1269 vreme

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

30. april 2015.broj 1269

PRIVATIZAC A U KULTURI: KO JE KUPIO AVALA FILM

30. april 2015.broj 1269

INTERVJU: SAA JANKOVI

DRAVNO UTERIVANJE STRAHA

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od deset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 17. aprila do 22. maja 2015.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)Delfi knjiare d.o.o. BIG (Sentandrejski put 11, Novi Sad)Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

Aleks KapiLEON I LUIZ

Pria koja poinje u Prvom svetskom ratu a zavrava se osamdesetih godina XX veka, o ljubavi u veku ratova, o jednom paru koji se na bajkovit nain suprotstavlja vremenu

Markus OrtsKATALINA

Intrigantna pria o devojci Katalini de Erauzo iz XVII veka koja da bi putovala i istraila svet poinje da se oblai i predstavlja kao mukarac. Pustolovni roman koji opisuje epohu evropske kolonijalizacije Latinske Amerike

Mark Levi SVE TO SMO PREUTALI

Roman najitanijeg savremenog francuskog autora u svetu, uzbudljiva, nena i humorna pria o prvoj ljubavi i iskupljenju jednog oca koji je na vreme shvatio da se ogreio o erku

Stela Dafi TEODORA

Istorijski roman o bludnici koja je postala

supruga vizantijskog cara Justinijana. Izvrsno

rekonstruisani ivot carice Teodore, neobine

ene i vladarke, njena epoha i prilike na

vizantijskom dvoru

Toni ParsonsODLASCI

Sedam kratkih pria Tonija Parsonsa,

zasnovanih na njegovom

sedmodnevnom boravku na

aerodromu Hitrou u svojstvu zvaninog

aerodromskog pisca

Vule uri NARODNJAKOVA SMRT

Pria o Sokolu, pevau setnih narodnjakih refrena koji se poistoveuje sa Ivom Lolom Ribarom. Urnebesan i uzbudljiv roman-narodnjak, tarantinovski groteskna, duhovita i opora studija lokalnih naravi

Lisa Marklund RAJ

Najbolji roman najpopularnije savremene evropske autorke krimia, vedske spisateljice Lise Marklund, preveden na preko trideset jezika. Napeta atmosfera, precizan zaplet, kompleksni likovi i jedinstvena mesta radnje

Sergej Grizunov, Genadij SisojevBALKANSKI PROROK

Knjiga dvojice poznatih ruskih novinara, koji su dugo izvetavali i slubovali na Balkanu, baca novo svetlo na politiko delovanje Milana Pania u vreme jugoslovenskih sukoba i izolacije Srbije 90-ih godina prolog veka

Semjuel BlekZEMLJA GORI

Istorijski triler ija se radnja odigrava

1502. godine u jednom italijanskom zamku gde se sreu ezare Bordija,

Nikolo Makijaveli i Leonardo da Vini.

Roman o moi, politici, umetnosti i strasti

Kendas Bunel KERINI DNEVNICI

Knjiga autorke romana po kojima je snimljena popularna televizijska

serija Seks i grad. Roman pria o mladosti

Keri Bredo i njenom ivotu pre Seksa i

grada, pre nego to je dola u Njujork

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaAleksandar Ani (foto),

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev, Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi,

Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza,

Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi,

Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected] redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Saa JankoviFoto: M. Milenkovi

BROJ 1269

30. april 2015.

04 Zoom: Godinjica formalne vladavine Aleksandra Vuia

06 Tamnava i godinjica vlade: Dimna zavesa na kopu

10 Intervju: Saa Jankovi

15 Kultura seanja: ta si radio 93, tata

18 Teroristiki napad u Zvorniku: U ratu protiv svih

19 Nuspojave: A sada neto sasvim drugaije

20 Miting DS-u na Trgu Republike: U potrazi za novom pesnicom

22 Zumiranje 16: Godina ili hiljadu dana vlade

24 Ugovor UAE i Srbije: Alhemija na vodi

28 Lini stav: Milena Lazarevi

30 Nova evropska levica: Imamo li snage, moemo li

32 Intervju: Nenad Vukovi

35 Vreme dece: Sloboda da se slobodno govori

39 Lisica i dral: Sitnosopstveniki eliksir

40 Izgradnja malih hidroelektrana: Kad investitor digne ruke...

KULTURA

44 Privatizacija u kulturi: Kako se ruila Avala

46 Radoslav Zelenovi: ija su lmska prava

48 Lini stav: Uloga Pedra u kulturnoj politici

52 Strip: Zabeleke matorog perverznjaka Matijsa ultajsa

53 TV manijak: Prevashodni turbo-bot

SVET

54 Grko okretanje ka Rusiji: Grki dug i ruski gas

58 Razorni zemljotres u Nepalu: Smrt i oaj u dolini Katmandua

60 Nemaka vs. Hekler&Koh: Usijana puka

MOZAIK

62 Politika klima 5/5: No planete Zemlje

64 Energetska polja podno Medvednika: Kvantna zika i iijak

67 Navigator: Nebo u rukavu

68 Strip: Deiji odgovori

70 Vreme uivanja: Kafanska akademija

Saterana u oak u pregovorima sa evropskim poveriocima, prezaduena Grka u igru je ubacila svoj geostrateki poloaj. Zbog planova Atine da se ukljui u rusko-turski projekat Turski tok i zbog drugih aranmana sa Vladimirom Putinom, na Zapadu poneko o Grkoj ve govori kao o ruskom Trojanskom konjupiu: georgios stamkos,

milica kosanovi

O prodaji Avala lma, unitenju beogradskih bioskopa, Jugoslovenskoj kinoteci, ministru Ivanu Tasovcu, Radoslavu Zelenoviu, Sranu Dragojeviu, Neboji Bradiu, Nadi Popovi Perii, krivici utih, odgovornosti naprednjaka, ulozi socijalista i kulturnoj politici voenoj u Srbiji poslednjih petnaest godinapie: gorica mojovi

Sednicom vlade na otvorenom premijer Aleksandar Vui kao da je eleo da pokae da su greili svi oni koji su mu postavljali pitanja poslednjih godinu dana jer je uraeno sve to je obeano. Meutim, mnoga pitanja su i dalje otvorenapie: slobodan georgijev

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano od strane ABC Srbija

ZOOM

DRAGOLJUB ARKOVI

Godinjica formalne vladavine Aleksandra Vuia: Najava reza u politiko tkivo i elja za dugovenou

plodovi gneva: al sam mu ga tvitnuo!ta mislite o naslovu 24 godine sa Aleksandrom Vuiem? Ne mislite nita dobro? Izgubili ste volju i da vas zabavlja najee plitkom demagogijom i jadikovkama o tunom sirku meu vihorima. Ali, naslov koji sam predloio nije tek replika naslova satirine emisije, to je sasvim moguna stvarnost.

Nemate razloga da se plaite to je Vui ovakav. Bio je on i onakav, pa se premetnuo, i ko kae da vratolomija ne moe da se nastavi unedogled i da na pola te emisije odjednom nee poeti da vam se dopada.

Vui je u sebi otkrio talenat oveka za sva vremena a u lea mu duvaju visoka popularnost i potreba meunarod-ne zajednice da sa druge strane stola ima nekog ko dri diz-gine u rukama. to on ne bi bio srpski Putin; Rus je skloni-ji, istina, ekstremnim sportovima nego ekstremnim sednica-ma, kao to je bila ona na kolubarskom kopu Tamnava, ali to je isti mehanizam svakodnevnog opinjavanja glasakog tela.

I dok vi kuckate gnevni tvit, sabijajui nezadovoljstvo u turih 140 slovnih znakova, Vui gleda dalje i duboke politi-ke i ustavne reforme najavljuje za dve do tri godine, dakle pri kraju ovog prvog premijerskog mandata, mada nisam sklon da im progledam kroz prste za period kada je on bio tobo samo prvi potpredsednik Vlade, a svi su znali da su i pogaa i no u njegovim rukama.

Na rudarskoj proslavi sopstvenog rudarskog rada, kako bi prvih godinu dana svog premijerskog mandata rado opi-sao, samo da se setio, najavio je smanjenje broja poslanika u srpskoj Skuptini na 125 do 150 sa sadanjih 250. To i jeste u okviru nekih standarda poslanik na oko 50.000 stanovni-

ka. Ovaj parlament je glomazan za narod koji se stalno sma-njuje, a narod e povodom takve inicijative poi s Vuiem i u vatru i u vodu, jer je opte miljenje o parlamentarcima da su to oni to niti anju niti oru ve se o narodnom troku uzaja-mno psuju i jedu i piju po niskim cenama.

Broj poslanika odreen je Ustavom i eto prilike da se ceo Ustav uture izmeni, ukljuujui tu i preambulu, novovekov-ni kosovski zavet, a moda i produenje predsednikog man-data na sedam godina, pa dva puta uzastopce, i eto nas ve u osamnestoj godini, to je neto vie od dve treine iz predlo-enog naslova. Onda premijer jo jednom... pa opet predsed-nik i, vidite, nije nemogue da i u ovom sluaju Vui preba-ci normu.

plan a i plan b: srebrnina za blagi oporavakMehanizam vladanja podilazi niskim politikim strastima, ili jakim strastima, ako vam je tako umilnije, i nema tog referen-duma na kome Vui za dve, tri godine nee da pobedi makar traio da se zaokrui da je zemlja ravna ploa. Dakle, za dve, tri godine nee biti nikog ko bi mogao da ugrozi Vuievu po-pularnost a za oekivati je da do tada nee biti masovnog cr-kavanja od gladi, to bi moglo u znatnom procentu da prome-ni narodnu percepciju o sadanjem premijeru.

Meunarodna zajednica e biti ravnoduna ako im naj-moniji ovek izrui robu koju trae i jo e mu jaati regio-nalnu lidersku poziciju jer je ovek sa istim sposobnostima na elu suvie male drave, mada i Milo ukanovi pokazuje talenat da bude dugovean i pragmatian.

Cifre, kako to u ekonomiji biva, idu gore i dole i zavise u sluaju Srbije najvie od svetske, bolje rei evropske privred-

Srpski parlament je glomazan za narod koji se stalno smanjuje, a narode povodom inicijative da se parlament smanji poi s Vuiem i u vatrui u vodu, jer je opte miljenje o parlamentarcima da su to oni to se onarodnom troku uzajamno psuju i jedu i piju po niskim cenama

30. april 2015. VREMEREME

ne konjunkture, i to nije neto to se pamti due; pamti se do novog statistikog izvetaja. Vui je svestan da brzog opo-ravka nema, ali je potpuno svestan da ga u sedlu odrava bla-gi napredak i ne sumnjam da e Telekom ii na prodaju, ae-rodrom pod koncesiju, zdravi i pro tni delovi eps-a u stra-ne ruke, da e u stranom veinskom vlasnitvu biti i jedina jo preostala domaa banka (Komercijalna), osiguravaju-a kua (Dunav osiguranje), kao i ostala narodna srebrni-na koju nismo glancali dovoljno, pa je potamnela, dok e da sine po planu A direktnom prodajom, ili po planu B stra-ni menadment.

Ali ovu vrstu nesposobnosti da se upravlja s domain-stvom ne treba dovoditi u vezu sa sposobnou da se uprav-lja politikim procesima. Zato je dugorono vanije ono to je povodom prve godinjice svog premijerskog mandata Vui, i u Kolubari i uvee na programu rts-a, nabacio kao kroki du-bokih politikih i ustavnih izmena nego njegova sposobnost da nam raunske operacije oko privrednih poslova prikazuje do decimala. On je pod rmom zapoetog oporavka rasture-ne srpske privrede najavio rez u politiko tkivo, rez kojim e pokuati da obezbedi legitimet dugorone vladavine.

koko i pilii: precenjeni i potcenjeniTo je potpuno prirodno i takva tenja za dominacijom moe biti zaustavljena samo pojavom kvalitetnijih politikih pro-grama i kvalitetnijih ljudi ili recesivno revolucionarnim po-kretima narodnih masa u nekom optem meteu kome se ra-zlog za sada ne vidi. Kao to se ne vidi ni neki ozbiljan alter-nativni program ili pojedinac.

Svi bi oni da budu Vui, ali etaju kao oerupani pilii

proklinjui koko koja je izlegla to vuievsko jaje em im je oerupao perje izvukavi iz njihovih programskih doku-menata sve to je vredelo i zbog ega je neko u njima mogao da vidi zlatnu koku i jo su ga, kako stvari stoje, ne samo grejali ispod sopstvenog krila ve su ga i hranili itom iz sop-stvenog ambara, hou rei da na parama nisu tedeli dok su verovali da e lako da se nose sa Srpskom naprednom strankom.

