1267 Vreme

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

16. april 2015.broj 1267

PORTRET SAVREMENIKA: BRATISLAV GAI

INTERVJU: VESNA PEI O VLASTI ALEKSANDRA VUIA

ODA RADU JEDNOG

LEZILEBOVIA

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od deset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 17. aprila do 22. maja 2015.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)Delfi knjiare d.o.o. BIG (Sentandrejski put 11, Novi Sad)Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

Aleks KapiLEON I LUIZ

Pria koja poinje u Prvom svetskom ratu a zavrava se osamdesetih godina XX veka, o ljubavi u veku ratova, o jednom paru koji se na bajkovit nain suprotstavlja vremenu

Markus OrtsKATALINA

Intrigantna pria o devojci Katalini de Erauzo iz XVII veka koja da bi putovala i istraila svet poinje da se oblai i predstavlja kao mukarac. Pustolovni roman koji opisuje epohu evropske kolonijalizacije Latinske Amerike

Mark Levi SVE TO SMO PREUTALI

Roman najitanijeg savremenog francuskog autora u svetu, uzbudljiva, nena i humorna pria o prvoj ljubavi i iskupljenju jednog oca koji je na vreme shvatio da se ogreio o erku

Stela Dafi TEODORA

Istorijski roman o bludnici koja je postala

supruga vizantijskog cara Justinijana. Izvrsno

rekonstruisani ivot carice Teodore, neobine

ene i vladarke, njena epoha i prilike na

vizantijskom dvoru

Toni ParsonsODLASCI

Sedam kratkih pria Tonija Parsonsa,

zasnovanih na njegovom

sedmodnevnom boravku na

aerodromu Hitrou u svojstvu zvaninog

aerodromskog pisca

Vule uri NARODNJAKOVA SMRT

Pria o Sokolu, pevau setnih narodnjakih refrena koji se poistoveuje sa Ivom Lolom Ribarom. Urnebesan i uzbudljiv roman-narodnjak, tarantinovski groteskna, duhovita i opora studija lokalnih naravi

Lisa Marklund RAJ

Najbolji roman najpopularnije savremene evropske autorke krimia, vedske spisateljice Lise Marklund, preveden na preko trideset jezika. Napeta atmosfera, precizan zaplet, kompleksni likovi i jedinstvena mesta radnje

Sergej Grizunov, Genadij SisojevBALKANSKI PROROK

Knjiga dvojice poznatih ruskih novinara, koji su dugo izvetavali i slubovali na Balkanu, baca novo svetlo na politiko delovanje Milana Pania u vreme jugoslovenskih sukoba i izolacije Srbije 90-ih godina prolog veka

Semjuel BlekZEMLJA GORI

Istorijski triler ija se radnja odigrava

1502. godine u jednom italijanskom zamku gde se sreu ezare Bordija,

Nikolo Makijaveli i Leonardo da Vini.

Roman o moi, politici, umetnosti i strasti

Kendas Bunel KERINI DNEVNICI

Knjiga autorke romana po kojima je snimljena popularna televizijska

serija Seks i grad. Roman pria o mladosti

Keri Bredo i njenom ivotu pre Seksa i

grada, pre nego to je dola u Njujork

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaAleksandar Ani (foto),

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev, Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi,

Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza,

Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi,

Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected] redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Vesna PeiFoto: M. Milenkovi

BROJ 1267

16. april 2015.

04 Zoom: Generali, braa po utanju

06 Intervju: Vesna Pei

11 Nuspojave: Predsednike Golgote

12 Portret savremenika: Bratislav Gai

16 Falsifikovane line karte i kraa

identiteta:

etiri godine ekanja Andreja Vuia

18 Izmene odredbi o privatnim izvriteljima:

Zakon za graanina pokornog

20 Lini stav: Dragan Popovi

22 Tehnoloki iskorak:

Digitalizacija nacionale

25 Lisica i dral: Post festum

KULTURA

26 Izloba:

Srednjovekovne sprave za muenje

30 Intervju: Branko Rosi

34 In memoriam: Ginter Gras (19272015)

37 Knjige: Girl in a Band Kim Gordon

38 Stogodinjica roenja Bili Holidej:

Njen glas

40 In memoriam:

Eduardo Galeano (19402015)

41 Novi Gradac:

ta bi bilo da je nacistika Nemaka

pobedila Sovjetski Savez?

45 Lagunine knjige

SVET

48 SAD i Kuba:

Nagovetaj otopljavanja odnosa

MOZAIK

54 Oglaenovac:

Vaseljenska tucijada na Balkanu

56 Politika klima 3/5: Plodovi klime

59 Navigator: Elektronska naivnost

60 Strip: Sveti Petar i Bog Otac

62 Vreme uivanja: Roden grad

Ameriki predsednik Barak Obama izjavio je da izolacija Kube nije funkcionisala proteklih pedeset godina, da je Kastrov reim jo na vlasti, te da treba da se pregovara o normalizaciji odnosa. Republikanci su ga doekali na no. Opsesija Kubom je konstanta amerike politike, starija od hladnog ratapie: milan miloevi

Ginter Gras je po meni najznaajniji ne samo nemaki nego i svetski pisac druge polovine prolog stolea. A bio je mnogo vie od togapie: ivan ivanji

ta se sve dogaalo od kada je isplivao sluaj Asomacum u koji je upleten mlai brat predsednika Vlade i zato je tek tada poelo da se dogaapie: radmilo markovi

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano od strane ABC Srbija

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Generali, braa po utanju: Kako je sastankom u Batajnici sahranjena pria o padu helikoptera i smrti sedmoro ljudi

uskrnji sastanak: ko je kome polupao jajaZa uskrnjim stolom na aerodromu u Batajnici, sasvim oeki-vano, premijer Aleksandar Vui polupao je jaja srpskim gene-ralima, to, ruku na srce, i nije bio neki poduhvat.

Naznake rata unutar generaltapskih struktura, posebno na liniji naelnik i elnici rv i pvo, Vui je na jednoasovnom sastanku e kasno uguio i novinarima saoptio da genera-li na potom uprilienoj konferenciji za tampu nee moi da govore, ve e sve to da ima da se kae rei on glavom i bra-dom. Kao i obino.

Generali, braa po utanju, moi e da govore jednog dana; verovatno kad zaboravimo ishod, a pre toga uzroke pada he-likoptera, vapijue nedostatke u procedurama i poremeene linije komandovanja. Dakle, dugo nee govoriti niti e vojni-ke gae prati pred oima znatieljne javnosti.

Posluali su i shvatili komandu ostav! Samo je falilo da uzviknu sluimo narodu, ili kako se danas to ve kae. Vui im je obeao dva nova helikoptera i rezervne delove za avija-ciju (u vrednosti, za delove, od oko pet miliona dolara) i svako je ostao na svom mestu ukljuujui i ministra odbrane koga Vui nije hteo da se odrekne i pre nego to je bilo koji izve-taj o nesrei bio objavljen.

Srpski premijer je time samo potencirao i demonstrirao svoju presudnu snagu u arbitriranju ivotom i smrti i svo-je okruenje utvrdio u veri da im je za ovozemaljski politiki ivot jedino vano da im on duva u lea, a da je sve drugo ne-vano. Tako obezbeuje lojalnost podreenih, ukljuujui tu i generale koji e paljivo itati dogodovtine vojnika Lazan-

skog, paljivije, koliko vidimo, nego banalna uputstva o po-eljnom stanju opremljenosti borbenih sredstava.

Rekao bih da je batajnikim sastankom stavljena velika taka na sve nedoumice oko uzroka i okolnosti pada helikop-tera, nesree u kojoj je sedmoro ljudi izgubilo ivot, jer po re-formskoj logici Aleksandra Vuia ivot ide dalje i banalne nesree koje bi u sreenim zemljama bile izbegnute ne mogu koiti opti napredak.

Generalima su apke pale preko uiju i shvatili su lekciju da ut s rogatim ne moe vojevati. Kud vieniji i slavniji od njih izgubie onolike bitke oko jugoslovenskog naslea, nee ni oni da se trte u ratu za sirotinjsko naslee neuspele i siro-mane armije ve e da glancaju zvezdice sve do penzije koju su, po meni, ve zasluili i to kao prevremenu.

uloga predsednika s velikim p: neto kao zastava Slutim da je glavnokomandujui oruanom silom, predsed-nik Tomislav Nikoli, o sastanku u Batajnici bio obaveten kao i koliko i ja. Seo pred televizor i gledao, samo to je povre-meno morao da se osvrne i kae Dragici: Jeste, duo, taj kom-pleti ti je savren.

Kad god predsednik padne u zapeak, tu je Oliver Anti, savetnik za sve i nita, da ga gurne jo dublje. Ovih dana je, poalivi se na medije, ustvrdio da je Predsednik, s velikim P, simbol dravnosti, neto kao zastava, himna i druga mrtva priroda, i otro se sukobio s medijima koji teraju sprdnju s Predsednikom. Uglavnom oko ve pomenute supruge i sina koji bi da pravi Diznilend u Kragujevcu.

Obezbeena je lojalnost podreenih, ukljuujui tu igenerale koji e paljivo itati dogodovtine vojnikaLazanskog, paljivije, koliko vidimo, nego banalna uputstvao poeljnom stanju opremljenosti borbenih sredstava

16. april 2015. VREMEREME

Lino mislim da tu, zbilja, ima preterivanja i da Tomislav Nikoli ne zasluuje tu vrstu negativne kampanje. On jeste mrtva priroda na srpskoj politikoj sceni, ovek koji samo-zatajno ve mesecima pie neku deklaraciju o Kosovu koju, verovatno, niko nee ni da ita i dobar je dubler za onu vrstu protokola koju Vui nee da odigrava, poput puta na para-du u Moskvi. Vui e tada, otprilike, biti u Americi i sklapa-ti posao o kome e Nikoli moda i biti obaveten, pretpo-stavljam na isti nain kojim je saznao da se ovaj s generali-ma sreo u Batajnici.

blagodatni plamen: kako upaliti reformuVie nije jasno iz izjava Aleksandra Vuia da li e nam biti bo-lje ve krajem ove godine, dogodine ili 2017. Ja bih voleo da to bude u ovom prvom roku.

Podaci na kojima se ta vera o oporavku mogla zasnivati poprilino su kontradiktorni, o emu sam ve pisao, i veru-jem da je toga svestan i premijer.

Do izvesne nansijske konsolidacije, o emu smo inae pi-sali u prolom broju Vremena, dolo je, samo cena za taj us-peh jo nije uspostavljena. Iako budetski de cit umesto pla-niranih 55 iznosi svega 21 milijardu dinara, kao stvarno bolji rezultat moe se okvali kovati samo 5-6 milijardi koliko je dobijeno dobrom naplatom prihoda. Neke utede, kao to je recimo neostvarenje planiranog obima javnih investicija (2,5 umesto 8,5 milijardi dinara), u stvari su za osudu.

Dok podaci o dravnim prihodima i rashodima, bez obzi-ra na pomenute rezerve, ipak mogu izazvati optimizam, za

rezultate u privredi to se ne moe rei. Naime, industrijska proizvodnja u prva dva meseca 2015, prema nedavnom sa-optenju Zavoda za statistiku, manja je za 3,1 odsto nego u istom razdoblju prole godine. Industrijska proizvodnja u fe-bruaru manja je za 3,3 odsto nego lane u istom mesecu, a od prologodinjeg proseka manja je dvostruko vie za 6,3 od-sto. Posebno zabrinjava pad u sektoru malih i srednjih pre-duzea. Kada se i ona uzmu u obzir, slika postaje jo porazni-ja. Ukupna industrijska proizvodnja u februaru 2015. godine od prologodinjeg proseka tada postaje manja za 6,4 odsto, dok preraivaka industrija belei dvostruko vei pad ona je manja za 12,1 odsto.

Nedavno se premijer pohvalio veom kreditnom aktivno-u i kod privrede i kod stanovnitva. Ni tu, meutim, za za-dovoljstvo nema razloga. Porast kreditne zaduenosti graa-na rezultat je najpre porasta kursa vajcarskog franka. Kada je re o privredi, zaista je dolo do poveanog zaduivanja, ali samo javnih preduzea. A i to da bi izvrila neke kratkoro-ne obaveze; nita, dakle, investicije. Privatni sektor zajmove i dalje izbegava, pa tu zaduenost i dalje pada.

Ali, vera u uskrsnue je potrebna i treba je odravati kao neki sveti plamen koji je, pod imenom Blagodatnog, u Veliku subotu, sleteo ruskim avionom na letu iz Jerusalima, do hra-mova svih srpskih zemalja.

