-ide paralelno sa nasim drustvenim zivataro - teoretski ...hodis.vmmi.org/hodi/konyvreszek/licnostdeteta.pdfLICNOST DETETA NASTRADALOG U SAOBRACAJU SANDOR HODI "T ~ Prema javnom mnenju

LICNOST DETETA NASTRADALOG U SAOBRACAJU

SANDOR HODI"T

~Prema javnom mnenju nezgode su slucajni dogadaji, koje

je upravo radi njihove slucajnosti veoma tesko preduporediti,te se magu desiti bila kome. Stoga cesto mozemo da cujemoda se nesreéa moze dogoditi svakome! KoTiko istine ima u ovojtvrdnji: zaista, da li svakome, sa podjednakom verovatnoséu,preti neka neocekivana i nepredvidiva nezgoda?

Nasa prirodna i drustvena sredÍina nasi u sebi brojne opas-nostri od nezgoda. Nasim saobraéajem, obavljanjem poslova i,uopste uzevsi, svojom svaikodnevnom delatnoséu, mi na sebepreuzimamo rak i izvestan rrizik. Usled objektivnog rizika kajáide paralelno sa nasim drustvenim zivataro - teoretski gledano- svakome od Has moze da se dogodi nesreéa. U praksi je,medu tim, situadja sasvim drukcija, jer moguénost nezgode nepreti podjednako svakom coveku.

Istrazujuéi okolnosti i uzroke nezgoda dolazimo do zakljuc-ka da se riza prividnih slucajnosti koje dovode do nezgoda, mo-gu uoCiti izvesne zakonitosti. Na primer, ne magu se slucajno-stima objasniti te brojnim ispitivanjima utvrdene cinjenice dase u objektivno istovetnim uslovima jedne sredine razlicitimlicnostima dogadaju udesi razliCite ucestalosti. Iskustva lekara- traumatologa pokazuju da ée onaj pojedinac kajá je za petgodina pretrpeo jednu ill vise nezgoda, u narednih pet godinapretrpeti dva ri po ruta vise novih nezgoda nego onaj kajá dotada nije imao nijednu nezgodu. ava razlika je tako velika daiskljucuje moguénost bila kakve slucajnosti. Uzroke ovim raz..likama - a ujedno i nezgodama - treba traziti u razlicitimkarakteristikama licnosti.

1 uzrocno ispitivanje okolnosti i nastanka samog udesaskreée nam paznju na to da u pozadini opasnosti od nezgode

22

stoji lienost. Tako, na primer, prema statistiekim pokazateljimadobijenim obradom prelm 3.500 saobraéajnih nesreéa, medurazliCitim uz:l'Oenicima ovih nezgoda 96% bila je svedeno nalieDe greske. 1 Deka druga ispitivanja su potvrdila da velikaveéina nesreéa - oko 90% - proizlazi iz lienih gresaka.

A koje su to lieDe greske? Neki istrazivaei medu uzrocimanesreéa liene einioce - odnosno lieDe greske - jednostavnosmatraju sklonoséu na nesreéu. Neki drugi, medutim, mígle daosobenost u kretanju igraju veliku ulogu u izazivanju nezgoda,te da je prema turne kod eoveka sklonog nesreéi u pi tanj u te-lesni sklop. Greska ovakvih shvatanja psiholosike orijentacijenalazi se u turne sta se sklonost na nezgode smatra naslednomosobinom, iH pak karakteristikom ljudske konstitucije, pa jene tumaee kao funkciju odredene sredine i uslova. Doduse,bila je i pokusaja da se nastanku nezgoda pristupi kompleksno:sustinu tih shvatanja karakterise nastojanje da se kaka lieni,tako i stvarni Cinioci podjednako uzimaju u obÚr. .

Medutim, deoba uzI'loka nesreéa lia stvarne i Hene u prin-cipu je pogresna, posta se bilo k1oja stvarna greska i te kakomoze svesti na neku raniju lienu gresku: na jednu ranije neo-bavljenu kont:l'Olu, iIi na l'ose regulisani saobraéaj. Ali istovre-meno se i lieDe greske mogu svesti na neke druge liene greske.Ako, na primer, jedno dete nepropisno pretrei preko kolovoza,te na njega naleti vozilo" onda je to samo prividno njegovalicITa greska. Jer nije dovoljno doneti propis "Zabranjen prelazpreko kolovoza!" - ako izgubimo íz vida nekolikb veoma bit-nih einjenica. Na primer, ulieni prelazi nisu na odgovarajuéemmestu, iIi su pak jedan od drugoga predaleko; li uEci u kojojse nalazi skola saobraéaj je veéi i brZi no sta je to dozvoljeno;pored t!I'Iotoara nema zastitne ograde; preko puta je smestenaautobuska stanica, itd. Mogli bismo da nabrojimo jos sijasetgresaka poeinjenih priIikom uredivanja grada ili reguEsanjasaobraéaja koje se, medu tim, eesto magu svesti na subjektivnegreske kada u neposrednoj uzroenoj analizi nesreénog slueajasvojim povrsnim ispitivanjem uzroka pronalazimo samo jednujedinu gresku - samo jednu jedinu povredu propisa.

