1270 Vreme

BiH 4 KM; Hrvatska 19 KN; Makedon a 150 DEN; Crna Gora 2.00 EUR; Sloven a 2.80 EUR; Austria, Greece 3.00 EUR; Germany 3.50 EUR; Switzerland 6.00 CHF cena 200 din

7. maj 2015.broj 1270

IVAN IVANJI: DAN POBEDE ILI PORAZ POBEDNIKA

INTERVJU:INTERVJU: TOMISLAV NIKOLI TOMISLAV NIKOLI

Kad sam video ko je u vladi, znao

sam da e Vui mnogo da radi

AKCIJA NEDELJNIKA I IZDAVAKE KUE Laguna

Knjige zaKnjige za 29299 dinara!

U SVIM KNJIARAMA DELFI U SRBIJIPonesite ovaj primerak Vremena u neku od knjiara Delfi i kupite jedan od deset naslova sa ovog spiska po specijalnoj ceni od 299 dinara.Akcija traje od 17. aprila do 22. maja 2015.

Spisak knjiara u kojima ovaj popust vai:Delfi knjiare d.o.o. Kod Vuka (Bulevar kralja Aleksandra 92, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. SKC (Kralja Milana 48, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Terazije (Terazije 38, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Zemun (Glavna br. 20, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Makedonska 12, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Kragujevac (Kralja Petra I 12, Kragujevac)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Ni (Vodova 4, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Super Vero (Milutina Milankovia 86a, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Kala (TC Kala, lamela E, lokal 11, Ni)Delfi knjiare d.o.o. Kod sata (Kneza Miloa 33, Valjevo)Delfi knjiare d.o.o. Laguna aak (Gradsko etalite bb, aak)Delfi knjiare d.o.o. Laguna Novi Sad (Kralja Aleksandra 3, Novi Sad)Delfi knjiare d.o.o. Laguna (Omladinska 16/1, Kraljevo)Delfi knjiare d.o.o. Panevo (Miloa Obrenovia 12, Panevo)

Delfi knjiare d.o.o. Rodi (TC Rodi, Sremska Mitrovica)Delfi knjiare d.o.o. Zira (Ruzveltova 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. KNEZ (Knez Mihailova 40, Beograd)MNV Vemex d.o.o. Bulevar (Bulevar kralja Aleksandra 146, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Immo (Gandijeva 21, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Subotica (Korzo 8, Subotica)Laguna Klub italaca (Resavska 33, Beograd)Delfi knjiare d.o.o. Miljakovac (Vareka 4, Miljakovac)Delfi knjiare d.o.o. Banovo Brdo (Poeka 118 a, Banovo Brdo)Delfi knjare d.o.o. 27. mart (Stanoja Glavaa 1, Beograd) Knjiara Delfi NS (Big Shopping Center, Sentandrejski put 11, Novi Sad)Knjiara Delfi Poarevac (Stari korzo 2, Poarevac)Delfi knjiare d.o.o. BIG (Sentandrejski put 11, Novi Sad)Delfi knjare d.o.o. Jagodina (Vivo shopping park, Jagodina)

Aleks KapiLEON I LUIZ

Pria koja poinje u Prvom svetskom ratu a zavrava se osamdesetih godina XX veka, o ljubavi u veku ratova, o jednom paru koji se na bajkovit nain suprotstavlja vremenu

Markus OrtsKATALINA

Intrigantna pria o devojci Katalini de Erauzo iz XVII veka koja da bi putovala i istraila svet poinje da se oblai i predstavlja kao mukarac. Pustolovni roman koji opisuje epohu evropske kolonijalizacije Latinske Amerike

Mark Levi SVE TO SMO PREUTALI

Roman najitanijeg savremenog francuskog autora u svetu, uzbudljiva, nena i humorna pria o prvoj ljubavi i iskupljenju jednog oca koji je na vreme shvatio da se ogreio o erku

Stela Dafi TEODORA

Istorijski roman o bludnici koja je postala

supruga vizantijskog cara Justinijana. Izvrsno

rekonstruisani ivot carice Teodore, neobine

ene i vladarke, njena epoha i prilike na

vizantijskom dvoru

Toni ParsonsODLASCI

Sedam kratkih pria Tonija Parsonsa,

zasnovanih na njegovom

sedmodnevnom boravku na

aerodromu Hitrou u svojstvu zvaninog

aerodromskog pisca

Vule uri NARODNJAKOVA SMRT

Pria o Sokolu, pevau setnih narodnjakih refrena koji se poistoveuje sa Ivom Lolom Ribarom. Urnebesan i uzbudljiv roman-narodnjak, tarantinovski groteskna, duhovita i opora studija lokalnih naravi

Lisa Marklund RAJ

Najbolji roman najpopularnije savremene evropske autorke krimia, vedske spisateljice Lise Marklund, preveden na preko trideset jezika. Napeta atmosfera, precizan zaplet, kompleksni likovi i jedinstvena mesta radnje

Sergej Grizunov, Genadij SisojevBALKANSKI PROROK

Knjiga dvojice poznatih ruskih novinara, koji su dugo izvetavali i slubovali na Balkanu, baca novo svetlo na politiko delovanje Milana Pania u vreme jugoslovenskih sukoba i izolacije Srbije 90-ih godina prolog veka

Semjuel BlekZEMLJA GORI

Istorijski triler ija se radnja odigrava

1502. godine u jednom italijanskom zamku gde se sreu ezare Bordija,

Nikolo Makijaveli i Leonardo da Vini.

Roman o moi, politici, umetnosti i strasti

Kendas Bunel KERINI DNEVNICI

Knjiga autorke romana po kojima je snimljena popularna televizijska

serija Seks i grad. Roman pria o mladosti

Keri Bredo i njenom ivotu pre Seksa i

grada, pre nego to je dola u Njujork

izdavaNP VREME d.o.o.

Trg Republike 5, Beograd

direktorStevan Risti

pomonik direktoraVojislav Miloevi

nansijski direktor Daniela Vesi

glavni urednik Dragoljub arkovi

odgovorni urednikFilip varm

pomonici glavnog urednika Jovana Gligorijevi, Momir Turudi

sekretarijatAna Aleksi

redakcijaAleksandar Ani (foto),

Muharem Bazdulj, Dimitrije Boarov, Slobodan Bubnjevi, Sonja iri,

Zora Dreli, Slobodan Georgijev, Neboja Grujii (kultura),

Andrej Ivanji (svet), Jelena Jorgaevi, Tatjana Jovanovi,

Jasmina Lazi, Zoran Majdin, Radmilo Markovi, Saa Markovi,

Ivana Milanovi Hraovec, Milovan Milenkovi, Milan Miloevi,

Teo l Pani, Saa Rakezi, Mirko Rudi, Tamara Skrozza,

Zoran Stanojevi, Tatjana Tagirov, Dragan Todorovi, Tanja Topi,

Biljana Vasi, Milo Vasi, Marija Vidi, Ljubomir ivkov

dokumentacijaDragoslav Gruji (arhiva)

Jelena Mra (foto)

tehnika redakcijaIvan Hraovec (ur.), Tanja Stankovi,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasi; lektori: Katarina Panti,

ivana Rakovi, Ivana Smolovi; korektori: Nikola Dragomirovi,

Marko Tasi, Stanica Miloevi

internet izdanjewww.vreme.com

Marjana Hraovec

prodaja i pretplata Nikola ula , Milan Radovi

raunovodstvoSlavica Spasojevi

marketing Aleksandar Aleksi (direktor)

e-mail: [email protected] redakcije: 011/3234-774

telefaks: 011/3238-662

tampa Rotogra ka, Subotica

ISSN 0353-8028COBISS.SR-ID 16907266

Na naslovnoj strani: Tomislav NikoliFoto: M. Milenkovi

BROJ 1270

7. maj 2015.

04 Intervju: Tomislav Nikoli

12 70 godina od kraja Drugog svetskog rata:

Dan pobede ili poraz pobednika

18 Istorija i tumaenja:

Spasavanje redova Putina

22 Veliko aprilsko istraivanje NSPM:

Obrnula kola nizastranu

26 Eksproprijacija i Beograd na vodi:

Zavesa za manipulacije

30 Nuspojave:

Liberland uputstvo za upotrebu

31 Vreme uspeha

37 Lisica i dral: Ukor pred iskljuenje

KULTURA

38 Intervju: Rastko iri

40 Knjige: Aneo atentata Svetislava Basare

43 TV manijak:

Ljubav i mrnja u doba populizma

SVET

44 Rasni sukobi u SAD:

Hronika smrti u prisustvu vlasti

50 Parlamentarni izbori u Velikoj Britaniji:

Strah od kota i izlaska iz Evropske unije

MOZAIK

52 Rumski vaar: Dan od dva dana

54 Lektira: Budunost uma Miio Kaku

61 Navigator: Bubanje i guglanje

62 Vreme uivanja: Posao

Stradali Fredi Grej je Afroamerikanac. Gradonaelnica Baltimora je Afroamerikanka. ef policije je Afroamerikanac. Veina policajaca su Afroamerikanci. Predsednik Obama je Afroamerikanac. Pa ipak, baltimorski sluaj je zapalio novi talas rasnih nereda u SADpie: milan miloevi

Uprkos estokoj propagandi, gotovo polovina ispitanika ne veruje u ostvarenje projekta Beograd na vodi, dve treine se protivi prodaji Telekoma (svega 20 odsto podrava), a kada je re o prodaji zemljita to protivljenje dostie razmere pravog konsenzusa. I to je po vlast posebno neprijatno, meu te koji se protive spada i veina glasaa SNS-a i SPS-apie: ore vukadinovi

P R I N T

SRBIJA

ABCOvo izdanje je oditovano od strane ABC Srbija

Koncept The Rubber Soul Projecta zasnovan je na kreativnoj rekonstrukciji neobjavljenih pesama Bitlsa koje do sada niko nije uo. Objavljivanjem novog albuma, nakon dvadeset godina zaokruen je ovaj neobian konceptualni multimedijski projekatpie: sonja iri

Intervju: Tomislav Nikoli, predsednik Republike Srbije

Kada sam video ko jsam da e Vui mno

4

7. maj 2015. VREMEREME

o je u Vladi, znao nogo da radi

Mislim da Vlada nije

jedinstvena, a to e

Aleksandar morati da

reava, ako stigne od

ministarskih obaveza

koje je preuzeo na sebe.

Ja se ne meam da li je

izbor ministara morao da

bude ovakav ili onakav.

U politici ne moete uvek

sve po svojoj elji i ukusu

ili po onome to znate o

ljudima. Predsednik Vlade

ne sme da dozvoli da mu

se Vlada obruka, i zato

mora da uskoi da neto

reava umesto ministara.

Nema uspene vlade

ako postoje univerzalni

ministri koji mogu da

skau iz resora u resor

Predsednik Srbije Tomislav Nikoli bie na Crvenom trgu u Moskvi 9. maja, a dan ranije predstavnici Vojske Srbije uestvovae na sli-nom dogaaju u Kijevu. To je prvi deo in-tervjua u kome je re o srpsko-ruskim od-nosima i znaaju antifaizma u savreme-nom svetu. U druge dve uslovno reeno celine, predsednik Nikoli govori o od-nosima Srbije i Evropske unije, medijima, Fotogra je: M. Milenkovi

5

VREMEREME 7. maj 2015.

eventualnim ustavnim promenama, Vojisla-vu eelju, Aleksandru Vuiu, zato nije e-stitao godinjicu Vladi, kako ocenjuje njen dosadanji rad, o pitanju Kosova u svetlu evropskih integracija...

VREME: Koliki je znaaj odluke da Srbija, odnosno Vojska Srbije uestvu-je na Paradi u Moskvi povodom Dana pobede, u svetlu krize u Ukrajini?TOMISLAV NIKOLI: Mislim da nema

nikakvih nesuglasica u stavu da Srbija tre-ba da uestvuje u proslavi pobede nad faiz-mom i nacizmom; pobeda nad tim zlom ne moe da bude koriena u politike svrhe. Javnost moda nije dovoljno upoznata da pripadnici Vojske Srbije uestvuju i na pro-slavi u Kijevu, gde e ii Orkestar kopnene vojske na molbu ukrajinske vlade. Oni su ve otili, i to o troku Srbije, dok je za odla-zak pripadnika vs u Moskvu, Rusija posla-la svoj avion. Kina e 2. septembra obeleiti Dan pobede i pozvani smo da uestvujemo sa simbolinim brojem vojnika. Ne verujem da postoji drava u svetu kojoj bi moglo da smeta obeleavanje pobede nad faizmom 1945. ili drava kojoj bi to predstavljalo gu-ranje prsta u oko.

Odluku da odemo u Moskvu bilo je lako doneti, mada je bilo nesnalaenja kod nekih inovnika u nekim ministarstvima, koji su se ak usudili da predlau ili prejudiciraju odluke, koje nisu u njihovoj nadlenosti. Na kraju krajeva, na osnovu Ustava i Zakona o vojsci, morao sam to da preseem kao pred-sednik Republike koji je po funkciji i vrhov-ni komandant. Izuzev nekih medija koji bi od toga da naprave otriju priu, u javnosti nisam primetio nikakav otpor. Imam ast da Srbija u mom mandatu obeleava mno-go svojih jubileja velikih istorijskih doga-aja, poev od balkanskih ratova do pobe-de nad faizmom. Izmeu je bio i Sretenj-ski ustav, obeleavanje Prvog i Drugog srp-skog ustanka, stota godinjica Velikog rata...

