ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST POVR ĆA SA ASPEKTA … · Zdravstvena bezbednost povr ća - standardi INFOSAN (The International Food Safety Authorities Network) meñunarodna organizacija

ZDRAVSTVENA BEZBEDNOST POVRĆA SA ASPEKTA SADRŽAJA TEŠKIH METALA

Ivana Maksimovi ć, Žarko Ilin, Marina Putnik-Deli ć

Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni [email protected]

Zdravstvena bezbednost povrća - standardi

INFOSAN (The International Food Safety Authorities Network) meñunarodna organizacija koja se bavi predviñanjem rizika i davanjem preporuka za postupanje u slučaju pojave nebezbednih namirnica

Preporuka WHO - 400 g raznovrsnog povrća i voća dnevno

Globalizacija utiGlobalizacija uti čče na zdravstvenu bezbednost hranee na zdravstvenu bezbednost hrane

Propisi – ko ih formuliše?

Codex Alimentarius Commission (CAC)Codex Alimentarius Commission (CAC) , sastavile su vlade zemalja , sastavile su vlade zemalja ččlanica FAO/WHO lanica FAO/WHO ččiji je iji je zadatak primena zajednizadatak primena zajedni ččkih standarda koji se kih standarda koji se odnose na hranuodnose na hranu . .

Codex Alimentarius CommissionCodex Alimentarius Commission je je formiranaformirana rezolucijoma FAO rezolucijoma FAO konferencije iz 1961. i rezolucijom skupkonferencije iz 1961. i rezolucijom skup šštine Svetske zdravstvene tine Svetske zdravstvene organizacije (WHO) iz 1963. godine. organizacije (WHO) iz 1963. godine.

Glavni Glavni cilj CAC je zacilj CAC je za šštita zdravlja potrotita zdravlja potro ššaačča i olaka i olak ššavanje trgovine avanje trgovine hranomhranom tako tako ššto postavlja me ñunarodne standarde za hranu to postavlja me ñunarodne standarde za hranu (prehrambene proizvode), tzv. Kodeks standarde (Cod ex Standards)(prehrambene proizvode), tzv. Kodeks standarde (Cod ex Standards) i i druge dokumente koji se nude vladama na usvajanje. druge dokumente koji se nude vladama na usvajanje.

Ova Komisija je Ova Komisija je otvorena za sve zemlje otvorena za sve zemlje ččlanicelanice ili pridruili pridru žžene ene ččlanice lanice FAO i/ili WHO. Trenutno ima 185 FAO i/ili WHO. Trenutno ima 185 ččlanova i me ñu njima je i lanova i me ñu njima je i SrbijaSrbija ..

Teški metali

� Metali čija je specifična težina veća od 5 g/cm3

� Visoke koncentracije su ekstremno toksične� Rastvorljivi u vodi� Lako ih usvajaju biljke i životinje

� Koncentrišu se u tkivima

� Reaguju sa biomolekulima� Proteini� Nukleinske kiseline

Cu Mo Co HgCu Mo Co Hg Pb Cd Mn NiPb Cd Mn Ni Fe Zn MoFe Zn Mo

Znaci trovanja olovom (Pb)

Problemi sa pam ćenjem

Problemi sa bubrezima

Gubitak telesne mase

Slabi zglobovi

Glavobolja

Iritacija

Metalni ukus u ustima

Slab apetit

Gubitak telesne mase

Problemi sa reprodukcijom

Rani Kasniji

Deca, pogotovo mala, potencijalno su izloDeca, pogotovo mala, potencijalno su izlo žžena veena veććem riziku od em riziku od TMTM

Izvori zagađenja teškim metalima

Komunalni

otpad

Teški metali u životnoj sredini

Izduvni gasovi Dodaci bojama

i lakovima

Đubriva, pesticidi

IndustrijaProizvodnja

akumulatora

Topionice

ruda

Raspodela teških metala u biljnim tkivima

Ag, Cr, Pb, Sn i V se nakupljaju

pretežno u nadzemnom delu

(stablu i listovima).

Cd, Co, Cu, Fe i Mo se nakupljaju

prvenstveno u korenu i rizomima

Ni, Mn i Zn su prilično

ravnomerno raspoređeni u

nadzemnim organima i korenu

(Prasad and De Oliveira Freitas, 1999).

Struktura membrana

Izduživanje ćelija

Vodni režim

Aktivnost enzima

Mitoza

TM

Mineralna ishrana

Rast klijanaca

Fotosinteza

-

--

-

-

--

-/+

Uticaj teških metala na biljke

Višegodišnje pra ćenje koncentracije TM u zemljištu i gajenim biljkama je pokazalo da su naša obradiva zemljišta zdrava – nezagañena TM, i prirodno veoma dobrog kvaliteta.