S druge strane, godinjica rada vlade, kako vispreno u Pe-aniku pie So ja Mandi, ima za cilj i da se (selektivno) se-amo samo ovog poslednjeg perioda, odnosno da prihvatimo da kako vreme prolazi sns sve krae biva na vlasti.

Ona nabraja i itav niz propusta, ograniavajui se na tih simbolikih godinu dana. Najozbiljniji u nizu su neblago-vremena reakcija sistema u poplavama koje su izazvale ljud-ske rtve i ogromnu materijalnu tetu; nedostatak reakcije na neautentinost doktorata osoba na kljunim funkcijama u zemlji; uvoenje prinudnog rada za korisnike socijalne po-moi; protivustavno smanjenje penzija; blokiranje pravosua zbog tri puta menjanog Zakona o javnom belenitvu; pona-anja ministra odbrane prilikom ocene zakonitosti rada de-lova ministarstva; pravno i urbanistiko nasilje pri izgradnji Beograda na vodi; gubitak sedam ivota u helikopterskoj ne-srei. Spisak za samo godinu dana Vuieve vlade mogao bi da bude i mnogo dui, a dodatno bi se produio kada bismo u njega ukljuili i period u kome je sns de facto vodio vladu dok je premijer Dai statirao.

Eto barem osam razloga da posle kratke ali slatke (pre-mijerov opis) rekonstrukcije vlade Vui pone projekat du-binske rekonstrukcije drutva. Vui na vodi. Bie gotov za trideset godina. Ili je sve ovo samo maketa?

Foto: FoNet

5

VREMEREME 30. april 2015.


Tamnava i godinjica vlade

DIMNA ZAVESA

Sednicom vlade na otvorenom premijer Aleksandar Vui kao

da je eleo da pokae da su greili svi oni koji su mu postavljali

pitanja poslednjih godinu dana jer je uraeno sve to je obeano.

Meutim, mnoga pitanja su i dalje otvorena, naroito u vezi

sa poslom ispumpavanja najveeg rudnika u Srbiji

Foto: FoNet/Slobodan Miljevi

7VREMEREME 30. april 2015.

A NA KOPU

Vuiu se svata moe spoita-vati, ali nikako i vetina u obla-sti politikog marketinga. Kao niko pre njega on koristi razli-ite forme performansa da bi se zadrao u centru panje ak i onda kada je taj cen-tar obezbeen dokazanom kontrolom medija u Srbiji. ak i onda kada mu se mediji sami nude, premijer se odluuje da uradi neto novo, neto van standarda

na koje je javnost navikla, verujemo ne u elji da manipulie nego da probudi do-datnu energiju.

I da nije vodio svoje ministre u rb Ko-lubara, na simboliki vaan kop Tamna-va Zapadno polje, Vui bi bio centralna vest u ponedeljak, 27. aprila 2015. godine, kada se navrila prva godina od kada je on formalno preuzeo upravljanje Vladom Republike Srbije. Ipak, Vui je napravio

novi performans i odrao usred dana, po jakom suncu, sednicu vlade na sa-mom kopu Tamnava, elei da poka-e da je na tom mestu sada sve u redu, manje od godinu dana otkad je rudnik nastradao u poplavnom talasu.

Tamnava je bila vana jer je zahva-ljujui istraivanju birn-a Srbija od protekle zime, koje je objavljeno u ne-deljniku Vreme poetkom januara


2015. godine, javnost mogla da sazna da postoji mnogo problema na tom kopu koji je od kljune vanosti za odrivost elektroenergetskog sistema Republike Srbije. Izvetavanje o nepravilnostima na poslu ispumpavanja vode iz potopljenog kopa, dakle, na poslu sreivanja energet-skog sistema Republike, premijer Vui je doiveo kao izvetavanje o nepravilnosti-ma u njegovom radu, doiveo je lino, pa je i sam upravljao sistemom odbrane od takvih napada.

Napadi koji su bili usmereni prema birn-u i onima koji su podrali tu priu i sednica vlade na kopu, nisu mogli da pro-mene realnost kop nije saniran u vre-menskom okviru koji je bio predvien tenderom za izbor kompanije/konzorci-juma koji je trebalo da uradi dve stvari: da ispumpa vodu (procenjena zapremina bila je oko 187 milijardi kubika) i da rei pitanje mulja (nekoliko milioni kubika). Takoe, nijedna konferencija za novinare ili specijalni program ne mogu da objasne kako je neka kompanija dobila da radi po-sao ispumpavanja zata se obavezala da e sve uraditi za 90 kalendarskih dana, a da docnije rok za zavretak posla bude produen za jo etiri meseca?

Pored toga, pojavila su se i druga pi-tanja koja su posredno u vezi sa Tamna-vom i oko kojih se raaju nove kontrover-ze. Pred sam odlazak vlade na Tamnavu beogradski tabloid Blic je u dva nastav-ka objavio priu o neregularnostima na poslu nabavke uglja za redovan rad Ter-moelektrane Nikola Tesla (tent), priu koju je drugi tabloid Kurir objavio jo prole jeseni. Obelodanjeno je tada da su u ovaj posao umeani ljudi koji su osui-vani kao deo na ne ma je kao i rma u vlasnitvu Zvonka Veselinovia, najmi-sterioznije linosti srpskog preduzetni-tva. Blic je takoe objavio da ne samo to su postojali problemi u sistemu na-bavke, nego i da tent-u nije dostavljen ugalj, nego nekakva praina, neko blato, koje i ne moe da se koristi.

Naravno, onesposobljeni kop Tamnava, vanredna nabavka uglja (za ta je potro-eno 65 miliona evra u 2014. godini), van-redni uvoz struje (za ta je troen vei deo kredita Svetske banke), podigli su znaaj-no trokove eps-a i drave u oblasti ener-getike (eps je govorio o dnevnom gubit-ku od milion evra) i ponitio pozitivne

efekte blage zime i smanjene potronje struje u industrijskom sektoru koji goto-vo i da ne radi.

zato juna baka i kakve to ima veze sa svetskom bankom?Pokuaj da se odgovornost za produ-

etak radova prebaci na Svetsku banku bio je obian spin, jer ta institucija nije imala nikakve nadlenosti u postupku izbora najboljeg ponuaa niti u odre-ivanju dinamike radova. Iako je napad na istraivanje birn-a iao u pravcu da sve pada u vodu poto Svetska banka tvrdi da je sve u najboljem redu, vreme-nom se pokazalo da je to ista besmisli-ca i da je jedini interes ove institucije bio u tome da Srbija uzme kredit, ime je osnaen portfolio same banke i posebno efa kancelarije u Beogradu Tonija Ver-heijena, koji moe da se pohvali da je Sr-biji prodao kredite koje njegovi prethod-nici nisu uspevali.

Izvetaji koje su u leto 2014. godine ra-dili Fiskalni savet i u januaru 2015. godine Transparentnost Srbija (o kojima je bilo rei na ovim stranicama) potvrdili su da Svetska banka nije imala nikakvog uti-caja na proces sanacije kopa Tamnava Zapadno polje. Naprotiv, proces je voen prema zakonodavstvu Republike Srbije i u postupku javnih nabavki onako kako je domaim zakonom propisano. Navod-na elja da se sa ispumpavanjem to pre

zapone doveli su do skraenog postup-ka prilikom izbora ponuaa, pa je po-sao dodeljen konzorcijumu koji su inili srpska Juna Baka i rumunski Ne. Do danas nije utvreno da je bilo ko iz ove grupacije imao bilo kakvog iskustva u po-slovima ispumpavanja velikih voda, to je bio osnovni uslov za dobijanje posla.

Vlada je branila izbor June Bake i Nea injenicom da su se obavezali da u najkraem roku i za najmanje novca po ispumpanom kubiku vode i mulja zavre posao. Meutim, kada je taj rok istekao, sredinom decembra 2014. godine, i kada je svima bilo jasno da predstoje meseci rada pre nego se kop dovede u stanje u kome je mogue na njemu raditi, ugovor je produivan, aneksiran i zavretak ra-dova se poklopio sa prvom sveicom na vladinoj roendanskoj torti.

Sada su pred vladom nova pitanja: kako objasniti injenicu da produe-tak radova traje due od onoga to je bilo predvieno ugovorom? Ako su se tokom ispumpavanja dogodile nepred-viene okolnosti koje su usporile rado-ve (kia i sneg tokom jeseni, na primer), kako je mogue da te okolnosti traju due od predvienog roka od 90 kalendarskih dana? Ako je Juna Baka znala da radi taj posao, kako je Vui tvrdio, kako su pogreili procenu za 120 dana?

Razume se, niti vlada niti eps nisu spre-mni da sada o ovim temama govore, ali

BEZ ODGOVORA: Ministri u kopu

Foto: Fonet

9VREMEREME 30. april 2015.

je teko verovati da e ovakvo upravlja-nje javnim novcem (jer je kredit Svetske banke novac koji vraaju graani) moi da u budunosti proe bez istrage tui-latva. Previe je bilo problema sa anga-ovanjem konzorcijuma, sa nainom na koji je voen postupak nabavke te uslu-ge, neloginosti oko produetka ugovo-ra i, na kraju, naina na koji se dolo do cene itavog posla (23 miliona evra pre-ma kreditu koji Srbija treba da povue od Svetske banke), da bi stvar bila zabo-ravljena i stavljena ad acta time to e nam biti objanjeno da nema nikakvih problema jer struja nije poskupela i da smo neprijatelji drave zato to u danu kada pokreemo proizvodnju pitamo o ceni pokretanja proizvodnje.

kako je tekla nabavka ugljaU trenutku kada kop Tamnava nije

bio u funkciji, jer je bio potopljen me-secima, rb Kolubara je inio sve da u naj-veoj moguoj meri obezbedi potrebne koliine uglja za tent, a time i elektri-nu energiju za vei deo Srbije. Za razli-ku od Tamnave, daleko manji kop Veliki Crljeni isuen je sopstvenim snagama jo tokom leta i odatle je krenuo ugalj ka tent-u kao i sa drugih polja koja su ve bila u fazi zatvaranja. Kako ni sve to nije bilo dovoljno, odlueno je tek s jeseni da se ide na hitnu javnu nabavku kupovi-ne uglja u vrednosti od oko 65 miliona

evra, da bi se obezbedila sirovina za rad termoelektrane.

Ranije, u oktobru 2014. godine, Blic je objavio da se planira nabavka uglja u vrednosti 106 miliona evra, za koliinu od oko 1,5 miliona tona (s mogunou po-meranja koliine od oko 20 odsto).

Posao nabavke dodeljen je konzorciju-mu koji ine domae rme Virom grupa, dmb iping iz Rume i rumunski partner bva Coal srl iz Konstance, jer su samo oni dostavili uredno popunjenu prijavu i to za nabavku 2,06 miliona tona uglja po ceni od 35,80 evra po toni.

Ugovor je sklopljen u novembru, kada je i Kurir izvestio da je posao nabavke uglja dodeljen rmi koja je u vlasnitvu oveka koji je bio oznaen pre nekoliko godina kao pripadnik na ne ma je i koji je zbog nedostatka resursa morao da za poslove prevoza angauje kompa-nije koje su povezane sa Zvonkom Vese-linoviem. Ugovor je potpisan istog dana kada je doneta odluka o izboru najboljeg ponuaa i ubrzo potom je bio uplaen avans od pet miliona evra.

Bez elje da ulazimo podrobnije u deta-lje sprovoenja ovog posla, koji je takoe sproveden pod oznakom hitno iako su poplave bile u maju, a nabavka sprovede-na u novembru, i ulaenja u pojedinosti o tome ko su vlasnici kompanija, koje su njihove reference, koje su rme bile an-gaovane kao podizvoai, a da za to ne postoje potrebne saglasnosti, vidi se da se i u ovom sluaju, kao i kod ispumpava-nja vode i mulja iz Tamnave, radilo u za-dnji as, bez javno prezentovanog plana, i da su poslove dobijale kompanije koje ili nemaju ili imaju sporne reference to budi osnovanu sumnju da su se dogodi-le neke neregularne stvari. U oba sluaja izgleda kao da je posao dodeljen unapred izabranim rmama koje su docnije neka-ko budile da se stvar izvede do kraja.

Dodatne sumnje probudilo je pisanje Blica u brojevima od 24. i 25. aprila 2015. godine, gde se tvrdi da je deo nabavljenog uglja zapravo neupotrebljiv i da je re o ko-liini od oko 2000 tona kao i saznanje da je u Rumuniji javnost zahtevala istragu po-vodom ovog sluaja, jer je obelodanjeno da je ugalj prodat daleko ispod realne cene.