Ne pomae da se iskrena vera u udo cinino opovrgava svojstvom belog fosfora da se samozapaljuje u dodiru sa vaz-duhom. Oni koji veruju, verovae i dalje.

Nadam se samo da Vuieva vera ne poiva na opsenar-stvu.

Foto: FoNet

5

VREMEREME 16. april 2015.


Intervju: Vesna Pei

ODA RADU JEDNOG

fotogra je Milovan Milenkovi

7


LEZILEBOVIAVui je na veliki voa koji nas ui radu na svom primeru. A taj

primer nije ba nimalo ubedljiv. Naprotiv. On je petnaest godina drao

banku u Skuptini, prodavao maglu, zagovarao rat i slavio ratne

zloince, a sad se predstavlja kao veliki radnik, muenik koji radi od

jutra do sutra. Je l to govore drugi premijeri? ale li se oni graanima

da mnogo rade, da im je mnogo teko, da im svi prete, da ne spavaju, da

ne kradu i da nemaju kad da jedu? Vuiu ne pada na pamet da se nas

nimalo ne tie sve to to se odnosi na njega lino. To je ta intimizacija

koja je strano autoritarna i iritantna. Pritom, on govori o radu da bi

nam rekao kako smo svi mi neradnici i kako smo zato siromani

VESNA PEI: Stvarna autokratija objanjava mnoge konfuzije, pa i onu da li ima slobode medija u Srbiji. To to nema institucije cenzure, koja je nekada formal-no postojala, koristi se kao dokaz da je s medijima sve u redu. Pa jeste, nema te for-me, a ipak je u stvarnosti zavedena skoro totalna kontrola nad svim glavnim medi-jima. Zato je ispravnije govoriti o stvarnoj autokratiji, u kojoj postoje sve demokrat-ske institucije, ali je iz nje nestao duh de-mokratskog i slobodnog politikog delo-vanja. Imamo parlament, Vladu i sud, po-stoji Ustav koji garantuje iroka prava i slobode, samo to su te institucije prazna forma. One trpe direktan uticaj jedne vla-dajue grupe, odnosno jednog voe, ka-kav je danas sluaj kod nas.

Postoji parlament koji se redovno sasta-je, ali pogledajte kako on izgleda. Gde ste videli da predsednik Vlade onako vie na poslanike, vrea ih i poniava? Vui ne vie na njih kao izvrna vlast, nego ba kao on lino, kao Aleksandar Vui. On je obr-nuo situaciju: umesto da Skuptina (i gra-ani) njega kontroliu i da u nju doe da uje kritike i miljenja poslanika, on posla-nicima, a i celom narodu, neprekidno dri lekcije i ui ih pameti. To je u demokrati-jama nezamislivo. Daleko smo odmakli s autokratijom, a dovoljan dokaz za to jeste kad pogledate kako Vui razgovara s no-vinarima. On demonstrira toliku koliinu

Tokom samo dve i po godine pe-riod u kojem je Aleksandar Vu-i postao sve i svja Srbija je doivela neverovatan preobra-aj. U tome su verovatno svi saglasni. Pro-blem je, meutim, to taj preobraaj jedni vide kao pozitivan, a drugi kao direktan put u propast.

Vrlo je verovatno da je onih koji sma-traju da je Srbija krenula u dobrom prav-cu sve manje. S druge strane, isto je tako oigledno da se oni koji zastupaju suprot-stavljeno stanovite mogu uti i videti u vrlo ogranienom broju medija, da su sve tii i zastraeniji, a da istovremeno iz dana u dan ive sve loije i jadnije. Zbog te tii-ne, tog straha i te bede, ini se da je Srbi-ja za samo dve i po godine daleko odma-kla od kakve-takve demokratije i dospela na potpuno drugaiju politiku teritoriju.

Demokratija u Srbiji ve due vremena vene. Pod vlau Aleksandra Vuia, ona se sasuila, jedva da jo daje znake ivo-ta. Najtanije bi bilo rei da je Srbija da-nas najblia pojmu stvarne autokratije. Kaem stvarne, zato to u savremenom svetu retko nailazite na formalnu auto-kratiju, koja je tako zakonom de nisana, kae za Vreme Vesna Pei, odgovarajui na pitanje da li u Srbiji trenutno imamo demokratiju, autokratiju ili neto tree.

VREME: ta zapravo znai stvar-na autokratija?


agresivnosti, direktne prozivke (Aha, to ste vi iz B92) i arogancije, da takvo pona-anje do sada u Srbiji nije vieno. A nije da ba nita ne znamo o autokratskoj vlasti.

Aleksandar Vui je u nekoliko na-vrata citirao Maksa Vebera, istiui pre svega njegove analize evropske protestantske etike. Da li mislite da je ba Maks Veber lektira koja je najvie uticala na premijera? Ja mislim da on ni slovo nije proitao

od onoga to je Veber napisao. Neto je na-uo iz druge ruke, ali to to Vui govori, nema nikakve veze s teorijama Maksa Ve-bera, a ponajmanje sa protestantskom eti-kom. Ona se temelji na odgovornosti za posledice, a ne na dobrim namerama, e-ljama i obeanjima. Koliko vidim, Vuiu ne pada na pamet da za sve to radi pola-e raune javnosti i graanima. On odgo-vornost pominje kao krajnji cinizam u stilu Smenite me.

Kad se u kontekstu etike odgovorno-sti prisetimo njegove prolosti, naprosto je zapanjujue da je on uobrazio da je ne-kakva moralna gromada koja mu dozvo-ljava da ba on itav narod moralno uzdi-e i neprekidno vaspitava. Do besvesti po-navlja da smo lenuge, da smo sveznalice, da samo kukamo i kritikujemo, nita nam nije dobro, da ne cenimo niiji rad. Postavio nam je i uzore na koje bi trebalo da se ugle-damo: moramo da uimo od Novaka o-kovia i Majkla Dordana. To nam je sad, za Uskrs, kao najnovije poruio u Novo-stima. Kae da je u najveem delu Srbije (sem valjda kod onih zakerala i ne-zna-sanskrit kritiara) ve pobedila ta lozo- ja koja je napravila Novaka okovia. i-tam to i ne mogu da verujem ta sve nje-mu pada na pamet.

On ne razume da nije dozvoljeno da gra-ane tretira kao maloletnike. On ne razu-me da mi nismo njegovi aci, niti aci bilo koje vlasti. to se Maksa Vebera i prote-stantske etike tie, ta pria je trebalo da slui njegovoj ambiciji da lii na Zorana inia i ukrade ideje svojih protivnika, to je dobro primetio Teo l Pani.

Ba je Maks Veber teoretiar koji se posebno bavio harizmatskim tipom vlasti koji, po njemu, obeleavaju po-sebno nadarene linosti. Nosilac ha-rizme uzima zadatak koji mu je odre-en i na osnovu svoje misije zahteva da mu se drugi pokoravaju i slede ga,

kae Veber. Moe li se ovaj tip vlasti prepoznati u onome to Aleksandar Vui trenutno radi? Mislite li da on sebe vidi kao Veberovog harizmat-skog vou? On moda sebe tako vidi kad pravi svoje

predstave za nas. Uverena sam da on ve-oma dobro zna ko je on. On zna da on ne raspolae ni znanjem ni nadarenostima osim nadarenosti za manipulaciju i la-ganje, ali jeste zaigrao ulogu spasioca. Ha-rizmatski tj. revolucionarni preokret ka-rakterie prekid tradicije i obino se kao primer navode rei Isusa Hrista: uli ste da je bilo reeno oko za oko, zub za zub. Ali ja vam kaem (), kad ti oamari desni obraz, okreni mu drugi. Ovo navoenje Biblije po seanju samo je ilustracija ha-rizmatskog raskida sa starim i proglaa-vanje nove vere i novog doba. Tu guru o pre i posle Vui i njegovi koriste u od-nosu na prethodnu vlast. Oni su navod-no spasli Srbiju od zlih prethodnika, koji su navodno sve upropastili.

Tano je da je prethodna vlast mnogo greila i uproavala, ali raskid sa prethod-nim gresima se nije dogodio. Ti gresi su ak i pojaani dolaskom sns-a na vlast. Pri-tom se zaboravlja da ni Vui nije nov, da je i on prethodnik, i to od one fele koja je nanela Srbiji najveu tetu. Ne moe biti harizmatski lider iz drugog cuga i na po-pravnom ispitu.

Izreirao je harizmatski prekid korup-cije i lopovluka hapenjem Miroslava Mi-kovia. Grmeo je o borbi protiv korupcije i tajkuna. Ta prevara je uspela. Dobio je ve-liku podrku, ali od spasilake misije nije ostalo nita. Korupcija i propadanje Srbi-je dobili su veliko ubrzanje, a od spasava-nja je ostalo nekoliko izlizanih fraza, kao ona Mikovievi i ds plaenici. Najnovi-ja povika na ds, vratite pare narodu, sad se moe uputiti na adresu sns-a.

Uzgred, u modernom drutvu, hariz-matska vlast u Veberovom smislu vie ne postoji.

ta je, po vama, bila najjaa dosada-nja manifestacija autoritarizma ove vlasti? Ako traite ba manifestaciju, kao dra-

stian i najsveiji primer izdvojila bih do-noenje lex specialisa kojim su pogae-ni svi mogui zakoni i sam Ustav. Tim zakonom je nasilniki oteto najvrednije zemljite u Beogradu da bi ga Vui bez

konkursa dao svojim arapskim prijatelji-ma, a da nema ni ugovora, ni projekta, niti bilo kakve raunice. Ni u tragovima ne po-stoji interes graana Beograda da to pla-aju, kao to nema ba nikakvog interesa graana Srbije. Drastine primere autori-tarizma vidite u Skuptini i vikanju na la-nove Vlade, a najvie se vidi u sferi medija. Tu imate bukvalno zaposedanje televizija (Pink, Studio B, Happy) i kontrolu gotovo svih ostalih. Zatim, tu je likvidacija poje-dinih emisija, kao to su Utisak nedelje i jo neke. Nijedan medij nije smeo da istra-uje udnu priu o krai identiteta Vui-evog brata i sukoba s policijom na Para-

di ponosa. Drastian je bio progon ombud-smana Sae Jankovia. Imate i korupcio-naki i protivustavni zakon o javnom be-lenitvu koji je ograniio pravo na slobo-du ugovora, zakon je branjen pet meseci, a sud u tom periodu nije radio. Tu su i stal-ni napadi na opoziciju, pa bih podsetila da se ba na osnovu odnosa prema manjini meri samo postojanje demokratije i njen smisao. Mene je posebno uznemirilo na-silje to jest prebijanje suparnikih kandi-data na lokalnim izborima u Mionici. Di-rektna Vuieva kontrola i voenje svih slubi bezbednosti, pa i ovo dramatino iz-begavanje odgovornosti za pad helikopte-ra i smrt sedam osoba, jesu manifestacije stvarnog autoritarizma.

Ima li Vuiev autoritarizam neke speci nosti? Za njega je karakteristino da on ne vla-

da na uobiajen nain tako to bi obu-kao odelo premijera, vrio tu zvaninu ulo-gu tako to koncentrie mo i kri zakone

9


prema potrebi, kako to ine autoritarci. Ne, to nije sluaj. On je skinuo sa sebe sve for-malne uloge, one koje su po difoltu za-konom de nisane i kontrolisane. On vla-da kao on, u svom prirodnom izdanju, ne-formalno, sa svojim prijateljima i bratom, kao konkretna linost. Zato, na nae zgra-avanje, on stalno pria o sebi lino. To iza-ziva strah i zebnju. Takva vlast je za graa-ne totalno zatamnjena, naroito u pogle-du korienja nasilja. Vi ne znate ta moe da padne na pamet nekom pojedincu koji nije u sistemu, a raspolae dravnom si-lom. Kako se najbolje vidi ova speci nost, preplivavanje iz institucija u neformalne

odnose? Prvo padaju u oi njena radikal-na egocentrinost i narcizam, jer je vladar po prirodi takav.

Gde se to konkretno vidi? Kad stie eelj iz Haga, ali i ako se tamo

vraa, on kae da nisu u pitanju ni Hag ni Vojislav eelj, nego je to udar na vladu, odnosno na njega lino. On je najugroe-niji, njemu stalno neko preti likvidacijom i ruenjem. Sada mu preti i nekakva Crna ruka, Rusi i Amerikanci mu mrse konce, i tako redom, i tako stalno. Ne znam da li veu zebnju izaziva njegova stihijska agre-sivnost ili kada tvrdi da mu neko stalno preti, ak i poslanici!