Kad god spremam govor za te dogaaje, ja ne mogu a da ne pomenem ulogu Rusije, pa ak i u Drugom srpskom ustanku. Milo Obrenovi ne bi imao snagu da pregovara i da izvlai korist za Srbiju da Rusija nije po-bedila Napoleona i onda mogla snano da podri Srbiju. Kako tada tako i sada, kada Moskva u Savetu bezbednosti predstavlja jedinog zatitnika nae borbe za suvere-nitet Srbije na Kosovu i Metohiji. Ostali bi moda bili i uzdrani, ali kada vide da je Ru-sija protiv priznanja nezavisnosti Kosova i

Metohije, oni slede njen primer. Mislim da bismo imali veliki problem kad Rusija ne bi bila protiv, moda bismo se i posvaa-li sa Ujedinjenim nacijama zato to bi Sa-vet bezbednosti predloio lanstvo Kosova.

Ja lino nisam imao nikakvu dilemu da li ii u Moskvu na paradu, ali kao predsednik Srbije sagledao sam sve okolnosti i ustano-vio da niko u svetu ne treba da bude pro-tiv. Rekao sam i da emo biti prisutni svuda gde Dan pobede nad faizmom bude obe-leavan. Nekoliko dana posle toga je usle-dio poziv iz Ukrajine. Besmisleno je da se proslava 70. godinjice svede na Moskvu i na to ko e da doe 7, 8, a ko 9. maja na to obeleavanje.

Dakle, Srbija je dokazala da je u svemu tome svoja, a tako e i nastaviti. Mislim da je raspoloenje graana blie odluci da se

tamo ide nego to je to sluaj kod nas koji uzimamo u obzir i druge okolnosti, pa uvek razmiljamo o tome da li emo napraviti ne-prijatnost zbog neije odluke da tamo ne ide. Mislim da su graani mnogo vre ve-zani za ideju da na Paradu treba ii nego to su to ljudi koji u nekom segmentu vode po-litiki ivot u Srbiji.

Pomenuli ste da su neki inovnici po-kuavali da se umeaju u to kako e izgledati odlazak u Moskvu... Nisam ja znao da se to tako kuva... Mol-

ba Ministarstva odbrane Ruske Federacije je stigla, i onda je nekim udom, ne znam kakvim mada to moe lako da se ustanovi Ministarstvo spoljnih poslova Srbije upu-tilo dopis Ministarstvu odbrane. Na taj do-pis je stavljen faksimil dravnog sekretara. Tu enu su pozvali moji saradnici, a ona je rekla da uopte ne zna da je potpisala mi-ljenje Ministarstva spoljnih poslova da Voj-ska Srbije ne treba da uestvuje na Paradi u Moskvi, da je dovoljna zastupljenost to to ide predsednik Republike i da bi moglo da ode jo nekoliko veterana...

Veterani imaju po devedeset i neto godi-na, oni ne mogu da putuju, a Ministarstvo odbrane je imalo kolegijum koji je zakljuio

da, na osnovu miljenja Ministarstva spolj-nih poslova, ne treba uputiti Vojsku Srbije na Paradu u Moskvu. Kad sam dobio sve te papire i video da tu inovnici igraju neke svoje igre, ja sam doneo odluku da Vojska Srbije ide u Moskvu. Uopte neu da se ba-vim time ta je ko pisao, da li je to bilo u njihovoj nadlenosti ili ne. Ja odgovaram za upotrebu vojske i zato moram da spre-im da doe do greke. A greke ne bi bilo da je neko samo potovao zakon i obave-stio me o svemu.

Ova zemlja je jedna od retkih koja je uz Crvenu armiju uestvovala u vla-stitom osloboenju. Da li mi sopstve-nu antifaistiku tradiciju dovolj-no negujemo i da li umanjujemo zna-aj sopstvene pobede u Drugom svet-skom ratu?

Mislim da mi imamo ime da se diimo i da to smeta mnogim dravama u svetu. Mi smo imali dva antifaistika pokreta jedan koji je uinio mnogo vie na terenu i drugi koji je uinio manje. Onda je ovaj koji je uinio vie i koji je bio pobednik u Dru-gom svetskom ratu, dakle partizanski po-kret, gledao da minimalizuje ulogu etni-kog pokreta Drae Mihailovia. Ali, ta bor-ba protiv faizma nikada nije prestajala.

U emu mi dodatno veliamo ulogu Crve-ne armije? U tome to je na Sremskom fron-tu nemaka vojska bila ukopana i mogla je da pobije sve do poslednjeg mladia koji je bio regrutovan u Srbiji. Nemaka je imala izvanrednu tehniku i naoruanje, a mi smo pravo iz umske borbe dojurili u rovovsku borbu u ravnici za koju nismo bili spremni. Oslobaanje velikih gradova je takoe pot-pomognuto artiljerijom, koja je ila uz Cr-venu armiju.

Jedan deo odgovora na vae pitanje na-ao sam na vojnoj paradi u Beogradu kada su uestvovali preiveli partizani i borci za osloboenje Beograda. Oni nisu rekli: ta ove dovodite, kad smo mi sami oslobaali Beograd, nego su zaista oduevljeno doli da sa svojim drugovima podele oseanje da

Beograd je u tekoj poziciji, jer ima svega pet drava u EU koje nisu priznale nezavisnost KiM, ali nema uz sebe velike lanice, osnivae EU one koje odluuju. Da li moe neto bez Nemake da se odlui u EU? Teko

6


su zajedno uestvovali u osloboenju. Nae uee u ratu ne moe da bude zanemare-no, ali isto tako ne moe da bude zanema-rena ni pomo Crvene armije.

U svetlu ouvanja nae antifaistike tradicije, kako objanjavate to da Sr-bija nema nijedan veliki antifaistiki praznik? Gradovi pojedinano obele-avaju datume kad su osloboeni, 21. oktobar je Dan seanja na sve srpske rtve, ali ne postoji nijedan dan koji se u itavoj zemlji obeleava kao antifa-istiki praznik. Bilo bi besmisleno traiti uzroke u tome

da Srbija ima bilo kakve veze sa faizmom. Mnogo toga Srbiji moe da se zameri kroz decenije unazad. Ali, izuzev sporadinog pi-sanja antisemitskih poruka ili crtanja kuka-stih krstova oko kog se skupe svi dopisnici

iz Beograda i sve kamere dou zbog tri-e-tiri krabotine, vi nemate uporite za neku tvrdnju da je Srbija protiv obeleavanja an-tifaistike borbe. Ja uvek na Dan pobede polaem venac na Spomenik neznanom ju-naku. Ove godine e to umesto mene uiniti naelnik Generaltaba Ljubia Dikovi, jer u ja biti u Moskvi. Ne mogu da utiem na to kako e i na koji nain drava neto obe-leiti. Cele prole godine bio sam nezado-voljan nainom na koji je obeleavana sto-ta godinjica poetka Prvog svetskog rata.

Zato? Nekako po pravilu, sledei tradiciju dru-

gih drava, Vlada uvek odredi predsedni-ka Republike za predsedavajueg nekog odbora za obeleavanje vanih dogaa-ja. A onda, kada doe do realizacije, pred-sednik nema nikakvih mogunosti da uti-e na obim sredstava, na kvalitet progra-ma... Ja sam nekoliko puta pisao tom odbo-ru za obeleavanje poetka Velikog rata sa predlozima kako to da uradimo, predlozi-ma o novanim sredstvima... Nisam dobio

nikakav odgovor. Kad vidim da to ne ide onako kako bih voleo, samo se sklonim i ako me pozovu doem da odrim govor. Nekako ne ide ni Kolubara ni Makov ka-men a da ne govori predsednik Republike. Tu vidim da ne postoji neka prevelika koor-dinacija. Ne znam, moda je meni zamereno to smo obeleili Milanski edikt sa nekoliko predstava, restauracijom Viminacijuma...

Kad kaete da vam je zamereno, na koga mislite?Na nekog u tom odboru, ili onog ko vodi

taj odbor, ne znam ni kom ministarstvu to pripada. Ja se slaem, Vlada je duna da obezbedi novac, pa i da odredi kako da se troi, ali to ipak mora da se obelei kako tre-ba. Uostalom, 200 godina od Drugog srp-skog ustanka smo obeleili dostojanstveno i velianstveno, a sve dok se nismo uklju-ili svi iz Predsednitva, pripreme su ile traljavo.

Zato je to tako? Imam objanjenje koje moda nije tano, ali je moje. Ovi koji su dobili drave u poslednjih 10-20 godina ili crpu svoje korene iz neke faistike drave iz Drugog svetskog rata, gledaju na svaki nain da dokau da postoje. Od toga prave pompezne predstave. U Zagrebu, na svea-nosti povodom ulaska Hrvatske u Evrop-sku uniju, predsednik Hrvatske je rekao na veliki naunik Nikola Tesla. Rekao sam tefanu Fileu: kad mi uemo u eu, na-veu vam imena svih rimskih imperatora koji su roeni na teritoriji dananje Srbije od Sremske Mitrovice, preko Poarevca i Beograda do Nia... Nasmejao se. Dakle, sad treba ukljuiti u nacionalni korpus svakog ko je roen na teritoriji te dananje drave da bismo imali dokaz da ta zemlja posto-ji. A Srbija to ima vekovima i nije nam bit-no da obeleimo neto to je potpuno nor-malno imali smo Kosovsku bitku, pa ta... Drugi bi dali sve to imaju da su imali Ko-sovsku bitku.

Kada ve pominjete Zagreb, kako oce-njujete odnose u regionu?Dvojako. to se Srbije tie, mi smo potpu-

no spremni za izvanrednu saradnju sa svi-ma i to smo pokazali mnogo puta.

Sa Slovenijom imamo izvanredne odno-se, nikakve probleme u komunikaciji, pred-sednik Pahor je prvi koji me je pozvao za vreme poplava i ponudio pomo.

Sa Makedonijom smo imali problem oko vladike Jovana Vranikovskog. Taj problem je reen pitanje je da li su svi zadovoljni, ali

tu su poeli da se meaju odnosi izmeu cr-kava sa odnosima izmeu drava. Ako vam crkva stalno govori da vladiku spc dre u zatvoru bez ikakve krivice i da ga proganja-ju, ne moete da kaete ba me briga. Po-gotovo ako Makedonija u isto vreme trai da u manastiru Prohor Pinjski obelei dan kada je osnovana u Drugom svetskom ratu. Makedonija se ne snalazi u spoljnoj politi-ci, ni na istoku ni na zapadu, ni na severu ni na jugu. Rekao sam njihovom predsed-niku i predsedniku vlade da imaju prijate-lje na severu bez ikakvih pretenzija, u Srbi-ji, samo sa eljom da pomognu. Moemo da im pomognemo i u odnosima sa Grkom i oko puta u eu, s obzirom na to da Evrop-ska unija Makedoniju i Bosnu i Hercego-vinu oigledno ostavlja po strani...

Sa Crnom Gorom imamo odline odnose, ali i optereenje srpskog naroda koji je nea-dekvatno politiki zastupljen. Srpski politi-ari su u opoziciji, to je njihova elja i od-luka, ali to predugo traje. Srbi meu svoji-ma imaju vrste stavove, ali da bi obezbedili egzistenciju i izbegli diskriminaciju, javno iznose sasvim drugaije miljenje.

Bosna i Hercegovina je sama sebi na-pravila dovoljno problema, Srbija joj ne soli rane, ali nije Srbija ta koja moe da po-mogne da se uspostave dobri odnosi u BiH. Ako meunarodna zajednica 20 godina nije nita uradila, teko da moemo mi.

Ostaje Hrvatska potpuno im je prue-na ruka od strane Srbije. Predsednik Josi-povi je bio u zvaninoj poseti, ja sam iao u Zagreb, bio sam u Dubrovniku na proce-su Brdo-Brijuni, Aleksandar Vui je iao nekoliko puta tamo. Mi pokazujemo ap-solutnu elju da sa Hrvatskom uspostavi-mo dobre odnose. Povezuje nas zajedniki motiv: interes dva naroda, interes Srba koji ive u Hrvatskoj i Hrvata koji ive u Srbi-ji. Hrvatska eli da pomogne svom, a Srbi-ja svom narodu. Meutim, Hrvatska je op-tereena nacionalizmom politiara koji su tamo trenutno na vlasti. Sa njihove strane dou dve izjave koje su dobre za nau sarad-nju, pa onda jedna koja tu saradnju moe da zaustavi. Pa tako opet ukrug. ta im sad treba ovo poslednje zagovornici ideje veli-ke Srbije? Ako misle na Aleksandra Vuia i mene, neka tako kau. Ali to znai da ne ele da sarauju sa srpskim narodom, jer je nas narod izabrao. A narod nas nije izabrao zato to smo u svai sa Hrvatskom, nego ba zato to smo joj pruili ruku pomirenja.

