koristi i za ovaj proces.Baš čerez tog što standardizacija još nijeurađena, jezik kojim ona piše mož izazvati dosta rasprava jel ima tu dosta dijalekat-skog naričja i lokalizama, to je jezik kojim

ona inače divani i koji je učila od svojistari, al to se ne mož ocinit ko greška jelstandard. Na kraju krajeva, znamo da i ujezicima u kojima postoji standard, gra-matika i pravopis, stvaraocima umetničkasloboda dozvoljava da u svojim dilima ha-sniraju dijalekte, naričja i lokalizme i neškode književnom jeziku. Naprotiv, upo-triba naričja i lokalizama samo mož bit odkoristi u izučavanju bunjevačkog jezika idoprinet njegovom bogatstvu.

Sa aspekta teorije književnosti ovidramski tekstovi imaje potribnu konzisten-ciju i pitki su kako za čitanje, tako i za gle-danje na sceni. Porid tog znatnoobogaćivaje bunjevačku književnost kojaje dosta siromašna kada su u pitanju tek-stovi ovake prirode.

Posebnu pažnuju triba obratit na mju-zikl „Odvirandženi pendžeri salaša“ u kojije Kata Kuntić uspila uklopit ono najvese-lije u bunjevačkim običajima. Na vrlo finnačin je ukomponovala običajne pismekoje su se izvodile za Dove, na Božić, urisu, svatovima i drugim prilikama. Ovajmujzikl, daklem, porid književnog, ima iveliku ulogu u čuvanju naši običajni pi-sama.

Njezine komedije „Bunjevačka tradi-cija u tranziciji“ i „Trinajst grišni slova“pridstavljaje izlet u štogod novo. U ovimkomadima biži od bunjevačke tradicije, alje ne zaboravlja, samo proba da pokažekako novo vrime utiče na sadašnji svit ikako se zaboravljaje kadgodašnji običajii prave vridnosti prid ovim sadašnjim di sunovci važniji od pravi vridnosti, poštenja,zadate riči i poštivanja onog što je dobro.

U monodrami „Vita Đanina“, kojapridstavlja obradu pripovitke velike bunje-vačke književnice Mare Malagurski Đor-đević, Kata Kuntić pokaziva još jednusvoju veštinu – prilagođavanje pripovitkescenskom izvođenju. Radeći na ovom pro-jektu istakla je sposobnost da odvoji bitnood nebitnog, gledljivog od čiljivog i da iz-dvajajući dilove koji su pogodni za scenuodvoji od oni koji du dobri za čitanje, al bina sceni bi bili spori, pa i dosadni. Ono štoje najvažnije da ovom priradom ništa nijeumanjila vridnost izvorne pripovitke, negje samo približila ljudima koji radije gle-daje pozorišnu pridstavu, neg što vole čitatknjigu.

Dragan Rokvić, direktor Gradske bi-blioteke iz Subotice ko recezent ima samoriči fale.

Posebnu pažnju privlače drame u ko-jima je opisan život bačkih Bunjevaca skraja XIX i početka XX veka i koje oživlja-vaju duh starih vremena. Bunjevci su seprema tradiciji i običajima oduvek odno-sili sa vilikim poštovanjrm jer su ih nasle-dili od svojih predaka. U dramama KateKuntić opisani su najznačajniji bunjevački

običaji i njihovo svečano obeležavanje –katolički sveci i praznici, rođenja, ženidbai udadba, setva, žetva, berba i dr. autentič-nost obeležavanja Materica, Badnje ve-čeri, Božića, Dužijance i proslave svadbeobezbeđena je vernim i podrobnim opi-sima tradicionalne narodne bunjevačkenošnje, enterijera centralne prostorije ukojoj se odrigrava radnja, kao i tipičnogbunjevačkog salaša sa kućom i okućni-com. S obzirom da je danas sveprisutnopreplitanje različitih kultura, neophodnoje očuvati sopstveno kulturno nasleđe kojese prenosilo sa generacije na generaciju,ali i edukovati mlađe, čemu „Talovanje“,svakako, značajno može da doprinese.

Patrijarhalna bunjevačka porodicazauzima značajnu ulogu u ovoj knjizi. Au-torka se potrudila da oslika pravu patri-jarhalnu porodicu ili bolje reći – zajednicukoju čine članovi najmanje tri generacije.Odnosi u takvoj porodici su građeni na ne-pisanim pravilima koji se često temelje napoštovanje verskih i moralnih principa, aotkrivamo ih u dijalozima predstavnikamlađe i predstavnika starije generacije.Koliko je autorka želela da detaljno pri-bliži život Bunjevaca od pre jednog veka,čak i ranije, svedoči drama „Bunjevačkisvatovi“ u kojoj se posebno pozabavilanačinom njihovog međusobnog pozdrav-ljanja.

U nekim dramama koje se nalaze uknjizi, autorka je prema njihovoj tematiciunela i elemente narodne književnosti krozprigodne narodne pesme o božićnim, svad-barskim i drugim običajima. Te pesme suse prenosile s kolena na koleno kako bi sesačuvale od zaborava i posvedočile o tra-diciji Bunjevaca.

O svojem radu na ovoj knjigi i nami-rama divanila je i sama autorka.

- Od same ideje da se izda ova knjiga,a to je skoro dvi godine, puno je vrimenatribalo za pripremu i čišćenje tekstova iizbor fotografija. Sve ove pozorišne ko-made je izvela dramska sekcija i svaki odnji je pisan za posebne prilike i u to vrimenisam ni mislila da će to sve jednog danabit knjiga. Zafaljujući ljudima iz dramskesekcije ja sam dobila ideje da pišem ovekomade i dobila puno elana da ovo radim.Tema su, uglavnom običaji što je mene po-sebno zainteresovalo. Ima tu i prirađenitekstova, prilagođeni za scensko izvođenjei jedan mjuzikl, dvi komedije iz savrime-nog života. Veliku zafalnost dugujem lju-dima iz Matice, Bunjevke, al i mojojfamiliji koja me je uvik podržavala.