Sada i njegovi aui, Maja Gojkovi i Be-i, izmiljaju kako i njima poslanici pre-te. A ti osea da u stvari oni tako prete svima nama. Ova igra pretnji je deo radi-kalne psihologizacije i personalizacije vla-sti, za koju ne zna i ne moe da zna ta moe da smisli i gde e da udari, koja stvara oseaj da ivimo u strahovladi. Zbog toga

esto ujete da ljudi spontano kau: Ovo je ludnica. Da, to je oekivano oseanje kad ono lino, najee lini bezobrazluk, pre-plavi pristojno ponaanje koje se oekuje od predsednika Vlade.

Vrlo esto, praktino svakodnevno, sluamo premijera koji pominje koli-ko radi, kako je uvek on rtva, kako svi ele njegov odlazak sa vlasti i sli-no. Kome su upuene takve poruke i kakav je zapravo njihov smisao? To je pozicioniranje gazde iznad gra-

ana. Vui je na veliki voa koji nas ui radu na svom primeru. A taj primer nije ba nimalo ubedljiv. Naprotiv. On je petna-est godina drao banku u Skuptini, pro-davao maglu, zagovarao rat i slavio ratne zloince, a sad se predstavlja kao veliki rad-nik, muenik koji radi od jutra do sutra. Je l to govore drugi premijeri? ale li se oni graanima da mnogo rade, da im je mno-go teko, da im svi prete, da ne spavaju, da ne kradu i da nemaju kad da jedu? Vui-u ne pada na pamet da se nas nimalo ne tie sve to to se odnosi na njega lino. To je ta intimizacija koja je strano autoritar-na i iritantna.

Pritom, on govori o radu da bi nam re-kao kako smo svi mi neradnici i kako smo zato siromani. Tek kad krenemo da radi-mo, vratie nam plate i penzije. Glavna nje-gova misija je da lenuge prevaspita u rad-nike. Kad krenemo da radimo i ugledamo se na njega i Nemce koje je Martin Luter nauio radu i Ezopovim basnama, ima sve probleme da reimo. Samo rad, rad i rad. Da ne kaem koliko je ta retorika cinina u zemlji u kojoj posla nema ni od korova. I kakva je to oda radu koju prodaje jedan lezilebovi koji se bavi najvie sopstvenim marketingom, manipulacijama i mutnim poslovima?

Taj veliki trudbenik bavi se armijom bo-tova koji sistematski obmanjuju javnost za novac, oblai i presvlai ljude da izi-gravaju podrku pred Skuptinom, poja-vili su se opet i pioniri koji doekuju dra-gog gosta. Ako je sve to veoma vaan rad, za nas bi bilo mnogo bolje kad bi se malo vie odmarao.

Utisak je da se izmeu Vlade Srbi-je i imena premijera stavlja znak jed-nakosti. Ipak, on je posebno na-kon tragedije s helikopterom po-kazao da se teko odrie ak i lo-ih, nevetih i ve na prvi pogled

neadekvatnih saradnika. Kako to objanjavate? Kao i svi autoritarci, premijer ne dozvo-

ljava da mu mi, kao javnost, smenjujemo saradnike i ministre. Setite se da je struna javnost imala primedbe na Lazara Krstia, ali je Vui o njemu govorio kao o istom geniju i najboljem ministru nansija u re-gionu. Krsti je zatim otiao po scenariju koji je Vuiu odgovarao. On e da smeni koga on hoe, iz svojih razloga, a ne zato to su ministri pod baraom kritike zbog neodgovornog ponaanja koje je u ovom sluaju s helikopterom dovelo do tragedi-je. Nije iskljueno da je on Gaiu naredio da se pokrene vojska za spasavanje bebe druge veroispovesti, a i da se pravi me-dijski spektakl.

Vui kae da on snosi politiku odgo-vornost za greke, ali ne vidi se koje je to posledice on podneo. I onda, opet je on taj koji odlazi u Batajnicu da smiruje o cire i obeava da e se kupiti dva nova helikopte-ra. Cela ta stvar e se zavriti tako to niko nee odgovarati. Ta pria je ve zatvorena.

Postoji li trenutno institucija, drav-ni organ, regulatorno telo ili neka osoba koju Aleksandar Vui palji-vo slua i ije sugestije potuje? Da li je vlast na bilo koji nain pod bilo ka-kvom kontrolom bilo kog tela? Ja to stvarno ne znam. ini mi se da

nema takve institucije, ali sigurno ima pri-vatnih lica. On sam kae da se uje dvade-set puta dnevno sa svojim bratom, tu je i kum Nikola Petrovi, tu su i druge privat-ne osobe od uticaja, kao arapski prijatelji, moda i njegovi lini tajkuni. O tome mo-emo samo da nagaamo.

Ako dravni funkcioner skine formalni oklop svoje uloge i pria kao Mika ili Panta, onda vie ne postoji normalna i javna kri-tika vlasti, nego se svaka primedba doiv-ljava kao lina mrnja! Vui se na to otvo-reno ali. ali se da ga mrzimo i da ga zato kritikujemo. A kad to ujem, uvek u sebi kaem: Pa, obuci premijersku uniformu i skloni svoju linost sa pozornice. Ako on stalno izlae svoju golu linost, onda mu sve mora izgledati kao lini napad. I to je poseban problem za medije svi se boje da e se on uvrediti. A tako ne moe, jer to je pritisak i ukidanje kritike. Ako ti je teko da bude dravni funkcioner, onda se vra-ti u svet privatnog ivota. Ali ne, on hoe da nas zastrauje samim sobom. On ak i

Na nae zgraavanje, Vui stalno pria o sebi lino. To izaziva strah i zebnju. Takva vlast je za graane totalno zatamnjena, naroito u pogledu korienja nasilja

1010


sam proziva neke pojedince. Tako je pre neki dan u Skuptini prozvao advokata Sreka Pecikozu, inae potpisnika petici-je petnaest advokata protiv Beograda na vodi. Pa kakav je to nain da on proziva i grdi neke graane po imenu i prezimenu?

U medijima koji vae za provladine, ve skoro godinu dana esto se pojav-ljuju tekstovi koji se kritiki osvru na rad i ponaanje Tomislava Nikoli-a. Deo javnosti to tumai kao sigu-ran znak da izmeu Nikolia i Vui-a traje neobjavljeni rat? Imamo li u ovom trenutku ve vienu situaciju u kojoj jedan segment vlasti zapravo radi protiv drugoga? Za javnost tu nema nieg zanimljivog da

bismo nagaali da li se oni slau ili sapliu. Od poetka postoje razlike u pogledu Ko-sova i Briselskog sporazuma, ali je to pita-nje izgubilo na znaaju. Dragica i Toma ne kriju da uivaju u ivotu, troe neke pare koje ne mogu da opravdaju. To smeta Vu-iu koji hoe da odri imid borca protiv

korupcije i iluziju o potenju sns-a i nje-ga lino. Takoe mislim da je Vuiu vie stalo da odrava ravnoteu izmeu Ame-rikanaca i Rusa, da i jednima i drugima is-poruuje to to trae, jer je utoliko njego-va vlast stabilnija. Toma, predsednik, ne-skriveno vie voli Ruse. Taj sukob, ako po-stoji, imae smisla i moe biti dramatian tek pred predsednike izbore.

Koliko, i da li uopte, sve ovo podsea na devedesete? U odnosu na ondanje vreme, danas je

problem to su se velike promene desile u samoj socijalnoj strukturi, koja bitno utie na sve ovo o emu priamo. O tome niko ne govori. Devedesetih smo svi bili u istoj situaciji, bili smo jednaki, a nasuprot nama stajali su vlast i tek poneki pojedinac koji se obogatio na sankcijama i vercu. Sada je situacija potpuno drugaija. Postoji jedan elitni vii srednji sloj, koji nije tako mali i

zanemarljiv, a u koji ne spadaju tajkuni i milioneri. Taj sloj ima dosta para, u jakim je godinama. ta mislite, ko to nedeljama sedi u hotelu Grand na Kopaoniku, ko se drui, izlazi i uiva? Njihova deca sva idu u stra-ne kole, ne ive ovdanjim ivotom. Oni o vlasti misle potpuno isto kao mi, nisu ble-savi da ne vide, ali na pamet im ne pada da pomognu i da se angauju. Dravne ko-le su sada za sirotinju. Klasini srednji sloj na velikom je udaru. Oni nemaju snage, a pritom ne postoji nikakav socijalni ka-pital, to jest kohezija i solidarnost koja je onda postojala.

Zamislite samo da su se tim jadnim pro-fama u trajku pridruili makar samo jo lekari, to bi ve bilo neto. Ali nisu, niko se nikome ne pridruuje, a ti to imaju, nee da se akaju sa politikom. Ni stranke vie niko nee da nansira. Niko iz te bogati-je grupe nee da se angauje. I ta onda da oekujemo? Mnogi su razvili prilino uspene poslove, i nemaju nikakve veze s nama i obinim ljudima. A sirotinja ne

moe nikada nita da postigne. Ne vezuju nas za devedesete samo populizam i nacio-nalizam, nego i to to ima vie sirotinje, to je srednja klasa takoe postala sirotinja, a nekada smo svi bili isti i orni da se borimo za promene. Vui e otii kad se sam is-puca, a ne zato to e ga smeniti opozicija.

Kakva je trenutno uloga srpske opo-zicije? Vidite li je uopte? Meni se ini da je situacija u Srbiji toliko

katastrofalna da opozicija, pre svega ds i njemu prijateljske stranke, samo treba da se okupi i napravi jak politiki instrument koji funkcionie i u stanju je da se bori i preuzme vlast.

Mnogi sada trae nekakve zanosne poli-tike identitete, dokaze o potenju, pa i ha-rizmatske lidere, jer su navodno razoara-ni, nikome vie ne veruju, i zato nee da se pomere. Smeno je kritikovati Demokrat-sku stranku kako nema jasan identitet, a

nikada ga nije ni imala: bila je oduvek neki centar, malo na levo, nacionalno umerena i oprezno proevropska. Ali, kao graanska stranka, ona je jedina bila odlino organi-zovana i to je bio njen identitet na kome je radio Zoran ini. Ne moe se pitanje or-ganizacije stranke totalno odvojiti od nje-nog identiteta. Problem ds-a nije u identi-tetu, to je ak i lake nadomestiti jednim aktuelnim i efektnim programom, nego u tome to sama, iznutra, ne moe da se oku-pi i ostvari maksimalan organizacioni po-tencijal. Svaka je vaka obaka, a od toga nema nita.

Mora da nam bude jasno gde stoluje ru-kovodstvo, kad se sastaje, kakve su odlu-ke, ta su planovi, a ta strategija za osvaja-nje vlasti. Iz Demokratske stranke su otili oni koji su joj naneli najvee tete. Ona ne mora da bude u stalnoj depresiji i da se i-sti od grehova (mada mora staviti do zna-nja da stare greke nee ponoviti), ve da se organizuje i pone protivniku da zadaje udarce. Tada stiu i razoarani, koji ovako samo sede i gledaju.

Demokratska stranka formirala je Vladu u senci. Kako ocenjujete takav potez? Postoji li neto to bi opozicija mogla da uradi a to bi osetno uzdr-malo temelje Vuievog reima? Po meni je to slab instrument. On ne

smeta, ali i ne doprinosi jaanju stranke i njenoj koheziji koje sada nema. Podra-vam miting zakazan za 25. april, i dobro je to kau da je graanski, za sve nezado-voljne. Sigurno da ima mnogo e kasnijih poteza od vlade u senci da se vlast uzdr-ma. To su na prvom mestu dobra organi-zacija, jasan program, slono i aktivno ru-kovodstvo, sposobno da strateki isplani-ra kada i gde e zadati najjae udarce, po-sebno to predstoje izbori tri godine uza-stopce. Nikako ne treba pristati na spaja-nje lokalnih i republikih izbora, pa ak i predsednikih, jer je to potpuno autoritar-no i nedemokratski. Zato to nikad nismo videli u Nemakoj ili Francuskoj, da sve iz-bore skrkaju u jedan dan i da tako skrau-ju mandate? No, to je vana i iroka tema, i mora se posebno analizirati.