7


U Hrvatskoj se mnogo govorilo o Voji-slavu eelju. Moete li da prokomen-tariete ulogu Vojislava eelja i to to vas pominje svaki put kad se pojavi u javnosti?Njegova uloga u politikom ivotu Srbi-

je je zanemarljiva. Hrvatska nema prava da odnose sa Srbijom gradi na osnovu odnosa Vojislava eelja prema Hrvatskoj. To je ci-nino. Ako Srpska napredna stranka osvaja preko 50 odsto glasova, onda treba pratiti i itati izjave onih koji vode sns, a ne onih koji se bore za cenzus. Ako bi sns i Aleksan-dar Vui, ili predsednik Srbije, govorili ono to pria eelj, to bi bio znak da Srbija ne eli da ivi u miru sa Hrvatskom. Ali, mi to ne govorimo, mi to ak i ne mislimo. Lako je nai izgovor ako sa nekim hoe da se posvaa ili nee da se pomiri. Hrvatska ima nau pruenu ruku. Nita lake nego tu ruku prihvatiti.

A kakav je va odnos prema Vojisla-vu eelju?Ja ne poznajem tog oveka... Poznavao

sam jednog drugog Vojislava eelja. Po emu se taj razlikovao od ovog sada?Eh... Ne pitajte me nita, ne poznajem ga.

Ja u svojoj porodici i okruenju negujem stare srpske tradicije. Ako sam mu krstio unuie, od mene neete uti runu re.

Kada je re o Kosovu i evropskom putu Srbije...To je direktno povezano.A da li se posmatra kao unutranje pi-tanje Srbije ili kao regionalno, s ob-zirom na ono to pie u Briselskom sporazumu?Dok je tretirano kao unutranje pitanje,

Srbija je imala suverenitet i teritorijalni in-tegritet na KiM. Kada je dolo do bombar-dovanja i kada se umeao Zapad, Srbija je povukla vojsku, dolo je do velike obmane da e Srbiju zameniti Ujedinjene nacije, ali tamo je podignuta zastava nato-a, i potom, stigli smo do Euleksa, to jest direktno do eu. Onda je postalo potpuno jasno da je do-lo do internacionalizacije tog pitanja, a da mo lei u dravama koje su priznale neza-visnost Kosova i Metohije.

Kad kaete da su KiM i evropski put Srbije direktno povezani, na ta ta-no mislite?Na ono to govore predstavnici Evrop-

ske unije: za otvaranje poglavlja nije uslov da se sa Pritinom postigne obavezujui

dobrosusedski sporazum, ali da za lan-stvo u eu to jeste obaveza, jer oni sebi ni-kad vie nee dozvoliti da drave sa nere-gulisanim granicama uu u eu. Iznosili su primer Kipra. Ako eu insistira na takvom sporazumu, to je znak da nas ne eli.

Mi smo postigli sporazum u Briselu ona-kav kakav je za Srbiju bio mogu. I posle toga, pregovorima, dotakli smo jo nekoli-ko taaka koje su sa stanovita Ustava Sr-bije mogue, kako bi se dale vee ingerenci-je Pritini. Sve to moe da bude regulisano ustavnim zakonom koji bi dao sutinsku autonomiju Kosovu i Metohiji. Sporazum na kom insistira eu jeste sporazum dve ni-kad pomirene strane. Mi bismo u tom spo-razumu traili da Pritina prihvati sutin-sku autonomiju, to je maksimum koji Srbija moe da d. Pritina, koja sa stotinak dra-va u svetu ve ima uspostavljene diplomat-ske odnose, insistirae na svojoj nezavisno-sti. Kada emo mi da uemo u Evropu? Pri-tina ima vremena, ima lagodnu poziciju. Beograd je u tekoj poziciji, jer ima svega pet drava u eu koje nisu priznale nezavi-snost KiM, ali nema uz sebe velike lanice, osnivae eu one koje odluuju. Da li moe neto bez Nemake da se odlui u eu? Te-ko. Mogla bi jo neka drava da sprei Sr-biju da ue u eu, ali da uz protivljenje Ne-make dozvoli da Srbija ue u eu to je ne-zamislivo. Mnoge od tih zemalja nisu pri-znale nezavisnost Kosova zbog svojih pro-blema. Njima niko ne trai meudravni sporazum sa Pritinom da bi ostale u eu, a nama ga trae da bismo postali lanica.

Tu je i pria o zajednikoj spoljnoj politici eu... Prvo, ne vidim kako je de nisana, dru-go, ne vidim ni da se sprovodi. Jer, ako eu ima zajedniku spoljnu politiku, kako neke drave mogu da ne priznaju nezavisnost KiM? Kako nema sankcija za njih?

Srbija mora veoma oprezno da nastupa u tim razgovorima. Ako je nekad i postoja-lo vreme prijateljstva u diplomatiji, danas ga vie nema.

S obzirom na tako jasan stav eu po pi-tanju zemalja ije granice nisu jasno de nisane, da li to znai da je na put u eu besperspektivan?Mislim da je jako dobro to pregovara-

mo sa eu, to je znak da radimo dobar po-sao. Ovu vladu treba i da ohrabri eu: Vla-da mnogo ini da bi zadovoljila kriterijume koji postoje u Evropi. Oigledno je da je na put u eu neminovnost. To to pregovaramo,

dobro je za Srbiju: mnogo smo napredova-li, ne samo od 2012. nego i od vremena onih koji su se time bavili dok sam ja bio u opo-ziciji, mnogo je to dobra donelo za uree-nje drave. Ne valja kad loi ljudi sprovode propise i pravila iz eu, pa se umeaju stare boljke: korupcija, kriminal, mito. Onda na-rod pomisli: pa ta e nam ovi zakoni, kad se tu toliko novca pokrade ili odu fabrike za jedan evro. Inae, kad bismo uredili dr-avu po evropskim standardima ja bih bio srean. Po mom skromnom miljenju, eu je glavni faktor koji moe da oceni kako je neka zemlja ureena. Ne mogu da se setim nijedne organizacije koja bi u tome mogla da bude takmac Evropi, od naina organi-zacije drave, sloboda, obaveza i svega osta-log. Biu srean sve dok pregovaramo sa eu. Posle toga, da li e nas primiti ne zavisi od nas. Mi moramo da budemo spremni i to nije pitanje vezano za ulazak u eu, nego za nau elju da budemo ureena zemlja.

Ali ta emo da uradimo kada se po-stavi pitanje: priznanje Kosova ili Evropska unija?to se mene tie, ako budem tada na

funkciji i ako budem iv, moj glas je Sr-bija ne postoji bez Kosova i Metohije. Ja ne znam ko bi mogao da kae: odriemo se Ko-sova da bismo uli u eu. Ali, nismo mi ti koji treba da kau da ili ne, nego graani Srbije.

8


Dakle, referendum?Tako je. Potovani graani Srbije, imate

referendumsko pitanje, pa neka se svako od nas izjasni tokom kampanje za referendum. Kad je mogla kraljica Elizabeta ii da ide u kotsku, mogu i politiari u Srbiji da izau na televiziju i iznesu svoj stav.

Time na neki nain dolazimo i do pi-tanja promene Ustava. Kako vi vidite najavljenu promenu Ustava i ono to smo uli od premijera?Aleksandar nije najavio promenu Usta-

va, ve je rekao ta on misli da je potreb-no menjati. A inae je ozbiljan ovek i zna kako se teko Ustav Srbije menja. Nismo mi vajcarska, pa da svakih 15 dana imamo referendum. Kad smo doneli ovaj Ustav, uz konsenzus svih politikih stranaka, uz za-

jedniki rad Kotunice, Tadia i mene, uz podrku patrijarha Pavla kog smo zamoli-li da izae kad smo u popodnevnim satima videli da je odziv oko 50 odsto, mi smo imali 52 ili 53 odsto graana za promenu Ustava. Kad je tako mali odziv bio onda, ta misli-te, kako e tek biti mali za promenu ovog Ustava. A mnoga poglavlja tog Ustava me-njaju se u Skuptini, dvotreinskom vei-nom koja posle toga raspisuje referendum na kom 50 odsto plus jedan upisani bira mora da bude za. A kako su to neka pita-nja o kojima se narod ba previe ne izja-njava, kako emo da obezbedimo dovoljnu izlaznost? Mora da se agituje jako dugo, da bi se ulo u referendum. Vlast koja ulazi u referendum sa dogovorom da, ili dobija od-govor da ili pada. Ako vam narod ne da po-drku, ta ete vi na vlasti?

Imali smo nedavno argument da je Lex Specialis o izgradnji Beograda na vodi neustavan u delu koji se odnosi na eksproprijaciju, to je i sam predla-ga priznao. Ustavni sud se stara o ustavnosti i za-

konitosti pravnih akata i on procenjuje da li je neki zakon u skladu sa Ustavom ili ne. Ustavni sud se ne obazire na to ta je neki predlaga rekao. To je institucija koja je je-dina merodavna da kae ta je u skladu sa Ustavom, a ta nije, i ja se uvek oslanjam na

miljenje Ustavnog suda, iako se na odluke ponekad eka i po pet godina.

ta biste vi eleli da vidite u eventual-no promenjenom Ustavu Srbije?U Srbiji postoji nekoliko tabloida koji e

konkretan odgovor iskoristiti kao povod da me u narednih 15 brojeva napadaju. Pre ne-koliko meseci bio sam na dravnoj televizi-ji, i u vezi sa ingerencijama predsednika Re-publike rekao sam jasno ta mislim o nai-nu izbora predsednika. Boris Tadi, u vreme menjanja prolog Ustava predsednik Srbije, insistirao je da predsednika biraju graani. Ja sam bio za to da, ako predsednike inge-rencije ostanu ovakve kakve su sada, pred-sednika bira Skuptina sa 126 poslanika, a da moe da ga smeni samo dvotreinska veina, tako da predsednik ipak ima neku

sigurnost. Da bi predlog ustava proao, po-putali smo svi. Ja sam popustio po tom pitanju, jer sam bio Tadiev protivkandi-dat na izborima, da ne bi ispalo da se bo-jim da izaem na izbore jer sam ih gubio dva puta. Ali, i danas mislim da, ako nema-mo ist predsedniki sistem, poput Rusije ili Amerike, predsednik ne treba da bude biran na direktnim izborima. Drage volje bih predloio da taj skraeni sastav Skup-tine sam odluuje o predsedniku Republi-ke, ako ve Vlada vodi spoljnu i unutranju politiku, a predsednik ima druge ingeren-cije. Neprimereno je da trite najteu mo-guu trku, a da posle toga ne odluujete o spoljnoj i unutranjoj politici Srbije.

Dakle, vi se zalaete ili za ira pred-sednika ovlaenja ili za to da pred-sednika bira Skuptina? Shvatili ste me. Ali, s obzirom na to da

su dosadanji predsednici koristili tu mo mimo Ustava, vie bih voleo da Vlada osta-ne ta koja vlada, a da Skuptina bira pred-sednika. Ne bih voleo da se u Srbiji jednom oveku d mnogo vlasti u ruke.

Mislite da ve nije sluaj da jedan o-vek ima previe vlasti u rukama?Ne mislim to. Mislim da ovde Vlada ima

glavne poluge vlasti u svojim rukama. Predsednik Vlade nema previe vlasti?

To je stvar Vlade. On ne koristi nikakvu mo koja mu nije propisana Zakonom o Vla-di i Ustavom Srbije. Stvar je ministara koji kad ih pozovete kau: moram da pitam Vu-ia. Pa za ovo mora da pita Vuia, pa za ono. I tako se stvara u javnosti utisak da se za sve pita Vui.

Pa da li hoete da kaete da je Vui izabrao lo tim koji se krije iza njega?To je ve postalo pitanje manira, oni tvr-

de da moraju da pitaju Vuia, a u stvari ga nita i ne pitaju nego rade kako oni misle da treba. Ali, Vlada podlee kritici u parla-mentu i u javnosti i sa tim se bori.

Sa vama novinarima je problem to kad postoji loa pojava u drutvu, vi se s njom borite na pogrean nain. Ako imate pred-sednika drave i predsednika Vlade, i na-

padate obojicu, ja nikada ne odgovaram na napade, ali nikada. Moji saradnici ne zovu vlasnike medija, urednike, novinare... Pred-sednik Vlade vam odgovori. U tom sluaju, na mene se obrue svi, a predsednika Vlade proglase za diktatora. Ne valja vam ni onaj koji ita i trpi, ni onaj koji ita to to pie-te i odgovara na udarce. Mnogi novinari, a moda i svi, hteli bi da to bude samo njiho-vo polje i da na tom polju oni dominiraju, a da svi ostali ute i da nemaju nikakvo pravo da im odgovore. Gde je tu odgovornost no-vinara za izgovorenu la? Ako pokuate da demantujete la, kau da niste demokrata, da guite slobodu medija. I kako da reagu-jem? Razgovarao sam sa Frederikom Moge-rini (visoka predstavnica eu za spoljnu poli-tiku i bezbednost, prim. nov.). Rekao sam joj: pomozite nam da uredimo Srbiju, nemojte samo da dolazi vas deset kad jedan novinar kae da je dobio packu od predsednika Vla-de, ministra, da mu se neko obratio osor-no... Ako sada zatitnik graana ima spor sa Vladom Srbije, da li tu hoete da nam po-mognete? Hajde pomozite nam da dignemo Srbiju, da zaposlimo ljude. Vi nama samo traite razlog zato biste dotrali da nam prebacujete. uvate nam Kosovo kao Da-moklov ma, uvate ga za kraj.