Katu Kuntić su na kraju večeri obrado-vali njeni najbliži saradnici, članovi KUD„Bunjevka“ s koji su izvodili njena dila nasceni lipim poklonom – posterom s njezi-nim portretom i slikama iz pridstava.

R. B. M.Ivan Sedlak, pridsidnik Matice

divani o knjigi


ODRŽANO POETSKO-MUZIČKO VEČE „MARKO I PRIJATELJI“

Spoj različitostiPo četvrti put Bunjavačke matica

22. aprila 2014. godine u okviru „Ve-čeri utorkom“ održala je poetsko-mu-zičko veče pod nazivom „Markoiprijatelji“.

Veče je bilo protkano poezijom imuzikom uz goste koji su pripadajukulturnom miljeu grada Subotice a tosu: Milan Marodić, pridsidnik SKC„Sveti Sava“, Nataša Marković, bivšikoreograf OKUD „Mladost“ iz Subo-tice, Natalija Janić, pisnikinja pisni-čkog kluba „Orfej“ iz Subotice i

Miroslav Antelj, novinar K23 TV iigrač flamenga. U muzičkom dilu pro-grama pridstavili su se muzičari iz Baj-maka: Ivan Šokčić- kontrabas, SlavkoBuljovčić – hramonika, Stevo Kuntić-kontra i Time Vujević – harmonika.Vokalni solisti na ovoj večeri su bili:Antun Letić – Nune i Kosana Radulo-vić koji su se pridstavili sa par muzičkinumera. Voditelj i domaćin programaje bio podpridsidnik Bunjevačke ma-tice gospodin Marko Marjanušić.

Svako od učesnika se pridstavio s

onim sa čim su se u životu uspešno ba-vili i posvetili da li kroz profesionalnooprideljenje il kroz hobi.

Spoj svi ovi razlčičitosti činio jeovo veče posebnim i dalo je još jedankorak više u nigovanju multikultura-nosti i multinacionalnosti kroz pro-gramski okvir Bunjevački matice.Različitosti koje nas spajaju još jed-nom je pokazalo da je to pravi put krozkoji će se kultura održavat i razvijat.

T. B.

Marko Marjanušić sa svojim prijateljima, učesnicima programa

Veče “Marko i prijatelji” je pratio veliki broj gledalaca

Marko Marjanušić pozdravljagoste i gledaoce

Za dobro raspoloženje -Kosana Radulović

15Mart - April 2014

Nakon održani recitatorski radio-nica u oviru dičijeg projekta „Bunje-vačka lipa rič“ održane su literarneradionice tokom aprila miseca za dicukoja su pisala prozne radove ko i pi-smice na bunjevačkom jeziku. Na ovojradionici učestvovala si dica iz OŠ„Sonja Marinković“ i OŠ „Jovan Jova-nović Zmaj“ iz Subotice i OŠ „MatijaGubec“ – Tavankut. Nosilac ovog pro-jekta je nastavnik razredne nastaveMirjana Savanov, a radionicama je ru-kovodila Ruža Josić nastavnik razre-

dne nastave u OŠ „Sonja Marinković“.Dio ovi literarni radova će bit pridanina nagradni konkurs za projekat „Bu-njevačka lipa rič“ koji je otvoren do25. aprila 2014. godine.

Nakon završenog konkursa pristu-piće se odabiru najbolji literanini ra-dova u više uzrasni kategorija.Odabrani najbolji radovi će bit objav-ljeni u VII. Zborniku dičiji radova„Bunjevačka lipa rič“ koji će bit pro-movisan u okviru Dičije nedilje u ok-

tobru misecu ove godine. Pored odr-žani recitatorski i literarni radionicapridstoje je likovne radionice tokommiseca maja koje su takođe dio ovogprojekta kojom će rukovodit akadem-ski slikar Nora Evetović.

Dica su se rado odazvala ovim ra-dionicama jel mogu nešto novo danauče i da usavrše svoja nova znanja iveštine u oblastima koje ih zanimaju.Nigovanje pisane riči je bogastvo kojetriba da traje i opstaje u vrimenu i pro-storu. Na kraju završeni radionica dicisu poklonjeni zbornici dičiji radovi izpredhodni godina. T. B.

ODRŽANE LITERARNE RADIONICE

Rič po rič pričica il pismica

Dica - budući pisnici pažljivo slušaju šta im pripovidajenjeve učiteljice

Od ove dice će kogod jednog dana bit pravi pisnik, amoždabaš Milica Bašić (u sridini)

Kako napisat pismicu?

Milica Bašić

Učenica je trećeg razreda OŠ „SonjaMarinković“ ove godine se sa opštinkei zonske smotre recitatora koja se odr-žala u Gradskoj biblioteci u Suboticiplasirala se na pokrajinsku smotru reci-tatora koja je održana 25. aprila u Se-čnju di je dobila posebne pofale za svojerecitovanje. Pored redovnog škulovanjadi postiže odlične rezultate pohađa i ča-sove baleta pri baletskoj škuli „Raiče-vić“ i časove tambure pri Muzičkojškuli u Subotici. Učesnik je recitatorskii literarni radionica pri dičijem projektuBunjevačke matice „Bunjevačka liparič“.


SPORT – TEREZIJA IVANKOVIĆ RAFAJLOVIĆ - CUCA

Šampionka iz Malog BajmokaTerezija Ivanković Rafajlović -

Cuca, rođena je 21. 11. 1931. u MalomBajmaku, u siromašnoj bunjevačkojporodici. Otac, bać Antun, kako su gazvali, bio je bunardžija i sa ženom Ju-lijom izrodio je dvanestero dece. Odtih dvanaestero šest je umrlo, a šestostalo. Pet curica i jedan derančić.