To to Vui nee opoziciju i to je gui, opasno je i za njega. Kad nema sistemske opozicije, koja moe mirnim putem da pre-uzme vlast, onda ni on sam ne zna ta e da mu se desi u budunosti.

TAMARA SKROZZA

Vui ne razume da nije dozvoljeno da graane tretira kao maloletnike

NUSPOJAVE

TEOFIL PANI


1111

Predsednike GolgoteTeak je ivot predsedniki u atmosferi optenarodne ne-zahvalnosti; Nikoli Tomislav onomad kanda nije verovao Borisu Tadiu da je to tako, ili je bar mislio da se to dogaa samo drugima (to jest, Tadiu), koji su to ionako i zaslui-li, doim njemu nee, ali sad i sam vidi kako je to: odrekao se stranke, dodue samo toboe i forme radi (na tadanje nepodeljeno oduevljenje belolistarskih listara), pa mu se sad ini da se i stranka odrie njega, ali nekako stvarno, me-diji ga kalpe na sve strane, i to najvie ba oni bliski vlasti, udaraju mu i na porodicu (to bi rekao izvesni predsed-nik Vlade Srbije) i, uopte, malo je razloga za slavlje i veselje na Andrievom vencu. A mandat curi li, curi, jo malo pa e doi vreme da pone da se razmilja o novim predsedni-kim izborima. Nikoli, dabome, ne bi voleo da ve posle pr-vog mandata postane bivi predsednik, i tu ga valja ljudski razumeti: makar i ovlaan pogled na poslove i dane Borisa Tadia pokazuje da je biti bivi predsednik u zemlji Srbiji jedna od (o)tunijih javnih uloga, ma prosto lepo vidite kako je sve to pomalo neprijatno i tumau role i publici.

Enivej, ako se malko uozbiljimo, nejasno mi je otkud i emu alopojka notornog Anti Olivera, Nikolievog kon-siljerea, na tobonji masivni medijski progon mua Nikoli Dragice. Pa, njime se, mislim Nikoliem, koliko ja vidim, redovnije bavi jo samo Vlada Joki u Danasu (ekamo Draginja i ja kae se smrkne pa da polegamo), ali to se valjda ne rauna, em je satira, em su i Joki i Danas ionako antipro-tivni. A moda ja naprosto ne pratim prave medije: ne itam Informer, ne gledam Pink i rahmetli Studio B? I to je mogu-e, ali neka mene ovde, a neka njih tamo. Ne moram ja ba sve da znam, to ree graanin romske, sintske, akalijske ili egipanske nacionalnosti u onom anti-rtv pretplata vicu.

Dobro, a ima li u svemu tome neega? Nisam pametan, mogue je; pitanje je samo koliko je to uopte bitno. Nikoli ima sasvim dovoljno razloga da bude nezadovoljan ulo-gom engleske kraljice koja mu je pripala nakon to je Vui Aleksandar preuzeo celokupnu kontrolu nad ovom dravom, institucionalno i vaninstitucionalno, to bi rekao jedan s ko-jim su bezbrojne tikve posadili. Moda je tano i da ga njegov politiki posinak, preko svoje bezbrojne posluge, tu i tamo stvarno nagazi po prstima, tek da mu stavi do znanja da se ne gica mnogo jer nee nita postii, nego samo moe da osta-ne bez podrke sns maine. Pa opet, teko je verovati da bi to otilo predaleko: Nikoli i Vui iz raznih su razloga i dalje po-trebni jedan drugom, i strateki e igrati u istom timu.

Zato drim da Nikoliev problem s Vuiem, moda i sa sns, nije ni personalni ni ideoloki, nego je naprosto sistem-

ske naravi: u sistemu autokratije kakav se u Srbiji uveliko zaokruuje, samo jedan ovek ima tretman g. Nedodirljivog; on, dodue, moe biti predsednik drave, ali moe biti i pred-sednik vlade. Njegova mo ne proizilazi iz konkretne funk-cije, nego se zajedno s njim seli s mesta na mesto. Takav je sluaj s Vladimirom Vladimiroviem Putinom, takav je i sa Redepom Tajipom Erdoganom. U postdemokratskoj Srbiji od 2012. ista se matrica moi kuva i pee za Vuia, a ne za Nikolia, a manje je vano kako se zovu njihovi trenutni po-loaji u dravnom aparatu.

Kao to rekoh, od prezidencijalnih nevolja (drugaije na-ravi) pati i Boris Tadi. Za razliku od groteskno nekompeten-tnog i u svakom smislu skrnavog Nikolia, Tadi ima, to bi se reklo, i biogra ju i znanje i dranje, njemu naelno dobro stoji da bude predsednik neega. Zato je desetak godina svo-je karijere u tome bio uspean. No, ini se da je Tadi iz ovo-ga izvukao malo preambiciozan zakljuak: da e mu dobro stajati da bude predsednik bilo ega. To tako, naravno, ne moe. Zato on sad deluje kao nekakav izgubljeni predsednik

bez stranke, jer taj njegov sds, ili kako se ve zove, nikako da zaivi i zalii na pravu stranku, a ne na prateu slubu B.T. Tadieva biva stranka, pak, ima obrnut problem: nakon to su Tadia panino i u sutini nepravedno najurili, dugo su bili stranka bez predsednika (budimo ozbiljni, onaj sluajni prolaznik D. . se ne rauna), a onda su se bar donekle uoz-biljili s izborom Bojana Pajtia. Ali, Pajti, ma koliko da je do-brih stvari uinio, jo nije u dovoljnoj meri probio barijeru, jo ga se ne doivljava kao pravog predsednika ds-a izvan Vojvodine, jo manje kao nekoga ko ozbiljno i s punim pra-vom pretenduje da u nekoj drugaijoj konstelaciji preuzme vlast nad Srbijom, ne samo nad Vojvodinom (koju pri tome moe lako da izgubi). Pojednostavljeno reeno, ispada da se stari ds raspao na stranku bez predsednika i na predsed-nika bez stranke; aritmetiko reenje problema se samo po sebi namee, ali u politici vae sasvim druga pravila, i da-kako da od toga nema nita; na stranu to se i Tadi u me-uvremenu prekomerno uruio glavinjanjem svoje stran-ke, ponajvie u Vojvodini, gde se ba obrukao, a da izgleda to nije ni do danas ukapirao.

Tako to, dakle, izgleda s naim predsednicima, kukala nam majka. U meuvremenu, Nikolievi sojuznici su ne-sumnjivo u pravu bar u jednoj stvari: preesto se u ovda-njoj javnosti na Nikolia ostrvljuju oni koji o Vuiu ute ili mu pevaju laude, a tu bi se ve moralo parafrazirati Maksa Horkhajmera: Ko nije spreman da govori o Vuiu, neka uti i o Nikoliu.

Nikoliev mogui problem s Vuiem nije personalne, nego sistemske naravi: u sistemu koji se kuva i pee za Vuia, ima mesta samo za jednog autokratu

Portret savremenika: Bratislav Gai, ministar odbrane

Verni vojnik partije Kada je Bratislav Gai seo u fotelju ministra odbrane 27. aprila prole godine, verovatno nije slutio kakva ga iskuenja ekaju ve u prvoj godini slube, mada je morao da zna da e ta stolica biti vrela. Da je sve ostalo bilo u redu (a nije moglo biti u armiji koja iza sebe nosi teret skoranjih ratova, poraza, besparice), dovoljno bi bilo razloga za preznojavanje to je na toj funkciji u vreme kada se vojska pribliava NATO-u vie nego to se to svia domaem stanovnitvu i Rusima, a on mora da objanjava da nije sve tako kao to na prvi pogled deluje. Ovako, vojsku su od kada je on preuzeo dunost poele da sustiu afere koje se reaju jedna za drugom, od uea vojnih policajaca u incidentu oko prebijanja Andreja Vuia na Paradi ponosa prole godine, do pada vojnog helikoptera u Surinu u kome je poginulo sedam ljudi. Uz sve to, oigledno je da se unutar vojske rasplamsao sukob Tominih i Vuievih ljudi

Gai je bio meta protivnika sada-nje vlasti i pre nego to je postao ministar, iz razliitih razloga. Je-dan od prvih bio je osporavanje njegovog formalnog obrazovanja, poev od srednje kole. U svojoj zvaninoj biogra ji mini-star je napisao da je zavrio gimnaziju u Kruevcu, gde je i roen 1967. godine, a da je zvanje diplomiranog ekonomiste stekao na Ekonomskom fakultetu u Niu, gde je upisao i master. Uz prie da je svojevreme-no radio u Trajalu kao keramiar (a da je Gimnaziju video samo u prva dva razre-da usmerenog obrazovanja) krenula je i potraga za Gaievim diplomama, jer ga nije bilo na spisku maturanata koji su za-vrili kruevaku gimnaziju.

muke po diplomama i biznisuDragan ilas je izneo sumnje kada je

re o Gaievoj diplomi ekonomiste, da bi Gai 2013. odgovorio tvrdnjom da je di-plomirao 2003. godine (diplomu Ekonom-skog fakulteta prijavio je kada je izabran za gradonaelnika Kruevca 2012. godine), ali burleska oko Gaievih diploma jo tra-je, uz tvrdnje njegovih protivnika da mu je mentor master rada njegova roaka, pro-fesorka Evica Petrovi.

Od kada se aktivno odao politici, panju javnosti su privukle i njegove poslovne ak-tivnosti. Od 1989. godine bavi se privatnim preduzetnitvom, sugraani ga poznaju po nadimku Bata Santos, koji je stekao devede-setih kad se bavio trgovinom kafom, a bio je i suvlasnik Grand kafe. Vie godina iveo je i radio u Grkoj. Vlasnik je i direktor pre-duzea Saco, u ijem sastavu su Televizija

Plus i Santos proizvodnja aja i kafe, ali je upravljaka prava preneo na Dejana Mi-ladinovia. Pored toga, vlasnik je dve ve-like benzinske pumpe. Proglaen je za me-nadera godine grada Kruevca 1998. godi-ne, dobitnik je Vidovdanske nagrade grada Kruevca 2014, decembra 2012. od naled-a je dobio specijalno priznanje za ostvarene reforme u gradskoj administraciji i dopri-nos unapreenju privrednog ambijenta.

Sudei po podacima objavljenim u tampi, Gaiu poslovi ne idu sjajno u poslednje vreme, rauni veine njegovih rmi su vie od tri godine u blokadi. I po-red toga, nedavno je na Bagdali poloen kamen temeljac za Crkvu Svetog Jovana Krstitelja, iji je ktitor porodica Gai, koja nansira izgradnju. Na pitanje novinara odakle mu novac, s obzirom na poslovne probleme, Gai je odgovorio: Za razliku od drugih, ja sam uao u politiku sa audi-jem Q7, a ne sa om. Pitanje otkud novac je zapravo za one koji u politiku ulaze sa om, a iz nje izlaze sa audijem.

U izvetaju Saveta za borbu protiv ko-rupcije za period od 2011. do 2014. navede-no je da su pojedini politiari, otvoreno ili preko lanova porodice, vlasnici mahom lokalnih glasila. Gaiev sin Vladan je vla-snik tv Zone iz Nia, a preko rme Zona plus jedan je od vlasnika sportske tv iz Kruevca. I moja deca moraju od nee-ga da ive, rekao je za Blic upitan o vla-snitvu njegovog sina Vladana u nekoli-ko televizija. Raun tv Plus je u blokadi od decembra 2011, ali ona posluje preko preduzea add produkcija d.o.o. iz Kru-evca, koje je u vlasnitvu Irene Gai,

ministrove supruge. tv Plus se jednim de-lom nansira iz budeta Kruevca. Pome-nuta Televizija Plus od 2009. do 2014. go-dine iz budeta je dobila 14,3 miliona dina-ra, najvie novca za pruanje usluga grad-skoj upravi Kruevca dobila je u periodu kad je Gai bio gradonaelnik, ali on kae da je sve raeno po konkursu. Televizi-ju imam 20 godina, a u politiku sam uao 2008, rekao je Gai.