Naravno, i ova kontroverza ostala je bez objanjenja premijera na sednici na kopu.

kakve su posledicePremijer Vui je i u ovoj situaciji, kao i

u drugim oblastima, preuzeo na sebe od-govornost za ove poslove iako formalno nema nikakve veze sa nainom na koji eps i rme u njegovom sastavu sprovo-de javne nabavke. On je sve poteze po-sle poplava branio injenicom da je ener-getski sistem napadnut viom silom od koje nije bilo odbrane i da se docnije i-nilo sve da se sistem odri, a da graa-ni to ne osete ne svojim raunima. Vie puta je isticao kako su prie o ispumpa-vanju Tamnave besmislica, jer videli ste, struja nije poskupela, to, naravno, nema veze sa pitanjem zato je neki posao ra-en kako je raen. Dok on sa ponosom istie kako je kop koji je najznaajniji za Srbiju jer e njegovim pokretanjem biti uvean i bdp vraen u proizvodni pro-ces, u skladita tent-a dolazi ugalj pro-blematinog kvaliteta iz pravca Rumuni-je, a sa druge strane svakodnevno iz e-ljeznice Republike Srpske prevoze u Sr-biju desetine vagona uglja.

Javnost ostaje uskraena ak za mo-gunost da pita Vuia koja je cena tih i takvih nabavki, to bi moralo da bude elementarna stvar, a njegovi ministri i di-rektori izbegavaju da odgovore na ova pi-tanja i da novinarima i javnosti predo-e dokumenta o sprovedenim nabavka-ma. Pored toga, ostaje nejasno ta je vla-da u poslednjih godinu dana uradila na popravljanju sistema odbrane od popla-va i na koji nain je unapredila, na pri-mer, Slubu za vanredne situacije, koja je u potopu iz maja 2014 saoptavala da joj nedostaje mnogo opreme. Moda su pumpe za ispumpavanje Tamnave mogle da budu kupljene i potom prosleene na korienje ovoj sekciji mup-a Srbije, jer je to neophodno za njihovo postupanje u vanrednim okolnostima.

S druge strane, one informacije do ko-jih je mogue doi otkrivaju samo deo svih udnih poslova koji se sprovode sve pod izgovorom da e time biti omo-guena neka usluga graanima ili da e neki servis koji nudi javni sektor biti unapreen.

Sa stoprocentnom sigurnou moe-mo da tvrdimo da e, kao i uvek do sada, sve to platiti graani Republike Srbije. Bilo da to odobri Svetska banka ili ne.

SLOBODAN GEORGIJEV

Intervju: Saa Jankovi

DRAVNO UTERI1010


Teko da vie ita novo moe da se kae o sluaju zatitnika graana Sae Jankovia. Od 18. aprila 2015, kada je zvani-no otvorena na naslovnoj strani Infor-mera, pria o samoubistvu njegovog pri-jatelja prola je kroz sve mogue i nemo-gue dramaturke obrte, od kojih je sva-ki na svoj nain ilustrovao do kakvog su dna stigli urednici nekih medija, do ka-kvog ministar policije, a do kakvog o-vek kojeg svi oni oigledno sluaju. Cu-renje i zloupotreba informacija iz polici-je, nezakonito postupanje izvrne vlasti, skandalozna zamena teza u cilju diskre-ditacije jednog oveka... sve to bilo je do-datno zainjeno teorijama o tome ta je ovek, a ta institucija, analizama mo-ralnog statusa Sae Jankovia, suludim

pitanjima o njegovoj privatnosti, raspra-vama o legalnosti pitolja, barutu na nje-govim rukama, detaljima tragedije kojoj je bio svedok.

Konano, kada se Ministarstvo unu-tranjih poslova dosetilo da objavi kom-pletnu dokumentaciju o sluaju iz 1993. i na taj nain otkrije istinu, kada je zva-nino saopteno da vie nema osnove za istragu o tom dogaaju, ta je preostalo?

Preostao je strah da ono emu je (bio) izloen zatitnik graana moe u nekoj formi da se dogodi svakome. Preostao je utisak da najvii dravni funkcioneri ne prezaju ni od ega ukoliko im se neko ne svidi, ukoliko neko priupita za neto o emu ne bi eleli da priaju, ili ne daj boe taj neko u ispitivanju javnog mnje-nja dobije vee poverenje od njih samih.

Sve to je radila i to radi porodica mog

pokojnog prijatelja je za mene opravdano i

razumljivo. Kada god su me posle tragedije

kontaktirali, odazvao sam se svakom

pozivu i priao sa svakim od njih u svakoj

prilici. I sa ujakom, poto je zvanina

istraga zavrena, i sa sestrom godinama

kasnije kada sam bio u bolnici, i na radnom

mestu. I meni je lake kada s njima priam

o tome, i priao bih ponovo, uvek, iznova

i iznova. Ni ja ne mogu da prihvatim da

se desilo to to se desilo, niti sam ikada

mislio da se moe desiti. Ali priao sam i

priau s njima, i objanjavau i zaklinjau

se njima, ne Draganu Vuieviu, ne dr

Neboji Stefanoviu, ne Aleksandru

Vuiu, a izvinite, ne ni Vremenu

IVANJE STRAHAFotogra je: Milovan Milenkovi

1111


Konano, preostao je i sam Saa Jan-kovi, koji kae da nee odustati, ali i da vie nee da se brani i objanjava ta se i kako dogodilo pre dvadeset godina, a ija je bezbednost posle svega i te kako ugroena i koji e po svemu sudei bar jo neko vreme biti glavna linost na na-slovnoj strani Informera.

VREME: Predrag Koraksi Koraks nacrtao vas je pre nekoliko dana kako stojite okrueni razbesnelim psima. Da li se oseate tako?SAA JANKOVI: Mislim da neto ne-

dostaje na karikaturi: mnogo ljudi koji te-raju te pse tamo gde im je mesto, ogroman broj ljudi najrazliitijeg pro la. ak i onih koji za mene mnogo ne mare, ali vide ka-kva je opasnost od pobesnelih pasa.

ta je, po vama, konkretan povod za ovu kampanju? Va stav o sluaju Andreja Vuia, stav o sluaju heli-kopter, izvetaj o radu za prolu go-dinu, neto sasvim drugo ili sve to zajedno?Sve zajedno, mislim, ali je moje angao-

vanje u sluaju sukoba pripadnika andar-merije i Kobri iz pratnje premijerovog bra-ta bilo prelomni momenat koji je odnos prema zatitniku graana uinio potpu-no linim. Ministar unutranjih poslova dr Neboja Stefanovi izjavio je da sam e-leo da se bavim pitoljima drugih, a sada mi smeta to se neko bavi mojim pito-ljem. Podseam, u postupku kontrole koji vodim u vezi s dogaajem tokom Parade ponosa, ispitivao sam kako se pitolj pri-padnika Kobri naao na zemlji, sa metkom u cevi. I sam predsednik Vlade Aleksan-dar Vui izjavio je da sam u tom sluaju podneo politiku krivinu prijavu koju je nadleni tuilac odbacio, a posle nisam rekao ni izvini. Seate se, ja sam podneo krivinu prijavu protiv pripadnika Kobri jer su, prema desetinama slubenih doku-menata koje mi je dostavilo Ministarstvo unutranjih poslova, uestvovali u nasil-nom pokuaju prolaska kroz policijski kor-don i pridruio sam se ve podnetoj krivi-noj prijavi protiv pripadnika andarme-rije zbog prekomerne upotrebe sile. Ovo prvo je tuilac odbacio. Te dve izjave jasno su ukazale ta je bio okida za kampanju.

Premijer Aleksandar Vui je izja-vio: Kakve veze Vlada ima s tim to je neko ubijen iz nekog pitolja? Naglasak je na ubijen, pa se tako

sa najvieg mesta u dravi dovodi u sumnju slubeni izvetaj o samoubi-stvu i sve to ste vi o celom sluaju izjavili. Da li mislite da je re o oma-ki ili izjavi koja ima za cilj da odredi itavu kampanju protiv vas?Pravnik, pa jo i predsednik Vlade, ne

moe sluajno da pomene ubistvo, a pri-tom zna da se radi o dogaaju za koji su tuilatvo i policija utvrdili da se radi o samoubistvu bez elemenata bilo ijeg kri-vinog dela, a Vrhovni sud Srbije potvr-dio zakonitost odluke sudskog vea da nema osnova ak ni za voenje istrage po privatnim zahtevima.

Od poetka je kampanja voena tako da zavri u tom pravcu. Kada je poela priom o navodno nelegalnom pitolju, znalo se da ja jednim papirom mogu da dokaem da je oruje bilo legalno. To je, meutim, samo posluilo kao uvod u pravno i ljudski mnogo sloeniju stvar, emotivniju, u kojoj se uvek moe probu-diti i zauvek ostaviti neka sumnja, senka. I do sada se to radilo u tabloidima. Otuda sam pre godinu dana za va list i govorio o tabloidnom uterivanju straha. Tada smo mogli samo sumnjati, ali ne i doka-zati, da odabrani tabloidi to ine ljudima koji su u nemilosti vlasti, i da to rade kao dounici, informeri vlasti.

Ali, kada ministar unutranjih poslo-va i predsednik Vlade ponu i lino da podstiu sumnju da je uinjeno krivi-no delo za koje je prethodno utvreno da nije uinjeno, a nema nijednog novog do-kaza, moemo govoriti o dravnom ute-rivanju straha.

Kako komentariete premijerovu izjavu da potuje instituciju zatit-nika graana, a da su linosti ne-to sasvim drugo? Vidite li u tome obrazac harange? Naime, u slinom tonu su nastupi i izjave itave vlada-jue partije...

Predsednik Vlade je predsednik vla-dajue partije i nije udno da su tonovi usklaeni. Tu bi jedino trebalo voditi ra-una o odredbi Ustava koja propisuje da politike stranke ne smeju neposredno vriti vlast, niti je potiniti sebi. U pogle-du navodnog dualizma zatitnik graa-na Saa Jankovi, treba znati da ne po-stoji mnogo institucija koje su toliko per-sonalizovane kao ova i nemogue je od-vojiti takvu instituciju od linosti. Naime, za razliku od predsednika Vlade koji je upravo to predsednik institucije odno-sno dravnog organa Vlade, a nije sam Vlada; ili ministra, koji nije institucija ni dravni organ, ve je ef dravnog orga-na odnosno institucije ministarstva, predsednik Republike, dva poverenika i zatitnik graana su ljudi, izabrani ime-nom i prezimenom da na odreeno vre-me budu dravni organi. Ustav kae da zatitnika graana bira Narodna skup-tina, da zatitnik ne sme da bude lan politike stranke, da ima imunitet i bira se na pet godina... Dakle, zatitnik je o-vek, koji ima zamenike i strunu slubu da ga odmenjuju, odnosno pomau mu u radu. I sve dok sam ja zatitnik graa-na, ne moete rei da Saa Jankovi loe radi svoj posao, ali da cenite instituciju ombudsmana. Ako ja loe, ili jezikom za-kona nesavesno, nestruno radim svoj posao, Skuptina je duna da me smeni, jer loim radom neposredno uruavam instituciju. Ombudsman kao institucija, meutim, uspostavljen je irom sveta sa idejom ograniavanja, suzbijanja samo-volje u radu organa vlasti, a to je upravo ono po emu graani prepoznaju moj rad.

Mislite li da vas se, kao to neki ana-litiari tvrde, vlast plai kao poten-cijalnog predsednikog kandidata ili lidera opozicije?Sloboda kandidature na bilo koju funk-

ciju je ljudsko pravo i svako ko me optu-

Kada ministar unutranjih poslova i predsednik Vlade ponu i lino da podstiu sumnju da je uinjeno krivino delo za koje

je prethodno utvreno da nije uinjeno, a nema nijednog novog dokaza, moemo govoriti o dravnom uterivanju straha

1212


uje da imam nameru da se kandidujem za bilo koju izbornu funkciju ne razume da time porie i ljudska politika prava i slobodu izbora zanimanja. Zbog toga i ne elim da se branim od takvih napada. Kada bih to inio, sutinski bih rekao da ima neto loe, sramno u kandidaturi ako je ne podrava vlast, a to negira demo-kratsku, slobodnu prirodu izbora u Srbiji. Niko do sada, bavei se tim pretpostav-kama, nije naveo nijednu moju politi-ku izjavu, ve se za osnov uzimaju pove-renje koje graani imaju u nain na koji obavljam dunost i moja spremnost da vlast otro kritikujem kada smatram da grei na tetu prava graana. Apsurdno je rei da je kritika vlasti i zalaganje za prava graana opoziciono politiko de-lovanje, jer bi to znailo da je vlast poli-tiki opredeljena protiv prava na kritiku i protiv prava graana.