Preci

Život bać Antuna nije bio lak. Rodi-telji su mu umrli rano. Od svoje sedmegodine služio je na salašu u Maloj Bosni,di je i rođen. U svojoj četrnajestoj godininapušta salaš i odlazi kod misnog buna-rdžije da mu pomaže u radu. Za svojegodine bio je veoma snažan, visok i raz-vijen. Pravi dinarski tip.

Bio je vrlo poznat i tražen u Subo-tici. Kopo je bunare od Male Bosne iĐurđina pa sve do Hajdukova. Gradioje i kuće nabijanice. Uvek je divanio:„Moja dica nikad neće služiti, jel jaznam kako je to.“

Posli Drugog svitskog rata, otpočo jepopis stanovnoištva. Te 1945. popisivačisu došli i u kuću bać Antutna. Oma sumu kazali da u rubriku nacionalnost mo-raju upisat Hrvat, a on im je na to kazo:„Ako mora, vi upišite šta hoćete. Al jasam Bunjevac!“ Tako je divanio jedno-stavan čovik iz naroda.

Ipak, preci bać Antuna, Josip i Nikoladobili su plemstvo od 1744. godine. Onto nikada nije spominjo, a verovatno nijeni zno. Isti je slučaj i sa Terezijinom maj-kom Julijom Vojnić Hajduk čiji su sepreci potpisivali sa Hajduk. (Marko Peići Grgo Bačlija, Imenoslov bačkih Bunje-

vaca, str. 66)Bez obzira na

dugu zemljoradničkutradiciju, Bunjevciimaju svoji pridsta-vnika i u plemstvu,mada se to zaboravilozbog istorijski prilikakoje su teškim živo-tom to plemstvo osi-romašile.

Atletika i rukomet

Cuca se atletikompočela bavit 1946. uFK „Sloboda“. Zasamo dvi godine ostvarila je prve za-pažene rezultate. Bila je stalan član at-letske reprezentacije Jugoslavije.Volela je discipline koje su zahtevaleizdržljivost i pametno korištenje snageko što su kros i trke na 800metara.Gradski komitet komunističke partije1949. rasformiro je FK „Slobodu“. Odtog kluba je formiran FK „Zvezda“, ukom nije bilo atletske sekcije. Razloziza ovo „prikomponovanje“ su biliisključivo politički. Terezija prelazi uatletski klub „Spartak“ di počinje da seinteresuje i za veliki rukomet.

Vrimenom, rukomet postaje njenanajveća ljubav. Bila je stalni član ru-kometne reprezentacije Jugoslavije.Sitna, brza sa snažnim šutem bila jeidealno krilo.

Liga velikog rukometa za žene po-stojala je od 1948. i zvala se Turnirgradova. Turnir su osvajale rukometa-šice subotičkog „Spartaka“. Titulu pr-

vaka države u velikomrukometu za žene I saveznelige rukometašice „Spartaka“su osvojile čak četiri puta(1949, 1953, 1954, 1956.). Umalom rukometu bile su prva-kinje tri puta (1957, 1960,1963.), a Kup Jugoslavijeosvojile su 1961. (monografija„Sport u Subotici 1944-1984“)

Za rezultate postignute uzemlji i inostranstvu (Nema-čka, Francuska, Danska, Au-strija i Finska) ova ekipa

proglašena je za žensku rukometnuekipu svi vrimena.

Istovrimeno sa velikim sportskimuspesima i zahtevnim treninzima,Cuca i njene saigračice bile su i redo-vno zaposlene. Terezija je radila u„Namateksu“. Za sve se nalazilo vri-mena i uvik se davo maksimum. Ipak,1955. godine veliki sportski talenat,Cuca je ostavila po strani i u potunostise posvitila porodici.

Zlatnoj generaciji sportistkinja dosad nije dodiljena nagrada Pro urbe za10 godina neprikosnovenog vladanjarukometnom scenom velike Jugosla-vije ko ni Tereziji Ivanković Rafajlo-vić.

Ostaje nam da se nadamo da će oviveliki sportisti ipak doživet da im se odazafalnost za ono što su doprneli ovomgradu i zasluženo budu vridnovani.

Posebna priznanja TerezijeIvanković Rafajlović - Cuce

•Pohvala atletskog saveza Vojvo-dine za zalaganje i unapređenje atle-tike, 28. 12. 1952. godine.

•Diploma SOFK Subotica za una-pređenje sporta u Subotici 1945-1965.godine.

•Bronzana povelja sa značkom At-letskog saveza Srbije za postignute re-zultate 1948-1978. godine.

•Plaketa AK Spartak za posebnezasluge 28. 9. 1985.godine.

R. B. M.

Nezadrživ finiš - pobeda na 200 metara u Subotici

17Mart - April 2014

SAVITI IZ POLJOPRIVREDE

Zaštita krumpiraKrumpir je značajna povrtarska

kultura prije svega u ishrani ljudi pa idomaći životinja. Najviše sadrži krobaa značajni su i vitamini C,B1, B2, B6,K i P. Od mineralni materija najvišesadrži kalijuma zatim fosfora, kalci-juma, magnezijuma i gvožđa.

Da bi se obezbedio optimalan raz-voj krumpira triba blagovrimeno izvr-šit suzbijanje korova, a u tokuvegetacije obezbidit zažtitu od šteto-čina i bolesti.

