47277475 Drumski Saobracaj u Srbiji Seminar Ski

8/4/2019 47277475 Drumski Saobracaj u Srbiji Seminar Ski

1/27

Sadraj:

1. Uvod........................................................................................................................................12. Drumski saobraaj...................................................................................................................1

2.1. Definicija.........................................................................................................................1

2.2. Podela drumskog saobraaja...........................................................................................2

3. Istorijski sazvoj drumskog saobraaja....................................................................................3

4. Uloga drumskog saobraaja....................................................................................................4

5. Stanje putne mree u Srbiji.....................................................................................................7

5.1. Prevoz putnika i robe preduzea iz oblasti saobraaja....................................................8

5.2. Stanje, problemi, ogranienja..........................................................................................8

5.2.1. Analiza sigurnosti putne mree Srbije....................................................................9

5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraaja.............................................................................10

5.4. Mere i aktivnosti.............................................................................................................11

5.5. Odravanje putne mree.................................................................................................13

6. Generalni Master Plan...........................................................................................................14

6.1. Uvod..............................................................................................................................14

6.2. SWOT analiza...............................................................................................................15

6.2.1. Zakljuci SWOT analize....................................................................................17

6.3. Razvojni projekti...........................................................................................................18

6.3.1. Projekti minimalnih ulaganja.............................................................................18

6.3.2. Razvojni projekti puteva....................................................................................19

7. Koridor 10.............................................................................................................................23

7.1. Ciljevi i komponente projekta Svetske banke...............................................................24

8. Zakljuak...............................................................................................................................25

Reference...................................................................................................................................26


2/27

1. Uvod

Rastom populacije u razvijenim, ali i u nerazvijenim zemljama, kao i rastom potronje,proizvodnje i ivotnog standarda, raste i potreba za transportom ljudi, informacija, robe ilisirovina a samim tim i potranja predmeta koji e imati ulogu transportera i proirenjekapaciteta saobraajnica. Taj konstantni rast je prirodan i oekivan proces civilizacijskograzvoja i jedan od najvanijih pokazatelja razvitka jedne celine (bila to porodica, drutvo ili seovo odnosilo na celokupno oveanstvo).Ranije pomenuti transport se moe obavljati na mnogo naina, i to se jednom reju nazivasaobraaj. Saobraaj (u uem smislu, izostavljajui informacioni, telekomunikacioni icevovodni) moe biti drumski, vazduni, elezniki i vodeni. Neka najosnovnija definicijasaobraaja bi bila da je saobraaj zapravo smiljeno i organizovano kretanje transportnih

jedinica na mrei saobraajnica sa ciljem prenosa ljudi, robe i informacija od jedne do drugetake. U daljem tekstu, baviemo se prevashodno drumskim saobraajem kao vanimaspektom svakodnevnog ivota, najrazvijenijim vidom transporta ljudi i neim bez ega bi na

svakodnevni ivot bio potpuno nezamisliv. injenica da e se najvei deo svakodnevnogkretanja obinog oveka obavlja ba na drumovima i da je drum najosnovniji, najbri inajjednostavniji nain da se osoba ili artikal prenesu od take A do take B (imajui na umusvakodnevne potrebe modernog oveka i udaljivi se od koncepta masovnog i transporta navelike udaljenosti) govori u prilog autorovom izboru teme kojom emo se u daljem tekstubaviti.

2. Drumski saobraaj

2.1. Definicija

Put se moe definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobraaja. Drumskisaobraaj je, kao to mu samo ime kae, saobraaj koji se odvija na drumovima. On ima svoja

pravila i ureen je zakonima koji su, po kategorijama primenljivi na razliite uesnike usaobraaju, kao i velikim brojem optih pravila koja vae za sve i stvar su unutardravnih imeunarodnih konvencija, kao i etike uesnika u saobraaju. Primer konvencije koja ureujedrumski saobraaj na globalnom nivou je Beka konvencija o drumskom saobraaju iz 196 8.godine, doneta kako bi pojednostavila meunarodni drumski saobraaj i standardizovalazakone i pravila koja se tiu drumskog saobraaja unutar zemalja potpisnica1.Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade,

a da je potpisana od strane najveeg broja evropskih zemalja.Ogromna veina svetskih zemalja je svoj saobraaj uredila brojnim pravilima i sistemomznakova, saobraajnih signala i pravila koja su vaea za dati znak ili signal, kao i onih kojasu vaea u optem smislu. Ipak, drumski saobraaj ne ine samo pravila. ine ga iinfrastruktura (sa svim putevima, petljama, mostovima i tunelima) na kojima se pravila

primenjuju, i vozila zbog kojih je sve to i osmiljeno.

1


3/27

2.2. Podela drumskog saobraaja

Prema primeni, izgledu, dozvoljenoj brzini, pravilima koja na njima vae i nainu izgradnje,putevi se dele na:

1. Auto put put koji ima 3 ili vie traka jednosmernih traka, fiziki razdvojene smerove irezervisan je za brzi saobraaj. Auto put je najvia klasa druma, ne prekida se raskrsnicama,semaforima, peakim prelazima i na njemu su dozvoljene najvee mogue brzine.

2. Brzi put - put predvien za kretanje motornih vozila koji omoguava brzo odvijanjesaobraaja gde su dozvoljene vee brzine i propusnost saobraaja je vea. Pri njihovojizgradnji se moraju potovati neki meunarodni standardi i to ih po hijerarhiji svrstava ispodAuto puta a iznad lokalnih i oni su ekvivalentni onome to zovemo magistrala.

3. Ostali asfaltni putevi su svi oni putevi koji su po hijerarhiji ispod brzih puteva. To mogu

biti manje prioritetni putevi koji se uglavnom koriste na nivou sreza i povezuju mesta kojanisu od velike vanosti van lokalnih okvira.

4. Zemljani putevi, makadamski putevi i sl. uglavnom povezuju manje lokalne naseobinske

jedinice i karakterie ih niska frekvencija saobraaja.Dakle, kao to smo videli, drumovi i te kako podleu definiciji i klasifikaciji. Osvrnimo se sadmalo na prevozna sredstva. Ako bismo eleli da ih klasifikujemo i opiemo osvrui se na tota od nas zadata tema zahteva, uradili bismo to najoptije i podelili ih na vozila na sopstveni

pogon, vozila bez sopstvenog pogona, zaprena vozila i peake.

__________1* Ekonomsko-socijalni Savet UN je na konferenciji o drumskom saobraaju 7. i 8. oktobra 1968. godine doneokonvenciju o drumskom saobraaju koja je stupila na snagu 21. maja 1977. godine. Doneta konvencija ureujepre svega obavezu da zemlje potpisnice ubace vozila iz drugih zemalja potpisnica u pravni okvir i pojasnila je

procedure koje se tih, vozila, koja naputaju zemlju registracije, tiu. Na taj nain, konvencija ureuje obavezepribavljanja dokumentacije (zeleni karton, dokaz o vlasnitvu ili ovlaenje), pravila koja se tiu tehnikeispravnosti vozila, oznaku zemlje gde je vozilo registrovano, kao i pravila koja ureuju izgled i poloajregistarskih tablica.

2


4/27

3. Istorijski razvoj drumskog saobraaja2

Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio vaan faktor za odravanjeekonomske kohezije, jo od doba starih carstva do modernih drava danas u svetu. Satehnolokim i ekonomskim razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su znaajno evoluirala.Tako je i razvoj saobraaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. itav istorijski period razvoja saobraaja mogue je pratiti od preindustrijskog do savremenihsaobraajnih mrea na poetku XXI veka, a kroz pet velikih faza, gde se svaka odlikujespecifinim inovacijama u transportnom sektoru.

Pre pojave parne maine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka, nisupostojale nikakave forme motorizovanog saobraaja. Transportna sredstva su se mahomvezivala za ivotinjsku tegleu snagu u kopnenom saobraaju ili za snagu i pravac duvanja

stalnih vetrova u pomorskom saobraaju. Bilo je ogranienja u koliinama robe koja seprevozila, kao i u brzini transporta ljudi i roba. Kako je efikasnost transportnog sistema uovom periodu bila izuzetno niska, tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Iz

perspektive regionalnih ekonomija, u takvom okruenju uticaj grada na okolni prostor kroztrgovake veze bio je najvie do 50 km u preniku. Meunarodna trgovina je i tada postojala,ali su proizvodi kojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i

dostupni malom broju bogatih), jer je bilo re o zainima, svili, vinu, parfemima robi koja jedo Evrope dovoena uvenim Putem svile3. U takvom okruenju, bilo je teko govoriti o bilokakvom urbanom sistemu, ve pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrloogranienom trgovinskom razmenom. Ipak, kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu uvenaRimska imperija i Kinesko carstvo. Oba carstva su tokom svoje istorije posveivale velike

napore izgradnji saobraajne mree, pokuavajui na taj nain da odre kontrolu nad svojomvelikom teritorijom tokom dueg vremena. Rimljani su bili poznati graditelji puteva, te sutako prvo premostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu a potom i u drugim

delovima carstva, povezujui velike gradove u Mediteranu. Kako je carstvo raslo, tako seputna mrea razvijala i dostigla u jednom trenutku 80.000 km odlino izgraenih puteva (IIIvek).