Da li ste imali neke naznake, najave ove afere? Da li vam je neko zva-nino ili nezvanino nagovestio da bi ovo moglo da se dogodi?Savesni ljudi u sektoru bezbednosti

nezvanino su mi javili da je jedan slu-beni dokument procurio u tabloid i da e posluiti kao osnov za moju diskredi-taciju. Radilo se o zapisniku prve patrole sa lica mesta, u kome je pisalo da za sada nemam oruani list, kao i da je u pitanju verovatno samoubistvo. To je i jedino to moe da se napie pola sata nakon

dogaaja, pre nego to stignu rezultati otisaka prstiju na pitolju, detektora lai, para nskih rukavica, unakrsnih ispitiva-nja svedoka, obdukcijskog nalaza...

Pomogli su mi i da pribavim dokaze o odreenim dokumentima, kako se ne bi desilo da kasnije bude problema da se nau. Videli smo da je ministar prvo obja-vio upravo dokument koji je imao i ta-bloid, a onda danima traio ostale, zbog ega sam mu javno poruio da mogu da mu pomognem u potrazi. Bili su, inae, sve vreme, svaki na svom mestu.

Zamislite, meutim, da se ovo desi-lo nekom ko nema poverenje ljudi unu-tar sistema bezbednosti, zbog koga niko nee da se izlae opasnosti i odmazdi na poslu, ko nema dobar pristup medijima? Kada se drava nekorektno postavi pre-ma pojedincu, kada slubeni resursi i do-kumenti budu tendenciozno i selektivno iskorieni protiv graanina, on ili ona su obino u beznadenoj situaciji koju je Ka a davno opisao u svom Procesu. Upravo zbog toga postoji zatitnik gra-ana: da bi svim ovlaenjima koje po-seduje, titio graane od nekorektnosti drave, od privatizacije i zloupotrebe dr-avnih resursa radi linih ili grupnih inte-resa. Da nisam u pitanju ja lino, uveliko bih vodio postupak kontrole rada Mini-starstva unutranjih poslova zbog poseb-no nekorektnog postupanja prema gra-aninu na tetu prava na tajnost linih

i porodinih prilika, privatnost, zatitu podataka o linosti, objektivnost i nepri-strasnost u postupanju organa vlasti, po-tovanje pretpostavke nevinosti, integri-tet i potpunost slubene dokumentacije, osporavanje pravosnanih sudskih od-luka u pojedinanom sluaju od strane predstavnika vlasti... Podsetiu, policij-ski i vojni dokumenti i izjave o toku tue izmeu dve dravne formacije na ulici, u kojoj je povreen brat predsednika Vla-de, oznaeni su sa strogo poverljivo i Mi-nistarstvo odbrane ih je, suprotno zako-nu, uskratilo ak i ovlaenom dravnom kontrolnom organu. est meseci kasni-je, u istoj toj dravi, dokumenti o izuzet-no osetljivom dogaaju u stanu, ukljuu-jui najintimnije izjave potpuno privat-nih lica, uinjeni su dostupnim javnosti u meri bez presedana jer je jedno od njih posle dve decenije postalo javna linost. Taj standard transparentnosti do sada nije zabeleen, i ja mu se, kao zatitnik graana, ne protivim ako to javno ne ine strunjaci za tu oblast, ali treba pratiti da li e biti primenjivan i u svim ostalim slu-ajevima i emu vodi.

Da li su vas zaposleni u listu Infor-mer zvali za komentar pre nego to su objavili prvi u nizu tekstova o pi-tolju? Iz vaeg prvog odgovora nji-ma moe se zakljuiti da nisu, ali je ipak ostalo nejasno da li ste imali bilo kakvu komunikaciju sa bilo kim iz tog lista. Ako ste imali, kakva je to komunikacija bila i ta su vam ta-no rekli?alju mi korektne sms poruke dok me

vlasnik i glavni i odgovorni urednik tih novina javno vrea i optuuje za ubi-stvo. U takvoj komunikaciji za mene mesta nema.

Kako ocenjujete istup Neboje Ste-fanovia? ta za javnost i graane predstavlja javna najava ministra unutranjih poslova da e se konsul-tovati sa Tuilatvom u vezi sa ce-lim sluajem? Ministar je potpuno instrumentalizo-

vao Ministarstvo unutranjih poslova. Preuzeo je operativnu ulogu, iako mini-star nije isto to i ef policije. Autocenzu-risao sam sebe kada nisam javno osudio njegovo lino uee u poteri za otmia-rima devojice i slina lina meanja u operativne stvari i rad policije, kao to

1313


sam autocenzurisao sebe kada nisam po-krenuo formalan postupak kontrole zbog propusta u radu dravnih organa i slu-bi u sluaju pada helikoptera. Poinjemo svi da se ponaamo kao uiteljica kojoj uenik koji pogreno radi domai kae da ga ona mrzi, pa se ona onda ustee da ga pita poslednju lekciju. Taj uenik svaki ustupak, naalost, shvata kao znak slabo-sti i ide sve dalje, a ne shvata ga kao pri-liku da sam popravi svoj rad. Zbog toga ga moramo korigovati.

Da li se ikada tokom vae karijere pri angaovanju u oebs-u ili pri ime-novanju na funkciju zatitnika sluaj samoubistva Predraga Gojko-via pominjao kao problematian? Proli ste sve provere... Da li vas je

iko ikada o tome uopte i pitao?Niko nikada. Taj sluaj je slubeno

okonan pre vie od 20 godina, i o tome se izjasnio, to sam tek sada saznao, ak i Vrhovni sud. Privatno, emotivno, nee biti okonan nikad, jer takve tragedije i bol ostaju zauvek u nama.

Informer je objavio pismo rodite-lja stradalog Predraga Gojkovia u kojem oni upuuju ozbiljne optu-be na va raun. Mislite li da je re o autentinom dokumentu? Da li ste sa porodicom Gojkovi u meuvre-menu bili u kontaktu? Da li su o ono-me o emu piu ranije razgovarali sa vama?Sve to je radila i to radi porodica mog

pokojnog prijatelja je za mene opravdano

i razumljivo. Kada god su me posle tra-gedije kontaktirali, odazvao sam se sva-kom pozivu i priao sa svakim od njih u svakoj prilici. I sa ujakom, poto je zva-nina istraga zavrena, i sa sestrom go-dinama kasnije kada sam bio u bolnici, i na radnom mestu. I meni je lake kada s njima priam o tome, i priao bih pono-vo, uvek, iznova i iznova. Ni ja ne mogu da prihvatim da se desilo to to se desilo, niti sam ikada mislio da se moe desiti. Ali priao sam i priau s njima, i obja-njavau i zaklinjau se njima, ne Draga-nu Vuieviu, ne dr Neboji Stefanovi-u, ne Aleksandru Vuiu, a izvinite, ne ni Vremenu.

Uprkos svemu to se ovih dana do-gaa, funkcioneri sns-a listom tvrde da nee inicirati vau smenu. Neki od njih tvrde i da ste praktino ne-smenjivi. Mislite li da vas, u tom kontekstu, zaista nee dirati?To je njihova odluka, ne moja.Rekli ste da se neete povui. Zato? Mislite li da ete posle ovoga moi normalno da nastavite sa radom?Ovaj sluaj pokazao je upravo potre-

bu za zatitnikom graana. Ako bih se povukao pod ovakvim pritiskom, jav-no bih svakom rekao ne isplati se ra-diti svoj posao, treba uzeti pare i utati. Ako se usudite da radite drugaije, slo-mie vas. A graanima i Srbiji ne treba-ju slomljeni ljudi i slomljene institucije. Ja takav primer i takvu poruku nemam pravo da dam.

Kako ocenjujete stanje ljudskih i graanskih prava u Srbiji? ta su dominantni trendovi?Moj godinji izvetaj je veoma reit o

tome i potkrepljen desetinama primera za ocene koje dajem. Stanje ljudskih pra-va u 2014. godini bilo je zabrinjavajue, trend je pogoranje.

Koliko je haranga protiv vas zapra-vo gurnula u zapeak vae izvetaje i sluajeve na koje ste upozoravali?Privremeno jeste. Ali je na istac iznela

mnogo drugih stvari, zbog kojih izvetaj i jeste takav kakav jeste. Situacija u kojoj sam se naao ja simbolino je situacija u kojoj se nalaze graani Srbije. Naizgled bezizlazna, u rukama drugih. Samo na-izgled. Zato bavljenje mojim sluajem nije gubljenje vremena.

TAMARA SKROZZA

Zamislite da se ovo desilo nekom ko nema poverenje ljudi unutar sistema bezbednosti, zbog koga niko nee da se izlae opasnosti i odmazdi na poslu, ko nema dobar pristup medijima? Kada se drava nekorektno postavi prema pojedincu, kada slubeni resursi i dokumenti budu tendenciozno i selektivno iskorieni protiv graanina, on ili ona su obino u beznadenoj situaciji koju je Ka a davno opisao u svom Procesu. Upravo zbog toga postoji zatitnik graana

1414


1515


Danas sticajem udnovatih okol-nosti svi vrlo dobro znamo ta je aprila 1993. radio Saa Janko-vi, kasniji i dananji zatitnik graana. Ne samo to: imamo i ivopisne igroka-ze, koreogra je i rekonstrukcije u kopro-dukciji VuieviMitrovi, uz pratee ra-skrinkavanje eksperata poput Vlade u-kanovia, Zlatka Nikolia, Nikole Vrzia i ostalih korifeja savremene kriminalisti-ke. Sve se to radi uprkos zverskokomuni-stikoj cenzuri kakve nije bilo ni za Bro-zova vremena (ukanovi), dok na bra-niku slobodne tampe jedva i u odsudnoj odbrani herojski stoje Informer, tv Pink

i tv Studio B. Uostalom, sve to znate i vi-dite: svrha tog tunog cirkusa jeste da se okleveta Saa Jankovi, koji pri spornom dogaaju nije bio ni prisutan, ali nemaju ta drugo da mu nau.

eeljeva kolaovek, naravno, ne moe da se ne pre-

pusti seanjima na 1993. godinu, kad su ve navalili. Gde su tada bili i ta su ra-dili dananji akteri tragedije od koje prave farsu nije lako ustanoviti osim za neke, najglavnije. Za Sau Jankovia se zna, pa da ne ponavljamo. Najglasni-ji akteri ove sadanje prie bili su mali:

Vlada ukanovi, Nikola Selakovi, Ne-boja Stefanovi (jo ni doktor nije po-stao), Aleksandar Martinovi i Zoran Ba-bi bili su slatka bucmasta deica ljubi ih majka od kojih se, kad odrastu, oe-kivalo dosta, mada ne ba ovoliko. Iz ze-mljopisa jo nisu stigli ni do Karlobaga.

Malo vaniji i odrasliji igrai, meutim, ve su bili tu, u igri. Setimo se da je 1993. bila moda najuspenija godina Srpske radikalne stranke i Vojislava eelja do tada. Kasnije e biti i veih uspeha. Te go-dine eelj je uspeo da rastera sa rts-a sve nepodobne i sumnjive elemente s nekoliko rei i jednim poduim spiskom.

ta si radio 93, tata

Duh Voje eelja lebdi nad Srpskom naprednom strankom

i ona je od njega neodvojiva. Sa istom bezobzirnom

arogancijom on je pravio Veliku Srbiju, a oni Beograd na

vodi i brzu prugu do Pete. Ni njima, kao ni Voji eelju,

argumenti ne znae nita: vana je njihova volja

Kultura seanja

NA ZAJEDNIKOM POSLU: A. Vui,

V. eelj i T. NikoliFoto: Emil Va

1616


Krajem godine popravio je procenat svo-jih poslanika u oba parlamenta (save-znom i republikom) i nametnuo se kao neto vee i opasnije od omiljenog opo-zicionara Slobodana Miloevia.