Medutim, koje su te lieDe karakteristike koje neposrednout:ieu i podstieu na izvesnost nesreée?

Sa stanoviSta ugrozenosti od nezgoda uvek samo celovi-tost lienosti treba da bude predmet nasih istrazivanja. Presvega, treba da ispitamo da li nesto spreeava brzu i taenu ori-

23

jentacija, adekvatno prilagoaavanje situaciji, kao sta je, na pri-mer, smanjenje vidne iIi slusne sposobnosti. Meautim, sposoh-nost naseg zivcanog sistema da prima nadrazaje nije regulisanasamo culnim funkcijama, veé na nju u znacajnoj meri uticu ispoljni faktori, kao sta su, na primer: alkohol, zamor, vremen-Bke prilike, lekovi, itd. Veoma uopsteno govoreéi moglo bi seistaéi da opasnost 'Od nezgoda poveéavaju:

- dekoncentracija paznje, posustalost,- emocionalna napetost, prgavost,- intezivno razmisljanje, unutrasnji konflikti,- rre;tresenost, povrsnoot, rasejanost, aljkavost, odnosno

uopste posmatrano ani intelektualni, emocionalni i afektivnicinioci koji svojim Jntenzitetom sprecavaju brzu i tacnu orijen-taciju, brzu i adekvatnu reakciju.

Sa stanovista opasnosti od nesreéa bitnu ulogu imajui takvi subjektivni cinioci kao sta su svest o opasnosti i strah, akarl njih nema - preterana samouverenost i agresivnost strem-ljenja. Nedostatak pozitivnih moralnih svojstava, kao sta suoseéanja odgovornosti, pouzdanost, postovanje propisa, itd. ta-koae treba da smatramo bitnim faktorom poveéane opasnostiod nezgoda, jer uslovljava neodgovorno ponasanje i neobuzda-nost, usled cega taJkav emocionalno-afektivni stav preteranoagresivnog karaktera budi u coveku samoobmanu i lazno samo-pouzdanje koji objektivno razgraauju njegovu kontrolnu i us-miravacku delatnost.

Sa stanovista ugrozenosti od nesreéa izvanredan znacajimaju i emocionalni naboji koji su posredstvom naseg ponaSa-nja i delovanja u najtesnjoj zavisnosti od taga kaka sami sebeocenjujemo.

Neke osobe cesto deluju kao veoma jake individue, medu-tim, usustini su to rastresene licnosti koje u barbi za .lieniprestiz teze da ostvareciljeve preko svojih moguénosti. anisvojim nerazumnim i rizicnim postupcima eine irealnim nesamo viastito samoocenjivanje, nego cesto i procenu samesituacije.

Prem a nekim istraZivacima kod znacajnog dela nesreéa umanjoj ili veéoj meri magu da se iskazu i latentne samoubilacketendencije. Ispitujuéi zivotneistorije osoba koje su pretrpelenesreéu, istraZivaci veoma cesto konstatuju da ljudi najceséedoZivljavaju nezgode bas u trenucima kada usled spoljnih

24

--

okolnosti i unutrasnjih nastojanja dode do nagomilavanjaizvanredno velike napetosti koju ne umeju da svedu izmenomvlastitih ljudskih odnosa, iIi pak promenom svojih uslova usredini küja ih okruzava; stoga se okreéu vlastitoj nutrini,sami sebi, te greskom koje ni sami nisusvesni, postaju vinov-náci nesreée. Iza nesreéa u detinjstvu stoje lateritni pokusajisamaubistva isto tako cesto kan i u kasnijem zivotnom dobu.O turne nam - pored istrazivanja na ovu temu - najubedlji-vije govore statisticki podaci o uzrocima smrti, prema kojimasu samoubistva i nesreéni slucajevi najceséi uzroci smrti linekim zemljama.

Na kraju su vrsena i ispitivanja i u tom pravcu kaka bise dobja odgovor na pitanje: koje su tO' patoloske karakteristikelicnosti k'Oje potencirano predstavljaju veliku opasnost üdnesreéa. Tom prilikom dobijeni su rezultati koji bi se moglisvrstati ovim redom: alkoholicari, psihopati, slaboumnici, ani kajápate od reaktivnih smetnji, ani kajá pate od organskih promena,epilepticari, zatim oni kajá pate od endogene psihoze, kao iani kajá pate od ostalih smetnji.

Sumirajuéi na kraju: licnost u pozadini opasnüsti od nesre-ée neodvojivo je povezana sa nasom sredinom

25