Kad je rič o suzbijanju korova ondase nakon sitve a prije nicanja krumpiraza suzbijanje travni korova muharike,korovski proso, sivlji sirak iz simena,livadarka i drugo koristi herbicid DualGold u dozi od 1 do 1,5 l po ha zavisnood tipa zemljišta i brojnosti korova.Navedeni herbicid delimično suzbija iširokolisne korove štir, pepeljugu, mi-šljakinju, tarčužak i dr. Da bi herbiciddelovo potribno je da nakon primenepadne 10 do 15 l kiše po m2 u rokusedam do deset dana nakon sadnju. Zasuzbijanje jednogodišnji uskolisni i ši-rokolisni korova posli sitve a prija ni-canja koristi se Pendistop 4 do 6 l poha plus Linar 1,8 l po ha. Takođe Gi-rasolin suzbija jednogodišnje širokoli-sne korove u dozi 2 do 3 l po ha.Senkor se koristi nakon sitve a prije ni-canja krumpira od 0,75 kg po ha auspešno suzbioja širokolisne koroveposebno ambroziju. Takođe se koristikad je krumpir izniko u visini 5 do 10cm u dozi 0,5 kg po ha. U fazi vegeta-cije kad je krumpir oko 10 cm za suz-bijanje širokolisni korova koristi seBentamark 3 l po ha.

Suzbijanje štetočina

Zemljišne štetočine prvenstveno ži-čnjači i grčice efikasno se suzbijajukontraktnim zemljišnim insekticidimakoje biljka ne usvaja što je velika prid-nost jel se mož koristit krumpir iz ra-nije proizvodnje obzirom da ne sadržitoksine. Tipičan pridstavnik savrimenegrupe zamljišni priparata je Force 0,5– G koji se u usevu krumpira koristi 20do 25 kg po ha uz upotribu depozitoramontirani na sejačici.

U toku razvoja lisne mase kodkrumpira najozbiljnija štetočinaje krumpirova zlatica. Larvekrumpirove zlatice rane se lisnommasom krumpira pri intenzivnomnapadu mož doći do ozbiljnogoštećenja lisne mase što umanjivafotosintezu i nalivanje krtolakrumpira. Prija izbora insekticidaza suzbijanje larve krumpirovezlatice triba vodit računa da larvebrzo postaju rezistentne na insek-ticid te tokom vegetacije se mo-raje koristit razni isekticidi.

Aktara 25-WG koristi se za suzbija-nje larvi krumpirove zlatice kad se ispilioko 30% u dozi od 80 do 100 gr po ha.

Afinex uspešno suzbija larve krum-pirove zlatice u momentu kad se po-jave larve četvrtog stupnja u dozi od0,25 kg po ha. Od noviji priparata ko-risti se Coragen 20-SC u momentu kadse larve ispile z fazi trećeg stepena udozi od 0,05 do 0,06 l po ha. Postoje idrugi priparati ko što je Nurelle D,Match i dr.

Navedeni priparati uspešno suzbi-jaju lisne vaši ukoliko se pojave nakrumpiru tokom vegetacije.

Zaštita od bolesti

Plamenjača krumpira je prisutnapriko 150 godina iako postoji puno na-čina za suzbijanje neblagovrimena pri-mena fungicida dovodi do propadanjalisne mase a često i krtola. Pri vađenjukrumpira važno je imat zdrave krtolejel samo tako mogu bit uspešno uskla-dištene. Zaražene krtole plemenjačomnapadaju razne bakterije i ubrzavajutrulenje i propadanje.

Za uspešno suzbijanje plamenjačeu početnoj fazi razvoja koristi se kon-traktni fungicid Balesr 720-SC u koli-čini 2 l po ha. Koristi se priventivnoprije početka zaraze. Prilikom tretira-nja raspoređuje se na lisnoj površinikrumpira i spričava obolevanje.

Prije zatvaranja redova krumpira iu fazi cvataja prije pojave prvi simp-toma obolevanja od plamenjače najbo-lje deluje sistemični fingicid RidomilGold 68-WG u količini 2,5 kg po ha.

Sistemična aktivna matetija brzo seusvaja priko lista i širi provodnim su-dovima te štiti cilu buljku od plame-njače. Nakon desetak dana dobro jeizvršit još jedan tretman navedenimpriparatom da bi se plamenjača upot-punosti uništila.

Nakon procvatanja pa sve do nali-vanja krtola za suzbijanje plamenjačei crne pigavosti lišća po potribi se ko-risti Balear 2 l po ha il Panncozeb WG3 kg po ha.

Sistemična aktivna materija brzo seusvaja priko lista i širi provodnim su-dovima te štiti cilu biljku od pleme-njače. Nakon desetak dana dobro jeizvršit još jedan tretman navedenimpriparatom da bi se plemenjača u pot-punosti uništila.

Nakon pricvatavanja pa sve do na-livanjha krtola za suzbijanje plame-njača i crne pigavosti lišta po potribise koristi Balear 2l po ha il PenncozebWG 3 kg po ha.

Po završetku intenzivnog razvojazelene mase za suzbijanje plamenjačekoristi se Revus u količini 0,6l po ha.

Brojni ogledi u mnogim zemljamaHolandiji, Nemačkoj i danskoj potvr-dili su visokom efikasnost Revusa usuzbijanju plamenjače. Postoji lider uzaštiti krumpira ispoljavajuć najboljiefekat u zaštiti lista, stabla i krtole koi otpornosti na ispiranje padavinama.

Da bi se obezbidilo kvalitetanproizvod krumpira triba izvršit blago-vrimeno suzbijanje korova, štetočina ibolesti čime se obezbiđuju zdrava kr-tola spremna za čuvanje i trižište.

dr Andrija Peić Tukuljac

Plamenjača na listu krumpira


ODBOR ZA KNJIŽEVNOST

Liza BikovačkaJelisaveta Buljovčić Vučetić rođena

je u selu Bikovo kraj Subotice 25.jula1940. godine u bunjevačkoj paorskojporodici.