Mnogo vekova kasnije, Karl Benc, 1885. godine konstruie prvi automobil saunutranjim sagorevanjem na tri toka, koji se smatra preteom modernogautomobila. Iste godine Gotlib Dajmler konstruie preteu dananjeg motocikla, a godinudana kasnije isti ovek konstruie prvi automobil na etiri toka. Godina 1913. se smatra

prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodipokretna proizvodna traka. U periodu od 1909 -1927. godine Fordove fabrike su proizvele 15

miliona automobila (uveni model T)4, koji su preplavili ameriko trite. Zasluge zarazvoj automobilskog saobraaja imaju jo i Rudolf Dizel i dvojica sinova AdamaOpela, potom Lui Reno, Mielin (zasluga za pronalazak pneumatske gume, ali jeDanlop prvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. godine), Milde,

Dore, Pore, Frederik i arls Rojs, Dizraeli (napravio dvoetani autobus), VinencoLanija, Ameriki veterinarski lekar.__________2* Preuzeto iz knjige The Geography of Transport Systems, autora: Rodrigue J.P.,Comtos C., Stock B.

3* Put svile je trgovaki put koji je najdue korien u istoriji oveanstva (bio u upotrebi oko 1500 godina).

Sastojao se od niza staza karavanskih puteva kroz Centralnu Aziju u duini od 6400 km. Prolazio je kroz sunepredele stepa, ali i izrazitih pustinjskih oblasti kao to su pustinje Gobi i Takla Makan3


5/27

Slika 1. - Karl Benc za volanom svog automobila (1885)

4. Uloga drumskog saobraaja

Jo u predgovoru je pomenuta vanost koju drumski saobraaj nosi u celokupnom razvitkujedne zemlje. U prilog tome govori da se oko 80% prometa putnika i robe na kratke distance

obavlja upravo na drumovima. Meu ostalim vrstama saobraaja vodei je i po duini mreesaobraajnica (24,000,000 km ili 70% svetskog saobraajnog sistema). Modernizacijadrumskog saobraaja ide u dva pravca - modernizacija automobilskog parka i modernizacijadrumske mree. Zahvaljujui specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tene terete,

kontejnerovoza, panelovoza, rashladnih trejlera i dr., drumski saobraaj je poeo uspeno dakonkurie eleznikom transportu.Sledei bitan odraz uloge drumskog saobraaja je i njegova ekonomska neophodnost. Naime,u 2009. godini je proizvedeno 70,520,493 vozila i to 52,726,117 automobila i 17,794,376

namenskih vozila5

__________

4* U periodu od 1913-1927.godine prodato je ukupno 14 miliona T modela Forda, to ga je svrstalo na drugo

mesto proizvoaa automobila, odmah iz Volksvagena i njegove uvene bube. Takva produkcija automobilazahtevala je i poveanu proizvodnju sirovima (metala i gume, nafte), ali i modernizaciju putne drumske mree4


6/27

Tabela 1. -Broj proizvedenih vozila u navedenim dravama6

Automobilska industrija ima godinji obrt od 1,889,840 miliona dolara, upoljava preko 8miliona ljudi, 50 miliona ljudi je indirektno zavisno od nje, pa sve to automobilsku industriju

ini paretom od 5% ukupne svetske industrije. Dodajmo na to i sve one koji ive odizgradnje puteva, sve one koji su tu da unaprede odvijanje drumskog saobraaja, sve one ijiposlovi zahtevaju prevoz robe, ljudi i sirovina drumovima irom sveta i tek emo onda moida sagledamo punu vanost ovog vida saobraaja na globalnom nivou.Pored ekonomske i industrijske, uloga drumskog saobraaja moe biti i vojno-strateka i

politika. Vojno-strateka uloga bi se mogla ogledati u ulozi mree puteva u vanrednimsituacijama, poput ratova, a u ovu kategoriju slobodno moemo uvrstiti i ostale vidovevanrednih situacija (zemljotresi, vulkani, poplave) Ova uloga putne mree se najjasnije

mogla videti na primeru zemljotresa na Haitiju 2010. godine. Nezvanini izvori UN su tadatvrdili da je od posledica kolere i nepravovremenog pruanja pomoi u hrani, pijaoj vodi,sanitarijama i lekovima, to je direktno uzrokovano nedostatkom putne infrastructure naostrvu, kao i loim kvalitetom one koja je do zemljotresa postojala, ali je istim devastirana,umrlo izmeu 15 i 20% od ukupnog broja poginulih. Studija koja e potvrditi ovo nikada nijesprovedenaPolitiki znaaj putne infrastrukture se ogleda u kredibilitetu zemlje i proporciji njeneregionalne uloge sa stanjem njene putne infrastrukture, ali i u direktnoj vezi izmeu gradnje

puteva, naroito u izbornoj godini i izbornog rezultata onih koji su te puteve gradili (naroitovai za lokalne izbore).

__________5* IzvorOICA, podaci za 2008.

6* IzvorOICA 5
http://oica.net/category/production-statistics/2008-statistics/http://oica.net/category/production-statistics/2008-statistics/http://oica.net/category/production-statistics/2008-statistics/http://oica.net/http://oica.net/http://oica.net/http://oica.net/http://oica.net/category/production-statistics/2008-statistics/


7/27

Slika 2. - Pomalo komina situacija u selu Baeluci kod Loznice7

___________7* U selu Baeluci kod Loznice, zbog nepravilnosti, lokalni izbori su ponavljani 6 puta. Rezultat tih izbora jeodluivao o rasporedu mandata u SO Loznica, a zbog ujednaenog izbornog rezultata na teritoriji optine, ovomalo naselje se ispostavilo kljunim faktorom u formiranju lokalne vlasti. Ova fotografija je uslikana pred tree

ponavljanje izbora na tom birakom mestu. Po prvi put su tada metani ovog malog sela dobili asfaltni put. Do 6.ponavljanja izbora, metani Baeluka dobili su i trotoare, kanale za drenau kinice pored cesti i ulinu rasvetu.

6


8/27

5. Stanje putne mree u Srbiji

Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro razvijenom

mreom puteva. Gustina mree puteva u Srbiji izraunata po povrini i stanovnitvu nijemnogo ispod nivoa razvijenih zemalja8. Relativna duina puteva u Srbija (gustina mree) jeizmeu odgovarajuih vrednosti Austrije i Velike Britanije. Glavni putevi idu kroz velikegradove i presecaju se u zoni Beograda i Nia.

Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamian i dominantan vid transporta saueem od 80% u ukupnom teretnom tj. oko 74% u ukupnom putnikom transportu.Meunarodni drumski transport u Republici Srbiji, zapravo pristup meunarodnom tritutransporta se uglavnom izvodi reimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola. Ovododatno utie na konkurentnost naih prevoznika na meunarodnom tritu transporta usluaju kada postoje bitne administrativne i fizike prepreke (jo uvek postoji neodgovarajuivizni reim za profesionalne vozae, zadravanja na graninim prelazima itd.)9.

Integracija transportne mree Srbije sa glavnom regionalnom mreom se smatra kljunimciljem politike

10za ekonomski i drutveni razvoj zemlje. Kroz Srbiju prolazi Koridor X sa

svojim granama Xb (Beograd Budimpeta) Xc, (Ni Sofija) i X (Ni BJRM), i formiradeo SEETO

11 regionalne glavne mree, koje zajedno predstavljaju najznaajnije drumske i

eleznike rute u Srbiji. Na Koridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km eleznikihpruga.

Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta12

, a plan investicija i aktivnosti se trenutno

priprema uz podrku EU. Ministarstvo za infrastrukturu, pratei raniju podrku Evropske

agencije za rekonstrukciju (EAR), definisalo je odrivu strategiju transporta.