Osim biznisa, istakao se i kao sportski radnik. Vodio je enski odbojkaki klub Kruevac Santos do Prve B lige, a etiri godine je bio uspean direktor fudbalske kole Napredak. Kada je u januaru 2014. objavljeno da su se Neboja ovi i Bra-tislav Gai dogovorili da njegov sin Mi-lan doe na probu u Crvenu zvezdu, digla se graja u javnosti oko navodne protekci-je. Vidno uzrujani Gai sazvao je impro-vizovanu konferenciju za tampu ispred Marakane na kojoj je rekao da je napravio medveu uslugu svom sinu, da nije traio ni novac ni stanarinu, ve samo probu, i da je Milan proao sve omladinske kate-gorije Napretka i bio reprezentativac. Do-dao je da je sve dobilo politiku konotaci-ju, da Aleksandar Vui o tome nije znao nita, i da zbog svega odlazi sa sinom kui.

politike staze i bogazePolitika karijera Bate Gaia poela

je brzo da se razvija u okviru sns-a, iji je jedan od osnivaa u Rasinskom okrugu. U junu 2012. izabran je za gradonaelni-ka Kruevca, a za potpredsednika sns-a u septembru te godine. Odrekao se plate gradonaelnika Kruevca u korist mladih

1212


branih parova kojima je darovao zlatne burme ako bi zakljuili brak u gradskoj kui, to su sugraani pozdravili, ali su sa jedom priali da je vie puta najavio iz-gradnju sportskog kompleksa sa atlet-skom stazom, na kome e se organizova-ti Balkansko prvenstvo u atletici. Stadi-on nije izgraen, pa je Kruevcu Balkan-ski ampionat oduzet.

Pre izbora 2014. godine vie puta je isti-cao da bi bilo bolje da Vui bude premi-jer, jer je energiniji od Daia. Ostala je zapamena njegova izjava: Srpski politi-ari moraju da shvate da nisu roeni da obavljaju ba sve funkcije u dravi. A mno-gi misle da bi ba oni bili najbolji ministri u svakom resoru, ali je na glasine da bi on mogao biti Vuiev izbor za ministra odbrane rekao da kao vojnik partije ne bi odbio nijedno zaduenje, pa ni ministar-sko. Kada je izabran za ministra odbrane 27. aprila 2014, to je trebalo da bude kruna njegove politike karijere, podneo je ostav-ku na funkciju gradonaelnika Kruevca.

Podrugljivi komentari da je na mesto ministra odbrane doao keramiar koji istie da mu je kvali kacija i to to je bio dobar vojnik na odsluenju vojnog roka, teko bi se mogli uzeti kao osnovna za-merka Gaievom izboru; i Aleksandar Vui, pravnik bez radnog iskustva, Dra-gan utanovac, mainski inenjer bez rad-nog iskustva, i profesor psihologije Boris Tadi obavljali su tu dunost po partijskoj direktivi, a iskustva sa vojskom su im bila ista kao Gaieva.

Mnogo vei problem je to to je Gai komotno mogao da bude izabran i za mi-nistra policije, pravde, rada i socijalnih pitanja ili neeg drugog, jer su presud-ne kvali kacije za ta ministarska mesta bespogovorna odanost premijeru i par-tijskom voi i ponizan stav, koje je i Gai vie puta demonstrirao. Na primer, kada je izjavio da e se truditi da dunost mi-nistra odbrane obavlja kao i njegov pret-hodnik Vui, mada se od Vuievog ru-kovoenja vojskom pamti samo obeanje o kupovini novih mig-ova, koje je odavno iezlo u moru drugih obeanja. U poni-znosti, dodue, nije jedini, i Gai i njego-ve stranake i nestranake kolege su sle-dili Vuia na vojnoj paradi u Beogradu prole godine, kada su poskidali kabani-ce i pokisli do gole koe pred zapanjenim Vladimirom Putinom.

Foto: Boko Karanovi

1313


Renik koji Gai koristi je istovetan kao kod njegovih partijskih drugova. Na svako pitanje koje im se uini nezgodno reaguje nabusito, uz obavezno pominjanje onih prolih. Upitan koliko je kotala voj-na parada rekao je da su danas najei kritiari oni koji su vojsku vodili o troku drave na paradu Muamera Gada ja u Li-biji, a tada cenu nisu spominjali i da, za razliku od perioda do 2012. godine, danas vojska sve paljivo planira.

andrej vui i vojskaNabusiti stav se samo izotrio kada su

dola tea iskuenja. Na primer, nakon in-cidenta tokom odravanja Parade pono-sa 28. septembra 2014. u Beogradu, u kome je pretuen brat premijera Srbije, Andrej Vui, koji je tada bio u drutvu brata gra-donaelnika Beograda Predraga Malog i dvojice pripadnika obezbeenja premije-ra, pripadnika vojne jedinice Kobre. Pre-mijer je incident digao na nivo dravnog problema, tvrdei da su andarmi tukli Andreja zato to je njegov brat, a javnost se ustalasala postavljajui pitanja odakle premijerovom bratu vojno obezbeenje i ko je incident zapoeo.

Gai je prvo tvrdio da su pripadnici Ko-bri, koji su u tom trenutku bili sa Andre-jem Vuiem, obezbeenje premijera Sr-bije i da su mu samo pravili drutvo, pa da su sa Andrejem poli do kue premi-jerovog oca i majke, ne kao obezbeenje, ve kao pratnja, da ne bi zbog te situacije (Parade ponosa) dolo do toga (incidenta), a dolo je do toga; posle vie od etiri me-seca, u odgovoru zatitniku graana Sai Jankoviu Gai je tvrdio da su pripadnici vojne policije bili na zadatku u svojstvu prethodnice neposrednog obezbeenja predsednika Vlade Republike Srbije, to samo po sebi ne znai nita.

Pritom, Gai i Ministarstvo odbrane su uporno odbijali da dostave Jankoviu traena dokumenta o incidentu i konkret-no odgovore na njegova pitanja. Ombud-sman je konano u februaru 2015. rekao da je podneo prijave i protiv andarma i protiv

pripadnika Kobri, a Gai je izjavio da ga je sramota da komentarie ono to je Janko-vi rekao i napisao. Ta sramota se, naravno, nije javila zbog Jankovievih rei da je koli-ina nekompetentnosti i netanosti u ono-me to mu je Gai slao kao odgovore na njegova pitanja takva da se mora zakljui-ti samo jedno: ministar Gai se podsmeva pravnom poretku Republike Srbije, istini i inteligenciji graana, i time najozbiljni-je naruava ugled Ministarstva odbrane.

Pomenuta sramota odnosila se na ak-tivnosti i pitanja samog Jankovia, koji je ekspresno proglaen sumnjivim elemen-tom, neprijateljem drave itd., u emu je uzeo uea i vojni asopis Odbrana tek-stom koji je na naslovnoj strani najavljen sa Vojska na nianu: Zatitnik protiv za-titnika. Gai je za Blic povodom po-menutog teksta izjavio da uopte nije vi-deo sporni naslov, da nema vremena da se bavi dokonim tviteraima (Jankovi je na Tviteru optuio Ministarstvo odbrane za kukaviku taktiku koja je odraz pogleda na svet koji vidi samo neprijatelje za uni-titi, ratove za zapoeti, kime za polomi-ti, umove za zatvoriti, ast za uvrediti), i da se ne mea u pisanje novinara.

Kua ljudskih prava i demokratije po-slala je apel Skuptini Srbije za smenu mi-nistara koji rue vladavinu prava, gde su nabrojani Bratislav Gai, Neboja Stefa-novi, Nikola Selakovi i Aleksandar Vu-lin; Demokratska stranka traila je da se Gai i direktor vba smene zbog srpskog Votergejta, afere koja se odnosi na pri-slukivanje opozicionih lidera, strana-kih aktivista, sindikalnih aktivista i poje-dinih nosilaca pravosudnih funkcija od strane vba, na koju je ukazao ombudsman Saa Jankovi. Svi ti zahtevi propraeni su podrugljivim smehom od strane Gai-eve stranake baze, a Gai je tvrdio da je bivi vojni ministar Dragan utanovac prislukivao predsednika Republike, mi-nistre Vlade i druge kolege iz svoje stran-ke, zbog ega je utanovac najavio tubu.

Od sporednih problema, Gai je pri-vukao panju javnosti i kada je u oktobru

prole godine naredio da se transrodni ma-jor Vojske Srbije Helena penzionie jer joj je ustanovljena dijagnoza koja moe uzroko-vati tetne posledice po ugled Vojske Srbi-je. Kasnije se izvinjavao zbog administra-tivne greke u reenju o penzionisanju koje je u stvari usledilo zbog injenica da je na-vrio 20 godina radnog staa i da su potre-be slube zahtevale njegov prestanak, ali je i optuivao majora Helenu zbog njenih javnih istupa da je deo orkestrirane kam-panje protiv Vojske Srbije, deo interesnih krugova iji je cilj napad na predsednika Vlade Aleksandra Vuia, pitao da li to to smo penzionisali osobu koja ima prijave za prostituciju spada u diskriminaciju.

pad helikopteraSve to se pre toga deavalo za vreme

Gaievog ministrovanja palo je trenutno u senku kada se 13. marta u blizini aero-droma u Surinu sruio vojni helikopter koji je prevozio bolesnu bebu iz Rake, od-nosei u smrt sedam osoba. Branislav Ga-i je kao ministar izdao nareenje da he-likopter poleti u misiju spasavanja bebe, a oko onoga to se deavalo posle toga ra-sprave se ne smiruju ni mesec dana po-sle tragedije, kako u javnosti tako i unu-tar vladajuih struktura.

Sam Gai je dao gomilu konfuznih izjava, od toga da je celu no uestvovao u potrazi za nestalim helikopterom (Alek-sandar Vui je rekao da je Gai bio u Kruevcu, Gai kasnije izjavio da je ka Beogradu krenuo kada je uo da je heli-kopter pao), do toga da su meteo-uslovi, po informacijama koje je imao, u tom tre-nutku bili apsolutno povoljni (izjava za Pink 16. marta). Na pitanje da li je bio u kontaktu sa ministrom zdravlja Lona-rom tokom veeri kada je pao helikopter, Gai je na rts-u odgovorio: Prilikom ini-cijacije same prie, ministar, poto su iz bolnice zvali i Ministarstvo zdravlja, je-smo razgovarali o tome. Kasnije smo se i uli posle svih ovih deavanja. Ali, znate, insinuacije nekoga Ja sam, mislim, bio ja-san malopre, jedino da se teleprontujem

Bratislav Gai sigurno nee ostati zapamen po tome to je bio prvi srpski ministar odbrane koji je uestvovao na samitu NATO-a, ve po brojnim aferama, sada ve i tragedijama. Mogue je da bi se sve to deavalo i da je neko drugi bio na njegovom mestu, ali nedostatak znanja i iskustva, poslunost prema nadreenima i bahatost prema neistomiljenicima, sigurno poveavaju verovatnou loih dogaaja

1414


iz Kruevca do nekog aerodroma, niti je namera bila, niti sam

U intrevjuu Blicu, zatitnik graana Saa Jankovi je nedavno rekao: Iako uporno bei od nje i u svemu vidi spregu sa bivim reimom, ministar odbrane sno-si odgovornost za to to se u organu ko-jim rukovodi promovie slepa poslunost. Neko je na drutvenim mreama napisao da je uzrok pada helikoptera strah. Strah generala da kae ministru ne. Ne idem tako daleko da bilo kog politiara krivim za pad helikoptera, ali oni jesu odgovor-ni za atmosferu straha, odgovorni su to strah postoji ak i kod generala i pilota, o cira poznatih po svojoj svojeglavosti... Eventualnom krivinom odgovornou za tragediju bavi se pravosue, ali pored kri-vine postoje i druge vrste odgovornosti za propuste, a ak i vojne komisije su kon-statovale ogroman broj propusta.

Priu o premijerovom bratu, Kobrama i andarmeriji vlast se trudi da potisne do zaborava (suenje andarmima se odla-e unedogled), a o odgovornosti Andreja i Aleksandra Vuia, Gaia i inih umori-li su se da govore i najuporniji. Pre nego to je iko postavio pitanje odgovorno-sti (ili krivice) za tragediju sa helikopte-rom, da ne govorimo o bilo kakvim izve-tajima, Aleksandar Vui je izjavio da ne d ministre Gaia i Lonara, pa se Gai moe na svom mestu oseati bezbedno, bar za sada.

Meutim, pad helikoptera rasplamsao je sukob unutar same vojske izmeu To-minih i Vuievih ljudi. Gai slovi kao premijerov ovek, premijer je trenutno najmoniji ovek u zemlji, ali u toj igri su ljudi kao Gai potrone gure, lako za-menljive slinim i istim, koje se mogu r-tvovati iz nekog interesa.