Gospodine predsednie, da li znate da upravo dajete intervju Mikovievim

S obzirom na to da su dosadanji predsednici koristili mo mimo Ustava, vie bih voleo da Vlada ostane ta koja vlada, a da Skuptina bira predsednika. Ne bih voleo da se u Srbiji jednom oveku d mnogo vlasti u ruke

9


novinama?Otkud ja to znam?Pa tako je rekao premijer. Pa moda on ima vie informacija, ja vas

nisam pitao. Ako jeste, ajte da prekinemo. to se mene tie, u nekim drugim novina-ma vie prepoznajem uticaj Miroslava Mi-kovia. Ali, ako vi po njegovom nalogu ga-zite predsednika Vlade, a neke druge no-vine mene, onda Mikovi ba dri dosta medija u Srbiji.

Mi nismo Mikovieve novine, ali smo defamirani kao takvi sa pozicije moi. I ta ste preduzeli tim povodom? Kako

ste odgovorili? Gospodine predsednie, i vi ste se svo-jevremeno alili Savetu za tampu. Savet za tampu se u tom sluaju ogre-

io o mene, jer u jednom tako oiglednom sluaju nisu mogli da donesu pravinu od-luku i stanu na stranu istine. Po mom mi-ljenju, oni su izgubili kredibilitet, a sasvim sigurno moje poverenje.

Ja sam bio lan Saveta za tampu i ti ljudi imaju kredibilitet (op. F. .)...Ja bih voleo da istrite jednu trku za

predsednika i da posle toga dovedete svo-ju porodicu u poziciju da svako moe da pie najbestidnije neistine bez ikakvih po-sledica. Bez ikakve odgovornosti. Pa da vi-dite kako je to.

Gospodine predsednie, u ovoj zemlji ima nekoliko hiljada novinara, a samo jedan predsednik drave. Mi ne moe-mo da reprezentujemo vas, vi repre-zentujete nas.Pa kako kad sam ovako lo? Vidite ta se

pie po novinama o meni. to dozvoljavate da vas ja reprezentujem?

Pa narod vas je izabrao.to se i vi ne sloite s tim da me je na-

rod izabrao?Ali mi radimo intervju sa vama kao izabranim predsednikom Srbije, kako mislite da se ne slaemo?Teko to ljudima dopire do mozga. Ja

nisam doao da vam dajem intervju zato to vas je Aleksandar Vui optuio da ste Mikovieve novine. A i da jeste, pa ta? I o meni se pisalo da sam Mikoviev o-vek. Ja nisam izabran da bih se svakome dopao. To nije moja ideja, niti moja name-ra. Moja ideja je da uloim maksimalne na-pore da se ostvare ciljevi koje sam sebi za-crtao. Ja odluujem o putu i nainu kako u do toga doi. Moj zadatak je da Srbija

bude uvaena i potovana zemlja u regio-nu i svetu. Da omoguim uslove da graani ive bolje. Na tom putu pokuaj da se sva-kom mediju, svakom politiaru ili graani-nu dopadnem obino je gubljenje vremena. Ja sam isuvie dugo u politici da gubim vre-me. Zato to elim da u pravo vreme pred-stavim graanima Srbije svoj rezultat, koji se svakako ne meri u satima provedenim pred kamerama.

Vratimo se na unutranja politi-ka i drutvena pitanja u Srbiji. ta su najvei izazovi sa kojima se zemlja suoava?Pre svega siromatvo. Sve je lake kad

majka i otac ujutru odu na posao. Ja sam odrastao u siromanoj zemlji, ali je u njoj moj otac uzimao kredite i znao da moe da ih otplati, jer je imao siguran posao i pla-tu. Tad nije bilo in acije, a kamoli skakanja evra ili vajcarskog franka. Kad postoji ta vrsta stabilnosti, kad zna da nee biti egzi-stencijalne krize u narednih pet ili deset go-dina, onda sve izgleda drugaije. ak i ove politike borbe. Zato opozicija u Srbiji nije jaka? Pa pogledajte ta se desilo u Grkoj. Tamo narod ve negoduje protiv nove vla-sti. Srbija nije drava u kojoj pobednik sla-vi svoju pobedu; Srbija je drava u kojoj po-bednik onog asa kad pobedi izlazi na stub srama, biva igosan, nosi ogromnu odgo-vornost, a zna da ne moe mnogo da uradi.

Ali to su pravila igre koja se znaju i pre ulaska u izbornu trku. Pa hajde svi da prestanemo da se bavimo

politikom. I vi znate da e neko da vas optu-i da ste Mikovieve novine, pa piete i da-lje u novinama i nosite asno taj krst. Kad dobije mandat, zna da je teko, pomeri se Srbija, doe neko drugi posle etiri godine, pa je pomeri jo malo unapred... Nije vie odlazak u opoziciju kraj ivota. Mislim da je najvei izazov Srbije to to svi pamtimo koliko je ljudi nekada odlazilo na posao, a danas toga nema.

Danas odlaze preko granice.Odlazili su uvek, odlaze i iz zemalja la-

nica eu. Poljska je ostala bez dece, Bugar-ska takoe. Evo, Blic pre etiri-pet dana: na naslovnoj strani neka devojica iz Mate-matike gimnazije osvojila nagradu na ta-kmienju i hoe da ode iz Srbije, i o tome piu kao o katastro . A u istom broju, ne-koliko strana kasnije, uslovi pod kojima mo-ete da odete u eu, kolika je plata, koji su po-slovi najtraeniji... Mi smo postali dvolini,

licemerni. Ako je za osudu to dete ide, onda nemoj da velia uslove koje e da dobije tamo, jer to dete ne ide zato to mrzi Srbi-ju. Ide zato to je to za nju napredovanje, a tu su i roditelji koji ele svom detetu najbo-lju moguu egzistenciju.

Ja sam imao primedbe i na jednu izjavu ambasadora koji je rekao: vi treba da izvo-zite robu, a ne decu. Onda sam ga ja pitao: a ko im daje vize? to im ne zabranite ula-zak u vau zemlju? to ih ekate ispred fa-kulteta i nudite im uslove za ivot u vaoj zemlji? Oduvek je sirotinja odlazila nabo-lje. Kad bi Nikola Tesla bilo ta postigao da nije otiao? Ali, na Srbiji je da im stvori mo-gunost da se vrate. Znate, kad vam dete ode u svet i postane naunik, ne moete da ga vratite u zemlju gde nema laboratoriju.

A ija je odgovornost to nema laboratoriju?Naa, svih nas. Niste estitali Vladi Srbije godinu dana rada. Ja sam prvi put ove godine iznenadio

svoju suprugu i 3. maja joj estitao 40 go-dina braka, jer inae to zaboravljam. ta znai estitati godinu dana Vlade? to su ostali na vlasti godinu dana? Ja uvek hou da estitam kad neko napravi neki uspeh. Ja sam imao i godinu, i dve, evo, u junu e

1010


biti tri godine kako sam predsednik, pa mi niko nije estitao niti oekujem da mi e-stita. ta da im estitam kad su proveli go-dinu dana u mukama. Nije to znak da ima sukoba izmeu predsednika Vlade i pred-sednika drave.

Na ta vam lii ovo to se doga-a sa zatitnikom graana Saom Jankoviem?Stvorena je odreena klima u drutvu u

koju se uklapaju i Saa Jankovi i oni koji se s njim tako ponaaju. Saa Jankovi kao da se probudio pre sedam-osam meseci. Po mom miljenju, a vidim da je to i stav Vla-de, on je uao u front koji se stvorio protiv Vlade. Po mom miljenju, nije predvieno da zatitnik graana ratuje sa Vladom, niti da joj slui. E sad, tu treba nai meru. Ako te izaberu oni ijoj politikoj opciji pripa-da, pa njima outi sve, onda outi i ovi-ma koji nisu tvoji.

Ali i ti drugi su ga reizabrali. I to u da vam kaem: ako si posao

shvatio kao neprestano prozivanje Vlade za ono na ta ti se graani ale, kreni od prvog dana. Nemoj da se menja. Ako ti se ne svia opcija koja dolazi na vlast, ne mo-ra da zadri tu funkciju.

Ali mi za sve vreme rada zatitnika graana moemo na njegovom sajtu da pratimo na koliko je zahteva graa-na odgovorio. Nije tano da je utao u prethodnoj vlasti. Da li je imao ovakvu medijsku promoci-

ju svojih napada na Vladu? Nikada. Da li je govorio javnosti da se obraa Vladi po do-pisima graana. Nije.

Pitanje je ko je prvi poeo sa javnim napadima.Ali ja neu tu polemiku da vodim. To

tako ne ide u jednoj dravi. Mislite da dru-ge drave nemaju probleme? Imaju, ali se tamo ombudsman i vlada ne svaaju. Pro-blem ove vlade je to je na mnogim vital-nim funkcijama zadrala ili ak reizabra-la ljude koji su bili u prethodnom reimu.

Ali u isto vreme, veliina ove vlade je to sa time moe da se nosi.

ta ocenjujete kao najvei uspeh, a ta kao najvei promaaj ove vlade?Vlada je u ekonomiji postigla ono to ja

nisam mislio da e moi, kada je re o sma-njenju trokova kao bazi za vei dohodak. Znao sam da e biti teko, ali sam isto tako znao da ako on to ne uradi, posle njega niko nee imati poverenje graana da to uop-te predloi, a kamoli da sprovodi. Ako je u tome toliko uspelo koliko itamo, a stiu kontradiktorne informacije od Vlade i od Fiskalnog saveta, onda je to veliki uspeh. Ipak, treba izvriti rebalans budeta, da se ta sredstva raspodele u skladu sa onim to kau narodni poslanici. Ja ne bih voleo da ostanemo na merama tednje, ali njima smo stvorili bazu za dalje.

to se tie drugog dela pitanja, mislim da Vlada nije jedinstvena, a to e Aleksandar morati da reava, ako stigne od ministar-skih obaveza koje je preuzeo na sebe. Ja se ne meam da li je izbor ministara morao da bude ovakav ili onakav. U politici ne moe-te uvek sve po svojoj elji i ukusu ili po ono-me to znate o ljudima. Predsednik Vlade ne sme da dozvoli da mu se Vlada obruka, i zato mora da uskoi da neto reava ume-sto ministara. Nema uspene vlade ako po-stoje univerzalni ministri koji mogu da ska-u iz resora u resor. Ali, kad sam video koji su ljudi u Vladi, tano sam znao da e Alek-sandar da produava svoje radno vreme. Sa mnom je u Predsednitvo dolo ezdeset ljudi i otii e kada i ja odem. U Vladu ne moe da doe niko, tamo ste zatekli ljude u stalnom radnom odnosu postavljene u vre-me prethodne vlasti. Vi ste doli sa jednom idejom, a oni svi imaju neku drugu. Najbolje to moete da uradite s tim ljudima poto je Vlada donela odluku da nema novog za-poljavanja jeste da im date sto da sede i ne rade nita. Veliina Vlade je u tome to moe s time da se nosi, a ja koji dobro po-znajem Srbiju mislim da to nije dobro. U Predsednitvu je to drugaije i bolje: dou sa mnom i odu sa mnom.

Koliko traje va radni dan?Mi ovde esto ostajemo posle 17 asova,

a gotovo uvek imamo obaveze i vikendom. Ipak, uvek se trudim da jedan dan nedelj-no, ponekad i dva, ostavim za borbu protiv stresa, i tad najee idem na selo.

JOVANA GLIGORIJEVIFILIP VARM

Ja nikada ne odgovaram na napade, ali nikada. Moji saradnici ne zovu

vlasnike medija, urednike, novinare... Predsednik Vlade vam odgovori

1111


1212


70 godina od kraja Drugog svetskog rata

Dan pobede ili

Parada koja e se povodom Dana pobede odrati u

Moskvi ove godine oznaie poraz pobednika od pre

sedam decenija. Poraz nanose sami sebi. Poraeni

e biti i oni koji su se odazvali pozivu Rusije, jer im

se najvii predstavnici potomaka mnogih njihovih

saveznika nee pridruiti. Ali jo mnogo vie oni koji

se danas odriu zajednitva borbe protiv najveeg zla

koje je oveanstvo iznedrilo u 20. veku. Razoaran

sam zbog stavova Vaingtona, Londona i Pariza i

svih onih koji misle da moraju da ih sluaju. Njihova

bruka meni nije uteha. Dobro je to e predsednik

Srbije Tomislav Nikoli u Moskvi predstavljati

graane ove zemlje i njihove potomke koji su se borili

protiv nacizma i faizma, to jest Titove partizane

Amerika vojska sa zapada, a Crvena armija sa istoka izbile su na reku Elbu 25. aprila 1945. godine kod mesta trel. Ame-riki porunik Albert Kocebi iz 273. pea-dijskog puka, koji je sa pet dipova stigao bez jasnih nareenja, sa nekoliko moma-ka seo je u amac i preveslao se na drugu obalu, gde se sreo sa sovjetskim potpu-kovnikom Aleksandrom Gordejevim iz 175. gardijskog peadijskog puka. Do su-sreta je dolo na bojnom polju prekrive-nom nebrojenim leevima, uglavnom ne-makih civila, koji su se u pogreno vre-me zatekli na pogrenom mestu, pa su o ciri zakljuili da nije zgodno da se tu snime fotogra je istorijskog susreta. Ui-nili su to neto kasnije kod malo veeg mesta Torgau, gde su stigle i propagan-dne jedinice. Tek sutradan, 26. aprila, isto-vremeno i sa istim tekstom na ruskom i engleskom jeziku u Londonu, Vaingtonu

1313


poraz pobednika

i Moskvi izdato je saoptenje o prvim za-grljajima saveznika koji e nastaviti do kraja da se bore do ostvarenja zajedni-kog cilja unitenja nacistike imperije. Dve nedelje kasnije Nemaka je potpisa-la bezuslovnu kapitulaciju.