Osnovnu i sridnju škulu završila jeu Subotici. Živi i radi u Subotici do1960 godine kada sa svojim mužemodlazi u Trstenik, daleko od svog rod-nog Bikova kojeg nosi u svomsrcu.Četrnaest godina po odlasku uTrstenik, „Liza Bikovačka“ počinje dapiše poeziju ljubavnog i rodoljubivogsadržaja. Svoje doživljaje, emocije inostalgiju dili sa artijom koja joj po-staje najbolji prijatelj, da bi se sa svo-jim književnim stvaralaštvom družilai nigovala ga ko svaka majka svojedite ne pokazujuć ga nikom puni 17godina. Godine 1991. učlanjuje se uknjiževni klub „Moravski tokovi“ uTrsteniku i tad počinje da se pojavljujeko književni stvaralac u javnosti ob-javljujući, prvo, svoju poeziju na sr-pskohrvatskom jeziku u zajednčkimzbirkama kako svog kluba tako i uzbirkama književni klubova drugi va-roši širom Srbije. Porid zajedničkizbirki, objavjuje svoju poeziju u lokal-nim časopisima, ko i književnim časo-pisima i novinama.

S ozirom na njezin senzibilitet,poezijom kazuje svoja doživljavanjasridine u kojoj živi i radi na emotivannačin. Poezija joj je, kazalo bi se, jed-nostavno kazivanje jednostavnom le-ksikom prodiruć u detalje zbivanja.

Prvu zbirku poezije „Život je tajna“objavljuje u Trsteniku u izdanju Kluba„Moravski biseri“ kojom se paštri davičnu tajnu života spozna u čemu iuspiva i prinet na čitaoca.

Drugu zbirku poezije „Orfeji mira“objavljuje u Novom Sadu 2004. go-dine nuz pomoć više suizdavača medkojima je i Pokrajinski Zavod za kul-turu Vojvodine. 2009. godine ponovou izdanju kluba „Moravski biseri“izTrstenika objavljuje zbirku poezije„San na Moravi“.

Od 1993. godine „Liza Bikovačka“postaje član književne zajednice uBeogradu, a od 1996. član književnogkluba „Orfej“ u Subotici.

Nadalje, član je nikoliko klubova u

Novom Sadu, a od 1995. godine i članOdbora za književnost Bunjevačkematice u Subotici. Zatim član je i Izvr-šnog odbora jezičke radionice pri Po-krajinskom zavodu Vojvodine.

Već početkom devedeseti godinaprošlog vika, pojavljuje se u javnostina raznim bunjevačkim manifestaci-jama svojom poezijom pisanom na ar-haičnoj bunjevačkoj ikavici, što je injezin maternji jezik.

Za Jelisvetu Buljovčić Vučetić možse kasti da vridi ona latinska izrekakoja kaže: “reč odleti, a pisanoostane“. Jelisaveta nije tila da uspo-mine na doživljavanje, iz njezine mla-dosti, ko rič odlete, već je olovkom naartiju sve svoje uspomine napisala ukitice, a kitice naređala u strofe i sve jinanizala u pisme pa ji sabrala u zbiru.„Draga sićanja“, na štokavskoj ikavici– bunjevačkom jeziku, koju je ova au-torka objavila 2010. godine u izdanjuBunjevačke matice iz Subotice, da bi2012. godine ponovo izdala, u izdanjuBunjevačke matice“ zbirku „Trećikod“.

Daleko od rodnog kraja, daleko odupotribe svog jezika, Liza Bikovačka,ne zaboravlja jezik kojim su je učilinjezina nana i baćo:

„Bunjevka sam tim se dičimJa na mamu sasvim ličim

Koja me je naučilaSvakom dobru i poreklu“

Taj jezik Bunjevaca, koji, još uviknije standardizovan, živi u srcu Jelisa-vete i inspiriso je da, baš, njime ispivapisme i sabere ji u poslidnje dvi zbirkesa žarkom nadom da će snjima dopri-neti da se njezin jezik, jezik njezini su-narodnika ozvaniči.

Jelisaveta Buljovčić Vučetić pišeporid rodoljubive poezije i pisme oobičajima Bunjevaca, ko što su: Duži-janca, prela, poklade, Materice, Božići o svim drugim bunjevačkim lipimobičajima.Međutim, slobodno se možkasti da je „Liza Bikovačka“ pisnikrodoljubivi pisama i pisama bikovačkii subotički polja koja su liti okićenakuruzom,žitom a posebno njoj dragimsuncokretima. Ovim pismama, au-torka, nastoji prinet, budućim pokole-

njima, njezinu ljubav prema paorskomradu a ujedno i kulturu rada paora. Na-dasve veličajuć običaje, dane posvi-ćene odmoru i odlasku u crkvu namolitvu i bogosluženja, ona opisuje kosvetinju bunjevačkog življa na načiniskrenog virnika.

„Kralj nebeski da nas čuvada nam dođe radost pravahrabrost djeve majke Božjeda čuvamo pleme svoje“.........................................

„Oko crkve živi selo plodnim poljem se uplelo

na toranj je sunce silosvitlošću nam zasvitlilo“.

Vira u Svevišnjeg i Njegovo stva-ranje i održavanje svega što je stvorioi kroz čovičanstvo učinio, Buljovči-ćeva, ko što gornji stihovi kažu, na jed-nostavan način izražava ko njezinu biti bit subotičkog paorskog življa.

I na kraju slobodno se mož kasti daje Jelisaveta Buljovčić Vučetić narodniborac sa kiticama sabranim u pisme zaočuvanje svevida subotički polja kojapripadaju paorima i svima koji noseove prostore u svom srcu.Plodne njivekoje nagrađuju plodovima vridnepaore žuljeviti ruka, a vidiku dajuživot i lipotu ko nagradu za nigu ibrigu paora.

Pripremio: inž. Stipan Šarčević

19Mart - April 2014

Pisnici Bunjevačke maticeGOLUBOVI

Kadgod vidim srid varošigolubčija laka krila,svog ditinjstva ja se sitim –avlija ji puna bila.

Niz golubinjak mandula seu raskošnom cvatu plete,vijori se štangla nebom.Voli tata kad polete.

Oko njega kerić trčisjajne dlake ko od svilesa očima što su uviktužne, zdravo tužne bile.

Tko ga se dobro sIćamko da sve je juče bilo.Suza krene kad pomislimšta se sa njim dogodilo.