U svakom sluaju, Bratislav Gai sigur-no nee ostati zapamen po tome to je bio prvi srpski ministar odbrane koji je ue-stvovao na samitu nato-a, ve po brojnim aferama, sada ve i tragedijama, koje su obeleile njegovo ministrovanje. Mogue je da bi se sve to deavalo i da je neko dru-gi bio na njegovom mestu, ali nedostatak znanja i iskustva, poslunost prema nadre-enima i bahatost prema neistomiljenici-ma kao jedine preporuke za vlast, sigurno poveavaju verovatnou loih dogaaja.

MOMIR TURUDI i DC Vreme

Razgovor glavnog urednika Vremena Dragoljuba arkovia

sa VOJISLAVOM ANETIEM i IGOROM AVNEROM,

strunjacima za marketing i medije. Otvoreno i bez cenzure o ulozi marketinga u srpskoj politici.

UUUUUUUUUUUUUUIIIIIIIIIIIIIIIIIIVVVVVVVVVVVVVVVVVVOOOOOOOOOOOOOO

NNNNNNNNNNNNNNNNNNAAAAAAAAAAAAAAAAAARRRRRRRRRRRRREEEEEEEEEEEEEEEDDDDDDDDDDDDDDDDDDDD

NNNNNNNNNNNNNNNNNNNAAAAAAAAAAAAAAA EEEEEEEEEEEEEMMMMMMMMMMMMMM

IIIIIIIIIIIIIIISSSSSSSSSSSSSSIIIIIIIIIIIIIJJJJJJJJJJJJJAAAAAAAAAAAAA

www.v

reme.c

om/zu

miran

je

NNNNNNNNNNNNNNNNNNNNEEEEEEEEEEEEEEDDDDDDDDDDDDDEEEEEEEEEEEE

LLLLLLLLLLLLLJJJJJJJJJJJJJAAAAAAAAAAAAAA,,,,,,,,,,,, 111111111111111999999999999999

... AAAAAAAAAAAAAAAAAPPPPPPPPPPPPPRRRRRRRRRRRRRIIIIIIIIIIIIIIILLLLLLLLLLLLL

,,,,,,,,,, 2222222222000000000000hhhhhhhhhhhhh

komentariite uivo na:www.twi er.com/NedeljnikVreme #Zumiranje

zumiranje

1515


Kako je u petak 10. aprila saop-tio ministar unutranjih poslo-va dr Neboja Stefanovi, poli-cija je uhapsila esnaestoro osoba pod sumnjom da su, radei u grupi, prali no-vac i osnovali sedam fantomskih rmi na osnovu ukradenih identiteta graa-na Srbije. Po reima ministra, jedan od oteenih graana bio je i premijerov brat Andrej Vui, na osnovu ije su falsi ko-vane line karte osumnjieni osnovali r-mu Asomacum, sa seditem na Novom Beogradu. Dve osobe od privedenih su vezane za Asomacum, D. J. (roen 1962. u Budvi), koji ima dvojno dravljanstvo, i A. J. (roen 1965. u Beogradu), koji su fak-tiki obavljali poslove odgovornog lica ove kompanije, izjavio je ministar. Jed-na od uhapenih je i radnica kancelarij-ske kontrole Poreske uprave Sneana Jezdi, zaduena za kontrolu pomenu-tih sedam preduzea. Stefanovi je re-kao da je protiv Sneane Jezdi podneta krivina prijava zbog zloupotrebe slube-nog poloaja, meutim, ova via poreska inspektorka Odeljenja za kancelarijsku kontrolu Poreske uprave u Beogradu je pod istom optunicom bila uhapena jo u junu 2011. Tada ju je optunica teretila i za prisvajanje oko 30 miliona dinara. Mi-nistar je rekao da su osumnjieni koristi-li jo dva privredna drutva za ostvariva-nje prava za (neosnovani) povraaj pdv-a, te da su ovo rezultati akcije suzbijanja -nansijskog kriminala koja je trajala ne-koliko meseci.

hronologijaModa je re samo o sluajnosti, ali ba

pre nekoliko meseci je u javnost izaao sluaj Asomacum. Da podsetimo, 24. oktobra prole godine Zoran ivkovi,

poslanik i nekadanji predsednik Vla-de, u Skuptini Srbije je pitao aktuelnog premijera Aleksandra Vuia o rmi Aso-macum, koja je u tom trenutku bila u blo-kadi 22 miliona dinara, a iji vlasnik je, po podacima Agencije za privredne re-gistre, Andrej Vui, Aleksandrov brat. Predsednik Vlade je odgovorio da je re o

falsi katu, da su se njegovom bratu zbog toga izvinjavali i Boris Tadi i Miodrag Miki Raki. Dva dana kasnije, zamenik direktora Poreske uprave Marko Marin-kovi je, govorei o rmi Asomacum u emisiji Teka re na tv Pinku, izjavio da je ustanovljeno da je re o fantomskom preduzeu koje je ciljano osnovano radi

Falsi kovane line karte i kraa identiteta

etiri godine ekanja Andta se sve dogaalo od kada je isplivao sluaj Asomacum u koji je upleten mlai brat predsednika Vlade i zato je tek tada poelo da se dogaa

RASVETLJAVANJA, HAPENJA, PITANJA: A. VuiFoto: N. Skenderija

1616


zloupotreba u privrednom poslovanju i izvlaenju kapitala na nelegalan nain. Ta rma je sluila kao protoni bojler za druge rme odakle je izvlaen novac za nelegalnu privrednu delatnost.

etiri dana kasnije, 30. oktobra ujutro, Marinkovi je u emisiji Na ka sa u-kom na televiziji Kopernikus, koju vodi narodni poslanik Srpske napredne stran-ke Vladimir ukanovi, ustvrdio da su li-nu kartu Andreja Vuia falsi kovali dr-avni slubenici: Poreska policija je utvr-dila da je Andreju Vuiu ukraden identi-tet, 2010. godine, dok je na vlasti bila De-mokratska stranka. (...) Na ta meni ovo lii kao bivem pripadniku Bezbednosno-informativne agencije? Lii na neto to se zove crna operacija. Lii na neto to se zove pravljenje psiholokog pritiska na premijera i lanove njegove porodice. Na jednu prljavu i podlu radnju, koju sigurno nisu izvrili pripadnici bia, onaj estiti deo koji slui ovoj dravi i ivi za platu. (...) Ovo e se vrlo lako ustanoviti. Prvo, obrazac line karte tano se zna gde se nalazi, po tom broju, kao i ko dui peat i ko je nad-lean. Eto dva elementa po kome mogu da se ustanove dravni slubenici koji su ovo izvrili. Ukoliko je dolo do falsi kovanja ove line karte i peata (...) treba utvrditi koji je papir korien, ko je tampao to i gde to moe da se tampa? Ovo ne moe na printeru ili od kue da se uradi, ovo je morala da uradi specijalizovana tampa-rija koja raspolae adekvatnim moguno-stima. Poslanik ukanovi se na to nado-vezao: Koliko znam, samo Kovnica novca moe tako neto da odtampa.

Inae, po nepotvrenim informacija-ma, Andrej Vui je zaposlen upravo u Kovnici novca.

Sutradan, 31. oktobra, usred trajka ad-vokata, Andrej Vui preko svog zastupni-ka Zorana Jakovljevia podnosi tubu Pri-vrednom sudu protiv rme Asomacum, kojom se eli utvrditi nitavost osniva-kog akta te rme. Uz tubu je priloeno i grafoloko vetaenje Policijske uprave za grad Beograd od 30. oktobra 2014, u ko-jem stoji da se Andrej Vui iskljuuje kao mogui skripter spornih potpisa koji se

nalaze na kartonu deponovanih potpisa, a koji su neophodni za osnivanje rme.

proceduraI dalje ostaje bez odgovora pitanje za-

to je Andrej Vui tek 31. oktobra 2014. podneo tubu, iako je skoro etiri godine ranije saznao da postoji rma registrova-na na njegovo ime? Naime, u decembra 2010. je Andrej Vui bio pozvan na raz-govor u Poresku policiju u svojstvu gra-anina, a povodom poslovanja Asoma-cuma, koji je osnovan u martu 2010. apr je tokom 2011. podneo prijavu protiv r-me Asomacum jer nije do predvienog roka dostavila nansijski izvetaj, niti se razvrstala prema veliini preduzea, a u oktobru 2011. godine Prvo osnovno jav-no tuilatvo u Beogradu podnelo je Pri-vrednom sudu optuni predlog, u kome se okrivljuje odgovorno lice Andrej Vui za privredne prestupe, odnosno krenje Zakona o raunovodstvu i reviziji. Meu-tim, u martu 2013. Privredni sud odustaje od optube i obustavlja postupak protiv Andreja Vuia i Asomacuma.

Zanimljivo je i reenje koje su Andrej Vui i njegov pravni zastupnik odabra-li za prestanak postojanja Asomacuma, koji je, uzgred, jo uvek aktivno privred-no drutvo. Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre u lanu 33 govori o nitavosti registracije osnivanja privrednog drutva: Lice koje ima prav-ni interes moe tubom zahtevati utvre-nje da je registracija osnivanja privrednog drutva nitava ako je registracija izvre-na na osnovu lanog dokumenta, doku-menta izdatog u nezakonito sprovedenom postupku ili dokumenta sa neistinitim i-njenicama (lan 2). Dakle, preslikan slu-aj. Meutim, problem je to ovaj zakon predvia da se pomenuta tuba moe pod-neti u roku od 30 dana od dana saznanja tuioca za razloge nitavosti, a najkasnije u roku od godinu dana od dana registra-cije. Taj rok od godinu dana je istekao u martu 2011, a Andrej Vui iz nekog razlo-ga tada nije podneo tubu.

ta su odabrali Andrej Vui i advo-kat Zoran Jakovljevi? Ako Privredni

sud bude utvrdio nitavost osnivakog akta, posledica ovog utvrenja bie pri-nudna likvidacija rme, to je jedan od etiri osnova za brisanje iz Registra pri-vrednih subjekata. Meutim, institut pri-nudne likvidacije nikada nije primenjen, jer postoji Miljenje (tadanjeg) Ministar-stva ekonomije i regionalnog razvoja iz 2012. da bi njegova primena trebalo da se odloi dok se ne promeni zakon: (...) miljenja smo da postoji realna opasnost da se ovako nedovoljno regulisan insti-tut prinudne likvidacije zloupotrebi, pri emu bi interesi poverilaca mogli biti izi-grani. (...) miljenja smo da postoji potre-ba odlaganja primene ovog instituta do donoenja izmena i dopuna Zakona ko-jima bi se ova pitanja detaljno uredila.

(Miljenje Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja upueno Agenciji za privredne registre osmog juna 2012)

RADMILO MARKOVI

Ljudi i rmePrema pisanju Blica, iza inicijala D. J. i A. J. koje je pomenuo ministar unutranjih poslova nalaze se Drago-slav Joksimovi i Aleksandar Jovi. Joksimovi je nekadanje odgovorno lice u rmi Blaki Comp, koji je jo u martu 2009. bio uhapen pod optu-bom da je, u grupi sa jo desetoro lju-di, zloupotrebom poloaja, falsi ko-vanjem slubenih isprava i pranjem novca otetio budet za milion i po evra. Vlasnik Blaki Compa, koja je bri-sana iz registra privrednih drutava u septembru 2011, jo uvek je aktivna rma Mediteran Club International beogradsko predstavnitvo crnogor-ske rme Mediteran Club Internatio-nal d.o.o. iz Danilovgrada. Direktor i ovlaeni zastupnik ove rme iz Da-nilovgrada je Dragan Petri, a vlasnik je Mediteran Corporation iz Delave-ra, jednog od poreskih rajeva (1201 Orange Street, Suite 600, Wilmington, New Castle County, Delaware 19801). Mediteran Corporation osnovana je 1995. godine.

ndreja Vuia

1717


Izmene odredbi o privatnim izvriteljima

Zakon za graanina pokornogNaziv profesije sasvim je nebitan u okolnostima u kojima se to dogaa, isto je i sa javnim belenicima, tzv. notarima: rade javni posao, ali zarade uglavnom idu u njihove privatne depove

Od 2011. godine, kad je donesen Za-kon o izvrenju i obezbjeenju i kad su u pravni sistem uvedeni privatni izvritelji ovih dana vidimo da je na taj zakon biva ministarka pravde Sneana Malovi jako ponosna i u tome, meu ostalim, vidi razlog zbog kojega ju ne vole subotiki advokati koji su joj od-bili prijem u lanstvo Advokatske komo-re ne prestaju kritike zakonskih odred-bi i prakse.