____________8* Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektora

transporta u Srbiji do 2015, decembar 2006.9* Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji,2008 - 2015, Beograd, 27 decembar, 2007

10* Vlada Srbije, (2007).11* SEETO - Saobraajna observatorija za jugoistinu Evropu12* Ministarstvo za infrastrukturu - Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog iintermodalnog saobraaja u Republici Srbiji, 2008 - 2015, (2007).

7


9/27

5.1. Prevoz putnika i robe preduzea iz oblasti saobraaja

Godina Prevezeniputnici hilj. Putnikikilometri, mil. Prevezena roba,hilj. tona Tonskikilometri, mil.2002. 97406 6124 21990 4683

2003. 91019 5950 21700 4809

2004. 89136 5883 23541 5603

2005. 89019 6754 28269 6829

2006. 92110 7416 28737 7787

2007. 84647 6538 27040 8383

2008. 86866 6747 30368 7881

2009. 86624 6227 22697 5954

Tabela 2 - statistiki prikaz prevoza putnika i robe od 2002. do 2009. godine

5.2. Stanje, problemi, ogranienja13

Putnu infrastrukturu Republike Srbije ini mrea puteva duga 40.845 km. Dravnih puteva Ireda ima 5.525 km, puteva II reda 11.540 km i optinskih 23.780 km. Pod naplatom putarine

je 634 km puteva najvieg ranga. Panevropski Koridor X je najznaajniji putni pravac nateritoriji Srbije. Deo je Jugoistocne multimodalne ose i Osnovne transportne mree regiona.

Povezuje Austriju, Maarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grku. Unjegov sastav ulaze i kraci Xb (Beograd-granica sa Maarskom) i Xc (Ni-granica saBugarskom). Mrea puteva Srbije je relativno dobro razvijena u pogledu gustine, ali je upogledu kvaliteta i performansi ispod evropskog standarda, to umanjuje njenu konkurentnostu pogledu poslovanja i investiranja. Generalno, putevi imaju dovoljne kapacitete za sadanje i

procenjeno srednjorono poveanje saobraaja.

Zbog dugogodinjeg nedovoljnog ulaganja u odravanje i rekonstrukciju puteva, stanje putnemree nije zadovoljavajue. Oko 32% dravnih puteva staro je preko 20 godina, a svega 14%do 10 godina. Oko 40% celokupne mree ima kolovoz od tucanika ili zemlje. Vie od

polovine mree optinskih puteva ne odgovara potrebama modernog saobracaja. Ovakvo

stanje putne mree uticalo je na smanjenu bezbednost saobracaja, nizak nivo usluga i visoketrokove eksploatacije i transporta. Od 2001. godine stanje na putevima je poboljano.Intenzivirani su radovi na rehabilitaciji mree, a odravanje puteva bila je prioritetnaaktivnost. U modernizaciji Koridora X za poslednjih 10 godina postignuti su skromni

rezultati, izgraeno je svega oko 94 km autoputeva i oko 42 km poluautoputeva. Meutim,ulaganja su i dalje znatno manja od potrebnih.

___________13* izvor: www.fren.org.rs - Fond za razvoj ekonomske nauke, lanak: Postkrizni model privrednograsta i razvoja Srbije - infrastrukturni prioriteti

8


10/27

U Srbiji, kao i u evropskim zemljama, drumski saobraaj je osnovni vid prevoza. U 2009.godini uestvuje sa 70,3% u obimu teretnog prevoza i sa 73,6% u obimu putnikogsaobraaja, dok u EU iznosi oko 76 % i 83% respektivno. Poslednjih godina raste brojnovoregistrovanih vozila, ali je to jo uvek nedovoljno za promenu nepovoljne starosnestrukture voznog parka. Prema stepenu motorizacije Srbija (224 putnickih automobila na

1000 stanovnika u 2009. godini) znatno zaostajeza zemljama EU (466 putnickihautomobila na 1000 stanovnika, 2006). Vozni park se ne odrava adekvatno, to svenegativno utice na ivotnu sredinu, energetsku efikasnost i eksploatacione trokove.Postojeu regulativu u oblasti drumskog saobraaja ine Zakon o meunarodnomprevozu, Zakon o prevozu, Zakon o ugovorima o prevozu, Zakon o javnim putevima i

Zakon o bezbednosti saobraaja na putevima. Zakon o meunarodnom prevozu udrumskom saobraaju i Zakon o prevozu u drumskom saobraaju su u znaajnoj merimeusobno neusklaeni i delimino usaglaeni sa direktivama EU. U drumskomsaobraaju primenjuju se odredbe meunarodnih bilateralnih sporazuma izmeu Vlade RSi vlada drugih drava. Pristup meunarodnom transportnom tritu, veim delom se

obavlja u reimu kvota bilateralnih dozvola i multilateralnih CEMT (ConferenceEuropean des Ministres des Transport) dozvola.

Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog saobraaja,osim oblasti bezbednosti saobraaja, gde su nadlenosti podeljene sa Ministarstvomunutranjih poslova. U okviru Ministarstva za infrastrukturu formirani su Sektor zadrumski saobraaj i Sektor za puteve i bezbednost saobraaja. Formirana je Agencija zabezbednost saobraaja koja je zaduena za donoenje podzakonskih akata neophodnih zaprimenu Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima.

5.2.1. Analiza sigurnosti putne mree Srbije

Putnu mreu Srbije ine:1. Magistralni putevi (M) u duini od .............5525km

*pri emu Autoputevi (AP) u duini od ......................604 km2. Regionalni putevi (R) u duini od .....11540km3. Lokalni putevi (L) u duini od...23780km

Ukupno...........40845km

Na putevima Srbije godinje se dogodi proseno 60000 saobraajnih nesrea u kojima ivotizgubi 1000 ljudi, sa 15000 teko i lake povreenih osoba. U periodu od 1990 - 2005. godinezabeleeno je oko 16000 poginulih osoba, 250000 povreenih plus ogromna materijalna teta.U poreenju sa ostalim evropskim zemljama, kao i zemljama u okruenju, Srbija naalostzauzima prvo mesto

14

Autoputevi su najbezbednije saobraajnice, meutim na njima su saobracajne nezgodenajcee fatalne, zbog velikih brzina. Na magistralnim putevima, koji su osnova saobraajnemree,zabeleen je najvei broj saobraajnih nesrea (oko 50% od ukupnog broja), dok se naregionalnim putevima dogodi 32% od ukupnog broja saobraajnih nesrea. Ostatak odlazi nalokalne puteve, koji cine 60% putne mree.__________

14* Bez podataka za Albaniju 9


11/27

Putna mrea Srbije sa aspekta gustine je na nivou evropskih zemalja, ali je kvalitet te mreeveoma lo i prema analizi Direkcije za puteve Srbije, vie od 50% magistralnih i 60%regionalnihputeva je u loem stanju.

Obzirom na ovakvo stanje neophodne su hitne rehabilitacije (rehabilitacija podrazumeva

presvlaenje (ojaanje) kolovoza, obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu puta u granicamaputnog zemljita) za obezbeivanje prihvatljivog stanja za korisnike. Rehabilitacije (pasivnabezbednost) iz ovih razloga su glavna graditeljska aktivnost na putnoj mrei.

Uzroci ovakvog stanja putne mree lee pre svega u nedovoljnom odravanju puteva uperiodu do 90-tih godina prolog veka i potpunog prestanka odravanja u narednih 10 godinaza vreme gradanskog rata i bombardovanja na prostorima bive SFRJ.

Daljom analizom moe se doi do zakljuka da su na preko 30% magistralih i regionalnihputeva neophodne mere aktivne bezbednosti, tj. rekonstrukcije puteva (rekonstrukcija

podrazumeva sve aktivnosti vezane za rehabilitaciju plus izmenu geometrije, tj. izlazi se iz

granica putnog zemljita).

Veina puteva u Srbiji je projektovana do 1980. godine. Tu spadaju projekti magistralnih,regionalnih, pa ak i autoputeva. Ako se zna da u to vreme nije postojao Pravilnik oosnovnim uslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa

gleditabezbednosti saobraaja, onda se vrlo lako moe pronai uzrok potrebe za izmenutrasa, tj. rekonstrukcijom, kao i uzrok ovakvog crnog bilansa na putevima. U to vreme u

trasiranju je dominantno bilo praenje izohipsi terena radi smanjenja zemljanih radova, koji subili skupi, a esto i teko izvodljivi zbog nedostatka mehanizacije. Takoe esto su korienidugi pravci, nakon ega su po pravilu projektovane krivine malog radijusa. Primenom dugihpravaca omoguavala se najbra veza izmedu naseljenih mesta. Smatralo se da putovanja navangradskoj mrei moraju biti usmerena na prolazak kroz naseljena mesta, tako da su danasveina vangradskih puteva velikim duinama postale gradske saobraajnice.