Lugavi su od jedanputpočeli svanjivat dani...I tati se čelo smrklo –nestajali golubani.

Nije znao kud nestaju,ni mi, dica, nismo znali.Jedno tijo majsko večeu sigri smo na tren stali.

U sigri smo na tren stali,štogod smo pridosićali.

Vidili smo tatu kakomami kera. Blid je bio,a nanulu onu teškuiza leđa je sakrio.

Najedared sve zaskiči.Bižim dok me suze guše,al još uvik, još i danasta je slika na dnu duše.

Osto pečat iz ditinjstva,izbrisat ga vrime neće.Cili život pratiće meone tužne oči pseće.

Ana Popov

LAJU KERE

Laju kere svud po šoru,al šta na to kasti?Jedna kišna kap u moru,kolko će još pasti?

Živim život na tenane,i ne marim zdravo.

Laju kere na sve strane,nije njim baš pravo.

Što ja imam modru rekui prolićnog sunca sjaj,što ja imam moju seku,moj rascvatan, šaren maj.

Što mi njezin osmij značiviše od života sto,kad mi dođe srićom zrači,ne razumi svako to.

Zato lajte kere samo,nek se šorom ori,jedna drugu mi imamo,pa nek selo gori..

Alisa Prćić Vukov

ODA

Čitam ponovo pisme tvojepripune ljubavi i topline,naviru, teku, nežno se roje,lagano lebde u noćne tmine.

One su otkucaji tvojega srcakoje je željno života, slave.Iz svake riči iskrica vrcako mali svitac iz mrke trave.

Tako su pune nadahnućašto gori, plamti, novi svit stvara,a svaka rič, smila i vruća,odaje puno ljubavnog žara.

One su melem za svako bićekraj kojeg je srića odavno prošla,opijaju ko najslađe pićepa misli – opet natrag je došla.

Poslidnju tvoju pismu čitam,a spušta se umorno veče već. Na kraju, samog sebe zapitam –dokleg će ovako život teć?

Marko Marjanušić

SIĆANJE NA USKRS

U sićanju živi vrimekad sam bila vrlo malai čekala željno Uskrs,a Korizmi nikad kraja.

S njim će, valjda i prolićei zima se odužila,al još uvik prkosi namkorizmenim vitrovima.

Nema pisme ni veselja,a posnu smo ribu ili,

svako veče prid spavanjekrunicu smo izmolili.

U nedilju Cvitnu smo semladim žitom umivali,da će Uskrs za par danastariji su kazivali.

Kad je Uskrs osvaniosvi smo bili na nogama, na astal je poređanas posvetlišta fina rana.

Divenica, ren i jaja,pleten kolač, cila šunka,Bože, šta su lipa bila ta uskršnja rana jutra.

Na dolafu pomorandže,jacint, pruće cica-macei šareni jaja pladanjza dicu i polivače.

Pa razgledam dugo šare,na kraju sam izabrala,ono di dva zeca malavuku kola puna jaja.

Dobila sam novo ruvoi crvene papučicemalko veće, al ne marivažno da su na bobice.

Prošlo vrime al Uskrsomkad zazvone zvona jačečini mi se vidim dolafi na njemu pomorandže.

Gabrijela Diklić

Mart - April 201420

BIBLIOTEČKA DILATNOST

Zbirka mudrih i poučnih izrekah na koristbunjevačkog puka – Ambrozije Šarčevića

Hvaljen budi Isus!

Dragi štioče, prijatelju i rogjače moj!

Narod poučavati, puk prosvitlja-vati, - nauku, znanje u nižim razredimapuka rasprostirati, jedno je od najlip-čih, najvećih potribah u našoj miloj ilipoj domovini, dilati i raditi u ovomepravcu najveća je domoljubna dužnosti najplemenitiji zadatak.

Ja sam na ovome polju i dosadaono učinio što mi je moja slaba moćdopuštala,- trudim se, nastojim, a tru-diću se - ako mi Bog pomogne - i do-sada, da moje bunjevačke rogjake, kojisu na umnome polju tako daleko zao-stali - što je moguće više - unapridim.

Plemenitoj stvari „prosviti puka“kojoj ovom knjižicom koliko tolikodoprineti želim, za cilo ću veću usluguučiniti, ako radi očitovanja moje na-mire, koja me je pri poslu mom ruko-vodila, one riči slavnoga našegadomorodca generala Turra ovde nave-dem, kojima je on, na ovaj isti cilj,kojim i ja težim, u Pešti pod imenom:„CORVINA“ sastavljeno društvo, unajnovijoj svojoj knjižici upoznao.

„Cila je istina - veli slavni general

- da smo u ovom pogledu, kad posmo-trimo druge narode što istoj cilji većodavno teže - jako zaostali. Ali baš totriba da nas povede, da što većom kri-pošćom ove nedostatke i oškudice iz-punjavamo i da osobito s početka nedržimo toliko na izvorna dila, kolikoda se paštrimo prisaditi plodove tru-dova drugih naroda na ovom polju, -dovodeći to naravno u sklad sa karak-terom okolnostima i zanimanjemnašeg puka.

Nauka je obća imovina ciloga čo-vičanstva, a ne samo pojedinih naroda,i od kolina na kolina prilazreće nasli-dje, takva je to obća imovina, kao ele-menat, vozduh (aer) kojim se svakinarod po sposobnosti svojoj za život inapridak više ili manje koristi.

Newtoni, Humbolti, Aragoni vičitasu slava jednome narodu, i svitle stal-nom sjajnošću na nebu nauke i čovi-čanstva, ali će na obću korist, naobrazovanost čovičanstva samo ondaimati upliva, ako se nagju ljudi koji ćeim dila njeva prema umnome svaćanjupuka udesiti prostonaroditi.

Nemojmo virovati da je ovaki radmalenkost, težnja na obće izobraženjepuka našega na osiguravanje budućno-

sti njegove, uvik je dostojan i domo-ljubljiv posao.