Uskoro bi se pred poslanicima Skup-tine Srbije trebalo pojaviti izmjene i do-pune Zakona, koji bi bar neke od spornih stvari trebale promijeniti. Bit e to potvr-da prakse naih zakonodavaca da se pri donoenju zakona (bilo kojeg) ne razmi-lja o sutini, da se glasaka maina (zlo)upotrijebi, pa da se potom mijenjaju pro-pisi koji su otpoetka bili prilino nesu-visli i to ne samo u jednom ili dva navra-ta. Imamo i Zakon o javnim biljenicima, koji je otpoetka takoer bio kontrover-zan, koji se mijenjao ovisno o drutve-nim okolnostima (etveromjeseni pro-test advokata), bit e to sluaj i sa nacr-tom zakona o besplatnoj pravnoj pomoi.

Ovaj o izvriteljima bit e samo me-uvrijeme u provaliji koja dijeli strunu javnost i graane od nesuvislih pravnih normi.

ime i sutinaOno to bode oi ve na prvi pogled

jest promjena imena profesije, samo jed-ne koja je novouvedena proteklih godi-na (Hrvatska je, valja znati, slian zakon

i oformljavanje te nove profesije zaledi-la u vrijeme posljednje promjene vlasti prije nepune etiri godine). Dakle, vie neemo imati privatne, ve javne izvri-telje, ime bi se trebala naglasiti njihova javna funkcija.

No, naziv profesije sasvim je nebitan u okolnostima u kojima se to dogaa, isto je i sa javnim biljenicima, tzv. notarima: rade javni posao, ali se zarade uglavnom slijevaju u njihove privatne depove. Bilo je to bjelodano ve u decembru prole go-dine, kad su pojedini advokati u protestu iznijeli podatke o nekoliko privilegiranih privatno-izvriteljskih kancelarija koje su od javnih poduzea dobile bez postupka javnih nabavki, da to tako sirovo nazove-mo najprije na hiljade sluaja graana-dunika za komunalne usluge, a potom i stotine hiljada evra predujma za taj utje-rivaki posao.

Pokazalo se da svuda postoji politi-ko-rodbinska veza, da su uvezane poje-dine (svakim vlastima lojalne) advokat-ske kancelarije, pojedini pravosudni po-slenici, pojedini direktori i partije koje teko je dokazati, ali to je radna teza svih koji su se o tome oglasili na sve utjeu i svoje buelare pune tim speci- nim reketom. Onda je Zakon, u de-cembru prole godine, izmijenjen u tom dijelu, pa bi sad Komora javnih izvrite-lja trebala predmete one komunalne, prvenstveno rasporeivati urednije no ranije, kao to bi trebala biti posred-nik izmeu javnokomunalnih poduzea i izvritelja. Ne vie privatnih, no javnih,

kako kae nacrt izmjena i dopuna posto-jeeg Zakona.

Najnoviji nacrt izmjena i dopuna ima neke dobre elemente: ispravlja, na pri-mjer, one zamjerke da postojei Zakon nije predvidio djelotvorne pravne lijeko-ve i da ne dozvoljava odlaganje izvrenja. U obrazloenju se navodi da se sadanjim pravilima izvrnog postupka zarad br-zine rtvuju jasan tok postupka, izaziva opta nesigurnost, kre prava stranaka i gotovo uvodi zakon prava jaega i be-skrupuloznijeg, to je civilizacijsko na-zadovanje vladavine prava u Srbiji.

Na stranu to to e se privatnim-jav-nim izvriteljima proiriti nadlenost, pa vie nee prinudno naplaivati samo du-gove za komunalne i sline usluge, ve i novane kazne, trokove postupaka i sudske takse naravno, kad su posrije-di graani, zike osobe, uz to to im je predloenim izmjenama dato i pravo da donose ona rjeenja o izvrenju koja su dosad bila u iskljuivoj nadlenosti su-dova. O tome e se zasigurno tek vodi-ti rasprave, ali ono to graane u do-brom smislu treba zanimati jest da je predvieno da prigovor dunika ipak

1818


odlae izvrenje, kao i da se samo pravo-mona rjeenja mogu izvriti. Takoer, nema vie taksativno navedenih razloga za pobijanje rjeenja u albi (na primjer zbog neistinitih podataka navedenih u vjerodostojnoj ispravi), ve bi se graa-nin dunik u albi na rjeenje o izvrenju mogao pozvati na razloge koji spreava-ju sprovoenje izvrenja. Plus za graa-ne: trokovi postupka se takoer mogu osporiti albom, koja za razliku od do-sadanje prakse odlae izvrenje. Tu je rije o brojnim izvrenjima zbog malih dugova, zbog kojih se dosad moglo gra-aninu-duniku oduzeti ak i stan ili dru-ga imovina.

pitanje prakseVidjet emo kako e se izmjene odraziti

i na praksu privatnih dosad, a javnih ubu-due, izvritelja koji graane nisu obavje-tavali da se protiv njih vodi izvrni po-stupak zbog neplaenih komunalnih ra-una i koji su to saznali tek nakon to su im izvritelji sjeli na tekui ili tedni ra-un (to je situacija: mi navodno obavije-stili, graani nisu preuzeli rjeenje, ono objavljeno na oglasnoj ploi nadlenog

suda, graani nisu izjavili prigovor ili al-bu, rokovi proli...).

Sasvim je sigurno da predviene izmje-ne i dopune spornog Zakona i dalje ne rjeavaju brojne probleme koje te odred-be imaju i sa Ustavom Srbije. Na primjer, onu da vam izvritelji privatni, a javni mogu banuti u stan u bilo koje doba dana ili noi i da kao svjedoke (ako ni-ste ili jeste kod kue) mogu dovesti bilo koju dvojicu punoljetnih sluajnih pro-laznika. Ima i problem prikupljanja po-dataka o graanima, na primjer onaj da je neka banka duna podatke o tednom ulogu izvrnog dunika prui sudu od-nosno privatnom izvritelju na njihov zahtjev, ne obavjetavajui dunika da su ti podaci traeni. I danas, u predloe-nim izmjenama i dopunama nita se nije promijenilo, i dalje je rije o krenju ban-karske tajne. I ne samo o tome, rije je o onome o emu oito gluhima pria po-vjerenik za dostupnost informacija od javnog znaaja Rodoljub abi, da se pri-kupljaju podaci, poput jmbg-a, koji nisu u skladu sa Zakonom o zatiti podata-ka o linosti.

Sasvim je za pohvalu pootravanje

uvjeta za imenovanje izvritelja: oni e morati, osim posebnog ispita i ostalih ispunjenih uvjeta, poloiti i pravosudni ispit, to bi vailo i za ve imenovane iz-vritelje, koji bi taj ispit oni koji ga ne-maju morali poloiti do poetka 2017. godine, ili e izgubiti licencu. Pohvalno je i to to bi isto pravilo, ako izmjene i dopune postojeeg Zakona budu usvo-jene, vailo i za zamjenike privatno-jav-nog izvritelja, ali sve to ne rjeava pro-blem koji je u ovih nekoliko godina po-stojanja te profesije evidentan: problem pomonika javnog izvritelja.

Postojei lan 476. aktualnog Zako-na, naime, kae sljedee: Javni izvritelj moe da zaposli pomonika koji u njego-vo ime preduzima radnje kojima se ne-posredno sprovodi izvrenje ili obezbe-enje. Kao pomonik javnog izvritelja moe da se zaposli poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije koji ima naj-manje srednju strunu spremu, protiv koga se ne vodi krivini postupak i koji nije osuivan za krivino delo na bezu-slovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci.

peglanje i pokornostOito imamo dobru namjeru vlasti

koja u nacrtu zakonskih izmjena i dopu-na predvia da pomonici, koji obavljaju neposredne radnje izvrenja, ne bi mo-gli biti osuivane osobe ili oni protiv ko-jih se vodi krivini postupak; dosad smo imali one koji su mogli biti osueni na bezuslovne kazne zatvora od est mje-seci, ali problem je u tome to nam niti takvo ogranienje nije garancija, znajui u kojem stanju nam je pravosue, u ko-jem su graani jedini koji se moraju zako-na, esto i posve besmislenih, drati kao pijan plota.

Od samog poetka ovaj konkretni Za-kon sporan je (i sa ustavnog stajalita) u mnogim svojim odredbama. Ono na to je Malovieva ponosna dananji zakono-davci pokuavaju ispeglati sitnim izmje-nama u korist graana i njihovih prava, ali injenica je da u svemu tome razlika izmeu privatnog i javnog tonije, da izvritelji slue javnom, a ne privatnom interesu ni slovom izmijenjenih zakon-skih normi i dalje ne postoji.

Bar ne za graanina pokornog. TATJANA TAGIROV

PALATA PRAVDE U BEOGRADU: Dopune zakona na ekanjuFoto: M. Milenkovi

1919


ta su nama evropske integracijeEvropske integracije nisu i ne smeju biti cilj. Cilj je moderna i ureena drava,

koja poiva na vrednostima na kojima poiva i Evropska unija. Pregovore

treba maksimalno iskoristiti da se dostignu standardi EU u svim oblastima

ivota. A da li emo na kraju i ui u Uniju potpuno je sporedno

Pie: Dragan Popovi

Mudri ljudi upozoravali su jo odavno da ne pretvaramo evrop-ske integracije u praznu, uglavnom predizbornu mantru ili u sveanj novanica koje e nam neko dati ako uemo u eu. Na-alost, Tadieva vlada uradila je i jedno i drugo. Sada, kada su pregovori o pristupanju eu u toku, pred nama je nova mantra eu integracije kao tehniki posao. Javnost je zatrpana teh-nikim detaljima, udnim, nerazumljivim terminima, drugom ili treom verzijom nekakvog akcionog plana, licitiranjem sa otvaranjem poglavlja.

Niko ne spori tehniku stranu evropskih integracija. Uo-stalom, evropska birokratija odavno je na zlom glasu, pa nisu izuzetak ni pregovori sa Srbijom gde se, esto radi veselja ili kaprica hiljada birokrata, popunjavaju kilometarske kolone upitnika, formulara i slinih dokumenata. Kao i kod svake bi-rokratije neki od njih su vani, neki nebitni, neki izmiljeni da bi se ispunilo radno vreme. Ali, da li su nama evropske in-tegracije takmienje u popunjavanju gomile papira?

Deo mantre je i misti kacija oko toga ta treba da bude javno u procesu evropskih integracija. Svi zadaci u procesu pregovaranja klasini su poslovi dravne uprave. Pravila po kojima radi uprava regulisana su zakonima Srbije. Zakon o slobodnom pristupu informacijama je jasan za svaki doku-ment nastao u radu javne vlasti pretpostavlja se da je javan. Ako postoji potreba da se proglasi tajnom, za to postoji zakon-ski ureena procedura (ona svakako ne ukljuuje voluntari-stike procene dravnih sekretara da li neto treba da bude dostupno javnosti). Vlast, naravno, moe pokuati da tajnim proglasi i ono to ne mora da bude tajno, ali upravo zato po-stoji Poverenik za informacije od javnog znaaja. I civilno dru-tvo e ovu vrstu zatite sigurno koristiti. Nijedan posao Vla-de i dravne uprave, pa ni prikljuivanje EU, nije i ne moe biti iznad zakona u Srbiji.