Danas, kada istim tim putevima saobraaju vozila sa znatno poboljanim karakteristikama,korisnicima pravac prirodno predstavlja izazov za razvijanje velikih brzina. Sa tako

usklaenim elementima imamo situaciju koja naruava osnovni postulat projektovanjabezbednih puteva, homogenu nesigurnost.

5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraaja

Osnovni ciljevirazvoja drumskog saobraaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba privrede istanovnitva; poveanje fizikog obima prevoza robe i putnika, posebno na Koridoru X itranzitu; poveanje efikasnosti, konkurentnosti, profitabilnosti i kvaliteta usluga; integrisanjeu evropsku putnu mreu; podizanje nivoa bezbednosti saobraaja na putevima; unapreenjezatite ivotne sredine; usklaivanje propisa kojima je ureena oblast drumskog saobraaja sapropisima Evropske Unije.

10


12/27

5.4. Mere i aktivnosti

Infrastruktura ima ekonomski i drutveni znaaj, i predstavlja podsticajni faktor za ubrzanrazvoj privrede, regiona i drutva. Veim investiranjem smanjie se zaostajanje Srbije u

razvoju infrastrukture za zemljama EU, poveati nivo bezbednosti, smanjiti ljudski imaterijalni gubici. Na taj nain e se poveati tranja za prevozom, privui tranzitnisaobraaj, poveati konkurentnost Srbije, to ce dati impuls privrednom razvoju, naroitomanje razvijenih podruja.

Prioritet u izgradnji infrastrukture je zavretak Koridora X do 2012. godine, koji imaekonomski, razvojni i strateki znaaj. Poboljae se saobraajni uslovi, privui straneinvesticije u Srbiju, otkloniti potencijalne opasnosti preusmeravanja tranzitnih tokova na

susedne zemlje i postaci razvoj manje razvijenih podrucja. Izgradnjom autoputa koji povezuje

Vrac - Panevo -Beograd - aak - Poega sa autoputem kroz Crnu Goru do Bara,intenzivirali bi se tranzitni tokovi i privukla roba na relaciji Bari - Bar - Beograd - Bukuret i

od Beograda ka Budimpeti i Beu. Istovremeno bi se skratilo vreme putovanja do Jadranskogmora i intenzivirali turistiki tokovi. Autoput bi pribliio nerazvijena podruja Peterskevisoravni i planine Golija veim privrednim centrima i podstakao privrednu i turistikuaktivnost u tim podrujima.

Mrea autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad:autoputem Pojate - Preljina, koji ce povezati dva znaajna tranzitna pravca Koridor X i putJuni Jadran; autoput Poega - Uice - Kotroman (granica sa BiH); autoput Parain - Zajear

Bugarska granica koji povezuje istone delove Srbije sa Koridorom X. Radi kompletiranjanacionalne putne mree potrebno je izgraditi putne pravce Novi Sad - Ruma - abac -Loznica, Maarska granica - Kikinda - Zrenjanin - Panevo - Kovin, autoput Kragujevac -Batoina koji je veza sa Koridorom X i poluautoput Poarevac - Kuevo - Majdanpek -Negotin. Gradske obilaznice, dravni putevi II reda, optinski putevi i ulice ce se razvijati uskladu sa potrebom homogenizacije cele mree.Navedeni projekti ce se realizovati u zavisnosti od obezbeenih finansijskih sredstava.Procenjena su potrebna ulaganja od oko 7,5 milijardi evra. Finasirae se sredstvimameunarodnih finansijskih institucija, pretpristupnih fondova EU, budeta i privatnihulaganja. Za izgradnju Koridora X obezbeena su sredstva meunarodnih finansijskihinstitucija u iznosu od 909,2 miliona evra.

Uvoenjem jedinstvenog sistema za elektronsku naplatu putarine na celoj mrei, poboljae

se naplata putarine i poveati protok sabraaja. Za cenu koju plaa korisnik e dobijati nizvisokokvalitetnih usluga: visok nivo bezbednosti, siguran i komforan parking, brzu pomo,informacije o putu i saobraaju, dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.Ulaganje u savremeno odravanje i rehabilitaciju mree puteva predstavlja takoe prioritet.Reformom odravanja puteva, pravovremenim delovanjem, poboljanjem efikasnosti ikvaliteta odravanja postojee infrastrukture spreie se ubrzano propadanje, pruiti optimalninivo usluge i ouvati uloeni kapital. Uvodie se konkurencija za ugovaranje zimskog iredovnog odravanja, a novi ugovori ce se sklapati sa kvalitetnijim i ekonomski isplativijimizvoaima. Potrebno je uraditi Srednjoroni plan i program izgradnje i rekonstrukcije,odravanja i zatite dravnih puteva do 2015. godine. Za rehabilitaciju i odravanje mreedravnih i lokalnih puteva u narednih deset godina bie potrebno oko 2,5 milijarde evra.

11


13/27

Radi racionalizacije trokova izvrie se nova kategorizacija puteva. Na taj nain smanjie seduina mree dravnih puteva i jasno podeliti nadlenosti i odgovornosti za sve kategorije

puteva. Potrebno je i aurirati katastar javnih puteva i zemljita, kao i svih korisnika koji su uobavezi da plaaju naknadu za njihovu upotrebu.

Da bi se obezbedio odriv razvoj puteva Srbije potrebno je poboljati model finansiranja,a uzpotovanje principa da korisnici puteva snose trokove infrastrukture. Neophodno jeobezbediti dovoljne, stalne i stabilne izvore finansiranja kroz namenska izdvajanja zaputeve

iz maloprodajne cene pogonskih goriva. Prema analizi iskustava drugih zemalja, izdvajanja

treba da budu minimum 20% od maloprodajne cene derivata nafte.

Uvoenjem novih tehnologijapoboljae se efikasnost funkcionisanja saobraajnog sistema ikvalitet usluga, poveati bezbednost, smanjiti zaguenja i negativni uticaji naivotnu sredinu.Inteligentni transportni sistemi (ITS) predstavljaju sistem mera i informaticke i

telekomunikacione tehnologije koji su primenjeni u upravljanju saobraajem iinfrastrukturom. ITS u svetu ima mnogo iru primenu, dok se u Srbiji koristi za

automatizaciju naplate putarine, automatsko brojanje saobraaja i primenu putnogmeteorolokog informacionog sistema. Primenom ITS-a postie se efikasniji i ekonominiji

prevoz, poveava nivo bezbednosti i smanjuje zagaenje ivotne sredine. Potrebno je daMinistarstvo za infrastrukturu i JP ,,Putevi Srbije urade reviziju Strategije planiranja razvojai primene ITS na putevima RS do 2012. godine, kao osnovni dokument za njegovu realizaciju.

Za unapreenje zatite ivotne sredine preduzee se niz mera. Potrebno je uraditi Studijuizvodljivosti tehnikih mera smanjenja tetnog uticaja buke, na osnovu koje e se pristupitiizradi stratekih karata buke i akcionih planova zatite od buke na dravnim putevima.Potrebno je da primenjeni materijali za izgradnju i odravanje puteva imaju meunarodnesertifikate o nekodljivosti, kao to predviaju standardi EU. Uvee se i princip ,,zagaiva

plaa na osnovu koga vozila koja vie zagauju ivotnu sredinu plaaju vee nadoknade zakorienje javnih puteva.

Unapreenje zakonskog i institucionalnog okvirae se realizovati donoenjem odgovarajuihzakona. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o meunarodnom prevozu u drumskomsaobraaju treba da rei u praksi uoene nedostatke i nepravilnosti. Zakon o prevozu putnika udrumskom transportu i Zakon o prevozu stvari u drumskom transportu, treba uskladiti sa

Direktivama i propisima EU. Zbog poboljanja institucionalnog okviraformirae se Agencijaza drumski transport koja e izdavati licence domaim prevoznicima, sertifikate o strunojosposobljenosti za upravljanje transportnim aktivnostima, usaglaavati redove vonje u

linijskom unutranjem i meunarodnom prevozu putnika, itd.

12


14/27

5.5. Odravanje putne mree

Kretanje ljudi i roba irom sveta prevashodno zavisi od mree puteva. Uspenost veine, akone i svih, poslovnih i javnih ekonomija su rezultat razvijenosti ovog transportnog sistema.