„U demokratskom vrimenu živimo“rekao je pri nekoliko danah pridsidnikmadjarske učene akademije, vrlo umi-stno. - Širiti prosvitu u onim krugovima,koji na to najviše potribe imaju, i nauče-nijim čoviku dizati k sebi razprostirava-njem obćim izobrazovanjem narodnjakesvoje, koji manje znanje imaju - to jeprava demokracija to je težnja za pravomjednakošću“.

Iza ovih srdačnih i poučiteljnih ričivelikog domorodca, kome je ljubav inapridak čovičanstva i domovine uzsrce priraslo, ne ostaje mi drugo milištioče do, da te umolim: primi onaj diomoje zbirke, koji sam iz ljubavi za du-ševnu korist i napridak bunjevačkogmeni rodjenog puka, iz starih bunjev-čkih i drugih knjigah pokupio - i kojije u malom prostoru ove knjižice statimogao - onim čistim srcem i srodni-čkim osićanjem, kojim sam ga pisao, iako mi ovo dilo tvoj razum i srce za-dobije, to će moj neznatan, mali trudbogato naplaćen biti.

Pisano u Subatici godine 1869.Ambrosia Sarcsevics

21Mart - April 2014

VELIKI BUNJEVAČKI SVECI

Vatra sv. Ivana CvitnjakaPrema Novom zavitu, roditelji Zaha-

rija i Elizabeta, dugo nisu mogli imatdice i kad im se rodio sin, zavladala jevelika radost. Mater Elizabeta nadila muje ime Ivan što znači „Gospodin je milo-stiv“ (heb. Johanan). Prijatelji i rođacipitali su Zahariju za mišljenje, kako doonda nije mogo divanit, u momentu kadje potvrdio da se slaže sa imenom, po-vratio mu se glas. Počo je zafaljivatBogu i slavit ga zbog njegove dobrote ri-čima: „I ti ćeš bit poseban. Ićeš prid Bož-jim izabranikom. Nosićeš poruku Božjeljubavi i oproštanja njegovom narodu”.

Ivan je očo od kuće, živio u pustinjiblizu reke Jordana. Nosio je odielo oddevine, ijo je pustinjsku ranu - divlji medi skakavce. Propovido je blizinu kraljev-stva Božjeg i pozivo svoje sunarodnjakena obraćenje, a mnogi su se kajali zasvoje grije i dali da ji Ivan krsti.Evanđe-lja tumače da je Isus došo kod Ivana i odnjega zatražio krštenje, šta je Ivan i uči-nio. Herod Antipa zatvorio ga je u tam-nicu i dao mu odbrubiti glavu, jel mu jeprigovorio zbog preljuba.

Sv. Ivan Krstitelj posebno se po-štuje u kršćanskom svitu. U Rimoka-toličkoj Crkvi njegovo se rođenje slaviko svitkovina 24. jula, a spomen nastradanje zvano Glavosik sv. IvanaKrstitelja, 29. avgusta. Zaštitnik je pi-vača, svirača, krojača, kožara, krznara,vunara, remenara, gostioničara, no-žara, brusača, zatvorenika, osuđeni na

smrt, uzgajivača ptica, bolesni od epi-lepsije, krštenika, Malte, Jordana i ve-likog broja gradova širom svita. UBosni i Hercegovini, u Podmilačju krajJajca postoji veliko svetište sv. IvanaKrstitelja

Kod Bunjevaca zdravo se poštivaIvanje il Sveti Ivan Cvitnjak (Svit-njak). Dan Svetog Ivana Krstitelja,koji pada u vrime - litnje solsticije, du-godnevice, po starovinskim običajimasu ga zvali “Litnji Božić” i bio jevezan za boga vatre i svitla.

Bunjevci na ovaj svetac održavajuobičaj da se tri dana zaredom, pridvečena sokaku pale i priskaču vatre. Obi-čno u priskakanju učestvuju mladi,dok starija čeljad i dica sa dragošću sastrane budu gledači.

Dok momci pripravljaju kuružnju,divojke pletu vince od prolićnog cvića.Stari obično pripovidaju mladima staravirovanja, da:

- ko priskače vatru, neće se upišat,- ko žeravu trne prstima, neće dobit

bolne zanoktice,- ko po vrućoj gari gazi, neće imat

žuljeve il se neće podbit,- ko po vrućoj gari gazi, sačuvat će

se od zlog duha,- kad roditelj s malim ditetom pri-

skače vatru, oće da ga sačuva od zlog

duha,- kad divojka baci vinac na dud:

ako ga baci što višlje, udaće se za štobogatijeg momka,

- koliko puta padne doli, toliko go-dina će čekat da se uda,

- na koju stranu svita od duda ode,udaće se na tu stranu,

- triba bacit vinac i na kuću, da jezaštite od vatre,

- triba vinac čuvat na zidu il zabatukuće, do drugog Cvitnjaka, da se sa-čuva kuća od grom.

Kadgod se zapaljena baklja prono-sila:

- kroz uvratine žita virujuć da će jeletina sačuvat od vatre,

- isprid kokošinjca, obora i staja,virujuć da će ji ona sve sačuvat zdravei plodne u životu,

- triba gar od ivanjske vatre rasutpo njivi, da se litina zaštiti od groma,leda, vatre.

Krajom XX vika ovaj običaj se la-gano gubio, sem u selima. KUD “Bu-njevka” ovaj običaj obnovila je posliviše godina još 2008. godine u Gor-njem Tavankutu sa svojim članovima.Posli tog ovaj običaj ponovo se izvodise i u drugim mistime.

pripravila: Kata Kuntić

Paljenje vatre na sv. Ivana Cvitnjaka


NARDNA BUNJEVAČKA VIROVANJA

SvatoviKad snaša odlazi iz roditeljske kuće

tare suze maramicom koju baca prikoglave da ostane u roditeljskojkući, odnosno da nema suzau budućem životu (suze suostale u roditeljskoj kući).