Evropska unija je prvi oblik integracije (i za sada jedini) na svetu koji, osim ekonomske, poiva na jakoj vrednosnoj os-novi. U lanu 2. Lisabonskog ugovora pobrojane su vredno-sti na kojima EU poiva: ljudsko dostojanstvo, sloboda, vlada-vina prava, ljudska prava, demokratija i jednakost. Dakle, za prijem u EU nije dovoljno (bar ne bi trebalo da bude) da ste

ispunili tehnike uslove i provukli kroz parlament ili Vladu hiljade propisa radi usklaivanja sa pravnim tekovinama EU. Kljuan uslov je da drava potuje ove vrednosti (bar u osnov-noj meri ne potuju ih ni u EU svi jednako, ali se tei ka tom cilju). Meutim, u Srbiji se vrednosti EU ne pominju od stra-ne zvaninika. e ca pregovarakog tima Tanja Mievi ne-davno je, kao pohvalnu stvar, objavila kako Srbija od 2010. ima Agenciju za borbu protiv korupcije, dok Crna Gora mora tek da je osniva zbog evropskih integracija. Na stranu injenica da Crna Gora ima mnogo ozbiljnije probleme sa borbom pro-tiv korupcije od osnivanja agencije, postavlja se pitanje ta je cilj usklaivanja sa evropskim standardima u ovoj oblasti manje korupcije ili osnivanje nekog dravnog tela? Ako je cilj smanjenje korupcije, onda je optimizam Tanje Mievi po-malo nerealan, jer mi ne samo da ne napredujemo, ve i na-zadujemo u toj oblasti. Ako sebi i postavimo kao jedan od za-dataka osnivanje agencije, onda bi pre svega trebalo da nas interesuje kakva je to institucija. Na primer, da li predsednik Odbora agencije dobije sinekuru u Evropskom sudu za ljud-ska prava nakon to blokira usvajanje preporuke za razreenje

LINISTAV

Foto: Reuters

2020


ministra Selakovia?Neko e rei, ne insistira ba ni EU na svojim vrednostima

u pregovorima sa Srbijom. Za to postoje brojna objanjenja (uglavnom se svode na paralelu sa faktorom mira i stabilno-sti, kako su Miloevia jedno vreme nazivali na Zapadu), ali da li je to nama relevantno? ta je cilj ove drave, nezavisno od toga ta hoe ili nee neka meunarodna organizacija, pa zvala se ona i Evropska unija? Civilno drutvo (bar onaj deo koji se bavi ljudskim pravima i demokratizacijom) ve godi-nama koristi evropske integracije kao metod za moderniza-ciju Srbije. Zbog poznate osetljivosti nae politike elite na packe sa Zapada, evropski zvaninici su moan saveznik da se vlasti nateraju da urade neto to je inae u interesu gra-ana Srbije od borbe protiv diskriminacije do uvoenja ka-nalizacije. Ali evropske integracije nisu i ne smeju biti cilj. Cilj je moderna i ureena drava, koja poiva na vrednostima na kojima poiva i Evropska unija. Pregovore treba maksimal-no iskoristiti (to je i razlog to civilno drutvo aktivno lobira da se to pre otvore prva poglavlja) da bi se dostigli standardi EU u svim oblastima ivota. A da li emo na kraju i ui u Uni-ju, potpuno je sporedno.

Da li ova vlast iskreno eli prihvatanje evropskih vrednosti (to je, ponavljam, sutina evropskih integracija) i da li je spo-sobna da u to ubedi svoje evropske partnere, dva su razliita pitanja. Na prvo, odgovor moe da nam bude i jedan od prvih poteza vlasti nakon pada petooktobarske republike (hvala Teo lu Paniu na terminu). Na urednike funkcije dva dnev-na lista kojima i formalno upravlja drava postavljeni su do-kazani protivnici ovih vrednosti, Ratko Dmitrovi i Ljiljana Smajlovi. Na drugo, odgovor se sam namee kada shvatimo da u jednoj od najvanijih drava EU ve dve godine nemamo ambasadora. To su odgovori koji mnogo bolje oslikavaju na-mere i mogunosti vlasti od povrnih i nezrelih izjava ljuba-vi i podanitva prema evropskim dravnicima. Zvanini do-kumenti koje srpska administracija prvo pie na engleskom jeziku (na primer, Nacionalni prioriteti za meunarodnu po-mo) pa onda prevodi na srpski, nisu dokaz privrenosti Evro-pi. Dokaz su nepotovanja zakona i vladavine prava, klasinih vrednosti na kojima poiva Evropska unija.

Hvaliti napredak Srbije u evropskim integracijama danas kada je stanje ljudskih prava i vladavine prava na najniem nivou u poslednjih 14 godina, deluje u najmanju ruku neobi-no, bez obzira sa koje strane te pohvale dolazile. Ukoliko su ugroene vrednosti na kojima poiva EU, napretka u evrop-skim integracijama jednostavno nema. I hiljadu evropskih zakona da donesemo o medijima, to nee uticati na stvarnost u kojoj Utiska nedelje nema na ekranima, bliski prijatelj pre-mijera kontrolie marketinki prostor, a RTS puta ikinu a-renicu dok se ljudi dave u Obrenovcu. Dakle, svi koji se bave evropskim integracijama treba jasno da nam kau: ta su nama evropske integracije? Tehnika i tikliranje odgovarajuih kva-dratia ili usvajanje vrednosti i standarda na kojima EU po-iva? Lepo je to imamo dobre zanatlije, ali ini mi se da nam negde kripi sa inenjerima.

*Autor je direktor Centra za praktinu politiku i lan Programskog saveta Nacionalnog konventa o EU

2121


2222


Nijedan korak u dosadanjem ra-zvoju prenosa zvuka i slike od proizvoaa programa do kon-zumenta nije bio toliko velik kao ovaj ak-tuelni prelazak sa analognog na digital-ni prenos, naravno samo ako u konkuren-ciji nije onaj prvi sa poetka prolog veka kad je proradila prva radio-stanica, odno-sno sredine istog veka kad prozor u svet nije vie bio u domenu naune fantastike.

Pred kraj tog veka, poetkom za nas na Balkanu sumornih, a u ostatku sveta vese-lih devedesetih, na nivou Evropske unije doneta je istorijska odluka o prelasku sa analognog emitovanja televizijskog signa-la na digitalni, e da se povea teritorijalna vidljivost sve veeg broja tv stanica sa sli-kom otrom da se posee i zvukom vi-soke vernosti, ali i da bi se smanjila guva u etru i oslobodile frekvence za ubrzano-rastuu mobilnu telefoniju. Sporazum o tome prelasku sa analognog na digital-no, kom je pristupila i Srbija, potpisan je u enevi 2006. godine. Pristupanjem spo-razumu Republika Srbija se obavezala da obezbedi uslove za prelazak na digitalno emitovanje televizijskih programa u tri frekvencijska opsega i da ugasi analo-gni prenos do 17. juna (ove) 2015. godine.

kilav poetakPrvi korak u realizaciji ovog posla bio je

osnivanje preduzea koje e tim poslom da se bavi, odnosno potezom pera preime-novanje Emisione tehnike rts-a u Javno preduzee Emisiona tehnika i veze. Za taj potez pera bilo je potrebno etiri godine.

Po prvoj projekciji ceo posao je treba-lo da bude zavren 2012. godine. Meutim, nije nastupio je veliki zastoj i tek dola-skom Rasima Ljajia na elo ministarstva trgovine i turizma i telekomunikacija pro-jekat je pokrenut sa mrtve take, kae za Vreme Dragan Mojovi, zamenik direk-tora jp Emisiona tehnika i veze (etv). Oz-biljan, intenzivan rad otpoeo je tek aprila 2014. godine, da bi sad ve bio okonan. Preostalo je (samo jo) da se ispritiskaju prekidai onaj analogni na isklj., a di-gitalni na uklj., dodue ne svi odjedared, ve sukcesivno po ve utvrenom redo-sledu: prvi na redu je predajnik Vraki breg 15. aprila, a poslednji 15. juna ove godine predajnici Besna Kobila, Kopa-onik, Jastrebac i Cer-Maljen, dva dana pre isteka roka.

Trogodinje kanjenje u realizaciji, po-red svih negativnih, ima i jedan pozitivan aspekat: prema ondanjim procenama, ceh je trebalo da iznosi negde oko/preko sto miliona evra, neto kasnije doivljaj je

sputen na 75, pa 60 miliona da bi se, eto, zaustavio na oko/ispod 37 miliona evra. Pritom, kupljena je oprema koja predstav-lja poslednju re tehnike, a koja nije kvrc.

Reda treina sredstava obezbeena je iz budeta, resto u vidu kredita od Evrop-ske banke za obnovu i razvoj. Taj kredit, koliko god da je olakavajua okolnost, jer sve je lake sa parama nego bez njih, ujedno je bio i usporiva celog poduhvata, jer uslov za dobijanje kredita, koliko god da je drava garant, bio je i raieni vla-sniki odnosi: da svi objekti, kao i zemlji-te, budu uknjieni na Emisionu tehniku, to je kod nas (skoro pa) nemogua misija. Bilo je sluajeva da je na paretu zemljita od svega par ari bilo po desetinu vlasnika koji nisu ni znali da su vlasnici, jer nasle-dili su zemljite od prethodnih nasledni-ka a da ostavinska rasprava nije nikad ni otvorena, kamoli zatvorena, opisuje Mo-jovi. Bilo je, veli, i onih koji su bili voljni zemljite da poklone ali da se ne baku po alterima, bilo je i onih koji su postavljali

Tehnoloki iskorak: Digitalizacija nacionale

Najbolji posao ikad

TIM NA DELU: Marina Ili, e ca

jedne od ekipa ETV-a za montau digitalnih ureaja

foto Arhiva ETV-a

KOAKSIJALNI KABLOVI:

Priprema za transport i varenje

na predajniku

2323


Procenjena vrednost digitalizacijom osloboenih frekvenci na koje e sa radou da se proire operateri mobilne telefonije je oko 75 miliona evra godinje: toliko e, naime, da inkasira drava a da prstom ne mrdne, dvostruko vie nego to je u kompletnu analogno--digitalnu tranziciju uloeno. Budui da se frekvence ne troe, a nije im potrebno ni odravanje, 37 miliona evra koliko je u ovaj projekat uloeno najisplativija je investicija otkad je sveta i veka

nerazumne uslove... Satrli smo se od tog papirnog posla, uzdie i odmahuje gla-vom Mojovi. Istim gestom odmahiva-njem glavom, odgovara i na pitanje da li je Drugarica Drava kojim sluajem tom poslu dodelila status projekta od nacio-nalnog znaaja i sprovela eksproprijaci-ju. Dakle, nije.

Tako, Beograd na vodi za koji se ne zna ni ko e, kad e i uopte da li e da ga gra-di, pritom bez konkretnog plana i projekta sem one makete, jeste projekat od opteg znaaja, dok ovaj civilizacijski i tehnolo-ki iskorak od koga e korist videti svi gra-ani Srbije bez obzira da li ive u centru centra prestonice ili nekoj nedoiji, doim nije. Kako god, kredit je puten (tek) po-lovinom decembra prole godine.

206 velianstvenihZa svega est meseci, od septembra do

pre neki dan, njih dve stotine est (veli-anstvenih) inenjera i tehniara ugradi-li su novu opremu na 208 predajnika, od toga 35 matinih i 175 repetitora, sve to in vitro: uporedo sa ugradnjom nove opre-me, ona koja za koji mesec odlazi u isto-riju analogna, radila je punom parom u prenosu televizijskih i radio programa, si-gnala mobilne telefonije, pride za komu-nikaciju na zatienim policijskim i voj-nim kanalima.

Da bude zanimljivije, sve se odvijalo po ukama, jer na ukama, ukljuujui i Vr-ku, obino se predajnici i postavljaju, do njih vode staze i bogaze koje se samo uz mnogo mate putevima mogu nazvati, pa

produkcijajacijaprodukcijaprororoodukcckcijijjijjaaaaaaaB-Y

R-Y

Y

RGB

A to D Conv

A to D Conv

A to D Conv

A to D Conv Quantizer

M U X M U XSerializer

Serial Digital Component

Serial Digital Component

Digitalna kameraAnalogna kamera

Analog Composite Video (PAL)Matrix

Audio

Audio

Audio

Video

Video

Video

Fsc(PAL=4.43MHz)

Composite Encoder

obrada

MPEG-TS

MPE

G-T

S

SDI SignalEncoders

Router

Multiplexer

DVB-T2 Gateway

SDI Embeder

S

SDI Distribution

* koaksijalni kabl UTP kabl

MPEG-TS

National multiplex (MPEG-TS, DVB-T2-MI)

DVB

-T2-

MI

Interface UnitComposite

SDI Signal

SDI Signal

prenospp

IP Transport Network

RouterRouter

Interface UnitInteInterface Unit


emitovanjeaovaovaovvaaa

TransmitterTrans tererrrsmitt

jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjemitoemitoemitooeeemitooooovaovva jjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjjj

IP/ASI Adapter

Router

Interface Unit

emitovanje

Gap-filler

Avala - matini predajnik

Repetitor

Gap* koaksijalni kabl UTP kabl

prijem

Sobna antena

Portabl (tap) antena

USB DVBT2

Stick

Desktop raunar

LCD TV sa integrisanim

DVBT2 tjunerom

Klasian CRT TV

Krovna antena Set-Top Box

an TV


Put signala


2424

jo kad se uzme da je re o potpuno novoj tehnologiji osvojenoj pre svega neku go-dinu koja e tek postati standard... Kad se tome doda i da je gro posla obavljen tokom (ove) zime, a zimi pada sneg nar

1267 Vreme

Documents