Te godine Aleksandar Vui se jo uio za Voju eelja, stigavi sa nekog radija na Palama. Tomislav Nikoli, ve zame-nik predsednika stranke, oporavljao se od slavnog vojevanja po Slavoniji, oko An-tina. Valjda te godine pobudio je panju javnosti zbog svog muzikog ukusa: do-ao je na Radio B92 u Intervju dana u tri po podne i doneo svoje ploe. Na op-te iznenaenje, umesto Spremte se i Nad Kraljevom putao je tvrdi roken-rol; tu neto nije bilo u redu, kao to e se mnogo kasnije ispostaviti. Voja eelj se strogo obraunavao sa neposluni-ma u stranci, ali nije primetio ta mu po srednjoj Bosni radi Lugar Miljkovi, koji je nahvatavao srpske vojnike i prodavao ih Hrvatima da bi hvo imao koga da raz-menjuje. Jo neke stvari nisu primeiva-li, ali takva su vremena bila.

Ovde sada treba podsetiti na znaaj Voje eelja, na njegove stranake pro-grame i na metode i sredstva rada, jer je to neodvojivo od sadanje situacije, naro-ito metode i sredstva; programi su iona-ko promenljivi. Njegov uticaj ne moe se preceniti posle 18 godina strogog voe-nja stranke. Doza je, kau hemiari, ko-liina pomnoena sa vremenom izloe-nosti. Koliina Voje eelja bila je pove-lika, a vreme izloenosti podugako, pa se ne treba uditi kad bivi radikali i nji-hovi uenici povremeno progovore na la-kat i mae se zarale kaike. Aca Vui se ipak izuio za Voju eelja, u glatkijoj verziji, metroseksualnoj (rekli bi neki), ali sa istom bazinom udi. Sa nita ma-njim uspehom odgojio je svoje nove sna-ge u Srpskoj naprednoj stranci u istom tom nabusitom, svadljivom, licemernom

i laljivom duhu. Ne mau pitoljima, to je istina; ne tuku se ba odmah; kore od banane jo ne bacaju po stepenitima; hr-vatsku decu ne proteruju. Ali i dalje ue napamet i izgovaraju s prividom razume-vanja, ne ba svojim reima, ono to im se unapred kae. Disciplina je i dalje stroga, mada je ulizitvo i mentalna i zika za-divljenost Voom vea nego u eeljevo doba. Voja nije traio da mu se dive; samo da ga sluaju. Voja nije meao porodicu u politiku. Voja nije oseao potrebu za li-cemernim moralisanjem: to jednostavno nije praktino, niti ekonomino. ovek je lepo la i klevetu odmah proglasio za legitimna sredstva politike borbe i ta onda? Pljunete mu pod prozor.

bez brige za karijeruOvi dananji pokuavaju da se prave

ni, prenemau se i moraliu: zamisli-te uku kao moralistu i borca za slobo-du tampe. Ali, kad oljutimo te spoljne i uveliko vetaki nanete namaze, ispod proviruje ista radikalska politika tehni-ka: nabusitost i uvek prisutna pretnja. A nije da se ne seamo, pa neka se Toma i Aca od toga jede koliko hoe. Zamislite da je 1993. neko rekao Tomi da e u dru-tvu Olivera Antia, eeljeve uzdanice sa Pravnog fakulteta, umalo stii do Vatika-na, glavnog Sataninog gnezda, do Rim-ske kurije veito edne srpske krvi! Pa zaklao bi ga onom zaralom kaikom. Da je neko rekao Aci Vuiu da e mu savet-nik biti Engleski pederski isprdak Toni Bler! Toma i Aca su, naime, bili recenzen-ti eeljevih knjiga sa tim naslovima. Bilo je tu jo recenzenata, ali neka.

Politiki gledano, meutim, razvoj i istorija Srpske radikalne stranke odvija-li su se u skladu sa istorijskim zakonito-stima. Voji eelju istekao je rok trajanja, a stranka se polako pretvarala u uplju ljuturu. Nisu pomogli ni bulevari Ratka

Mladia, ni sigurne kue u parlamentu. Velikoj Srbiji takoe je isticao rok traja-nja. Onda je dola 2008. i diferencijaci-ja, kako su to zvali drugovi komunisti: izjasni se, drue. Uz malu pomo prijate-lja Toma otcepljuje najvei deo stranke i njenih poslanika, to i nije bio neki veliki problem: znaju radikali kako to ide, koli-ko ima sati i odakle vetar duva. Dobro su procenili: uskoro poinje navala kojeka-kvih spretnih preletaa i prevrtaa, go-lubarska posla. Aca Vui ostavio je ono to je smatrao za pristojan interval i onda preao Tomi; Aleksandar Martinovi za-kasnio je malo vie, ali mu je oproteno, pa se sada dopunski trudi. A onda je 2012. nastao preokret i golubari su sebi estitali na pametnom i dalekovidom potezu. Hra-bri i lucidni Slobodan Ini onih je godina, u vreme eeljevih trijumfa, lepo napisao: Srbima preostaje samo jo da ga ustolie za efa drave. Moda bi u tome bilo neke pravde. ini se da je aludirao na eelje-vu izjavu iz te 1993: Sve dok je u Srbiji bu-dala, ja ne moram da brinem za svoju po-litiku karijeru. Sa odreenim i zakono-mernim zakanjenjem eeljev zamenik Toma Nikoli postao je ef drave, a ge-neralni sekretar Srpske radikalne stran-ke Aca Vui premijer Srbije. Molim. Po svemu sudei, ni oni ne moraju da brinu za svoje karijere.

no, kola i licemerjeMoe danas Voja eelje da naziva Ni-

kolia hakim denuncijantom, a Vuia Portparolom lopovske stranke, Srpskim baronom Minhauzenom i Sanaderovom makicom do mile volje. Pljune im pod prozor. Bez obzira na te sitnice, meutim, duh Voje eelja lebdi nad Srpskom na-prednom strankom i ona je od njega ne-odvojiva. Sa istom bezobzirnom arogan-cijom on je pravio Veliku Srbiju, a oni Beo-grad na vodi i brzu prugu do Pete; umalo

Foto: Matija Kokovi

1717


da krenu i u kanal do Soluna, ali se neko u poslednjem trenutku setio da ipak... Ni njima, kao ni Voji eelju, argumenti ne znae nita: vana je njihova volja, koju je jo Musolini proglasio jedinom vanom u politici. Kad se negde okliznu to je ljud-ski, dogaa se i u boljim kuama oni to ni po koju cenu ne smeju da priznaju, jer e im pasti kruna s glave. Ako je brat An-drej popio batine samo zbog prezimena u linoj karti, ta ima taj Saa Jankovi da pita neto? Kad ocena padne s Najvi-eg Mesta pre nego to se uopte videlo ta je bilo, dalje diskusije nema. Kad pad-ne helikopter, a nije morao da padne, opet taj Saa Jankovi neto mrsi, a terciraju mu tajkunski i strani mediji, znamo mi njih jo od 1998. Ovi radikali u civilu imaju kratak tilj, pa su izgubili strplje-nje: pala je naredba da se Sai Jankoviu

nae neto; makar i kamen u bubregu, do-dao bi Duko Radovi. Kad ve nisu nali ni kamen u bubregu, nali su stara poli-cijska dokumenta i dostavili Gde Treba. Pitanje slubene tajne ukanovi nije pominjao, mada je lano optuio Janko-via da odaje slubene tajne.

E, ovakve se gadosti 1993. nisu doga-ale. Tada se radilo kratko i jasno, bez prenemaganja i providnih lai, pak smo bili na istom: njih toliko i toliko da se najuri sa rts-a, jer da su krive nacije ili zbog politikog uverenja i kvit. Da se stan u Zemunu uzme Barbaliima i do-deli uredniku Velike Srbije i recenzen-tu eeljevih knjiga; kratko i jasno, ka-em. Da se izudara Nikola Barovi, tre-ba li moda i obrazloenje? Lake nam je, sestre slatke i brao moja u Hristu, bilo sa Vojom eeljem: kod njega je sve bilo

kratko i jasno, znali smo na emu smo i ko je gde on tamo, mi ovde i molim. o-vek je lepo govorio ta misli i radio ta govori, bez skanjeranja i traenja izgo-vora. Uveren sam da se pritom sjajno za-bavljao (Dok je u Srbiji budala...): zami-ljao sam ga kako se svake veeri vraa kui, baca se na krevet i od srca se sme-je satima, dok ne pomodri.

Zato se ovi njegovi uenici toliko ska-njeraju i zaziru od oiglednog? Pa imaju vie nego uverljivu veinu u Skuptini i inae; u njih su i no i kola; mogu ta hoe, a mi samo da im pljunemo pod pro-zor; za karijere ne moraju da brinu, po eeljevom savetu. Zato se brukaju sa ovom slaboumnom proizvodnjom afere oko Sae Jankovia? Mogu da ga sme-ne kad hoe; razlog e lako smisliti. Ali kako je to ukanovi u trenutku potre-sne iskrenosti priznao reakcije javno-sti bile bi mnogo ozbiljne. Pa su probali da mu ogade i ivot i posao; valjda da se sam povue. ukanovi uzalud potezao razloge morala (ne smejte se, nije sme-no!) zbog kojih da je Jankovi nedosto-jan svog poloaja. Nije uspelo barem do sada, a da li e, videemo.

Lepa naa 1993, kada je bilo strano, ali se bar znao red.

MILO VASI

Foto: Z. Ra

KO JE GDE BIO I TA JE RADIO: Godina rata, bede i hiperin acijeFoto: Drako Gagovi

Teroristiki napad u Zvorniku

U ratu protiv svihVerovatni organizatori ili bar podstrekai pripadaju onima za koje su smrtni neprijatelji gotovo svi, od hriana do muslimana koji ne misle kao oni, a takvih je veina u islamskom svetu

U napadu na policijsku stanicu u Zvorniku koji je 27. aprila izvrio Nerdin Ibri (24) ubijen je polica-jac Dragan uri, a ranjene su njegove ko-lege Stevo Milovanovi i eljko Gaji. Ibri se dovezao automobilom ispred policijske stanice, a kada mu je reeno da tu ne moe da se parkira, poeo je da puca iz puke. U razmeni vatre Ibri je ubijen, a kod sebe je, po policijskim izvetajima, imao dve puke, pitolj i depove pune municije. U izvetaju se navodi i da je tokom napada uzvikivao Alahu ekber! (Bog je najvei).

Prve reakcije probudile su seanja na mrane godine rata u Bosni. Anonimni ko-mentatori vesti na internetu i drutvenim mreama su se, oigledno po nacionalno-verskoj liniji, gotovo listom delili na one koji za napad nalaze opravdanje u onome to su Srbi radili u ratu i one koji su dobi-li potvrdu o muslimanima kao teroristi-ma, zajedniki najavljujui nove obraune.

Neprijatni tonovi uli su se i u izjava-ma zvaninika. Ministar unutranjih po-slova Republike Srpske Dragan Luka re-kao je da je re o stranom teroristikom aktu i da bi napad mogao da bude poe-tak mnogo gorih deavanja u BiH. Ima-emo odgovore na ovakve stvari, neemo oprostiti niti zaboraviti, to svi moraju da znaju, dodao je Luka. Predsednik Repu-blike Srpske Milorad Dodik rekao je, izme-u ostalog, da nije bilo nikakvih podata-ka o teroristikom napadu. To samo go-vori koliko bezbednosna struktura u BiH funkcionie i koliko ima potencijalnih te-rorista-spavaa koji su u svakom trenutku spremni da bilo gde naprave teroristiki akt, dodao je Dodik, uz opasku da napad sigurno nije individualan in, mada e svi pokuati da to prezentuju na taj nain.

zajedniki neprijatelj

Poetna retorika je, sreom, brzo spla-snula, uz pozivanje na saradnju od strane zvaninika na svim stranama. Tri lana Predsednitva BiH, Bakir Izetbegovi, Dra-gan ovi i Mladen Ivani osudili su na-pad i u zajednikoj izjavi pozvali graane

Bosne i Hercegovine na mir i suzdranost od bilo kakvih aktivnosti koje bi mogle do-vesti do meuetnikih ili meureligijskih provokacija, incidenata i podizanja tenzi-ja. Ministar za bezbednost BiH Dragan Mekti izjavio je da je u pitanju nezapam-en sluaj i klasian oblik terorizma, i da je Obavetajno-sigurnosna agencija (osa) tri dana ranije imala prijavu da se u BiH sprema teroristiki akt. Po nalogu glavnog tuioca Tuilatva BiH formiran je istra-ni tim s ciljem rasvetljavanja teroristikog

akta, a u tim su ukljueni tuioci iz Odse-ka za terorizam koji e sa pripadnicima mup-a Republike srpske i Dravne agen-cije za istragu i zatitu (sipa) prikupljati dokaze i obaviti istrane radnje.