Zato su veoma pogodna za tzv. organsku proizvodnju .

Zagañenje naših zemljišta TM se dešava sporadi čno i lokalno tako da ipak treba o tome voditi ra čuna i kontrolisati redovno svojstva zemljišta.

TM u našim zemljištima

Povrće usvaja teške metale prvenstveno iz zemljišnog rastvora, ali ponekad i preko nadzemnih organa, iz vazduha

Prisustvo visokih koncentracija teških metala u zemljištu može da bude veoma štetno za biljke.

TM mogu da prouzrokuju morfološke i anatomske promene i značajno utiču na fiziološke procese

Rezultat toga je smanjena sinteza organske materije i promena hemijskog sastava biljnih delova

Teški metali i povrće

Povrtarske kulture mogu nekad da akumuliraju znaPovrtarske kulture mogu nekad da akumuliraju zna ččajne ajne kolikoli ččine TM, bez pojave vidljivih simptoma na samim ine TM, bez pojave vidljivih simptoma na samim biljkama. biljkama.

Kontaminacija može da postoji iako sinteza organske materije i prinos nisu smanjeni.

Simptomi koji ukazuju na fiziološke poremećaje se pojavljuju tek kada koncentracija TM postane viša od granične vrednosti. Meñutim, negativan uticaj na kvalitet i ugrožena biološka vrednost povrća zapravo već postoje.

Intenzitet usvajanje i akumulacije TM zavisi od mnogih činilaca. U principu, usvajanje TM, posebno Pb i Cd, se povećava sa snižavanjem pH vrednosti zemljišta i sadržaja organske materije.

Teški metali i povrće

Najveće dozvoljene koncentracije teških metala u povrću, zemljištu i vodi za navodnjavanje – svetski standardi

**Razlikuju se grani čne vrednosti za razli čite vrste povr ća

Propisi

Najveće dozvoljene koncentracije Cd i Pb u povrću prema propisima koji važe u svetu*

*Preuzeto iz Codex general standard for contaminants and toxins in food and feed (CODEX STAN 193-1995, Adopted 1995. Revised 1997, 2006, 2008, 2009. Amended 2010).

NaNašši propisii propisi dopuštaju znatno veće koncentracije Pb u povrću (čak 10 puta kada se radi o korenasto-krtolastom, plodovitom i lukovičastom povrću) a uskla ñeni su sa svetskim kada se radi o koncentraciji Cd (za kupusnjače, lukovičasto i plodovito povrće) ili čak strožiji 2 (za korenasto-krtolasto, leguminoze i stabla/lisne drške) do 4 (za lisnato povrće).

Prema propisima koji važe u Srbiji, granične vrednosti su

1,00 mg kg-1 Pb 0,05 mg kg-1 Cd.

"Sl. list SRJ", br. 5/92, 11/92 - ispr. i 32/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 25/2010 -dr. pravilnik i 28/2011 - dr. pravilnik

Usklañenost sa svetskim standardima:

Bački Petrovac

Bačko Petrovo Selo

BegečBudisava

Čurug

DespotovoDobrinci

ðurñevo

Erdevik

Trogodišnji rezultati analiza uzoraka povrća

Gložan

Gospoñinci

IñošKać

Kikinda

Kruščić KulaKuzmin

Lalić

Mošorin

Nakovo

Novo Mileševo

Novi SadRuski Krstur

Rusko selo

SakuleVeliki Radinci

Veliko selo

Zrenjanin

27 lokaliteta 27 lokaliteta -- 21 vrsta povr21 vrsta povr ćća a -- 3 godine3 godine

*"Sl. list SRJ", br. 5/92, 11/92 - ispr. i 32/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 25/2010 -dr. pravilnik i 28/2011 - dr. pravilnik

Trogodišnji rezultati analiza uzoraka povrća

*"Sl. list SRJ", br. 5/92, 11/92 - ispr. i 32/2002 i "Sl. glasnik RS", br. 25/2010 - dr. pravilnik i 28/2011 - dr. pravilnik

Trogodišnji rezultati analiza uzoraka povrća

� Voditi više ra čuna o spre čavanju zaga ñivanja zemljišta i vazduha TM

� Racionalna upotreba mineralnih ñubriva

� Redovne analize koncentracija TM, posebno Pb i Cd, kako bi smo bili sigurni da je povr će zdravstveno bezbedno

� Razmotriti razlike izme ñu propisa koji regulišu koncentraciju TM u Srbiji i u svetu

Zaključci

Hvala na pažnji!