Hitler je za ameriko-ruski susret sa-znao 25. aprila posle podne u svom bun-keru u Berlinu. Uvideo je konano da su svi oajniki planovi za odbranu propali i 30. aprila izvrio samoubistvo.

most preko elbeJa sam se tih dana nalazio u Magde-

burgu severozapadno od trela i Tor-gaua na obali iste te reke Elbe, oko 140 kilometara nizvodno od prvog sovjet-sko-amerikog bratimljenja. Imao sam esnaest godina i tri meseca. Niti sam znao za taj istorijski susret saveznikih vojski, niti nekoliko dana kasnije da se Hitler ubio, niti, najzad, da je Nemaka

formalno kapitulirala. Za mene je rat bio zavren ve 11. aprila uvee kada su esesovske strae pobegle iz koncentra-cionog logora Langentajn-Cviberge u kome sam bio zatvoren, a zaista svestan toga postao sam 13. aprila, kad sam se sa dvojicom ekih logoraa usudio da pro-sto proetam kroz otvorenu kapiju u slo-bodu. Svi ti istorijski dogaaji koji su se deavali nedaleko od mene sa mog dea-kog stanovita bile su formalnosti koje me nisu doticale.

U gradu Halbertatu, u koji sam pei-ce doao iz mog poslednjeg logora, uo sam da u Magdeburgu ima mnogo Jugo-slovena. Jedan engleski vojni dip odve-zao me je tamo. Magdeburg je esto bom-bardovan za vreme rata, opseno bom-bardovanje engleske avijacije 16. januara 1945. unitilo je 90 odsto gradskog jezgra. Amerikanci su jednu sluajno potee-nu gradsku etvrt stavili na raspolaganje

Jugoslovenima, Nemce koji su tu stano-vali su oterali. Bilo nas je oko dve hilja-de, preteno ratnih zarobljenika, nekoli-ko desetina bivih zatvorenika koncen-tracionih logora i nekoliko desetina civi-la. Mogli smo komotno da se smestimo. Ja sam dobio zasebnu sobu u trosobnom stanu u kome su bila samo jo dvojica su-narodnika. Nisam im zapamtio imena.

Preko Elbe vodio je pontonski most, sa istone strane bila je sovjetska voj-ska. Rusi, Ukrajinci i Poljaci zarobljeni na zapadu su se preko njega vraali u svo-je zemlje, zatvorenici iz zapadnih zema-lja u suprotnom pravcu preko istog mo-sta. Amerikanci su 1. juna svoj deo Mag-deburga ustupili britanskoj armiji. Nas niko nije hteo da transportuje kui, jer su se neki jugoslovenski kraljevski generali, koji su sedeli u Braunvajgu, suprotstav-ljali da nas izrue komunistikom rei-mu. Najzad su, na osnovu Potsdamskog

ISTORIJSKI SUSRET NA ELBI, APRILA 1945: Ameriki vojnik Vilijam Robertson i sovjetski porunik Aleksandar Silvako (levo); amerika patrola (desno)

1414


ugovora, 1. jula tu teritoriju preuzeli So-vjeti, ali su nas tek posle dva meseca vra-tili kui, imali su prea posla. Ne seam se nikakvog posebnog slavlja 9. maja u okvi-ru nae povee jugoslovenske kolonije. Mi smo ve bili slobodni, pristojno su nas snabdevali hranom, okoladom, cigareta-ma. Nemci su gladovali, za njih nije po-stojalo nikakvo snabdevanje. Dve trei-ne naih momaka se zarazilo gonorejom.

buhenvaldska zakletvaNisam tih prvih dana mira znao ni da

jedan dan pre nego to je sloboda stigla do mog radnog komandosa, zatvorenici centralnog logora Buhenvald, kome smo pripadali, nisu ekali amerike trupe, ve su sami uspeli da se oslobode. Preiveli su se okupili na trgu za zborove, apelplacu, i poloili zakletvu ije su bitne reenice bile: Naa parola je unitavanje nacizma u korenu, na cilj je izgradnja novog sve-ta mira. To smo duni svojim ubijenim drugovima i njihovim srodnicima. Kao znak spremnosti za tu borbu podignite ruke i zakunite se! Na engleskom, fran-cuskom, ruskom, poljskom i nemakom jeziku osloboeni zatvorenici su viknuli Zaklinjemo se!

Dan-danas mislim da ta zakletva obavezuje i mene. Meutim, zavet nije ostvaren, svekoliko korenje nacizma jo nije iupano, a pogotovu se iz Drugog

svetskog rata nije iznedrio svet mira. Pobednici posle sedamdeset godina nisu u stanju ak ni da zajedniki orga-nizuju proslavu pobede nad nacizmom i faizmom.

Parada, koja e se povodom Dana pobe-de odrati u Moskvi, ove godine oznaie i poraz pobednika od pre sedam decenija. Poraz nanose sami sebi. Kako ja to vidim, poraene e biti i one zvanice na tribini pred Kremljom koje e se odazvati pozivu Rusije, jer im se najvii predstavnici po-tomaka mnogih njihovih saveznika nee pridruiti, ali jo e mnogo vie sami sebe da poraze oni koji se danas odriu zajed-nitva borbe protiv najveeg zla koje je oveanstvo iznedrilo u 20. veku. Razoa-ran sam zbog stavova Vaingtona, Londo-na i Pariza i svih onih koji misle da mora-ju da sluaju nareenja iz tih metropola. Njihova bruka meni nije uteha.

Takoe mislim da ometanje zajednike proslave pobede nad faizmom predstav-lja izdaju onih milion i po vojnika zapadnih saveznika koji su u toku operacije Over-lord, zapoete 6. juna 1944, preko La Man-a juriali na nemake bunkere u Francu-skoj. Poginulo ih je preko 65.700. Krenuli su sa zapada u pravcu Berlina, prema kome su se sa istoka ustremili borci Crvene ar-mije. Ameriki neznani junak te operaci-je, kakvog poznajemo iz mnogih lmova, ne zasluuje manje divljenja od njegovih

ruskih saveznika na drugom kraju Evrope. Nasuprot poginulima na obalama Francu-ske stoji 27 miliona graana sssr, vojnika i civila koji su izgubili ivot u, kako ga u Ru-siji zovu, Velikom otadbinskom ratu. Rusi su branili i odbranili svoju zemlju, Ameri-kanci su doli da Evropi pomognu da se oslobodi. Zbog toga su zasluili da budu predstavljeni na Crvenom trgu. Nije Mo-skva kriva to nee biti.

Svetske sile imaju svoje posebne inte-rese. To nije nita novo. O ciljevima koje je valjalo postii posle rata, Ruzvelt i posle njegove smrti Truman, eril i posle nje-gove smene Etli, i Staljin, imali su veoma razliite predstave, ali su ratovali zajedno do kraja, ostali su saveznici do konane pobede. Trebalo bi da i njihovi naslednici sedam decenija posle slave zajedno, bez obzira na to kako danas Barak Obama i Vladimir Putin, Dejvid Kameron ili Fran-soa Oland gledaju na potrebe dananjeg sveta, savlaivanje njegovih jezivih kriza, pored ostalog, ili pre svega, na deavanja u Ukrajini i prisajedinjenje Krima Rusiji. Na Dan pobede mogli su da za trenutak zastanu. Nisu.

ba me briga za gospou merkelto se Nemake tie, ba me briga to

gospoa Merkel nee stajati na mestu gde je pre sedamdeset godina stajao Sta-ljin. Utivo je to su je pozvali. Lukavo s

SAVEZNICI I PROTIVNICI:

Staljin, Ruzvelt i eril na

terasi sovjetske ambasade u

Teheranu, 1943...

1515


njene strane, to nee da prkosi svojim monim saveznicima, koji uz pomo nje-ne tajne slube bnd godinama prisluku-ju ne samo nju, nego i prijatelje u Fran-cuskoj, Luksemburgu i ko zna gde jo. Ona e dan posle Dana pobede da poloi venac na grob neznanog vojnika u Alek-sandrovskom parku ispod zidina Kremlja u Moskvi. Putin se sloio, pravie joj dru-tvo. Nemaka kancelarka kae da joj je veoma stalo do toga da oda potu svim mrtvima rata, koji je izazvala Nemaka. Zna se ije su se zastave pobedonosno vi-jorile na proletnjem vetru 1945. godine, a iji su barjaci tog dana sa prezirom bae-ni na plonik Crvenog trga u Moskvi. Jed-na od ruskih parola, koja se esto navodi povodom rata, glasi: Niko nee biti za-boravljen i nita nee biti zaboravljeno.

Predsednik Srbije bie 9. maja na sve-anoj tribini, na balkonu Lenjinovog ma-uzoleja. I treba da bude tamo. Nije va-no kako se zove, bitno je da su ga gra-ani Srbije izabrali na tu funkciju, zbog toga on na tom mestu i u tom kontekstu predstavlja borce jedine vojne i politike snage, koja je od 1941. do pobede predstav-ljala silu mimo velikih frontova, a nika-ko one, koji su na bilo koji nain ili pod bilo kojim izgovorom saraivali sa naci-stima. Jednostavnije reeno, Tomislav Ni-koli u Moskvi predstavlja Titove parti-zane. Dobro je to se pobednicima u Mo-skvi prikljuuje i predsednik Makedonije,

loe, po mom miljenju, to se predsedni-ci Hrvatske, Slovenije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine sami iskljuuju iz redova pobednika. Borci protiv faizma sa teri-torija koje danas sainjavaju njihove dr-ave, to nisu zasluili.

Ja vojne parade nikada nisam voleo, pa ni one nae negdanje prvomajske. U tom pogledu sam prilino usamljen, jer postoje i one komine parade povodom bilo ega u amerikoj provinciji ili po-vorke povodom karnevala u Nemakoj i Italiji, da ne govorimo o Rio de anei-ru. Mase vole da se zabavljaju i da budu zabavljene. Meutim, strojevi korak koji e gromovito odjeknuti na Crvenom trgu u Moskvi ovog 9. maja, za razliku od njih, ima veliki simbolian karakter. Nije re samo o 75 vojnika iz Srbije, kojima je ne-sumnjivo tu mesto. Zanimljivo je to ue-stvuju i ealoni iz Kine i Indije, ali ne iz Sjedinjenih Amerikih Drava, Ujedinje-nog Kraljevstva, Republike Francuske ili Australije. Umesto jedinstva sveta protiv prikrivenih ostataka faizma, koji se da-nas drugaije zovu, nagovetava se nova podela, koja moe da se shvati i kao smr-tonosna pretnja miru, pa i opstanku sve-ta u kome sada ivimo.

kina, indija, rusijaNa paradi u Moskvi e, dakle, pored

vojnika iz manjih zemalja, kao to je Sr-bija, uestvovati i jedinice iz Kine, Indije

i Zajednice nezavisnih drava (nekada-njih sovjetskih republika koje sarau-ju u okviru organizacije sa takvim ime-nom). Zajednica nezavisnih drava ima preko 86 miliona stanovnika, Kina 1.366.000.000, Indija 1.210.000.000, Rusija 143.000.000. To znai da e ti vojnici pred-stavljati preko dve milijarde i 800 milio-na ljudi ove kugle zemaljske. Gotovo tri milijarde ljudi mogu, dakle, da se oseaju predstavljenima na ceremoniji u Moskvi, manje od pola milijarde e bojkotovati taj in. Rauna se da na svetu danas ivi oko sedam milijardi i 300 miliona ljudi. Mislim da takve raunice pokazuju pra-ve odnose snaga na svetu, iako se iz za-padnih medija to, naravno, ne vidi, bolje reeno, ne eli se da se to sagleda.

Ne zaboravimo, i Kina i Indija posedu-ju atomske bombe, ba kao i Pakistan i Izrael. Severna Koreja i Iran valjda jo ne. Kim Jong Un iz Severne Koreje prvo je prihvatio da bude meu gostima, bio bi mu to prvi izlazak iz zemlje otkad je preuzeo vlast, ali se predomislio. Juno-korejski mediji piu da je shvatio da bi bio sporedna gura i da bi to kodilo nje-govom prestiu kod kue. Nigde nisam pronaao podatak o tome da li je pozvan predsednik Irana Hasan Rohani. Gotovo je zaboravljeno da su krajem avgusta 1941. godine sovjetske i britanske trupe upa-le u dotle neutralni Iran uz obeanje da e posle rata da ga napuste, to su zaista

... Obama, Putin i Kameron

foto Reuters

AP Photo

1616

7. maj 2015. VVREMEREME

uinili. Iran je 9. septembra 1943. objavio rat silama Osovine (Nemakoj, Italiji, Ja-panu i njihovim saveznicima). U Tehera-nu, glavnom gradu te zemlje, od 28. no-vembra do 1. decembra 1943. godine sa-stali su se Ruzvelt, eril i Staljin, koji su odluivali o sudbini sveta i ishodu rata.