Za takvu promenu je verovatno bilo za-sluno otrenjujue saznanje da se napad tie svih, i da budua meta moe biti bilo ko, bez obzira na nacionalnost i religiju. Napad u Zvorniku je bio logian nastavak niza dogaaja poput postavljanja eksplo-ziva na zidu policijske stanice u Bugojnu u junu 2010. od strane trojice radikalnih isla-mista, kada je poginula jedna, a est osoba ranjeno, ili pucanja Mevlida Jaarevia na ameriku ambasadu u Sarajevu 2011, a iza svakog od ovih nedela stoje tragovi radi-kalnog vehabijskog islama koji je u nekim delovima BiH uhvatio koren. Verovatni organizatori ili bar podstrekai teroristi-kog napada u Zvorniku pripadaju onima za koje su smrtni neprijatelji gotovo svi, od hriana do muslimana koji ne misle kao oni, a takvih je veina u islamskom svetu.

Mediji u BiH javili su da je zbog sumnje da je povezan s napadom uhapen Avdulah Hasanovi, koji je do prole godine boravio u Siriji, sa kojim se Ibri intenzivno druio. Hasanovi je ranije hapen u akciji bezbed-nosnih slubi Damask, zbog sumnje da je bio pripadnik Islamske drave. Hapen je u septembru 2014. godine, kada i Husein Bilal Bosni, optuen za vrbovanje i pod-strekivanje na terorizam.

Prema objavljenim informacijama, re-klo bi se da je Nerdin Ibri bio idealna

meta za lovce na ljudske due. Sarajevski Dnevni avaz javio je da je Ibri imao go-dinu dana kada su 1992. godine pripadni-ci Vojske Republike Srpske s pripadnici-ma zvornike policije i paravojnih jedinica iz Srbije, odveli i ubili njegovog oca Sejfu i jo oko 750 Bonjaka (tragine apsurde bosanske stvarnosti upotpunila je vest da je i ubijenom policajcu Draganu uriu otac poginuo tokom rata).

Halima Ibri, majka Nerdina Ibria, re-kla je medijima da su njenog sina zave-li i da se potpuno promenio u poslednje vreme. Bog zna ta su mu priali, koristili su njegovu traumu da ga svrstaju u svo-je redove. I mene je pozivao da idem, a i majku svoju, izjavio je Nerdinov roak Rifat Rami. Razgovarao sam s njim i to u nekoliko navrata kako bi ga odvratio od priklanjanja vehabijskom pokretu, ali nije sluao, samo se osmehivao.

MOMIR TURUDI

MESTO ZLOINA: Policijska stanica u ZvornikuFoto: Fonet/AP

1818


NUSPOJAVE

TEOFIL PANI

VREMEREME 30. 4. 2015.

1919

A sada neto sasvim drugaijeKoliko je ova drava u rasulu najbolje se vidi po stanju u jav-nim preduzeima, a ono je takvo da je to prevazilo razmere javaluka i prelo u totalnu anarhiju. Ako mislite da preteru-jem, evo primera autentinog i dokumentovanog od ije se uasnosti ledi krv u ilama i najhladnokrvnijih: pre neki dan je usred srede Kolubare a znamo ta Kolubara znai za Srbiju! i usred belog (pa jo i radnog) dana upala grupa od nekoliko desetina graanki i graana, i satima pravila neka-kve, hm, performanse, ometajui normalan radni proces u ovako vitalnom postrojenju. Moda bi bilo sa pravnog sta-novita preotro nazvati njihov upad diverzija, ali se sva-kako radilo o neprimerenom i egzibicionistikom ponaanju koje je vodilo ometanju vitalnog radnog procesa te radnim ljudima i graanima poslalo izuzetno lou vaspitnu poru-ku. Grupu izgrednika predvodio je izvesni Vui Aleksandar (45) iz Beograda, od ranije poznat organima gonjenja, a i svim drugim organima. Velika veina ostalih takoe je identi ko-vana, a radi se takoe o naim starim znancima i prekri-ocima u povratu, poput dr Stefanovi Neboje, Dai Ivice,

Mihajlovi Zorane, Vujovi Duana, Ili Velimira, Verbi Srana etc. A znate li ta je najstranije od svega? Svi ovi gra-ani zaposleni su u dravnoj upravi i javnim slubama, to znai da je srce mrane anarhije poniklo u srcu drave! Strah me i da pomislim na konsekvence ovog stanja. Utoliko pre to je istraga brzo precizirala da su svi navedeni graani rad-no angaovani u samoj Vladi Srbije, i to na (bar nominalno) vrlo istaknutim i odgovornim poslovima i radnim zadacima ministara, pa ak i iznad toga. to moda baca novo, jo ne-prijatnije svetlo na inae neobjanjivu i neoprostivu inje-nicu da je obezbeenje Kolubare prvo dozvolilo ovaj upad, a onda satima svojom pasivnou tolerisalo boravak i prilino ekscentrino ponaanje ove povee grupe nezaposlenih i ne-strunih lica usred posebno zatienog podruja.

Ako vam sve ovo zvui kao ala-komika, moda bi treba-lo da se zabrinete, jer signalizuje da ste prihvatili kao nor-malne samim tim i ozbiljne stvari koje ne mogu biti ni normalne ni ozbiljne. Recimo, egzibicionistike i populistike performanse ove vrste, namenjene opsenjivanju prostote, a prostotu nije teko opseniti zato i jeste to jeste. Razume se da nareeni Vui nije ni zaetnik, pa ak ni osobiti inovator populistikog ibicarstva, ima tu i prevejanijih majstora od njega mada ne na Balkanu, bar trenutno. Ali, mene vie bri-ne to to je paljivijem posmatrau odavno jasno da ovo nije samo to, da ovde ima i nekog zastraujueg, sablasnog vika.

Ovde bi bilo najkorisnije prizvati u seanje onu famo-znu Putinovu paradu od oktobra lane, kada je Beograd,

specijalno za oi gasnog Hazjajina, osloboen etiri dana pre roka. Tom je prilikom na Ue i okolinu pala teka kia; Putin, naravno, nije pokisao, ali Vui Aleksandar jeste, a s njim i svi ministri i ostali visoki gaulajteri njegovog sve bi-zarnijeg linog reima, koji su brzo ukapirali da im je pa-metnije da i oni kisnu ako je Gazda ve reio da kisne. Ako je kia dobra za Aleka, sigurno je dobra i za mene, pomislio je zacelo dr Stefanovi Neboja, ovek koji najbolje zna ko-liko je originalnost precenjena. Uzgred, jedina javna vajda od tog kisnua bilo je to je Koraks u pokislom Vuievom liku naao novu, najbolju modlu za njegovo prikazivanje: s njom ef kolubarskih komandosa toliko lii na sebe i to ne ziki, nego na mnogo dubljem i vanijem nivou da mo-mentalno izaziva duboku potitenost kod svakog osetljivi-jeg posmatraa.

E, kao to ih je tada iz nekog svog epuravog hira izloio pljusku od kojeg se dobija pneumonija ak i preko fotogra- je, zato ih Vui sada ne bi izloio prenju na zadriglom suncu, a sve usred rudnika?! I tako su oni sedeli i sedeli za

Vladinom stonom garniturom tamo u Kolubari kao neka-kvi moderni birokratski druidi, ritualno oboavajui Sunce, manje ono nebesko, vie ovo zemaljsko, koje je njima vaisti-nu izvor svetlosti, topline i hrane... Zanimljivo je primetiti da kod veine ukljuujui i efa ove i svake parade nisu pri-meene promene u ponaanju nakon to ih je sunce dobra-no oamutilo, to se moe interpretirati na ohrabrujui, ali i na duboko zabrinjavajui nain.

Sve neto kontam: kad ponovo ozimi, moda bi mogli da se popnu na vrh Besne kobile i tamo do grla zavejani odre sastanak Vlade? Ako to uine, obeavam, lino u angaovati g. Jetija da ih poseti a oni neka gledaju da ga nekako ne na-ljute. alu na stranu, ministrovanje tako postaje svojevrsni ekstremni sport to moda objanjava tvrdoglavu upornost Jovanovi edomira (linost iz nae skorije politike istorije; moete je nai na Wikipediji, ali emu?) da poto-poto dospe u Vladu, iako nije proao izborne pretkvali kacije.

Nego, sve vreme dok piem ovaj tekst pokuavam da se setim na ta me podsea zaumni prizor onih (naseljenih) kancelarijskih stolova usred kolubarske ledine; i eureka, se-tio sam se! To je ono u Leteem cirkusu Montija Pajtona kad Don Kliz sedi za stolom iz tv studija na nekoj livadi, pustoj plai ili kakvoj drugoj nedoiji, a onda kae u mikrofon: And now for something completely di erent!

Ovdanjem cirkuzantu i njegovoj putujuoj diletantskoj trupi fali jo samo gologuzi pijanista, da veselo najavljuje te-renske sednice. Ili moda i njega ve imaju?

Da li smo prihvatili kao normalne i ozbiljne populistike performanse vlasti namenjene opsenjivanju prostote?

Pitanja kako mobilisati ljude, vratiti im poverenje u neke pojedince, kako kapitalizovati evidentno nezadovoljstvo graana, bila su i najglasnija na mitingu Osvetli Srbiju, mada ih niko sa bine nije izgovorio. Bojan Pajti je, ipak, bio taan rekavi: Danas SNS svom snagom unapreuje sve greke koje je DS pravio, a DS danas kae da nema pravo vie ni na jednu greku

Duan Petrovi, lider stranke Za-jedno za Srbiju, na protestu Osvetli Srbiju! u subotu 25. apri-la, rekao je da bi dogovor efova opozici-onih proevropskih stranaka u borbi pro-tiv reima Aleksandra Vuia trebalo da bude mali korak ka velikom dogovoru sa graanima Srbije. To je izgovorio ovek koji je u onom ds-u slovio za dragocenog poznavaoca stranke u tzv. donjim ealo-nima, drei odbore po Srbiji na kratkoj uzdi, i neko ko je kao uticajni kadrovik odluivao ko e od lanova ds-a dospeti na koju funkciju u javnim preduzeima. I trebalo bi da ga posluaju posebno oni koji su organizovali skup tako da namer-no podsea na pretpetooktobarske pro-teste u nadi da e to biti iskra novog gra-anskog bunta. Miting je, inae, organi-zovala Demokratska stranka, a osim la-nova i simpatizera ds-a, uestvovali su i

Zajedno za Srbiju, Nova stranka, Narod-ni pokret Srbije, sindikat Sloga.

mrak, strah, flojdIzmeu parola Protiv mraka! Protiv

straha! Protiv uutkivanja!, u etnji koja je trebalo da nas podseti na one etnje iz devedesetih, uzvikivanja Ajmo, ajde, svi u napad, s Branislavom Leiem na bini koji je trebalo da nas podseti na onog Le-ia s Terazijske esme 1991, karikatura s likom Aleksandra Vuia i onom parolom: Gotov je!, otporake pesnice, starih pesa-ma sa razglasa: Flojd!, Sloboda-ne, i onih zvukova pitaljki, demokrate su demon-strirale elju da ostanu stoerna opozici-ona stranka u Srbiji, ona ista koja je pri-vukla graansku energiju devedesetih u borbi protiv Miloevia i eelja. I to nije sporno. Demokratska stranka je, prema meraima rejtinga, trea stranka u Srbiji

(7,4 odsto); prve dve su vladajue sns i sps (32,1 odsto i 8,01 odsto). Prema ovom istra-ivanju nspm-a (januar, 2015), ds je i dalje je-dina opoziciona stranka koja je iznad cen-zusa, i to je takoe vaan detalj, posebno otkako se birako telo demokrata stabili-zovalo posle izbora 2014, a pokazuje i blagi porast, kako to vole da kau rejting-ana-litiari. Neizjanjenih je 32,7 odsto, dakle vie nego onih koji bi glasali za sns, i to su upravo graani o kojima je govorio Duan Petrovi na subotnjem mitingu opozicije. U martovskom istraivanju agencije Fak-tor plus ds ima podrku 7,1 odsto graa-na a cenzusu se pribliio srs sa 4,6 odsto.

tri opcijeElem, jasno je i Petroviu, i Bojanu

Pajtiu i Zoranu ivkoviu, jer, toliko su dugo u poslu da se raun bez krmara druga graanina, to jest napraviti ne

Miting DS-u na Trgu republike

U potrazi za novom pesni

2020


moe i da je glavni zadatak opozicije da mobilie ljude, tanije: rasuto i anestezi-rano birako telo. One koji su prestali da glasaju; one koji su kaznili Demokratsku stranku 2012. godine ne izaavi na izbo-re; one koji nikada nee glasati za Vui-a i sns; ali koji isto tako ne ele da glasa-ju za proevropske lidere stasale usitnja-vanjem ds-a, za koje su glasali dvehilja-ditih; One koji menjaju kanal gunajui: Ma svi ste isti!