Problem je to put, a najpre kolovoz puta, jednom napravljen ne traje zauvek. Posleodreenog vremena na njemu e se pojaviti znaci habanja. Ovi znaci ukljuuju pojavu

pukotina, kolotraga i uglaavanja povrine puta. Povrina puta se degradira npr. zbog klime,starosti kolovoza, i saobraaja. U jednom momentu dolazi se do take u kojoj je habanjetoliko da su celovitost kolovoza, a stoga i nivo usluge koju on prua smanjeni. Da bi se nivousluge puta odravao na zahtevanom nivou potrebno je svake godine odreena vrstaodravanja kako bi se obnovila svojstva puta i produio njegov vek.

Aktivnosti odravanja mogu da se klasifikuju prema operativnoj frekvenciji na:- Redovno odravanje;- Periodino odravanje;- Interventno odravanje.

Redovno odravanje pokriva aktivnosti koje se moraju izvoditi esto npr. jednom ili vie putagodinje. Ove aktivnosti se obavljaju na puti i oko puta i obino su malog obima i relativno

jednostavne. Neke od njih mogu biti procenjene i planirane unapred npr. kontrola vegetacije

na bankinama i nagibima. Druge aktivnosti je tee planirati unapred npr. krpljenje udarnihrupa na putu. Treba primetiti da su u Modelu upravljanja i razvoja autoputeva (HDM-4) esteaktivnosti odravanja nazvane - odravanjem koje se stalno ponavlja. Termin - redovnoodravanje se koristi samo za one tipove odravanja koji se stalno ponavljaju, a koji ne zaviseod saobraaja npr. odravanje zemljita oko puta i drenanog sistema.

Periodino odravanje opisuje aktivnosti koje su potrebne povremeno, tj. svakih nekolikogodina. One su uglavnom vee po obimu i za njihovo obavljanjepotrebno je vie opreme istrune radne snage nego redovnom odravanju.

Interventno odravanje obuhvata hitne popravke, potrebne usled tete nastale usled poplava,klizanja zemljita, padanjem drvea, itd. Aktivnosti odravanja i nedostaci kojima se one bavesu: asfaltirani kolovoz; oblast oko puta; drenani sistemi i oprema za kontrolu saobraaja.Sledee prednosti se pripusuju odravanju puteva13:- Smanjenje brzine propadanja kolovoza;

- Smanjeni trokovi korienja vozila;- Kontinuirano obezbeivanje otvorenosti puteva za saobraaj;- Doprinos aspektima ekologije i bezbednosti.

Prva gore opisana prednost npr. smanjenje stope propadanja kolovoza, vezuje se za utedu udirektnim trokovima. Druge tri pomenute prednosti koje bi se mogle ostvariti dobrimodravanjem puteva imaju kao rezultat utedu indirektnih trokova.Bez odgovarajueg odravanja, putevi propadaju i vek puteva je smanjen. Princip je

jednostavan: nedostatak redovnog odravanja puteva uveava pritisak na periodinoodravanje a ukoliko je i ovo drugo zanemareno, trokovi rehabilitacije su znatnouveani.Iz perspektive celog ivotnog veka, odravanje puteva je dobra investicija sa znaajnim

povraajem investicija.__________13* Robinson, Danielson, Snaith; Road Maintenance ManagementConcepts and Systems (1998)

13


15/27

6. Generalni Master Plan

6.1. Uvod

Generalni master plan saobraaja u Srbiji ima opti cilj da da doprinos proirenim,unapreenim i bezbednijim saobraajnim mreama, koje e privui nove investicije usiromanije regione, unaprediti kvalitet ivota u regionu, promovisati trgovinu i doprineti

poboljanju odnosa sa susednim zemljama. Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraajna mreaSrbije kao harmonizovani deo Regionalne (Zapadni Balkan ili Jugoistona Evropa) glavnemree i Trans - Evropske saobraajne mree (TEN-T). Svrha je da se korisniku obezbedisveobuhvatni GMTS u skladu sa politikom saobraaja kao alat za projektovanje iimplementaciju saobraajnih ema kako bi se ispunile potrebe svih vidova.

GMTS mora da bude ekonomski i tehniki opravdan, praktian i opiran. Mora da saini

program investicija koji e se odvijati u kontinuitetu u periodu do 2027.

U tom cilju, oekuje se postizanje sledeih rezultata:

I faza - Izrada modela saobraaja:

Baze podataka koje se mogu aurirati sa:- Matricama izvor - cilj , klasama vozila, vrstama roba - za sve vidove;

- Definisanim kapacitetima deonica - za sve vidove

- Podacima o trokovima transporta - pripremljenim za unoenje u HDM-4 ili definisanjeoperativnih trokova za ne-drumske vidove

- Trokovima redovnog i periodinog odravanja za sve vidove;

Model multimodalnog saobraaja koji kasnije moe aurirati Ministarstvo za infrastrukturukoji ukljuuje pod-vidove i sadri:- Model potranje za prognoziranje izvor - cilj matrice kroz rast drutvenih i ekonomskihvatijabli;

- Model izbora vida saobraaja;- Model ponude za opis razliitih scenarija infrastrukture;- Model za dobijanje ukupnog toka saobraaja na multimodalnoj mrei.

II faza - Izrada master plana:

- Koherentni paket projekata za investiranje. Treba eksplicitno navesti tehnike, politike idruge rizike. Najvea panja treba biti data projektima sa ponuenom dinamikom realizacijepre 2017. Za period od 2017. do 2027., projekti se mogu predstaviti u jednostavnijem

formatu;

- Nacrt Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godina

programa;

- Plan podrke za praenje plana realizacije rezultata GMTS-a.

Ovaj izvetaj predstavlja rad Konsultanta prema projektnom zadatku i Uvodnom izvetaju, u

vezi sa putnom mreom u Republici Srbiji.14


16/27

Konsultant je izvrio opirne analize karakteristika i stanja postojee putne mree, kao ikarakteristike saobraaja na putnoj mrei u Republici Srbiji.

Zakon o Javnim putevima definie u skladu sa znaajem njihove uloge u povezivanju sledeekategorije javnih puteva:

- Dravni put I reda- Dravni put II reda- Optinski putevi- Ulice

U maju 2009. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za kategorizaciju

dravnih puteva.U skladu sa Zakonom o javnim putevima Vlada e izdati akt o kategorizaciji nacionalnihputeva na bazi gore spomenutih kriterijuma.

Uzevi u obzir da nova kategorizacija puteva jo uvek nije usvojena, Konsultant je pripremiomodel saobraaja putne mree koji se sastoji od glavnih i regionalnih puteva prema poslednjojvaeoj kategorizaciji puteva.Konsultant je pripremio podatke o putnoj mrei na bazi raspoloivih podataka iz baze

podataka puteva Javnog preduzea "Putevi Srbije", brojanja saobraaja i drugih izvora koji suzadueni za odreene tipove podataka.U odsustvu pouzdanih podataka Konsultant je koristio studije i radove iz ove oblasti i pravio

je pretpostavke i procene gde je to bilo neophodno.

6.2. SWOT analiza

Realizacija stratekih ciljeva u drumskom sektoru ne moe se postii samo linearnimaktivnostima. Mnogi faktori koji se deavaju paralelno i istovremeno utiu na procesimplementacije i realizacije i mogu da uspore ili ubrzaju postizanje ciljeva. Ovi faktori mogu

da imaju nacionalno ili meunarodno poreklo i mogu da se manifestuju u razliitim periodimai na razliite naine. Generalno govorei, u svom stratekom pristupu razvoju drumskogsaobraaja Republika Srbija mora da iskoristi prednosti i prilike koje joj se pruaju kako bieliminisala slabosti i izbegla opasnosti koje pred njom lee.

15


17/27

PREDNOSTI

S

- geografska pozicija i nivo razvoja saobraajne mree- infrastrukturni resursi

- definisani okvir (vezano za evropske i regionalne politike saobraaja) iglobalni ciljevi;

- dostupnost profesionalnih i strunih resursa u Republici Srbiji

SLABOSTI

W- politika pozicija zemlje;- saobraajna infrastruktura na koridorima u Republici Srbiji nijekompletno izgraena ni opremljena sa modernim tehnikim i tehnolokimsistemima;

- suvie ekonomskih prekida u proteklom periodu (rat u okolini, UNsankcije, NATO bombardovanje, UNMIK - meunarodna uprava APKosovo i Metohija).

- vidovi sistema saobraaja nisu integrisani;- nedovoljno razvijene institucije i nedostatak zajednike koordinacije;- nedostatak menadera sa iskustvom, administrativnog i strunog osobljai inercija u transformaciji administrativnih procedura;

- nedostatak stabilnih finansijskih resursa;

- gradski i prigradski putniki prevoz nije razvijen i preteno se oslanja najednu vrstu saobraaja (autobus/turistiki autobus).