U Izraelu se vodila iva diskusija koji visoki funkcioner da prisustvuje Paradi u Moskvi. Petina stanovnika te drave su Jevreji iz Rusije, meu njima ima mno-go veterana pobedonosne Crvene armije. Na kraju je odlueno da iz Jerusalima ne poe niko, predstavnik Izraela bie am-basadorka u Moskvi, Dorit Goldner. Neke ruske novine su negodovale zbog toga.

Snaga Kine i njeno uee u mnogim poslovima irom sveta, posebno su va-na, moda presudna injenica. Kineski vojnici su ve marirali na paradama u Meksiku 2010. i Venecueli 2011. povo-dom dve stotine godina nezavisnosti od panije. Kad je re o toj najmnogoljudni-joj zemlji na svetu, akcenat nije na stoti-nak njihovih vojnika, koji e se zajedno sa mnogim drugim nai u istom stroju u Moskvi. Kineski ambasador u Rusiji, Li Hui, izjavio je da je to izraz strate-kog partnerstva dveju zemalja. Bacimo pogled na kartu sveta i sagledajmo kako na njoj izgledaju zajedno teritorije Rusi-je, Kine i Indije.

osmi ili deveti majBezuslovna kapitulacija Nemake stu-

pila je na snagu 8. maja 1945. u 23.01 sati. Potpisivanje istog dokumenta u prisu-stvu marala ukova ponovilo se ne-to kasnije u tabu Pete sovjetske armi-je, poslednji potpis stavljen je 16 minuta posle ponoi, znai ve 9. maja. Zbog tih

esnaest minuta se na Zapadu danom po-bede smatra 8, a u Rusiji i zemljama na-slednicama sssr 9. maj.

Na konferenciji u Potsdamu, zavrenoj 2. avgusta 1945. godine, na kojoj su ue-stvovali Staljin, Truman, a u ime Velike Britanije zapoeo je eril, a posle izbo-ra, koje su konzervativci izgubili, zamenio ga je laburista Klemens Etli, ve se ose-ao ledeni dah hladnog rata. Narodi sve-ta su se nadali da posle strahota upravo zavrenog Svetskog rata predstoji trajni mir. Zaludno je nabrajati gde su se za po-slednjih sedamdeset godina vodili rato-vi. Moe biti da smo mi, Evropljani, misli-li da su Koreja i Vijetnam veoma daleko. Moe biti da smo verovali da nas se ratovi u Kambodi, Avganistanu, izmeu Iraka i Irana, u Africi i Aziji ne tiu. Ali usledilo je bratoubilako doba raspada Jugosla-vije, nato nas je bombardovao prezrevi meunarodno pravo, usledile su borbe u eeniji, Gruziji, ve godinu dana traju u Ukrajini, raspali su se dravni sistemi u Libiji i Tunisu, a zamalo i u Egiptu, u Siriji, u Iraku i Jemenu besni graanski rat. Se-damdesetogodinjicu kapitulacije Hitle-rove Nemake svet ne doekuje u miru.

pobednici smo miBezbroj televizijskih kamera iz celoga

sveta prenosie sa Crvenog trga paradu pod komandom general-pukovnika Ole-ga Salukova. Tretae vojne muzike. Po-red efova drava, koji su se odazvali po-zivu ruskog predsednika Vladimira Pu-tina, sigurno e se nalaziti i poslednji jo ivi veterani okieni ordenjem. Vojni ata-ei e pomno pratiti koje e novo oruje i orue Rusi pokazati svetu, koji e tipovi aviona preletati preko vojske i publike.

A kako e taj dan da se obelei u Srbiji?Mi smo bili meu pobednicima. Tokom

leta strane 1941. godine, kada su Nemci naizgled nezaustavljivo napredovali pre-ma Moskvi, Lenjingradu i Staljingradu, a engleske i francuske trupe bile isterane sa kontinenta, kada se Hitler hvalio da je Evropa njegova tvrava, u Srbiji je formi-rana Uika republika, jedino pare ze-mlje na kontinentu koje nije bilo pod vla-u Berlina. Da bi je unitio, Hitler je u Sr-biju poslao 104, 342, 704, 714. i 717. diviziju, koje bi mu dobro dole na istonom fron-tu. Kad je uspeo da partizane istera iz Sr-bije, stvarane su nove sve vee slobodne teritorije irom Jugoslavije i vezivale ne-make divizije i snage njihovih saveznika.

Bitna je injenica koja ukazuje na zna-aj Narodnooslobodilake vojske, da se krajem septembra 1944. godine sovjet-ska vrhovna komanda obratila jugoslo-venskoj komandi sa molbom (panja, sa molbom!) za prelazak na jugoslovensku teritoriju radi zajednike borbe. Formal-nost? Jeste, kako da ne, ali Ajzenhauer se nije ni setio da De Gola zamoli (zamo-li!) za dozvolu za iskrcavanje na francu-sku teritoriju.

Ako neko preuti ili zaboravi da smo bili pobednici i da imamo svog udela u velikoj pobedi de nitivno ostvarenoj 8. i 9. maja 1941. godine, samoga sebe isklju-uje iz kolone boraca protiv nacizma i fa-izma. Bez obzira na to to ja osim pa-sivnim patnjama ni na koji nain nisam doprineo unitavanju faizma, ponosan sam to sam deo te pobede i, uprkos svih rezervi prema vojnim paradama, u tom duhu u 9. maja marirati preko Crvenog trga. IVAN IVANJI

NEE PRISUSTVOVATI PROSLAVI DANA POBEDE U MOSKVI: Nemaka kancelarka Angela Merkel u memorijalnom centru DahauAP Photo

7. maj 2015. VVREMEREME

1717

O ratu svih ratova, da li je zauvek otklonjena opasnost od faizma u Evropi, da li se oivljavanjem hladnoratovskih odnosa izmeu Zapada i Rusije toak istorije okree unazad, o sueljavanju sa prolou, o nesuglasicama oko istorijske uloge partizana i etnika, o tome da li je nemaki model prevazilaenja prolosti primenljiv na druge narode koji sa sobom nose teret ratnih zloina i kako su doiveli ili kako danas vide kraj Drugog svetskog rata govorie:

Forum ZFD

i nedeljnik

Vreme u petak,

8. maja 2015.

u Press centru

UNS-a, Knez

Mihailova 6/III,

u 15 asova

organizuju

tribinu70 GODINA OD KRAJA

DRUGOG SVETSKOG RATA

STJEPAN MESI, bivi predsednik Hrvatske

prof. DRAGOLJUB MIUNOVI, jedan od osnivaa Demokratske stranke i bii predsednik Skuptine Srbije i Crne Gore

IVAN IVANJI, pisac, Titov prevodilac, logora u koncentracionim logorima Auvic i Buhenvald

prof. VOLKHARD KNIGGE, istoriar, direktor Memorijalnog centra Buhenvald

dr PREDRAG MARKOVI, istoriar

VREME VVREMEREME 7. maj 2015.

1818


Glavne sveanosti se odvijaju sutra u Moskvi. Kako tuma-ite izbor ruske prijestolnice?Na ovo veleumno pitanje koje je

novinar tjednika Le Journal du Di-manche postavio vjerujui, valjda, da je Moskvu, kao mjesto proslave, oda-brao Meunarodni olimpijski komi-tet, a ne sama Historija za svog dosad

najkrvavijeg banketa poznati je fran-cuski povjesniar Marc Ferro dao slije-dei odgovor:

Krajnje je vrijeme da se rehabilitira uloga ruske vojske tokom Drugog svjet-skog rata. Ona je ta koja je slomila Wer-macht, mnogo vie nego amerika voj-ska. Ali hladni je rat toliko iskrivio stvar-nost same pobjede nad Njemakom da

su povjesniari uveliko potcjenili ulogu Rusa.

No, ono to zna francuski povjesniar, i to je smatralo istinitim 57 odsto Fran-cuza po okonanju rata, sada zna tek 20 odsto ispitanika, obavijetava nas Le Monde diplomatique u majskome broju. Jo malo napora, kako je govorio slavni markiz, i posljednji e staljinisti ustupiti

Reprint: Istorija i tumaenja, povodom obeleavanja 60-godinjice pobede nad faizmom

Spasavanje redova Putina

Sedamdeseta godinjica pobede nad faizmom bie obeleena 9. maja velikom vojnom paradom u Moskvi. Polemike koje prate ovogodinju moskovsku proslavu Dana pobede nastavak su polemike voene i pre deset godina povodom obeleavanja ezdesete godinjice pobede nad faizmom, s tim da su stavovi u meuvremenu samo radikalizovani. O tome svedoi i danas aktuelan tekst Frana Cetinia (19472006) objavljen u Vremenu broj 749, 12. maja 2005. godine, koji ponovo objavljujemo ukazujui na postojanost istorijskog revizionizma, na tadanje politike prilike na liniji ZapadRusija u ogledalu dananjih, ali i na linost Frana Cetinia, prijatelja Vremena, dugogodinjeg urednika Radio France Internationalea i vrsnog evropskog intelektualca

foto Reuters

1919


mjesto neodemokratskim negacionisti-ma i ostalim freedom ghtersima.

U kolajni historijskog negacionizma bit e mjesta i za podnaslov u tjedniku Le Point koji u broju od 5. maja poenti-ra, kako mu i ime kae:

Slavljenje 60. godinjice pobjede nad nacistikom Njemakom prua Putinu priliku da podsjeti kako je i Staljinova Ru-sija pridonijela pobjedi. I to je taj naciona-lizam koji je sada na cijeni u Rusiji. Putin je tako dobio rije, u programu Mikro-fon je va, da podsjeti kako je i Staljino-va Rusija (!?), i ona takoer, pridonijela pobjedi nad nacizmom. Jedino ne zna-mo u kakvom drutvu i zato bi to bio nacionalizam.

Iako se ne moe mjeriti s onim to se prole godine moglo vidjeti u povodu 60. obljetnice saveznikog iskrcavanja u Normandiji kad smo po broju gostiju, medijskom praenju, publicistikom po-vodnju memoarske literature, foto-albu-ma, specijalnih televizijskih emisija, po-sebnih izdanja asopisa, dnevne i tjed-ne tampe... prisustvovali pravoj reprizi operacije Overlord u naravnoj veliini ovogodinja je proslava 60. obljetnice po-bjede nad naci-faizmom, u Francuskoj bar i na slubenoj razini, naila na daleko vei odjek nego ikada do sada. Treba na-pomenuti da je 1974. predsjednik Valery Giscard dEstaing bio ukinuo slavljenje 8. maja kao Dana pobjede.

historijski revizionizamNo, i do francuskih je obala stigao cu-

nami viktimolokih kuknjava iz bal-tikih zemalja orkestrirana kampanja podstaknuta pisanjem ak i velike ili oz-biljne anglo-amerike tampe: The Fi-nancial Times, The Economist ili iht, da Wall Street Journal i ne spominje-mo i svih onih odluno demokratskih objanjenja odluke predsjednika Estoni-je i Litvanije, Arnolda Ruutela i Valdasa Adamkusa (koji e se sam, s orujem u ruci, boriti protiv Crvene armije), da se ne odazovu pozivu predsjednika Putina da prisustvuju sveanostima u Moskvi. Predsjednica Letonije Vaira Vike-Freiber-ga dola je samo zato da bi, kako je na-javila prije puta, odrala lekciju ruskim domainima i podsjetila ih da je Dan po-bjede za polovicu Evrope bio poetak so-vjetske okupacije.

U besprimjernu kampanju historijskog revizionizma, bolje rei negacionizma, oduzimanja Rusiji Rusiji bez Staljina, bez Vladimira Vladimirovia... odluu-jue uloge u razbijanju osovine zla, uklju-ila se i brojna atlantistika rodbina, pa je baltika kuknjava doprla i do sunanih strana Alpa, gdje je vlada pod visokim pa-tronatom biveg podo cira jna planirala za Dan pobjede u Cankarjevu domu izvo-enje Mozartova Rekvijema, ali je tek na intervenciju ruskog ambasadora Dan a-losti pretvoren u Dan pobjede i na re-pertoar stavljena primjerenija Beethove-nova Heroica.

Nalo se, dakako, i odvanih moskov-skih novinara intelektualaca, kako ih predstavlja pariski Courier Internatio-nal koji su nekako umakli svemonoj cenzuri i strahovladi satrapa Putina, pa nas Moskovske novosti, zajedno s li-tvanskim tjednikom Vei-das, obavjetavaju o Ka-tinskoj umi i o tome kako ne treba brkati 8. i 9. maj, jer se 8. maja slavi oslobo-enje zapadne Evrope, a 9. se maja, u Moskvi, slavi Staljinovo osvajanje cen-tralne i istone Evrope. Moda je zanimljivo napo-menuti da je vlasnik Mo-skovskih novosti stanoviti Leonid Nevzlin, koji, prema naklonjenom mu Le Mondeu, organizira rusku opo-ziciju u egzilu, a koji je jedan od nekoli-cine znamenitih ruskih oligarha oh, kako to gordo zvui s izraelskim paso-em u lisnici.

Ohrabren tim baltikim junatvom, koje je sam podstaknuo, i ameriki se predsjednik odvaio na nita manje hra-bar korak na istu provokaciju, po jed-nima, na agresivnu glupost, po drugi-ma, te izmeu posjeta Rigi i razgovora s baltikom trojkom u subotu, i posjeta Tbilisiju, u utorak, skoknuo do Moskve na sredinju proslavu. U Rigi e se uklju-iti u historiografsku bitku nezaborav-nom reenicom kako je 1945. godine tira-nija ostala, ali pod drugom uniformom.