Opozicija je znala da za prvi sledei za-jedniki nastup koji e biti ram za sliku otpora Vuievom reimu ima tri opcije. Prva je da naprave koaliciju onako kako je to uinio dos pred izbore 2000. Druga je da se ujedine u jednu potpuno novu stranku, napiu novi program i predsta-ve se kao nova super-stranka, kako je o tome na svom blogu Politika blogo-nomija prole godine pisao Duan Pavlo-vi, profesor na fpn-u. I trea: Kredibilni pojedinci naputaju postojee opozicio-ne stranke i prave potpuno novu stran-ku, pie dr Pavlovi (Tri opcije za opo-ziciju, 30. novembar 2014). U prilog tre-oj opciji, dr Pavlovi je napisao da bi

udruivanjem pojedinaca nestao prt-ljag korupcije, zloupotreba i izneverenih izbornih obeanja koje danas karakteriu mnoge opozicione stranke: Ovo je klju-na pretpostavka za atraktivnost ove op-cije. Da bi vam bila prihvatljiva, morate da verujete da je kredibilnost trenutno vanija od programskih naela (iako ni-kako ne elim da tvrdim da su ona ne-vana), tj. da je nedostatak kredibilnosti u opoziciji glavni izvor izbornog uspeha Napredne stranke.

Sociolokinja Vesna Pei je pak u jed-nom od svojih tekstova objavljenih na Peaniku bila naklonjenija drugoj op-ciji: ujedinjenju u jednu novu opozicio-nu stranku, sa jednim programom, reci-mo pokreta Dosta je bilo Sae Radulovi-a, za koji je kazala da je dobar situacioni program, ideoloki uravnoteen. Usput je i odgovorila Duanu Pavloviu na njego-vu skeptinu primedbu da bi kredibili-tet te nove stranke zavisio od kredibili-teta stranaka koje bi je inile, kao i u pr-voj opciji, tj. bio bi posledica onoga ko bi zauzeo kljune pozicije u njoj. Vesna Pe-i je, naime, uverena da bi u slobodnoj i otvorenoj konkurenciji pristalice, sim-patizeri i graani mogli da se odlue za svog frontmena, te neke nove ujedinje-ne stranke. Ona je tada postavila i nekoli-ko vanih pitanja o kojima bi trebalo da razmisle opozicioni lideri:

Da li postoje nove i politiki mobiliu-e ideje sposobne da okupe graane i po-vedu ih na izbore? Da li opozicija hoe pod istim uslovima da uestvuje na sle-deim izborima, ili treba odmah krenu-ti u ofanzivu da se zakon i uslovi menja-ju? Kljuno je pitanje, ubeena je Pei, kako opozicija da ojaa, kako bi se za te uslove izborila i na izborima imala real-ne anse? Na poslednje pitanje je i dala konkretan odgovor, ona bi podrala uje-dinjenje opozicije u jednu, novu stranku.

sodadije i bozadijeTe predloge su opozicionari odmah od-

bacili. O emu su se dogovorili strana-ki efovi, kakva e priroda saradnje biti izmeu opozicionih stranaka, Petrovi (zzs) nije se izjanjavao, sem to je rekao da bi dogovor trebalo da poiva na dva

strateka cilja: smena Vuia i Evropa, tj. u borbi protiv sns-a okupie se oni lide-ri ije se stranke nedvosmisleno zalau za evropsku integraciju Srbije. Bojan Paj-ti je u nedavnom intervjuu za Vreme rekao ovako: Formatiraemo budue i potencijalne koalicije tako da one budu programski konzistentne, a ceniemo i kakav izborni nastup proizvodi najbo-lji efekat, budui da sinergiju ne donose sve koalicije. Istraivanje koje smo spro-veli kazuje da bi koalicija stranaka par-lamentarnih i vanparlamentarnih, koja bi inila nekakvu dananju demokratsku opoziciju, imala manje podrke nego to je ds ima sama. Dakle, treba izbegavati koalicije po svaku cenu. Ne delujemo po principu sabiranja sodadije i bozadije.

Dakle, izgleda da nee biti novog dos--a, Deposa ili Koalicije Zajedno, ali e ne-kakve koalicije ipak biti. Kon ikti u tim koalicijama najee su izbijali zato to lideri nisu mogli da se dogovore ko e biti frontmen. Sada su liderske pozicije opozicionih predstavnika takve da su iz-merljivi rejtinzi u istraivanjima javnog mnjenja samo Bojanu Pajtiu i Sai Radu-loviu, koji prema poslednjem istraiva-nju nspm-a imaju 1,3 odsto poverenja gra-ana (sa neizjanjenima), naspram Vui-evih 34,5 odsto. Vuk Jeremi je neto bo-lji od Pajtia i Radulovia sa 1,4 odsto po-verenja, ali nije stranaki lider. edomi-ru Jovanoviu i Draganu ilasu bi 0,7 od-sto graana ukazalo poverenje, s tim to je opozicioni kapacitet Jovanoviev po-malo na staklenim nogama, a ilas kao i Jeremi izgleda prilino umirovljeno.

Pitanja kako mobilisati ljude, vratiti im poverenje u neke pojedince, kako kapita-lizovati evidentno nezadovoljstvo graa-na, bila su i najglasnija na mitingu Osve-tli Srbiju, mada ih niko sa bine nije iz-govorio. Bojan Pajti je, ipak, bio taan rekavi: Danas sns svom snagom una-preuje sve greke koje je ds pravio, a ds danas kae da nema pravo vie ni na jed-nu greku.

Zato bi trebalo smisliti neku novu pe-smu za opozicione mitinge. Ipak se za-boravlja da se ovde ima posla sa kolom Tonija Blera, Alistera Kembela i Marije Maksime. Ko nije uo za damu, nek ide na Jutjub, tamo je njena Oda Aleksan-dru Vuiu hit.

ZORA DRELI

nicom

PODSEANJE NA DEVEDESETE: etnja i Bojan PajtiFotogra je: FoNet

2121


Zumiranje 16

Godina ili hiljadu dana vladeU jednoasovnom razgovoru u esnaestoj emisiji Zumiranja o Vladi Srbije uoi obeleavanja godinjice njenog rada, Filip varm, odgovorni urednik nedeljnika Vreme, ugostio je novinare Miu Brkia i Dragana Bujoevia

Da li Vlada Srbije slavi godinjicu ili trogodinjicu i koliki je njen uspeh, neka su od pitanja o koji-ma se raspravljalo. Uporeujui ekspo-zee premijera Aleksandra Vuia i njego-vog prethodnika na toj funkciji Ivice Da-ia, nema bitne razlike, smatra Mia Br-ki: Jedina razlika je u personalnoj ulozi. ovek koji je pre tri godine dobio izbore, skrivao se dve godine iza funkcije pot-predsednika Vlade, gurajui Daia na-pred, koji nije imao hrabrosti da se upusti u bilo ta u sferi ekonomije, ak je i levi-ario u velikoj meri i dozvoljavao koalici-onim partnerima razne vrste ucena. Pre godinu dana situacija se promenila tako to je Vui poeo da vodi. Za razliku od Daia, koji je u ekspozeu panju posve-tio raznim temama, Vui se fokusirao na ekonomske teme. Utoliko je lake prati-ti ta se u ovih godinu dana dogodilo od onoga to je ekspozeom obeano. Ovde je re o kontinuitetu Vlade, nema preki-da, ista je lozo ja vladanja. S obzirom

na to, moemo da kaemo da je re o tro-godinjici Vlade, a godinjici premijera.

one man show

Vuieva vlada se razlikuje od svih vla-da posle 5. oktobra, jer nijedna od njih nije imala premijera koji je imao apso-lutnu veinu, smatra Dragan Bujoevi: Ako neko moe sam da napravi vladu, onda je on gazda u kui, ne mora nikog da slua. U svim prethodnim vladama, pre-mijer je imao ministre i potpredsednike koji su mogli da prete raskidanjem koa-licije i novim izborima. Vuiu nema ko da preti. On sam moe da vlada, postavlja ministre i odluuje o svemu. To je esen-cijalna razlika izmeu Vuieve vlade i svih prethodnih. Ova vlada radi na po-gonskom gorivu koje se zove Aleksandar Vui. Sva energija i ideje su njegove, on je inicijator i pokreta svih pitanja, odlu-uje, postavlja i presliava ministre, daje im zaduenja. Ne vidim nijednog mini-stra koji ima priblino tu vrstu energije

i zainteresovanosti koju ima Vui.Mia Brki smatra da tu nije re o ener-

giji, ve o disciplini koju je premijer uveo na poetku mandata: On je javno, pred kamerama i novinarima disciplinovao ministre. Od tog trenutka mi imamo si-tuaciju one man show i to je prva karak-teristika ove vlade. Druga karakteristika je stalna pretnja rekonstrukcijom. Svi mi-nistri su u loncu, krkaju se, a premijer, kada mu se neko ne svia i ne moe da ga skuva, izbaci ga i ubaci nekog drugog.

Komentariui izjave premijera o pri-vrednom rastu i smanjenju de cita i po-datke mmf-a i eu o stanju srpske privrede koji su u suprotnosti sa tim izjavama, Br-ki kae da premijer i ministri ponavljaju da ove institucije nemaju dobre podatke i na taj nain zavaravaju javnost. Takvo zavaravanje je mogue u politici, ali ne i u ekonomiji, jer postoje precizni statistiki podaci. Tri kljuna pitanja iz Vuievog ekspozea tiu se paketa reformi, razvit-ka privatne sfere i konsolidacije budeta,

Foto: Marko Rupena

2222


kae Brki: U ostvarivanju se najdalje odmaklo kod treeg pitanja, veom na-platom i smanjenjem trokova kroz pla-te i penzije zaposlenih u javnom sektoru. Kod druge dve mere nema vidljivih po-maka. Najbolji parametar za to je neza-dovoljstvo domaih i stranih privredni-ka. Oni su jednoglasni u tome da uprava postoji da bi ih maltretirala. Nakon go-dinu dana, kada uporedimo ekspoze i re-zultate, vidi se obeanje da e se napravi-ti dobar ambijent. U taj ambijent se kre-nulo, to se vidi kroz donoenje Zakona o radu, Zakona o privatizaciji, Zakona o steaju i Zakona o planiranju i izgradnji. Ti zakoni bili su dobar poetni korak, a onda kao da se premijer uplaio i stao. Od avgusta 2014. godine Vlada ivi na re-klami reformi.

ideologija nova, metode stare

Aleksandar Vui je promenio svoju ideologiju, pa je sada prvo pitanje kojim se bavi pridruivanje Evropskoj uniji, a ranije je to bilo pitanje Kosova i Metohi-je, smatra Bujoevi i dodaje da se pona-anje aktuelne vlasti i njeno protivljenje svakom drugaijem miljenju moe po-smatrati kao postupanje po ranijem mo-delu: Premijer je moda promenio i eko-nomske postulate koje je ranije imao, ali u tehnici vladanja je zadrao stare me-tode. Tadievo vreme Srbiji je donelo da se oni iji su stavovi drugaiji na politi-koj sceni ne doivljavaju kao neprijatelji, ve kao protivnici. Sada se oni ponovo doivljavaju kao neprijatelji i protiv njih se vode kampanje preko tabloida. I rani-je vlasti su koristile tabloide, ali ne u te svrhe. To je povratak od deset milja una-zad. I ranije je bilo sluajeva da politiari prozivaju pojedine novinare i politiare, ali nikada u ovoj meri. Danas se na kon-ferencijama za novinare ljudi bez mnogo dokaza prozivaju i optuuju da su neiji plaenici. Toga ranije nije bilo, a loe je i kontraproduktivno. Negativno utie na klimu u drutvu i dovodi do veih podela

i proizvodnje neprijatelja. Pretpostavljam da on tako doivljava primedbe. Posto-je pravila igre koja se ne potuju. Kada neko kae da neto nije u redu, on skree panju na to da se ne igra po pravilima.

Osim netrpeljivosti, tu je re i o nesi-gurnosti. Neprijatelji reformi i vlade su unutar sistema koji Vui vodi, a javna preduzea su jedan od njih, smatra Br-ki: Ona su pre godinu dana nominova-na kao take reformi, a danas su goto-vo u istom stanju. Ta praksa podravlje-nja se nastavlja. Javna preduzea su ka-sice prasice politikih stranaka. Tamo je uhlebljenje za glavne odbore stranaka. U njima sede stranaki funkcioneri i tu se ogleda pritisak na Vuia unutar stranke da ne ulazi u reformu javnih preduzea.