PRILIKE

O

- interesi ireg regiona za razvoj glavne regionalne mree,- mogunost da se u budunosti utie na razvojne planove evropske mreesa ciljevima razvoja Srbije

- krae distance za putovanje u poreenju sa TEN-T EU South-Easternpriority axes (Koridor IV i IVa), u boljoj, udobnijoj i prijatnijoj okolini- novi investicioni modeli u sferi saobraaja (koncesije, PPP, korienjeevropskih fondova)

- razvoj multimodalnog sistema saobraaja- ouvanje ekolokog sadraja- dobra turistika ponuda i intenziviranje protoka turista.

OPASNOSTI

T

- pan-Evropski koridori IV i IVa u blizini teritorije Republike Srbije - na

distanci od 50-100 km od Koridora X

- nekomplementarne strategije razvoja susednih zemalja u odnosu na

strategiju transporta Republike Srbije- mnogo graninih prelaza na glavnim rutama,- nereena pitanja vezana za finansijsku odgovornost, isplatu duga,odrivo finansiranje i garancije za pozajmice,- nestabilno i nedovoljno finansiranje razvoja saobraajnog sistema,-prevaga politike nad profesionalnou i strunou,- manifestacija parcijalnih i lokalnih interesa unutar zemlje,

- otpor prema promenama (pravni sistem, mentalitet radne snage,

organizovani kriminal).

Tabela 3. - SWOT analiza

16


18/27

6.2.1. Zakljuci SWOT analize

Zakljuci izvedeni iz SWOT analize, posebno bitni za donoenje odluka su:

1. U uslovima limitiranog finansiranja, mora se dati prioritet rehabilitaciji/odravanju putne

mree u odnosu na modernizaciju i izgradnju. Trebalo bi precizno definisati eljene standardeu vezi sa pristupom, nivoom bezbednosti i nivoom usluge saobraajne mree. Izvorifinansiranja za odravanje infrastrukture moraju se stabilizovati i definisati u odnosu na cenegoriva kako bi se osiguralo odravanje na bazi evropskih standarda. Isplata prolih dugova,procedure za nove pozajmice i sistem garancija moraju biti regulisani. Mora se sprovesti

efikasan sistem naplate za izgradnju i korienje komercijalnih objekata sa obezbeenimpristupom sa javnog puta.

2. Veina problema bezbednosti u saobraaju je povezana sa bezbednou puteva. Brojsmrtnih sluajeva na putevima Srbije se mora smanjiti;

3. Cilj je da koliina tetnih emisija treba da se slae sa ciljevima koje je postavila EU.Prelazak na ekoloki odriv saobraajni sistem zahteva dodatne napore u odreenom brojuoblasti. Bitno je da razvoj ka vie ekolokim i energetski efikasnim sredstvima prevoza budenastavljen za sve vidove prevoza. Mora se uveati korienje goriva iz obnovljivih izvora.Takoe su potrebne mere za uveanje efikasnosti sistema transporta kako u transportu teretatako i u transportu putnika. Mora se nastaviti sa naporima da se razvoj infrastrukture i

odravanje prilagode ekolokim zahtevima, kako bi se obezbedila harmonija sa prirodnim ikulturnim okruenjem;

4. Uveana uloga privatnog sektora i usklaivaje propisa u javnom sektoru i i nstitucijama u

cilju integracije u EU sa jasno definisanim odgovornostima, strunim upravljanjem i osobljemi efektivnim procedurama kontrole. Sprovoenje procedura javne nabavke, primenaugovornih klauzula na bazi uinka vodie ka jaoj konkurenciji i potrebnog smanjenjatrokova odravanja javnih puteva;

5. Potrebni su politika podrka i konsenzus ka harmonizaciji sa Evropskom Unijom (WhitePaper) i konceptom koga se ona dri kao i harmonizaciji u vezi sa sporazumom okonvergenciji i drugim politikim promenama za pristupanje Evropskoj Uniji;

6. Procedure i inspekcije moraju se pojednostaviti i koordinisati kako bi se smanjili vreme i

troak prekograninog saobraaja za putnike i teret. Koliina izvoza i uvoza kao i prihoda u

Republici Srbiji bie uveani zbog smanjenih prepreka i jednostavnijih i brih proceduraprelaska granice. Upravljanje preko-graninim saobraajem bie jeftinije kada se smanjeduple "kontrolne take" ;

7. Zbog ispunjavanja bilateralnih ugovora u vezi sa graninim prelazima, tranzit e rasti breod opteg razvoja ekonomije Republike Srbije. Tranzit je osnova ekonomskog rasta upodrujima usluga koja se nalaze du ruta gde napreduje tranzitni saobraaj. PrihodiRepublike Srbije e se uveati ne samo zbog meunarodnog saobraaja usled korienja

puteva sa naplatom putarine ve i zbog uveanja prihoda u sektoru usluga.

17


19/27

6.3. Razvojni projekti

6.3.1. Projekti minimalnih ulaganja

Uzevi u obzir da su neke deonice putne mree Srbije u izgradnji ili u fazi pripremegraevinskih radova, sa obezbeenim sredstvima, a oigledno je da e se ove deonice izgraditiu odreenom vremenskom periodu, Konsultant je ukljuio ove projekte zajedno saaktivnostima na odravanju puteva u scenariju Minimalno ulaganje. Na taj nain Konsultantmoe da prouava ta e se desiti na putnoj mrei ako ne bude dodatnih investicija u noveveze i putne deonice.

Projekti minimalnog ulaganja e ukljuiti projekte za svaku vrstu saobraaja koji su:- u izgradnji

- u fazi prikupljanja ponuda

- nali izvor finansiranja koji je odobren

U ovoj studiji, vezano za putnu mreu, dve deonice koje su deo obilaznice Beograda ineprojekte Minimalnog ulaganja:

- Deonica "A: Batajnica - Dobanovci

- Deonica "B" sektori 5 i 6

Obilaznica Beograda - Izgradnjom obilaznice Beograda omoguie se veza zapadnog dela

putne mree Republike Srbije (Autoput E-70), severnog dela (Autoput E-75), Obrenovca iValjeva (Magistralni put M19), aka i Kraljeva (Magistralni put M22) i Ralje (regionalni putR200), dok e se ona na Bubanj potoku poklopiti sa trasom prema Niu (Autoput E-75).

Trasa obilaznice je projektovana u koridoru definisanim Master Planom Beograda kao ona

koja e biti koriena za prolazak puteva kroz podruje grada Beograda. Obilaznicu Beogradaine sledee deonice:- Deonica A: Batajnica - Dobanovci

- Deonica B: Dobanovci - Bubanj potok

- Deonica C: Bubanj potok - Panevo (E-70)

Posebna Studija izvodljivosti bila je pripremljena 1980. godine za deonicu autoputaDobanovci - Bubanj potok. Ova studija je analizirala sve alternative i ispitala sve ekonomske

parametre, zakljuivi da je ovo prioritet kao i profitabilna investicija u putnu mreu Srbije.

18


20/27

Deonica puta Duina (km) Cena (EUR

miliona)

Obilaznica Beograda Sektor A 10 115

Obilaznica Beograda Sektori 5 i 6 13 221

Ukupno nova izgradnja 23 336

Godinje odravanje glavne mree 14,977 161

Godinje odravanje mree optinskihputeva

22,416 95

Ukupno 2009-2027 - Trokoviodravanja

37,393 4,600

UKUPNI TROKOVI 2009. - 2027. 37,393 4,936

Tabela 4. -Minimalno ulaganje: Trokovi investiranja i odravanja

*(Vrednosti u milionima EUR po konstantnim cenama iz 2007.)

6.3.2. Razvojni projekti puteva

Ovo poglavlje prikazuje razvojne projekte na putnoj mreu u razliitoj fazi implementacije idefinicije. Ovi projekti su identifikovani od strane Korisnika a takodje i Konsultanta. Trenutni

status tehnike dokumentacije je na razliitom stepenu finalizacije a takodje nije definisanizvor finansiranja i ugovor o finansiranju.

Potencijalni projekti koji su prikazani dolaze iz dva velika razliita izvora: Planova iprograma korisnika i procene konsultanta. Lista prikazanih projekata nije konana. Biedodati drugi projekti u skladu sa nalazima saobraajnog modela.