Kad snaša dolazi u đuve-gijinu kuću daju joj muškodite u ruke što ima simbolikuda i ona prvo rodi muškodite.

Snašin vinac se baco upeć da izgori koji je mladože-nja skinio sa glave da dru-gom ne dospije na glavu i damladenci ostanu zauvik zaje-

dno. Po drugim izvorima snašin vinacse čuvo sa vinčanom slikom zajedno

uramljen.Dolaskom u đuvegijinu kuću sve-

kar kupuje mladu pa jeodvode po odžak da promišakuvanje što je značilo dabude dobra reduša i majka.

U Subotici je običaj dađuvegija prinese snašu prikoGabrić ćuprije da snašaostane virna svom čoviku.

Svatovi se nisu smili pra-vit za vrime Korizme jel je tobila velika sramota za doma-ćina i značilo je nepoštivanjevire.

Priredio: Nikola Ćakić

SIĆANJE

TOMISLAV HALASEVIĆ1952. – 2014.

Očo je s pismom i cvićomBio je 24. april, nebo ko da se otvorilo, bila je kiša tog četvrtka na

Bajskom groblju. Sa suzama , cvićom, svirkom, lipim oproštajnim ričimaispratili smo dostojanstveno velikog prijatelja tamburaša Tomislava Ha-lasevića.

Tomislav je napuštio ovozemaljski život posli podne 22. aprila 2014.godine, imo je samo 62 godine. Sudbina je surova i ne pita kako je onomko ostaje iza njega. Ostali su neutešeni njegovi najmiliji. Rođen je ko sinjedinac od majke Terezije i baće Marka koji je imo lip glas i pivo je uhoru. Po zanimanju Tomislav je bio mašinbravar. Na radnom mistu upo-zno je Stipana Jaramazovića, uzajmio je basprim i počo sam da uči svirattamburu. Kad je bio mlad bio je roker u duši, al kad je u vojski čuoZvonka Bogdana sa pismom „Ej salaši na severu Bačku“ znao je da ćetambura bit njegovo oprideljenje.

Sviro je u više kulturno-umetnički društava, al je svoje pravo mistonašo u tamburaškom orkestru „Sledbenici Tumbas Pere Haje“ di je sviroprvi basprim. Imo je mnogo hobija: pecanje, stoni tenis, rukomet, foto-grafiju, al tambura je bila dio njegovog života. Za omiljenu pismu nijese mogo odlučit neg je kazo da voli romanse i straogradske pisme. Sasvojim orkestrom proputovo je i nastupio na više tamburaški festivala uzemlji i inostranstvu ko i mnogobrojni nastupi u svom rodnom gradu Su-botici.

Tomislave, nedostajaće nam tvoj nasmijan lik, prilipa svirka i lipo otpivane pisme koje će nas još dugo pratit. Utih-nula je tvoja tambura, al sićanje će dugo ostaje u našim dušama. Ono što si volio svirku i cviće po kišnom danu te jeispratilo na put vičnoga života.

Počivaj u miru, nek te čuvaju anđeli jel dobri ljudi to zaslužuju. U ime tamburaškog orkestra „Sledbenici Tum-bas Pere Haje“, solistkinje Tamare Babić i Bunjevačke matice, s dužnim poštivanjem Marija Horvat.

23Mart - April 2014

NAJNOVIJA IZDANJABUNJEVAČKE MATICE

1.000 dinara

350 dinara

OSTALA IZDANJA

“Put nade” - Ivan Bašić Palković Didan - 150 dinara“Istinu tražim” - Ivan Bašić Palković Didan - 150 dinara

“Dida pripovidaj mi” - Ivan Bašić Palković Didan - 300 dinara“Ispod starog bagremara” - Geza Babijanović - 250 dinara

“Horske kompozicije” - Bela Tikvicki - 150 dinara“Istorija Bunjevaca, Šokaca i bosanskih franjevaca” - p. Bernandin Unyi OPM. - 500 dinara

500 dinara 600 dinara 400 dinara

350 dinara 250 dinara 250 dinara

200 dinara 350 dinara 400 dinara 500 dinara

IZ BUNJEVAČKOG ŽIVOTA

Žmirkava svitlostLipo je pripušit na zidu i oma je osvitljena soba, kujna, avlija. Sitimo se malo

kako je kadgod bilo. Sićanje nas vraća na polovinu 20. vika kad su lampaši ifenjeri bila jedina svitlost na salašima i u kućama na selu. Tušta đaka iz mojegeneracije ja naučilo pisat i čitat prva slova nuz svitlost lampaša. Lampaša jebilo od porcelana el cakla, po di koji su visili na zidu, a drugi su bili na dolafuel astalu. U lampaše se livo petrolin i to vrlo pažljivo jel ako se prolio zdravo je

smrdilo. Palio se tinj (fitilj) koji se kupovo nameter pa se uvlačio u donji dio lampaša. Po potribise izvlačio el uvlačio pomoću točkića sa strane

lampaša, donji dio tinjastojo je u petrolinu ilagano je kroz trakupetrolin izlazio do pla-mena. Cilinder seobično umrčio i čišćenje sa novinom, pamtimbila je to „BORBA“.Fenjeri su korišteni dase moglo otić s njima ić priko avlije do komare, sv-injaka, košare. Bili su dobro zaštićeni da ji vitar nijemogo utrnit. U puno kuća se još čuvaje ko uspomenena jedno pomalo zaboravljeno vrime. Vlasnica lam-paša je Tavankućanka Katica Bačić Špicina.

Marija Horvat

Министарствоза културу и информисање Републике Србије

bunjevacka ric 89-90 Layout 1...Mart - April 2014 5 U radu svoje misto nalazi i naša prošlost. - Posebnu pažnju posvećujemo istoriji našeg naroda, jel ako je znamo možmo se oduprit

Documents