Aktuelna vlada se tokom svog jednogo-

dinjeg mandata suoila sa nekoliko kri-znih situacija u kojima se mogla uvideti njena sposobnost u upravljanju krizama. Upravljaki kapacitet bilo koje vlasti u Sr-biji je mali, jer njega ini dravna uprava, a ovaj sektor u Srbiji je nerazvijen, smatra Bujoevi: Moraju da postoje neki siste-mi koji funkcioniu, bez obzira na to ko je premijer. Ova zemlja te sisteme nema i svaki dan je vanredno stanje. Nijedna vla-da ne moe da se snalazi u toj vrsti situa-cije. Potrebno je da neko ko se razume u

odreenu oblast kae ta moe, a ta ne. Meni izgleda da sve to se radi, radi Vui. Onda ne znamo ta je uradio neko drugi od ministara, ija je ideja. Moda mi to i ne treba da znamo, ali upravo zato ne mo-emo ni da ih ocenjujemo.

Brki nije saglasan sa tim i smatra da potezi svih ministara treba da budu vid-ljivi: Vlada zato i postoji kao tim. Ne da jedan ovek nama kae da je sve uradio ili da mi imamo predstavu da je to tako. Zato onda postoje ministri? Ja, kao gra-anin koji plaa vladu, hou da vidim ta je svaki resor uradio od onoga to je pred-loio. Jedan ovek nema kapacitet za sve. Nijedna vlada od 1990. nije bila sastavlje-na od ovako nekompetentnih ljudi i zato mi izgleda kao burazerska administraci-ja. Onaj ko pobedi na izborima smatra da moe sa dravom da radi ta hoe.

Meu najgore poteze vlade u proteklih godinu dana spadaju gaenje institucija i aktuelna deavanja u vezi sa ombudsma-nom, saglasni su sagovornici. Brki kao najgori potez vlade u ekonomiji izdvaja priu sa elezarom, dok je najbolji potez u toj oblasti Zakon o radu. Za Bujoevia

je najbolja elja da se neto promeni i prvi koraci u tome: Meutim, na tom putu se stalo jer nema svega to bi ga omogui-lo. Bez reforme dravne uprave on je ne-mogu. elja da se neto promeni je sjaj-na, ali sam oekivao da e sve to bre ii.

U prvoj polovini godine vlasti premi-jera, dopalo mi se njegovo insistiranje na promeni svesti ljudi kada je u pitanju rad-na etika. On je zapoeo, stao i ivi od sta-re slave, zakljuio je Brki.

PRIREDILA: KATARINA STEVANOVI

Vuieva vlada svoje politike protivnike smatra neprijateljima. I ranije je bilo sluajeva da politiari prozivaju novinare i druge politiare, ali nikada u ovoj meriDragan Bujoevi

Svi ministri su u loncu, krkaju se, a premijer, kada mu se neko ne svia i ne moe da ga skuva, izbaci ga i ubaci nekog drugogMia Brki

Naredna emisija bie emitovana uivo na www.vreme.com/zumiranje

u nedelju 10. maja u 20 asova.

re slave , z

2323


Ugovor UAE i Srbije

Alhemija na vodiNajavljivana investicija od tri i po milijarde evra iz Ujedinjenih Arapskih Emirata je, zapravo, 150 miliona evra plus 280 miliona evra kredita. Gradonaelnik Beograda Sinia Mali kae da e taj poetni kapital vremenom narasti, pa e se iz toga nansirati naredne faze investicije, a ako ne bude dovoljno uskoie Arapi

U nedelju, 26. aprila, u zgradi Geo-zavoda u Beogradu potpisan je ugovor o zajednikom ulaganju za projekat Beograd na vodi. Svoje pot-pise su na ugovor stavili Zorana Mihajlo-vi, ministarka graevinarstva, saobraa-ja i infrastrukture i potpredsednica Vla-de Srbije, Mohamed Alabar, lan Uprav-nog odbora kompanije Igl hils, i Aleksan-dar Trifunovi, direktor preduzea Beo-grad na vodi.

Sam ugovor nije objavljen, ve je no-vinarima podeljen papir sa izdvojenim najvanijim elementima. Gradonael-nik Beograda Sinia Mali rekao je da e javnost ipak imati uvid u potpisani do-kument nakon to za njega da saglasnost Komisija za zatitu konkurencije.

milijarde i milioni

Kao to je i do sada bio sluaj, novo-objavljene informacije o Beogradu na

vodi uglavnom nisu bile u saglasnosti sa onima koje su prethodno javnosti pre-doavali protagonisti projekta. Meu naj-vanijim elementima potpisanog ugovo-ra nalazi se osam stavki sa ukupno de-set reenica.

U prvoj stavci se navodi da e Republi-ka Srbija biti vlasnik 32 odsto kapitala i-tavog Beograda na vodi, dok e partner iz uae posedovati ostalih 68 odsto. O pro-centima vlasnitva se ranije nije mnogo prialo tako da se ovaj podatak nema sa im uporediti. Meutim, u Politici od 28. juna 2014. objavljen je intervju sa Alaba-rom (tada predstavljen kao investitor i izvrni direktor kompanije Igl hils) koji je govorio o relativno slinoj temi. On, iz-meu ostalog, tada kae da se jo nije do-lo do pregovora o procentualnoj podeli pro ta: Odrediemo ih po meunarod-noj praksi, to su lake formule. Spominjalo se da e to biti 65 prema 35 odsto u vau

korist, rekao je Alabar.Sledea stavka kae da su potpisnici

ugovora Vlada rs i kompanija Belgra-de Waterfront Capital Investments llc, iji je vlasnik kompanija Igl hils. Prva kompanije se prvi put do sada pominje u javnosti.

Trea stavka govori o finansiranju projekta. Igl hils e obezbediti 300 mi-liona evra i to 150 miliona u formi kapi-tala (equity) i 150 miliona zajma u formi pozajmice osnivaa (shareholders loan). Kasnije se pominje i dodatnih 130 milio-na evra zajma za preseljenje eleznikih objekata iz Savskog am teatra (90 mili-ona) i za zavretak procesa eksproprija-cije (40 miliona).

(Opiran tekst u vezi sa problemima eksproprijacije i restitucije na podruju budueg Beograda na vodi itajte u na-rednom broju Vremena.)

Svi pomenuti krediti, zajmovi i investi-

2424


cija iznose, dakle, 430 miliona. To je mno-go manje od tri do etiri milijarde evra in-vesticije koje su zagovornici Beograda na vodi pominjali kao najvanije oprav-danje za ovaj projekat. Iznos ukupne in-vesticije, dodue, nikada nije precizno de- nisan i uvek je imao prilog oko, sko-ro, vie od, ali uvek je bio izraavan u milijardama evra.

Govorei o ovoj razlici oekivanja i bro-

jeva iz ugovora, gradonaelnik je nakon potpisivanja za B92 rekao da e investi-cija od 3,5 milijarde evra doi u nared-nih dvadesetak, koliko ve godina treba da se zavri i napravi skoro dva miliona kvadrata. Mali je dalje objasnio da e po-menutih 300 miliona evra biti dovoljno da se zavri prvih 300.000 kvadrata (da-kle, 1000 evra po kvadratu, prim. aut.), odnosno, velika kula, trni centar, prve

dve stambene kule, novi hotel, novi ko-mercijalni objekat, tj. prva faza Beogra-da na vodi.

Naravno, iz pro ta iz te prve faze, pro-daje stambenih objekata, prodaje poslov-nih prostora, vi onda kreirate novi pul ka-pitala, ako tako mogu da se izrazim, i kre-ete da investirate dalje. Ukoliko se oda-tle ne obezbedi dovoljno novca, a mi sma-tramo da je dovoljno, opet e investitor iz uae obezbediti razliku, rekao je Mali.

Ministarki Mihajlovi je, nakon potpi-sivanja ugovora, upueno pitanje ta e se desiti ako prodaja objekata i prosto-ra iz prve faze ne bude ila kako je oe-kivano, na ta je ona odgovorila: Od po-nude i tranje, naravno, zavisi i prodaja. Ali, potpuno je sigurno da trend koji po-kazuje Beograd, u svakom svom delu, je-ste trend razvoja, dakle, nita nee osta-ti neprodato.

20, 30, 99 godina

Naredni izdvojeni i javnosti predstav-ljeni element ugovora kae da je predvi-eno da projekat traje maksimalno 30 godina, od ega 50 odsto projekta mora da bude zavreno u prvih 20 godina. Ovo je, nakon veliine investicije, drugo veliko

Kratak pregled kratkog pregledaOsim pomenutog papira sa najvanijim elementima iz ugovora o zajedni-kom ulaganju za projekat Beograd na vodi, novinarima je dat jo jedan pa-pir sa naslovom Belgrade Waterfront: Kratak pregled. U njemu se, takoe, mogu nai neslaganja sa ranije pominjanim brojevima. Na primer, na prvom predstavljanju projekta, juna 2014, reeno je da e centralni park Beograda na vodi imati 37,5 hektara. U kratkom pregledu povrina centralnog parka je skoro 14 puta manja 2,7 hektara. Ili: na samom poetku zagovaranja projek-ta, vrednost celog Beograda na vodi licitirana je na vie od osam milijardi evra (Veernje novosti, 13. oktobar 2013), u papirima koji su podeljeni novi-narima taj broj je tri milijarde dolara (2,74 milijarde evra), a na sajtu Vlade i dalje pie 3,5 miliona evra...

U oi upadaju i neke od efektnih de nicija kojima se projekat opisuje. Pored luk-suznih stanova, Belgrade Waterfront e takoe sadrati manje stambene jedini-ce namenjene mladim profesionalcima, srednje i velike stambene jedinice za ur-bane porodice i luksuzne rezidencije na obali za Beograane u usponu. Osnov-ni simbol celine Belgrade Waterfronta bie Kula Beograd ikonini beogradski toranj visok oko 200 metara, koji e predstavljati obeleje cele zajednice. Novi izlobeni tand Beograda na vodi Savanova; destinacija koja svim posetioci-ma prua jedinstveno iskustvo ivota na vodi i obali reke Save.

DVE STRANE TRAMVAJA: Zgrada Geozavoda, nedelja 26. april 2015. godine

Foto: Fonet i Luka Kneevi Strika

2525


Na licu mesta

Sendvii, etnici, tramvaji

Lopovi, lopovi, odzvanjala je pozor-nica savskog am teatra. Te sun-ane nedelje, 26. aprila, u zgradi biveg Geozavoda u Karaorevoj ulici u Beo-gradu potpisan je ugovor o zajednikom ulaganju za projekat Beograd na vodi. Pomenuti povici su dolazili od neto ma-nje od hiljadu demonstranata protesta Pokaimo im patku koji je organizovao pokreta Ne da(vi)mo Beograd, skup mla-dih aktivista, protivnika izgradnje Beo-grada na vodi.

Policija je demonstrante smestila u usku Ulicu kraljevia Marka, onu koja se od Ulice Gavrila Principa sputa ka krunom toku ispred Geozavoda. U pr-vom redu je bio rairen veliki transpa-rent sa porukom Ne da(vi)mo Beograd. Iz mase je virila ogromna glava ute pat-ke. Izmeu okupljenih i ulice stajao je kordon policajaca.

Dijagonalno od njih, na uglu kod hote-la Bristol, stajalo je pedesetak mirnih ljudi koji su aplaudirali kada bi iz crnih automobila izlazili ministri Vlade Srbi-je. Ispred njih je stajalo tek nekoliko po-licajaca iji je bio zadatak da ne dozvole da se prelazi ulica.

Botovi! Botovi! Sendvii! Sendvii!, po-elo je da odzvanja iz Kraljevia Marka. Okupljeni ispred Bristola su se uzvrpo-ljili. Zato nam viu etnici?, pitao je je-dan. Panju im je skrenuo dolazak mini-stra Vulina, kome su svi slono zatapali.

ljive i urme

Na ulazu u Geozavod, jedan od radnika G4S obezbeenja je itav minut zagledao novinarsku legitimaciju reportera Vre-mena pre nego to ga je pustio unutra. Na stepenicama pre ulaza u glavnu salu, u kojoj je izloena maketa Beograda na vodi, devojke su drale posluavnike sa suvim ljivama i urmama, konobari su nudili pie, a sa zvunika se ula tzv. mu-zika iz

1269 vreme

Documents