Za svaki od razvojnih projekata Konsultant je pripremio kratki uopteni opis sa ulogom na

putnoj mrei i pregled glavnih karakteristika deonica potrebnih za transportni model. Takoesu predstavljeni izlazni rezultati modela, u vezi sa saobraajem i brzinom na svakoj vezi , saili bez razvojnih projekata kao i status raspoloive tehnike dokumentacije.

E-75 Horgo - Novi Sad (Projekat RDA1)je deo pan-evropskog saobraajnog Koridora X,ili preciznije njegova grana Xb. Postojei polu-autoput na ovoj deonici bie unapreenizgradnjom drugog (dodatnog) kolovoza u puni profil autoputa (dva kolovoza sa dve

saobraajne trake i jednom zaustavnom trakom gde kolovoze deli4m irok razdelni pojas).Ukupna duina poteza je 108 km. Predvia se izgradnja novog (levog) kolovoza irekonstrukcija postojeeg (desnog) kolovoza. Na ovoj deonici bie 10 denivelisanih petlji. Na

ovoj deonici predvien je zatvoreni sistem naplate putarine. 19


21/27

Tehnika dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 132 miliona evra.

Kelebija - E-75 (Petlja Subotica jug) (Projekat RDA2) je deo trans-evropske mree

autoputeva i deo je saobraaja na Koridoru X (grana Xb). Ova deonica doprinosi boljimsaobraajnim vezama izmeu Republike Srbije i zemalja Zapadne Evrope, preko graninogprelaza Kelebija. Povezuje Kelebiju i autoput E-75 i u isto vreme ini obilaznicu Subotice

preusmeravajui saobraaj vozila iz centra Subotice.Ovaj put e biti autoput sa ukupnom duinom od 22,3 km. Na ovoj deonici se predviaju trinove petlje. Tehnika dokumentacija je u fazi pregleda idejnog projekta i studije izvodljivosti.Procenjena vrednost trokova investicije je 120 miliona evra.

Grabovnica - BJRM (Projekat RDA3) je deonica autoputa E-75 i pripada trans-evropskoj

mrei autoputeva (TEM) ) i deo je saobraajnog Koridora X. Ovaj autoput pravi vezu izmeu

Centralne Evrope preko Beogada i Nia sa Skopljem i Atinom.Ovaj autoput je predvien kao put sa zatvorenim sistemom putarine. Ukupna duina deonice

je 98,1 km. Postoje deonice na kojima je novoizgraeni autoput dok e se na nekimdeonicama izgraditi dodatni kolovozi koji prate glavni put. Tehnika dokumentacija je u fazipripreme Detaljnog projekta.

Procenjena vrednost trokova investicije je 605 miliona evra.

Ni - Dimitrovgrad (Projekat RDA4) je deonica Autouputa E-80 i pripada trans-evropskojmrei (TEM) i deo je saobraaja Koridora X (grana Xc). Ovaj Autoput ima veliki znaaj zasrpsku i evropsku mreu kao najkraa veza izmeu evropskih zemalja i Bliskog Istoka.Ovaj autoput je predvien kao put sa zatvorenim sistemom naplate putarine. Ukupna duinadeonice je 83,4 km, sa 90 mostova (11,5km ukupna duina) i 13 tunela (8,2km ukupnaduina). Na ovoj deonici se predvia pet petlji. Tehnika dokumentacija je u fazi pripremedetaljnog projekta.


Kragujevac - Batoina (Projekat RDA5) je magistralni put M1.11 koji je, premaProstornom planu Republike Srbije, predvien za Koridor autoputa. Ova deonica povezujegrad Kragujevac sa postojeim autoputem na Koridoru X.

Ova deonica je predviena za autoput i u izgradnji je. Prva deonica autoputa duine 5,5 km jezavrena i sada je sledea deonica duine 4,5 km u izgradnji. Ukupna duina poteza je 25,1km. Trasa puta prati postojei magistralni put M-1.11, a graevinski radovi ukljuujuizgradnju drugog kolovoza i rekonstrukciju postojeeg.Procenjena vrednost trokova investicije je 75 miliona evra.

Beograd - Poega (Projekat RDB6), deonica autoputa Deonica E-763 je deo trans-evropskeputne mree (TEM) i povezuje glavne rute TEM Koridora sa Jadranskim morem.Prethodna studija izvodljivosti i generalni projekat za izgradnju autoputa E-763, deonica:

PoegaBoljare (Crnogorska granica) su zavreni.

20


22/27

U 2008., Dravna reviziona komisija Ministarstva za infrastrukturu nadlena za ekspertizutehnike dokumentacije podnela je izvetaj o izvrenom pregledu prethodne studijeizvodljivosti i generalnog projekta za izgradnju autoputa E-763 Juni Jadran, sektor 3,Deonica: Poega Boljare - Crnogorska granica.Projektovanje je zavreno u skladu sa prostornim planom Republike Srbije iz 1996. Komisija

je prihvatila tehniku dokumentaciju i odredila Istoni koridor, koji ima varijante trase.Imajuiu vidu veoma male razlike izmeu varijanti na istonom koridoru, sve tri varijantetreba da budu predmet dalje razrade tj. na bazi tehniko-ekonomske analize/studijeizvodljivosti/optimizacija investicija/obim i dinamika bi se postigli u izgradnji puta Poega Boljari u funkciji obima saobraaja.Tehniki podaci iz izvetaja: Generalni projekat sektora 3 je nastavak prethodnog sektora, kojise zavrava u podruju Poege i nastavlja se vodi do Crne Gore:1) Istona opcija/1/L=106,806km/2) Istona opcija/2/ L=111.097 kmProcenjena vrednost trokova investicije je 850 miliona evra.

Poega - Boljare (Crnogorska granica) (Projekat RDC11), ova deonica pripada trans-evropskoj mrei autoputa (TEM) i ruta je E-763 koja povezuje Beograd i juno Jadranskomore. Ruta E-763 je deonica regionalne glavne mree, definisana u SEETO i buduemSporazumu o transportu.

Ova deonica je predviena za autoput koji povezuje Poegu sa crnogorskom granicom,ukupne duine 110 km. Tehnika dokumentacija je u fazi pregleda generalnog projekta gde seraspravlja o etiri varijante. Sledei korak je priprema idejnog projekta i studije izvodljivosti.Procenjena vrednost trokova investicije je oko 2 milijarde evra.

Beograd - Panevo - Vrac (Projekat RDC7) je autoput E-70 koji je, prema Prostornomplanu Republike Srbije, predvien kao autoput. Ova veza povezuje Beograd i Panevo sarumunskom granicom. Duina deonice je 91,5km. Tehnika dokumentacija je u fazi pripremeGeneralnog projekta.


Pojate - Preljina (Projekat RDC8) je autoput E-761 koji je veoma bitan za putnu mreuSrbije i pored toga to je u trans-evropskoj putnoj mrei od sekundarnog znaaja. Ovajautoput povezuje centralni deo zemlje sa dve bitne veze: Koridor X na zapadu i juni Jadranna istoku.

E-761 je deo glavne regionalne mree i povezuje Tursku - Bugarsku - Srbiju - Bosnu iHercegovinu - Hvatsku. E-761 povezuje regionalne autoputeve Sofija - Ni - Sarajevo - saJadranskim morem (Hvatska).

Trasa autoputa prati koridor glavnog puta M-5, ukupna duina je 109.6 km. Na ovoj deonicipredvia se 5 bitnih mostova i 12 novih petlji. Tehnika dokumentacija je u fazi pregledazavrenog generalnog projekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 413 miliona evra.

Poega - Uice - Kotroman (BiH border) (Projekat RDB9), prema prostornom planu Srbijeova deonica je predviena za autoput i povezuje centralne delove Srbije i autoput Juni Jadran

sa istonim susednim zemljama. 21


23/27

E-761 je deo glavne regionalne transportne mree i povezuje Tursku - Bugarsku - Srbiju -Bosnu i Hercegovinu - Hvatsku. E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija - Ni - Sarajevo- sa Jadranskim morem (Hvatska). Ukupna duina ove deonice je oko 60 km i neophodno jenapraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.


Bugarska granica - Zajear - Parain (Projekat RDC10), prema Prostornom planuRepublike Srbije ova ruta je predviena za autoput E-761 koji prati glavni put M-5 i povezujeistone delove Srbije sa E-75 autoputem (Koridor X). E-761 je deo glavne regionalnetransportne mree i povezuje Tursku - Bugarsku - Srbiju - Bosnu i Hercegovinu - Hvatsku. E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija -Ni - Sarajevo - sa Jadranskim morem (Hvatska).Ukupna duina ove deonice je oko 95 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za punprofil autoputa.