Za to vrijeme, Nijemci prvi put slave 8. maj kao Dan osloboenja i njemaki kancelar Gerhard Schrder, bez balti-kog viktimolokog napadaja i komplek-sa, odlazi u posjet prijatelju Vladimiru

Vladimiroviu da na Crvenom trgu pri-sustvuje vojnoj paradi!

Jedan od najznaajnijih priloga novim historijskim spoznajama dat e predsjed-nik Evropskog parlamenta, panjolski so-cijalist Josep Frankovi Borrel, kad na sam dan proslave u Moskvi, u govoru pri-likom sveanog otvaranja plenarne sjed-nice evroparlamenta u Starsbourgu, ot-kriva kako je kraj rata donio mir i slobo-du samo polovici naega kontinenta i da je tada novi totalitarizam za taoca uzeo polovicu naega kontinenta. Oigledno, panjolski socijalist je tada, na tom svom slobodnom dijelu evropskog kontinenta, u jaslicama uivao sve blagodati Franko-ve humanitarne i demokratske falange...

Staljin, Gulag cijenu kojega je najvi-e platio sam ruski narod pakt Ribben-tropMolotov, Katinska uma, sovjetska okupacija baltikih drava... to i mnogo

ega jo drugog, poglavlja su koja ovog 9. maja nisu na dnevnom redu. Osob-no smo se zanimali za njih kad je trebalo, to jest kad nije bilo preporuljivo. No, danas je na dnevnom redu neto sasvim drugo: odavanje poasti za blizu 27 milijuna sovjetskih r-tava, vojnika Rajanovia koji su ostavili svoje kosti

na postajama krinoga puta, ili crve-nozvjezdanog puta svejedno, od Volge do Berlina.

ispriavanje i hiperamnezijeRusija se mora ispriati za komuni-

stiku diktaturu nad polovicom Evrope, ali tko e se ispriati Rusiji i ruskom naro-du za njihovu kalvariju pod diktaturom divotnih Gruzijaca Dugavilija i Berije, Poljaka Feliksa erinskog, Ukrajinaca Hruova ili Brenjeva... itd. Za ono to su pretrpjeli od baltikih ss divizija: Estland, Le land i Latvia, da o letonskim odre-dima pod zapovjednitvom druga Troc-kog i ne govorimo, ni o njihovoj ulozi u slamanju pobune krontatskih matroza.

U pomo historijskom negacionizmu stigla je najnovija teorija odvanih hi-storiara, odmah preuzeta in folio obli-ku u zemljama bive sovjetske okupa-cione zone koju je, usput budi reeno, komunistiki totalitarizam napustio bez

2020


metka, za razliku od demokracij koje i dalje vode samozatajne, altruistike ra-tove za visokooktansku slobodu i huma-nizam teorija o Hitlerovom preventiv-nom ratu protiv judeo-boljevike Rusi-je, jer je Staljin pripremao napad na Tre-i Rajh. Velianstveno povlaenje Crvene armije, u rasulu, sve do Smolenska i Kije-va, do Moskve, Tule i Rostova na Donu, za svega nekoliko mjeseci nakon vjero-lomnog (Staljin dixit) Hitlerova napada, dokaz su valjda, ako je vjerovati toj lucka-stoj teoriji, izuzetne bojne gotovosti Cr-vene armije i ekspanzionistikih namje-ra socijalizma u jednoj zemlji.

Baltiki elnici trae od Moskve izvi-njenje to su bili okupirani, ohrabreni u tom svom ispriaj se Vladimire Vladimi-roviu! i od poljskog predsjednika Kwa-sniewskog koji je naglasio kako svi do-bro znamo da su baltike zemlje tada iz-gubile nezavisnost na nekoliko desetlje-a te je ruska slubena objanjenja so-vjetizacije Baltika usporedio s opravda-njima intervencije u ehoslovakoj 1968. Mogao je Kwasniewski rei koju i na ra-un poljske krize 1981. godine, ali po-stoji mali rizik da bi se netko sjetio da

je on tada bio lan Vojne hunte genera-la Jaruzelskog...

Ipak, treba odati priznanje Kwa-sniewskom to je u znameniti historij-ski spor ukljuio i Sjevernoatlantski voj-ni savez za historijska istraivanja, kad je pred put u Moskvu izjavio slijedee: Sada kad smo postali lanovi Evropske unije i nato-a, nadamo se da e se nai savezni-ci boriti za historijsku istinu.

O tome kakve su to historijske istine svjedoi i informacija iz parikoga Le Mondea kako je Traian Basescu, prekida-jui tradiciju da novoizabrani rumunjski predsjednik posjeti prvo Pariz ili London, otputovao u martu ove godine u Washi-ngton i, nakon samoproglaenja osovi-ne WashingtonLondonBukuret, ra-stvorio na tepihu u Ovalnome kabinetu zemljopisnu kartu Crnoga mora. Doma-

in je bio toliko ushien da je kroz vrata uzviknuo: Condi, doi da vidi. Ovo je doista zanimljivo!

Baltiki demokratski revizionizam polazi od dvije hiperamnezije: a) pakt MolotovRibbentrop i b) konferencija Velike trojice u Jalti, februara 1945. go-dine, te isto toliko amnezija: a) Minhen-ski sporazumi koje su ugovorili predsjed-nici britanske i francuske vlade Neville

Chamberlain i Edouard Daladier s gentle-menima kao to su Adolf Hitler i Benito Mussolini.

Ako se sovjetsko-germanski pakt od 23. augusta 1939. i njegovi tajni proto-koli, dovede makar u najudaljeniju vezu s Minhenskim sporazumima, ugovore-nim jedanaest mjeseci ranije 29. sep-tembra 1938. onda se nuno postavlja i pitanje: je li aneksija baltikih drava kao i Istone Galicije, koju je inae Polj-ska osvojila zahvaljujui izravnoj zapad-noj vojnoj pomoi i intervenciji protiv So-vjetske Rusije godine 1920/21. ili Potkar-patske Ukrajine i jo poneega bila do-kaz a) sovjetske volje za ekspanzijom, b) odraz realpolitike ili c) korak obrambene strategije? Pitanje e jo vie imati smisla ako se na umu ima i sovjetsko dezangai-ranje u panjolskom graanskome ratu, izdaja republikanaca, to je bio Staljinov korak dobre volje prema Parizu i Londo-nu u perspektivi potpisivanja antihitle-rovskog pakta o kolektivnoj sigurnosti a to je slavnim Minhenskim sporazu-mima izgubilo svaki smisao. Izolirana i ostavljena sama naspram Hitlerova Tre-ega Rajha, Moskva, pod divotnim Gru-zijcem Staljinom, po svemu sudei nije imala drugog izbora no da potpie Ugo-vor s avlom.

Jer, Moskva je u pregovorima s francu-sko-britanskom misijom od 11. do 24. au-gusta 1939. traila da se u anglo-francu-sko-sovjetski vojni pakt ukljue i Poljska, Rumunjska i baltike drave, te tvrave antiboljevikog sanitarnog kordona iz 1919. godine. No, Poljska, Rumunjska

CRVENI TRG, PARADA POBEDE, 24. JUN 1945: Pripadnici Crvene armije sa zaplenjenim zastavama i...

2121


koja e na istonu frontu poslati 30 divizija i nekoliko generaltapskih ka-rata koje po Washingtonu razvlai ma-troz Basescu i baltike drave odbile su Crvenoj armiji pravo prijelaza njihovim teritorijem.

Antikomunizam je bio jedan od glav-nih uzroka Drugog svjetskog rata, kae ameriki povjesniar Michael Carley.

Nekoliko dana samo prije potpisivanja pakta RibbentropMolotov, Hitler je pri-mio povjesniara Carla Jacoba Burckhar-dta, komesara Lige naroda za Danzing, i rekao mu slijedee: Sve to poduzimam upereno je protiv Rusije. Ako je Zapad su-vie glup da to shvati, bit u onda primo-ran da se sporazumijem s Rusima i da ga vojno savladam. Zatim u sakupiti svo-je snage i okrenuti ih protiv Sovjetskog Saveza.

I Hitler je odrao obeanje, a Zapad je konano bio neto shvatio. Ne mnogo, jer od jeseni 1941, kad njemake panzer divi-zije prodiru k Moskvi, Staljin trai otva-ranje druge fronte bilo u obliku slanja saveznikih divizija na istonu frontu, bilo pak u vidu saveznikog iskrcavanja u Francuskoj. Bit e mu udovoljeno u junu 1944. operacijom Overlord, koju, da ne bi doivjela jasko, Staljin pomae pokreta-njem velike operacije Bagration.

stvarnost i historijaZa to vrijeme: opsada Lenjingrada,

obrana Moskve, istrebljenje idova i svoenje slavenskih naroda na podljude, to se u posljednje vrijeme sve vie zabo-ravlja... Uslijedila je titanska bitka dvaju

svjetova, bitka za Staljingrad, Kurska bit-ka... i naposljetku Crvena armija prela-zi predratne sovjetske granice i nezau-stavljivo ide k Berlinu... Na Zapadu nita novo: 26 njemakih divizija naspram 170 na istonoj fronti, gdje ih je od poetka operacije Barbarossa iz stroja izbaeno ukupno est stotina.

Zapadne kancelarije su u stanju uz-bune. U martu i aprilu 1945, mjesec-dva nakon Jalte, Allen Dulles, ef O ce of Strategic Services (pretee slavne cia), u Bernu pregovora s ss generalom Karlom Wol om, efom Himmlerova osobnoga glavnoga taba, oko uvjeta predaje armi-ja generala Kesserlinga anglo-amerikim snagama, e da bi se tako olakao njihov prodor u Njemaku i promijenio odnos snaga spram ruske armije. Samo u toj po-sljednjoj bici za Berlin, od 25. aprila do 2. maja, Crvena e armija izgubiti 300 tisu-a svojih vojnika, vie od ukupnih ame-rikih gubitaka od 1941. do 1945. na svim ratitima, od paci ke, preko sjevernoa-frike do zapadnoevropske i centralno-evropske fronte.

Zato ovaj historijski negacionizam? Putinu se pripisuju autoritarizam, ne-dostatak demokracije ne i Pekingu, na primjer, jer u Kinu se investira uvelike, tamo se prebacuje evropska privredna aktivnost, i ne samo evropska ali i oiv-ljavanje staljinizma... Dananji Le Mon-de preko cijele prve stranice naslovljuje: Sjedinjene drave i Evropa spram Puti-nova izazova!. Kao da je ruski predsjed-nik na elu Al Kaide, neki novi Bin La-den? I koja Evropa? Chirac i Schroeder su

u Moskvi, i ne prestaju naglaavati, kao i Putin uostalom, da je strateko partner-stvo Njemake, Francuske i Rusije faktor svjetske ravnotee i mira. Dodali bismo, i jedina perspektiva nezavisne Evrope.

Bacimo li pogled samo na naslove u da-nanjem Figarou 10. maja moemo proitati: Putin velia Crvenu armiju, Chi-rac odbacuje polemiku (izazvanu ameri-kim prigovorima Putinu ), Varava trai istinu, a Moskva odlikuje Jaruzelskog i... na ue francusko-alirske teme: Bute i-ka usporeuje francusku kolonizaciju s nacizmom. Naime, 8. maja 1945. u Setifu i okolici francuska je vojska masakrirala 15 do 20 tisua Aliraca, do 50 tisua prema alirskim izvorima, a u februaru ove go-dine u francuskom je parlamentu usvo-jen zakon u kojem se o francuskom pri-sustvu (kolonizaciji) u Sjevernoj Africi govori kao o civilizatorskom poduhvatu.

Istina s ove strane Pirineja, zabluda s one strane, govorio je Pascal. S ove ili one strane Sredozemlja, isto tako. to onda rei za istinu s ove ili s one strane Odre, Nise, Njemena ili Dnjestra.

Izbaeni tako iz stvarne Historija koja je samo bajka koju idiot pria, puna buke i bijesa ukljuismo se u postomo-dernistiko istraivanje historije na tea-jevima to ih diljem svijeta organiziraju nai saveznici.

A sjenke to ih za sobom ostavljaju Pi-gmeji duge su samo zato, ve je reeno, jer se poeo sputati mrak. Zato emo radije posluati savjet gospara Luke s konca Du-brovake trilogije: A sad !... homo spat.

FRANO CETINI

... maral G. K. ukov vri smotru

Veliko aprilsko istraivanje Nove srpske politike misli

Obrnula kola niza stranuUprkos estokoj propagandi, gotovo polovina ispitanika ne veruje u ostvarenje projekta Beograd na vodi, dve treine se protivi prodaji Telekoma (svega 20 odsto podrava), a kada je re o prodaji zemljita to protivljenje dostie razmere pravog konsenzusa. I to je po vlast posebno neprijatno, meu te koji se protive spada i veina glasaa SNS-a i SPS-a

Pie: ore Vukadinovi

Da, rejting sns-a je konano po-eo da pada. Ali nemojte se pre-rano i preterano radovati. To jo uvek nije dramatian pad, ali jeste osetan i de nitivno se ne moe podvesti u okvir statistike greke.