Novi Sad - Ruma - abac - Loznica (projekat RDB12) - Magistralni put M21 od NovogSada do crnogorske granice povezuje E75 sa Novim Sadom preko zapadne Srbije do Crne

Gore, pa sa Jadranskim morem. Prelazi E70 blizu grada Rume, M19 magistralnu

saobraajnicu blizu grada apca, M4 magistralni put blizu Valjeva i M5 nagistralni put blizugrada Poege. Ukupna duina M21 puta u projektu je oko 203 km. Alternativna deonicaabac - Loznica je 55 km, a Loznica - Mali Zvornik je 23km.Novi Sad - Ruma - abac - Loznica je ruta koja povezuje Novi Sad i Vojvodinu sa zapadnimdelovima zemlje pratei glavne puteve M-21 i M-19. Procenjen je veoma visok nivosaobraaja posebno na Deonici abac - Ruma i na njoj je predvien pun profil autoputa. Nadrugim deonicama predvien je put sa dve trake. Ukupna duina ove deonice je oko 120 km.Tehnika dokumentacija je u fazi zavrnog generalnog projekta i studije izvodljivosti. Sledeikorak je priprema idejnog projekta.


Maarska granica - Kikinda - Zrenjanin - Panevo - Kovin (Projekat RDC13) - Premaprostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviena kao magistralni put (dvotrani put)sa idejom da se ukljue rute Temivar - Vrac - Beograd - Podgorica - Bar - Bari u pan-evropskim koridorima.

Ukupna duina ove deonice je 204,2 km. Tehnika dokumentacija je u fazi zavrnog i

pregledanog generalnog projekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 220 miliona evra.

22


24/27

7. Koridor 10

Slika 3. - putanja Koridora X i VII

Vlada Republike Srbije tei da razvije i zavri jezgrenu putnu infrastrukturu na Koridoru X unaredne 4 godine. Cilj je da se obezbedi odrivi ekonomski razvoj i da se dravi omogui daiskoristi svoj geografski poloaj kako bi nastavila svoj razvoj kao kljuna tranzitna drava uTrans - Evropskoj transportnoj mrei. Vlada Republike Srbije zatraila je pomo Svetskebanke (SB) u izradi i finansiranju programa za razvoj dveju junih deonica Koridora X.

Ukupni trokovi SB projekta autoputa Koridor X u okviru paralelnog finansiranja celokupnogprograma iznose 298,5 miliona EUR (odnosno, u ekvivalentnom iznosu od 388 miliona

USD), uz sufinansiranje od strane Vlade Republike Srbije. Pored toga, dve Meunarodnefinansijske institucije - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Evropska investiciona

banka (EIB) - (u daljem tekstu: Meunarodne finansijske institucije - MFI) i jedan bilateralnidonator - Grki program za ekonomsku rekonstrukciju Balkana (u daljem tekstu: HiPERB)

potvrdili su svoju obavezu da obezbede paralelno finansiranje irem programu Koridora X ucilju izgradnje 160 km autoputa sa provizornom procenom trokova u iznosu od 1,3 milijarde

23


25/27

EUR: EBRD provizorno se obavezala da e obezbediti kredit u iznosu od 150 miliona EUR zaE-80, a EIB se provizorno obavezala da e obezbediti kredit u iznosu od 600 miliona EUR zaE-80 i E-75, dok e Grka odobriti kredit u iznosu od 100 miliona EUR u okviru svog

programa HiPERB, koji e biti dodeljen jednoj deonici autoputa E-75, izmeu DonjegNeradovca i Levosoja.

Vlada Republike Srbije predvia da se odredbe ovog Okvirnog plana raseljavanja primenjujui na druge deonice koje se paralelno finansiraju sredstvima MFI. Meutim, formalneodgovornosti Svetske banke odnosie se samo na odreene deonice koje se u celini ilidelimino finansiraju od strane SB.

7.1. Ciljevi i komponente projekta Svetske banke

Cilj razvoja projekta koji se finansira iz sredstava SB jeste poveanje efikasnosti transporta ipoboljanje bezbednosti saobraaja na tri deonice projekta Koridora X, izmeu Nia i

Dimitrovgrada, odnosno Grabovnice i Donjeg Neradovca, kao i poboljanje upravljanjaputevima i bezbednosti na putevima u Srbiji. Ovim projektom predvia se ostvarenje ovogcilja kroz sledee aktivnosti:

Projekat koji se finansira sredstvima Svetske banke sastojae se iz sledee etiri komponente:

- Komponenta 1 - Put M-1 ka BJR Makedoniji (E75) - Koridor Xd

Ova komponenta obuhvata izgradnju dve deonice autoputa u ukupnoj duini od 31,9 km,izmeu Grabovnice i Grdelice i izmeu Vladiinog Hana i Donjeg Neradovca;

- Komponenta 2 - Put M 1-12 ka Bugarskoj (E80) - Ni - Dimitrovgrad - Koridor XcOva komponenta obuhvata izgradnju 8,67 km autoputa na deonici koridora izmeuDimitrovgrada i granice sa Bugarskom;

- Komponenta 3 - Bezbednost na putevima

Ova komponenta e, izmeu ostalog, podrati planove za: (I) proirenje kapaciteta zabezbednost na putevima u cilju podrke za osnivanje vodee agencije u formi Nacionalnogsaveta za bezbednost na putevima (NSBP); (II) stvaranje okvira ispunjenja uslova za

bezbednost na putevima; i (III) razvoj i sprovoenje nacionalne strategije za bezbednost naputevima;

- Komponenta 4 - Pomo u implementaciji i Institucionalna podrkaOva komponenta e, izmeu ostalog, obuhvatiti sledee potkomponente: (I) nezavisni nadzorsocijalnih i aspekata zatite ivotne sredine uz direktno podnoenje izvetaja klijentu; (II)

podrka za upravljanje projektom preduzeu Koridor 10 d.o.o. (u daljem tekstu: K10DOO) ipomo u implementaciji projekta; (III) nezavisna tehnika revizija graevinskih radova; (IV)pomo u nabavkama i druga neophodna tehnika pomo u vidu pojedinanih konsultanatapreduzeu Koridor 10d.o.o.; i (V) tehnika pomo u cilju podrke institucionalnog jaanjau JPPS kroz razvoj Akcionog plana reformi.

Prve dve komponente ovog projekta SB predstavljaju komponente za koje je uraen Okvirniplan raseljavanja(OPR), i na koje se isti moe primeniti.

24


26/27

8. Zakljuak

Kroz uraenu analizu, jasno se nameu pojedini zakljuci. Iako je Srbija na strateki vanom

poloaju, potrebno je dosta ulaganja u postojeu infrastrukturu, kako bi se dovela u stanjekoje zahtevaju evropski standardi i evropski putnici. Sigurno je to da nai prioritetni puteviE70 i E75, kao osnovni pravci kretanja putnika kroz Srbiju, nisu u reprezentativnom stanju, te

su dalje studije a nakon njih i dalja ulaganja teak ali ne i neostvariv zadatak, koji Srbiju ekau blioj i daljoj budunosti. tavie, napravljen je veliki pomak savetovanjem sa evropskimstrunjacima i analizom postojeeg stanja, kao i izradom planova za rekonstrukciju postojee iizradu nove putne mree.Generalni Master Plan nema smisla ukoliko se ne implementira, prema tome, moraju se

uspostaviti zakonodavne procedure i institucionalni aranmani kako bi se osiguralo korektnopraenje sprovoenja Master plana, kontinuirano auriranje, unapreenje i nadgledanjenjegove realizacije kako bi se obezbedila kompatibilnost sa raspoloivim finansijskimizvorima. Sledei korak u razvoju putne mree Srbije treba da bude otvaranje novoginvesticionog ciklusa jer u Srbiji od kraja prolog veka nije bilo veih investicija u sistemtransporta, a posebno ne u putnu mreu.

25


27/27

Reference:

Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije:

http://www.mi.gov.rs/

Vikipedija, slobodna enciklopedija:http://sr.wikipedia.org/

Fond za razvoj ekonomske nauke:http://www.fren.org.rs/

Republiki zavod za statistiku:www.stat.gov.rs

Road Maintenance Management - Concepts and Systems (1998), autori: Robinson,

Danielson, Snaith

The Geography of Transport Systems, autori: Rodrigue J.P.,Comtos C., Stock B.

OICA, The International Organization of Motor Vehicle Manufacturers:

www.oica.net

26

47277475 Drumski Saobracaj u Srbiji Seminar Ski

Documents