Praktino, prvi put posle izbora, za-pravo prvi put od jeseni-zime 2012. go-dine, kada je Aleksandar Vui izvrio svojevrsni tabloidno-bezbednosni udar, marginalizovao predsednika Nikolia i premijera Daia i stavio pod kontrolu kljune dravne resurse, njegova popu-larnost i popularnost njegove stranke su u silaznom trendu. Dodue, iz razloga koje sam opisao u skoranjem intervjuu

Vremenu, taj trend je jo uvek blag, broj-ni su umekivai kojima se on pokua-va denfovati i jo se ne nazire dovoljno snana i uverljiva politika i personalna alternativa.

Uostalom, da se danas odravaju iz-bori, sns bi najverovatnije opet zabele-io ubedljivu pobedu, a parlament izgle-dao tek neznatno drugaije. Koalicija spsPalmapups bi opet bila tu negde, demo-krate bi bile neto jae pod uslovom da se jo koji put ne pocepaju, a unutra bi se verovatno nali jo radikali, dss i Dveri.

gde su naprednjaki glasovi

Pa u emu je onda razlika? U tome to je ipak led krenuo, to Vuiu srednja ocena opada i to vie nema ni pomena

da bez drastinog poveanja represije i izvan nekih pojedinanih lokalnih izbo-ra sns moe ostvarivati one pedeset plus rezultate, kojima ga jo uvek udvo-riki aste pojedini blagonakloni istrai-vai. Da je pad znaajan ne vidi se toli-ko iz konanog, preraunatog procenta (bez neizjanjenih), mada je i ovih 42,4 poprilino manje u odnosu na onih 45, 46, 47... od pre samo par meseci. Znatno vei i znatno bolniji je pad kada se gleda

Da li podravate savez Srbije sa Rusijom?Da 61.1%Ne 18.4%nemam stav / bez odgovora 20.5%

Da li podravate ulazak Srbije u NATO?Da 8.4%Ne 80.6%nemam stav / bez odgovora 11.0%

Da li podravate ulazak Srbije u Evropsku uniju?Da 41.1% Ne 39.4%nemam stav / bez odgovora 19.5%

Da li koristite internet i koliko esto ?svakodnevno 47.7%nekoliko puta nedeljno 15.3%ne koristim internet 37.0%

Terensko istraivanje od 10 do 22. aprila 2015. reprezentativni uzorak: teritorija Srbije bez KiM, ispitanika: 1200

Foto: Nemanja Jovanovic

2222


ukupna biraka populacija, gde je udeo sns-a opao na 25,5 odsto, dok je taj proce-nat vrlo esto iao preko trideset, pa ak dosezao i trideset pet procenata.

Drugim reima, jeste sns (itaj, Vui) na prolomartovskim izborima dobio neto manje od polovine od one polovi-ne glasaa koji su izali na izbore, kako su se teili razoarani graanisti. I jesu kod kue ostali mahom glasai tzv. de-mokratske opcije. Ali to opet ne znai da i meu apstinentima nije bilo i nekog procenta latentnih vuievaca ili napro-sto onih koji se u anketama a esto i na izborima uglavnom opredeljuju za aktuelnu vlast. Dakle, Vuiev potencijal je na vrhuncu iznosio neto oko treine ukupnog birakog tela dok je sada sve-den na etvrtinu. to jeste veoma mnogo, ali ne i nedostino i nepobedivo.

Moda je vano napomenuti da su, po svemu sudei, oni koji su otili otili de- nitivno. Odnosno, teko je zamisliti po-litiki ili medijski hokus-pokus kojim bi se mogli povratiti razoarani simpatize-ri naprednjaka. Naime, ne radi se ovde o normalnoj politikoj dinamici po kojoj posle godinu-dve dana neminovno dola-zi do odreenog zasienja i vlast pone da gubi na popularnosti, pa onda pred izbore opet malo podloe i podignu temperatu-ru. Ovde je vlast u permanentnoj izbornoj kampanji, loi se neprestano i kampanja

je praktino sve ime se oni bave. Zato osi-panje naprednjakog glasakog tela nije tako veliko kao to bi se moda moglo oe-kivati s obzirom na skromne i/ili katastro-falne rezultate ali i zato ono to se upr-kos tako agresivnoj kampanji osulo vie praktino nema nikakve anse da se vrati.

A gde odlaze ti naprednjaki/Vuie-vi glasovi? Najvie u apstinenciju. Je-dan manji procenat se vratio radikali-ma, a pokoja mrvica otila dss-u i Dve-rima. Ni kada su se demokrate osipale, glasovi nisu odlazili direktno sns-u, ve u bele listie i apstinente, a odatle kud koji. (Uzgred, ds ve nekoliko meseci bele-i kontinuiran rast, ali je to vie po osno-vu preuzimanja-povratka Tadievih gla-saa, a tek sekundarno po osnovu povrat-ka iz apstinencije jednog dela njihovih bivih simpatizera.)

Da kola polako kreu nizbrdo moe se uoiti i iz odgovora na nekoliko lakmus-pitanja, koja ponekad ak pouzdanije od onog direktnog da se sledee nede-lje odravaju izbori, za koju stranku biste glasali ukazuju na po vlast nepovoljan trend. Tano polovina (49,4 odsto) od uku-pnog broja ispitanika kae da danas ivi gore nego pre dve godine (svega 8,1 izjav-ljuje da ivi bolje), a gotovo 40 odsto misli da e u sledeoj godini iveti jo gore. Da e mera smanjenja plata i penzija doneti oekivani rezultat veruje svega 22 odsto graana (isti toliki procenat je i onih koji veruju da e sledee godine iveti bolje), dok ak 63 odsto (dakle, gotovo dve tre-ine) u tom pogledu nema iluzije.

Uprkos estokoj propagandi, gotovo polovina ispitanika ne veruje u ostvare-nje projekta Beograd na vodi, dve trei-ne se protivi prodaji Telekoma (svega 20 odsto podrava), a kada je re o prodaji zemljita to protivljenje dostie razmere pravog konsenzusa. I to je po vlast po-sebno neprijatno, meu te koji se protive spada i veina glasaa sns-a i sps-a. Na-ravno, neka budua intenzivna kampa-nja ispiranja mozga moe to protivljenje

Kakva su Vaa oekivanja u pogledu ivotnog standarda u narednih godinu dana?bie bolje 22.0%ostae isti 32.4%bie gori 37.1%ne znam/nemam stav 8.5%

DA LI, PREMA VAEM MILJENJU, DANAS IVITE BOLJE ILI GORE NEGO PRE DVE GODINE?

49,40% gore

8,60% bolje

2,40% ne znam/bez odg.

39,60% isto

Da li podravate ulazak Srbije u EU?stranka kojoj je ispitanik naklonjen

DA NE nemam stav

DS 73.0% 16.9% 10.1%SNS 38.8% 41.5% 19.7%SRS 6.5% 87.0% 6.5%DSS 10.8% 83.8% 5.4%SPS 38.6% 39.8% 21.6%LDP 94.1% 0% 5.9%SDP 43.8% 37.5% 18.8%LSV 85.7% 7.1% 7.1%Dveri 16.7% 80.0% 3.3%SDS 76.5% 23.5% 0% neizjanjeni 35.2% 39.0% 25.7%

Da li podravate najavljenu prodaju Telekoma?Da 19.9%Ne 65.7%ne znam / nemam stav 14.4%

Da li podravate prodaju poljoprivrednog zemljiita strancima?Da 12.4%Ne 78.7%ne znam / nemam stav 8.9%

Da li biste ohrabrivali svoje dete da se odseli iz zemlje, ukoliko bi za to imalo priliku? Da 60.6%Ne 28.8%ne znam / nemam stav 10.6%

ta mislite o aktuelnoj borbi protiv kriminala i korupcije?

ovo je konano prava borba protiv kriminala i korupcije 24.6%

ove aktivnosti slue vlastima za skretanje panje sa ekonomskih problema i prihvatanja nezavisnosti Kosova 37.6%

to je politiki obraun sadanje vlasti sa lanovima i nansijerima bive vlasti da bi zauzeli njihove pozicije 22.0%

ne znam / nemam stav 15.8%

Da li ste za to da Srbija razvija:najblie mogue odnose sa EU, pa tek onda sa Rusijom 13.6%

najblie mogue odnose sa Rusijom, pa tek onda sa EU 29.4%

podjednako dobre odnose i sa Eu i sa Rusijom 46.5%

ne znam/ nemam stav 10.5%

2323


malo otupiti (naroito kod starijih i ma-nje obrazovanih glasaa, koji ine gro njegovog birakog tela), ali pri svakoj ta-kvoj operaciji potrebno je uloiti sve vie energije za sve skromniji uinak.

Mo reimske tabloidno-politike pre-sije se ponekad ini bezgraninom. Ali u stvarnosti ipak nije tako. To se najbolje vidi na primeru pitanja vezanog za hap-enja i borbu protiv korupcije. U decem-bru 2012. nakon Mikovievog hapenja i eksplozije Vuievog rejtinga, polovina svih ispitanika je rekla da je to kona-no pravi poetak borbe protiv korupcije, dvadesetak posto je smatralo da je u pita-nju osveta novih vlasti prema lanovima i nansijerima bive vlasti, a dvadesetak procenata se izjasnilo da je re o skre-tanju panje sa ekonomskih problema i

faktikog priznavanja nezavisnosti Ko-sova. Sledeih godinu i po dana ti odgo-vori, odnosno procenti su stajali kao ce-mentirani, da bi se negde od prolog leta poeli menjati. Onih koji misle da je u pi-tanju obraun novih sa starima je i da-lje dvadesetak posto (tako se opredelju-je mahom pro-uti deo birakog tela). Ali je zato broj onih koji veruju u borbu protiv korupcije opao na 24,4 odsto a to je, obratite panju, gotovo u procenat upravo onoliko koliko je u ovom april-skom istraivanju podralo sns.

i rusija i eu

No, ma koliko rezultati koji se tiu rej-tinga stranaka i ocena linosti bili zani-

mljivi, potencijalno su jo vaniji i indika-tivniji ostali nalazi. Naroito oni koji go-vore o porastu nezadovoljstva stanjem u drutvu i optoj neverici u pogledu bu-dunosti. Evropska unija je u strmogla-vom padu, kakav se ne pamti ak ni u Mi-loevievo, a kamoli Kotuniino ili Ta-dievo vreme. A nato se, maltene, koti-ra gore nego onda kad nas je bombardo-vao. Rusija se i dalje dri na visokom ni-vou, uz tek blago posrtanje nakon odu-stajanja od Junog toka. Ali kada je re o stratekim geopolitikim orijentacija-ma, ubedljivo najvei broj ispitanika op-tira za varijantu i Rusija i eu, to se moe tumaiti dubokim korenom i dugim tra-janjem one mantre o Srbiji izmeu Isto-ka i Zapada ili naprosto trijumfom ne-dosledne i dvosmislene politike i prakse aktuelne vlasti.

ta god da je u pitanju, injenica je da spoljna politika predstavlja najbolje ili najmanje loe ocenjeni segment ove vlasti (mnogo bolji nego to je, recimo, ocenjena ekonomska politika ili spo-sobnost vladajuih kadrova). A ubeeni evropejci i ruso li, sa svojim vie ili ma-nje dobrim argumentima u prilog neodr-ivosti i nesprovodivosti takve politike u savremenim uslovima, mogu samo da se pue i nerviraju.

dve srbije

U ovom nepolitikom setu pitanja nalazi se i jedno koje se pokazuje moda ak i presudnim za razumevanje ostalih

25.50%

7.50% 6.40%3.70%2.90%2.50%2.10%1.40%1.40%1.30%1.30%1.00%0.50%0.30%0.20%

40.10%

0.00%

5.00%

10.00%

15.00%

20.00%

25.00%

30.00%

35.00%

40.00%

45.00%

() , ? ( )

Ako bi se sledee nedelje odrali vanredni parlamentarni izbori, da li biste na njih izali?da, sigurno bih izaao 55.7%

moda / verovatno bih izaao 19.7%

ne, ne bih izaao 18.8%

ne znam/ bez odgovora 5.8%

AKO BISTE IZALI NA IZBORE, ZA KOJU STRANKU BISTE GLASALI?

sa

neizjanjenima (vidi gra kon)

bez neizjanjenih

SNS 25.5% 42.4%DS 7.5% 12.5%SPS 6.4% 10.7%SRS 3.7% 6.1%DSS 2.9% 4.8%Dveri 2.5% 4.2%SDP 2.1% 3.6%LDP 1.4% 2.4%SDS 1.4% 2.4%LSV 1.3% 2.1%SVM 1.3% 2.1%JS 1.0% 1.7%Dosta je bilo 0.5% 0.8%

PUPS 0.3% 0.6%NS 0.2% 0.3%ostali 2.0% 3.3%ne zna/ nema stav

40.1%

Da li mislite da postoji potreba i prostor za jednu novu politiku snagu u Srbiji?Da 40.7%Ne 38.8%ne znam/ nemam stav 20.5%

Da li podravate ulazak Srbije u EU?

KOMPARACIJA: novembar 2014. decembar 2014 januar 2015. mart 2015.

Da 56.4 % 51.2 % 42.3 %Ne 27.5 % 32.3 % 38.2 %nemam stav / bez odgovora 16.1 % 16.5 % 19.5 %ukupno 100% 100% 100%

Ocenite po kolskom sistemu,

1270 Vreme

Documents